Knjiga 6: Elektroprivreda

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

књига 6

ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА

Модули 5.0 и 6.0

Издавање ове публикације реализовано је у оквиру међународног пројекта:TEMPUS JPHES 158781Occupational safety and health – degree curricula and lifelong learningБезбедност и здравље на раду – образовни програми и доживотно учењекоји кроз ТЕМПУС програм финансира Европска унија.

Садржај публикације одражава само личне ставове аутора. Европска Комисија не може да буде одговорна за коришћење информација из ове публикације.

Тhis project has been funded with support from the European Commission. This publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein.

Издавач: Висока техничка школа струковних студија

у Новом Саду

За издавача:др Божо Николић, директор Школе

Одговорни уредник:др Матија Сокола

Аутори:Борислав СимендићНедељко Огризовић

Силвана ПавићДраган КарабасилЖика ЈовановићМатија Сокола

Анита Петровић ГегићДраган Живковић

Владимир КрнајскиДрагослав ПерићМирјана Узелац

Припрема за штампу:Наташа Субић

Иван Билић

Насловна страна:Срђан Димитров

Штампа:Штампарија „Верзал“, Нови Сад

Тираж:100 примерака

ПРЕДГОВОР

Ова публикација, означена као књига 6, садржи неке теме из безбедности и здравља на раду (БЗР) у електропривреди и представља подршку за модуле бр. 5.2. и 6.2. у оквиру Семинара бр.2 за обуку будућих инструктора у области БЗР. Семинар се организује у склопу међународног пројекта Европске Уније TEMPUS - JPHES 158781 под називом “Occupational safety and health – degree curricula and lifelong learning” односно „Безбедност и здравље на раду – развој курикулума и доживотно учење“, који се одвија од 2010. до 2012. године. Носилац пројекта је Висока Техничка Школа струковних студија у Новом Саду, а један од партнера на пројекту је Јавно Предузећe „Електромрежа Србије“, чији су запослени аутори радова у овој публикацији.

Свеукупни циљ семинара бр.2 је да консолидује, прошири и продуби знања полазника из области БЗР. Док се остали модули (књиге бр.1 и бр.4) баве законском регулативом и општим аспектима, ова књига разматра неке специфичности безбедног рада у високонапонском преносу електричне енергије.

У прва два рада ове књиге излажу се специфичности пожарних опасности у електропреносној индустрији, поготово запаљивост трансформаторског уља, а касније се разматра и утицај на животну средину. Два рада се баве последицама прво директног контакта са електричном енергијом односно индиректним утицајем наизменичних електромагнетних поља на човека. У раду који даје приказ повреда и болести у ЈП „Електромрежа Србије“ интересантно је да је забележено више повреда од механичких извора него од електричне енергије.

Иако у књизи има много електроенергетских термина, надамо се да ће материја коју ова књига обухвата корисно послужити свима који имају интересовања у вези БЗР. Настојало се да излагања буду приступачна што ширем кругу читалаца, који имају само основно познавање електротехнике – довољно је бити свестан да је, у неким ситуацијама, електрична енергија врло опасна и по стручњаке.

Захваљујем се ауторима радова на преданом раду и труду, као и свима који су корисним примедбама и сугестијама допринели подизању квалитета ове публикације. Унапред се захваљујемо свим читаоцима који ће, исправкама евен–туалних нејасноћа или сугестијама било које врсте, допринети унапређењу квалитета наредних издања.

Нови Сад, 18. новембар 2010. Матија Сокола, уредник

ТЕМПУС 15 8781, СЕМИНАР 2, НОВЕМБАР 2010

САДРЖАЈ

МАТЕРИЈАЛИ И ОБЈЕКТИ У ПОЖАРУ КОД ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИХ ОБЈЕКАТА

Борислав Симендић, Недељко Огризовић, Силвана Павић ..............1

СРЕДСТВА И ОПРЕМА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ И ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИЦИ

Драган Карабасил ................................................................................29

ЕЛЕКТРОМАГНЕТНА ПОЉА У ВИСОКОНАПОНСКИМ ПОСТРОЈЕЊИМА

Жика Јовановић, Матија Сокола .......................................................59

БЕЗБЕДНО ОДЛАГАЊЕ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ УЉААнита Петровић Гегић, Драган Живковић .......................................81

ЕЛЕКТРИЧНИ УДАРВладимир Крнајски, Драгослав Перић ...........................................104

ПОВРЕДЕ И БОЛЕСТИ У ВИСОКОНАПОНСКОЈ ЕЛЕКТРОПРЕНОСНОЈ ИНДУСТРИЈИ

Мирјана Узелац, Жика Јовановић....................................................126

ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 2, НОВЕМБАР 2010

МАТЕРИЈАЛИ И ОБЈЕКТИ У ПОЖАРУ КОД ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИХ ОБЈЕКАТА

Борислав Симендић 1, Недељко Огризовић 2, Силвана Павић 2

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Циљ предавања је упознавање са опасностима које може проузроковати већа

количина трансформаторског уља и осталих запаљивих материјала у електроенергетским објектима. Посебна пажња усмерена је на утицај трансформаторских уља на радну околину и на потенцијалне пожарне опасности. Поред основних карактеристика транс-форматорских уља, првенствено везаних за њихову запаљивост, анализирани су извори палења, односно места која су под утицајем повишене температуре у току експлоатације, као и превентивне мере за спречавање настанка пожара. Као превентивна мера приказана је термовизијска анализа електроенергетског постројења у ТС Сомбор. Крајњи циљ је да се запослени упознају са последицама, које могу проузроковати нестручно руковање са запаљивим материјалима у електроенергетским постројењима, односно са мерама контроле неопходним да се ниво ризика сведе на прихватљиву меру.

Кључне речи: Трансформатори, трансформаторско уље, термовизијска анализа, пожарне опасности, превентивне мере за спречавање пожара.

MATERIALS AND OBJECTS IN A FIRE IN ELECTRIC POWER FACILITIES

AIMS AND OUTCOMESThe aim of the lecture is to introduce the dangers that can be caused by a large quantity

of transformer oil and other flammable materials in electric power facilities. Special attention is paid to the transformer oil as an influence to the work environment and as a potential fire risk. In addition to the basic characteristics of transformer oil, primarily related to their flammability, the sources of ignition i.e. the places that are at high temperatures during exploitation are analysed, as well as preventive measures regarding the occurrence of static charges. As a preventive measure, thermo-vision analysis of power facility in Sombor TS is shown. The ultimate goal is to inform employees with the consequences, which can be caused by incompetent handling of combustible materials in electrical power facilities, and the control measures necessary to reduce the level of risk to an acceptable level..

Key words: Transformers, transformer oil, thermo-vision analysis, fire hazards, fire prevention measures.

1. УВОДНеколико већих хемијских акцидената у свету (Бопал, Севезо, Мексико

Сити и др) био је, нажалост, најбољи доказ да технолошки процеси нису у потпуности сигурни и да се проблему хемијских удеса мора посветити значајна

1 Висока техничка школа струкових студија у Новом Саду, Школска бр. 1, 21000 Нови Сад 2 Јавно предузеће „Електромрежа Србије“, Кнеза Милоша 11, 11000 Београд

1


пажња. Могуће последице хемијских удеса по живот и здравље људи, квалитет животне средине и материјална и природна добра су императив који стручњаци из разних области морају увек имати пред собом. На основу овога може се, слободно, рећи да се хемијски удеси по размерама и штетним последицама могу сврстати међу веома опасне појаве које прете догађања у савременом свету. Ова слика дешавања у свету у потпуности је присутна и у нашој индустрији. У овом раду осврнућемо се само на један сегмент индустије, а то је пренос електичне енергије.

Табела 1: Пожари на далеководима

ГОДИНА МЕСТО ОПИС

2000 ТС Крушевац 1Пожар у селу атара Вучак-Пепељевац који

се проширио до трасе далековода

2000 ТС Бор 2 Пожар на траси далековода

2000 ТС Ниш 2 Пожар у делу трасе

2000 Бор 2- Ниш 2 Пожар на траси далековода

2001 Пирот 2

2002 ТС Нови Сад 3Пожар ниског растиња који се пренео

делом на постројење

2003 ТС Обреновац 5 Пожар на траси далековода

2003 ТС Ђердап-В. Кривељ Пожар на траси далековода

2003 Бор2-Ђердап 1 Пожар на траси далековода




2007 ТС Параћин 3 Пробој изолатора на стубу изазвала птица

2007 Дрмно-Ђердап Пожар на траси далековода

2007 Ниш 2 Пожар на траси далековода

2007 Бор2-Ниш2 Пожар на траси далековода

2008 Ђердап2-Зајечар2 Пожар на траси далековода

2008 Ђердап2-В.Кривељ Пожар на траси далековода

2009 Неготин-Прахово Пожар на траси далековода

2009 Ђердап2-В.Кривељ Пожар на траси далековода

2009 Ђердап2-Сип Пожар на траси далековода

2010 С.Митровица-УгљевикУслед високе температуре и опуштености фазног проводника дошло је до пожара у

шуми

2010 Бор2-Ниш2Запаљено стрњиште испод трасе

далековода

Важност проблематике је неспорна и лежи у чињеници да су у нашој земљи многа индустријска постројења и технолошки процеси застарели, или се

2


пак одржавају и ремонтују на неадекватан начин, па је самим тим повећана опасност од настанка удеса. У прилог овој теми говоре и подаци приказани у табели 1. и 2, а који се односи на приказ пожара насталих у последњој деценији на далеководима и трафо станицама.

Табела 2: Пожари на/у трафостаницама

ГОДИНА МЕСТО ОПИС ПОСЛЕДИЦЕОТКЛАЊАЊЕ ПОСЛЕДИЦА

2003 ТС Ваљево 1Узрок пожара је

била дивља депонија

Ширење пожара на постројење

Брза интервенција ватрогасне јединице

2004 ТС Бор2Удар грома на

далеководу

Пожар у трансформатору и

изливање трансформаторског

уља у земљиште

Интервенција ватрогасне јединице

са четири возила.Вршена ремеди–јација земљишта

2006 ТС Београд10Експлозија напонског редуктора,

пожар уља из напонског редуктора

Гашење апаратима типа S-50 и S-100,

CO2-10

2008 ТС Чачак3Пожар на струјном

трансформатору

Гашење са три апарат типа S-50

2008ТС

Крушевац1Пожар на

трансформаторуГашење апаратима

типа S-50

2009ТС

Обреновац

Експлозија проводног

изолатора на трансформатору Т1 (400/220kV)

2009ТС Крушевац

1Пожар на

прекидачу 110 kVГашење апаратима

типа S-50

2010ТС Горњи Милановац

Пожар изазван, ударом грома

Гашење апаратима типа S-50

2010ТС Пирот 35

kV

Пожар на струјном

трансформатору

Гашење апаратима типа S-50

Из наведеног приказа, осврнућемо се на пожар у трафостаници у Обреновцу (сл.1), где је у експлозији проводног изолатора на трансформатору Т1, у власништву Електромреже Србије, која се догодила 22. маја 2009. године сагорело и исцурело око 800 литара трансформаторског уља. Експлозија се догодила у фази 8 проводног изолатора, а затим захватила и фазу 4.

Захваљујући брзој интервенцији ватрогасаца пожар се није проширио на 70 тона уља које се налази у казану трансформатора. Пожар је угашен пеном, а затим је трансформатор расхлађен поливањем водом. Трансформатор је произведен 1974. године. Лабораторија за испитивање и еталонирање Електротехничког института Никола Тесла из Београда израдила је октобра 2008.

3


године Извештај о превентивној периодичној контроли енергетских трансформа–тора анализом узорака уља, који је предочен инспекцији.

Слика 1

На лице места су изашли полиција, Републичка инспекција за заштиту животне средине, Градски центар за обавештавање, Мобилна екотоксиколошка јединица Градског завода за јавно здравље Београд.

Узорке уља и воде узела је Мобилна екотоксиколошка јединица Градског завода за јавно здравље Београд, које је такође анализирала податке са мерних станица за ваздух.

Дакле у овој ситуацији и већини присутних узрочник пожара је био на постројењу, а горива материја је било трафо уље. Пошто су у већини акцидената присутна трансформаторска постројења, а материјал који је најчешће горио био трансформаторско уље, у наредном излагању изнећемо основне податке о трансформаторима и трансформаторском уљу.

2. ТРАНСФОРМАТОРИТрансформатор је један од најпростијих електричних уређаја. Његов

основни дизајн, материјали и принципи су се мало променили у последњих сто година, али опет, дизајн трансформатора и материјали настављају да се унапређују.

Трансформатори су од виталног значаја за пренос енергије високим напоном који обезбеђује уштеду током преноса енергије на велике даљине. Једноставност и поузданост трансформатора и економичност трансформације напона у њему су основни чиниоци у избору преноса наизменичном струјом .

Трансформатори аудио-учестаности су коришћени у најранијим експериментима у развоју телефона. Док су неке ране електронске примене трансформатора замењене алтернативним техникама, трансформатори се још увек налазе у многим електронским уређајима.

4


Трансформатори долазе у распону од малих трансформатора сакривених у микрофонима до џиновских трансформатора снаге гигавата који се користе за повежу велике делове националних мрежа, али сви раде на истим основним принципима и са великим сличностима у деловима.

2.1. КласификацијеТрансформатори су прилагођени бројним применама и могу се поделити

на много начина: по снази (од делова вата до много мегавата) по намени (енергетски, за изједначавање импедансе, изолацију кола) по учестаности (енергетски, аудио, РФ) по напону (од неколико волти до 1000 киловолти) по начину хлађења (ваздушно, уљем, водом) по улози (усмерачки, за електричне пећи, за варење, у излазним

појачавачима) по односу трансформације:

o дижући – секундар има више навојака од примараo спуштајући – секундар има мање навојака од примараo изолациони – намењени трансформацији у исти напон. Два

намотаја имају приближно исти број навојака, иако су честе мале разлике у броју навојака да би се компензовали губици (у супротном би излазни напон био мало мањи од улазног напона).

o променљиви – примар и секундар имају променљив број навојака који може бити подешен без замене трансформатора.

2.2. Основни елементи трансформатораНамотајиУ већини реалних трансформатора, примар и секундар су калеми са више

навојака проводне жице, јер сваки навојак доприноси магнетском пољу, стварајући већу магнетну индукцију него што би само један навојак урадио. Жице суседних навојака и различитих намотаја морају бити изоловане једне од других.

Проводни материјал коришћен за намотаје зависи од намене. Трансформатори малих снага и сигнални трансформатори су намотани од жице пуног пресека, изолованим емајлом или понекад додатном изолацијом. Велики енергетски трансформатори могу имати намотаје од бакра или алуминијума пра-воугаоног пресека или ужастог пресека за врло велике струје. Трансформатори на високим учестаностима који раде на учестаностима од стотина килохерца имају намотаје од танких проводника повезаних паралелно (лицноване жице), да се смање губици у проводнику због скин (површинског) ефекта. Велики енергетски трансформатори такође користе поужене проводнике, пошто чак и на малим учестаностима неједнака расподела струје ће постојати у нисконапонском намотају (велика струја). Свако уже је изоловано од осталих, а ужад су тако постављена да на извесним тачкама у намотају или кроз намотај, сваки део има другачији релативни положај у целом проводнику. Ово премештање изједначава

5


струју која тече у сваком ужету проводника и смањује губитке услед вртложних струја у самом намотају. Поужени проводник је такође више савитљив од чврстог проводника сличне величине.

За сигналне трансформаторе, намотаји могу бити направљени тако да минимизују испуштену индуктивност и залуталу капацитивност чиме се поправља одзив на високим учестаностима.

Намотаји примара и секундара енергетских трансформатора могу имати спољашње прикључке који омогућавају подешавање односа напона.

ИзолацијаНавоји морају бити изоловани једни од других да осигурају да струја тече

кроз цео намотај; кратки спојеви уклањају неколико навојака из кола, озбиљно реметећи рад трансформатора и прегревајући га. Разлика потенцијала између суседних навојака је обично мала, тако да је заштита емејлом обично довољна за трансформаторе малих снага.

У енергетским трансформаторима, разлика потенцијала између намотаја може бити врло велика. Изолација мора бити између различитих намотаја и између навојака да би се спречило варничење. Трансформатори такође могу бити потопљени у трансформаторско уље који обезбеђује даљу изолацију. Да би се обезбедило да изолациона моћ трансформаторског уља не пропада, кућиште трансформатора је комплетно оклопљено да спречи улазак влаге. Уље служи и као средина за хлађење да одведе топлоту са језгра и намотаја.

КућиштеИако је идеалан трансформатор чисто индуктивни уређај, током рада

близина примара и секундара може да изазове међусобну капацитивност између намотаја. Тамо где је предвиђена велика електрична изолација између примара и секундара, електростатички штит се ставља између намотаја да смањи овај ефекат.

Трансформатори такође могу бити оклопљени магнетним штитовима, електростатичким штитовима или обоје да спрече спољашњу интеференцију да утиче на рад трансформатора или да спречи да трансформатор утиче на рад других уређаја (као што су катодне цеви)

Навоји морају бити изоловани једни од других да осигурају да струја тече кроз цео намотај; кратки спојеви уклањају неколико навојака из кола, озбиљно реметећи рад трансформатора и прегревајући га. Разлика потенцијала између суседних намојака је обично мала, тако да је заштита емејлом обично довољна за трансформаторе малих снага.

У енергетским трансформаторима, разлика потенцијала између намотаја може бити врло велика. Изолација мора бити између различитих намотаја и између навојака да би се спречило варничење. Трансформатори такође могу бити потопљени у трансформаторско уље који обезбеђује даљу изолацију. Да би се обезбедило да изолациона моћ трансформаторског уља не пропада, кућиште трансформатора је комплетно оклопљено да спречи улазак влаге. Уље служи и као средина за хлађење да одведе топлоту са језгра и намотаја.

6


Мали сигнални трансформатори не стварају значајне количине топлоте. Енергетски трансформатори на снагама од неколико киловата расипају довољно топлоте да буду осетно топли, али се држе на дозвољеној температурној граници природним струјањем ваздуха. Трансформатори који раде на великим снагама могу се хладити вентилаторима.

Специјални услови се морају испунити за хлађење трансформатора великих снага. Неки суви трансформатори су оклопљени и имају резервоаре под притиском и хладе се азотом или сумпор хексафлуоридом (SF6).

Намотаји енергетских трансформатора су обично потопљени у трансформаторско уље, високо обрађено минерално уље које мора бити стабилно на високим температурама тако да мали лук или кратак спој неће изазвати квар или пожар. Велики трансформатори који се користе у затвореном простору морају користити незапаљиву течност. Некада се користио полихлоризовани бифенил (ПЦБ), који није запаљив и који је врло стабилан. Због стабилности ПЦБ и своје акумулације у природи, више није дозвољена његова употреба. Данас, нетоксична, стабилна уља на бази силицијума или флуорованих угљоводоника се могу користити тамо где трошкови због незапаљиве течности надокнађују додатну градњу зграда за трансформаторе.

Остали мање запаљиви флуиди као што је канолино уље се могу користити, али сви флуиди отпорни на ватру имају недостатке у перформансама, цени или токсичности у односу на минерално уље. Кућишта транформатора хлађених уљем могу имати радијаторе кроз коју кружи уље природним струјањем. Врло велики трансформатори (снаге мегавата) могу имати вентилаторе, пумпе за уље или чак и измењиваче топлоте између уља и воде. Трансформатори са уљем иду на дуготрајне процесе сушења како би потпуно била одстрањена водена пара пре него што се сипа уље за хлађење. Ово помаже спречавање кварова током рада.

Трансформатори са уљем могу бити опремљеним Бухолц-релејима, уређајима за заштиту који реагују на настанак гаса у трансформатору (пратећи ефекат појаве електричног лука у намотајима) и искључује трансформатор пре него што дође до тежих оштећења.

Еспериментални енергетски трансформатори снага од 2 МВА су изграђени користећи суперпроводне намотаје који елиминишу губитке у бакру, али не и у језгру. Они су хлађени течним азотом или хелијумом.

КрајевиВрло мали трансформатори имају контакте прикључене директно на

крајеве намотаја. Велики трансформатори могу имати шупље порцеланске изолаторе кроз које пролази проводник не додирујући изолатор. Код трансформатора великих напона, проводник је изолован импрегнисаним папиром, а простор је испуњен уљем. За врло високе напоне изолатори су израђени од концентрично постављених бакарних и бакелитних прстенова и такође је цео простор испуњен уљем.

7


3. ТРАНСФОРМАТОРСКА УЉА3.1. Хемијски састав и карактеристике уљаИзолациони систем трансформатора и друге високонапонске опреме чине

изолационо уље и у уљу импрегнисана целулозна изолација. Уља која се користе као изолационе течности у нашој земљи су минералног порекла. Иако се минерално уље у свету и код нас користи преко 100 година у трансформаторима, оно и данас нуди, у односу на друге изолационе течности, најбољи компромис цена/перформансе. То исто се може рећи и за компатибилност уља са конструкционим материјалима трансформатора.

Друге синтетичке и много скупље изолационе течности као што су силиконска уља, органски естри и сл. се користе само у специфичним случајевима када неке од њихових карактеристика оправдавају високу набавну цену. Посебан случај су синтетичке течности, полихлоровани бифенили, ПЦБ, познате као „аскареле“ које се већ одавно не производе али се још увек могу наћи у експлоатацији у трансформаторима са посебном наменом и у кондензаторима.

У нашој земљи је најраспрострањенији „пирален“ па се најчешће сусрећу „пираленски трансформатори“. Због канцерогених особина саме течности а посебно међупродуката њиховог разарања, експлоатација ПЦБ-а је забрањена у већини земаља у свету па забрану треба очекивати ускоро и у нашој земљи.

Минерална трансформаторска уља се производе из сирове нафте и представљају рафинисане вакуум дестилате одговарајуће вискозности. По свом хемијском саставу представљају смешу нафтенских, парафинских у ароматских угљоводоника повезаних у молекуларне структуре различитих врста. На сл.2 је приказан један типичан молекул трансформаторског уља.

