Seminarski rad

Poslovno pravo

Tema:

KOMANDITNO DRUTVO

Profesor:

Student:

SADRAJUVOD.........................................................................................................................................3 1. PRIVREDNI I NEPRIVREDNI SUBJEKTI..........................................................................4 1.1. Pojmovno odreenje.......................................................................................................4 2. DRUTVA I NJIHOVA OBELEJA....................................................................................5 3. RAZVRSTAVANJE PRIVREDNIH DRUTAVA...............................................................7 4. KOMANDITNO DRUTVO.................................................................................................9 4.1. Prednosti i nedeostaci ......................................................................................................9 4.1. Osnivanje.........................................................................................................................9 4.1.1. Ugovor o osonivanju...............................................................................................10 4.1.2. Registracija..............................................................................................................10 4.2. Odnosi lanova drutva..................................................................................................11 4.2.1. Prava i obaveze komplementara............................................................................11 4.2.2. Prava i obaveze komanditora..................................................................................11 4.2.3. Odnosi komplementara i komanditora ...................................................................12 4.3. Promene u drutvu ........................................................................................................13 4.3.1. Promena registracije ...............................................................................................13 4.3.2. Pristupanje novog komplementara ili komanditora................................................13 4.4. Spoljnotrgovinsko komanditno drutvo.........................................................................14 ZAKLJUAK...........................................................................................................................16 LITERATURA..........................................................................................................................17

2

UVODDefinie se kao drutvo u kome deo lanova drutva odgovara za obaveze drutva celokupnom svojom imovinom i upravlja poslovima drutva (komplementari), a deo lanova odgovara za obaveze drutva samo u visini uloenih sredstava (komanditori). Ono je samo jedan modalitet ortakog drutva u kome komplementari imaju poziciju slinu lanovima u ortakom drutvu, a komanditori poziciju lanova drutva sa ogranienom odgovornou. Komanditno drutvo se sastoji minimum od dva lana, i to dva lana koja pripadaju razliitim kategorijama. Maksimalan broj lanova nije odreen, ali obzirom na prirodu njegovog nastajanja i karakter upravljanja u njemu, radi se o drutvu sa malim brojem lanova. Nastaje ugovorom o osnivanju. Imovina drutva formira se osnivakim sredstvima lanova osnivaa drutva, a kasnije se moe poveavati ili smanjivati u zavisnosti od poslovanja drutva. Osnivanjem, lanovi drutva postaju njegovi vlasnici, ali ono to su uneli u imovinu postaje imovina drutva. Komanditori ne mogu samostalno raspolagati svojim udelima u drutvu prema treim licima, ve samo uz saglasnost svih lanova drutva. Veliina uloga u drutvu nije jedini kriterijum za raspodelu dobiti i snoenje gubitka, ve se vri u skladu sa njihovim pravima i obavezama. Jednaki ulozi moraju voditi veem ueu u dobiti komplementara u odnosu na komanditore. U snoenju gubitka, komplementari odgovaraju za obaveze celokupnom svojom imovinom, dok komanditori odgovaraju samo uloenim sredstvima. Funkciju upravljanja drutvom vre svi ili jedan komplementar ili poseban organ ili spoljne specijalizovano lice, ali nikada komanditor. Isto vai i za poslovodstvo. Komanditorima se ak ograniava i pravo uvida u poslovne knjige, pravo zahtevanja godinjeg bilansa, postavljanja pitanja upravi i sl. u odnosu na istovetna prava komplementara koji ne uestvuju u upravljanju i voenju poslovanja. Komanditno drutvo se moe transformisati u neko drugo ili preduzee sa jednim vlasnikom, uz uslov da se poloaj ranijih poverilaca ne pogorava takovom transformacijom i da komplementari prema njima i dalje odgovaraju neogranieno.

