SRPSKI JEZIK

NACIONALNI ISPIT ZA UЧENIKE PRVIH RAZREDA STRUЧNIH ШKOLA U ШKOLSKOJ GODINI 2006/2007.

ISPITNI KATALOG ZA NASTAVNIKE

mart 2007. Č

- 2 -

Чlanovi struчne radne skupine za pripremu ispita iz srpskog jezika: prof. dr Duшan Marinkoviћ, Filozofski fakultet Zagreb, Zagreb Sretenka Чaoviћ, prof, I sredwa šшkola Vukovar, Vukovar, voditeq Milica Stojanoviћ, prof, Gimnazija Vukovar, Vukovar Anђelka Paviћ, prof, II sredwašшkola Beli Manastir, Beli Manastir Jadranka Radoшeviћ, prof, Sredwa шkola Daq, Daq

- 3 -

S A D R ЖA J

- svrha ovog teksta - svrha nacionalnih ispita - opшti ciqevi nastave srpskog jezika - rezultati na kraju I razreda struчne шkole (ispitna dela koja se

moraju proчitati na kraju I razreda struчne шkole) - nacionalni ispit za I razred struчnih шkola (maj 2007.) - svrha nacionalnog ispita - opшti i specifiчni ciqevi nacionalnog ispita - struktura ispita - naчin bodovaњa - kalendar - datumi ispita - datumi prijava - datumi objavqivawa rezultata, жalbi - tehniчki opis ispita - prijava ispita - pribor - pravila ponaшawa na ispitu - раdni primer nacionalnog ispita za I razrede struчnih шkola шk. 2006/2007.

- 4 -

SVRHA OVOG TEKSTA

Ovaj tekst sadrжi specifikacije nacionalnog ispita iz srpskog jezika koji ћe se odrжati 29.05. (maja) 2007. god. u 8:00 чasova za uчenike prvih razreda struчnih шkola u Republici Hrvatskoj. Svrha ispitnog kataloga je da pomogne nastavnicima da se upoznaju sa pojedinostima nacionalnog ispita za prve razrede struчnih шkola.

SVRHA NACIONALNIH ISPITA Svrha nacionalnih ispita u hrvatskim sredwim шkolama je:

1) Sticawe uvida u stawe шkolstva - praћewe delotvornosti obrazovnog sistema

Uvoђewem nacionalnih ispita zapoчiwe prikupqawe vaqanih, pouzdanih i objektivnih podataka o postignuћima uчenika u naшim шkolama. Rezultati ispita omoguћiћe uvid u sadaшwe stawe, upozoriћe na moguћe probleme i istaknuћe izazove pred kojima se nalazi obrazovawe. Ispitom se жeli dobiti odgovor na pitawe- koliko шkole ostvaruju svoju obrazovnu ulogu. 2) Podsticawe svih uчenika na kvalitetnije uчewe Uvoђewe nacionalnih ispita omoguћiћešшkolama da se na osnovu podataka o uspeшnosti svojih uчenika uporeђuju sa drugim, da prouчavaju vlastiti rad i sprovode samoocewivawe radi unapreђivawa rada s uчenicima. 3) Pripremawe uчenika i nastavnika, шkola i samog sistema spoqnog

vrednovawa za drжavnu maturu Uvoђewem nacionalnih ispita veћ od prvog razreda sredwe шkole, zapoчiwu intenzivne pripreme za sprovoђewe drжavne mature u шkolskoj god. 2008/2009. Uчenici, nastavnici i svi ukquчeni u sprovoђewe ispita stiчu vredna iskustva sa spoqnim ispitima i pristupom kakvim ћe se koristiti na drжavnoj maturi.

Ispiti su sastavqeni prema postojeћim nastavnim programima pojedinih predmeta. Proveravaju znawa i veшtine uчenika kojи se temeqe na kquчnim delovima programa. Ispititivaћe se samo sadrжaji koji bitno odreђuju predmet uчewa i koji se smatraju posebno vaжnim za daqe uчewe i dubqe razumevawe podruчja.