Слика 2: Типичан молекул трансформаторског уља

Да би се изолациона уља у трансформаторима могла користити као изолационо и расхладно средство морају имати одговарајуће физичке, хемијске и електричне карактеристике. Да би уље задовољило основну улогу у трансформатору а то је да изолује делове под напоном, мора да има високу диелектричну чврстоћу, мали фактор диелектричних губитака и висок специфични електрични отпор. Услов за то је да поред доброг квалитета уграђених материјала изолациони систем мора да буде сув, са малим садржајем воде који се мери у уљу у милионитим деловима, ппм., што се постиже добром обрадом уља и активног дела трансформатора приликом првог пуњења уљем у

8


току производње или ремонта у фабрици или ремонтној радионици, затим одговарајућом заштитом система у току експлоатације од продирања спољашње атмосферске влаге.

Вода настаје и у току експлоатације трансформатора као један од продуката старења уља па је услов за дугогодишњу употребу изолационог система трансформатора употреба уља са добрим хемијским карактеристикама. На првом месту то је оксидациона стабилност уља или отпорност уља према старењу којем је уље подложно у току дугогодишње експлоатације под разним утицајима као што су радна температура, растворен кисеоник, каталитичко дејство киселих продуката старења уља, металних конструкционих делова и сл.

Да би уље задовољило своју другу основну улогу да врши хлађење изолационог система трансформатора, оно мора да буде довољно покретљиво, односно да има добре основне физичке карактеристике као што је вискозност, нискотемпературне карактеристике, густина и сл. што се постиже приликом одабира одговарајуће сировине за производњу уља и самог процеса производње. Наведене и друге карактеристике уља се проверавају испитивањем у хемијској лабораторији по методама стандардизованим у страним и домаћим стандардима. Уље задовољава за употребу у високонапонској опреми ако задовољава све критеријуме дефинисане у основним стандардима и то за сваку појединачну карактеристику уља.

4. ТЕРМОВИЗИЈСКО ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРО-ЕНЕРГЕТСКИХ ПОСТРОЈЕЊА У ТС 400/110 kV СОМБОР 3 КАО ПРЕВЕНТИВНА МЕРА

4.1. Предмет извештајаУ извештају су дати резултати испитивања и мерења загревања која је

помоћу „термовизије“ извршила екипа ЕТИ „Никола Тесла“ из Београда у циљу благовременог откривања свих места и делова на високом напону који се греју изнад дозвољених вредности.

Термовизијско испитивање је извршено дана 23.1. 2008. у постројењима 400 и 110 kV у ТС 400/110 kV Сомбор 3

4.2. Референтна мерилаОпрема за испитивање се састојала од термовизијског комплета следећих

података (табела 3.):

Табела 3: Карактеристике термовизијског комплета

Произвођач, тип ТачностОпсег

мерења

Термичка

осетљивост

Резолуција

термо слике

FLIR,ThermaCAM

P640

±2.0оC

или 2%

читања

-400oC

до

2000oC

<0.06оC

на 30оC

640 x 320

пиксела

9


4.3. Резултати испитивањаТермовизијско испитивање је обухватило следећа поља (ћелије), односно

делове постројења:У постројењу 110 kV:• Трафо 1 400/110 kV• dV 1012/2, Сомбор 1• Спојно поље сабирница 110 kV• сабирнице I и II система 110 kV (и сви спојеви, сабирнички апарати и

елементи на овим сабирницама који припадају наведеним пољима).У оквиру испитивања контролисани су сви елементи постројења и то

све почев од стезаљки на сабирницама до првих далеководних стубова, струјне стезаљке и спојнице и то:

- прикључне стезаљке свих апарата, мерних и енергетских трансформатора,

- сви спојеви на шинским везама , дилатациони спојеви, наставци и сл,- тела прекидача, мерних трансформатора и сл.

Са посебном пажњом истовремено су поређена загревања сва три пола сваког прекидача, затим главе и тела мерних трансформатора, тела кабловских глава, као и тела уводних изолатора трансформатора снаге, са циљем да се установи да ли се међу собом подједнако греју (евентуалне разике говориле би о појави прегревања, односно о неисправностима у њиховој унутрашњости), на пример због лоших спојева или контаката.

Краће речено испитана су сва места и спојеви код којих може доћи до загревања а под условом да су били:

- доступни и приступачни камери термовизије и- оптерећени у време испитивања.

У табели 4 наведена су сва неисправна (тзв. „топла“) места у погледу загревања, тј. сва она места која се греју изнад дозвољених граница.

У складу са тим, сва остала места (она која нису наведена у табели 4 али су била подвргнута провери тј. сва места која су у време испитивања била оптерећена и приступачна погледу) треба сматрати исправним у погледу загревања.

У табели 4 су наведена сва неисправна места: како она код којих је прегревање мало и безопасно (процес слабљења споја у почетном стадијуму), тако и она код којих је прегревање велико и која треба подвргнути ревизији у што краћем року.

У табели 4 дати су (на већ уобичајени начин) и то посебно за свако неисправно место сви подаци који су неопходни за особље које треба да спроведе одговарајућу поправку: почев од локације и описа топлог места, па све до измерених вредности карактеристичних температура.

У посебној табели 5 дати су подаци о тренутним вредностима струја (у време испитивања), и то за сва она поља која су била испитана, без обзира на то да ли је у њима пронађено неко неисправно место или не.

10


Табела 4: Подаци о измереним температурама на електроенергетским објектима

Напомена 1) - Због висине прегревања је стручном особљу ЕМС-а, погона преноса Нови Сад предложена што скорија интервенција.

Табела 5: Приказ оптерећења поља за време испитивања

Постројење (кV)

Поље (ћелија)Систем

сабирница

Оптерећење (А)у 9 10

Систем сабирница

Оптерећење (А)

у 10 30

400dV 456, Суботица 3Трафо 1 400/110кV

400 кV„

223223

110

Трафо 1 400/110 кVdV 1012/2, Сомбор 1

dV 1012/1 БајмокdV 132/4, Сомбор 1dV 132/1, ЦрвенкаdV 1107/3, АпатинdV 1107/4, Оџаци

Спојно поље сабирница 110 кV

IIIIIIIIIIII

I и II

7531608017919892203590

IIIIIIIII

I и II

7701608217820792203613

11


Слика 3: Фото и термографски прикази „топлих места“ регистрованих при термовизијском испитивању постројења ТС Сомбор 3

4.4. Дискусија резултата уз примену критеријума за процену неисправности

Случајеви прегревања спојница, прикључних стезаљки апарата, чељусти растављача и сл.Температурне разлике (ΔТ - прегревање) до 10°C могу се толерисати и

дуже време (више месеци), без бојазности да ће доћи до нежељених последица или хаварије. У овим случајевима треба имати на уму да је наступило видно старење спојева и да и овако мала прегревања представљају једну ненормалну појаву. У случају исправних спојева нема никаквог прегревања, штавише, они се греју мање од самог проводника. Препоручљиво је да се и у овим случајевима изврши ревизија спојева, али тек тада када се за то укаже повољна прилика (не треба тражити искључење, поготово само за ову сврху).

У случају температурних разлика између 10°C и 30°C неопходна је ревизија топлих места у једном разумном року (30-60 дана).

Ако су температурне разлике веће од 30°C, тада треба што хитније приступити ревизији и провери споја, односно уклањању узрока прегревања - процес старења је већ у таквој фази да лако може да дође до изненадне и неочекиване хаварије.

Код чизми и сличних (пролазних, тј. затезних и носећих) стезаљки тј. код стезаљки у којима се уже, односно проводник, не прекида већ само пролази, могу се толерисати и знатно већа прегревања од наведених. С обзиром да нису у питању контакти и спојеви, загревање је ограничено само тиме колико то загревање утиче на механичке карактеристике дотичних места. Исти случај је и са разним врстама обујмица којим се притежу голе шине или водови за потпорне изолаторе и сл.Варени, или лемљени спојеви потпадају под напред наведене критеријуме.

Наведене граничне вредности између појединих подручја (0-10, 10-30 и преко 30°C) су искуственог порекла и стога их не треба третирати као строго фиксне у сваком конкретном случају прегревања. Оне представљају основу за процену, поготово када су у питању прегревања блиска граничним вредностима. Истовремено, корисно је извршити рангирање и редослед поправки унутар сваког подручја, имајући у виду висину прегревања и важност апарата који се прегрева. Уколико се добије искључење поља ради ревизије неког места које се знатно греје, прлику треба искористити и за поправку осталих топлих места у том пољу.

Случајеви прегревања тела прекидача, мерних трансформатора из истог поља и сл.Случај међусобног поређења температура комплетних полова прекидача,

односно тела мерних трансформатора и сл. је много сложенији за процену, при чему треба имати на уму да и најмање разлике од 3-5°C могу да буду опасне.

То је сасвим разумљиво ако се узме у обзир чињеница да је за загревање великих количина уља и порцелана (колико на пример садржи један пол малоуљног прекидача реда 110 кV или више) макар и само за пар степени изнад

12


нормалне радне температуре, потребна знатна количина енергије, која се ослобађа тек ако су у питању озбиљнији кварови у унутрашњости (на пример код изразито лоших контаката у коморама).

Приликом оваквих процена треба имати у виду да дозвољена вредност прегревања зависи од величине апарата, његове конструкције, масе и врсте топлотне изолације (порцелан, уље) између површине апарата, чију температуру мери термовизија, и топлог места, које се налази у унутрашњости самог апарата и које греје целу масу. Наиме, уколико је апарат већи, односно већа маса топлотне изолације (какав је случај са опремом 220 кV у односу на опрему реда 110 кV, а поготову реда 35 кV), тада се за дозвољене разлике морају усвојити ниже вредности и обрнуто.

Напомене у вези примене наведених критеријумаНаведени критеријуми и препоруке имају своју вредност само ако су

испитана места била (током мерења и током барем једног часа, који је претходио мерењу - што је потребно ради достизања устаљеног топлотног стања) довољно струјно оптерећена реда 70 до 100 и више % од називне струје опреме или од максималне радне струје, која се може појавити на том месту (у случају ако је опрема оптерећена испод своје називне струје).

Наиме, уколико су оптерећења, током испитивања, била знатно нижа од уобичајених, односно могућих, тада су и вредности загревања нижа од оних која би била добијена при максималним оптерећењима. Штавише, при врло малим оптерећењима доћи ће до изражаја само места која су у великој мери оштећена. Због тога, у свим таквим случајевима треба имати у виду да би загревања била већа од оних која су измерена и која су дата у табели. Процена неисправности је тада далеко сложенија.

За стицање увида у стварна оптерећења при којима је извршено испитивање, у табелама 2 су сређени подаци о струјама по пољима. У табели 3 су наведена тачна времена извршених мерења загревања, и то за свако топло место понаособ.

Граничне вредности „прегревања“ - АТ се разматрају само ако су апсолутне вредности температура, како исправних-референтних места, тако и топлих места, у допуштеним границама за дотичну врсту материјала (IEC 60943/98). Уколико се исправна места греју изнад дозвољених вредности, тада не само да треба приступити хитном отклањању „топлих“ места без обзира на наведене критеријуме, већ треба предузети и мере за смањење целог нивоа загревања - било смањењем оптерећења, било реконструкцијом (опрема за веће називне струје).

Допуна објашњења уз табелу 3У колонама 1, 2, 3 и 4 табеле 3. дати су сви подаци о локацији, на којој је

регистровано топло место (у ком пољу се налази, на ком апарату, на којој фази и на ком месту самог апарата, односно елемента), тј. подаци на основу којих може недвосмислено да се лоцира топло место - што је од необичне важности за онога ко треба да изврши одговарајућу ревизију, оправку или замену.

13


У колонама 5, 6 и 7. дате су измерене вредности температуре: амбијента (ваздуха) у време мерења, референтног места и самог топлог места.

Под температуром референтног места, односно референтном температуром (Тр), подразумева се температура која је (истовремено као и код топлог места) измерена на неком делу који је исправан и чије су карактеристике у погледу загревања идентичне са карактеристикама самог топлог места (свакако под условом када би топло место било исправно) - краће речено, референтна температура даје податак о томе колико би требало да буде температура топлог места да је оно исправно.

У случају спојница, стезаљки, спојева на проводницима и сл. за референтно место је, обично, узимано уже (односно шина) и то са исте фазе на којој је и само топло место (с обзиром на једнако оптерећење) али на довољно великом одстојању од топлог места (у супротном, температура проводника би, због провођења топлоте, била већа од нормалне, тј. чинила би се грешка). Понекад су за референтно место у овим случајевима узимане исте такве стезаљке само са суседних фаза (наравно, из истог поља).

У случају прикључних стезаљки свих апарата, мерних и енергетских трансформатора и сл., за референтно место, су као и у претходном случају, узимани или сами проводници или исте такве стезаљке само са суседних фаза истог апарата, или пак исте стезаљке само са другог краја истог пола.

У случају покретних контаката (на пример чељусти растављача) за референтна места су узимане или проводне полуге (ножеви) растављача (оне на којима се налазе неисправни контакти, али на оном крају који се не греје), или исти такви контакти само са суседне фазе истог апарата.

У случају међусобног поређења полова прекидача, глава и тела мерних трансформатора и сл., за референтна места узимани су полови, односно идентични делови са суседних фаза истог апарата, код којих није уочена никаква ненормална појава у погледу загревања.

У колони 8. дато је прегревање, тј. разлика температура (Т-Тр) између топлог места и њему одговарајућег референтног места. На основу овог податка цени се и одређује степен хитности ревизије нађеног топлог места, односно степен старења споја

5. ЗАКЉУЧЦИ:1. У нашој земљи многа индустријска постројења и технолошки процеси

су застарели, или се пак одржавају и ремонтују на неадекватан начин, па је самим тим повећана опасност од настанка удеса.

2. Од приказаних акцидената у последњој деценији на нашем подручју везаних за објекте у преносу електричне енергије, значајно место заузимају трансформатори

3. Један од начина за превенцију удеса у електроенергетским објектима представља и термовизијска анализа могућих места прегревања

4. На основу праћења понашања електроенергетских објеката и резултата термовизијских испитивања закључено је да температурне разлике (ΔТ-

14


прегревање) до 10°C могу се толерисати и дуже време (више месеци), без бојазни да ће доћи до нежељених последица или хаварије.

5. У случају температурних разлика између 10°C и 30°C неопходна је ревизија топлих места у једном разумном року (30-60 дана).

6. Ако су температурне разлике веће од 30°C, тада треба што хитније приступити ревизији и провери споја, односно уклањању узрока прегревања

6. ЛИТЕРАТУРА:

1. М.Ђуровић,Трансформатори,Унирекс, Подгорица,19962.. Б.Петровић, Д.Милошевић, „ Управљање опасним материјама и

отпадом- трансформаторско уље и ПЦБ „ Циред 10, Врњачка Бања 2010

3. С.Веселиновић, „ Превентивна заштита од пожара и експлозија“, Виша техничка школа у Новом Саду, Нови Сад 1982

4. Електротехнички институт „Никола Тесла“ „Извештај број 3308003-Л Термовизијско испитивање електо-енергетских постројења у ТС 400/110 кV Сомбор 3 (2008)

5. J.Giby, Combustible dusts: A serious industrial hazard, Journal of Hazarduus Materials 142 (2007)

6. http://sr.wikipedia.org/srel7. Б.Симендић, С.Грујић, В.Симендић, „Утицај микроструктуре глинице

на повећање механичких карактеристика електропорцеланске масе

15


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

16


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

17


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

18


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

19


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

20


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

21


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

22


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

23


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

24


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

25


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

26


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

27


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

28


СРЕДСТВА И ОПРЕМА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ И ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИЦИ

Драган Карабасил 1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Људске жртве и материјална штета су у Србији из године у годину све веће.

Кључни разлог за то је што законски прописи не обавезују власнике да уграђују аутоматске уређаје за гашење пожара тамо где је њихова оправданост економске природе. Нема стимулишућих мера за оне који уграђују ову врсту аутоматике економске природе па су власници имовине мотивисани само за улагања која су обавезна законским прописима. Ове мере у развијеном свету привреди намећу осигуравајуће компаније преко врло високих попуста на основну премију осигурања од пожарног ризика. У таквој констелацији једина узданица су запослени радници и добронамерни посматрачи који морају бити врхунски обучени за гашење почетних пожара што је и циљ рада.

Кључне речи: почетни пожари, средства за гашење, апарати, тактика гашења.

FIRE FIGHTING AGENTS AND EQUIPMENT IN PRINTING AND ELECTRIC POWER INDUSTRIES

AIMS AND OUTCOMESHuman casualties and property damage in Serbia is increasing every year. A key

reason for this is that legislation does not oblige the owners to incorporate automatic devices for fire fighting where they are economically justified. There are no stimulating measures for those who install this type of automatic equipment and hence the property owners are motivated only to investments that are required legislation. Such measures in the developed world economy are enforced by insurance companies by very high discounts to the basic premium of fire risk. In such a constellation the only hope are the employees and well-intentioned observers who must be highly trained for extinguishing initial fires, which is the aim of the work.

Key words: home fires, extinguishing agents, apparatus and fire tactics.

1. УВОД Људске жртве и материјална штета имају тренд повећања. У Србији је тај

тренд бар три пута већи него у земљама Европске Уније. Кључни разлог за такво стање је пре свега законска регулатива која би морала да води рачуна о безбедности својих становника. Болнице, геронтолошке установе, хотели, хостели, угоститељски објекти и сви јавни објекти у којима борави више од 20 људи морају имати аутоматску заштиту и гашење пожара уређајима типа спринклер. Србија је једна од ретких земаља у окружењу у којој ова обавеза није прописана законом.

1 Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, Школска 1, 21000 Нови Сад

29


Други фактор који је стимулативан и који у светској економији даје добре резултате је попуст на основну премију осигурања пожарног ризика за објекте који имају аутоматске уређаје за гашење пожара. Те премије се у САД, за случај уградње аутоматских система за гашење пожара типа спринклер или неких других које тарифни правилници осигуравајућих компанија препоручују смањују премију и за невероватних 60%. Ову стимулаацију директно одобравају осигуравајуће компаније јер је штета коју морају да исплате кроз осигурани пожарни ризик једва 1/10 од штета које се исказују у објектима заштићеним спринклер системом.

Како ни један од ових механизама у Србији не функционише, једина нада су запослени радници и други добронамерни грађани који ће, ако уоче пожар, моћи да реагују. Рад управо таквим добронамерницима пружа прилику да се упознају са средствима за гашење, апаратима и тактиком гашења како би у пресудном часу спречили угрожавање људи и имовине.

Пожар као нежељени догађај се не може избећи јер разноврсност његових појавних облика у широком луку превазилази људску машту. Чак и свемирске појаве могу проузроковати пожар (пад метеора, пад комете, сунчана енергија и др.) Из тог разлога је стратегија заштите од пожара усмерена на смањење последица. Активност заштите је сврсисходна и она је усмерена са следећим циљевима, који заштити пружају легитимитет економске категорије:

Први циљ је минималан број људских жртава, у случају појаве пожара.

Други циљ је минимална штета од овог догађаја, и

Трећи циљ је минимално загађење животне средине у случају пожара.

2. СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ 2.1. Вода као средства за гашење

Физичке особине воде:- температура смрзавање 0 0С- температура кључања 100 0С- латетна топлота испаравања 2257 kЈ- коефицијент термичког ширења () 0.00054 на 60 0С- коеф. топлотне проводљивости ( 80 0С) 0.6699 W/mК- специфична тоpлота 4.186 kЈ/kg0C

2.1.1. Примена воде као средства за гашење пожара тињајућег материјала (дрво, текстил, слама) - у облику компактног

или распршеног млаза, мазута и других запаљивих деривата нафте са температуром кључања

изнад 80 0С - у облику распршеног млаза, електричних постројења - у облику импулсних млазева и водена

магла до 120.000 V,

30


у затвореним просторијама, нпр. бродским складиштима - у облику водене паре.

Према начину употребе воде као средстава за гашење, користе се три начина и то:

пун млаз распршен млаз магловити млаз (водена магла)

2.1.2. "Мокра" водаПод "мокром" водом подразумева се вода којој је снижен површински

напон. Средства за снижење површинског напона воде називају се мочила или квасила. Квасила која се најчешће користе су: Neomerpin Fx, THM Schkopan NBH, Emulgator EZO, Alkilarilsulfat, Spellin Њ, Penorastvarač М, Sulfonol NP-1, Ovlaživač LOJNA T, Alkilsulfat, Vofapon AN, и други. У пракси, квасила која се користе су, на основу извшених испитивања, релативно нешкодљива али је евидентно да су раствори (вода - квасило) корозивнији од саме воде. Без обзира на предности, употреба ових средстава за гашење пожара код нас је недовољна.

Утрошак воде се може смањити и повећањем њене лепљивости што је нарочито значајно за гашење шумских пожара. Утврђено је да повећање лепљивости до 1,0 - 1,5 (Hc/m2 ) омогућава скраћивање времена гашења око 5 пута. Ако утрошак обичне воде износи 40 до 400 l/m2 за гашење пожара, онда при коришћењу ''лепљиве воде'', у којој је присутно свега 0,05 % натријум карбокси метил целулозе, утрошак воде је 5 до 85 l/m2.

Лепљива вода на вертикалној површини не отиче даље него пријања за њу. Вода са адитивом за лепљивост, након изласка из млазнице, дуже задржава облик пуног млаза пре него што се распрши и тако има већи домет.

2.1.3. "Клизна" водаДа би се смањио отпор при кретању воде кроз цевоводе, води се додају

средства на бази високо полимерних ланчаних молекула полиетилен оксида, која смањују интензитет турбулентних пулсација у слоју који је најближи зиду цеви кроз коју вода тече, а тиме и турбулентно трење. На тај начин добија се клизна вода којом се смањује губитак притиска у цревима од око 70% а истовремено се повећава домет пуног млаза од 70% додатком свега 0,02 до 0,04 % овог полимера.

2.1.4. Вода са додацима – адитивима за побољшање гашења Ова вода се добија када се води додају адитиви који имају за циљ

побољшање гашења. На пример када се гасе пирофорне материје, води се дода 10% плавог камена – бакар сулфата.

За гашење пожара класе А води се дода адитив који се назива пенило за класу А и није ништа друго до површински активна материја која снижава површински напон и омогућава води дубљу пенетрацију у угљенисани слој

31


материјала. За ову сврху може се додати води и обично пенило и постићи ће се исти ефекти.

За гашење полиуретана (пурпена) води се додаје 10 % соде бикарбоне - натријум бикарбоната.

Ових адитива има много и постоје приручници који служе само за ову сврху; односно шта додати води за конкретну материју да јој се побољша ефекат гашења.