3

1. PRIVREDNI I NEPRIVREDNI SUBJEKTI1.1. Pojmovno odreenjePrivredni subjekt U sirem smislu to je ono lice koje obavlja privredne delatnosti koje su profitabilne prirode, kao i ono lice koje obavlja druge poslove od znaaja za profitabilne subjekte (privredne komore, poslovna udruzenja..), odnosno i profitna i neprofitna lica. U uzem smislu privredni subjekt je samo ono lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. To su fizika i pravna lica ciji je cilj poslovanja lukrativne prirode. Nae zakonodavstvo ga definie kao pravno ili fizicko lice koje obavlja delatnost proizvodnje i prometa roba i usluga na tritu radi sticanja dobiti i koje je registrovano u registru. Neprivredni (graanski) subjekti Razlikuju se od privrednih subjekata jer ovi podleu pravilima trgoviskog prava i osnivaju se radi sticanja dobiti, dok neprivredni subjekti podleu graanskom pravu i nastaju radi ispunjenja razliitih ciljeva. Graanski subjekti su graanska drutva koja obavljaju poslove graanskog prava, ona nemaju pravni subjektivitet, nad njima se ne moze pokrenuti steaj. U skorije vreme se dolazi do irenja trgovinskog prava na tradicionalne poslove graanskog prava kao i na pravni status graanskih subjekata (npr. priznaje im se svojstvo pravnih lica). Graanski, neprivredni subjekti mogu se organizovati u razlicitim organizacionopravnim oblicima: graanska drutva, udruenja, ustanove, zadubine, fondacije Privredna (trgovako) drutva To je lice koje ima pravni subjektivitet, koje se osniva osnivakim aktom od strane pravnih ili fizikih lica, domacih ili stranih, radi obavljanja neke trgovinske delatnosti a sve sa ciljem sticanja dobiti. Preduzea - U pravnoj teoriji preduzeu se ne priznaje pravni subjektivitet. Ono se analizira kao ekonomska kategorija tj.kao privredna aktivnost ili preduzetnistvo. U odnose sa treim licima ne stupa preduzee vec nosilac preduzea koji je pravno lice. Tradicionalna pravna teorija preduzeu nije priznavala svojstvo pravnog lica pa je zbog toga izostao razvoj koncepcije prava preduzea. Takoe teorija je razliito posmatrala preduzee u objektivnom smislu (def.: preduzee je skup objektivnih elemenata, telesnih i bestelesnih kojima se obavlja trgovinska delatnost) i subjektivnom smislu (def: preduzee je delatnost trgovca ili skup lica cija je delatnost udruena radi sticanja ekonomskih ciljeva).

4

Postoje i misljenja koja preduzee tretiraju kao predmet svojine odnosno kao objekt prava (npr.u Rusiji). Preduzee u ekonomskom smislu moe biti pravno organizovano kao kolektivni, zajedniki, ortaki privredni subjekt za obavljanje neke privredne delatnosti (tzv. kolektivni preduzetnik), ali i u formi privrednog subjekta fizikog lica individualnog preduzea (tzv. individualni preduzetnik). U trgovakom pravu zapadnih zemalja preduzee nije subjekt prava i nje pravno lice. U francuskoj teoriji je isticano da je kod preduzea subjekt sam trgovac ili trgovacko drutvo, dok pojam preduzea sluzi da obelezi trgovaku imovinu kojom trgovac obavlja delatnost. U socijalistickim pravnim sistemima preduzee se smatra pravnim licem. Uporedno pravni pristup - Svaki pravni sistem svojim normama odreuje koja su to lica privredni subjekti i pod kojim uslovima sticu to svojstvo. U naelu postoje 3 sistema: 1. Germanski sistem privrednim subjektima smtra organizacione oblike u vidu drutva i u vidu udruenja. Oba se mogu osnivati sa lukrativnim ili nelukrativnim ciljevima. Trgovaka su drutva i udruenja osnovana sa lukrativnim ciljem, i obrnuto. 2. Romanski sistem u privredne subjekte ubraja trgovaka drutva koja se bave trgovinskim poslovima i individualnog trgovca. U francuskoj se za odreivanje trgovakog drutva koristi termin societe. Pod ovim pojmom podvodi se i graansko drutvo (drutvougovor) i trgovako drutvo(drutvo-institucija). Obe vrste drutva se osnivaju ugovorom i kao takva sticu svojstvo pravnog lica. 3. Anglo-americki sistem ovde imamo 2 podsistema: anglosaxonski koji poznaje company, koje odgovara evropskom drutvu kapitala, i partnership, koji odgovara ortackom drutvu u kontinentalnom pravu. americki sistem koji poznaje corporation, koja odgovara kontinentalnom trgovakom drutvu i partnership.

2. DRUTVA I NJIHOVA OBELEJAZakonom o privrednim drutvima dominantno se ureuju privredna drutva kao pravna lica, koja mogu biti organizovana u vise posebnih pravnoorganizacionih oblika, dok se individualni preduzetnici, kao fizika lica ureuju sa samo pet zakonskih lanova. Zakonodavac pojmovno odreuje privredno drutvo kao pravno lice, koje osnivaju osnivakim aktom fizika ili pravna lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.

