Komentari pojedinih Pravilnika (kompletan

materijal je radna verzija iz doktorske teze

prof.B.Gemović)

U daljem delu dati su komentari sledećih Pravilnika:

Pravilnik Pravilnik o naĉinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini

(podnaslov 4.6.1)

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan rad na radnom mestu (podnaslov 4.6.2)

Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline

(podnaslov4.6.3.),

Pravilnik o bezbednosti mašina (podlaslov 4.6.4)

Pravilnik o obezbeĊivanju oznaka za bezbedanost i zdravlje na radu (4.6.5),

Pravilnik o obezbeĊivanju oznaka za bezbednost I zdravlje na radu (podnaslov 4.6.5 )

PRAVILNIK o obezbeĊivanju oznaka za bezbednost i zdravlje na radu (podnaslov 4.6.6)

4.6.1 Pravilnik Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini

Potreba za Pravilnikom

Na osnovu Rezolucije o bezbednosti, higijeni i zdravlju na radu Saveta Evropske zajednice juna 1989.

godine doneta je i Direktiva Saveta EEZ 89/391/EEZ, o uvoĊenju mera za podsticanje poboljšanja

bezbednosti i zdravlja na radu. Ova Direktiva opšteg karaktera odnosi se na sve grane delatnosti i

predviĊa da svaka drţava ima mogućnost da prilagodi preporuke i metodologije procene rizika

nacionalnim zakonodavstvima. Direktiva definiše odgovornosti poslodavca i afirmiše razvijanje

kulture prevencije.

Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji zasnovan je na Direktivi i u skladu sa njom

prvo je donet Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, kojim se promoviše princip prevencije

profesionalnih rizika na radnom mestu i reguliše obaveza poslodavca da donese Akt o proceni rizika u

pismenoj formi, a sve u cilju smanjenja broja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi

sa radom. Na osnovu Zakona, donet je Pravilnik o naĉinu i postupku procene rizika na radnom mestu i

u radnoj okolini, kao najznaĉajniji podzakonski propis na kome se zasniva sistem prevencije

promovisan Zakonom. Pravilnik bliţe ureĊuje naĉin i postupak procene rizika od nastanka povreda na

radu ili oboljenja zaposlenih na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i mere za njihovo otklanjanje.

Pravilnik o naĉinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (,,Sluţbeni glasnik

RS”, br. 72/06; 84/06 i 30/10),

Šta Pravilnik obuhvata?

Ovim pravilnikom utvrĊuju se naĉin i postupak procene rizika od nastanka povreda na radu ili

oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i naĉin i

mere za njihovo otklanjanje, koje poslodavac ureĊuje aktom o proceni rizika.

Procena rizika i mere koje poslodavac utvrdi obezbeĊuju se primenom propisa o bezbednosti i

zdravlju na radu i drugih propisa, a primenjuju se radi otklanjanja opasnosti i štetnosti na radnom

mestu i u radnoj okolini, odnosno radi otklanjanja ili smanjenja rizika, u obimu kojim se spreĉava

povreda na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje zaposlenog.

4.6.1.1 Procene rizika prema Pravilniku

Procena rizika zasniva se na sistematskom evidentiranju i procenjivanju svih faktora u procesu rada -

mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini koje mogu da prouzrokuju

povredu na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje zaposlenog.

Procenom rizika sagledavaju se organizacija rada, radni procesi, sredstva za rad, sirovine i materijali

koji se koriste u tehnološkim i radnim procesima, sredstva i oprema za liĉnu zaštitu na radu, kao i

drugi elementi koji mogu da izazovu rizik od povreda na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja

zaposlenog.

Procena rizika obuhvata:

1) opšte podatke o poslodavcu;

2) opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad, i njihovo grupisanje i opis sredstava i

opreme za liĉnu zaštitu na radu;

3) snimanje organizacije rada;

4) prepoznavanje i utvrĊivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini;

5) procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti;

6) utvrĊivanje naĉina i mera za otklanjanje, smanjenje ili spreĉavanje rizika;

7) zakljuĉak;

8) izmene i dopune akta o proceni rizika.

U Pravilniku je definisano šta je neophodno da sadrţe opšti podaci o poslodavcu.

Opšti podaci o poslodavcu potrebno je da sadrţe:

1) poslovno ime (naziv), sedište, odnosno adresu poslodavca;

2) delatnost poslodavca;

3) podatke o licima koja vrše procenu rizika i licima koja uĉestvuju u procenjivanju rizika (ime,

prezime, struĉna sprema i dr.).

Opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad koja se koriste u tim procesima (i njihovo

grupisanje) i opis sredstava i opreme za liĉnu zaštitu na radu vrši se na naĉin pogodan za prikupljanje

i procenjivanje potrebnih informacija o tim procesima i sredstvima prema postojećem stanju.

Opisom se prema Pravilniku obuhvataju:

1) objekti koji se koriste kao radni i pomoćni prostor, ukljuĉujući i objekte na otvorenom prostoru, sa

svim pripadajućim instalacijama;

2) oprema za rad (mašine, ureĊaji, postrojenja, instalacije, alat i sl.) koja se koristi u procesu rada i

vrši se njihovo grupisanje;

3) konstrukcije i objekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prolazima i

prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zraĉenja, zaštita od udara elektriĉne struje, opšta ventilacija i

klimatizacija i sl.), opis njihove namene i naĉina korišćenja;

4) pomoćne konstrukcije i objekti, kao i konstrukcije i objekti koji se privremeno koriste za rad i

kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za spreĉavanje odrona

zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.);

5) druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada ili su na bilo koji naĉin povezana sa procesom

rada, njihova namena i naĉin korišćenja;

6) sredstva i oprema za liĉnu zaštitu na radu;

7) sirovine i materijali koji se koriste;

8) drugi potrebni elementi.

Snimanje organizacije rada prema Pravilniku obuhvata uvid u akt poslodavca kojim se ureĊuje

njegovo unutrašnje ureĊenje, odnosno organizacija i sistematizacija radnih mesta za obavljanje

poslova iz delatnosti poslodavca i drugu dokumentaciju poslodavca koja se odnosi na organizaciju

rada, kao i neposrednu proveru propisane, odnosno utvrĊene organizacije rada i faktiĉkog stanja

organizacije rada kod poslodavca.

Snimak organizacije rada poslodavca sadrţi poslove, nazive i lokaciju radnih mesta gde se obavljaju

poslovi, uslove za zasnivanje radnog odnosa i broj zaposlenih na tim radnim mestima, od toga broj

ţena, muškaraca, mlaĊih od 18 godina, invalida, radno vreme i vreme provedeno na odreĊenim

poslovima, odstupanja propisane, odnosno utvrĊene organizacije rada od faktiĉkog stanja organizacije

rada kod poslodavca i dr. Pravilnik o naĉinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj

okolini (,,Sluţbeni glasnik RS”, br. 72/06; 84/06 i 30/10),

Prepoznavanje i utvrĎivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini prema

Pravilniku

Prepoznavanje i utvrĊivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini prema Pravilniku

vrši se na osnovu podataka koji se prikupljaju iz dokumentacije kojom raspolaţe poslodavac,

posmatranjem i praćenjem procesa rada na radnom mestu, pribavljanjem potrebnih informacija od

zaposlenih i informacija iz drugih izvora i razvrstavanjem u vrste prikupljenih podataka, odnosno

mogućih opasnosti i štetnosti na koje ti podaci ukazuju.

Pri utvrĊivanju podataka o opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini polazi se od

postojećeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu (vaţeći struĉni nalazi o izvršenim pregledima i

ispitivanjima sredstava za rad, kao i o izvršenim ispitivanjima uslova radne okoline, izveštaji o

prethodnim i periodiĉnim lekarskim pregledima zaposlenih, podaci o povredama na radu,

profesionalnim bolestima i oboljenjima u vezi sa radom, sredstvima i opremom za liĉnu zaštitu na

radu, analiza preduzetih mera radi spreĉavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i oboljenja u

vezi sa radom, inspekcijski nalazi o izvršenom nadzoru, uputstva za bezbedan rad, propisana

dokumentacija za upotrebu i odrţavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje, skladištenje,

uništavanje i dr.).

Opasnosti i štetnosti grupišu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.

Opasnosti se prema Pravilniku grupišu u nekoliko grupa:

1) mehaniĉke opasnosti, koje se pojavljuju korišćenjem opreme za rad, kao što su:

nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih ili pokretnih delova,

slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenom,

unutrašnji transport i kretanje radnih mašina ili vozila, kao i pomeranja odreĊene opreme za

rad,

korišćenje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti eksplozije ili poţar,

nemogućnost ili ograniĉenost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada, izloţenost zatvaranju,

mehaniĉkom udaru, poklapanju, i sl.,

drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehaniĉki izvori opasnosti;

2) opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, kao što su:

opasne površine (podovi i sve vrste gazišta, površine sa kojima zaposleni dolazi u dodir, a

koje imaju oštre ivice - rubove, šiljke, grube površine, izboĉene delove, i sl.),

rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu,

rad u skuĉenom, ograniĉenom ili opasnom prostoru (izmeĊu dva ili više fiksiranih delova,

izmeĊu pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili

provetravan, i sl.),

mogućnost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave površine),

fiziĉka nestabilnost radnog mesta,

moguće posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme za liĉnu zaštitu na

radu,

uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagoĊenih metoda

rada,

druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mesta i naĉinom rada

(korišćenje sredstava i opreme za liĉnu zaštitu na radu koja opterećuju zaposlenog, i sl.);

3) opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem elektriĉne energije, kao što su:

opasnost od direktnog dodira sa delovima elektriĉne instalacije i opreme pod naponom,

opasnost od indirektnog dodira,

opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektriĉna oprema i instalacije (pregrevanje,

poţar, eksplozija, elektriĉni luk ili varniĉenje, i dr.),

opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog praţnjenja,

opasnost od štetnog uticaja elektrostatiĉkog naelektrisanja,

druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korišćenjem elektriĉne energije.

