knjiga # 14
ON-LINEwww.alnari.rs
[email protected]
Naziv originala:SU TONG ()MY LIFE AS EMPEROR ()
Prvi put objavljeno u Kini.Na engleski preveo Hauard Goldblat.Ovo izdanje raeno je prema njegovom prevodu.
Copyright by Su Tong, 1992Copyright za srpsko izdanje Alnari d.o.o. 2006
ISBN 978-86-7710-234-0
Beograd, 2008.
MOJ CARSKI IVOTPreveo sa engleskog Vladan Stojanovi
Su Tong
Re autoRa
Ve godinama sanjam o tome da postanem plodan pisac i svu svoju energiju posveujem postizanju tog sna.
Moj carski ivot moe se smatrati prijatnim krsta-renjem po mom unutranjem svetu.
Dugo sam eleo da prodrem u milenijumima dugu kinesku istoriju, da se transformiem u staru mute-riju u nekoj ajdinici i upijam prolo vreme usred ka-lediskopskog sveta uskovitlane mase. Fasciniran sam klasinim dobom; fasciniran sam palatama, konkubi-nama i tradicionalnom muzikom; fasciniran sam i-votima putujuih zabavljaa koji su lutali zemljom izvodei predstave; fasciniran sam meavinom patnje i zadovoljstva. uzdiui nad nemirima, ivotnim us-ponima i padovima, usvojio sam stanovite po kojem savren ivot nije nita drugo nego organsko jedinstvo vatre i vode, otrova i meda. ovo se moe smatrati na-ivnim i nerazboritim ivotnim pristupom, ali je bez sumnje podstaklo nastanak Mog carskog ivota.
Nadam se da moji itaoci nee prii ovom delu kao istorijskom tivu. Zbog toga je radnja romana smetena u neodreeno vreme. Pronalaenje aluzija i tano pri-kazivanje prilika predstavljali bi suvie veliki teret kako za mene tako i za vas. Svet ena i dvorskih intriga s kojim ete se sresti u ovom romanu samo je strani san iz kine noi; patnje i pokolji odraavaju strahove i brige koje oseam za sve ljude u svim svetovima i nita vie.
Rekao sam da moje pisanje i moj ivot potiu iz sveta snova. Moj carski ivot je san u tom svetu snova.
P RV I D e o J e D a N
u mrazno jutro kada je preminuo moj carski otac, sunce je kao slomljena ljuska jajeta lebdelo iza vrha Planine bronzane vladavine. Vest o njegovoj smrti za-tekla me je ispred Dvorane planinske padine dok sam recitovao jutarnje lekcije. Video sam jato belih aplji koje je proletelo nisko prhnuvi iz guste ume. Na-kratko su kruili iznad krova od crnih crepova i du skerletnih hodnika Dvorane planinske padine, ogla-avajui se teskobnim kricima i lepetom krila. Video sam kako su moj zglob, kameni sto i knjige pokapane retkim izmetom aplji.
to je ptiji izmet, rekao je moj mladi sluga dok mi je istio zglob svilenom maramicom. Jesen dolazi i princ bi morao da se vrati u palatu i nastavi da ui.
Dolazi jesen i propast e uskoro zadesiti Ksinsko carstvo, rekao sam.
u tom trenutku su u Dvoranu planinske padine uli dvorski posluitelji objavivi carevu smrt. obu-eni u bele alosnike odore, nosili su steg Crnog pantera, amblem Ksinskog carstva; na glavama su im leprale marame, simboli alosti. Za njima je ulo e-tvoro slugu sa praznom nosiljkom, i ja sam znao da je ona tu kako bi me odnela u palatu, gde u u drutvu onih koje sam cenio i onih koje sam prezirao odati poslednju potu carskom ocu.