5

Zakonom o privrednim drutvima su predviena 4 pravnoorganizaciona oblika privrednih drustava: ortako, komanditno, drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko (otvoreno i zatvoreno) drutvo. Meutim, posebnim zakonom mogu se ureivati i posebne pravne forme drustava kao sto su banke, osiguravajue kompanije, javna preduzea. U nekim pravnim sistemima postoje posebni zakoni za svaki pravnoorganizacioni oblik (Nemaka, Austrija), u nekim zemljama se donose posebni zakoni za drutva kapitala (Rusija) a u nekim posebni zakoni za drutva lica i drutva kapitala (Engleska). U naoj pravnoj teoriji se privredno drutvo uvek smatralo subjektom prava a ne objektom prava. Zbog toga mu se uvek priznavalo svojstvo pravnog lica. U pravnoj teoriji prilikom pojmovnog odreenja privrednog drutva posebno se istiu dva njegova elementa: materijalni (imovina) i personalni (fizicka ica). Obeleja privrednog drutva: a) Privredno drutvo je organizovan skup fizikih lica njgova pravna organizacija je ureena osnivakim i drugim aktima drutva. U aktima je odreen njegov pravnoorgan oblik, organi upravljanja, imovina, atributi. b) Privredno drutvo ima svoju delatnost ono obavlja svoju trgovinsku delatnost a samo izuzetno se moze registrovati i za obavljanje neke neprivredne delatnosti. Ono moe obavljati i vise delatnosti ako je za njih registrovana. c) Privredno drutvo ima svoju imovinu poetnu imovinu obezbeuju osnivai svojim ulozima. Ulog moe bit novac, stvari, hov, prava potraivanja a nekad i rad i usluge. Imovinu ine i naknadni ulozi novih lanova. d) Privredno drutvo je profitabilan pravni oblik cilj osnivanja privrednog drutva je obavljanje privredne delatnosti kako bi se stekla dobit. Uvek ima lukrativne ciljeve a samo izuzetno neprofitne ciljeve (npr. zatita zivotne sredine) e) Privredno drutvo je samostalni pravni subjekt nema apsolutne samostalnosti jer drava svojim propisima odreuje nacine nastanka, odreene pravne oblike Ali je privredno drutvo samostalno u: odluci o osnivanju, samostalno vodi poslovnu politiku, samostalno organizuje svoje delove, samostalno bira svoj pravnoorganizacioni oblik, samo bira ime, znak, logo, samostalno bira organe upravljanja i na kraju samostalno je u sticanju dobiti akli i u snoenju rizika. Zajednika svojstva privrednih subjekata: Sva privredna dutva imaju status pravnog lica Privredno drutvo ima status subjekta registracije Privredno drutvo je profitabilni pravni oblik 6

-

Privredna drutva mogu obavljati poslove samo iz delatnosti za koju su registrovane Sva privredna drutva su meusobno ravnopravna Sva privredna drutva moraju imati svoje atribute za identifikaciju Svi moraju postovati kolektivne ugovore i prava zaposlenih Sva privredna drutva morju imati organe upravljanja Svako privredno drutvo mora imati svoje tekuce racune Svako drutvo mora imati osnivacki akt i druge akte koje zakon zahteva.

3. RAZVRSTAVANJE PRIVREDNIH DRUTAVAPrivredna durstva se mogu razvrstati prema razliitim kriterijuma: Prvo, privredna drutva se mogu razvrstati prema nainu odgovornosti vlasnika kapitala za obaveze drutva. Na osnovu ovoga sva privredna drutva su razvrstana u drutva kapitala (kompanije, korporacije) kod ovog drutva akcenat se stavlja na kapital, kad drutvo nema dovoljno sredstava da namiri svoje obaveze tada ide pod stecaj. U linu imovinu vlasnika se ne dira. Vlasnici snose rizik poslovanja samo do visine unetih uloga) i drutva lica (trgivaki ortakluci) ovde je situacija obrnuta. Kada drutvo lica nije u stanju da namiri svoje obaveze, za iste odgovaraju lanovi sredstvima u linoj svojini, osim komanditora. Odgovornost ortaka je solidarna i neogranicena. Drugo, privredna drutva se razvrstavaju i prema veliini (mala, srednja, i velika). Mala pravna lica (mala preduzea) su ona lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvetaja ispunjavaju najmanje dva od sledea tri kriterijuma: 1) da je prosean broj zaposlenih do 50, 2) da je godinji ukupan prihod nizi od 2.500.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, 3) da je prosena vrednost imovine niza od 1.000.000 evra. Srednja pravna lica (srednja preduzea) su ona lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvestaja ispunjavaju najmanje dva od sledea tri kriterijuma: 1) da je prosean broj zaposlenih od 50 do 250, 2) da je godinji ukupan prihod od 2.500.000 do 10.000.000 evra, 3) da je prosena vrednost imovine od 1.000.000 do 5.000.000 evra. Velika pravna lica (velika preduzea) su ona lica koja ispunjavaju sledece kriterijume: 1) da je prosean broj zaposlenih vei od 250,

