EMIL DIRKEM (1858-1917) sociologija treba da proučava društvene

činjenice društvene činjenice su spoljašnje i

nametnute čoveku, pojedincu materijalne društvene činjenice (dostupne

čulima) nematerijalne drštvene činjenice (norme,

vrednosti) činjenice treba proučavati kao stvari

društvena podela rada – osnov društvenog razvoja i napretka

dve vrste solidarnosti kao rezultat društvene podele rada

1. mehanička solidarnost (nerazvijena podela rada, primitivna društva)

2. organska solidarnost (razvijena podela rada, savremena društva)

kako mehanička solidarnost prelazi u organsku solidarnost?

1. kroz dinamičku gustinu društva (povećanje broja stanovnika, obavljanje više poslova, povećanje interakcije među ljudima)

2. kolektivna svest (zajednička verovanja i osećanja), u mehničkoj solidarnosti jača i uticajnija kolektivna svest, u društvima sa organskom solidarnošću manje uticajna – da li to važi danas)

3. krivično pravo – mehanička solidarnost

4. restitutivno pravo – organska solidarnost

5. anomija društva (veća kod društva organske neko kod društva mehaničke solidarnosti)

TIPOVI SAMOUBISTVA

1. anomično

2. egoistično (slaba integracija u zajednicu)

3. altruističko (previše integrisani u grupu i posvećeni grupi)

4. fatalističko (prevelika društvena regulacija, suprotno anomičkom)

Drštvo osnova svega čovekovog društvo se oslanja na moral čovek bez društva sveden je na čula “društvo je za individualne svesti ,

transcendentan objekt”. “ono nije samo velika materijalna sila, ono je velika moralna sila”

društvo je moralni autoritet sloboda postaje stvarna samo u društvu

društvo je proizvod sui generis (svoje vrste, posebno)

“društvo je istovremeno nešto spoljašnje, kolektivna stvarnost, koja se nasmeće, kome se naša volja povinuje, ali ono je u nama, isto što i mi, mi ga po toj osnovi želimo, ali ono je naše samo delimično, jer beskrajno nad nama gospodari”

društvo je čoveku bog - SOCIOLOGIZAM

Suština Dirkemovog metoda1. društvene činjenice su stvari (sui generis)

one imaju sopstvenu prirodu (religija, mitovi, dogme, moral)

2. proučavanje mora biti objektivno, društvene činjenice moraju se izučavati spolja, poput ostalih prirodnih pojava

3. treba sistematski otklanjati sve prethodne pojmove

4. sociolog treba definisati stvari kojima se bavi to je neophodan uslov za svaki dokaz i svako proveravanje

FORMALISTIČKE TEORIJE U SOCIOLOGIJI

Opšte karakteristike formalizma: Izučavanje forme (oblika) društvenih

pojava Odvajanje forme od sadržaja (forma kao

jedinstven elemenat i sadržaj kao promenjiv elemenat)

Primer – rat Težnja za društvenom organizacijom i

stabilnošću, odbacivanje revolucije

Ferdinand Tenis (1855-1936)

Dela: “Zajednica i društvo” i “Uvod u sociologiju”

Dva elementa, dva istorijska tipa društva koji se nalaze u svakom društvu : zajednica (Gemeinschaft) i društvo (Gesellschaft)

Zajednicu stvara organska volja (simpatije prema drugom, ljubav, solidarnost, poverenje)

Društvo stvara izborna volja (udruživanje radi postizanja cilja)

Zajednica (zemljoradnička, seljačka, narod)

Društvo (civilizovano, građansko, trgovačko, država)

Zajednica je nastala prva ali se svugde pretvara u društvo

Sociologija istražuje u kojoj meri društvena volja utiče na društvene odnose

Zatim, u kojoj meri jedna društvena grupa (porodica) poseduje elemente zajednice ili društva – nije jasno (?)

F. Tenis deli sociologiju na 3 dela

a) Nauka o zajedničkom životu (nauka o društvenom nagonu)

b) Nauka o društvenoj duši (ujedinjujući i razarajući motivi)

c) Posebna, specijalna sociologija koja se sastoji od tri dela:

1. Čista sociologija (učenje o osnovnim pojmovima društvenih bića

2. Primenjena sociologija (posmatra prethodne pojmove čiste sociologije u dinamičkom smislu)

3. Empirijska sociologija (Tenis nije opisao šta pod tim podrazumeva)

GEORG ZIMEL (1858-1918)

Dela: “Sociologija”, “Osnovna pitanja sociologije”, “Filozofija novca”, “Religija”

Sociologija treba da proučava forme (oblike) društvenog života

Društvo je interakcija pojedinaca kao i članova društvenih grupa

Svaka interakcija ima dve forme:

1. Udruženje na osnovu individualnih ciljeva

2. Udruženje bez konkretnih ciljeva, samo sebi svrha (zabave , priredbe)

Binalnost strukture dru. grupa (saradnja - sukobi, nadređenost - podređenost, integracija - dezintegracija)

Sukob je organski elemenat svake grupe (čak i porodice)

Zimel veliku požnju posvećuje istraživanju društvenog konflikta

Refleksija - ponašanje i svest ljudi u interakciji koja strukturama daje sadržinu

dijade (dva člana) i trijade (tri člana) kao dve osnovne, proste društvene grupe

objektivne kulture (sve ljudske tvorevine koje čine kulturu)

subjektivne kulture (sposobnost pojedinca u stvaranju i usvajanju elemenata objektivne kulture)

tragedije kulture koji označava razliku između brzine i rasta objektivne kulture i sporosti i ne snalaženja individulne kulture

Novac kao uzrok promene formi društva

MAKS VEBER (1864-1920) Privreda i društvo, Protestantska etika i

duh kapitalizma, Eseji iz sociologije, Duhovni rad kao poziv, Spisi iz sociologije religije.

Društveno delanje – svesno ponašanje ljudi, sa smislom, svrhom i značenjem

Ponašanje – manje, više nesvesni postupci ljudi

Biheviorizam – proučavanje ponašanja, povezano sa psihologijom

Vrste delanja

1. Afektivno delanje - uzrokovano emocijama, neracionalno

2. tradicionalno delanje – po navici ili u skladu sa običajima

3. Vrednosno-racionano delanje – akter bira sredstvo sa najvišim vrednostima, iako ne mora biti najbolje

4. Ciljno-racionalno – ostvariti cilj najboljim sredstvom u datom okruženju

Razumevanje – metodološki postupak koji zahteva da istraživač razume misaoni proces, njegova značenja i motive, te kako oni utiču na delanje koje se proučava, prati

Vrste racionalnosti

1. Praktična racionalnost – najefikasniji način za ostvarenje svakodn.ciljeva

2. Teorijska racionalnost – spoznati racionalnost kroz razvoj apstraktnih koncepcija, racionalno razumevanje sveta, a ne racionalne radnje u tom svetu

3. Vrednosna racionalnost – izbor najboljeg sredstav na osnovu vrednosti

4. Formalna racionalnost – na osnovu normi i zakona

Idealni tip – izdvajanje osnovnih elemenata neke pojave, racionalnih komponenti koji služe kao model za analiziranje društvenih pojava, kao model za poređenje različitih primera društvenih fenomena u različitim kulturama i različitim vremenskim periodima.

Tipovi vlasti

1. Tradicionalna vlast – vođe predodređene da vladaju od strane prastarih pravila

2. Harizmatska vlast – hrabrost, izuzetnost, svetost

3. Racionalna vlast – na osnovu pravila i propisa vođstvo stiče vlast