2.2. Угљен - диоксид као средство за гашење У савременој заштити од пожара угљен - диоксид има одређену примену.

Као средство за гашење користи се у ручним преносним апаратима, специјалним ватрогасним возилима и стационарним противпожарним урећајима.

Угљен - диоксид се најчешће користи и као погонско средство ради избацивања праха из тела апарата за суво гашење прахом. Угљен - диоксид гас има највећу примену у хемијској индустрији и то при гашењу пожара на електричним уређајима где се морају избећи оштећења у објектима где су вредносни предмети (архиве, библотеке, музеји, рачунски центри и др.) као и пожара животних намирница. Основно дејство гашења угљена - диоксида је загушујуће. При обичној температури један килограм угљен - диоксида заузима, при притиску од 101326 Pa , око 500 литара запремине. Дејство гашења угљен - диоксида је веома кратко, јер се брзо достиже концентрација потребна за гашење. За сагоревање неопходна је концентрација кисеоника минимално 14% запреминских. Утицај хлађења угљен - диоксида је незнатно и то због мале специфичне топлоте угљен - диоксида. Угљен - диоксидом се успешно гасе и пожари са пламеном хомогена горења, а са готово никаквим успехом пожари са жаром – хетерогена сагоревања. Угљен диоксид нема рејтинг у класи А. Пожари са жаром се успешно гасе средствима која делују охлађујуће.

2.2.1. Особине угљен - диоксида:Угљен - диоксид се појављује у сва три агрегатна стања. За гашење се

користи у форми гаса, снега и аеросола. На температури -56 0С и притиску 5.3 bara угљен - диоксид се може користити у сва три агрегатна стања. Примена угљен - диоксида у затвореним просторијама опасна је за лица која се тренутно налазе у њој. Концентрација од 25% вол. проузрокује тренутни престанак рада срца.

Важна особина је пуњење угљен - диоксида у челичне боце. Степен пуњења 1.34 значи да се 1 kg угљен - диоксида смешта у 1.34 литара унутрашње запремине боце под притиском. Постоје и степени пуњења 1,5 и 2. Степен пуњења 2 назива се тропским степеном пуњења и код нас је у употреби.

2.2.2. Важна напомена: 1.угљен - диоксидом се не смеју гасити метали (магнезијум, титан,

цирконијум, стронцијум, уран, плутонијум), метални хидрида и материјали који у себи садрже кисеоник (целулозни нитрат и сл.). Нека

32


као пример послужи реакција која настаје гашењем магнезијума угљен диоксидом која генерише угљен-моноксид и убија гасиоца тровањем:

Mg + CO2 = MgO + CO + Q (1)2.угљен - диоксидом се не смеју гасити пожари на одећи људи због

могућих оштећења коже ниским температурама и прекида у раду срца.

2.3. Пена као средставо за гашењеПрема начину добијања, пене се деле на:

ваздушно-механичке пене и хемијске пене.

Ваздушно-механичка пена се састоји из три компоненте: воде, концентрата за пену (пенило) и ваздуха.

Вода и пенило се међусобно мешају као раствор (најчешће 3% и 6%) а ова фаза се назива припрема раствора. Раствор су у млазници меша са ваздухом посредством вентуријевог ефекта и даје пену. Ова фаза се назива фазом аерације. У мехурићима ваздушно-механичке пене се налази ваздух.

Експанзиони однос пене дефинисан је као :

Ке = Vp/Vr (2)

Ке - степен експанзије пене Vp - запремина пене Vr - запремина раствора из кога је пена настала

Према степену експанзије, пене се дела на:- Слабо аерирана пена: - полугенерисана пена: добија се када се

раствор за добијање пене пропусти кроз млазницу за распршену воду. Ово средство за гашење показује изузетну ефикасност за гашење пожара класе А.

- Пене ниске експанзије – тешке пене: коефицијент експанзије је од 4 до 20. Не употребљава се код пожара метала, карбида, негашеног креча итд. Не треба је употребљавати приликом гашења електричних уређаја због релативно добре електро проводљивости. Одлична је за гашење пожара класе А и класе В.

- Пене средње експанзије - средње пене - експанзиони однос је већи у односу на пену ниске експанзије. Креће се од 50 до 150. Пена са експанзионим односом 50 и 75 може се употребљавати у слободном простору, а са Ке 150 не може се употребљавати при јачем ветру на отвореном простору. Ово је најбоље средство за гашење великих пожара класе В – резервоара горива.

- Пене високе експанзије - лаке пене – коефицијент експанзије ових пена је од 500 до 1000. Овај тип пене користи се за гашење по

33


запремини. Основно дејство је заустављање дифузије кисеоника у зону горења. Оне имају способност да истискују ваздух. Расхладни ефекат им је занемарљив.

На високим температурама приликом гашења пена се распада при чему се из мехурића пене издваја раствор (вода помешана са пенилом). Издвојена вода врло брзо испарава у експанзионом односу 1:1700 што има угушујући ефекат. Коначни ефекат је гушење.

Добре особине пене су: брзо испуњава запремину просторије мање су штете изазване водом због великог

експазионог односа синтетичке органске супстанце не подлежу

хемијским променама.Хемијске пене се добијају хемијском реакцијом водених раствора

натријумбикарбоната (прашак Б) и алуминијумсулфата (прашак К) уз додатак сапонина. Цела реакција се одвија у телу неког апарата. Тече по следећој хемијској формули:

6 NaHCO3 + Al2(SO4)3 = 3 Na2SO4 + 2 Al(OH)3 + 6 CO2 (3)

Настали угљен диоксид, као резултат хемијске реакције, ствара притисак у телу апарата и избацује средство за гашење – хемијску пену на пожар.

У мехурићима хемијске пене се налази гас угљен-диоксид CO2. Ова пена је јефтино средство за гашење и по тој основи спада у ред добрих средстава која се могу више пута испробати пре настанка пожара. Међутим велики недостатак овог средства је прљање. Јако корозивне компоненте као што је алуминијумсулфат остављају ружне мрље чак и на бетону. Када је императив чистоћа у примени, ово средство је елиминисано.

2.3.1. Пенила за гашење пожраПенило је хемикалија која се додаје води да би иста могла да гради

стабилне мехуриће чије мноштво ствара пену – изузетно лагану творевину која плива на површини сваке течности. Пенило се у нашој стручној литератури сусреће и под називом екстракт. Постоје следеће врсте пенила:

Синтетичка пенилаДобијено је мешањем активних супстанци за смањење површинског

напона и стабилизирајућих материјала у циљу добијања стабилних пена у погледу дренаже, са добрим степеном пенљивости и отпорности на ватру.

Зависно од процента при којем се употребљава, најчешће 2% - 6%, могу се постићи пене са односима експанзије 4 - 1000. Синтетичка пенила су мешавина више различитих течности које се често међусобно не мешају. У том циљу им се додаје трећа течност која омогућава мешање две претходне. Ако се не поштују услови складиштења ова трећа течност обично, као лакоиспарљива, побегне и тада долази до раслојавања. Овај недостатак пенила није грешка произвођача већ је последица лошег одржавања. Најчешћа синтетичка пенила

34


која се примењују код нас су: Sinto K 4S, Hex, Sintex, Gold fire 306, Komet extrakt и друга.

Пена произведена са слатком или морском водом погодна је за гашење пожара Класе А и В .

Препоручује се за гашење пожара дрвета, папира, текстила, пластичних материјала, гуме, угљоводоника и његових деривата. Компатибилност са прахом је у функцији хидрофобизанта који је коришћен при производњи пенила. Ако је за ту сврху коришћен магнезијум стеарат, прах није компатибилан са пеном. Све особине пенила су декларисане на пропратној документацији за пенило. Интересантна је минимална температура за употребу у 0С, температура ускладиштавања 0С, минимална температура на којој се пенило сме ускладиштено држати у 0С, мешање са слатком и сланом водом и др. .

Флуоросинтетичко пенило са АFFF1 ефектомФлуоросинтетичка пенила су таква пенила којима су додати наведени

хемијски спојеви с циљем побољшања способности гашења. АFFF ефекат (А3F ефекат) означава постојање инхибитора пламена у пенилу који омогућују гашење пожара и ако сва површина запаљене течности није прекривена слојем пене већ имају острвца без пене. Подразумева водени филм који плива на води и лебди у ваздуху инхибитора који потпуно заустављају процес настанка пламена.

Пена AFFF1 је намењена је за употребу са морском или слатком водом. Употребљава се за гашење пожара у ваздушним лукама – аеродромима пре свега затим на складиштима запаљивих течности у рафинеријама и у велетрговини, затим за пожаре класе А и класе В, нарочито разбукталих пожара гумених материја односно свих порозних материја. Добијају се као синтетичка пенила па им се додају флуоро једињења и други инхибитори сагоревања.

Пенила са AFFF ефектом гасе пожар на запаљивим течностима у краћем временском интервалу него конвенционална пенила, јер се из мехурића пене ствара пара и формира филм који плива на површини горива и потискује паре, спречавајући поновно паљење (флешбек). Филм се на местима прекида аутоматски поново обнавља. Ово пенило је погодно за употребу у млазницама за воду, мониторима, прскалицама и системима воденог спреја, затим подповршинским инјектирањем (код складишних танкова) и сл.

Обавезна јој је примена у ваздухопловству за гашење пожара на путничким ваздухопловима.

Најчешћа пенила овог типа код нас су: Light Water, Schtamex, Plus F и др. Флуоропротеинско пенилоФлуоропротеинско пенило се производи на основу модификованих

протеина са посебним флуорираним површински активним елементима који пени побољшавају течнљивост, пластичност, отпорност на топлоту. Протеинска пенила се добијају хидролизом органских беланчевина. Добијају се као протеинска па им се додају флуоро једињења и инхибитори сагоревања.

Има добре ефекте гашења код великих количина горива, код заштите рафинерија, танкера, лука, ватрогасних поморских јединица, складишта запаљивих течности и др. Пенушави слој може угасити пожаре на постројењима

1 A-Aqueous (voda); F-Film (tanak sloj); F-Forming (formiranje); F-Foam (pena)

35


ефектом стварања покривача на врућим зидовима танка остварујући заштиту од повратног пламена.

Употебљава се на местима где се пена мора убацивати у угљеноводонично гориво методом ињектирања кроз слој запаљене течности.

Протеинска пенила Ова пенила су органског порекла и добијају се прерадом животињских

протеина. Примењени технолошки поступак је хидролиза. Најчешћа сировина за њихово добијање је отпад индустрије прераде меса а то су папци и рогови који се мељу и у реакторима се подвргавају хидролизи. Нордијски народи пенило производе од рибљих глава и костију које хидролизују. Заједничка карактеристика свих протеинских пенила је да су јефтина и да имају непријатан мирис.

На тржиште долазе под различитим именима као на пример: Тутоген, Регулар, DD-6 и др.

Хидрофобна ( Алкохолна ) пенилаПенило које је намењено гашењу пожара поларних растварача – алкохола

разликује се од обичног пенила по додатку хидрофобних адитива који му повећавају вискозитет. Најчешћи адитиви за хидрофобност су полисахариди.

Ова пенила, у називу имају неку скраћеницу која означава да су намењена за гашење поларних растварача. Таква скраћеница може бити ATC (алкохолни тип концентрата) AR (алкохолно резистентно) или L и слично. Тако на пример Light Water ATC за разлику од LIGH WATER AFFF у концентрацији од 6% не стварају само водени филм већ производе и полимеризациону баријеру. Баријера плута између течности која гори и поларног растварача, а може се машати са водом и пеном, повећавајући отпорност на деловање горива у смислу уништења пенастог покривача. Примењују се за заштиту постројења у органској хемијској индустрији где су сировине аклохоли, алдехиди, кетони, естри и слично. Хидрофобна пенила могу да погасе и пожаре бензина и других материја које се не мешају са водом али ће то увек боље одрадити пенило намењено за гашење пожара нафте и нафтних деривата.

Универзална пенилаПод овим пенилима се подразумевају пенила која могу дати све три врсте

пене зависно од употребљене опреме за генерисање пене. Ако се ради са опремом за тешку пену они ће генерисати њу. Ако исти раствор пропустимо кроз млазнице за средњу пену добићемо ову врсту пене. На крају овај раствор у пеногенераторима ће генерисати лаку пену.

2.4. Прах као средство за гашење пожараПрах је средство за гашење пожара сачињен је од фино уситњених

честица: хемијских састојака, комбинованих са средствима која побољшавају карактеристике:

Прах се у заштити од пожара назива АЕРОГЕЛ. Представља ситно уситњену чврсту материју. Прах као аерогел се користи за гашење хетерогених процеса сагоревања – пожари тињајућих материјала.

36


Прашина је прах диспергован у неком гасу. Прашина се језиком струке назива АЕРОСОЛ. Аеросоли служе за гашење пожара хомогених материјала – материја при чијем сагоревању се јавља пламен.

Аеросоли могу бити: хемијски генерисани и механички генерисани.

Хемијски генерисани аеросоли се добијају сагоревањем ракетних чврстих горива и служе за изградњу аутоматских уређаја за гашење пожара познатих под називом аеросолни генератори. На тржиште су их лансирали Руси. Код нас их производи Петрохемија из Панчева.

Механички генерисани аеросоли се добијају када се аерогел као продукт механичких технологија уситњавања материјала, помеша са неким гасом – азотом или угљендиоксидом најчешће и распрши у зони горења тренутно елиминишући пламен. Овакви аеросоли се генеришу у апаратима за прах.

Карактеристичне особине механички генерисаних аеросола које су важне су: течљивост способност за складиштење стабилност могућност комбинованог коришћења са

пеном електропроводљивост абразивно деловање на лежишта

ротирајућих делова машине отпорност на трешење

У називу праха обично се словна ознака односи на класе пожара које тај аеросол може да погаси. Прахови опште намене деле се на:

"BC" прахове за гашење пожaра класе "B" и класе "C" имају најчешће следећи хемијски састав:

натријум бикарбонт 97% магнезијум карбонат 1% трикалцијум фосфат 0,5% Магнезијум стеарат 1,5%

Додаци су заступљени од 2-10%"ABC" прахове за гашење пожaра класе "А","B" и класе "C" имају

најчешће следећи хемијски састав: 40% амонијум сулфат 40% амонијум фосфат 10% баријум сулфат 10% додаци

Гашење пожара прахом може се објаснити деловањем следећих фактора механички антикаталитички ефекат. Инхибирањем хемијских

реакција које условљавају развој процеса горења, који се може остварити, како у гасној фази, тако и на површини.

Разређивање гориве средине гасовитим продуктима разлагања праха или самим обликом праха.

37


Хлађењем зоне горења као резултата утрошка топлоте на загревање, испаравање и разлагање честица праха у пламену.

Прахови специјалне наменеСпецијални прахови се користе за гашење пожара класе D – запаљивих

метала. Сви метали, уз одређене предуслове, мање или више, добро сагоревају осим племенитих метала (злато, сребро, платина и неки други). Одређени метали (гвожђе, олово) у облику фине прашине могу бити чак и самозапаљиви.

Најважнији гориви метали су метали из групе алкалних и земноалкалних метала периодног система елемената.

У зависности од могућности сагоревања, метале делимо у две групе и то: - испарљиви метали који у процесу сагоревања прелазе из чврстог у

течно стање а из течног у гасовито и ту сагоревају пламеном. Пламен је мале висине и бљештеће боје, као што то показује табела у наставку. Примери за ово сагоревање су пламен магнезијума цинка, натријума, калијума и др.

- Неиспарљиви метали који сагоревају у чврстом или течном стању без пламена као што су: алуминијум, титан, цирконијум и др.), Дакле не сагоревају пламеном и не стварају дим.

Места пресека по металу оксидирају већ после неколико секунди у додиру са кисеоником из ваздуха, уз промену боје (жућкаста код натријума, плавичаста код калијума).

У додиру са водом ове материје реагују бурно, уз ослобађање водоника и топлоте која може условити експлозију, због термичке дисоцијације средстава за гашење у првом реду воде. Ово је најјаче изражено код алкалних метала као што су натријум, калијум, рубидијум и цезијум. Ови метали директним одузимањем од воде кисеоника ослобађају водоник који се генерише таквом брзином да се експлозоја не може избећи.

У следећој Табели 1 дат је преглед метала са карактеристичном бојом при горењу.

Табела 1: Сагоревање метала

Назив метала Хемијски симбол

Боја при горењу

Литијум Li црвено као карминНатријум Na жутаКалијум К плаво-виолет

Рубидијум Rb црвено-виолетЦезијум Cs плаво-виолет

Калцијум Ca жуто-црвеноБаријум Ba зелено

Стронцијум Sr кармин - црвена

Прахови специјалне намене користе се за гашење неких метала (Al, Mg, Na, K, Ur Zr и др.) и горивих материјала код којих се прекид започетог процеса

38


сагоревања одвија угушивањем и то ефектом изолације гориве површине од околног ваздуха.

За гашење пожара метала користе се посебни прахови који се већином састоје од натријум хлорида, ређе, калијум хлорида или бортријум оксида. Код неких метала добро средство за гашење пожара је и кухињска со.

Приликом гашења постоји могућност да се из метала или средстава за гашење ослобађају отровне прашине, испарења или гасови (чак и радиоактивне честице), те је у просторијама потребно користити заштитну опрему за дисајне органе.

Табела 2: Средства загашење пожара метала на бази прахова

Прахови Главни састојак Употребљив за

'' Purene '' G-1 Графитни кокс + Испарљиви метали

'' Metal Guard'' Органски фосфат Mg, Al, U, Na, K

''Met-L-H'' NaCl + Ca3(PO4)2 Na

''Lith -H'' Графит + додаци Li, Mg, Zr,Na

''Puromet'' (NH4)2HPO4 + NaCl Na, Ca, Zr, Ti, Mg Al

''T. F. C.'' KCl + NaCl +BaCl Mg, Na, K

Натријум хлорид NaCl Na, K

Цирконијум силикат ZrSiO2 Li

ПГС-М KCl + NaCl Mg, Na, K

Си – 2 Силикагел + халон Металоорганска једињења, хидриди метала

РС Графит легуре калијума и натријума

МГС Графит Na, Li

Литијум хлорид LiCl Li

Натријум карбонат Na2CO3 Na, K

Суви песак SiO2 разноврсно

2.5. Халотрон 1 Чист халотрон I је некорозиван агенс који не проводи струју. Као замена

за халон 1211 користи се за гашење пожара: класе “А”; гасе све пожаре у овој класи. класе "В" укључујући и пожаре горива на

млазни погон и нафтине деривате. класе “С”; гасе све у класи “С”. класе "Е" пожари свих типова електро

инсталација гашење пожара у авионима свих класа

39


у машинским погонима и просторијамаХАЛОТРОН и је прихватљива замена за Халон 12111 у стандардним

ручним апаратима за гашење пожара, делимично халона 1301 у стабилним инсталацијама изведеним у просторијама запремине до 500 m3 с тим што се за постизање истог ефекта при гашењу захтева за једну трећину више агенаса него код халона 1211 тл.1301.

Предност се јавља приликом гашења рачунских центара и осетљиве електронике (авиони, тенкови, индустријски погони) јер не изазивају оштећење опреме и урећаја (кратак спој, корозија и др.)

2.6. Фреони Фреони су халогени деривати угљоводоника код којих се користе флуор

и хлор као супституенти. Код нас је у употреби седамдесетих година прошлог века био фреон Fe-104 тетрахлорметан. Хемијска формула му је CCl4. Избачен је из употребе због канцерогености и токсичности коју је добијао хемијском трансформацијом. Ово средство за гашење је гас који је у апарату због повишеног притиска у течном стању.

2.6.1. FM-200Најраспрострањенији фреон, који се тренутно користи је FM-200. Нашао

је широку примену у стационарним аутоматским инсталацијама за гашење пожара. Означава се са Fe-37. Хемијски је хептафлуорпропан, C3 H F7. У стању је да погаси пожаре класе А, класе В, класе С и класе Е. Ово средство за гашење је гас који је у системима за аутоматско гашење пожара складиштен у боцама под притиском. Због повишеног притиска у боцама се налази у течном стању. Сматра се најбољим средством за замену халона које не утиче штетно на озонски омотач у атмосфери земље.

Америчка хемијска корпорација ''Great Lakes Chemical Corporation'' освојила је 1993. године производњу овог средства под именом (''Fire Master 200''), које испуњава еколошке захтеве. У Табели 3 дате су основне физичко-хемијске карактеристике FM 200 као еколошки чистог средства.

2.6.2. Fe-36 У апаратима за гашење почетних пожара се користи фреон Fe-36.

Табела 3: Физичке карактристике FM 200

Особинс Вредностхемијска формула CF3-CHF-CF3 хемијски назив хептафлуоропропанмолекулска тежина 170,03тачка кључања при 1 bar - 16,36Тачка очвршћавања - 131 о Спритисак при 21,1 о С 4,05 barкритична температура 101,7 о Скритични притисак 29,10 barкритична запремина 1,61 dm3/kgкритична густина 0,621 кг/дм3

критична стишљивост 0,255

40


површински напон на 25 о С 7,0 mN/МOзонско оштећење 0Време распада 31 година

Хемијски је хексафлуорпропан. C3 H2 F6. У стању је да погаси пожаре класе А, класе В, класе С и класе Е. И ово средство за гашење је гас који је у апарату због повишеног притиска у течном стању. Препоручују га за гашење компјутера, електронске опреме и других материјала где остала средства могу направити више штете него користи.

2.6.3. Novec 1230 Novec 1230 је нонафлуоро-4-(трифлуорометил)-3-пентаноне. Агрегатно

стање средства је течно. Густина пара је већа од густине ваздуха 11,6 пута. Тежи је од воде 1,6 пута. Тачка кључања му је 490С. Не оштећује озонски омотач. Користи се за гашење пожара у аутоматским стационарним системима. Под притиском је азота од 42 бара у складишним боцама аутомнатског система за гашење пожара. Спада у чиста и ефикасна средства за гашење пожара. Као и сви гасови за гашење пожара опасан је за људе и потребне су посебне мере безбедности.

2.7. Аргон IG 01 и аргонит IG 55Стандардом NFPA1 верификовано је 11 средстава за гашење овог типа.