7

2) da je godinji ukupan prihod vei od 10.000.000 evra, da je prosena vrednost imovine vea od 5.000.000 evra. Tree, privredna drutva se mogu razvrstati i prema vremenu trajanja. Pravilo je da se drutva osnivaju da bi trajnije obavljala privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Meutim, nekada se drutva mogu osnivati i radi obavljanja nekog konkretnog posla ili stvarenja nekog odreenog cilja. U tom sluaju njihovo postojanje je vremenski ogranieno, jer nakon obavljenog posla ili ispunjenog cilja prestaje da postoji. etvrto, privredna drutva mogu biti samostalna privredna drutva, preduzea (samostalni subjekti u smislu da su van svake grupacije preduzea) ili mogu biti nesamostalna privredna drutva, preduzea (mogu se nalaziti u sastavu neke grupacije). Peto, privredna drutva se razvrstavaju i prema vrsti delatnosti, tako postoje privredna drutva u oblasti industrije, saobraaja, trgovineMeutim, jedno drutvo moe obavljati i vie delatnosti ako ispunjava propisane zakone, to su drutva sa vie delatnosti. Sesto, privredna drutva se razvrstavaju i s obzirom na poreklo kapitala, da li je domaeg ili stranog porekla. Postoji i meovito poreklo kapitala, tada se gleda ko je veinski vlasnik. Ako je vie od 50% domai kaptal, onda je preduzee domaeg porekla i obrnuto. Sedmo, privredna drutva se razvrstavaju i prema broju osnivaca. Drutvo moe osnovati jedno lice (fiziko ili pravno) jednopersonalno drutvo, a moe ga osnovati vie lica visepersonalno drutvo. Osmo, u zavisnosti od nacina nastanka drutva, privredna drutva se dele na ona ona koja nastaju slobodno, izrazenom voljom njegovih osnivaca, uz saglasnost nadlenog organa i ona koja nastaju po sili zakona (ex lege). Deveto, polazei od pravnog subjektiviteta, pravi se razlika izmeu drutva-ugovori (drutva koja nemaju pravni subjektivitet) i drutva-institucije (drutva sa pravnim subjektivitetom). Deseto, polazei od naina iskaivanja kapitala, privredna drutva se mogu razvrstati na drutva na udele (ortako, komanditni i doo) i drutva na akcije (akcionarsko i komanditno drutvu na akcije). Jedanaesto, polazei od naina osnivanja, drutva se dele na drutva sa javnim upisom akcija (otvoreno akcionarsko i komanditno drutvo na akcije) i drutvo bez javnog upisa (ortako, komanditno, doo i zatvoreno akcionarsko drutvo).

8

4. KOMANDITNO DRUTVO

Komanditno drutvo je ortakluk stvoren zakonom sa jednim ili vie ortaka (komplementara) i jednim ili vie lica koja odgovaraju ogranieno do visine uloga (komanditora). Status komplementara u ovom drutvu odgovara polozaju ortaka, i oni imaju ista prava, dunosti i obaveze. Komanditori s druge strane su na mnogo naina vie poput invetitora nego ortaka. Nas zakon u l.10,st.1 odreuje komanditno drutvo kao drutvo jednog ili vie lica koja se zovu komplementari i jednog ili vie lica koja se zovu komanditori i kolektivno se nazivaju firma. Komplementari su neogranieno solidarno odgovorni za sve obaveze drutva. Komanditori odgovaraju za obaveze drutva do visine svojih uloga. Ulozi komanditora mogu biti u novcu ili u stvarima i pravima koja s procenjuju.

4.1. Prednosti i nedeostaciPrednosti komanditnog drutva su: 1. ograniena odgovornost komanditora 2. prenosivost udela u drutvu 3. poreske pogodnosti 4. trajnost poslovanja i 5. raznoliki izvori kapitala Nedostaci komanditnog drutva su: 1. neograniena odgovornost komplementara za obaveze drutva 2. zabrana upravljanja poslovanjem drutva 3. komanditno drutvo moe biti subjekt oporezivanja 4. formalnosti i regulatorni zahtevi za izvetavanjem 5. znaajni pravni i organizacioni trokovi