- 5 -

Ispite pripremaju struчne radne skupine sastavqene od sveuчiliшnih i sredwoшkolskih nastavnika, a sprovode se u шkolama pod rukovodstvom Наcionalnog centra za вањско vrednovawe obrazovawa. Uz testove znawa i veшtina u sklopu ovih ispita primewivaћe se i dodatni upitnici o шkolskim iskustvima uчenika radi istraжivawa i objaшwavawa elemenata uspeha i neuspeha uчenika. Шkole u kojima se sprovode ispiti duжne su da zadovoqe sve uslove za сprovoђewe ispita i da postupaju u skladu sa taчnim uputstvima i protokolima. Nadleжna osoba za sprovoђewe ispita u šшkolama je ispitni koordinator koga imenuje мinistar знаности, obrazovawa i sporta. Ispitni koordinator sprovodi pripreme u svojojšшkoli i osigurava pravilno sprovoђewe ispita, odgovoran je za prijavu uчenika za ispite, za obaveшtavawe uчenika, nastavnika, roditeqa, za komunikaciju sa Nacionalnim centrom za вањско vrednovawe obrazovawa, za sprovoђewe ispita, za tumaчewe i upotrebu rezultata za samovrednovawe i unapreђewe rada шkole. Ispitni koordinator i ostali saradnici i sami uчenici duжni su da se ponaшaju u skladu sa Pravilnikom o чuvawu ispitne tajnosti u pripremi i sprovoђewu nacionalnih ispita i drжavne mature. U interesu uчenika je da savesno pristupaju ispitu, da se ponaшaju prema propisanim pravilima i да nastoje da ostvare шto boqi rezultat. Sem sticawa vrednog iskustva s ispitima, uчenik ћe dobiti i povratna obaveшtewa o svom radu pa ћe svoj uspeh moћi uporediti sa rezultatima uчenika svoje шkole i sa rezultatima ostalih uчenika u Hrvatskoj koji su polagali isti ispit u isto vreme i pod jednakim uslovima. Oчekuje se da ћe uvoђewe nacionalnih ispita i sistem spoqne provere znawa bitno delovati na kvalitet uчewa u naшim šшkolama.

- 6 -

OPШTI CIQEVI NASTAVE SRPSKOG JEZIKA Nacionalnim ispitima ispituju se obrazovni rezultati na kraju svakog razreda tokom sredwoшkolskog obrazovawa. Na kraju шkolovawa na temequ nastave iz predmeta srpski jezik uчenik:

- poznaje i dosledno primewuje jeziчke norme ( ortografsku, ortoepsku, gramatiчku, stilistiчku i leksiчku)

- moжe pravilno pisati i govoriti - primewuje jeziчke komunikacijske veшtine u govoru i pisawu u

razliчitim situacijama - pokazuje stvaralaчke sposobnosti i moжe samostalno i

argumentovano izraжavati misli i oseћaje - usklaђuje usmeno i pismeno izraжavawe sa zadatim okvirima - poznaje i razume pojmove iz jezika kojи se odnose na gradivo

propisano planom i programom - poznaje i razume kwiжevnoistorijske periode, wihova stilska

obeleжja, dela i predstavnike - poznaje i razume kwiжevnoteorijske pojmove koji se odnose na vrstu,

stil i strukturu kwiжevnog dela - analizira i interpretira kwiжevna dela odgovarajuћim reчnikom; - razlikuje kwiжevna dela i tekstove od ostale literature - povezuje i uporeђuje kwiжevnost s ostalim umetnostima i

aktuelnom stvarnoшћu - pokazuje kwiжevno-kritiчke i analitiчke sposobnosti u analizi i

interpretaciji kwiжevnih i nekwiжevnih tekstova - razume osnovne tvrdwe i ideje teksta

- 7 -

SPECIFIЧNI CIQEVI ISPITA OBRAZOVNI ISHODI

Jezik

- Navesti faze u istorijskom razvitku srpskog jezika i pisma do 19. veka i objasniti znaчaj Vukove reforme za stvarawe srpskog kwiжevnog (standardnog) jezika

- Razumeti jezik kao sistem znakova i wegovu ulogu u komunikaciji - Prepoznati, razumeti i ostvariti razliku izmeђu govora i pisma - Prepoznati fonetske jedinice srpskog standardnog jezika, tj.