Сва делују на пожар у првом реду угушујуће. У табели у наставку поменућемо два најраспрострањенија ова средства

бар када је у питању тржиште USA:

Табела 4: Аргон и Аргонит

Назив IG-01 IG-55садржај % запремински Аr-99.9% Аr-50%,N2 - 50 +5 % садржај H2О по маси маx: 0.005% маx: 0.005%

Аргон је природан гас, без боје и мириса, потпуно атоксичан. У табели 5 дате су физичке особине аргона. Опасност по здравље људи је искључиво због снижења процента кисеоника у штићеном простору као што је то приказано у Табели 6. Све што важи за гасовита средства за гашење односи се и на аргон; не сме се гасити пожар на особама, у случају прораде аутоматског система за гашење пре средства се мора напустити простор и друго.

Табела 5: Физичке особине аргона

Особина ВредностМолекулска тежина 39,9Густина при 1 bar, 15оС 1,669Однос густине гаса према ваздуху, 0 оС, 1.013 mbar, 1,38Тројна тачка 0,689 bar, - 189,4

1 National Fire Protection Asociation 2001

41


Температура испаравања - 185,9Топлота испаравања 163,0Густина течности - 185,9 оС, 1,013 bar 1,394Критична температура - 122,3Критичан притисак 49,0Токсични продукти распадања немаОпасне реакције нема

Дејство гашења аргона је чисто физички ефекат тј. снижење запреминске концентрације кисеоника са 21% на испод 14%, Да би се ово постигло потребна је запреминска концентрација од најмање 34% аргона. Код одређених горивих материја богатих кисеоником, неопходно је повећање концентрације аргона.

Аргон се складишти у посудама под притисконм 150 - 160 bar у гасовитом стању, а степен пуњења износи 0,27 kg/l.

Приликом истицања аргона нема сукљања, а у случају адијабатског смањења притиска долази до незнатног расхлађења дотичног средства чиме је искључена могућност настанка хладних шокова. На млазници, под притиском гас истиче брзином блиском брзини звука због чега нису занемарљиви шумови који су јачи од 105 децибела. Време гашења аргоном из стацинарног система је 1 минут.

Као средство за гашењепожара аргон се може применити: у просторија где је смештена електроника за пратеће просторије центра, за међуплафонски простор, за дупле подове, кабловски канали и сл. за електронске и електричне уређаје.

Код веће запреминске концентрације аргона у просторији где би се нашли људи у тренутку гашења, постоји потенцијална опасност услед сниженог садржаја кисеоника, да наступи гушење.

У табели 6 дати су степени опасности.

Табела 6: Опасност по људе у зависности од запреминске концентрације аргона.

Запреминска концентрација аргона

Остатак кисеоника [%] vol

Потенцијална опасност

< 28,3 % > 15 не постоји опасност по живот> 28,3% - 42,6% < 15 - 20 не представља опасност> 42,6 - 52,2 % < 12 - 10 значајно порасла опасност

> 52,2% < 10 представља акутну опасност

2.8. ИнергенИНЕРГЕН, као средство за гашење пожара, представља смешу три

неотровна природна гаса: 52 % азота, 4 % аргона,и 8% угљендиоксида

42


Погодан је за заштиту објеката и гашење у затвореним просторима (рачунски центри, телефонске централе, командни и дистрибуциони центри). Основни ефекат гашења ИНЕРГЕНОМ је угушивање и то снижењем концентрације кисеоника на ниво испод 14 % у ваздуху на ком већина запаљивих материја неће горети. ИНЕРГЕН није отрован и не загађује околину као што не оштећује ни озонски омотач. Може се рећи да је рок трајања овог средства неограничен. При контакту са пламеном или високим температурама не разлаже се и не изазива корозију као ни оштећење електронске опреме и електричне инсталације.

Употребом ИНЕРГЕНА долази до повећања садржаја угљендиоксида у просторији на ниво 2 до 4,5 % (нормална атмосфера садржи 0,03 %) што доводи до стимулисања људске респирације. Испитивања су доказала да у простору који је испуњен ИНЕРГЕНОМ човек може да борави до 7 минута без опасности за живот, што значи да је знатно безбеднији од стационарних уређаја за гашење пожара халоном или угљен диоксидом.

ИНЕРГЕН се користи за стационарне системе за гашење пожара а истицање се мора извршити за 60 секунди. Потребна концентрација ИНЕРГЕНА за компјутерске инсталације је 0,51 m3/m3 простора, а за аутоматске телефонске централе, командне и дистрибуционе центре 0,47 m3/m3 простора.

ИНЕРГЕН се складишти у челичним боцама у течном стању под притиском од 150 - 160 бар, у псебним просторијама (минималне ватроотпор–ности 90 минута и на температури до 50 о С. У поређењу са халоном ефективност им је знатно мања,потребно је скоро 10 пута више ИНЕРГЕНА него халона за гашење истог пожара.

3. ТАКТИЧКА ПРИМЕНА АПАРАТА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЧЕТНИХ ПОЖАРА

3.1. Апарати типа CO2 Намењени су за гашење почетних пожара класе B, C и Е. Угљендиоксид

се не сме користити за гашење метала (пожари класе D), као на пример магнезијум, титан, цирконијум, стронцијум, уран, плутонијум и други метали. Разлог за ово је двојак; прво угљендиоксид реагује са металима као што се види из примера магнезијума.

Mg + CO2 = MgO + CO + Q (4)

У овој хемијској реакцији сагоревање се убрзава (брже него у ваздуху) и ствара се врло отровни угљенмоноксид. Други разлог је термичка дисоцијација угљендиоксида због високих температура, које прате сагоревање метала.

Поред метала угљендиоксидом се не смеју гасити хидриди метала из истих разлога. Угљендиоксидом се не могу гасити материје које у свом саставу садрже кисеоник (целулозни нитрат и сл.), као и пожари на одећи људи.

Нормативи за тактичку примену апарата за гашење почетних пожара са CO2 апаратима приказани су у Табели 7.

43


Табела 7: Тактичке могућности апарата типа CO2

Типапарата

Површина успршног гашења(m2)

Запремина пламена коју апарат успешно

гаси (m3)CO2 - ручно-преносни 0,65 2-5CO2 - ручно-превозни 0,65 18-60

Гашење пожара апаратима типа CO2 углавном је везано за затворене просторе. Апарати типа CO2 могу успешно гасити пожаре на отвореном простору у складу са својим реалним могућностима само у одсуству ветра. Међутим присуство ветра разноси угљендиоксид, који је тежи од ваздуха и остаје над угашеном површином. Ветар га односи и пожар се поново распламсава, због присуства врелих металних површина, усијаног угљевља или варница и тела малог садржаја енергије.

За гашење почетних пожара апаратима типа CO2, треба обезбедити довољно апарата према величини површине пожара и тактичких могућности конкретног апарата. Препоручује се употреба три апарата истовремено као што је то пракса у целој Европи.

За успешно гашење треба почети истовремено са свим апаратима. Млаз из CO2 апарата се усмерава у подножје пламена. Ако је у питању запаљива течност млаз средства за гашење се усмерава у посуду у једну тачку. Ако је у питању већа површина млаз треба померати цик-цак како то приказује Слика 6.

Слика 1: Тактичка примена апарата типа CO2

3.2. Апарати типа S, Hl и FeИмају готово универзалну примену у гашењу почетних пожара.

Нормативи за тактичку примену апарата за гашење почетних пожара са S апаратима приказани су у Табели 8.

Табела 8: Тактичке могућности апарата типа S

Типапарата

Површина успршног гашења (м2)

Запремина пламена коју апарат успешно гаси (м3)

S-6 1,7 6S-9 2,83 9

44


S-50 15,0 50S-100 30,0 100S-150 45,0 150

Тактички важан податак је површина горуће материје, односно запремина пламена, коју један апарат може да погаси. За прах као средство за гашење неопходно је довести минимално потребну концентрацију за тренутно гашење пламена. Довођење мањих концентрација неће угасити пожар и он ће се поново разбуктати.

При гашењу пожара млаз праха се усмерава у пламен уз равномерно покривање горуће површине од предње ка стражњој страни пожара; Слика 2. Прах се уводи у пламен; у његово подножје од почетка до отприлике 1/3 висине пламена, по целој ширини фронта пожара.

Пре почетка гашења неопходно је обезбедити потребну и довољну количину апарата у зависности од горуће површине (запремине пламена) и истовремено започети гашење из свих апарата окруживањем жаришта.

На отвореном простору гасити низ ветар. Код гашења разливених течности целу површину пламена прекрити прахом у што краћем временском интервалу. Апарате не празнити до краја јер се може десити да се поново нагло појави пламен.

Тек када је пожар потпуно угашен апарати се могу потпуно испразнити.

Sлика 2: Тактичка примена апарата за гашење типа S, Hl и Fe

4. ИЗБОР ТИПА АПАРАТАИзбору типа апарата треба посветити посебну пажњу. Том приликом

треба размотрити: горућу материју, брзину ширења пожара, температуру горуће материје, присуство опасних материја у процесу

сагоревања – графичка индустрија опасност од електричне струје, начин руковања апаратом.

Горућа материја битно опредељује избор типа апарата. У највећем броју случајева не гори једна, већ више различитих материја. Обично се ово мноштво

45


горивих материја не може гасити једним средством за гашење. Тако на пример, водом се не могу гасити материје које реагују са њом, као и материје при чијем сагоревању се развијају високе температуре. Са угљендиоксидом се не смеју гасити пожари метала, хидриди метала и материје које у свом саставу садрже кисеоник о чему је већ било речи.

Гориве материје су, према особинама у пожару сврстане у 4 класе: А, В, С и D.

Пожари класе А су пожари чврстих запаљивих материјала, који горе пламеном, жаром и пламеном и жаром. Ова класа не обухвата запаљиве метале, који су такође у чврстом стању. Средства за гашење ових пожара су:

вода са или без додатака, хемијска и ваздушно-механичка пена, специјални прах за гашење пожара са

жаром, CO2, за пожаре класе А који горе

пламеном, комбинована средства, и др.

Пожари класе В су пожари запаљивих течности. Средства за гашење ових пожара су:

пене, све врсте, прах на бази натријум бикарбоната, прах на бази калијум бикарбоната, прах на бази амонијум сулфата, специјални прахови, халони, CO2 – снег, комбинована средства.

Пожари класе С су пожари запаљивих гасова. Средства за гашење ове врсте пожара су:

прах на бази натријум бикарбоната, прах на бази калијум бикарбоната, прах на бази амонијум сулфата, специјални прахови, халони, CO2 – гас, комбинована средства.

Пожари класе D су пожари запаљивих метала. Средства за гашење ових пожара су:

прах на бази натријум хлорида, прах на бази калијум хлорида, силикагел, специјални прахови, мешавине прахова,

46


приручна средства за смањење зрачења топлоте у дебљем слоју:

o сув и чист песак,o сува земља,o глина,o струготина сивог лива,o зеолит,o и др.

комбинована средства.Поред других опасности на пожару је присутна и опасност од електричне

струје. Она може бити присутна код сваке класе пожара од А до D. Средства за гашење пожара у присуству електричне енергије су:

прах на бази натријум бикарбоната до 1000 V,

прах на бази калијум бикарбоната до 1.000 V,

прах на бази амонијум сулфата до 1.000 V, специјални прахови до 1.000 V, халони и фреони до 100.000 V, CO2 – снег 10.000 V, комбинована средства до 1.000 V.

На основу класе пожара горуће материје може се ближе одредити тип апарата. Брзина ширења фронта пламена по површини запаљеног материјала је друга битна детерминанта која ће определити тип апарата и његову конструкцију. Поједини материјали имају врло велике брзине ширења пламена тако да се у гашењу пожара не могу употребити апарати који нису под сталним притиском, јер од момента дејства на полугу за активирање до почетка гашења мора да протекне 5-10 секунди. За то време је фронт пламена отишао далеко од стартне позиције апарата. У оваквим случајевима се користе апарати под сталним притиском и брзоактивирајућим вентилом.

У неким случајевима висока температура горуће материје онемогућује употребу свих класичних средстава за гашење пожара а са њима и свих апарата (пожари класе D ). У таквим случајевима ће се применити понекад и приручна средства.

Развијање отровних материја у процесу гашења пожара, је опасно по здравље оног ко рукује апаратом. Неки халони у присуству гориве материје и повишених температура образују фозген (COCl3), који је по здравље опасан у концентрацијама од 0,005 % вол. Непотпуна сагоревања; хетерогена горења обилују угљенмоноксидом (CO), који је смртоносан при концентрацијама 0,5%, а при гашењу пожара халонима се још и синтетизује. При избору типа апарата о овој компоненти се мора посебно водити рачуна.

Нова опасност, када је у питању гашење почетних пожара апаратима је електрична енергија. Апаратима ретко рукују професионални ватрогасци. То су у највећем броју случајева запослени радници, случајни пролазници и други добронамерни људи. Ако су напони већи од 1.000 V опасност по руковаоце

47


апаратима је значајна и она се драматично повећава са порастом напона. У таквим случајевима се морају користити апарати типа Hl или CO2 у зависности од величине напона. Евентуална примена осталих апарата је дозвољена само када се искључи електрична енергија.

На крају апарати морају да имају што је могуће простије руковање како се у овој фази не би појавила грешка. Искуства са стварних пожара су показала да неки типови апарата уопште нису активирани при покушају да се пожар погаси, због погрешног руковања или неправилног редоследа поступака. Пример за то су апарати типа Ph који у процесу гашења треба да се окрену за 1800. У било ком другом положају средство за гашење неће бити избачено на пожар. Други пример су апарати типа S чије руковање је из две фазе. Први притисак на ручицу пробија мембрану и ослобађа CO2 гас. За 5 до 10 секунди у апарату се ствара радни притисак. Тек након тога се поново притиска иста ручица; за активирање и добија се млаз праха. Две основне грешке у руковању су:

држањем ручице стално притиснуте (CO2) одлази у атмосферу не стварајући радни притисак у апарату,

одмах после пробијања мембране притисак на ручицу (прерано) тако да се у апарату ствара врло мали радни притисак што ће резултирати малом количином праха која се усмерава у пожар.

Из изложеног се види да, у комбинацији, од два апарата подједнаких особина у погледу могућности гашења пожара и безбедности руковаоца треба одабрати онај чије је руковање једноставније. Примера ради, 10 секунди чекања је тежак проблем за успаниченог руковаоца у тренутку припрема за први напад на пожар. Врло мали број присебних ће тачно одредити тих важних 10 секунди и омогућити пражњење апарата у пожар до краја - односно избацивање комплетног средства у ватру.

Анализом наведених фактора и елиминацијом неадекватних и неодговарајућих апарата долази се до типа апарата који је оптималан за заштиту конкретног простора.

Наравно у анализу избора типа апарата улази и цена апарата као и цена сервиса и могућност сервисирања.

5. ЗАКЉУЧАК Средства за гашење пожара су у функцији смањења у првом реду

људских жртава од ризика пожара, а потом и смањења штета које овај нежељени догађај са собом носи. Њихова примена је у графичкој индустрији и нарочито у електроенергетици скопчана са низом опасности за саме руковаоце истим.

Неправилном применом могу постати извор угрожавања људских живота добронамерних људи који су спремни да помогну. То се не сме дозволити и основно је правило да се постављају само они апарати и средства која се могу универзално користити. Свако постављање неодговарајућих апарата довешће до трагичног исхода пре или касније.

6. ЛИТЕРАТУРА

48


1. Карабасил Д.: Основе тактике гашења пожара, Скрипта, ВТШ Нови Сад, 2006.

2. Карабасил Д.: Основе тактике гашења пожара, Скрипта, „Будућност“ Нови Сад, 1998.

3. Пфаф Пауновић Ј.: Медицина рада у индустрији, Заштита у пракси бр. 159/2007. стр 49-54

4. Haris N.: The Middle Aдes Orpheus Books Ltd, Oregon, USA 5. McKinnon, G. P.(Ed.): Fire Protection handbook, National Fire Protection

Association, Fifteenth Edition, Quincy, Massachusetts, 1980.

49


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

50


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

51


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

52


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

53


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

54


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

55


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

56


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

57


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

58


БЕ

ЛЕ

ШК

Е

59


ЕЛЕКТРОМАГНЕТНА ПОЉА У ВИСОКОНАПОНСКИМ ПОСТРОЈЕЊИМА

Жика Јовановић 1, Матија Сокола 2

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Предавање представља Стандарде и препоруке за излагање електромагнетним

(ЕМ) пољима фреквенције 50 Hz, као и неке податке о измереним вредностима ЕМ поља у високонапонским (ВН) постројењима. Циљ је да се полазници семинара упознају са основним појмовима и са типичним вредностима ЕМ поља у ВН постројењима.

Кључне речи: електромагнетно зрачење, високонапонско постројење.

ELECTROMAGNETIC FIELDS IN HIGH-VOLTAGE FACILITIES

AIMS AND OUTCOMESThe lecture presents the Standards and recommendations for exposure to electromag-

netic (EM) fields of 50 Hz frequency and some data on measured EM field values in high-voltage facilities. The aim is to familiarize the seminar participants with the basic concepts and with typical values of electromagnetic fields in high-voltage facilities.

Key words: electromagnetic fileds, high-voltage facility.

1. УВОД EМ поља су саставни и неизбежни део модерног живота. Електрично

поље настаје услед постојања и груписања наелектрисаних честица, док је магнетно поље резултат кретања тих честица (протицања струје). Стално елек-трично поље утиче на друге наелектрисане честице, а стално магнетно поље само на оне које се крећу. Временски променљива електрична и магнетна поља (наиз-менична и импулсна) утичу на све честице, укључујући и људска ткива и нервни систем. Излагање променљивим ЕМ пољима доводи до индуковања струја у телу и до апсорбовања енергије у ткивима [1-7].

Пренос електричне енергије је део технолошког процеса репродукције електричне енергије и у сваком тренутку је усклаљен са производњом, дистрибу-цијом и потрошњом. Преносну мрежу чине високонапонски далеководи и места њиховог укрштања – високонапонска разводна постројења, где се енергија преус-мерава и по потреби се трансформише напонски ниво. Преносна мрежа у Србији је напонских нивоа 110 kV, 220 kV и 400 kV.

Последњих деценија спроведена су бројна истраживања о утицају ЕМ поља на здравље људи. Разне организације донеле су Стандарде и препоруке о нивоима излагања ЕМ пољу у животном и радном окружењу [1,2,3]. Међутим, и даље нема чврстих доказа да ЕМ поља мрежне фреквенције изазивају поремећаје

1 Јавно предузеће „Електромрежа Србије“, Кнеза Милоша 11, 11000 Београд 2 Висока техничка школа струкових студија у Новом Саду, Школска 1, 21000 Нови Сад

60


у производњи мелатонина, односно да изазивају карцином дојке [4]. Експеримен-ти који су показали поремећаје ћелијске биохемије изведени су при ЕМ пољима далеко веће јачине него што се срећу у свакодневном животу и раду [5]. Извеш-тај Светске Здравствене Организације такође не доноси дефинитивне закључке о повезаности ЕМ поља и дечје леукемије [6].

При доношењу препорука [2] није разматрано изазивање карцинома услед дуготрајног излагања ЕМ пољима, већ само тренутни и краткотрајни ефекти. У ове ефекте спадају стимулација периферних нерава и мишића, електрични удари и опекотине при додиру проводних објеката, као и повећање температуре ткива при излагању јаким ЕМ пољима.

Наука препознаје три основна механизма утицаја временски променљи-вих поља на жива бића:

- утицај нискофреквентних електричних поља, која могу изазвати проти-цање струје кроз ткива, формирање електричних дипола, као и преоријента-цију постојећих дипола. Јачина ових ефеката зависи од електричних особина тела – проводности (за протицање струје) и пермеабилности (за поларизацију). Ове особине се мењају од ткива до ткива, тако да укупни ефекти електричног поља зависе од услова изложености, величине и облика тела, као и положаја тела у пољу.

- утицај нискофреквентних магнетних поља, која могу изазвати проти-цање индуковане струје кроз ткива и циркулационе (вртложне) струје. Јачина индукованог поља и густина индуковане струје зависе од пречника кружне путање, електричне проводности ткива и брзине промене флукса. Пошто људско тело није електрично хомогено, прорачуни индукованих струја кроз људско тело заснивају се на рачунарским методама које уважавају анатомске параметре.

- абсорпција енергије – иако излагање ЕМ пољима фреквенције преко 100 kHz може довести до значајне абсорпције енергије у ткивима и тиме до повећања температуре тела, поља ниске фреквенције не дају мерљив пораст температуре.

2. ПРЕПОРУКЕ И СТАНДАРДИ Препоруке Међународне Комисије за Заштиту од Нејонизујућих Зрачења

(International Commission on Non-Ionizing Radiation Protection, ICNIRP), [2], као и EU Директива [3], код ЕМ поља ниске фреквенције (од 1 Hz до 10 MHz) за критичан фактор узимају густину струје, да би се спречили утицаји на функције нервног система. Како се сматра се да је граница акутних промена у нервном систему око 100 mA/m2, уз безбедносни фактор 10 долази се до препоруке да радници не треба да се излажу пољима која у телу индукују више од 10 mA/m2 . За животно окружење, усвојен је додатни фактор 5, тако да је граница 2 mA/m2 .

Ефекат индуковања напона зависи од фреквенције ЕМ поља, па се у опсегу од 0,025 до 0,82 kHz за радну средину препоручују граничне вредности дате у табели 1:

Табела 1: Препоручене вредности излагања ЕМ пољу ниске фреквенције [2]

61


јачина електричног поља Е (V/m)

јачина магнетног поља H (A/m)

јачина магнетнe индукције B (T)

На радном месту 500 / f 20 / f 25 / f

при 50 Hz 10 000 400 500

IЕЕЕ Стандард [1] прописује максимално дозвољене вредности излагања ЕМ пољу за фреквенције до 3 kHz. Дозвољене ефективне вредности електричног поља унутар разних делова људског тела се за фреквенцију 50 Hz крећу од 2,356 mV/m за мозак до 0,943 V/m за срце и 2,1 V/m за остала ткива. За излагање спољњим електричним пољима, прописују се максимално 5000 V/m у животној околини и 20000 V/m на радном месту.

По питању магнетног поља, IЕЕЕ Стандард [1] даје вредности за неколи-ко фреквентних опсега, како за главу и торзо, тако и за екстремитете, табела 2.