Iako je bio moj otac i ve trideset godina vladar Ksinskog carstva, prezirao sam mrtvaca. Poivao je
Su tong8
na odru u Dvorani steenih vrlina, okruen hilja-dama zlatnoutih krasuljaka. oko odra su stajali po-strojeni straari kao stabla kiparisa na groblju. Stajao sam na vrhu stepenica Dvorane steenih vrlina, na mestu do kojeg me je moja baka, gospoa Huangfu, dovela drei me za ruku. Nisam eleo da budem tu, nisam hteo da budem toliko blizu odra. Sinovi moje maehe stajali su iza mene. Kada sam se okrenuo da ih pogledam, susreo sam se sa neprijateljskim po-gledima. Zato su me uvek posmatrali na taj nain? Nisam ih voleo. Voleo sam bronzani alhemijski kazan mog carskog oca. on mi je privukao pogled. Video sam ga kako stoji s bone strane, oslonjen o zid pa-late, a ispod njega je jo gorela vatra. u njemu se kuvao eliksir aljui oblake pare u vazduh. Sluga je dodavao drva na gomilu pepela. Znao sam da je to Sun Ksin, ostareli sluga koji je esto iao u gorje iza Dvorane planinske padine da bi sekao drva za pot-palu. Suze su mu grunule na obraze kada me je opa-zio, a onda se spustio na koleno pokazujui araem na Ksinsko carstvo izvan palate. Dolazi jesen i pro-past e uskoro zadesiti Ksinsko carstvo, rekao je, kao i toliko puta dotad.
Neko je udario po velikom zvonu u predvorju pa su svi okupljeni u Dvorani steenih vetina u istom trenutku pali na kolena. I sm sam kleknuo osetivi da to moram uraditi s ostalima. uo sam kako osta-reli ali i dalje moni glas pogrebnika razbija tiinu: Blaenopoivi car ostavio je testamentarni ukaz, imperator ima testamentarni ukaz, imperator ima te-stamentarni ukaz. testamentarni ukaz. ukaz.
Kada je moja baka, gospoa Huangfu, klekla pored mene, opazio sam adni rui, simbol vlasti, kako joj visi o pasu. Rezbarija u obliku pantera doticala je stepenik tik kraj mene, snano privlaei moju pa-nju. Kriom sam posegao i zgrabio rui, pokuavajui
Moj carski ivot 9
da prekinem povez na kojem je visio. Gospoa Hu-angfu, svesna mojih postupaka, gurnula mi je ruku i pretei proaputala: Duanbai, posluaj ukaz.
uo sam pogrebnika kako izgovara moje ime, po-jaavajui glas: Peti sin, Duanbai, nasledie presto Ksinskog carstva. Ispred Dvorane steenih vrlina pojaavao se amor. okrenuo sam se i opazio izraz zadovoljstva na licu moje majke, gospoe Meng. Lica kraljevskih konkubina pokazivala su razliita osea-nja; neke su bile razoarane, ostale su imale besni ili oajniki izraz. Lica moje etvoro polubrae sasvim su prebledela. Duanksuan je grizao usnu, Duanming je mrmljao neto sebi u bradu, dok je Duanvu pre-vrtao oima. Samo se Duanven pretvarao da uopte nije uzdrman, ali ja sam znao da on ovo podnosi tee od ostalih, jer je svim srcem eleo da nasledi presto, a i nikada nije ni pomislio na to da ga carski otac moe meni poveriti. Nisam ni ja. Nikad u ivotu nisam po-mislio da u jednog dana postati ksinski car. Stari sluga zaduen za alhemiju, Sun Ksin, rekao je: Jesen dolazi i propast e uskoro zadesiti Ksinsko carstvo. ali ta je pisalo u poslednjem carevom ediktu? Po-zvan sam da priem raskonom prestolu carskog oca. Nisam razumeo znaenje dogaaja. Kao dete od etr-naest godina nisam shvatao zato sam bio izabran da produim dinastiku liniju.
Baka, gospoa Huangfu, pokazala mi je da poem gore i primim ukaz. Jedva da sam nainio i korak kada mi je stari pogrebnik poao u susret nosei u ru-kama oevu carsku krunu Crnog pantera. Zabrinuo sam se za njega. Hodao je nesigurno; niz bradu mu se sputao tanki slinavi potoi. Malo sam se podigao na prste i istegao vrat ekajui da mi se carska kruna Crnog pantera spusti na glavu. Srameljiv i zbunjen, bacio sam jo jedan pogled na alhemiarev kazan oslonjen o zid palate, kraj kojeg je dremao Sun Ksin.