Definisanje štetnosti se prema Pravilniku

1) štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, kao što su:

hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo

kroz koţu, opekotine, trovanje, i sl.),

fiziĉke štetnosti (buka i vibracije),

biološke štetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima),

štetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlaţnost i brzina strujanja vazduha),

neodgovarajuća - nedovoljna osvetljenost,

štetni uticaji zraĉenja (toplotnog, jonizujućeg ili nejonizujućeg, laserskog, ultrazvuĉnog),

štetni klimatski uticaji (rad na otvorenom),

štetnosti koje nastaju korišćenjem opasnih materija u proizvodnji, transportu, pakovanju,

skladištenju ili uništavanju,

druge štetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu uzrok povrede

na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom;

2) štetnosti koje proistiĉu iz psihiĉkih i psihofizioloških napora koji se uzroĉno vezuju za radno mesto

i poslove koje zaposleni obavlja, kao što su:

napori ili telesna naprezanja (ruĉno prenošenje tereta, guranje ili vuĉenje tereta, razne

dugotrajne povećane telesne aktivnosti i sl.),

nefiziološki poloţaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, ĉuĉanje, kleĉanje i sl.),

napori pri obavljanju odreĊenih poslova koji prouzrokuju psihološka opterećenja (stres,

monotonija i sl.),

odgovornost u primanju i prenošenju informacija, korišćenje odgovarajućeg znanja i

sposobnosti, odgovornost u pravilima ponašanja, odgovornost za brze izmene radnih

procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa

strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovoĊenju, i sl.;

3) štetnosti vezane za organizaciju rada, kao što su: rad duţi od punog radnog vremena (prekovremeni

rad), rad u smenama, skraćeno radno vreme, rad noću, pripravnost za sluĉaj intervencija, i sl.;

4) ostale štetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao što su:

štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima, lica na

obezbeĊenju, i sl.),

rad sa ţivotinjama,

rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom,

rad u blizini vode ili ispod površine vode.

Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti prema Pravilniku

Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoće nastanka i teţine moguće povrede na radu, oštećenja

zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini.

Na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno utvrĊenih opasnosti i štetnosti i utvrĊene

liste opasnosti i štetnosti u radnoj okolini na svakom radnom mestu, izborom i primenom

odgovarajućih metoda vrši se procenjivanje rizika - verovatnoće nastanka i teţine povreda na radu,

oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog.

Procenjivanje rizika vrši se za svaku prepoznatu, odnosno utvrĊenu opasnost ili štetnost,

uporeĊivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim odgovarajućim propisima u oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu, tehniĉkim propisima, standardima i preporukama.

Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom,

prouzrokovanih opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini, procenjuje se na

osnovu prethodne analize koja uzima u obzir uĉestalost i trajanje izloţenosti zaposlenih opasnostima i

štetnostima, verovatnoću nastanka opasnog dogaĊaja i tehniĉke ili druge mogućnosti za njihovo

izbegavanje, odnosno ograniĉenje.

Teţina moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog procenjuje se na osnovu

prethodne analize koja uzima u obzir predvidivu vrstu povrede (smrtna, teška, kolektivna ili laka

povreda na radu) koja se moţe oĉekivati.

Ako se utvrdi da na radnom mestu i pored potpuno ili delimiĉno primenjenih mera u oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu i drugih mera, postoje opasnosti i štetnosti, koje prema nalazu

procenjivaĉa rizika mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog, smatra se da je takvo

mesto sa povećanim rizikom, što se utvrĊuje aktom o proceni rizika.

UtvrĎivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika prema Pravilniku

Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, u Pravilniku je definisano da

poslodavac utvrĊuje naĉin i mere za njihovo spreĉavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju

moguću meru.

Ako su procenjeni rizici takve prirode da ţivot i zdravlje zaposlenih nisu teţe ugroţeni, a za ĉije

otklanjanje su potrebna veća investiciona ulaganja, aktom o proceni rizika mogu se utvrditi mere i

rokovi za njihovo sprovoĊenje kojima se u potpunosti otklanjaju rizici ili kojima se oni smanjuju na

najmanju moguću meru.

O sprovoĊenju mera za otklanjanje, smanjenje ili spreĉavanje rizika stara se poslodavac neposredno

ili preko lica odreĊenog za bezbednost i zdravlje na radu ili drugog lica odreĊenog aktom o proceni

rizika.

Mere za spreĉavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika poslodavac utvrĊuje polazeći od procenjenog

rizika, utvrĊenog prioriteta i poštujući principe prevencije, u skladu sa propisima o bezbednosti i

zdravlju na radu, tehniĉkim propisima, standardima ili opšte priznatim merama.

Mere koje se utvrĊuju za spreĉavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika su:

1) odrţavanje u ispravnom stanju i vršenje pregleda i ispitivanja sredstava za rad;

2) obezbeĊivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini;

3) osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;

4) obezbeĊivanje sredstava i opreme za liĉnu zaštitu na radu, njihovo odrţavanje i ispitivanje;

5) upućivanje zaposlenih na prethodne i periodiĉne lekarske preglede u skladu sa ocenom sluţbe

medicine rada, i dr.

Na osnovu ocene sluţbe medicine rada, poslodavac aktom o proceni rizika utvrĊuje posebne

zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za

upotrebu odnosno rukovanje odreĊenom opremom za rad.

Po sprovedenom postupku snimanja organizacije rada, prepoznavanja i utvrĊivanja opasnosti i

štetnosti, procenjivanja rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti i utvrĊivanja naĉina i mera za

otklanjanje, smanjenje ili spreĉavanje rizika, u skladu sa Pravilnikom, poslodavac donosi zakljuĉak.

Zakljuĉak prema Pravilniku treba da sadrţi:

1) sva radna mesta na kojima je izvršena procena rizika;

2) radna mesta koja su utvrĊena kao radna mesta sa povećanim rizikom;

3) prioritete u otklanjanju rizika;

4) izjavu poslodavca kojom se obavezuje da će primeniti sve utvrĊene mere za bezbedan i zdrav rad

na radnim mestima i u radnoj okolini u skladu sa aktom o proceni rizika.

Izmene i dopune akta o proceni rizika prema Pravilniku

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleţe potpunoj izmeni i dopuni nakon

svake kolektivne povrede na radu sa smrtnim posledicama, koja se dogodi na radnom mestu i u radnoj

okolini poslodavca.

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleţe delimiĉnim izmenama i dopunama (u

delu koji se odnosi na odreĊeno radno mesto i s njim povezana radna mesta), i to:

1) u sluĉaju smrtne povrede na radu i teške povrede na radu;

2) u sluĉaju pojave svake nove opasnosti ili štetnosti, odnosno promene nivoa rizika u procesu rada;

3) kada mere koje se utvrde za spreĉavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajuće ili ne

odgovaraju procenjenom stanju;

4) kada je procena zasnovana na podacima koji nisu aţurni;

5) kada postoje mogućnosti i naĉini za unapreĊenje, odnosno dopunu procenjenih rizika.

Postupak procene rizika pokreće poslodavac donošenjem odluke o pokretanju postupka procene

rizika.

Poslodavac odlukom o pokretanju postupka procene rizika odreĊuje jedno ili više lica odgovornih za

sprovoĊenje postupka procene rizika u skladu sa ovim pravilnikom (struĉno lice).

Struĉno lice poslodavac odreĊuje iz reda zaposlenih kod poslodavca sa poloţenim struĉnim ispitom o

praktiĉnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Za vršenje procene rizika poslodavac moţe da angaţuje pravno lice, odnosno preduzetnika sa

licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Plan sprovoĎenja postupka procene rizika

Struĉno lice sastavlja plan sprovoĊenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac, a koji

sadrţi:

1) pravni osnov za procenu rizika (propisi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, nacionalni i

meĊunarodni standardi, i dr.);

2) organizaciju i koordinaciju sprovoĊenja, izmena i dopuna postupka procene rizika;

3) spisak pravnih i fiziĉkih lica kompetentnih za procenjivanje rizika (u daljem tekstu: procenjivaĉi

rizika);

4) metode za vršenje procene rizika;

5) faze i rokove za procenu rizika;

6) naĉin prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika (uputstva za bezbedan rad, uputstva

za odrţavanje, struĉni nalazi o pregledima i ispitivanjima opreme za rad, ispitivanja uslova radne

okoline i dr.);

7) informisanje procenjivaĉa rizika;

8) koordinaciju izmeĊu procenjivaĉa rizika;

9) naĉin pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih;

10) konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje predstavnika zaposlenih o rezultatima

procene rizika i preduzetim merama;

11) druge radnje potrebne za sprovoĊenje, izmene i dopune postupka procene rizika.

Ako poslodavac angaţuje pravno lice, odnosno preduzetnika za obavljanje poslova procene rizika,

angaţovano pravno lice, odnosno preduzetnik, uz plan sprovoĊenja postupka procene rizika prilaţe

fotokopiju licence za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Plan sprovoĊenja postupka procene rizika jeste sastavni deo dokumentacije o proceni rizika.

Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika

Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika vrši se neprekidno, tako što se proverava efikasnost

sprovedenih mera i procenjuje uspešnost njihovog sprovoĊenja u pogledu otklanjanja i smanjenja

rizika.

Proveru efikasnosti primene akta o proceni rizika vrši lice odreĊeno za bezbednost i zdravlje na radu

kod poslodavca.

Izbor i sprovoĊenje mera za otklanjanje, spreĉavanje ili smanjenje rizika je suštinski deo Akta o

proceni rizika i glavna svrha celog posla. Mere mogu da budu raznovsne, ali prema Pravilniku

najmanje obuhvataju 3 :

pregled, ispitivanje i odrţavanje u ispravnom stanju sredstava za rad,

obezbeĊivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad,

osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad,

obezbeĊivanje, odrţavanje i ispitivanje opreme i sredstava za liĉnu zaštitu na radu i

upućivanje zaposlenih na preventivne lekarske preglede. Pravilnik o naĉinu i postupku

procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (,,Sluţbeni glasnik RS”, br. 72/06; 84/06 i

30/10),

Na osnovu ĉlana 15. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ministar rada, zapošljavanja i

socijalne politike doneo je Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanje

uslova radne okoline, kojim se izmeĊu ostalog obuhvata i mera pregled i ispitivanje opreme za rad.

Pravilnik o preventivnim merama

Bezbednost i zdravlje na radu u obuhvata organizacione, pravne, tehniĉke, medicinske i

socijalne mere zaštite na radu kao i aktivnosti ĉiji je cilj preventivno delovanje, odnosno smanjenje

rizika na najmanju moguću meru u cilju spreĉavanja povreda i oboljenja zaposlenih, kao i

obezbeĊivanje bezbednih uslova za rad. [Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad

na radnom mestu („Sl. glasnik RS”, br. 21/09),]

ZNAČAJ PREVENTIVNIH MERA

Mere bezbednosti i zdravlja na radu moraju da se sprovode preventivno: nabavkom sredstava rada za

koje je proizvoĊaĉ obezbedio uz vaţeće dokaze-ateste da su proizvedena u skladu sa standardima i

propisima, odrţavanjem istih u skladu sa uputstvom proizvoĊaĉa i propisima koji se odnose na

sredstva rada, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad sa sredstvima rada, zdravstvenim

pregledima zaposlenih koji rukuju sa sredstvima rada i drugim propisanim merama.