glasove (wihova artikulaciona i akustiчka obeleжja) - Razumeti znaчewe foneme i poznavati wena distinktivna

razlikovna) obeleжja - Razlikovati foneme i grafeme na primerima - Prepoznati na primerima, znati objasniti i primeniti glasovne

promene: sibilarizaciju, palatalizaciju, jotovawe, promenu l u o, jednaчewe suglasnika po mestu izgovora, jednaчewe suglasnika po zvuчnosti, alternacije ije/je/e/i, gubqewe suglasnika, nepostojano a

- Prepoznati naglaske u reчima koje чesto koristimo - Razlikovati proklitike i enklitike - Poznavati obeleжja kwiжevnog i nekwiжevnog teksta i razlikovati

ih Jeziчko izraжavawe

- Prepoznavati, razlikovati i primewivati sadrжaj nastave jeziчkog izraжavawa obuhvaћen planom i programom (opis, dijalog, monolog, analiza i tumaчewe) u pismenoj interpretaciji, analizi i sintezi teksta

- Osmisliti dobro struktuiran tekst (uvod, razrada, zakquчak) te vlastite misli potkrepiti vaqanim argumentima i primerima

Kwiжevnost

- Prepoznati ulogu kwiжevne umetnosti u druшtvu - Razlikovati usmenu i pisanu kwiжevnost na primerima - Razumeti kwiжevno delo i smestiti ga u kulturno-istorijski

kontekst - Objasniti znaчaj povezanosti kwiжevnosti i kwiжevne kritike - Prepoznati obeleжja kwiжevnih rodova i vrsta - Odrediti temu i motive u kwiжevnom delu - Razumeti i objasniti fabularni tok - Navesti elemente fabule i wihova obeleжja - Prepoznati i analizirati osnovna obeleжja i strukturu kwiжevnih

rodova i vrsta u lirici, epici i drami

- 8 -

- Razlikovati osnovna obeleжja pojedinih stilskih figura i proceniti wihovu ulogu kao sredstva umetniчkog izraжavawa

- Proчitati sa razumevawem i interpretirati tekst srpske sredwovekovne kwiжevnosti

- Prepoznati meђusobne veze i uticaje pisane i usmene kwiжevnosti - Analizirati tematska, kompozicijska i stilska obeleжja narodne

epske pesme i odrediti weno mesto u kwiжevno-istorijskom kontekstu

- Razumeti obeleжja narodne bajke i prepoznati wen stil i jezik - Prepoznati strukturne elemente umetniчke pripovetke i wene

stilske karakteristike

- 9 -

ISPITNA DELA ZA PRVE RAZREDE STRUKOVNIH ШKOLA ШKOLSKE GOD. 2006/2007.

NARODNE PESME: Poчetak bune protiv dahija Banoviћ Strahiwa Stari Vujadin Uroшš i Mrwavчeviћi Kneжeva veчera Dioba Jakшiћa SREDWOVEKOVNA KWIЖEVNOST: Sveti Sava: Жitije svetog Simeona Teodosije: Жitije svetog Save Despot Stefan Lazareviћ: Slovo qubve Jefimija: Pohvala knezu Lazaru PRIPOVETKE: Laza Lazareviћ: U dobri чas hajduci, Vetar,

Sve ћe to narod pozlatiti Ivo Andriћ: Most na Жepi Danilo Kiш: Rani jadi

STRUKTURA ISPITA Nacionalni ispit iz srpskoг jezika jednak je za sve uчenike struчnih шkola. Ispit traje 90 minuta i sastoji se iz dva dela, a uчenik sam rasporeђuje vreme reшavawa svakog dela ispita tj. ispitni delovi se ne odreђuju nikakvim zvuчnim znakovima. Oba dela su pismena. I deo sadrжi 36 zadataka koji ukupno nose 40 bodova. Vrste zadataka u I delu su zadaci viшestrukog izbora i zadaci viшestrukih kombinacija. Primer zadatka viшestrukog izbora: Oznaчi slovo ispred taчnog odgovora na formularu za odgovore. Pripovetka kao kwiжevna vrsta pripada kwiжevnom rodu koji se zove:

a) epika b) lirika v) drama g) esej

Primer zadatka viшestrukih kombinacija: Oznaчi slova ispred taчnih odgovora na formularu za odgovore. U reчi iшчupati nalazimo dve glasovne promene:

a) jednaчewe suglasnika po zvuчnosti b) ispadawe suglasnika v) palatalizacija

г ) jednaчewe suglasnika po mestu izgovora

- 10 -

I DEO ISPITA

Zadaci zatvorenog tipa: ukupno 36 zadataka

A) zadaci viшestrukog izbora: 30 zadataka Od toga: 20 zadataka iz kwiжevnosti 10 zadataka iz jezika i jeziчkog izraжavawa B) zadaci viшestrukih kombinacija: 6 zadataka Od toga: 4 zadatka iz kwiжevnosti 2 zadatka iz jezika i jeziчkog izraжavawa ukupno: 36 zadataka 12 zadataka iz jezika i jeziчkog izraжavawa 24 zadatka iz kwiжevnosti 36 zadataka ukupno (100 %) 33,3 % zadataka iz jezika i jeziчkog izraжavawa 66,6 % zadataka iz kwiжevnosti

II DEO ISPITA

Pred tobom je kwiжevni tekst. Paжqivo ga proчitaj, a zatim i smernice za pisawe sastava. Redosled ponuђenih smernica ne obavezuje te u tvom sastavu. Svoj sastav oblikuj kao zaokruжenu celinu (uvod, razrada, zakquчak). Moжeш da se posluжiшš papirom za koncept, a sastav uredno napiшi na za to predviђen list papira. Pazi da tvoj sastav bude pravopisno i gramatiчki taчan. Na kraju prebroj reчi i napiшi wihov broj na predviђeni list papira (za uredno pisawe). Sastav mora imati od 150 do 200 reчi.

- 11 -

OGLEDNI PRIMER ISPITA U sledeћim zadacima oznaчi slovo ispred taчnog odgovora na formularu za odgovore. 1. Makedonski, slovenaчki i sprski jezik pripadaju jeziчkoj grupi:

a) zapadnoslovenskoj b) juжnoslovenskoj v) istoчnoslovenskoj g) staroslovenskoj

Odgovor: juжnoslovenskoj Bodovi: 1 bod 2. Pre Vuka Karaџiћа reformu ћirilice zapoчeo je:

a) Zaharije Orfelin b) Sava Mrkaq v) Dositej Obradoviћć g) Jernej Kopitar

Odgovor: Sava Mrkaq Bodovi: 1 bod

3. Vukovu reformu je na nauчnoj osnovi obrazloжio: a) Dositej Obradoviћć b) Sava Mrkaq v) Ђura Daniчiћć g) Lukijan Muшicki

Odgovor: Ђura Daniчiћć Bodovi: 1 bod

4. Kada se zavrшava samoglasnikom slog je: a) otvoren b) zatvoren v) poluotvoren g) poluzatvoren

Odgovor: otvoren Bodovi: 1 bod 5. Koliko slogova ima reчenica: Za wim dug put, pred wim lep san?

a) osam b) devet v) deset g) jedanaest

Odgovor: osam Bodovi: 1 bod

- 12 -

6. Glasovnu promenu prelazak l u o nalazimo u paru:

a) tuжioc - tuжioca b) tuжilac - tuжioca

v) tuжiteq - tuжiteqa g) tuжioc - tuжiтеља

Odgovor: tuжilac - tuжioca Bodovi: 1 bod 7. Glasovna promena koja se javљa u reчima: druжina, praшina, junaчina; zove se:

a) jotovaњe b) palatalizacija v) sibilarizacija g) disimilacija

Odgovor: palatalizacija Bodovi: 1 bod 8. U reчi iшчupati nalazimo dve glasovne promene:

a) jednaчewe suglasnika po zvuчnosti b) ispadawe suglasnika v) palatalizacija g) jednaчewe suglasnika po mestu izgovora

Odgovor: jednaчewe suglasnika po zvuчnosti, jednaчewe suglasnika po mestu izgovora Bodovi: 2 boda

9. U paru bubreg -bubrezi nalazimo glasovnu promenu: a) palatalizaciju b) disimilaciju v) jotovawe g) sibilarizaciju

Odgovor: sibilarizacijу Bodovi: 1 bod 10.Dve pogreшno naglaшene reчi su:

a) bôr b) múшš v) dùм

g) dâн Odgovor. múш, дùм Bodovi: 2 boda

- 13 -

11. Nepravilni ijekavski oblik je: a) rijeчč b) rjeчnik v) djeчak g) djete

Odgovor: djete Bodovi: 1 bod 12. Skraћenica reчi doktor piшe se pravilno u srpskom jeziku:

a) d.r b) dr v) dr. g) d.r.