4.1. Osnivanje

9

Polazeci od pojma komanditnog drutva, kao drutva koje mora imati 2 vrste lanova, to sa stanovita osnivanja znai da moraju postojati najmanje 2 lica,o d kojih jedno mora biti u svojstvu komplementara, a drugo u svojtvu komanditora. Komplementari odnosno komanditori mogu biti kako fizika tako i pravna lica. Iz odreenja pojma komanditnog drutva proizilazi da moraju postojati najmanje 2 lana drutva, po jedan iz svake kategorije lanova. 4.1.1. Ugovor o osonivanju Na Zakon ne pominje izricito osnivacki akt KD, ali iz ugovorne prirode drutva, kao i drugih odredbi zakona, moe se zakljuiti da je to ugovor. Prema nasem zakonu ne postoji obaveza da se ugovor o osnivanju prilozi uz prijavu za njegovu registraciju. Ugovor o komanditnom drutvu treba da obuhvati celokupan sporazum izmeu svih lanova drutva i komplementra i komanditora. Neka od vanijih pitanja koja trebaju biti ureena sporazumom o Komanditnom Drutvu su sledeca: naziv KD, imena i adrese lanova i oznaenje njihovog statusa, delatnost drutva, sedite drutva ,trajanje drutva, ulozi lanova u kapitalu drutva, odgovornost lanova meusobom i prema treim licima, dunost lanova drutva, upravljanje poslovima drutva, prenos udela, promene lanova usled istupanja, iskljuenja ili smrti, podela profita i gubitaka, prestanak druva i dr pitanja. 4.1.2. Registracija Nas zakon propisuje obavezu registracije KD. ZOPD-registracija KD-a, za razaliku od OD-a, je obavezna i uslov je da bi se komanditori mogli pozivati na svojstvo ogranicene odgovornosti. U protivnom, svi lanovi KD-a u pogledu njihovog polozaja, po ovom zakonu, smatraju se ortacima. Registracija KD-a vri se dostavljanjem izjave ili ugovora potpisanog od strane svih lanova drutva CRPS-a koji sadri sledee podatke: 1. naziv drutva i oznaku da je drutvo osnovano kao komanditno, 2. sedite drutva 3. rok na koji se drutvo osniva i datum poetka obavljanje delatnosti, 4. ime, prezime i matini broj, odnosno naziv svakog lana drutva, 5. ime svakog lica koje ima svojstvo komanditora, 6. ulog komanditora i da li je ulog u novcanom ili nenovcanom obliku. 10

4.2. Odnosi lanova drutvaKD se sastoji vise nego od jedne vrste lanova i ovi lanovi su podvrgnuti razliitim zakonskim pravima i obavezama, pri emu jedno isto lice moe biti u poloaju samo jedne kategorije lanova. ak i kada se jedno lice javi u svojstvu komplementara i komanditora u istom drutvu, ono e u tom sluaju imati sva prava i obaveze komplementara, dok e samo njegov ulog u drutvo kao komanditora uivati zastitu na isti nacin kao ulog bilo kojeg drugog komanditora. 4.2.1. Prava i obaveze komplementara Prava i obaveze komplementara ista su kao i prava i obaveze ortaka u ortakluku, odnosno na njih se primenjuju odredbe koje vaze za OD. Pravo na voenje poslova drutva je lino pravo svakog komplementara,k oje se nemoe prenositi na tree lice, osim ako se sa tim saglase svi komplementari ili ako se to izriito predvidi ugovorom. Za razliku od komanditora, komplementari odgovaraju za obaveze drutva linom imovinom. Komplementar ima i obavezu lojalnosti drutvu i podleze pravilima za sluaj krsenja zabrane konkurencije drutvu koja vaze za ortake. Samo komplementari upravljaju sa poslovanjem komanditnog drutva. ZOPD (Zakon o privrednim drutvima) se opredeljuje da upravljanje drutvom pripada pripada komplementarima, propisujui pravilo da: odluke o redovnom poslovanju KD donose se prostom veinom glasova komplementara, ukoliko ugovorom o osnivanju nije drugaije predvieno. 4.2.2. Prava i obaveze komanditora Komanditor je vie vien kao investitor, nego kao stvarni ortak u drutvu.Ima malo prava od onih koja su data ortacima u ortakluku, i primereno tome malo obaveza. Nihova osnovna obaveza je da unesu uloge u drutvo koji prema ZOPD-u mogu biti u novcu ili stvarima i pravima koja se procenjuju,a nemogu biti u radu ili uslugama. ZOPD ustanovljava zabranu povlacenja uloga i propisuje da: Tokom trajanja drutva komanditor nemoe, 11