Табела 2: Препоручене вредности излагања магнентном пољу [1]

Врста ткиваопсег

фреквенција fe

(Hz)

у животној околини

на радном месту (контролисан приступ)

B - eff (mТ) B - eff (mТ)

Глава и торзо 20 - 759 0,904 2,71

екстремитети 10,7 - 3000 3790 / f 3790 / f

екстремитети, при 50 Hz 75,8 75,8

Стандарди и препоруке [1-4,6] разматрају и ситуације када су поља неси-нусног или импулсног временског облика. Приступи мерења и израчунавања таквих ЕМ поља се још увек значајно разликују и у овом раду нису обухваћена.

Преглед тренутног стања интернационалних и националних регулатива из области заштите људи од нејонизујућег зрачења – електромагнетских поља екстремно ниских фреквенција (индустријске фреквенције 50 Hz и 60 Hz) заснован је превасходно на документима које су урадиле радне групе CIGRE (JWG 36.01/06) и EUROELECTRIC (Ref: 2006-450-0006). Овим прегледом су обухваћене регулативе:

− међународних институција (ICNIRP, IEEE),− свих држава у Европској Унији као и земаља кандидата за чланство у EU, − других развијених земаља: САД, Руска Федерација, Јапан и др.

У табелама су дате границе излагања нејонизујућим зрачењима као ос-новна ограничења излагању временски променљивим електричним, магнетским и електромагнетским пољима заснована су директно на утврђеним ефектима по здравље и биолошким разматрањима. За опсег фреквенција поља од 4 Hz до 1 kHz физичка величина за одређивање основног ограничења је густина струје (J). Изведене вредности су: јачина електричног поља (E), јачина магнетског поља (H), магнетска индукција (B).

Свеобухватни циљ Препоруке Савета ЕУ (1999/519/ES) је да успостави заједнички оквир за ограничење излагањима нејонизујућим зрачењима базиран

62


на најбољим расположивим научним чињеницама и да обезбеди референтни оквир за потребе законодавства ЕУ а који се односи на уређаје и направе које емитују нејонизујуће зрачење. Државе чланице су одговорне за заштиту станов-ништва од потенцијалних ризика нејонизујућих зрачења и могу применити строжија ограничења од оних датих у Препоруци.

У наредној табели је дат преглед препоручених вредности граница излагања у земљама Европске Уније и неким развијеним земљама ван ЕУ.

Табела 3: Границе излагања у земљама ЕУ и неким развијеним земљама ван ЕУ

Међународна

институција/ Држава

Одговорна установа / Референтни документ

Опсег учестаност

и

Област применеЗаштита на раду Јавна безбедностJ E B Ic J E B Ic

mA/m2 kV/m

µTmA

mA/m2 kV/m

µTmA

ICNIRPInternational Commission on Non-Ionizinд Radiation Protection

>1Hz–300GHz

10 10 500 1 2 5100

0,5

Европска Унија

(1999/519/EC); Directive 2004/40/EC

>1Hz–300GHz

АустријаAustrian Standards Institute and Austrian Electrotechnical Association

0–300GHz 10 10 500 1 2 5100

0,5

Белгија Moniteur Belдe, F.88-900 5

ЧешкаGovernmental Decree No 480/2000

0–300GHz 251200

БугарскаMinistries of Health, Environment and Labour

0–300GHz 251200

ХрватскаHrvatski pravilnik o zaštiti od elektromaдnetskih polja NN 204/2003

50Hz 5 100 2 40

ФинскаDecree on the limitation of exposure of the public to non-ionizinд radiation 294/2002

0-300 GHz 10 15 500 2 5100

Француска Journal Officiel 12 June 2001 инд.фрекв. 5100

Мађарска

Decree 63/2004 ESzCsM on the limitation of exposure of the дeneral public to electromaд-netic fields (0 Hz - 300 GHz)

0–300GHz 5100

Немачка26th Ordinance Implementinд the Federal Immission Control Act, 16 December 1996

50Hz 5100

ИталијаDecree of the Prime Minister July 8, 2003.

0 -100 kHz 5100

Холандија

Health Council of the Netherlands, ELF Electromaдnetics Fields Committee

25 62,5 600 5 8120

Грчка>1Hz–

300GHz8 8 400 0,8 1,6 4 80 0,4

63


Међународна

институција/ Држава

Одговорна установа / Референтни документ

Опсег учестаност

и

Област применеЗаштита на раду Јавна безбедностJ E B Ic J E B Ic

mA/m2 kV/m

µTmA

mA/m2 kV/m

µTmA

ПољскаOrdinance of Polish Ministry of Labor and Social Policy, 29 November 2002

0–300GHz 200 10 160 60 10 48

Португал Portuдuese Government 0–300GHz 2 5100

0,5

Словенија Ministry of Environment 10100

ШвајцарскаOrdinance concerninд protec-tion from non-ionisinд radiation (NISV). 23 December 1999

0–300GHz 5100

Велика Британија

National Radioloдical Protection Board (NRPB)

0–300GHz 10 10 500 1 2 5100

0,5

Русија

Russian Parliament, siдned by the President; State Committee of Standardization; Ministry of Public Health

50Hz 5 1 50

САД

Threshold Limit Values for Chemical Substances and Physical Aдents and Bioloдical Exposure Indices 2000

0 – 30 kHz 251200

Јужна КорејаGuidelines for Human Protec-tion from EMF Exposure 2001

10 500 5100

АргентинаSecretariat of Enerдy Resolution #77/98

5 3 25

СрбијаMinistarstvo životne sredine i prostornoд planiranja, 2009.

2 40

Државе које располажу већим финансијским средствима непрестано спроводе сопствена истраживања и улажу средства у промовисање нових, безбеднијих технологија у уочљива је и тенденција да се информише најшира јавност о проблематици нејонизујућих зрачења.

3. БИОЛОШКИ УТИЦАЈИ ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИХ ПОЉАУ протеклих тридесет година међународна и домаћа јавност је показала

изузетан интерес за биолошке утицаје нејонизирајућих електромагнетних зрачења. Тренутно се у свету врше многа истраживања у овој области, међутим, због неунифицираних услова и различитих стандарда немогуће је квалитетно упоређивати резултате различитих лабораторија и научника. Међу водеће институције које се баве овом облашћу спадају:

− World Health Orдanisation (WHO), − International Radiation Protection Association (IRPA), − U.S. Department of Enerдy (DOE),− Occupational Safety and Helth Administration (OSHA), USA,− National Institute of Standards and Technoloдy (NIST), USA,− National Institution of Health (NIH), USA,

64


− Electric Power Protection Aдency (EPRI), USA,− Department of Enerдy (DOE), USA,− European Bioelectromaдnetics Association (EBEA).

У табели 4 је дат просечан релативни ризик добијен анализом научних студија за одређене типове канцерогених обољења, док је у табели 5 дат преглед важнијих студија повезаности канцерогених обољења и присуства електромагнетне средине.

Табела 4: Просечан релативни ризик за одређене типове канцерогених обољења

Тип канцерогеног обољењаБрој

студијаПросечни

РРОпсегРР-а

Леукемија код одраслих 6 1,15 0,85-1,65Канцер мозга код одраслих 4 0,95 0,7-1,4Канцер код одраслих -уопште 8 1,10 0,8-1,35

Табела 5: Преглед важнијих студија повезаности канцерогених обољења и присуства електромагнетне средине

STUDIJA LOKACIJA LEUKEMIJA KANCER

[1] STUDIJE KANCEROGENIH OBOLJENJA KOD ODRASLIH

Wertheimer & Leeper ‘82 Denver, SAD RR = 1.00 Sve vrste RR = 1.28*McDowall ‘86 Velika Britanija SMR = 143 Kancer pluća SMR = 215*Severson et al ‘88 Sietl, SAD RR = 0.80 Nije proučavanColeman et al. ‘89 Velika Britanija RR = 0.90 Nije proučavanYoungson et al. ‘91 Velika Britanija Leukemija & Limphoma RR = 1.29Eriksson & Karlsson ‘92 Švedska Not Studied Mieloma RR = 0.94Feychting & Ahlbom ‘92 Švedska OR = 1.00 (Leukemia subtipovi RR = 1.70)Schreiber et al. ‘93 Holandija No Cases Sve vrste SMR = 85,

Hodžkinsova bolest SMR=469

[2] STUDIJE KANCEROGENIH OBOLJENJA U RADNOJ SREDINI

Sahl et.al. '93.Kalifornija,

SADRR=1.3 RR=1.07

Thériault et.al. '94. Kanada RR=3.15Kancer CNS RR=1.54Sve vrste RR=1.01

Gurvich et.al. ‘95 Rusija RR=2.03 Sve vrste RR=0.89

Miller et.al. ’96. Kanada RR=3.34Kancer CNS RR=1.33 ili 2.36 u zavisnosti od intetnziteta polja

Baris et.al. Kanada RR=0.7-1.0Napomena:RR –relativni rizik, RR=1.00 znači da nema ni porasta ni opadanja rizikaSMR –standardni pokazatelj mortaliteta, SMR=100 znači da nema ni porasta ni opadanjaSIR –standardni pokazatelj incidencije, SIR=1.00 znači da nema ni porasta ni opadanjaO/E –broj posmatranih slučajeva podeljen brojem očekivanih slučajeva*broj je statistički značajan

65


4. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕКТРОМАГНЕТНОГ ЗРАЧЕЊА4.1. Заштита од електричног зрачењаПроцедуре заштите животне средине од електричног поља примењују се

од фазе пројектовања до фазе рада и одржавања постројења и високонапонске опреме. Примењене мере су веома ефикасне, тако да нема проблема са испуњава-њем прописаних ограничења у односу на интензитет електричног поља. Посебна пажња заштити се обраћа при пролазу далековода кроз насељене зоне и зоне које могу да изазову повећан притисак јавности.

Мерења и прорачуни расподеле електричног поља у околини далековода указују да су, чак и у случајевима када нису примењене специјалне мере за сма-њење поља, вредности интензитета електричног поља врло блиске максимално дозвољеној прописаној вредности. На наредној слици је приказана расподела електричног поља у околини двоструког 110 kV далековода, са стубовима висине 40 m, без примене заштитних мера, осим избора висине стубова.

Слика 1: Расподела електричног поља у околине двоструког 110 kV далековода

Заштита се базира на појединим физичким одликама електричног поља: − интензитет поља опада са растојањем од извора зрачења, − интензитет поља се смањује при проласку кроз препреку и − интензитет поља се може смањити одабиром повољног међусобног

распореда више извора. У циљу смањења интензитета електричног поља у околини далековода,

примењује се низ превентивних мера при пројектовању и изградњи: − постављање вештачких заштитних баријера – постављање вештачких

препрека између извора и зоне утицаја умањује јачину поља у зони

66


утицаја. Велики број грађевинских материјала је погодан за изградњу препрека.

− постављање природних заштитних баријера – природна баријера од дрвећа, постављена уз коридор, између извора и зоне утицаја утиче на смањење јачине поља у зони утицаја. Ефикасност заштите се може повећати пажљивим избором растиња (Слика 2).

− повећање висине стубова – повећањем висине стубова повећава се раздаљина извора електричног поља од места изложености, чиме се смањује интензитет зрачења.

− оптимизација распореда фаза – може се битно смањити интензитет електричног поља у околини далековода.

Слика 2: Смањење електричног поља засадом дрвећа у зони коридора далековода

Осим мера при пројектовању и изградњи, међу стандардне мере спадају мерење јачине електричног поља и истицање упозорења.

Редовна мерења интензитета електричног поља се врше ради верификације пројектоване јачине поља и то:

− након пуштања далековода у рад и − при битним променама стања (реконструкције, замене опреме или

материјала). Ванредна мерења се обављају уколико постоји притужбе треће стране

или притисак јавности. Мерења врши овлашћена институција у складу са прописаном методологијом.

Вредности јачине електричног поља испод далековода 400 [kV] и у постројењима 400/x, 220/x и 110/x [kV] добијене мерењем од стране Института “Никола Тесла” из Београда, приказане су у наредној табели. За сваки објекат дат је укупан број извршених мерења, приказ измерених вредности разврстаних у

67


четири интервала са прорачунатим апсолутним и релативним фреквенцијама појављивања одређених вредности по интервалима, максимално измерене вредности, као и средња вредност резултата мерења на висини од 1.8 [m] од тла.

Табела 6: Измерене вредности јачине електричног поља у ЕЕ објектима ЈП ЕМС

ОбјекатБрој

мерења

Интервал [kV/m]Esr

[kV/m]

Emax

[kV/m]

σ01 12 210 >10

f[%]

f[%]

f[%]

f[%]

ТС Београд 8 266 64 24 48 18154 58 0 0 2,7 7,3

1,9

TС Ниш 2 252 66 26 73 29107 42 6 2 2,8 10,8

2,8

TС Панчево 2 209 49 23 66 32 94 45 0 0 2,5 9,52,2

Суботица 3 151 29 19 42 28 76 50 4 3 3,4 12,13,2

ТС Бор 2 129 23 18 42 33 64 50 0 0 3,0 9,52,4

Зрењанин 2 348179 51 81 23 88 25 0 0 1,6 7,1

1,5

ТС Београд 5 387234 60 70 18 83 21 0 0 0,8 5,0

1,3

ТС Бајина Башта 270129 48 54 20 87 32 0 0 1,7 8,1

1,8

ТС Београд 1 216146 68 29 13 41 19 0 0 0,8 4,2

1,0

ТС Београд 6 52 41 79 7 13 4 8 0 0 0,5 2,20,7

ТС Београд 4 216212 98 4 2 0 0 0 0 0,2 1,9

0,3

ДВ Ниш 2 - ТС Леск. 2 140 86 61 49 35 5 4 0 0 0,9 2,10,6

4.2. Заштита од магнетног зрачењаЗаштита животне средине од магнетног поља примењује се у свим фазама

пројектовања, изградње и одржавања електроенергетских објеката. Процедурама су прописане обавезе мерења и прорачуна расподеле магнетног поља у околини извора, како без предузимања, тако и уз предузимање одговарајућих мера заштите.

Резултати бројних мерења магнетног поља указују да је величина магнетне индукције у околини далековода вишеструко нижа од прописаних вредности у Србији и ЕУ. На слици 3 приказана је расподела магнетне индукције у околини двоструког 110kV далековода. Може се закључити да је максимална вредност без предузимања икаквих мера смањења, 60,88 µТ, односно, износи око 12,2% од дозвољене вредности за радну средину.

68


Када се из одређених разлoга жели смањење магнетног поља у околини примењују се заштитне мере и то на самом извору магнетног поља и посебне мере заштите.

Мере заштите које се предузимају на извору магнетног поља су:− повећање растојања од места изложености повећањем висине стубова− смањење растојања између фаза;− избор распореда фаза;− подела укупне струје једне фазе на више проводника и њиховим мешањем.

Посебне мере заштите, које се примењују су:− избор материјала проводника и− мере активне компензације.

Мерења магнетне индукције се врше систематски, после пуштања далековода у рад и при битним променама стања (реконструкције, замене опреме или материјала). Мерења се обављају и ако постоји жалбе из окружења или притисак јавности. Мерење врше овлашћене институције прописаним методама.

Слика 3: Расподела магнетне индукције дуж правца двоструког 110kV далековода

Вредности јачине магнетног поља испод далековода 400 [kV] и у постројењима 400/x, 220/x и 110/x [kV] добијене мерењем од стране Института “Никола Тесла” из Београда, приказане су у наредној табели. За сваки објекат дат је укупан број извршених мерења, приказ измерених вредности разврстаних у четири интервала са прорачунатим апсолутним и релативним фреквенцијама појављивања одређених вредности по интервалима, максимално измерене вредности, као и средња вредност резултата мерења на висини од 1.8 [m] од тла.

Табела 7: Измерене вредности јачине магнетног поља у ЕЕ објектима ЈП ЕМС

69


ОбјекатБрој

мерења

Интервал [T]

Bsr

[T]Bmax

[T]σ040

40100

100500

>500

f[%]

f[%]

f [%] f[%]

ТС Београд 8 266266

100 0 0 0 0 0 0 4,4 19,1

3,4

TС Ниш 2 252252

100 0 0 0 0 0 0 4,7 29,3

4,0

TС Панчево 2 209209

100 0 0 0 0 0 0 4,1 18,0

3,3

Суботица 3 151151

100 0 0 0 0 0 0 3,8 14,3

3,2

ТС Бор 2 129129

100 0 0 0 0 0 0 4,0 25,0

4,4

Зрењанин 2 348348

100 0 0 0 0 0 0 3,6 28,8

4,1

ТС Београд 5 387384 99 3 1 0 0 0 0 6,4 78,9

7,9

ТС Бајина Башта 270270

100 0 0 0 0 0 0 4,7 30,8

5,5

ТС Београд 1 216213 99 3 1 0 0 0 0 4,7 58,8

7,3

ТС Београд 6 52 52100 0 0 0 0 0 0 2,5 7,4

1,9

ТС Београд 4 216212 98 4 2 0 0 0 0 5,9 54,0

8,0

ДВ Ниш 2 - ТС Леск. 2 140140

100 0 0 0 0 0 0 1,0 4,4

0,8

5. ЗАКЉУЧАК Експозициони и емисиони стандарди као и стандарди за мерења и прора-

чуне електромагнетних зрачења које доносе релевантне међународне институ-ције су резултат мултидисциплинарног научног рада и сарадње различитих међу-народних организација (WHO, IRPA, IEC, IEEE, ICNIRP итд.).

У наредном периоду је неопходно применити богата инострана искуства да би се убрзало усвајање адекватне политике заштите од нејонизујућих зрачења и интерес електропривредних предузећа је да активно учествују у том процесу.

Научно заснована заштита од нејонизујућих зрачења, праћена информа-тивним кампањама усмереним како на општу популацију тако и на запослене у електропривреди представља једини начин како се може деловати на страх од нејонизујућих зрачења заснован на злоупотребама научне несигурности и принципа опрезног приступа.

6. ЛИТЕРАТУРА 1. IEEE International Committee on Electromagnetic Safety (Standards

Coordinating Committee 28) on Non-Ionizing Radiation “IEEE Standard

70


for Safety Levels with Respect to Human Exposure to Electromaдnetic Fields, 0–3 kHz”, Std C96.6-2002., odobren 12 Sep 2002, potvrđen 5 Dec 2007.

2. International Commission on Non-Ionizing Radiation Protection ICNIRP: “Guidelines For Limitinд Exposure to Time-Varyinд Electric, Maдnetic, and Electromaдnetic Fields (up to 300 GHz), , Health Physics, Volume 74, Number 4, April 1998.

3. EU Directive 2004 “On the minimum health and safety requirements reдardinд the exposure of workers to the risks arisinд from physical aдents (electromaдnetic fields)” Directive 2004/40/EC.

4. Health Protection Agency: “Power Frequency Electromaдnetic Fields, Melatonin and the Risk of Breast Cancer” Report RCE-1, February 2006.

5. T. S. Tenforde,. „Biological interactions and potential health effects of extremely-low-frequency magnetic fields from power lines and other common sources“, Ann. Rev. Public Health 13: pp. 173–196: 1992

6. World Health Organization: „Extremely low frequency fields“, ISBN 978 92 4 157238 5, 2007

7. ЕМС: „Свет о утицају електромагнетних поља на животну средину – Истине и Заблуде “, www.ems.rs , 2008

8. Институт Никола Тесла, Београд: Извештаји мерења јачине електричног и магнетског поља ТС и ДВ ЈП ЕМС-а, 2010.

9. Жика Јовановић: „Електромагнетно поље у постројењима високог напона и процена ризика од електромагнетног поља на примеру ТС 400/110kV Бор 2 у Бору“, Факултет заштите на раду, Испитни рад

71


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

72


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

73


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

74


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

75


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

76


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

77


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

78


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

79


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

80


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

81


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

82


БЕЗБЕДНО ОДЛАГАЊЕ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ УЉА

Анита Петровић Гегић 1 , Драган Живковић 2

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА У овом реферату пажња је посвећена трансформаторским уљима као опасним

материјама у циљу упознавања ширег круга људи који у свом раду имају додир са њима. Посебно је размотрена могућност контаминације појединих трансформаторских уља полихлорованим бифенилима (PCB-ом), као и мере за безбедан рад ових трансформатора и кондензатора. Приказан је поступак одлагања транформаторских уља и складиштење материјала са PCB-ом.

Кључне речи: трансформатоско уље, PCB, безбедност при раду, складиштење.

SAFE DISPOSAL OF TRANSFORMER OIl

AIMS AND OUTCOMESIn this paper the attention was paid to the transformer oil as hazardous substance in

order to inform a wider circle of people who in their work have contact with them. Specifically, the possibility of contamination of transformer oil with PCB is examined, as well as measures for the safe operation of these transformers and capacitors. The procedure of tranformer oil safe disposal and storage of materials with PCBs is shown.

Key words: transformer oil, PCB, operational safety, storage.

1. УВОД Добро познавање различитих својстава трансформаторских уља је важно,

како би се осигурало поуздано руковање, кориштење, складиштење, те безопасно одлагање и уништавање отпадних трансформаторских уља. Од самог произво-ђача се очекује да пружи довољно података, који упућују кориснике о начину примене, одржавању, контроли и могућим ризицима. С обзиром да могу бити за-гађена полихлорованим бифенилима (PCB), једним од најтоксичнијих супстанци по човека и живи свет, третман трансформаторских уља заслужује посебну пажњу. Уређаји пуњени флуидима са PCB, који су у погону, подлежу посебним прописима одржавања, а након употребе спадају у категорију посебног отпада.

2. РАЗРАДА Трансформаторско уље у трансформаторима представља изолацију,

хлађење, помаже и гашењу варнице, раствара гасове који настају при деграда-цији уља, раствара влагу и гасове из целулозне изолације и атмосфере. Трансформаторско уље може да буде минералног или синтетичко биљног порекла. Развој адитива и стабилизатора омогућио је стабилност и конкурентност биљног уља. Животни циклус трансформаторског уља може се поделити у више

1 Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, Школска 1, 21000 Нови Сад2 Јавно предузеће „Електромрежа Србије“, Кнеза Милоша 11, 11000 Београд

83


фаза: Екстракција сирове нафте, производња трансформаторског уља, примена, мониторинг квалитета, сушење, филтрација и регенерација, рерафинација и управљање са отпадним уљем. Најдужа је фаза употребе трансформаторског уља у току које се континуирано испитује његов квалитет. Када квалитет почне да опада неопходни су наведени процеси. Уколико би се адекватно урадили третмани регенерације, могла би се готово у потпуности избећи фаза одлагања отпада. Искључењем ове фазе трансформаторско уље постаје отпад који се или спаљује у цементарама или одлаже..