Odgovor: dr Bodovi: 1 bod I tekst Љubavni rastanak Dva cveta u bostanu rasla Plavi zumbul i zelena kada. Plavi zumbul ode na Doљane, Osta kada u bostanu sama! Poruчuje zumbul sa Doqana: - Duшo moja, u bostanu kado, Kako ti je u bostanu samoj? Odgovara iz bostana kada: - Шto je nebo - da je list artije, Шto je gora - da su kalemovi, Шto je more - da je crn mureћep, Pak da piшeш tri godine dana Ne bi moji ispisala jada! U sledeћim zadacima oznaчi slovo ispred taчnog odgovora na formularu za odgovore. 13. Temu qubavnog rastanka u ovoj pesmi pesnik iskazuje:

a) monologom b) naracijom v) dijalogom g) deskripcijom

Odgovor: dijalogom Bodovi: 1 bod

- 14 -

14. Svoj љubavni bol kada iskazuje: a) hiperbolom b) komparacijom v) anaforom g) epitetom

Odgovor: hiperbolom Bodovi: 1 bod 15. Reчi bostan, kada, artija, kalem i mureћep su:

a) germаnizmi b) bohemizmi v) turcizmi g) hungarizmi

Odgovor: turcizmi Bodovi: 1 bod

16. Stih narodne pesme: „Љubavni rastanak“ je: a) osmerac b) deveterac v) deseterac g) jedanaesterac

Odgovor: deseterac Bodovi: 1 bod 17. Pesma “Љubavni rastanak“» po svojoj strukturi pripada:

a) narodnoj kwiжevnosti b) usmenoj kwiжevnosti v) pisаној kwiжevnosti g) umetničkoj kwiжevnosti

Odgovor: narodnoj kwiжevnosti, usmenoj kwiжevnosti Bodovi: 1bod 18. Osnovne karakteristike epskih narodnih pesama su:

a) subjektivnost b) razvijena fabula v) objektivnost g) dijaloшka forma

Odgovor: razvijena fabula, objektivnost Bodovi: 2 boda

19. Pripovetka kao kwiжevna vrsta pripada kwiжevnom rodu koji se zove: a) epika b) lirika v) drama g) esej

Odgovor: epika Bodovi: 1 bod

- 15 -

20. Bajka kao kwiжevna vrsta postoji: a) u narodnoj kwiжevnosti b) u umetniчkoj kwiжevnosti v) u narodnoj i umetniчkoj kwiжevnosti g) u pisanoj kwiжevnosti

Odgovor: u narodnoj i umetniчkoj kwiжevnosti Bodovi: 1 bod 21. Vuk Stefanoviћ Karаџiћ je narodne pripovetke u kojima se pripoveda «“ono шto ne moжe biti“» nazvao:

a) muшkim b) жenskim v) maшtovitim g) bajkovitim

Odgovor: жenskim Bodovi: 1 bod 22. Epske narodne pesme najчeшћe su pisane u:

a) osmercu b) desetercu v) jedanaestercu g) dvanaestercu

Odgovor: desetercu Bodovi: 1 bod 23. Banoviћ Strahiњa je poznat kao:

a) vaжna istorijska liчnost b) чuveni lik narodne pesme v) sredњovekovni vladar g) omiqeni Vukov pevaчč

Odgovor: чuveni lik narodne pesme Bodovi: 1 bod 24. Prvi stih u pesmi Banoviћ Strahiwa Neko bjeшe Strahiwiћu bane nagoveшtava da je reч o:

a) vitezu lutalici b) svirepom osvetniku v) izuzetnom junaku g) qubomornom muжu

Odgovor: izuzetnom junaku Bodovi: 1 bod

- 16 -

25. Banoviћ Strahiњa je pobedio Vlah Aliju uz pomoћ: a) sreћe b) prijateqa v) psa g) vile

Odgovor: psa Bodovi: 1 bod 26. Pesma Banoviћ Strahiњa je:

a) epska b) balada v) lirska g) romansa

Odgovor: epska Bodovi: 1 bod 27. Prvo slovensko pismo je:

a) glagoљica b) ћirilica v) latinica g) gotica

Odgovor: glagoљica Bodovi: 1 bod 28. Prvi saчuvani spomenik srpske pismenosti je:

a) Sluжba svetom Simeonu b) Baшчanska ploчa v) Miroslavqevo jevanђeqe g) Pohvala knezu Lazaru