posredno ili neposredno, povlaiti ili primate natrag bilo koji deo svog uloga, u protivnom, odgovoran je za obaveze firme do visine uloga koji je povukao ili primio natrag. Polozaj komanditora bitno je odreen izricitom zakonkom odredbom da: komanditor ne ucestvuje u upravljanju poslovanjem drutva i nije ovlaen da zakljucuje ugovore koji obavezuju drutvo. Ovo znai da se komanditori nemog u protiviti voenju poslova drutva od strane komplementara ukoliko se ono vri na ugovoreni nacin. Komanditori iskljueni iz voenja poslova drutva ne treba da znai da nemaju pravo na tubu za oduzimanje poslovodstva odreenom komplementaru ovlaenom na poslovodstvo ako on tee povredi neku svoju dunost ili ako se pokae nesposobnim za vrenje poslovodstva. Komanditori imaju ogranienu odgovornost. Rizik komanditora ogranien je na iznos njegovog uloga u drutvo. Postoje situacije u kojima se zakonim izjednaava odgovornost komanditora sa odgovornou komplementara za obaveze drutva. U zakonima se navodi isticanje imena komanditora u nazivu drutva, jer se time komanditor deklarise kao javni lan drutva, u kom svojstvu se nalaze samo komplementari. Drugi sluaj kada komanditori mogu biti u opasnosti da izgube njihov status ograniene odgovornosti, komanditori nemaju pravo da uestvuju u upravljanju drutvom, jeste ako zaista uestvuju u upravljanjem poslovanjem drutva. U tom slucaju komanditor e biti odgovoran kao komplemetar za sve obaveze drutva koje su nastale u periodu u kojem je uestvovao u upravljanju poslovanjem drutva. Komanditori nemaju pravo da upravljaju poslovanjem drutva. Njima su zakonom generalno dodeljena izvesna prava, ukljuujui zakonsko pravo na obavetavanje u pogledu poslovanja drutva, i stim u vezi i ovlaenje da izvrse uvid u poslovne knjige drutva u bilo koje razumno vreme. ZOPD komanditor moe, u bilo koje vreme, sam ili preko predstavnika, ispitati knjigovodstvo drutva i utvrditi stanje i mogunosti razvoja poslovanja drutva i ova pitanja razmatrati sa ostalim lanovima drutva. ZOPD priznaje komanditoru prava na obavetavanje, i stim u vezi, utvruje pravo da vri uvid sam ili preko predstavnika u knjigovodstvo ili poslovanje drutva. 4.2.3. Odnosi komplementara i komanditora Komplementari duguju fiducijarnu dunost komanditorima, jedini komplementar KDa duguje komanditorima ak veu dunost nego to je redovno nametnut ortacima, posebno kada komplementar ima veinski udeo u drutvu. Dunost komplementara, koji vri potpuno

12

upravljanje i ima kontrolu nad poslovanjem drutva, moe se uporediti sa fiducijarnim odnosom korporativnog direktora prema akcionarima.

4.3. Promene u drutvu4.3.1. Promena registracije Od posebnog je znacaja stalno azuriranje odreenih podataka koji su obavezno

predmet registracije i publikacije. ZOPD komanditno drutvo je duno da u roku od 7 dana od dana promene, dostavi CRPS-apropisanu izjavu kojom se konstatuju promene u svim sluajevima kada se u drutvu promeni: 1. naziv drutva 2. sediste drutva 3. vreme trajanja drutva, 4. lan drutva ili podaci o lanovim drutva, 5. visina uloga komanditora, 6. vrsta odgovornosti lanova drutva. Registracija promene se vri na obrascu propisanom uputstvom o nacinu rada CR I obrascima za upis, koji je istovetan obrascu za poetnu registraciju, s tim sto se ovom prilikom markira opcija za promenu podataka data u zaglavlju ovog formulara. Za neblagovremeno izvrenje ove obaveze ovim zakonom propisane su kaznene sankcije. 4.3.2. Pristupanje novog komplementara ili komanditora Uslovi za prijem novog komplementara variraju u nacionalnim zakonima. ZOPD sadri generalno pravilo za prijem novih lanova, kao modifikaciju u odnosu na opsta pravila u ortakluku: za sticanje svojstva lana drutva nije potrebna saglasnost komanditora. Nakon registracije KD-a neko lice moe pristupiti drutvu kao komanditor direktnim sticanjem udela od postojeeg komanditora. Sticalac udela postaje lan drutva u obim u kojem je prenosilac na njega preneo prava. ZOPD-komanditor moze,uz saglasnost komplementara preneti svoj udel u drutvu, a sticalac udela postaje lan drutva sa svim pravima komanditora.Novi komanditor moe prvenstveno biti primljen saglasno odredbama ugovor o KD-u.