Sve poslove bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa Pravilnikom (koji usvoji radna organizacija) i

drugim propisima,Zakonima I podzakonskim aktima mora da organizuje, ureĊuje, nadzire i za njihovu

primenu i sprovoĊenje odgovara Poslodavac.

Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeĊuju se primenom savremenih

tehniĉkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava

za otklanjanje rizika od povreĊivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih, i/ili njihovog svoĊenja na

najmanju moguću meru.

Svi faktori koji nastaju u procesu rada na radnom mestu i u radnoj okolini, a koji mogu da

prouzrokuju ili izazovu povredu na radu ili oštećenje zdravlja, odnosno oboljenje zaposlenog

predstavljaju opasnosti i štetnosti u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu. Radi

prepoznavanja i procenjivanja izloţenosti zaposlenog opasnostima i štetnostima i preduzimanja mera

da se iste otklone ili svedu na objektivno najmanju moguću meru.

Procena rizika i primena mera za bezbedan i zdrav rad pre poĉetka rada zaposlenog na radnom mestu

jeste osnovni princip prevencije od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa

radom koji, uzimajući u obzir prirodu njegove primene, moţemo da definišemo kao proaktivan

princip. Pored toga što pomaţe poslodavcu u spreĉavanju, predupreĊivanju ili minimalizovanju

mogućnosti da zaposleni budu ugroţeni odnosno izloţeni opasnostima i štetnostima tokom obavljanja

svojih radnih aktivnosti, tako postavljen princip procene rizika pomaţe poslodavcu i u promovisanju

kompetentnosti i efikasnosti njegove poslovne politike i sprovoĊenju radnih procesa.

Izbor preventivnih mera, kojima se spreĉavaju, otklanjaju ili minimalizuju mogućnosti povreĊivanja,

odnosno oboljevanja zaposlenih na radnom mestu, prilikom obavljanja njihovih radnih aktivnosti,

uslovljava prethodno prepoznavanje opasnosti i štetnosti i njihovo vrednovanje radi utvrĊivanja

prioriteta u rešavanju.

RADNO MESTO

Osnovna proizvodna jedinica svakog proizvodnog procesa je radno mesto na kom je predviĊeno da se

kod poslodavca za obavljanje radnih zadataka angaţuje jedan ili više radnika.

Pojam radno mesto se, prema Zakonu, definiše kao prostor namenjem za obavljanje poslova kod

poslodavca (u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim ili pokretnim gradilištima, objektima,

ureĊajima, saobraćajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je

pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca.

OBAVEZE POSLODAVACA

Poslodavac je duţan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu na kojem su sprovedene mere za

bezbedan i zdrav rad utvrĊene u Pregledu mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu. Zakonska

regulativa je definisana na osnovu :

Zakona o bezbednosti i radu (Sl. glasnik RS, br. 101/2005) i

Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu Pravilnik o

preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu („Sl. glasnik RS”, br. 21/09),

,Pored toga usvojeno je još mnoštvo Pravilnika , kao što je

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom

(Sluzbeni glasnik RS broj 106. iz 2009. god.) zatimi i Pravilnik za ruĉno prenošenje tereta, izlaganje

hemijskim materijama, azbestu i ostali Pravilnici.

PRAVILNIK O PREVENTIVNIM MERAMA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD NA RADNOM

MESTU

Ovim pravilnikom propisuju se minimalni zahtevi koje je poslodavac duţan da ispuni u

obezbevanju primene preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu.

Radno mesto, u smislu ovog pravilnika, jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca

u objektu namenjenom za radne i pomoćne prostorije ili u objektu namenjenom za rad na otvorenom

prostoru ili na otvorenom prostoru, u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod

neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca.

Radne prostorije i prostor namenjen za rad na otvorenom, u smislu ovog pravilnika, jesu prostorije i

prostor u kojima se obavljaju procesi rada.

Pomoćne prostorije jesu prostorije koje su namenjene za higijenske, sanitarne i druge potrebe

zaposlenih (prostorije za odmor, sanitarne prostorije, prostorije za pruţanje prve pomoći, prostorije za

povremeno zagrevanje zaposlenih i dr.).

Ovaj pravilnik ne primenjuje se na:

1) saobraćajna sredstva vozila i transportna sredstva;

2) privremena ili pokretna radna mesta;

3) nadzemnu i podzemnu eksploataciju ruda i dubinsko bušenje;

4) plovila za ulov ribe;

5) poljoprivredno, šumsko i drugo zemljište na kome poslodavci obavljaju delatnost, a koji su udaljeni

od njihovih objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije ili objekata namenjenih za rad na

otvorenom prostoru.

Poslodavac je duţan da zaposlenima ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu

obezbedi sve informacije koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, a naroĉito o merama koje

se preduzimaju u cilju ostvarivanja bezbednih i zdravih uslova za rad na radnom mestu.

Poslodavac i zaposleni i/ili njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na radu duţni su da saraĊuju

u vezi sa pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radnom mestu.

Poslodavci koji su, pre stupanja na snagu ovog pravilnika, zapoĉeli obavljanje delatnosti, odnosno

obezbedili zaposlenom rad na radnom mestu na kojem su primenjene opšte mere zaštite na radu za

gravinske objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije, duţni su da svoje poslovanje usklade sa

odredbama ovog pravilnika u roku od tri godine.

PREGLED MERA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD NA RADNOM MESTU prema pravilniku

Stabilnost i ĉvrstoća

Objekti namenjeni za radne i pomoćne prostorije i objekti namenjeni za rad na otvorenom moraju da

imaju strukturu i stabilnost koji odgovaraju njihovoj nameni.

Instalacije

Elektriĉne instalacije

Moraju biti projektovane i postavljene tako da ne predstavljaju opasnost koja moţe biti uzrok poţara

ili eksplozije. Sva lica moraju biti zaštićena od opasnog dejstva el. struje, odnosno od opasnosti

direktnog ili indirektnog dodira instalacija i opreme pod naponom;

Pri projektovanju, postavljanju i izboru materijala i zaštitnih ureĊaja mora se uzeti u obzir visina

napona, spoljašnji uticaji i kompetentnost lica koja imaju pristup delovima instalacija;

El. Instalacije, a naroĉito one koje su izloţene spoljašnjim uticajima, moraju se redovno pregledati i

odrţavati u ispravnom stanju.

Instalacije za razvoĊenje fluida

Instalacije za razvoĊenje fluida(komprimovani vazduh, gasovi , pare, voda tehnološki rastvori i

teĉnosti) moraju biti projektovane i postavljene tako da ne predstavlju opasnost koja moţe uzrokovati

poţar ili eksplozije;

Sva lica moraju biti zaštićena od štetnog dejstva fluida koji se razvodi instalacijama, odnosno od

rizika nastalih štetnim delovanjem fluida;

Instalacije za razvoĊenje fluida, a posebno instalacija kojim se razvode zapaljivi, eksplozivni, otrovni

ili zagušljivi fluidi, moraju se redovno pregledati i odrţavati u ispravnom stanju

Saobraćajne površine i izlazi za evakuaciju u sluĉaju Opasnosti

Saobraćajne površine i izlazi za evakuaciju u sluĉaju opasnosti moraju uvek da budu slobodni i

omogućavati izlaz najkraćom saobraćajnom površinom do bezbednog podruĉja.

U sluĉaju opasnosti, zaposlenima mora biti obezbeĊena blagovremena i bezbedna evakuacija sa svih

radnih mesta.

Broj, raspored i veliĉina saobraćajnih površina i izlaza za evakuaciju u sluĉaju opasnosti zavise od

vrste opreme za rad koja se koristi, veliĉine objekta u kojem se nalaze radna mesta i najvećeg broja

lica koja mogu biti prisutna u objektu.

Vrata za evakuaciju u sluĉaju opasnosti moraju se otvarati u pravcu izlaza iz objekta. Korišćenje

kliznih ili rotacionih vrata, kao vrata za evakuaciju u sluĉaju opasnosti nije dozvoljeno. Vrata za

evakuaciju u sluĉaju opasnosti ne smeju da budu zakljuĉana ili na drugi naĉin blokirana tako da ih

svako lice koje treba da ih koristi ne moţe lako i brzo otvoriti.

Saobraćajne površine i izlazi za evakuaciju moraju biti obeleţeni odgovarajućim oznakama, u skladu

sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu. Oznake moraju da budu postavljene na odgovarajućim

mestima i postojane.

Vrata za evakuaciju u sluĉaju opasnosti ne smeju da budu zakljuĉana.

Saobraćajne površine i izlazi za evakuaciju u sluĉaju opasnosti, kao i saobraćajne

površine i vrata koja omogućavaju pristup njima, moraju biti slobodni od bilo kakvih prepreka tako da

se mogu koristiti u svakom trenutku bez smetnji.

Saobraćajne površine i izlazi za evakuaciju u sluĉaju opasnosti koji zahtevaju

osvetljenje, moraju imati bezbednosno osvetljenje odgovarajućeg intenziteta u sluĉaju prestanka

opšteg osvetljenja, odnosno prestanka snabdevanja elektriĉnom energijom.

Otkrivanje i gašenje poţara

Otkrivanje i gašenje poţara mora da bude obezbeno u skladu sa propisima o zaštiti od poţara, a

naroĉito da:

u zavisnosti od veliĉine i namene objekta, opreme za rad, fiziĉkih i hemijskih

karakteristika prisutnih materija i najvećeg mogućeg broja prisutnih lica u objektu, na radnim mestima

se mora obezbediti dovoljan broj ureĊja i instalacija za gašenje poţara i, gde je to potrebno, za

otkrivanje i javljanje poţara;

oprema za gašenje poţara koja nije ugrana mora da bude lako dostupna,

jednostavna za upotrebu i obeleţena odgovarajućim oznakama koje moraju biti postojane i

postavljene na odgovarajućim mestima.