Su tong10
Carskom ocu vie nije bio potreban eliksir, a vatra je i dalje gorela ispod kazana. Zato je jo gorela? Pitao sam, ali me niko nije uo. teka carska kruna Crnog pantera polako se spustila na moju glavu. osetio sam njen hladni dodir.
odjednom je iz gomile pred Dvoranom stee-nih vrlina eksplodirao jezivi uzvik: Ne on, on nije novi ksinski car. Neka ena je potrala izdvojivi se iz reda carskih konkubina. Bila je to gospoa Jang, Du-anvenova i Duanvuova majka. Posmatrao sam kako se probija kroz guvu, penje uz stepenice i dolazi do mene. Mahnitim gestom je skinula carsku krunu sa moje glave privijajui je uz grudi. Sluajte me, svi, vritala je gospoa Jang. Novi ksinski car je Du-anven, najstariji princ, a ne peti princ Duanbai. Iz odee je izvukla svitak pirinanog papira. ovde je testamentarni ukaz zapeaen linim peatom po-kojnog cara, rekla je. u njemu car poverava pre-sto Duanvenu, novom ksinskom vladaru. edikt koji ustoliava Duanbaia je falsifikat.
Ispred Dvorane steenih vrlina ponovo se poja-ao amor. Gledajui gospou Jang kako vrsto pri-vija uza sebe carsku krunu Crnog pantera, rekao sam joj: uzmi je ako je tako arko eli. Ja je sigurno ni-kada nisam hteo. Pokuao sam da se iskradem kori-stei guvu, ali mi je baka, madam Huangfu, presekla odstupnicu. Za to vreme, straari su ve bili dogra-bili pomahnitalu gospou Jang jedan od njih joj je zapuio usta pogrebnom trakom. Video sam kako je nose niz stepenice, daleko od metea Dvorane stee-nih vrlina.
Bio sam zgranut, pitajui se zato se ovo dogaa.estog dana moje vladavine, koveg mog carskog
oca iznet je iz palate. ogromna pogrebna povorka kre-nula je ka junim obroncima Planine bronzane vla-davine, ka mestu gde su poivali grobovi generacija
Moj carski ivot 11
ksinskih vladara, ukljuujui i mog mlaeg brata Du-anksina koji je umro u detinjstvu. tokom procesije imao sam poslednju priliku da pogledam carskog oca. Nekadanji ponositi i otmeni, bezbrini i sme-oni vladar neba i zemlje, leao je u svom komfornom kovegu kao skvreni raspadnuti panj. uasavala me je pomisao na smrt. uvek sam mislio da e carski otac veno iveti, ali nije bilo sumnje u to da je mrtav. u kovegu pored njega opazio sam mnotvo pogrebnih predmeta neki su bili od zlata, drugi od raskono obraenog srebra, ada i ahata, a bilo je i raznovrsnog dragog kamenja. Bilo je mnogo onih koje sam eleo, a meu njima i kratki bronzani ma posut rubinima. Morao sam se suzdrati da ne posegnem za njima, znajui da mi je strogo zabranjeno da uzimam bilo ta od pogrebnih predmeta carskog oca.
Povorka pogrebnih koija zaustavila se na mo-varnom zemljitu kod ulaza u grobnice da bi sae-kala sluge koje su nosile crvene kovege sa carskim konkubinama, koje e biti sahranjene sa carskim ocem. Sa svog mesta na konjskim sapima prebrojao sam sedam kovega. Rekli su mi da je u ranim ju-tarnjim asovima enama nareeno da se obese ko-nopcima od bele svile. Sada su njihovi kovezi stigli da bi ih kao dobar znamen rasporedili oko grobnice carskog oca okruivae ga kao to sazvee Velikog medveda okruuje