13

Kako prenos udela dovodi i do promene lana drutva, to ova promena podlee ne samo obaveznoj registraciji, ve i obavezi publikacije. ZOPD kae da ukoliko se udeo komanditora prenese na trece lice, obavestenje o tome dostavlja se sluzbenom listu RCG na objavljivanje, a prava po osnovu tog udela stiu se danom objavljivanja tog obavetenja.

4.4. Spoljnotrgovinsko komanditno drutvoPod pojmom spoljnotrgovinskog komanditnog drutva, podrazumeva se organizaciona forma spoljnotrgovinskog drutva lica koje se osniva ugovorom 2 ili vie lica u cilju obavljanja ST delatnosti, pod zajednikom firmom, kod kojih je najmanje jedno lice odgovorno neogranieno, solidarno, za obaveze spoljnotrgovinskog drutva (komplementar), rizik najmanje jednog lica ogranien je na iznos ugovorenog uloga (komanditor). Komplementar moe biti samo fiziko lice, a komanditor fiziko i pravno lice. Ulog komanditora u ST komanditnom drutvu moe biti u novcu, stvarima i pravima. Ulog komanditora u stvarima i pravima, procenjuju ovlaeni procenjivai ili samo jedan, sem kad novana vrednost takvih stvari i prava ne prelazi iznos od 3000 US$, u dinarskoj protivvrednosti, po kursu na dan unoenja uloga kada u procenu u tom sluaju obavljaju osnivai. Komplementar upravlja komanditnim STD i vodi poslove komanditnog STD. Komanditor ne moe voditi poslove komanditornog STD. Takoe, on se ne moe protiviti voenju poslova komanditornog STD od strane komplementara, sem kad su u pitanju poslovi izvan delatnosti ovog drutva. Komplementari u zastupanju komanditnog STD u svemu imaju identian status sa lanovima ortakog STD. Meutim, kada se radi o poloaju i statusu komanditora ne postoji u teoriji i zakonodavstvu jedinstven stav da li on moe da se pojavi kao punomonik ili prokurista komaditnog STD. Spoljnotrgovinsko komanditno drutvo koje pre svega nastaje kao STD intuitu personae i na osnovu meusobne povezanosti i njihovih linih osobina komplementara, daje prevagu o sutini ovog STD kao STD lica, jer svojstva komanditora tu nisu toliko ni izraena. Naime, komanditori u STD uestvuju sa odreenim kapitalom, njihovo uestvovanje u spoljnotrgovinskom komanditnom drutvu nije vezano za njihovu linost i njihova lina svojstva. Komanditori su iskljueni iz prava upravljanja u drutvu. Oni, ne mogu samostalno raspolagati ni svojim udelima u komanditnom STD, ve im je i za to potrebna saglasnost svih lanova spoljnotrgovinskog komanditnog drutva (pod uslovom da Ugovorom o osnivanju nije drugaije predvieno), a to je i bitna osobina spoljnotrgovinskog drutva lica. Spoljnotrgovinsko komanditno drutvo se osniva na bazi ugovora lanova

14

spoljnotrgovinskog komanditnog drutva koji osnivaju isto drutvo. Ovaj ugovor predstavlja i osnivaki akt odnosno konstitutivni akt spoljnotrgovinskog drutva. Zakon o preduzeima ne zahteva nikakav zakonski minimum sredstava, odnosno kapitala za osnivanje ovog drutva. Iz toga proizilazi da poetna sredstva za rad ovog STD svojim ugovorom o osnivanju spoljnotrgovinskog komanditnog drutva odreuju komanditori i komplementari, bez obzira to komplementari odgovaraju za obaveze ovog STD neogranieno i solidarno. Ovo je potrebno iz razloga to spoljnotrgovinsko komanditno drutvo mora imati imovinu da bi moglo da posluje. Raspolaganje udelom u drutvu Kako se radi o dve kategorije lanova spoljnotrgovinskog komanditnog drutva, onda je potrebno razlikovati udeo u kapitalu ovog drutva (komplementara i komanditora) i udeo u lanskim pravima (komplementara i komanditora). Visina tih udela zavisi od ugovora i isti ne moraju biti jednaki, kao i izmeu lanova iste kategorije, tako i unutar obe kategorije lanova, tj ne moraju biti jednaki udeli komplementara sa komanditorima, kao ni u okviru komplementara, tj komanditora jednaki udeli svakog lana. Prava komplementara Zakon o preduzeima izriito predvia da komplementar upravlja spoljnotrgovinskim komanditnim drutvom i vodi poslove drutva, odnosno da komanditor ne moe voditi poslove spoljnotrgovinskog komanditnog drutva. Komanditor, po ovom zakonskom reenju, ne moe se protiviti voenju poslova spoljnotrgovinskog komanditnog drutva od strane komplementara, sem kada su u pitanju poslovi izvan delatnosti ovog dru. Prava komanditora mada komanditori, u osnovi imaju ulogu lanova ovog drutva sa ogranienom odgovornou, ipak se njihova uloga u komanditnom STD razlikuje od pozicije lanova STdoo , jer su oni iskljueni iz upravljanja i vienja poslova u STD , koji su povereni komplementarima. Obaveze komanditora iz same zakonske stilizacije proizilazi da komanditor nema obavezu upravljanja spoljnotrgovinskim komanditnim drutvom i voenja poslova u STD. Uloga upravljanja drutvom po pravilu je u svim komanditnom STD, kod svih zemalja, poverena komplementarima i spoljnim licima, menaderima prokuristima, ali ne i komanditorima. To vazi samo za poslove koji spadaju u redovnu delatnost komanditnog STD, dakle o poslovima koji su registrovani kao delatnost spoljnotrgovinskog komanditnog drutva. Odgovornost komanditora - komanditno STD i poverioci komanditnog drutva mogu podneti tubu protiv komanditora koji nije uplatio ili nije uneo u ugovoreni ulog, tj. deo tog uloga, u kojem sluaju, komanditor odgovara samo do visine neizmirenog uloga. U ovom sluaju, svi komanditori odgovaraju solidarno. Sporazum lanova spoljnotrgovinsko 15