Provetravanje na radnim mestima u zatvorenom prostoru

Na radnim mestima u zatvorenom prostoru mora da bude obezbeĊena dovoljna koliĉina sveţeg

vazduha, uzimajući u obzir radne metode i aktivnosti, odnosno poslove koji se obavljaju u procesu

rada i fiziĉke napore koji se zahtevaju od zaposlenih.

Kada se koristi sistem prinudnog provetravanja, taj sistem mora se odrţavati u ispravnom stanju.

Sistem za prinudno provetravanje vazduha mora biti opremljen ureĊajem za javljanje kvara.

Ako se koriste ureĊaji za klimatizaciju ili ventilaciju, rad tih ureĊaja ne sme izazivati neprijatnost

zaposlenima usled povećane brzine strujanja vazduha.

Sve naslage prašine i neĉistoće u ureĊajima za klimatizaciju ili ventilaciju, koje mogu da ugroze

zdravlje zaposlenih usled zagaĊenja vazduha, moraju da budu odmah uklonjene.

Temperatura u radnim i pomoćnim prostorijama

U toku rada temperatura u radnim i pomoćnim prostorijama u kojima se nalaze radna mesta mora da

bude odgovarajuća, u zavisnosti od metoda rada i aktivnosti, kao i fiziĉkog opterećenja zaposlenih,

osim na radnim mestima na kojima je uslovljena tehnološkim procesom.

Prirodno i veštaĉko osvetljenje radnih i pomoćnih prostorija

Radna mesta moraju da imaju, u najvećoj mogućoj meri, dovoljno prirodne svetlosti i moraju biti

opremljena izvorima veštaĉkog osvetljena koji moraju da obezbede adekvatnu osvetljenost u cilju

ostvarivanja bezbednih i zdravih uslova rada.

Instalacije za osvetljavanje radnih i pomoćnih prostorija moraju da budu postavljene tako da ne

predstavljaju opasnost za zaposlene koja bi se pojavila u zavisnosti od vrste osvetljenja.

Radna mesta gde su zaposleni posebno izloţeni rizicima u sluĉaju nestanka veštaĉkog osvetljenja,

moraju biti opremljeni bezbednosnim osvetljenjem odgovarajuće jaĉine.

Osvetljenje na radnim mestima se obezbeĊje i odrţava u skladu sa uslovima tehnološkog procesa tako

da osvetljenost radnog mesta bude ravnomerna i ujednaĉena. Boja veštaĉkog osvetljenja koja se

koristi ne sme da utiĉe na prepoznavanje oznaka za bezbednost i zdravlje na radu.

Podovi, zidovi, tavanice i krovovi radnih i pomoćnih prostorija

Podovi radnih i pomoćnih prostorija ne smeju imati opasne izboĉine, rupe ili nagibe i biti klizavi i

moraju biti stabilni i ĉvrsti. Pored toga moraju se sprovesti i sledeće mere:

Podovi radnih i pomoćnih prostorija moraju da budu adekvatno toplotno izolovani, uzimajući u obzir

vrstu poslova i fiziĉke aktivnosti zaposlenih.

Podovi radnih prostorija u kojima se zaposleni zadrţava duţe od dva sata, radi obavljanja radnih

aktivnosti, moraju imati koeficijent toplotne provodljivosti manji od 6 W/m2K.

Površine podova, zidova i tavanica u prostorijama moraju da budu takvi da mogu da se ĉiste ili

odrţavaju na potrebnom nivou higijene.

Podovi, zidovi i tavanice radnih i pomoćnih prostorija moraju da budu otporni na oštećenje od

mehaniĉkih i drugih uticaja, vodonepropusni i izvedeni tako da obezbeĊju zaštitu od atmosferskih

uticaja, buke i vibracija i spreĉavaju prodiranje opasnih materija.

Podovi radnih prostorija moraju da budu elektro-provodljivi ili elektro-izolacioni u zavisnosti od

uslova tehnološkog procesa.

Podovi radnih prostorija moraju da budu izvedeni sa nagibom prema otvorima odvodnih kanala, ako u

prostorijama moţe doći do razlivanja teĉnosti ili kondenzacije vodene ili drugih para.

Zidovi radnih i pomoćnih prostorija moraju da budu izvedeni tako da se kod otvora u zidu ĉija je

visina parapeta manja od 90 cm postavlja zaštitna ograda.

Providni ili prozraĉni zidovi, a naroĉito pregradni zidovi od stakla, u prostorijama ili u blizini radnih

mesta i saobraćajnih površina moraju biti vidno oznaĉeni i izraĊeni od bezbednog materijala ili na tim

mestima moraju da budu zaštićeni tako da zaposleni ne mogu da doĊu u kontakt sa njima ili da pretrpe

povredu u sluĉaju njihovog loma.

Pristup krovovima koji su izrani od nedovoljno ĉvrstog materijala ne sme biti dozvoljen, osim u

sluĉaju kada je obezbeĊena oprema ili su preduzete posebne mere za bezbedan rad na krovu.

Prozori i krovni prozori

Prozori i krovni prozori moraju da budu izvedeni tako da zaposleni mogu da ih otvaraju, zatvaraju,

podešavaju ili osiguraju na bezbedan naĉin. Kada su otvoreni, ne smeju se nalaziti u takvom poloţaju

da izazovu opasnost za zaposlene.

Prozori i krovni prozori moraju biti projektovani i izvedeni sa opremom ili na drugi naĉin opremljeni

ureĊajima koji omogućavaju njihovo ĉišćenje bez rizika po zaposlene koji obavljaju to ĉišćenje i

ostale zaposlene koji se nalaze u neposrednoj blizini.

Vrata i kapije

Poloţaj, broj i dimenzije vrata i kapija kao i materijali od kojih su izraĊeni moraju da budu odreni u

zavisnosti od prirode i namene prostorija ili prostora. Pored toga :

Providna vrata moraju biti obeleţena odgovarajućim, lako uoĉljivim oznakama.

Salonska vrata i kapije moraju da budu providna ili da imaju providne površine.

Ako providne ili prozraĉne površine na vratima i kapijama nisu izrane od bezbednih materijala i

ako postoji opasnost, da u sluĉaju loma vrata ili kapije, zaposleni pretrpe povredu te površine moraju

biti zaštićene od loma.

Klizna vrata moraju da budu ugrana sa bezbedonosnim ureĊaem koji spreĉava da vrata iskoĉe iz

šina i da se sruše.

Vrata i kapije koje se otvaraju na gore moraju da budu ugrane sa mehanizmom koji spreĉava njihov

pad.

Vrata duţ saobraćajnih površina za evakuaciju moraju da budu obeleţena na odgovarajući naĉin i

izvedena da se mogu otvarati sa unutrašnje strane brzo i lako u svakom trenutku bez bilo kakvih

prepreka ili pomagala dok su zaposleni prisutni na radnim mestima.

U neposrednoj blizini kapija koje su namenjene za prolaz vozila, moraju da budu i posebna vrata za

prolaz lica, ukoliko prolaz lica kroz te kapije nije bezbedan. Ta vrata moraju biti vidno obeleţena i

uvek slobodna.

Vrata na mehanizovani pogon moraju da funkcionišu tako da zaposleni nisu izloţeni opasnostima od

nastanka povreda. Ta vrata moraju da budu ugrana sa zaštitnom blokadom za trenutno zaustavljanje

koja mora da bude lako uoĉljiva i pristupaĉna. Ukoliko se, u sluĉaju nestanka napajanja, vrata ne

otvaraju automatski, mora biti moguće ruĉno ih otvoriti.

Vrata na prostorijama kod kojih postoji opasnost od eksplozije, izraĊju se od

materijala koji ne moţe da proizvede varnicu, a postavljaju se tako da se otvaraju u pravcu izlaza.

Saobraćajne površine - opasne zone

Saobraćajne površine, ukljuĉujući stepeništa, nepokretne lestve, mesta i rampe za utovar i istovar,

moraju biti razmešteni i izgraĊeni tako da se obezbedi jednostavan, bezbedan i odgovarajući pristup

licima i vozilima na naĉin da zaposleni koji rade u blizini tih saobraćajnih površina ne budu izloţeni

opasnostima.

Dimenzije saobraćajnih površina za kretanje lica i/ili prevoz robe moraju da budu odrene u

zavisnosti od broja mogućih korisnika i vrste aktivnosti koje se obavljaju.

Ako se saobraćajne površine koriste za kretanje vozila, mora se obezbediti dovoljno širok i bezbedan

prolaz za kretanje lica.

IzmeĊu saobraćajnih površina za kretanje vozila i vrata, kapija, prolaza za lica, hodnika i stepeništa

potrebno je obezbediti dovoljnu širinu prolaza.

U zavisnosti od namene radne prostorije i vrste opreme, saobraćajne površine moraju biti vidno

obeleţene odgovarajućim oznakama.

Saobraćajne površine se moraju redovno kontrolisati i odrţavati u ispravnom stanju.

Saobraćajne površine se postavljaju u nivou poda tako da odstupanje ne prelazi +/- 1,0 cm.

Saobraćajne površine i prolazi u radnim prostorijama moraju da budu izvedeni tako da njihova širina

bude jednaka ili veća od odgovarajuće vrednosti navedene u Tabeli br.8.

Tabela br.8 : Saobraćajne površine i prolazi u radnim prostorijama [Pravilnik o preventivnim merama

za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu („Sl. glasnik RS”, br. 21/09)],

Ako na radnim mestima postoje mesta kojima je pristup ograniĉen - opasne zone, te zone moraju da

budu opremljene napravama koje spreĉavaju pristup neovlašćenim licima. Potrebno je preduzeti

odgovarajuće mere u cilju zaštite zaposlenih koji su ovlašćeni da ulaze u opasne zone. Opasne zone

moraju biti jasno obeleţene odgovarajućim oznakama.

Stepeništa

Stepeništa se izvode i odrţavaju tako da obezbeĊuju:

nesmetano izlaţenje iz svih delova objekta;

potrebnu propusnu moć;

najkraći put prema izlazu iz objekta sa jasno oznaĉenim smerom kretanja ka stepeništu.

Stepeništa se izvode sa stepenicama jednakog oblika i dimenzija.

Zavojno stepenište izvodi se tako da, na najuţem delu, širina gazišta ne bude manja od 10 cm.

Na stepeništu koje ima preko 10 stepenika zaštitna ograda se postavlja sa obe strane, a na stepeništu

do 10 stepenika, ukoliko ne premošćava podlogu na koju se moţe pasti sa visine veće od 1 m, ograda

se moţe postaviti samo sa jedne strane.