Odgovor: Miroslavqevo jevanђeљe Bodovi: 1 bod 29. Miroslavqevo jevanђeqe, po naruџbi zahumskog kneza Miroslava, prepisao je i ukrasio:

a) Меодије и Климент b) Crnorizac Hrabar v) Ћирило и Методије g) Gligorije dijak

Odgovor: Gligorije dijak Bodovi: 1 bod 30. Apokrifi su sredњovekovni tekstovi sа temama iz:

a) жivota vladara b) Biblijskih legendi v) usmene predaje g) жivota sveшtenika

- 17 -

Odgovor: Biblije Bodovi: 1 bod 31. Najstarija zbirka slovenskih hagiografija zove se:

a) Baшчanska ploчa b) Slovenske legende v) Briжinski spomenici g) Panonske legende

Odgovor: Panonske legende Bodovi: 1 bod 32. Жitija su prva originalna sredwovekovna kwiжevna dela koja govore o жivotu:

a) srpskih vladara i crkvenih poglavara b) svetaca, monaha i monahiwa v) Adama, Eve i anђela g) sveшtenika i crkvenih poglavara

Odgovor: srpskih vladara i crkvenih poglavara Bodovi: 1 bod 33. Poznata veziqska шkola bila je u manastiru:

a) Manasija b) Љubostiwa v) Studenica g) Ravanica

Odgovor: Љubostiwa Bodovi: 1 bod 34. Jedan odlomak iz «“Жitija svetog Simeona» od svetog Save glasi: „ Vaistinu u nedoumici sam kako da ga nazovem. Da li gospodinom, uчiteqem prave vere, dobrim ocem? Pastirom, koji verom napasa predano mu stado? Prosvetiteљem crkava i uчiteqem dobrih obiчaja koji vazda prebiva u molitvama?» Koje osobine sveti Sava daje svom ocu u navedenom жitiju (dva su odgovora taчna):

a) dobar otac b) loш hriшћanin v) чuvar tradicije g) nehuman vladar

Odgovor: dobar otac, чuvar tradicije Bodovi: 2 boda

- 18 -

35. Sredwovekovni tekst Slovo qubve je: a) epska pesma b) pesma u prozi v) svetovna pohvala g) sredwovekovno жitije

Odgovor. pesma u prozi Bodovi: 1 bod 36. Koja oseћawa iskazuje Jefimija u Pohvali knezu Lazaru:

a) љutwu b) radost v) zahvalnost g) nezadovoљstvo

Odgovor: zahvalnost Bodovi: 1 bod

- 19 -

TEKST

Djevojka brжa od kowa

Bila je nekakva ђevojka koja nije roђena od oca i majke, nego je naчinile vile od snijega izvaђena iz jame bezdawe prema suncu iliwskome, vjetar je oжivio, rosa je podojila, a gora liшћem obukla i livada cvijeћem nakitila i naresila. Ona je bila bjeљa od snijega, rumenija od ruжe, sjajnija od sunca, da se take na svijetu raђalo nije niti ћe se raђati. Ona pusti glas po svijetu da ћe u taj i taj dan na tome i tome mjestu biti trkija, pa koji je mladiћ na kowu preteчe, da ћe biti wegova. Ovo se u malo dana razglasi po svemu svijetu, te se prosaca skupi hiqade na kowima da ne znaш koji je od kojeg boqi. I sam carev sin doђe na trkiju. Ђevojka staнe na biqegu i svi prosioci narede se na kowima, a ona izmeђu wih bez kowa nego na svojijem nogama, pa im onda reчe: „Ja sam onamo stavila zlatnu jabuku, koji najpriјe dowe doђe i uzme je, ja ћu biti wegova, a ako ja prva k woj doђem i uzmem je prije vas, znadнite da ћete vi svi mrtvi na ono mjesto ostati, nego pazite dobro шto чinite“. Kowanici svi se pogledaju i svaki se u sebe uzdaшe da ћe zadobiti ђevojku, pa rekoшe izmeђu sebe: „Znamo odista da neћe ona nijednome od nas na nogama odbjeћi, nego neko od nas, a ko, togaj ћe bog i sreћa danas pomoћi“. Te tako kad ђevojka rukom o ruku pqesnu, svi potekoшe u jedan tren. Kad je bilo na po puta, bogme ђevojka odvojila bjeшe, jer pusti nekakva mala krila ispod pazuha. Uto ukori jedan drugoga, te prioшinuшe i obodoшe koњe, i pristigoшe ђevojku. Kad ona viђe, izvadi jednu dlaku iz glave, te baci, i oni isti чas uzraste straшna gora da ne znadoшe prosci ђe ћe ni kuda ћe, no tamo - amo te za wom, a ona opet daleko im odvojila, a oni obodi kowe i opet je stigoшe. A kad ђevojka viђe zlu i goru, pusti jednu suzu -dok buknuшe straшne rijeke, te se zamalo svi ne potopiшe, za ђevojkom niko viшe ne pristajaшe do samoga careva sina, te on plij na koњu, te za њom, ali poшto viђe da mu ђevojka odmaknula, zakle je tri puta imenom boжjim da stane, i ona stade na onom mjestu na kojemu se naђe; onda je on uhvati, te za se na koњa veжe i prepliva na suho, pa se uputi jednom planinom doma, ali kad doђe u najvisoчiju planinu, obazre se, kad li mu ђevojke nema. Smernice za pisaњe: 1. Kojoj kњiжevnoj vrsti pripada ovo delo i koji su glavni likovi? 2. Koji stereotipni element strukture teksta prepoznajete? 3. Odredi stilske elemente u tekstu ( dva primera za personifikaciju, dva primera za epitet). 4. Koje glagolsko vreme dominira u tekstu ( proшlo, sadaшњe ili buduћe) i zaшto? 5. Po koju cenu se utrkuju prosci i koji im je ciq? 6. Objasni ideju ovog teksta? Bodovi: 20 x 2

- 20 -

POSTUPAK VREDNOVAЊA

Da bi ispitivaњe bilo standardizovano sa objektivnim rezultatima po kojima ћe moћi da se usporeђuju pojedine шkole, ispit ћe biti isti za sve uчenike. Kada god je to moguћe, vrednovaњe ћe se obavqati na pripremqen naчin. Kad to nije moguћe ( npr. u drugom delu ispita), uчеnikova postignuћa ћe vrednovati osposobqeni oceњivaчi prema jedinstvenoj lestvici za procenu - procentnoj lestvici reшenih zadataka (0 - 100 %). U ispitu neћe biti negativnih bodova,šшto znaчi da se netaчni odgovori neћe oduzimati od taчnih. Naчin reшavaњa ispita Uчenik koji pristupa nacionalnom ispitu dobija ispitni materijal koji se sastoji od: ispitne kњiжice u kojoj su ispitni zadaci, predviђen prostor za koncept sastava, predviђen prostor za uredno napisan sastav i posebni listovi za odgovore. Ispitna kњiжica sadrжi sve zadatke koje uчenik treba da reшi. Na ispitnoj kњiжici se moжe pisati, ispravqati odgovore, ponovo pisati, ali na listu za odgovore sve treba biti uredno napisano. List za odgovore je obrazac u kojem uчenik oznaчava znakom X kvadratiћe ispod slova ili brojeva koji, prema њegovom miшqeњu, oznaчavaju taчne odgovore. Odnosi se na prvi deo ispita. List za odgovore za II deo ispita ( sastav) ispuњava oceњivaч. Pribor Na nacionalnom ispitu iz srpskog jezika uчenici mogu da koriste samo pribor za pisaњe, i to plavu ili crnu hemijsku olovku ili naliv-pero.