Слика 1: Животни циклус трансформаторског уља

До краја шездесетих година изолацијска уља нису изазивала посебну пажњу заштитара. Међутим, открићем загађења околине светских размера полихорираним бифенилима (PCB-ом), изолацијске течности изазвале су велику пажњу. Од како је пре двадесет година забрањена употреба PCB-а за пуњење трансформатора и других електроуређаја, велики напори се улажу за осигура-вање погона постојећих уређаја пуњених пираленом, њихову санацију и замену овог еколошки неприхватљивог диелектрика другом, неопасном супстанцом.

Полихлоровани бифенили први пут су добијени 1881. године а њихова производња почела је 1929. године и сматра се да је до данас произведено више од милион тона. Због својих атрактивних карактеристика у погледу електричне изолације, отпорности на пожар, топлотну проводност и хемијску стабилност,

84


PCB једињења су коришћена деценијама као синтетички медијум за хлађење и као диелектрички материјал у трансформаторима и кондензаторима.

Материје које садрже PCB налазе примену у затвореним и полуотворе-ним системима. У затвореним и полуотвореним системима налазе се PCB уља или PCB флуиди. Ови системи подразумевају потпуно затворену електричну опрему, трансформаторе и кондензаторе. Под затвореним системима се углавном подразумевају они системи који PCB уља примењују као диелектрични флуид.

2.1. Tоксиколошкe и еколошкe карактеристикe трансформаторских уља

Токсиколошко-еколошке карактеристике треба да се посебно захтевају уз сваки материјал; дужан је да их достави произвођач односно добављач и оне су основа за провођење хигијенско-техничких мера заштите.

Основна својства за процену токсиколошког деловања су: утицај на организам приликом гутања, удисања пара, контакта с кожом и очима, изазивање алергија, канцерогеност и мутагеност.

За радни простор важан податак је максимална допуштена концентрација у атмосфери радног простора (МДК). Податак за отровност на темељу којег се материјал квалификује као јако токсичан, токсичан, штетан и нетоксичан је LD50 вредност, а означава смртну дозу (mg супстанце/kg телесне тежине) утврђену за 50% испитаних животиња.

Деловање на околину везано је уз примарна својства материјала и продукте његове деградације у нормалном погону, код повишених температура или других могућих утицаја из околног простора. Карактеристике преко којих се оцењује деловање материјала на околину су: притисак паре у зависности од температуре, површински напон, растворљивост у води, биоразградивост, био-акумулативност, екотоксичност.

Мера за екотоксичност је LD50 , а означава смртну дозу (mg супстанце /l) за 50% испитаних водених организама. За супстанце које имају врло ниску растворљивост у води, као што су течни изолатори, токсичност се одређује код границе растворљивости.

Тестом биоразградивости одређује се могућност разградње материјала помоћу микроорганизама. Течни изолатори спадају у категорију тешко разград-љивих материјала. На темељу проширених тестирања могу се сврстати у "делимично разградљиве" или "неразградљиве".

Критеријумом биоакумулативности процењује се могућност нагомила-вања супстанци у ланцу исхране. Биоакумулацијски потенцијал дефинисан је коефицијентом расподеле (log Pow) који показује разлику између растворљиво-сти материјала у масти и води. За биоповећање одлучујућа је брзина излучивања супстанци из организма, која је дефинисана биоконцентрацијским фактором BCF (потенцијалну акумулацију имају супстанце са BCF > 100).

У табели 1 су приказана токсиколошка својства најчешће коришћених течних изолатора.

85


Табela 1: Токсиколошке карактеристике за најчешће коришћене течне изолаторе.

Токсиколошка својства

Восикораинирана минерална уља

Силиконска уља Естри

Уношење гутањем

LD50>2g/kgније штетно



Контакт с кожомније

класификовано као штетно



Удисање пара ниска токсичност

опасно за тестиране

животиње након 15-20 мин.

нема података

Надраживање коже

није класификовано

као штетноне надражује

тестиране животиње не

надражује

Надраживање очију

није класификовано

као штетно

могућа пролазна упала слузнице

тестиране животиње не

надражује

Канцерогеностзависи од садржаја

PAHнема података нема података

Мутагеностније

класификовано као штетно

нису нађене смртоносне

мутације

Нису нађене мутације

Халогеновани угљоводоници, тј. PCB који су се некaд користили за трансформаторе су међу најтоксичнијим супстанцама. На темељу доказаног биолошки штетног деловања на људе и околину њихова производња је забрањена (1972. год. у Јапану, 1976. год. у USA, 1985. год.у Европи). Испред њих су по токсичности само арсен, жива, олово, и винил хлорид. Акутни токсичан ефекат се испољава само ако се уноси дуже у организам у количини 0,1 %. Интернационална организација за изучавање канцера сврстава PCB у 2Б групу код које је мање вероватан канцерогени ефекат. Међутим, највећи проблем представља биоакумулативност, улазак у ланац исхране, као и продукти разградње ових једињења, а то су хлор, гасовити хлороводоник, угљен моноксид или једињења из групе диоксина и фурана.

Халогеновани угљоводоници веома су термички стабилни. Тек на температури преко 1000°C разграђују се пиролизом. Као резултат потпуне деградације на температури од 2000 до 3000°C под утицајем електричног лука настаје хлороводонична киселина и угљеник. Утицај на окружење може се дефинисати као хладно и топло загађење. Хладно загађење је неконтролисано испуштање тј цурење уља чиме се загађује земљиште, подземне воде и ваздух. До оваквих инцидената долази на месту трансформатора или при његовом транспорту. Топло загађење настаје услед термичке разградње чиме настају веома токсични диоксини (PCDD) и фурани (PCDF). Иницијатор за термичку

86


разградњу мора бити квар на трансформатору јер је потребна температура поменуте разградње око 500°C, која даље може довести до паљења и експлозије контаминираног уља. Као што је речено појава електричног лука у трансфор-матору са температурама преко 1000°C доводи до појаве настанка гасовитог хлороводоника, који повећава притисак и подстиче цурење под притиском и формирања ефекта спреја.

2.2. Примена PCB-a у трансформаторима Трансформатори су важне компоненте у различитим типовима

електричних затворених кола, од малих сигналних електричних кола до високо-напонских система за пренос снаге. Физичка величина и облик трансформатора варирају, од величине главице чиоде до величине мањих кућа.

Основну структуру трансформатора чини један или више спиралних калема повезаних међусобно магнетним силама уз помоћ магнетног кола или магнетног језгра. Код већине великих трансформатора цео уређај је испуњен диелектричним флуидом (врло често уљима која садрже PCB).

Синтетичка PCB уља се користе на местима где су неопходни трансформатори отпорни на дејство пожара, нпр. у унутрашњости грађевина или у нуклеарним постројењима.

Слика 2: Енергетски трансформатор на мрежи у боксу

Од 1930. године до средине осамдесетих година у објектима са посебним противпожарним захтевима широку примену су нашли трансформатори који као изолациону течност користе пирален. Употреба пиралена као диелектричних и расхладних флуида везана је за три основне предности у односу на минерална уља: велика унутрашња отпорност према пламену, већа диелектрична константа и већа хемијска стабилност. Све до појаве првих еколошких проблема (1975.г.) пираленски трансформатори имали су економску предност (смањени трошкови експлоатације). Пираленски трансформатори су најчешће (око 95%) дистрибу-

87


тивни трофазни трансформатори са природном циркулацијом течности, номи-налне снаге 25 – 800 kVА и количином течности од 100 до 700 kg. Постоје и већи трансформатори од 5 MVA и 36 kV као и индустријски трансформатори снаге 5 MVA па чак и 100 MVA са масом пиралена од 18 - 80 t по трансформатору, који се користе у хемијској индустрији, рафинеријама, рудницима, метроима итд.

Тамо где нису познати подаци о маси PCB-а у енергетским трансформаторима и кондензаторима, рачунати су према следећим релацијама:

mPCBt = (0,28 – 0,35) · mt [kg] (1)

где је mt - укупна маса трансформатора (kg).

2.2.1. Примена у кондензаторимаКондензатори су уређаји који служе за акумулацију и одржавање

електричног пуњења. Главна компонента кондензатора се састоји од електричних кондукционих површина, одвојених диелектричним материјалом, најчешће диелектричним флуидом, који може, а не мора, садржати PCB. Типични кондензатор који садржи PCB је комплетно затворено и запечаћено метално кућиште, са два електрична проводника или контакта. Цело метално кућиште је углавном испуњено флуидом који садржи полихлороване бифениле.

Постоје два основна (главна) типа кондензатора која користе PCB уља као пуњење а најчешће су у употреби :

Кондензатори за корекцију фактора снаге – то су велики кондензатори.Претежно стандардне величине (60x30x15 cm), и могу садржати око 1,4

kg 100 посто PCB флуида. Ови кондензатори су лоцирани углавном у близини трансформатора, често у самим трансформаторским станицама. Потенцијални објекти који садрже кондензаторе су фабрике, канцеларије, школе, болнице, стоваришта и војни објекти и инсталације. Велики кондензатори се најчешће налазе у близини великих произвођача енергије или унутар тих објеката.

Кондензатори за покретање мотора су најчешће мали кондензатори који се користе код једнофазних асинхроних мотора. У циљу обезбеђења полазног момента ови кондензатори се могу наћи у апаратима као што су: фенови, машине за прање и сушење веша, моторне пумпе за црпљење воде из бунара, разни типови вентилатора итд.

88


Слика 3: Демонтиран кондензатор са називном плочицом произвођача и техничким карактеристкама

Слика 4: Кондензатори за корекцију фактора снаге демонтирани и одложени у привремено складиште

2.3. Мере за безбедан рад трансформатора контаминираних PCBДоношењем Закона о управљању отпадом (2009) и Закона о потврђивању

Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским загађујућим супстанцама (2009) настале су нове обавезе за власнике опреме са пираленом или PCB-ом контаминираним флуидима. Опрема контаминирана у опсегу 50 до 500 ppm може се употребљавати до краја радног века ако је адекватно идентификована и обележена, ако је исправна и не цури. Основне особине које пирален чине непожељним у околини су што није биоразградив (природа га „не препознаје“ и не може га разградити и елиминисати) и што је биоакумулативан. Опасан карактер пиралена потиче од атома хлора.

Количине PCB-a којим се може контаминирати трансформаторско уље су изузетно мале. Примера ради, у трансформатор снаге 8 МVА сипа се 4800 кг уља, а контаминираним се сматра ко се измери садржај пиралена већи од 172 ml.

До контаминације материјала и опреме пираленом могло је доћи током радног века у свакој ситуацији када се долазило у контакт са радним флуидом: доливање, замена, обрада, узорковање уља, поправке, ревизије, ремонти. Опрема произведена пре 1986. године може садржати PCB јер су до тада фабрике на нашим просторима користиле PCB за одређене намене, па постоји могућност контаминације у процесу производње. Најчешћи начини на које долази до контаминације током експлоатације су замена или обрада уља, доливање уља, поправка или ремонт опреме. Након завршене карактеризације, за опрему која садржи PCB потребно је направити план уклањања (за PCB опрему, концентра-ција изнад 500 ppm) или план даље експлоатације (ако је концентрација PCB између 50 и 500 ppm). Уколико се користи помоћна опрема за истакање уља из трансформатора (црева, славине и сл.) онда их треба користити једнократно. Опрема која садржи PCB постаје отпад када изађе из употребе. Након завршетка радног века таква опрема се може привремено складиштити до 24 месеца, у

89


специјално прилагођеним складиштима, обезбеђена од цурења и изливања контаминираног флуида у околину.

Поступци којима се спречава контаминација радне, односно животне средине токсичним трансформаторским уљем су :

обележети трансформатор за који се сумња да је контаминиран обезбедити трансформатор од цурења тромесечно прегледати опрему и околно земљиште,а годишње погонску

исправност уређаја по прописаној динамици испитивати хемијску и физичку исправност уља водити рачуна о степену оптерећења направити план замене контаминиране опреме о свему претходно наведеном водити прецизну евиденцију.Мере за спречавање изливања уља трансформатора, односно разливања по

околном земљишту, изводе се тако што се испод трансформатора изграде каде испуњене шљунком и спојене уљном канализацијом са непропусном јамом за прихват истеклог уља, запремине 25 m3. У случају истицања уља јама за уље је довољна да прими сву количину уља из трансформатора. Када трансформатора је испуњена шљунком гранулације 30÷60mm. Уколико се изливено уље запали, шљунчани филтер спречава ширење пожара, а угашено уље продире до дна каде. Пожари на трансформатору су због примене савремених заштитних уређаја такорећи искључени

Кад опрема контаминирана PCB-ом достигне крај радног века потребно је извршити замену дотрајале јединице. У ту сврху развијен је велики број метода које се деле на

деструктивне и недеструктивне технологије уклањања

Најраспрострањеније технологије за уништавање/деконтаминацију PCB су: Спаљивање на високим температурама чиме се постиже се ефикасност од

99%. Метода је веома раширена и потпуно прилагођена захтевима очувања човекове околине.

Деконтаминација екстракцијом у аутоклавима, врши се коришћењем растварача који екстракују PCB из контаминираног материјала. На овај начин могућа је деконтаминација металних делова трансформатора и њихова рециклажа, док се уље, керамички делови и целулозна изолација спаљују, што је и главна предност ове технологије.

Плазма технологија - омогућује постизање изузетно високих температура до 10 000 0C, која осигурава потпуну разградњу PCB, без формирања летећег пепела. Продукти овакве разградње су неутрални и једноставни молекули : метан, хлороводоник, водоник и азот.

Дехлоринација - базирана је на реакцијама хлора са органски везаним алкалним металом или оксидом односно хидроксидом алкалног метала, при чему се сва количина хлора конвертује у неорганске соли које се од органске фазе могу уклонити филтрацијом, а емисија токсичних материја нема. Процес се одиграва у инертној атмосфери и могуће је спровести га

90


и на оперативним трансформаторима на терену и економски је прихватљив.

Хемијска редукција гасом (GPCR, енг. Gas-Phase Chemical Reduction) процес се заснива на термохемијској реакцији водоника са PCB, при чему настају метан (гориво) и хлороводоник. Бенефити ове технологије су у комплетној деструкцији свих хлорованих молекула, низак степен емисија токсичних материја,али захтева велика стационарна постојења (off-site) и коришћење водоника.У случајевима када је опрема у добром погонском стању, а присутна

концентрација PCB у уљу ниска (испод 250 ppm) па није дошло до значајније контаминације чврстих елемената опреме, као се оптималан препоручује процес хемијске деконтаминације (дехлоринације) на терену, чиме се задржава посто-јећа опрема, изолациони флуид се деконтаминира и сви елементи се испирају. Одлука о избору технологије се донети уз анализу сваког појединачног случаја.

2.4. Коришћење и одлање трансформаторских уљаУ току производње и кориштења уљних трансформатора често се рукује

изолационим уљима, што укључује транспорт, складиштење, прераду, пуњење трансформатора, поступке с уљем током коришћења трансформатора и поступке с рабљеним уљем. У свакој фази кориштења постоји потенцијална опасност од загађења околине и/или опасност за људе, нарочито у акцидентним случајевима кад долази до повећаног изливања, испаравања и развијања запаљивих продуката. Ради спречавања односно непожељних последица таквих појава потребна је правовремена контрола, провођење свих потребних мера заштите и одговарајућих санација.

Трансформаторско уље се испоручује у жељезничким и аутоцистернама, бурадима или металним контејнерима, уз обавезну контролу као би се спречило неконтролисано изливање и онечишћавање. Све транспортне посуде морају бити видљиво означене ознаком која садржи назив уља и име произвођача, ознаку према стандарду, број шарже, датум испоруке.

У међународном промету роба, на темељу хемијског састава, материјалима се додјелују ознакетзв. CAS бројеви (увела их је институција “Chemical Abstract Service“). Минерална уља воде се под више CAS бројева.

Складишни простори морају бити у складу с прописима који важе за одговарајуће нафтне производе, тј. морају се осигурати добро проветрени и хладнији простори, у којима температура околине није виша од 50 0C, и у којима нема потенцијалних извора пожара. Бурад се складишти у затвореном или наткривеном простору тако да нису изложене контаминацији и корозији, а полажу се на дрвене палете (чеп под уљем).

За време претакања уља из цистерне у складишни простор, током прераде уља и приликом пуњења трансформатора, треба водити рачуна о чистоћи контејнера и постројења за прераду уља да се избегне онечишћавање уља. Веома је важно предузети мере заштите земљишта против неконтролираног изливање трансформаторског уља у радном простору, да кроз пукотине не доспе у канализацију и подземне воде. Потенцијална места онечишћења уљем из

91


трансформатора у нормалном погону представљају заптивачи вентила, поклопаца, проводних изолатора и остале помоћне опреме. Погонски надзор предвиђа контролу нивоа уља на мерним инструментима и правовремено отклањање места цурења.

Слика 5: Пример уређеног складишта зауљеног отпада

2.4.1. Одлагање материјала са PCB-омБезбедно складиштење опасних материја контаминираних PCB-ом

представља једну од бројних могућности коначног одлагања.PCB или PCB загађени материјали и PCB уља као ни опрема не могу бити

третирани или ускладиштени без:а) минимзација ризика на околину за време транспорта б) спречавања пропуштања и просипања у складишном објектув) обезбеђивања одржавања и чувања свих отпадних опасних материја до

момента коначног третмана или одлагања.У Србији не постоје постројења за прераду опасног отпада, а тиме и

постројења за третман PCB отпада, те је безбедно складиштење оваквих материја једино решење за привремену контролу оваквих отпадака, а и по европским прописима ово се третира као привремена мера до избора коначне методе третмана.

Избор локације, конструкција и рад складишта PCB мора бити уређен у складу са државним и техничким прописима уз примену максималних мера заштите здравља људи и околине.

Транспорт PCB материја до складишта мора се урадити најбрже могуће после сакупљања отпада или демонтаже загађене опреме. Између времена генерисања и његовог смештаја у складиште потребно је спровести целу процедуру имајући у виду све потребне мере заштите.

Складиште треба да буде тако пројектовано са свим потребним мерама неопходним да обезбеди да евентуално ослобођена опасна материја са PCB-oм не загади животну околину.

Све препоруке предвиђају да се PCB складишти у затвореним складиштима. Међутим, ако не постоје услови да се направи овај тип складишта, при изградњи отворених складишта треба обезбедити да контејнери који садрже PCB отпад и сва опрема буду водоотпорни и да се обезбеди дренажни систем за одвођења атмосферских падавина које би могле бити загађене PCB-ом у посебан систем за пречишћавање.

92


Честа пракса је да се ситнији делови PCB опреме, укључујући и кондензаторе, пошто се прво из њих одлије PCB течност, трајно одлажу најчешће у напуштене руднике соли. Ову праксу примењују земље које имају погодне локације за трајно одлагање PCB материјала, као на слици 9.

Слика 6: Трајно одлагање ситнијих делова PCB опреме у напуштеним рудницима соли у Немачкој (преузета слика са сајта).

2.5. Мере заштите при раду са PCB-омСви запослени који на било који начин долазе у контакт са PCB-ом

морају на првом месту бити обучени за рад са овим материјама, правилно поступање са њима уз повећану опрезност, упознати са свим штетностима и опасностима које ове материје проузрокују. У погледу здраствених критеријума овај посао могу обављати само потпуно здраве особе, што се проверава лекарским прегледом.

93


Слика 7: Примена заштитне опреме при раду са PCB-омСваки запослени мора добити следећу заштитну опрему:

- маску - заштита за дисање- заштиту за очи- заштитно одело- заштитне рукавице- навлака за обућу.

2.6. Законска регулатива управљања трансформаторским уљима2.6.1. Законом о поступању са отпадним материјама (Сл. гласник РС

бр. 25/96),Трансформаторско уље се третира као опасна материја.Извод из Члана 11:Секундарни отпадни материјали се скупљају , сортирају , пакују и чувају

под условима и на начин који обезбеђује одржавање квалитета ових секундарних отпадних сировина као и заштиту природне средине.

2.6.2. Правилник о начину поступања са отпацима који имају својства опасних материја (Сл. гласник РС бр. 12/95),

Део Прилога бр.1:Отпадне материје и предмети који садрже или су загађени

полихлорисаним бифенилима (PCBs) или полихлорисаним терфенилима (PCT) и/или полибромованим бифенилима (PBBs) спадају у категорију опасних материја које се констролишу.

3. ЗАКЉУЧАК Проблем контаминације минералних уља пираленима (PCB-ма) је још

увек релативно мало позмат проблем. До контаминације је могло доћи нехотично, токоме експлоатације или у процесу производње. На основу напред изнетог, може се претпоставити колика је распрострањеност PCB-а с обзиром на њихову јако широку примену. Практично је врло тешко сагледати распрострањеност ове материје нарочито код нас, без једног свеобухватног

94


подухвата у који би биле укључене све структуре, од најширих слојева друштва до надлежних министарстава, како би се на првом месту сагледале количине ове материје и њена распрострањеност, а потом и решења која би задовољила нормативе који гарантују нормалну и здраву животну средину. Неопходно је што шири круг запослених упознати са материјама које се воде као опасне материје и опасан отпад. То подразумева едукацију о опасностима које ове материје проузрокују, мерама у случају контакта са њима, као и у акцидентним ситуацијама. Запосленима који долазе у контакт са опасним материјама и отпадом морају имати лични заштитну опрему и проћи кроз курс адекватне обуке.

4. ЛИТЕРАТУРА 1. Б. Петровић; Д. Милошевић: „Управљање опасним материјама и

отпадом,“ VII Саветовање о електродистибутивним мрежама Србије и Црне Горе 26.09-01.10 2010. Врњачка Бања, R.1.10

2. С. Теслић и други: Минерална трансформаторска уља контаминирана пираленом од индентификације до решавања проблема, VII Саветовање о електродистибутивним мрежама Србије и Црне Горе 26.09-01.10 2010. Врњачка Бања, R.1.11

3. Закон о заштити животне средине, Службени гласник РС 135/2004 i 36/2009

4. К.Ђорђевић. М. Војновић Милорадов, С.Соколовић : Животни циклус трансформаторских уља , Хемијска индустрија 62(1) 2008 pp. 37- 46

5. Б.Мисулин-Кончар: „Еколошки аспекат коришћења трансформатор-ских уља“ Хрватски комитет Међународне конференције, за велике електричне системе, четврто саветовање, Цавтат,17-21 pp.21-27 октобар1999.