Zaštitne ograde

Prolazi, prelazi, radne platforme i sva radna mesta na visini većoj od 1 m od poda ili podloge na koju

se moţe pasti, ograĊuju se zaštitnom ogradom.

Zaštitne ograde izvode se tako da obezbeĊuju:

stabilnost pojedinih elemenata, meĊusobne veze elemenata i ograde u celini,

proraĉunatih na najnepovoljnije horizontalno i vertikalno opterećenje, koje se moţe pojaviti;

konstrukciju ograde sa takvim rasporedom elemenata, u ravni ograde, da jedna dimenzija

slobodnog otvora u ogradi ne bude veća od 25 cm;

da elementi ispune ograde budu sa unutrašnje strane stuba ograde;

da visina od površine poda ili podloge do gornje ivice ograde ne bude manja od 100 cm, a kod

kosih ograda na stepeništima, da visina bude najmanja 100 cm mereno vertikalno od sredine

gazišta do gornje ivice ograde;

da krajevi elemenata ograde budu ĉvrsto oslonjeni, da ne budu postavljeni u obliku prepusta;

da površine elemenata ograde budu glatke i bez neravnina o koje bi se mogli

povrediti delovi tela zaposlenih ili zakaĉiti odeća.

Posebne mere za pokretne stepenice i staze

Pokretne stepenice i staze moraju da funkcionišu bezbedno. Pokretne stepenice i staze moraju da budu

opremljene sa svim neophodnim zaštitnim ureĊajima i lako uoĉljivim i dostupnim zaštitnim

blokadama.

Mesta i rampe za utovar i istovar

Mesta i rampe za utovar i istovar moraju da odgovaraju dimenzijama tereta kojim se manipuliše.

Pored toga mora se voditi raĉuna i o sledećem:

Mesta i rampe za utovar i istovar moraju da imaju najmanje jedan izlaz, a kada je to tehniĉki moguće

moraju imati izlaze na dve strane.

Rampe za utovar i istovar moraju da budu obezbene tako da se spreĉava pad zaposlenih.

Mesta i rampe za utovar i istovar moraju da imaju strukturu i stabilnost koji odgovaraju njihovoj

nameni.

Saobraćajne površine ka mestima i rampama za utovar i istovar moraju da budu oĉišćene od leda i

snega i posute peskom ili šljunkom.

Širina saobraćajnih površina iz taĉke 15.5. ne sme biti manja od 5 m pri dvosmernom kretanju vozila,

odnosno 3 m pri jednosmernom kretanju vozila.

Prilikom postavljanja vozila na mestima i rampama za utovar i istovar, rastojanje izmeĊ vozila koja

stoje u koloni ne sme biti manje od 1 m, a rastojanje izmeĊ vozila koja stoje jedno pored drugog ne

sme biti manje od 1,5 m.

Brzina kretanja vozila na mestima i rampama za utovar i istovar i saobraćajnim površinama ka njima

ne sme biti veća od 10 km/h, a u zatvorenim magacinima i skladištima ne sme biti veća od 5 km/h.

Mesta i rampe za utovar i istovar moraju biti noću osvetljene svetlošću jaĉine najmanje 10 Lx.

Dimenzije radnih i pomoćnih prostorija - slobodan prostor za zaposlene

Radne prostorije moraju imati dovoljnu visinu, površinu poda i vazdušni prostor tako da je

zaposlenima omogućeno da bezbedno obavljaju svoj rad, bez rizika po njihovu bezbednost, zdravlje i

blagostanje na radu, a vrednosti ĉiste visine, površine i zapremine po jednom zaposlenom moraju biti

jednake ili veće od odgovarajućih vrednosti navedenih u Tabeli br.9.

Tabela br.9 B: Dimenzije radnih i pomoćnih prostorija - slobodan prostor za zaposlene [Pravilnik o

preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu („Sl. glasnik RS”, br. 21/09),]

Ĉistom visinom prostorije, smatra se svetla visina od završenog poda do završene tavanice bez

neravnina, instalacija i ureĊaja.

Slobodnom površinom poda, smatra se površina poda bez opreme za rad, instalacija, materijala,

gotovih proizvoda i inventara, osim radnog stola i stolice.

Slobodnom zapreminom, smatra se vazdušni prostor, bez opreme za rad, instalacija, inventara i

prostora koji se koristi za skladištenje.

Veliĉine slobodnih prostora na radnim mestima moraju biti takve da omogućavaju zaposlenima

nesmetano kretanje radi obavljanja radnih aktivnosti.

Ĉista visina pomoćnih prostorija obezbeĊje se i odrţava tako da ne bude manja od 2,60 m.

Privremeni objekti (tipa kontejnera ili kioska), u kojima se nalaze prostorije za radna mesta, mogu se

koristiti za radna mesta, ako ĉista visina prostorija nije manja od 2,20 m.

Prostorije za odmor

U cilju obezbeĊivanja bezbednosti i zdravlja, zaposlenima moraju da budu obezbeĊene pristupaĉne

prostorije za odmor u zavisnosti od vrste poslova i broja prisutnih zaposlenih.

Ove odredbe se ne odnosi na zaposlene koji rade u kancelarijama ili sliĉnim radnim prostorijama, u

kojima je obezbeĊen odgovarajući odmor tokom pauze.

Prostorije za odmor moraju da budu dovoljno velike i opremljene odgovarajućim brojem stolova i

sedišta sa naslonom za dovoljan broj zaposlenih. U tim prostorijama potrebno je sprovesti

odgovarajuće mere kako bi se zaštitili nepušaĉi od štetnog uticaja duvanskog dima.

Ako se prostorije za odmor koriste za uzimanje hrane moraju da imaju umivaonik sa toplom i

hladnom vodom i obezbeĊeno provetravanje.

Ako u toku rada dolazi do redovnih i ĉestih prekida rada, a prostorija za odmor nije obezbeĊena, mora

se obezbediti druga prostorija u kojoj zaposleni mogu da borave u toku tih prekida. U tim

prostorijama preduzimaju se odgovarajuće mere kako bi se zaštitili nepušaĉi od štetnog uticaja

duvanskog dima.

Trudnice i majke koje doje

Trudnicama i majkama koje doje mora se obezbediti da, u odgovarajućim uslovima, legnu i odmore

se.

Sanitarne prostorije

Garderobe i garderobni ormani

Adekvatne garderobe i garderobni ormani moraju da budu obezbeni za zaposlene koji koriste radna

odela i uniforme ukoliko se zbog zdravstvenih ili drugih razloga ne moţe oĉekivati da se presvlaĉe u

drugim prostorijama. Garderobe moraju biti pristupaĉne, dovoljnog kapaciteta i da imaju mesta za

sedenje.

Garderobe moraju da budu dovoljno velike i da u njima svaki zaposleni ima mogućnost da zakljuĉa

svoju liĉnu odeću i stvari u toku radnog vremena. Kada okolnosti to zahtevaju (npr. opasne materije,

vlaga, neĉistoća i sl.) moraju se obezbediti uslovi u kojima se radna odeća ĉuva na mestu odvojeno od

liĉne odeće i stvari.

Neophodno je obezbediti odvojene garderobe ili odvojeno korišćenje garderoba za muškarce i ţene.

Ukoliko nije neophodno obezbediti garderobe, tada za svakog zaposlenog mora da bude obezbeĊen

prostor u kojem moţe da odloţi svoju liĉnu odeću.

Temperatura vazduha u garderobama ne sme da bude manja od 17ºC.

Tuševi i umivaonici

Za zaposlene mora da bude obezbeĊen dovoljan broj odgovarajućih tuševa, ako to zahteva priroda

posla ili iz zdravstvenih razloga, a naroĉito za zaposlene koji obavljaju poslove pri kojima dolazi do

prljanja, kvašenja tela i odeće, znojenja i pojave prašine, kao i za zaposlene koji rade sa otrovnim,

zaraznim ili jonizujućim materijama i zaposlene koji uĉestvuju u procesu prerade prehrambenih

proizvoda ili izrade sterilnih materijala.

Neophodno je obezbediti odvojene tuševe ili odvojeno korišćenje tuševa za muškarce i ţene. Kupatila

sa tuševima moraju biti dovoljno velika kako bi svaki zaposleni mogao da se opere bez ograniĉenja u

pogledu uslova ili odgovarajućih higijenskih standarda. Tuševi moraju da imaju toplu i hladnu tekuću

vodu.

Broj tuševa u kupatilu odreĊje se zavisno od vrste poslova i broja prisutnih zaposlenih, tako što se:

za poslove kod kojih dolazi do pojave štetnih materija, prašine i jaĉeg znojenja, ili dolazi do

kvašenja obuće i odeće obezbeĊuje jedan tuš na najviše pet zaposlenih;

u sluĉaju kad se ne pojavljuju štetne materije obezbeĊuje se jedan tuš na najviše deset

zaposlenih;

za poslove kod kojih ne dolazi do jaĉeg znojenja, prašine, kvašenja obuće i odeće, odnosno

kod kojih ne dolazi do pojave štetnih materija obezbeĊuje se jedan tuš na najviše 20

zaposlenih.

u blizini radnih mesta i garderoba mora da bude obezbeĊen dovoljan broj umivaonika sa

tekućom vodom (toplom vodom ako je potrebno). Neophodno je obezbediti odvojene

umivaonike ili odvojeno korišćenje umivaonika za muškarce i ţene, ukoliko to zahtevaju

razlozi za privatnost.

U umivaonicima zaposleni moraju imati na raspolaganju sredstva za umivanje i dezinfekciju ruku,

kao i sredstvo za sušenje ruku.

Ako su prostorije sa tuševima ili umivaonicima odvojene od garderoba, te prostorije moraju da budu

neposredno povezane.

Toaleti

U blizini radnih mesta, radnih prostorija, prostorija za odmor, garderoba i prostorija sa tuševima,

moraju biti obezbene posebne prostorije sa odgovarajućim brojem toaleta i umivaonika. Potrebno je

obezbediti odvojene toalete ili odvojeno korišćenje toaleta za muškarce i ţene.

Prostorije za pruţanje prve pomoći

U zavisnosti od veliĉine objekta, vrste poslova i uĉestalosti povreda na radu mora da bude obezbena

jedna ili više prostorija za pruţanje prve pomoći. Gde postoji veća mogućnost nastanka povreda na

radu na svakih 100 zaposlenih mora da bude obezbena najmanje jedna prostorija za pruţanje prve

pomoći.