- 21 -

NAЧIN VREDNOVAЊA ISPITNIH DELOVA Prvi deo ispita ima 36 zadataka zatvorenog i otvorenog tipa. Zadaci viшestrukog izbora nose 1 bod, a zadaci viшestrukih kombinacija jedan ili dva boda. Svih 36 zadataka ukupno nose 40 bodova, ili 50 % ispita. Ovaj deo ћe se vrednovati optiчkim чitaчem. Drugi deo ispita ima jedan zadatak esejskog tipa koji nosi 20 x 2 = 40 bodova ili 50 % ispita. Ovaj ћe deo vrednovati oceњivaчi. Tabela 2. Naчini vrednovaњa II dela ispita. Elementi oceњivaњa - чitaњe i razumevaњe taksta 50 % - pismeno izraжаvaњe 20 % - upotreba srpskog jezika 15 % - grafiчki izgled / oblik 15 % UKUPNO: 100 % Naчin bodovaњa: Odgovor na smernicu broj 1: bajka; devojka (ђevojka) i carev sin

- odgovor nosi 6 bodova. Odgovor na smernicu broj 2: poчetak – „bila je...“ili «“zakle je tri puta...“

- odgovor nosi 2 boda. Odgovor na smernicu broj 3: PERSONIFIKACIJE: EPITETI: - vjetar je oжivio - zlatna jabuka - rosa je podojila - mala krila - gora liшћem obukla - straшna gora - livada cvijeћem nakitila i naresila - straшna rijeka - straшna gora uzraste - imenom boжjim - оdgovor nosi 2 boda. Odgovor na smernicu broj 4: proшlo vreme -zato шto je to stil bajke

- odgovor nosi 2 boda. Odgovor na smernicu broj 5: po cenu vlastitog жivota, a ciq im je zadobiti, osvojiti devojku

- odgovor nosi 2 boda. Odgovor na smernicu broj 6: жudњa za жenom, жudњa za lepotom, teжњa za nedostiжnim, neuhvatqivim i nezadrжivim

- odgovor nosi 2 boda. 2 boda za grafiчki izgled 2 boda za bogatstvo jezika ukupno: 20 bodova x 2

- 22 -

Izraжavaњe rezultata na nacionalnim ispitima

Uчinak uчenika na nacionalnim ispitima neћe se oceњivati standardnim ocenama (1,2,3,4,5), nego ћe se rezultati izraжavati: - kao procenat postignutih bodova, od 0 do 100 % - u odnosu na rezultate drugih uчenika kao centil - tj. kao procenat uчenika koji su pristupili ispitu od чijih rezultata je rezultat pojedinaчnog uчenika veћi ili jednak ( primer: ako uчenik postigne rezultat koji je jednak ili boqi od rezultata 60 % ostalih uчenika, onda њegov rezultat potpada u 60. centil) - nastavnik moжe nagraditi uчenike koji su ostvarili visok rezultat na nacionalnom ispitu ocenom odliчan, ali ne sme da se koristi rezultatima nacionalnih ispita za sniжavaњe ocene ili davaњe negativne ocene ako uчenik ostvari nizak rezultat na nacionalnom ispitu.

KORIШЋEЊE REZULTATIMA NACIONALNIH ISPITA

Nacionalni centar za vaњsko vrednovaњe dostaviћe izveшtaj o rezultatima nacionalnih ispita Ministarstvu nauke, obrazovaњa i sporta i svim sredњim шkolama. Ministarstvo ћe dobiti izveшtaj o rezultatima na nivou celog sredњoшkolskog obrazovnog sistema, prema vrsti i lokaciji шkole i po шkolama. Шkole ћe dobiti pojedinaчne rezultate svojih uчenika i izveшtaj o rezultatimašшkole u usporedbi sa proseчnim rezultatima drugih шkola. Шkole su duжne da se koriste rezultatima nacionalnog ispita za samoanalizu i samovrednovaњe u skladu sa чlankom 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredњim шkolama ( NN 81/05) Nastavnici su duжni da razgovaraju sa uчenicima o rezultatima nacionalnih ispita, da se koriste њima za vrednovaњe rada tj. kao informacijom koja bez negativnih posledica za uчenike sluжi unapreђivaњu procesa uчeњa i pouчavaњa. Nacionalni centar za vaњsko vrednovaњe obrazovaњa objaviћe na svojim internetskim stranicama javni izveшtaj o provoђeњu i rezultatima ispita koji prikazuju rezultate na drжavnoj razini. Podaci o pojedinim uчenicima ili шkolama (rang liste шkola) neћe se javno objavqivati.

- 23 -