6. Законом о поступању са отпадним материјама Службени гласник РС бр.25/96

7. Правилник о начину поступања са отпацима који имају својства опасних материја, Службени гласник РС бр.12/95

95


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

96


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

97


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

98


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

99


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

100


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

101


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

102


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

103


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

104


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

105


ЕЛЕКТРИЧНИ УДАР

Владимир Крнајски 1, Драгослав Перић 1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Досадашња сазнања о дејству електрицитета на људски организам свакако су

допринела благодетима данашњег безбедног рада у опасном окружењу, захваљујући вишедеценијским искуствима и истраживањима. На жалост, повреде на раду услед дејства електричне енергије присутна су и данас. Циљ овог рада је да на концизан начин презентује савремена знања из области дејства електричне струје и напона на људско тело, као и превентивним мерама за спречавање несрећа у раду са електричном енергијом. Исходе предавања представљају релевантна знања о електрицитету и умећа за његово контролисање, која ће допринети успешном раду и безбедном радном окружењу у будућности.

Кључне речи: електрична струја, електрични удар, електрични шок, дејство електричне струје, вентрикуларна фибрилација.

ELECTRICAL SHOCK

AIMS AND OUTCOMESCurrent knowledge on the effects of electricity on the human body have certainly

contributed to the benefits of today's safe operation in hazardous environments, thanks to many decades of experience and research. Unfortunately, injuries due to electrica energy are present. The aim of this paper is to introduce contemporary knowledge about the effects of electric current and voltage on the human body, as well as preventive measures to prevent accidents when working with electricity. Outcomes of teaching are the relevant knowledge and skills of electricity for its control, which will contribute to the successful operation and a safe working environment in the future.

Key words: electrical current, electrical shock, effect of electrical current, fibrilation.

1. УВОД Широка примена електричне енергије и развој електропривредне

делатности осим повећања стандарда живота, довела је и до повећања опасности од повређивања људи електричном струјом и уништавања материјалних добара услед пожара или експлозија изазваних електрицитетом. Први несретан случај са смртним исходом забележен је 1879. године, да би се број погинулих повећавао до 20-тих година 20. века /1/. Даљом електрификацијом и планским развојем електропривреде, те одговарајућом едукацијом становништва и радника, број несретних случајева је почео да опада. Премда сразмерно мали број смртних исхода услед електрицитета у односу на остале узроке, повреде услед електричног удара спадају у једне од најтежих облика повреда на самом месту настанка повреде и захтевају хитну интервенцију.

1 Јавно предузеће „Електромрежа Србије“, Кнеза Милоша 11, 11000 Београд

106


Електрична енергија поседује неколико особина од значаја за безбедност на раду и здравље радника. Проводници који служе за пренос електричне енергије од извора до потрошача заузимају сразмерно мали простор и мало материјала за транспорт у односу на остале облике енергије. Стога концентрација електричне енергије на једном месту може бити изузетно велика.

Слично, електрична струја као ток електрона кроз проводну средину у уобичајеним режимима снабдевања, није видљива, нити се може непосредно опажати људским чулима. Најпре се уочавају дејства електричне енергије приликом конверзије у остале облике енергије или у облику електричног пражњења кроз ваздух (варница, електрични лук, корона). Неки од ових облика испољавања представљају неконтролисано кретање наелектрисаних честица и могу представљати опасност за човеков живот и здравље.

У наставку ће бити презентовани биоелектрични и физиолошки утицаји електричне енергије на људски организам искључиво као последица неконтролисаног тока електричне струје кроз људско тело.

2. ЕЛЕКТРИЧНИ УДАР Електрични удар (електрокуција) представља изненадну стимулацију

људског нервног система услед протока електрицитета из спољне средине ка људском организму. Сваки електрични удар пропраћен је у мањој или већој мери болом. Најчеши бол који се осећа је кочење и удар. Један од првих непријатних осећаја при проласку струје кроз тело јесте топлота у екстремитетима. Неки електрични удари изазивају повреде, кому без рефлекса или смрт. До електричног удара долази када електрична струја потече кроз људско тело услед премошћења неке потенцијалне разлике деловима тела /2/.

Радници често могу да доживе електрични удар не само додиривањем инсталација под напоном, него и контактом са другим радником - унесрећеним, који се већ налази у струјном кругу. Такође, услед електростатичког пражњења, може доћи до мање опасних електричних удара при додиру два радника који су на различитим потенцијалима.

Контакт се може остварити не само појединим деловима тела, него и предметима којима се радник служи, којима рукује или их на било који начин додирује, а који могу својим другим крајевима бити у контакту са деловима под напоном /3/.

Електрична енергија може да изазове електрични удар на три начина: дејством техничке електричне струје, дејством струје услед атмосферског пражњења или дејством струје услед електростатичког пражњења. У првом случају ради се о струјном удару. Неопходан услов за струјни удар је постојање бар две тачке (или површине) на телу кроз које протиче електрична струја.

2.1. Начини повређивања електричним ударом Већина кварова за последицу имају неконтролисан и неочекиван ток

електричне енергије. Постоје две врсте кварова. Кварови са прекидањем проводника онемогућавају ток електричне струје путем који је очекиван или

107


предвиђен техничким дизајном. Кварови услед којих долази до слабљења изолационог система омогућују ток струје оним путевима који се не очекују /4/.

Разликује се неколико начина на које радници могу да буду угрожени електричном ударом /5/.

Додир делова под напоном Најопаснији електрични удар настаје приликом директног додира два

проводника између којих постоји напон. То су случајеви директног додира два фазна проводника трофазног система или једног фазног и неутралног проводника.

Случајеви додира делова дизалице или крана са фазним проводницима далековода, односно дугачких предмета чије неконтролисано кретање у простору доводи до додира делова који су под напоном, типични су примери ситуација са опасношћу од електричних удара. Сличан електрични удар настаје и приликом приближавања ових предмета високонапонским далеководима са неизолованим проводницима уз појаву електричног лука.

Осим случајних додира делова под напоном, овде се убрајају и сви намерни додири неизолованих делова, нарочито у електроенергетским разводним постројењима, где се не очекује присуство необучених и нестручних лица. Уклањањем препрека и забрана или насилним уласком у просторије са неизолованим проводницима, нестручна лица заправо директно отварају пут ка опасној ситуацији /6/.

Додир са изолованим проводником чија је изолација оштећенаУ многим ситуацијама долази до старења, пропадања или оштећивања

изолационог система проводника за електричну енергију. Бројни фактори могу допринети слабљењу изолације: парцијално пражњење, трење, повишени напон, топлота услед прекомерног загревања проводника, изложеност спољашњим утицајима температуре, влаге, радијације или хемијских једињења и сваки други агенс који доводи до тога да изолатор поприми карактеристике проводног материјала. Електрични удари могу настати због оштећења изолације, услед чега изоловани проводник који је под напоном, постаје приступачан /3/.

Квар електричних уређајаКвар електричног уређаја представља успостављање проводне везе

између делова који су уобичајеном раду под напоном и делова који то нису. На пример, кућиште уређаја за које се радник држи у нормалном погону није под напоном, али услед квара може доћи под напон и узроковати електрични удар.

Уколико је уређај у квару уземљен, тада се око места уземљења формира потенцијална разлика у виду концентричних прстенова чијим се премошћењем, најчешће кораком (напон корака), може успоставити ток струје кроз ноге и изазвати електрични удар.

Слично, уколико дође до изненадног прекида у неком од струјних кругова, део електричне енергије може да се пренесе на остале електричне

108


кругове на којима може да се јави преоптерећење и да наступи ситуација описана под тачком 2.1.2.

Електростатичко пражњењеЕлектрична пражњења се јављају услед додира човека са неуземљеним

металним предметима који су наелектрисани услед јаког електричног поља или услед трења, и која се преко човековог тела спроводе у земљу.

Слика 1: Индуковано наелектрисање на човеку /7/

Слично, могуће су и варијанте када се на човеку индукују наелектрисања и када се пражњење јавља приликом додира са уземљеним предметом. Наелектрисање човека се јавља најчешће ношењем непроводне одеће, нарочито синтетичког порекла, или кретањем по сувој непроводној површини.

Удар громаПражњење велике количине наелектрисања између облака и земље

манифестује уз интензиван звук и светлосни блесак као удар грома /8/. Иако прати путању најмањег отпора, гром може да погоди и све структуре у окружењу 10-20 метара од места удара, укључујући и човека, што може да доведе до електричног удара. Удар грома може усмртити или повредити неку особу директним контактом електрицитета са телом, „прескоком“ електрицитета на тело при удару грома у проводну структуру, услед додира структуре која проводи гром у тренутку удара или услед механичких траума изазваних одбацивањем тела особе или обрушавањем околних конструкција или стабала дрвећа.

3. ЧОВЕК КАО ЕЛЕМЕНТ СТРУЈОГ КОЛА Успостављањем тока наелектрисања кроз организам, јављају се опасна

стања. У зависности од интензитета протока наелектрисања, односно ефективне вредности електричне струје, долази до низа појава, почев од налагодности па до разарања појединих органа. Све физиолошке последице у организму при електричном удару, било да су повратног или неповратног карактера, настају првенствено услед дејстава електричне струје кроз људски организам.

109


3.1. Електрична импеданса људског организма Како је већина извора електричне енергије напонског типа, односно са

константним напоном, вредност струје кроз организам биће одређена његовом електричном импедансом. Електрична импеданса представља укупан отпор којим се организам у електричном смислу супротставља току наелектрисања кроз њега. Иако је људско тело одличан проводник електрицитета због великог садржаја воде (70% воде) и водених раствора богатим јонима, неки делови тела имају знатно већу отпорност. Највећи отпор електричној струји пружају кости, тетиве, сало и кожа, а најмањој мери мишићи, крвни судови и нерви. Међутим, при напонима изнад 500V долази до електричног пробоја коже /9/, смањењa укупног отпора и повећање електричне струје кроз тело (слика 2) /10/.

Уколико се струјна путања затвара преко делова одеће и обуће, укупан отпор електричној струји увећава се за вредност њихове отпорности, што утиче на смањење укупне струје кроз људско тело. У овом случају ради се о електричном удару од делимичног напона.

Слика 2: Зависност укупне импедансе човечијег тела [Ω] од напона додира [V]

Са слике 2 се види да укупна импеданса човечијег тела у струјом колу може имати различите вредности у зависности од напона додира. График показује вредности импедансе за пут струје од једне ка другој руци, при сувој кожи. Горња крива означава да код 95% становништва није измерена већа импеданса од 2100Ω при 220V, итд. Уочава се да при најмањим напонима кожа још увек представља добар изолатор. При напонима изнад 500V вредност укупне импедансе се устаљује код 50% људи на око 1000Ω.

Електрична отпорност коже различита је не само код различитих људи, него и код једне исте особе на различитим деловима тела. Импеданса се мења у зависности од густине струје, температуре, лучења знојних жлезда и свих осталих фактора који утичу на поларизацију коже. Запажено је у бројним истраживањима да психичко стање повређеног има велики утицај на струјни удара. Наиме, уколико је струјни удар неочекиван, јављају се далеко теже последице него када се човек свесно излаже струјном удару. Делимичан узрок овог парадокса налази се у феномену електродермалног одговора коже /11, 12/.

110


При току струје кроз организам дужина пута утиче на укупан електрични отпор. Тако, ток струје од једне шаке до оба стопала наилази на око ¾ пута мањи отпор него приликом тока струје од једне до друге шаке /13/.

3.2. Струјне путање Људско тело се може наћи у струјном кругу на разне начине, с обзиром

на могућност додира делова под напон рукама, ногама, главом или осталим деловима тела. Без обзира на околности под којима је дошло до додира, електрична струја се затвара кроз људско тело по стандардним путањама: руке – ноге, рука – ноге, рука – нога, рука – рука и нога – нога (слика 3).

Слика 3: Приказ неких стандардних путања електричне струје са расподелом унутар организма (рука-рука, десна рука – ноге, десна рука – десна нога, десна рука – лева нога,

лева рука – десна нога, десна рука – ноге, нога-мога) /11/

У нестандардне струјне путање спадају ређи случајеви електричног удара изазваног грубљом непажњом и додиром главе, груди или леђа. Тако се повећава број могућих струјних путања: глава – ноге, глава – рука, леђа – ноге, итд.

111


Слика 4: Ток струје кроз тело радника (a) и процентуални удео опекотина на појединим деловима тела услед електричног удара (b) /14, 15/

Осим спољних путања, разликују се и расподеле електричне струје унутар организма (слика 3). Најопасније су оне струјне путање код којих расподела електричне струје унутар организма захвата срце или мозак, као виталне органе. У том смислу, већа је вероватноћа проласка електричне струје кроз срце уколико струјна путања почиње левом руком (слика 4a).

3.3. Дозвољен напон На бази изабраних стандардних струјних путања врши се прописивање

дозвољених напона којима човек може бити изложен, а који настају као последица опасних стања. На тај начин дефинисани су (опасни) напон додира и напон корака. Напон додира је део напона уземљења које човек може премостити додиром на растојању од 1m. Напон корака је део напона уземљења који човек може премостити кораком дужине 1m.

4. ДЕЈСТВО ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУЈЕ НА ОРГАНИЗАМДва најважнија ефекта при протицању електрицитета кроз људско тело су

деполаризација нервних и мишићних ћелија и мишића и ослобађање топлотне енергије /3/. Количина произведене топлоте директно је сразмерна отпору ткива и квадрату интензитета електричне струје која протиче кроз тело. На слици 4б дата је расподела термичких озледа на појединим деловима тела услед електричног удара. Приликом протока електричне струје, долази и до хемијске разградње једињења од којих се састоје ткива /10/.

Последице електричног удара зависе од више фактора: дужина трајања и интензитет електричне струје кроз тело, фреквенција (једносмерна, наизменична) и врста струје (импулсна,

интермитентна, специјалног таласног облика), смер и путања струје кроз тело, напон електричног удара, индивидуалне карактеристике унесрећеног, брзина промене струје.

4.1. Општи знаци Електрични удар се манифестује пре свега појавом шока који настаје

услед електричних грчева (проласком струје кроз мишиће - контракције мишића, грчење без координације, треперење срчаних комора), застоја у дисању (проласком струје кроз нервни систем или кроз респираторну мускулатуру), одсуству пулса, губитка свести и неправилностима у срчаним импулсима.

Услед појаве електричног лука, могу се јавити и оштећења вида и слуха. У тежим случајевима опекотина може доћи до угљенисања, па и смрти услед опечености. Смрт често није последица дејства струје него секундарних повреда – преломи костију, потреси, оштећења унутрашњих органа и друге механичке повреде настале због одбацивања тела или пада са висине.

Несмртни исходи електричног удара изазивају повреде које могу након неколико сати или дана спонтано нестати. То су несвестица, амнезија, губитак

112


равнотеже, ослабљеност рефлекса, сметње у говору, расцепи зидова крвних судова и карактеристични електрични белези на местима проласка струје кроз кожу.

4.2. Дејство наизменичне и једносмерне струје При протицању наизменичне и једносмерне струје кроз организам,

експерименталним путем утврђено је на основу субјективног осећаја, да су физиолошки ефекти наизменичне струје изражајнији за исту ефективну вредност једносмерне струје. Тако, на пример, наизменична струја од 3mA код 95% људи изазива слабо боцкање са благом утрнулошћу. Исти ефекат једносмерна струја код 95% људи постиже при вредности од 8mA. У основи разлике између електричног удара једносмерном и наизменичном струјом налазе се биоелектричне појаве на ћелијском нивоу /3/.

4.3. Дејство електричног удара на рад срца и критеријуми опасностиНајосетљивији орган, истовремено и најподложнији дејству електричне

струје је срце. Као пример, потврђено је да наизменична струја од свега 20μA доведена у болничким условима директно на срце изазива треперење срчане коморе /16/.

Слика 5: Типичан циклус рада људског срца /3/

Побуђивање срчаног мишића, које настаје у синусном чвору, преноси се равномерно по целом срцу и омогућава ефикасно пумпање свих комора и преткомора. При одређеном прагу подражаја, долази до контракције срчаног мишића у целини, након чега наступају поједини периоди у којима се сваки следећи подражај изазива или не изазива одређене контракције.

Слика 6: Нормалан пулс срца (а) и пулс при вентрикуларној фибрилацији (б)

113


У појединим фазама срчаног рада, а нарочито у периоду преласка из неподраженог у подражено стање, срчани мишић је најрањивији на спољашњи надражај изазван електричним ударом (слика 5). Приликом појаве краткотрајног струјног удара за време периода означеног S-T, срце прелази у опасан режим рада – треперење (треперење коморе) или вентрикуларна фибрилација (слика 6).

У периоду треперења срце не врши своју основну функцију пумпања крви, те у врло кратком интервалу од неколико минута долази до одумирања појединих органа, првенствено мозга. Неконтролисано стање рада срца може да се спречи одговарајућим и правовременим електричним и хемијским методама (дефибрилација) /17/.

У табели 1 дате су вредности електричне струје које изазивају одређене физиолошке појаве, а на слици 7 приказана је зависност трајања дозвољене струје при којима се испољавају дејства електричног удара на људски организам. На основу ових кривих дефинишу се времена искључења струја у зависности од очекиваног напона додира, као мера заштите, аутоматским одвајањем места електричног удара од извора напајања.

Табела 1: Зоне дејства електричног удара од наизменичне струје 50Hz са слике 5

Ефективна вредност струје електричног

удара [mA] и зоне дејства

Физиолошка и субјективна дејства на људски организам

< 1 Обично без реакције, не осећа се

1..9 Без штетних физиолошких дејстава. Блага безболна реакција. Могућа је вољна контракција мишића и

одвајање тела од делова под напоном

10..20 Вероватно је грчење мишића, болови у рукама и ногама. Одвајање од дела под напоном је отежано. После

прекида протока струје, организам остаје без последица.

20..50 Велики болови и у грудима, снажне контракције мишића, отежано дисање, пролазни застоји у раду срца

50..100 Треперење срчане преткоморе, а у случају дужег деловања вероватно и треперење коморе

100..500 Треперење срчане коморе

> 500 Општи мишићни тонус, опекотине на местима додира, престанак дисања и рада срца

Сличне криве се дефинишу и за остале облике електричне струје /13/. У односу на наизменичну струју, минималне вредности којима се изазивају дејства из табеле 1 нешто су веће. Нижи праг подражаја и осетљивост организма при синусном облику 50 – 60Hz струје не значи да се и при осталим фреквенцијама или таласним облицима електричне струје не може јавити треперење срца. На пример, за електричне ударе чије је трајање дуже од једног срчаног циклуса, праг треперења за једносмерну струју је око 3.5 пута виши од истог прага за наизменичну струју /13/.

114

1

2

3

4


Бројним експериментима установљено је да долази појаве треперења ако до удара дође у периоду S-T (слика 5), за трајања електричног удара мања од 0.3s, независно од интензитета струје. За дуже трајање електичног удара, вероватноћа настанка треперања зависи од ефективне вредности струје и њеног трајања. Прописи из области заштите од електричног удара полазе од претпоставке да количина струје електричног удара утиче директно на опасност појаве треперења /18/. Уз претпоставку од 1000Ω за импедансу човека и дозвољене количине струје електричног удара, долази се до дозвољених напона додира и корака у зависности од времена трајања земљоспоја (квара) t:

UDodira, Koraka = . (1)

При том, усвојено је да напон не може да буде већи од 1000V (за времена електричног удара мања од 0.075s), али ни мањи од 65V за високонапонска постројења, односно 50V за инсталације ниског напона (за времена електричног удара изнад 1.153s).

Слика 7: Зоне дејства наизменичне струје 50Hz и граничне криве за настанак треперења са вероватноћама 5% (C1), 50% (C2) и 95% (C3).

4.4. Утицај електричног удара услед громаЕлектрични удар услед грома обично је пропраћен светлосним и звучним

ефектом. Иако великог интензитета напона и струје, електрични удар не мора изазвати смрт – у Америци је од електричног удара забележено око 10-30% смртних случајева од укупног броја погођених људи у последњих 100 година /8/. С обзиром да су за муње и громови везана сујеверја у народу, честе су

115


предрасуде о несрећама услед удара грома. У табели 2 дате су поједине предрасуде наспрам чињеница које су проверене /8/.

Табела 2: Демистификација појединих предрасуда о електричном удару услед грома

Предрасуде Чињенице

Повреде од грома су смртоноснеНе постоји безбедно место на отвореном у току

грмљавине

Узрок смрти су опекотинеУзрок смрти је застој у раду срца и престанак

дисања

Жртве могу имати унутрашње опекотине Бол у телу потиче од неуролошких озледа

На месту удара грома у човека не остаје ништа сем пепела

Услед удара грома, могу отпасти делови одеће и обућа са унесрећеног

Метални делови на телу привлаче громМетални делови на телу могу да се загреју услед интензивног протока наелектрисања

Заклон испод дрвета је безбеданИспаравање воде услед провођења

електрицитета кроз стабло може изазвати експлозију

Преживеле од електричног удара треба затрпати у земљу да се ослободе електрицитета

Након удара грома, особа се безбедно може додивати

Повреде од грома не могу настати у унутрашњости објеката

Сви апарати везани металним проводницима долазе под већи потенцијал

Гром никада не удара на исто место два пута Гром не мора да удари увек у истакнуте делове

Мобилни телефон привлачи громЧуло слуха се може повредити због израженог

звучног ефекта удара грома

Преживели од удара грома је здрав; Ако не постоје спољашњи знаци повреда, оштећења не

могу бити велика

Унесрећени могу након извесног времена да испоље неуропсихолошке симптоме (слаба

концентрација, краткотрајно губљење памћења, пост-трауматски стрес, депресија)

5. МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНОГ УДАРАЗахваљујући стеченим знањима о опасностима од електрицитета и

дејства електричне струје посебна пажња се посвећује безбедности људи. Заштита од електричног удара не само да ствара безбедне услове за рад, него и спречава повређивање радника. Један од основних мера за спречавање електричних удара, са циљем стварања безбедног радног окружења, јесте уземљење. Безбедносни дизајн уземљивачког система треба да:

1. омогући спровођење електричне струје у земљу у току квара или атмосферског пражњења (али и у нормалним погонским условима) без прекорачења дозвољених вредности за оптерећење електричне инсталације или опреме, као и без нарушавања нормалног снабдевања електричном енергијом и

2. спречи излагање људи у близини уземљених објеката од опасних електричних удара.