Prostorije za pruţanje prve pomoći moraju biti opremljene neophodnim instalacijama, opremom za

pruţanje prve pomoći i pristupaĉne za manipulaciju nosilima. Prostorije za pruţanje prve pomoći

moraju biti obeleţene odgovarajućim oznakama.

Oprema za pruţanje prve pomoći mora da bude dostupna i pristupaĉna na svim mestima gde uslovi

rada to zahtevaju i obeleţena u skladu sa propisima.

Adresa i broj telefona najbliţe sluţbe hitne pomoći i zdravstvene ustanove, kao i imena zaposlenih

koji su osposobljeni i odreĊeni za pruţanje prve pomoći, moraju biti istaknuti na vidnom mestu.

Prostorije za povremeno zagrevanje zaposlenih

Prostorije za povremeno zagrevanje zaposlenih moraju biti obezbeĊene za zaposlene koji obavljaju

poslove u magacinima, skladištima, hladnjaĉama ili na otvorenom prostoru, a njihova veliĉina

odreĊuje se u zavisnosti od broja zaposlenih koji će ih istovremeno koristiti.

Temperatura vazduha u prostorijama za povremeno zagrevanje zaposlenih ne sme da bude manja od

15ºC.

Zaposleni sa invaliditetom

Radna mesta moraju da budu organizovana tako da se uzme u obzir pristupaĉnost radnog mesta

(vrata, prolazi, stepeništa, pomoćne prostorije i dr.) zaposlenima sa invaliditetom.

Radna mesta u objektima namenjenim za rad na otvorenom ili naotvorenom prostoru

Radna mesta, saobraćajne površine i drugi prostori ili instalacije koji se nalaze na otvorenom, a na

kojima rade ili ih koriste zaposleni prilikom obavljanja svojih radnih aktivnosti moraju da budu

organizovani na naĉin da omoguće bezbedno kretanje lica i vozila.

Ovo se odnosi na glavne saobraćajne površine na lokaciji poslodavca, na saobraćajne površine koje se

koriste za redovno odrţavanje, preglede i ispitivanje instalacija, kao i na mesta i rampe za utovar i

istovar.

Prostor za rad na otvorenom mora biti osvetljen veštaĉkim osvetljenjem kada prirodno osvetljenje nije

zadovoljavajuće.

Radna mesta na otvorenom prostoru moraju biti tako urena da zaposleni koji rade na tim ranim

mestima:

budu zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i predmeta koji mogu pasti;

nisu izloţeni nivoima fiziĉkih, hemijskih, bioloških ili ostalih štetnosti koji su štetni po

bezbednost i zdravlje;

mogu brzo da napuste svoja radna mesta i da se sklone na bezbedno podruĉje;

imaju obezbeĊenu prvu pomoć;

ne mogu da se okliznu i padnu.

U neposrednoj blizini mesta gde se obavljaju tehnološki procesi na otvorenom prostoru ili vrši

transport opasnih materija, postavljaju se slavine ili tuševi sa ĉistom, tekućom vodom.

Saobraćajne površine na otvorenom prostoru

Na saobraćajnim površinama na kojima se kreću vozila, obezbeĊuju se:

saobraćajni znaci i veze sa putevima u skladu sa propisima o bezbednosti saobraćaja;

propisano osvetljenje za vreme rada noću i u uslovima smanjene vidljivosti;

posebne površine za parkiranje putniĉkih i teretnih vozila;

posebni znaci upozorenja, signali ili branici na mestima koja nemaju dovoljnu preglednost.

Širine saobraćajnih površina i rastojanja za slobodno kretanje vozila i tereta moraju biti jednake ili

veće od odgovarajućih vrednosti navedenih u Tabeli br.10

Tabela br.10: Saobraćajne površine na otvorenom prostoru [Pravilnik o preventivnim merama za

bezbedan i zdrav rad na radnom mestu („Sl. glasnik RS”, br. 21/09)]

Razvodi instalacija (elektriĉne energije, vodovoda, kanalizacije, gasova, para, komprimovanog

vazduha i sl.) postavljaju se izvan saobraćajnih površina i drugih mesta gde postoji mogućnost

njihovog mehaniĉkog oštećenja.

Znaĉaj Pravilnika

Najbitniji uslov za smanjenje rizika na radnom mestu je odrţavanje saobraćajnica, graĊevinskih

objekata, radnih i pomoćnih prostorija i pripadajućih ureĊaja i postrojenja u stanju koje će omogućiti

bezbedan rad i oĉuvanje zdravlja zaposlenih radnika.

Pored toga Poslodavac je obavezan zaposlenima da obezbedi i da na upotrebu sredstva i opremu liĉne

zaštite na radu prema zahtevima svakog radnog mesta (rad na otvorenom pri razliĉitim atmosferskim

dogaĊanjima i drugim uslovima), za sluĉaj, kada se primenom tehniĉkih mera bezbednosti i zdravlja

na radu ne mogu otkloniti prisutne štetnosti odnosno opasnosti. [B.Gemović, M. Laban, Z. Bukta, B.

Nikolić, Procena Rizika – Prvi Korak Ka OHSAS-u, JUSK , 2008, Novi Sad]

4.6.3.Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne

okoline

Ovim pravilnikom propisuju se postupak i rokovi preventivnih i periodiĉnih pregleda i ispitivanja

opreme za rad, kao i preventivnih i periodiĉnih ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih,

bioloških i fiziĉkih štetnosti (osim jonizujućih zraĉenja), mikroklime i osvetljenosti.

4.6.3.1 PERIODIĈNI I PREVENTIVNI PREGLEDI I ISPITIVANjA OPREME ZA RAD

Izbor i sprovoĊenje mera za otklanjanje, spreĉavanje ili smanjenje rizika je suštinski deo Akta o

proceni rizika i glavna svrha celog posla. Mere mogu da budu raznovsne, ali prema Pravilniku

najmanje obuhvataju Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova

radne okoline, „Sluţbeni glasnik RS“, br. 94/06 i 108/06. :

pregled, ispitivanje i odrţavanje u ispravnom stanju sredstava za rad,

obezbeĊivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad,

osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad,

obezbeĊivanje, odrţavanje i ispitivanje opreme i sredstava za liĉnu zaštitu na radu i

upućivanje zaposlenih na preventivne lekarske preglede.

PREGLEDI I ISPITIVANjA OPREME ZA RAD

Pod opremom za rad, prema usvojenoj definiciji u ĉl.4 Zakona, podrazumevaju se mašine, ureĊaji,

postrojenja, instalacije, alati i sliĉno, koji se koriste u procesu rada.

U ovom delu rada daju se odgovori, u skladu sa Pravilnikom o postupku pregleda i ispitivanja opreme

za rad i ispitivanje uslova radne okoline, na sledeća pitanja:

Koje vrste pregleda i ispitivanja opreme za rad postoje ?

Na opremi za rad vrše se preventivni i periodiĉni pregledi i ispitivanja. Cilj vršenja preventivnih i

periodiĉnih pregleda i ispitivanjima opreme za rad je proveravanje i utvrĊivanje da li su na opremi za

rad, koja se koristi u procesu rada, primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrĊene propisima

u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehniĉkim propisima, standardima i uputstvima proizvoĊaĉa.

Koja oprema za rad podleţe pregledu i ispitivanju ?

Oprema za rad koja podleţe preventivnim i periodiĉnim pregledima i ispitivanjima, u smislu zakonske

regulative je:

Dizalice i ureĊaj nosivosti od 0,5 tona i više, kao i privremeno postavljena konzolna dizalica i vitlo

nosivosti od 0,3 tona i više, na mehanizovani pogon, koji sluţe za dizanje, spuštanje i prenošenje

tereta pomoću ĉeliĉnog i drugog uţeta, lanca, hidraulike i dr.

Regalna dizalica na mehanizovani pogon (u regalnom hodniku i van njega, vezane za šine ili koja ima

na neki drugi naĉin automatski regulisane pozicije) koja sluţi za unošenje u regal i uzimanje iz regala

paleta ili materijala.

Podizna platforma na mehanizovani pogon koja, pomoću ugraĊene platforme ili korpe, sluţi za

dizanje i spuštanje zaposlenih radi obavljanja radnih operacija.

Viseća skela, fasadni, teretni i putniĉki lift (izuzev liftova u stambenim zgradama) na mehanizovani

pogon, koji na vertikalnim površinama zgrada, na fasadama zgrada, gradilišta i u objektima

namenjenim za radne i pomoćne prostorije sluţe za dizanje i spuštanje zaposlenih i materijala.

Samohodno vozilo na mehanizovani pogon koje se koristi za unutrašnji transport – vuĉu, potiskivanje,

dizanje, spuštanje i prenošenje tereta.

Presa, makaze, noţ i valjak, na mehanizovani pogon, za seĉenje, presovanje, savijanje i izvlaĉenje

materijala, a u koji se materijal za obradu ulaţe i vadi ruĉno.

Oprema za preradu i obradu drveta, plastiĉnih i sliĉnih materijala, na mehanizovani pogon, koja je

postavljena na temelje, u koju se materijal za obradu ulaţe i vadi ruĉno.

UreĊaji u kojima se nanose i suše premazna sredstva ĉije komponente u dodiru sa vazduhom obrazuju

zapaljive i eksplozivne smeše, isparenja i hemijske štetnosti opasne po zdravlje zaposlenih.

Oprema, odnosno postrojenja za proizvodnju, punjenje, merenje i kontrolu, sa cevovodima za

napajanje, razvoĊenje i transport eksplozivnih, otrovnih i zagušljivih fluida – gasova ili teĉnosti, osim

prirodnog gasa (zemni gas), u objektima koji se koriste kao radni i pomoćni prostor.

Protiveksplozijsko zaštićena oprema za rad, koja se koristi u tehnološkim procesima.

Privremena elektriĉna instalacija sa ureĊajima, opremom i priborom, postavljena za vreme izgradnje

graĊevinskih objekata ili izvoĊenja drugih radova.

Oprema za rad (mašine, ureĊaji, postrojenja i alati) za koju je poslodavac Aktom o proceni rizika

utvrdio da se na njoj vrše preventivni i periodiĉni pregledi i ispitivanja.

Koji su rokovi vršenja pregleda i ispitivanja opreme za rad ?