komanditno drutvo kojim se komanditor oslobaa plaanja uloga (delimino ili u celini ili se odlae plaanje uloga) ne proizvodi pravno dejstvo prema poveriocima ija su potraivanja nastala do upisa sporazuma u registar. Kad se komanditoru vrati ulog u odnosu prema poveriocima, smatra se da ulog nije vraen. Odgovornost komplementara odgovornost komplementara, koji moe biti samo fiziko lice u spoljnotrgovinsko komanditno drutvo je neogranieno solidarna za nastale obaveze drutva. Nas zakon o preduzeima da u sluaju smrti lana spoljnotrgovinskog komanditnog drutva ili prestanka jednog ili vie komanditora (ali ne i svih), spoljnotrgovinskog drutva ne prestaje da postoji. Na mesto komanditora koji je umro ili je prestao da postoji (na pr. , usled transformacije) dolaze njegovi pravni sledbenici (kad je re o pravnom licu), tj njegovi naslednici (kada se radi o fizikom licu) izuzev, kad lana spoljnotrgovinsko komanditno drutvo prestaje da postoji putem steaja ili likvidacije, jer tada nema pravnog sledbenika.

ZAKLJUAKKomanditno drutvo je drutvo vie lica koja mogu biti komanditori i komplementari koji obavljaju odreenu delatnost pod zajednikim poslovnim imenom i iji je cilj sticanje profita. U ovom drutvu barem jedan ortak odgovara neogranieno i solidarno za obaveze prema poveriocima drutva, a bar jedan odgovara ogranieno do visine svog uloga u drutvu. Ovo je kljuno obeleje ovog tipa preduzea koje ga ini razliitim od ortakog drutva. Komanditno drutvo za svoje obaveze odgovara svojom celokupnom imovinom. Sa stanovnitva odgovornosti prema treim licima komanditno drutvo ima dve vrste lanova, to su komplementari i komanditori.

Komplementari vode poslovanje drutva i odgovaraju za njegove obaveze neogranieno solidarno, tanije celokupnom svojom imovinom. Komanditori ne uestvuju u voenju poslovanja drutva i ogranieno, u visini svog uloga, odgovaraju za obaveze drutva.

lanovi ovog drutva mogu da budu pravna i fizika lica, bez obzira na to da li se radi o komplementarima ili komanditorima. Komplementari imaju isti status kao i ortaci u ortakom drutvu, to znai da rade u drutvu, vode drutvo i odgovaraju neogranieno solidarno za obaveze drutva. Ovo nije sluaj sa komanditorima koji nemaju obavezu da rade u drutvu, a nemaju obavezu ni da odgovarju za obaveze drutva, oni su obavezni samo da unesu odreeni 16

ulog u drutvo na osnovu koga uestvuju u raspodeli ostvarene dobiti ili pokrivaju gubitke. Za sticanje lanstva u ovom tipu drutva nije potrebna saglasnost komanditora.

LITERATURA

-

Drakuli M., Osnovi Poslovnog prava, Beograd, 2001 Srdi M.: Poslovno i finansijsko pravo, aak 2006. Kosti .: Osnovi organizacije preduzea, Beograd, 1992. Slubeni glasnik RS. br. 125/2004 - Zakon o privrednim drutvima http://sh.wikipedia.org http://www.mpravde.sr.gov.yu

17