Заштита од електричног удара постиже се применом одговарајућих техничких, организационих и здравствених мера. У техничке мере спадају сви аспекти заштите дате кроз прописе и стандарде за пројектовање, изградњу,

116


експлоатацију и одржавање електричних инсталација и електроенергетских постројења. Ту спадају /10/:

заштита изоловањем, заштита заштитним кућиштима, преградама и препрекама, заштита постављањем ван дохвата руке, заштита помоћу уређаја диференцијалне струје, заштита аутоматским искључењем напајања, заштита локалним изједначавањем потенцијала, заштита електричним одвајањем, систем обележавања изолованих проводника и жила каблова и минимални дозвољени размаци и висина од тла незаштићених делова

високонапонских уређаја под напоном.Организационе, здравствене и друге мере обухватају све аспекте

оспособљавања радника за безбедан рад, проверу спсобности за обављање послова на радним местима изложеним опасностима од електричног удара, као и доследно спровођење нормативних докумената који дефинишу улогу сваког радника у процесу рада и процедуре које се спроводе у одређеним ситуацијама. Ту спадају /19, 10/:

стицање техничког образовања, стицање знања и искуства у обављању одговарајућих послова, познавање релевантних стандарда, норматива и докумената за рад, свест о опасностима и штетностима и употреба заштитних средстава, процена делегираног посла и извршења задатака, претходни и периодични лекарски прегледи, итд.

6. ЗАКЉУЧАК Рад описује основне феномене везане за електрични удар техничке

струје. Разматране су ситуације које доводе до опасних стања и начини повређивања радника. Укратко су приказане основне појаве у људском организму изазване струјним ударом и последице неконтролисаног излагања опасностима од електричне струје. Издвојени су основни појмови и опасности од дејства електричног удара изазваног грмљавином. На крају је дат преглед техничких и организационих мера за заштиту од електричног удара.

7. ЛИТЕРАТУРА 1. W. K. Schmidt: Gefährdunд durch den elektrischen Strom – Medizinische

Parameter und Folдerunдen für den Unfallschutz im Physikunterricht, Der Physik Unterricht, jahrgang 13, heft 13, 1979.

2. Ј. Нахман, В. Мијаиловић: Одабрана поглавља из високонапонских постројења, Електротехнички факултет и Академска мисао, Београд, 2002.

3. М. Савић: Утицај електрицитета на људски организам, Електро-исток, Београд, март 1980.

4. Б. Стефанини: Проблематика кратког споја, Енергија, Загреб, 1970.

117


5. D. S. Bloswick, P. M. Budnick: An introduction to electrical safety for enдineers, US Dpt. for Health and Human Services, National Institute for Occupational Safety and Health, Cincinnati, 1993.

6. М. Шарић, Д. Моићевић: Оштећења електроенергетских објеката услед крађа у ЕД „Нови Сад“, Саветовање о неовлашћеној потрошњи електричне енергије и заштите електроенергетских објеката од крађе и физичких оштећења, Иришки Венац, септембар 2010.

7. N. Berger, M. Denozière: Électricité statique, L’institut national de recherche et de sécuritié, 2004.

8. T. Price, M. A. Cooper: Electrical and Liдhtninд Injuries, Rosen’s emergency medicine, Concepts and Clinical Practicies, 6th edition, 2006.

9. R. M. Fish, L. A. Geddes: Conduction of electrical current to and throuдh the human body, Journal of plastic surgery, Open science Co. LCC, Springfield – IL, vol. 09, 2009.

10. К. Барац, Л. Радић: Безбедност и здравље при раду на електро-енергетским објектима са освртом на европске норме, ISBN 86-909373-0-7, Београд, 2006.

11. С. Јаћимовић: Значај путање електричне струје, њене расподеле и електричног отпора човечјег тела за вредност напона додира и корака, Техника, Савез инжењера и техничара Југославије, Београд, год. 28, бр. 12, 1973.

12. J. Malmivuo, R. Plonsey: Bioelectromaдnetism – Principles and Applications of Bioelectric and Biomaдnetic Fields, Oxford University Press, New York, 1995.

13. ***: Дејства електричних струје при пролазу кроз човечје тело, IEC публикација 479-1 i 479-2, 1984. i 1987.

14. ***: Elektrische Gefahren an der Einsatzstelle – Vortraд für Einsatzkräfte, Beruf-genossenschaft Energie Textil Elektro, Köln, märz 2010.

15. ***: 40 Jahre Institut zur Erforschunд elektrischer Unfälle, Beruf-genossenschaft Energie Textil Elektro, Dresden, 22.10.2009.

16. C. F. Daizel: Electric shock hazard, IEEE Spectrum, feb. 1972.17. ***: European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation,

Elsevier publications, 2005.18. ***: Правилник о техничким нормативима за уземљење електро-

енергетских постројења напона изнад 1000V, Сл. Лист СРЈ, бр. 61, 1995.

19. ***: Sicherheit bei Arbeiten an elektrischen Anlaдen, Berufgenossenschaft Energie Textil Elektro, Köln, 2009.

118


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

119


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

120


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

121


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

122


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

123


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

124


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

125


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

126


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

127


ПОВРЕДЕ И БОЛЕСТИ У ВИСОКОНАПОНСКОЈ ЕЛЕКТРОПРЕНОСНОЈ ИНДУСТРИЈИ

Мирјана Узелац 1, Жика Јовановић 1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА У овом раду се даје преглед повреда на раду пре (2004 година) и након ступања

на снагу Закона о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС“ бр.101/05) и болести у високонапонској електропреносној индустрији, са освртом да ли примена мера прописаних законом утиче на смањење броја повреда.

Кључне речи: повреде на раду, превентивни прегледи, морбидитет, прописи

ОCCUPATIONAL INJURIES AND DISEASES IN HIGH-VOLTAGE TRANSMISSION INDUSTRY

AIMS AND OUTCOMES

This paper provides an overview of injuries before (2004) and after the effective date of Law on safety and health at work (Official Gazette No. 101/05) and disease in high-voltage transmission industry, with a debate whether the application of measures prescribed by law has decreased the number of injuries.

Key words: injuries at work, preventative examinations, morbidity, regulation.

1. УВОД Повреде на раду су редовна и пратећа појава сваке људске делатности и

један од главних здравствених, економских и привредних проблема модерног друштва. Њихове последице не погађају само повређеног радника већ и његову породицу, радну организацију и целокупно друштво. Оштећење здравља, умање-ње или губитак радне способности, материјални трошкови (надокнаде боловања, лечења, рехабилитације или инвалидности), умањење животних активности, поремећаји у породици, ометање радног процеса, опадање продуктивности и квалитета рада изазвано повредама на раду чине проблем професионалног трауматизма.

Према Закону о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“бр. 34/03 и 85/05) уређено је (чл.23 и 24) да се повредом на раду у смислу закона сматра повреда осигураника која се догоди у просторној, времен-ској и узрочној повезаности са обављањем посла на основу кога је осигуран, а која је проузрокована механичким, физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела или другим променама физиолошког стања организма.

1 Јавно предузеће „Електромрежа Србије“, Кнеза Милоша 11, 11000 Београд

128


Професионалне болести су патолошка стања, проузрокована дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на пословима, односно радним задацима које осигураник обавља.

Законом о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“бр.34/03 и 85/05) дефинише (чл. 24) да су професионалне болести у смислу овог закона, одређене болести настале у току осигурања, проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на радним местима, односно пословима које је осигураник обављао. Професионалне болести, радна места, односно послови на којима се те болести појављују и услови под којима се сматрају професионалним болестима утврђује министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања и министар надлежан за здравље, на предлог Фонда ПИО.

У Ј.П.„Електромрежа Србије“ нису регистроване професионалне болести које се налазе на листи професионалних болести, односно радна места предвиђена листом професионалних болести.

Болести у вези са радом су болести узроковане ноксама које се срећу и у општој животној средини, па се настанак ових болести не може непосредно везати за обављање послова. Генезе су мултикаузалне и нису специфичне за одређену професију али је њихова учесталост у одређеним професијама знатно већа па се сматра да су професионалне штетности и радни услови кофактори у њиховом настанку и фаворизујући фактори у њиховом току, компликацијама и исходу.

Болести у вези са радом се прате путем контролно периодичних прегледа запослених и најчешће се појављују као хронична неспецифична обољења органа за дисање, обољења КВС, бихевиорални поремећаји и обољења локомоторног система.

2. ПОВРЕДЕ НА РАДУ У ЈП “ЕЛЕКТРОМРЕЖА СРБИЈЕ“, преглед од 2004. до 2009. године

Закон о безбедности и здрављу на раду је препознао значајну групу опасности на радним местима, а то су и опасности које се појављују коришћењем електричне енергије. Ту се могу сврстати :

- опасности од директног додира делова електричне инсталације, - опасности од индиректног додира, - опасности од топлотног дејства електричне струје, - опасности од последица атмосферског пражњења и друге. Све ове опште категорије садрже низ конкретних проблема који се, без

обзира на своју честу појаву, могу лако превидети. Заштита од опасног дејства електричне струје је добро дефинисана, тако да се већина насталих повреда не односи на опасности које се појављују коришћењем електричне енергије.

Већина повреда насталих у Ј.П.„Електромрежа Србије“ су оцењене као лаке повреде, настале разним врстама удараца, падова, итд.

У табели 1 је приказан број повреда на раду у току 2004. године, дат по организационим деловима фирме и оценом повреде ( лака;тешка).

129


Табела 1: Број повреда на раду у 2004. години

Број повреда на раду у току 2004. године

Погон/СекторБрој

ЗапосленихПовреде у односу на број запослених

Лаке Тешке Укупно %Београд 245 5 1 6 2,45Бор 117 4 0 4 3,42Ваљево 185 3 1 4 2,16Изградња 134 1 0 1 0,75Крушевац 281 6 0 6 2,14Нови Сад 152 5 0 5 3,29Техника 80 0 1 1 1,25Инвестиције 61 1 1 2 3,28ПКОП 55 0 0 0 0,00ЕФП 54 0 1 1 1,85ИС 24 0 0 0 0,00Пројектни биро 49 1 0 1 2,04Укупно 1437 26 5 31 2,15

У табели 2 је приказан број повреда на раду у току 2005. године, дат по организационим деловима фирме и оценом повреде (лака, тешка/смртна).

Смртна повреда је настала, у електроенергетском постројењу по завршетку радова у директном контакту са делом електричне инсталације. Дошло је до повреде, где је након указане интервенције наступила смрт.



Погон/ СекторБрој

Запослених

Повреде у односу на број запослених

ЛакеТешке/ смртне

Укупно %

Београд 245 7 1 8 3,27Бор 106 1 0 1 0,94Ваљево 161 2 2 4 2,48Крушевац 296 2 1 3 1,01Нови Сад 152 2 0 2 1,32Техника 52 0 0 0 0,00Инвестиције 56 0 0 0 0,00ПКОП 62 1 0 1 1,61ЕФП 48 0 0 0 0,00ИС 24 0 0 0 0,00Укупно 1202 15 4 (3 и 1) 19 1,58

У табели 3 је приказан број повреда на раду у току 2006. године, дат по организационим деловима фирме и оценом повреде (лака, тешка).

130




Ди

рек

ц

ија Погон/Сектор

Број Запослени

х


Лаке Тешке Укупно %

За П

рен

ос

Београд 246 4 1 5 2,03Бор 104 0 2 2 1,92Ваљево 157 2 0 2 1,27Крушевац 244 4 0 4 1,64Нови Ссад 134 2 0 2 1,49Обилић 12 0 0 0 0,00Техника 57 2 0 2 3,51

За

Уп

рав

љањ

е Оперативно управљање

24 0 0 0 0,00

Регионално управљање

52 0 0 0 0,00

План и анализа 18 0 0 0 0,00

За

Тр

жи

ште

Тржиште 17 0 0 0 0,00

Инвестиције 63 0 0 0 0,00Правни послови 7 0 0 0 0,00ЕФП 54 0 0 0 0,00ОТП 58 1 1 2 0,00ИТ 75 0 0 0,00Центар за развој 7 0 0 0 0,00Центар за УЉР 7 0 0 0 0,00Кабинет 7 0 0 0 0,00Остали 11 0 0 0 0,00

Укупно 1354 15 4 19 1,40




Ди

рек

ци

ја Погон/СекторБрој




За Београд 238 6 2 8 3,36

Бор 103 0 0 0 0,00Ваљево 150 0 0 0 0,00

131


Пр

енос

Крушевац 242 5 1 6 2,48Нови Сад 132 2 1 3 2,27Обилић 12 0 0 0 0,00Техника 57 0 0 0 0,00

За

Уп

рав

љањ

е Оперативно управљање

18 0 0 0 0,00

Регионално управљање

51 1 0 1 1,96

План и анализа 25 0 0 0 0,00

За

Тр

жи

шт

Тржиште 17 0 0 0 0,00

Инвестиције 62 0 0 0 0,00Правни послови

8 0 0 0 0,00

ЕФП 51 0 0 0 0,00ОТП 52 1 1 2 0,00ИТ 79 0 0 0,00Центар за развој

8 0 0 0 0,00

Центар за УЉР 7 0 0 0 0,00Кабинет 6 0 0 0 0,00Остали 13 0 0 0 0,00

Укупно 1331 15 5 20 1.50

У табели 5 је приказан број повреда на раду у току 2008. године, дат по организационим деловима фирме (Дирекцијама) и оценом повреде (лака, тешка).



Дирекција

Број Запослених

Повреде у односу на број запосленихЛаке Тешке Укупно %

За Пренос

Београд 237 5 1 6 2,53Бор 100 1 0 1 1,00Ваљево 147 0 0 0 0,00Крушевац 242 4 0 4 1,65

132


Нови Сад 130 2 0 2 1,53Техника 62 1 0 1 1,61

За Управљање

113 1 0 1 0,89

Остали 320 0 0 0 0,00Укупно 1351 14 1 15 1,11




Дирекција Погон/СекторБрој




Дирекција за Пренос

Београд 234 1 1 2 0,86Бор 101 1 1 2 1,98Крушевац 240 4 0 4 1,67

Нови Сад 131 0 1 1 0,77Техника 30 1 1 2 6,67

Корпоративни послови

Сектор за ЕФП 50 0 1 1 2,00Сектор за ИНВ 65 1 0 1 1,54Остали 504 0 0 0 0,00

Укупно 1355 8 5 13 0,96

У табели 7 као и на слици 1 приказан је број повреда на раду од 2004. до 2009. године и оценом повреде (лака, тешка).

Табела 7: Број повреда на раду од 2004. до 2009. године

Број повреда на раду од 2004. до 2009. године

ГодинаПовреде

Лаке Тешке Укупно 2004. 26 5 312005. 15 4 192006. 15 4 192007. 15 5 202008. 14 1 15

133


2009. 8 5 13Укупно 93 24 117

0

5

10

15

20

25

30

Број повреда

2004 2005 2006 2007 2008 2009

Године

Повреде настале од 2004 до 2009 године

Лаке повреде

Тешке повреде

Слика 1: Повреде настале од 2004. до 2006. године

3. КОНТРОЛНО ПЕРИОДИЧНИ ПРЕГЛЕДИ РАДНИКА Ј.П.“ ЕЛЕКТРОМРЕЖА СРБИЈЕ “, репрезентативни узорак, запослени са територије града Београда

У служби за здравствену заштиту запослених ДЗ „Стари град“ у току 2009. године обављени су контролно периодични прегледи радника ЈП „Електромрежа Србије“ (са територије града Београда) који раде на радним местима са повишеним ризиком.

Прегледано је 223 радника , од тога 29 електромонтера, 26 диспечера, 51 руковалац, 12 возача и 105 радника на другим занимањима.

Табела 8: Општа стопа морбидитета према занимањима у анализираним групама

АНАЛИЗА ЗА 2009 ГОДИНУ (ПОДРУЧЈЕ БЕОГРАДА)

ЗАНИМАЊЕ БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХУКУПАН

БРОЈ ОБОЉЕЊА

ОПШТА СТОПА МОРБИДИТЕТА

Електромонтери 29 60 206,31%Руковаоци 26 141 276,47%Диспечери 51 40 153,85%

Возачи 12 24 200%

134


Остала занимања 105 272 259,05%

0

50

100

150

200

250

300

Бој запослених/ Број обољења

Ел

ект

ро

мо

нте

ри

Рук

ова

оц

и

Ди

спе

чер

и

Во

зачи

Ост

ал

аза

ни

ма

ња

Занимање

Општа стопа морбидитета према занимањима у анализираним групама

Број запослених подвргнутихлекарском прегледу

Укупан број обољења премазанимањима

Слика 2: Општа стопа морбидитета према занимањима у анализираним групама за 2009. годину и подручје града Београда

Анализом здравственог стања запажа се да је од прегледаних 29 монтера само троје (10,34%) способно за рад на свом радном месту без икаквих патолошких промена, неспособних нема, док 89,66% монтера има неку патолошку промену, али без утицаја на њихову радну способност.

Код руковалаца анализом здравственог стања утврдили смо да је 96,1 % способно за рад на свом радном месту, али да само код 9,8% нису утвђена патолошка стања или обољења. Два руковаоца старосне доби у интервалу од 41-60 година нису способна за рад на свом радном месту, што статистички посматрано износи 3,92%

Анализом здравственог стања радника других занимања слична је радна способност, 99,05 % је способно за свој посао, али само 13,33% без обољења или патолошких стања. Један радник (0,95%) је неспособан за свој посао старосне доби у интервалу од 31-40 година.

Код диспечера радна способност је нешто другачија и разликује се у односу на предходне три групе. 30,76% прегледаних је способно за обављање свог посла без патолошких стања или обољења, неспособних нема, а 69, 23% прегледаних је способно да испуни захтеве свог радног места иако су им при оцени радне способности утврђена патолошка стања или обољења.

135


Код професионалних возача је радна способност слична као код диспечера. 25% је без патолошких промена способно да обавља послове на свом радном месту, а код 75% је нађена нека патолошка промена или обољење, али које не утиче на њихову радну способност.

У морбидитетној слици електромонтера најзаступљеније су ендокрине болести са поремећајем метаболизма исхране. Знатно нижа стопа морбидитета је за болести нервног система и чула, где су најзаступљеније рефракционе аномалије и оштећења слуха. На трећем месту су болести респираторног система, а следе болести кардиоваскуларног система, где је најзаступљенија хипертензија. И у анализираној групи руковалаца највишу стопу морбидитета имају ендокрине болести са поремећајима исхране. Болести нервног система и чула су на другом месту са највећим уделом рефракционих аномалија ока. Знатно нижу стопу имају кардиоваскуларна обољења, са убедљиво најзаступљенијом хипертензијом. Ова група има и највишу стопу морбидитета ( сваки радник има у просеку две дијагнозе).

Код диспечера на првом месту су болести нервног система и чула , са најзаступљенијим рефракционим аномалијама ока које се могу кориговати, у значајном проценту испољавају се обољења циркулације, са убедљиво најзаступљенијом хипертензијом као и у другим групама.

Код професионалних возача на првом месту по стопи обољевања су болести ендокриног система и поремећаји исхране. Болести нервног система и чула и болести циркулације подједнако су заступљени. И у овој групи доминира хипертензија.

Слична је морбидитетна слика и у групи радника са осталим занимањима. Највишу стопу имају болести ендокриног система са поремећајима метаболизма, болести чула и нервног система су на другом месту са рефракционим аномалијама ока, следе болести циркулације са најзаступљенијом хипертензијом.

Повишене трансаминазе има 50,48% радника.Евалуирањем резултата, утврђена обољења и патолошка стања не

разликују се много од морбидитетне стопе у опстој популацији, нарочито хипертензија која је једно од најчешћих обољења, као и све већа заступљеност поремећаја метаболизма липида. Зато се не може са сигурношћу установити ни једна значајна повезаност услова рада и захтева радног места са приказаним стопама морбидитета прегледаних радника.

4. ЗАКЉУЧАК Вршена су многа истраживања објективних и субјективних услова рада

како би се утврдили узроци повреда на раду, и одредиле одговарајуће мере односно превентивно деловало на елиминисање тих узрока или смањењу њиховог утицаја на човека. Испитивања су показала да су у многим случајевима повреде на раду повезане са унутрашњим објективним чиниоцима.

Наводи се посебна група психолошких фактора који изазивају повреде и то: импулсивност, нервоза, страх, брига и депресија, непрепознавање могућих опасности, погрешна оцена брзине и растојања и слаба пажња.

136


Презентовани резултати приказују да број лаких повреда на раду има тенденцију опадања од како је на снази Закон о безбедности и здрављу на раду, што указује да појачана едукација и контрола, смањују настанак лаких повреда. Такав закључак се не може извести када су у питању тешке повреде, чиме долазимо до закључка да је већински фактор настанка тешких повреда повезан са унутрашњим објективним чиниоцима.

5. ЛИТЕРАТУРА 1. Закон о безбедности здрављу на раду („Службени гласник РС“

бр.101/05)2. Закон о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник

РС“бр.34/03 и 85/05)3. Годишњи извештај Ј.П. Електроисток“ за 2004 годину4. Годишњи извештаји Ј.П. „Електромрежа Србије“ за 2005, 2006,

2007, 2008 и 2009 годину5. Дом Здравља „ Стари Град“, Београд: „Анализа здравственог стања

радника ЈП „ Електромрежа Србије“ за 2009 годину“6. Петар Бабовић: „Повреде на раду као индикатори неадекватних

услова рада и радне средине“ 7. www.bznr.orд8. Извештај о раду Инспектората за рад Министарства рада и социјалне

политике, Републике Србије за 2009. годину;9. Петар Булат: „ Професионалне болести“10. Б.Сантрач, Н.Сантрач:“Осврт на праксу у примени закона о

безбедности и здрављу на раду у области електротехнике“ Саветовање „Бетбедносни Инжењеринг“, 2010.

11. М.Величковић: „Циркадијални ритмови, сменски рад и повреде на раду код радника електродистрибуције“

12. Т.Томековић:“Психологија рада“

137


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

138


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

139


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

140


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

141


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

142


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

143

Documents

Knjiga 6: Elektroprivreda