Sva oprema za rad podleţe preventivnim pregledima i ispitivanjima koji se obavljaju pre poĉetka

korišćenja, odnosno pre davanja na upotrebu zaposlenima, posle rekonstrukcije ili havarije, kao i pre

poĉetka rada na novom mestu rada (npr. rad na novim temeljima ili stabilno postavljanje na

odgovarajućim temeljima), ako je oprema premeštena sa jednog mesta na drugo. Poslodavac za

vršenje preventivnih pregleda i ispitivanja opreme za rad, prema Pravilniku, mora da angaţuje pravno

lice sa licencom.

Poslodavac opremu za rad, koja nije obuhvaćena Pravilnikom, moţe da pregleda i ispituje samo za

svoje potrebe ako poseduje odgovarajuće uslove za to. MeĊutim, ako nije u mogućnosti da izvrši

pregled i ispitivanje angaţuje pravno lice sa licencom.

Zakonodavac posebno propisuje koja oprema za rad podleţe periodiĉnim pregledima i ispitivanjima, a

poslodavac angaţuje pravno lice sa licencom za vršenje pregleda i ispitivanja. Oprema za rad koja

podleţe periodiĉnim pregledima i ispitivanjima u roku koji je utvrĊen tehniĉkim propisima i

standardima ili koji je utvrĊen uputstvom proizvoĊaĉa, a najkasnije u roku od tri godine od dana

prethodnog pregleda i ispitivanja. Privremene elektriĉne instalacije sa ureĊajima, opremom i priborom

podleţu periodiĉnim pregledima i ispitivanjima jednom godišnje ukoliko gradilište traje duţe od jedne

godine.

Ko sve moţe da vrši preglede i ispitivanja opreme za rad ?

Poslodavac za poslove pregleda i ispitivanja opreme za rad moţe da angaţuje jedino pravno lice sa

licencom, koje:

moţe efikasno da primeni metodologije pregleda i ispitivanja opreme za rad utvrĊene propisima u

oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u radnom odnosu mora da ima odgovorno lice sa licencom za

obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i najmanje po jedno lice odgovarajuće

struke, diplomiranog inţenjera mašinstva, elektrotehnike, tehnologije i zaštite na radu

Svi prethodno navedeni zaposleni moraju imati najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima

pregleda i ispitivanja opreme za rad, u skladu sa propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,

radi kvalitetnog obavljanja pregleda i ispitivanja.

po osnovu prava svojine, zakupa ili lizinga poseduje instrumente i ureĊaje za pregled i ispitivanje

opreme za rad, u skladu sa propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehniĉkim propisima i

standardima.

Usvojena metodologija pregleda i ispitivanja opreme za rad mora da sadrţi sledeće elemente:

predmet i podruĉje primene,

veza sa drugim dokumentima,

opis postupka,

kriterijum prihvatljivosti,

izlazna dokumentacija,

oprema i

kadar.

STRUČNI NALAZI

U radu je dat algoritam procedure izdavanja struĉnog nalaza (sl. 4.6 I i II deo), koji obuhvata sledeće

korake u postupku izdanja struĉnog nalaza.

Krajnji rezultat izvršenog pregleda i ispitivanja opreme za rad je izdavanje struĉni nalaz, a ne kao što

neki misle struĉnog mišljenja ili atesta.

Metodologije pregleda i ispitivanja opreme za rad sadrţe kriterijume prihvatljivosti, koji se odnose na:

neusaglašenosti koje se mogu smatrati prihvatljivim za bezbedan i zdrav rad i

neusaglašenosti koje se ne mogu smatrati prihvatljivim za bezbedan i zdrav rad.

Kriterijumi prihvatljivosti na primeru pregleda opreme za preradu i obradu drveta, plastiĉnih

materijala, na mehanizovani pogon, dati su u tabeli br.11.

Tabela br.11: Kriterijumi prihvatljivosti [Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i

ispitivanja uslova radne okoline, „Sluţbeni glasnik RS“, br. 94/06 i 108/06]

Prihvatljive neusaglašenosti Neprihvatljive neusaglašenosti

Posedovanje propisanih uputstava za

upotrebu i odrţavanje, a koja nisu u celosti

uraĊena prema vaţećim standardima

PR

EG

LE

D

Smeštaj oruĊa

Natpisi i upozorenja

Pogonska energija

Poremećaji, nestanak i ponovni

povratak energije

Ne postojanje natpisne ploĉice sa opštim i

tehniĉkim karakteristikama opreme za rad

UreĊaj za upravljanje

Zaštitne naprave

Zaštitni ureĊaji

Neispravnost kontrolnih i signalnih

ureĊaja, koji nisu predviĊeni za bezbednost

radnika i opreme, već sluţe iskljuĉivo za

kontrolisanje tehnoloških parametara

Zaštitne blokade

Kontrolni instrumenti i

signalni ureĊaji

ISP

ITIV

AN

jE

Ispitivanje funkcionalnosti

ureĊaja za upravljanje

Ispitivanje zaštitnih ureĊaja i zaštitnih

blokada (ukoliko postoje)

Ispitivanje neprekidnosti zaštitnog

provodnika i glavnog i dodatnog

provodnika za izjednaĉavanja potencijala

Slika 4.6 : Algoritam procedure izdavanja struĉnog nalaza – I deo

Slika 4.6 : Algoritam procedure izdavanja struĉnog nalazam – II deo

Struĉni nalaz o izvršenom pregledu i ispitivanju opreme za rad izraĊuje se u tri primerka, pri ĉemu se

dva primerka dostavljaju naruĉiocu – korisniku opreme za rad, a jedan primerak, koji je veran

originalu, se arhivira u odeljenju finansijsko-ekonomskih poslova pravnog lica sa licencom. Struĉni

nalaz se pojedinaĉno izdaje za svaku opremu za rad. Pravno lice koje je obavilo preglede i ispitivanja

opreme za rad su u obavezi da uz struĉni nalaz priloţe kopiju licence i za pravno lice i za odgovorno

lice koje je potpisalo struĉni nalaz.

ELEKTRO DEO

Vaţno je napomenuti da je elektro pregled obavezan deo svakog pregleda opreme. Pravila

koja se tu primenjuju su JUS standardi i pripadajući Pravilnici. Pošto bi nabrajanje svih propisa bilo

preopširno izdvojeni su birni delovi od nekih pravilinika. Prvi je Pravilnik o tehniĉkim normativima

za elektriĉne instalacije niskog napona ("Sl. list SFRJ", br. 53/88 i 54/88 - ispr. i "Sl. list SRJ", br.

28/95) Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉne instalacije niskog napona ("Sl. list SFRJ",

br. 53/88 i 54/88 - ispr. i "Sl. list SRJ", br. 28/95) .

Elektriĉna oprema mora odgovarati projektovanoj struji, odnosno efektivnoj vrednosti struje za

naizmeniĉnu struju, koja će proticati tokom normalnog rada.

Elektriĉna oprema, prilikom normalnog rada i pri ukljuĉivanju i iskljuĉivanju, ne sme štetno da deluje

na drugu opremu.

Natpisne ploĉice i druga sredstva koja sluţe za raspoznavanje moraju se postaviti na rasklopne aparate

radi oznaĉavanja njihove namene.

Tehniĉki uslovi, smerovi kretanja i boje upravljaĉkih i signalnih elemenata utvrĊeni su u

jugoslovenskim standardima JUS N.A9.003, JUS N.A9.004, JUS N.K5.051, JUS N.K5.052 i JUS

N.K5.056.

Šeme, dijagrami ili tabele elektriĉnih instalacija niskog napona moraju se postaviti na mesta na kojima

ima više strujnih kola, tako da oznaĉavaju prirodu (tip) i sastav strujnih kola (taĉke napajanja i broj i

presek izolovanih provodnika i kablova) i karakteristike za raspoznavanje ureĊaja za zaštitu,

ukljuĉivanje i iskljuĉivanje, kao i njihovo mesto postavljanja i izolacije.

Izolovani provodnici i kablovi moraju se zaštititi od mehaniĉkih, termiĉkih i hemijskih oštećenja

odgovarajućim tipom elektriĉnog razvoda, naĉinom postavljanja, poloţajem ili oblogom. Na naroĉito

ugroţenim mestima (npr. pri voĊenju izolovanih provodnika i kablova u podu) moraju se obezbediti

dodatne zaštitne mere, kao što je postavljanje u cevi, kanale i sl., uz primenu odgovarajućeg stepena

zaštite zaštitnim kućištem.

Presek izolovanih provodnika postavljenih i mehaniĉki zaštićenih u trajnim elektriĉnim instalacijama

ne sme biti manji od 1,5 mm2 za provodnike od bakra, ni manji od 2,5 mm2 za provodnike od

aluminijuma. Izolovani provodnici i kablovi ne smeju se nastavljati u instalacionim cevima i

instalacionim kanalima.

MeĊusobni spoj elektriĉne instalacije ili spoj elektriĉnog razvoda sa elektriĉnom opremom mora biti

izveden tako da elektriĉni razvod ne bude izloţen silama izvlaĉenja ili uvijanja. Na krajevima

elektriĉnog razvoda, a posebno na izlazima, ulazima i na mestima prodiranja elektriĉnog razvoda kroz

zidove i elektriĉnu opremu, mora se izvršiti trajno zaptivanje (npr. uvodnicama).

Za prikljuĉak prenosivih aparata i neprenosivih aparata koji se pomeraju radi prikljuĉivanja ili su

tokom normalnog rada izloţeni ograniĉenom pokretanju, kao i za elemente elektriĉnog razvoda u

dvostrukom podu moraju se koristiti savitljivi kablovi.

Kablovi iz stava 1 ovog ĉlana prikljuĉuju se utikaĉem i prikljuĉnicom ili kutijom za stalni prikljuĉak.

Na mestima na kojima je potrebna zaštita od mehaniĉkih oštećenja, savitljivi kablovi mogu se zaštiti

postavljanjem u savitljiva instalaciona ili metalna creva sa unutrašnjom izolacionom oblogom.

Konstrukcija višepolnih rasklopnih ureĊaja mora biti takva da se kontakti svih faza mehaniĉki spajaju

istovremeno pri zatvaranju, odnosno razdvajaju istovremeno pri otvaranju, a kontakti za neutralni

provodnik mogu se spajati ranije pri zatvaranju, a otvarati kasnije pri otvaranju rasklopnog ureĊaja.

Topljivi osiguraĉ ili kombinacija jedinica "topljivi osiguraĉ" i "topljivi umetak" kojim rukuju

nestruĉna lica mora se postaviti tako da nije moguć dodir delova pod naponom pri vaĊenju ili

menjanju topljivog umetka.

Drugi pravilnik koji će biti ovde spomenut je Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od

opasnog dejstva elektriĉne struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilištima

("Sl. glasnik SRS", br. 21/89) [Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva

elektriĉne struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilištima ("Sl. glasnik

SRS", br. 21/89)].

Elektrotehniĉki instalacioni materijal, kao i sve elektriĉne naprave, postrojenja, ureĊaji i sredstva

zaštite na radu moraju odgovarati vaţećim propisima, standardima i opšte priznatim pravilima zaštite

na radu.

Pristup u elektriĉne pogonske prostorije i u zatvorene elektriĉne pogonske prostorije po pravilu nije

dozvoljen neupućenim i neovlašćenim licima.

Zabrana pristupa istiĉe se na ulaznim vratima. Pristup u elektriĉne pogonske prostorije i u zatvorene

elektriĉne pogonske prostorije dozvoljen je samo u pratnji struĉnog lica.

Na elektroenergetskim objektima i postrojenjima mogu samostalno raditi ili radom rukovoditi samo

struĉna lica. Na elektroenergetskim objektima i postrojenjima mogu raditi i druga lica, ali samo uz

pratnju, odnosno nadzor ovlašćenog radnika.

Vrata prostorija elektropostrojenja moraju stalno biti zakljuĉana.

Za svaku prostoriju elektropostrojenja treba imati najmanje dva kompleta kljuĉeva, od kojih je jedan

rezervni. Kljuĉevi od prostorija razvodnih postrojenja ne smeju se podudarati sa kljuĉevima za vrata

ćelija.

Naĉin obezbeĊenja, ĉuvanja, izdavanja i vraćanja kljuĉeva od prostorija elektropostrojenja ureĊuje se

aktom organizacije.

Privremene elektriĉne instalacije na radilištima izvode se na osnovu klasifikacije prostorije, odnosno

prostora u skladu sa ĉlanom 5 ovog Pravilnika i odgovarajućih tehniĉkih propisa za ovu oblast.

Privremene elektriĉne instalacije na otvorenom prostoru radilišta izvode se upotrebom izolovanih

odgovarajućih provodnika koji se uĉvršćuju na stabilnim stubovima, tako da se najniţa taĉka

provodnika nalazi na najmanje 2,5 m visine nad radnim mestom, 3,5 m nad pešaĉkim prolazima,

odnosno najmanje 6 m nad kolskim prolazima.

Izuzetno od stava 1 ovog ĉlana, nad radnim mestom izolovani provodnik moţe se postaviti i na visini

manjoj od 2,5 m, s tim što mora biti smešten u cev ili odgovarajuci profil dovoljne mehaniĉke

izdrţljivosti.

Elektriĉna instalacija na radilištima treba da bude tako izvedena da se sa jednog mesta mogu iskljuĉiti

svi provodnici pod naponom.

Znaĉaj pravilnika

Neophodno je naglasiti da nije dovoljno da oprema za rad ima vaţeći struĉni nalaz sa pozitivnim

mišljenjem, već da je mnogo vaţnije da se ona redovno odrţava u ispravnom stanju prema uputstvima

proizvoĊaĉa i/ili organizovanjem dnevnih, nedeljnih, meseĉnih, godišnjih i vanrednih pregleda

ispravnosti. Cilj primene propisa u oblasti BZR je da se omogući da zaposleni rade na bezbednim i

zdravim radnim mestima, a to se izmeĊu ostalog moţe ostvariti odrţavanjem opreme za rad u

ispravnom stanju.

Najveći uticaj da li će neka oprema za rad biti bezbedna ili nebezbedna ima lice za BZR, a pogotovo

poslodavac. Lice za BZR ima obavezu da organizuje poslove za BZR u skladu sa Zakonom, a jedna

od znaĉajnijih je da u koordinaciji sa poslovoĊom i/ili sluţbom odrţavanja organizuje pripremu

opreme za rad za preglede i ispitivanja. [Sokola, M., Gavanski, D.: Razrada ĉek-listi za mehaniĉke

opasnosti na radnom mestu, MeĊunarodno nauĉno i struĉno savetovanje „Bezbednosni inţenjering“,

Visoka tehniĉka škola strukovnih studija u Novom Sadu, Fakultet tehniĉkih nauka Univerziteta u

Novom Sadu, Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije, 2010, str. 143-153.]

Svaka usvojena metodologija, od strane pravnog lica sa licencom, mora da ima jasno definisane

kriterijume prihvatljivosti, odnosno taĉno utvrĊene kriterijume za donošenje zakljuĉaka da li je

oprema za rad bezbedna ili ne za rad.

4.6 3.2 ISPITIVANjE USLOVA RADNE OKOLINE

Povoljna radna sredina omogućava rad u optimalnim uslovima, što se povoljno odraţava na zdravlje

radnika kao i na njegove radne sposobnosti.

U ovom delu rada dat je prikaz ispitivanja mikroklime i osvetljenja, kojim treba da su obuhvaćene sve

radne prostorije u preduzećima, prezentovano je ispitivanje buke i vibracija, kao najrasprostranjenijih

fiziĉkih štetnosti.

ISPITIVANjE MIKROKLIME

Klimatski uslovi u zatvorenom prostoru nazivaju se mikroklima, a njeni elementi su:

Temperatura vazduha,

Vlaţnost vazduha i

Brzina strujanja vazduha.

Ispitivanje mikroklme, prema Pravilnika o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja

uslova radne okoline vrši se u letnjem i zimskom periodu sa peridiĉnošću na 3 godine. Ispitivanje

mikroklime (temperatura, brzina strujanja vazduha i relativna vlaţnost vazduha) vrši se u radnoj

sredini u kojoj se obavlja proces rada, odnosno u kojoj se zaposleni kreće, ili zadrţava duţe od dva

sata u toku radne smene.

Ispitivanje mikroklime u radnoj prostoriji ĉija je površina do 100 m2 vrši se najmanje na jednom

mernom mestu, a u radnoj prostoriji ĉija je površina veća od 100 m2 ispitivanje se vrši najmanje na

svakih sledećih 100 m2 po jedno merenje.

Ispitivanje mikroklime u letnjem perioud se vrši kada je spoljna temperatura iznad 15 0C, a u

zimskom periodu kada je spoljna temperatura ispod 5 0C, u uslovima kada rade svi tehnološki

kapaciteti (oruĊa za rad, ureĊaji, instalacije i dr.), kao i ureĊaji za zagrevanje.

Elementi mikroklime se mere na nivou 1,2 m od poda prostorije.

Dobijene vrednosti se uporeĊuju sa normativima za temperaturu, vlaţnost vazduha i brzinu

strujanja vazduha[Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne

okoline (Sl. glasnik R. Srbije br. 94/2006.

Vrsta rada podrazumeva fizičko naprezanje i razlikuje se:

Laki rad - je rad koji se obavlja sedeći, stojeći ili u hodu ali ne zahteva sistematsko fiziĉko naprezanje,

podizanje ni prenos tereta;

Srednji rad – je rad koji se obavlja uz odreĊeno fiziĉko naprezanje, obavlja se preteţno stojeći ili u

hodu, ili se vrši prenos tereta od 2 kg;

Teški rad – je rad koji se obavlja pri sistematskom fiziĉkom naprezanju, stalnim kretanjem i

prenošenjem tereta iznad 20 kg. [Pravilnik o opštim merama zaštite na radu za graĊevinske objekte

namenjene za radne i pomoćne prostorije(Sl. glasnik R. Srbije br. 94/2009]

NAJRASPROSTRANjENIJE FIZIČKE ŠTETNOSTI

U radnim prostorijama u kojima se javljaju druge štetnosti (fiziĉke, hemijske ili biološke) neophodno

je izvršiti i njiho ispitivanje, kako bi se utvrdilo da li su ispunjeni uslovi za «zdravlje na radu», i

eventualno sprovele odgovarajuće mere zaštite.

Ispitivanje buke u radnoj sredini

Zadatak ispitivanja buke kao fiziĉke štetnosti, je da izmeri, analizira vrednosti i izvrši procenu štetnog

dejstva u odnosu na maksimalno dozvoljene vrednosti kojima ĉovek sme da bude izloţen a da ne

pretrpi zdravstvena oštećenja organizma.

Posledice koje ostavlja buka mogu biti prolazne ali i sa trajnim patološkim poremećajima. U

zavisnosti od intenziteta, frekventnog spektra i vremena izlaganja, fiziološki efekti se mogu ispoljiti

na organe ĉula sluha, vegetativni nervni sistem, srce, krvne sudove, organe za varenje i dr.

Snaţan intenzitet zvuka moţe dovesti do pojaĉanog rada endokrilnih ţlezda, povećanja krvnog

pritiska, ubrzanog rada srca, poremećaja u disanju, smetnji u ravnoteţi, i dr.

Intenzitet zvuka je fiziĉka veliĉina koja se definiše kao protekla energija kroz jedinicu površine

postavljenu normalno na pravac prostiranja talasa u jedinici vremena:

c

pI

2

2

, (1)

gde je p - amplituda oscilovanja pritiska vazduha, - gustina vazduha i c - brzina prostiranja

talasa. Ovako definisana fiziĉka veliĉina ima jedinicu W/m2. U celom opsegu frekvencija koje

ljudsko uho moţe da registruje, eksperimentalno je utvrĊeno da je najveća osetljivost u intervalu od

1000 do 4000 Hz.

Najniţi intenzitet zvuka koji ĉovek moţe da registruje, pri frekvenciji od 1000 Hz, iznosi 212

0 /10 mWI i predstavlja prag ĉujnosti. Gornja granica intenziteta zvuka koji kod ĉoveka

izaziva osećaj bola naziva se granica bola i iznosi 2/10 mW .

Ukoliko je buka promenljiva, tada se izmereni (merodavni) nivo odreĊuje kao:

,

n

i

L

ieqAiN

NL

1

1,010

1log10

gde je eqL- ekvivalentni nivo u dB(A), AiL

- nivo buke u dB(A) koji odgovara srednjoj vrednosti

klasnog intervala i ĉija širina moţe biti 2, 3, 4 ili 5 dB(A), iN- broj oĉitanih mernih rezultata koji

pripadaju klasi, N - ukupan broj oĉitanih rezultatau toku merenja i n - broj obuhvaćenih klasnih

intervala.

Normiranje buke predstavlja ocenu štetnog dejstva buke na bazi punog radnog vremena u skladu sa

normativima dopuštenih nivoa buke koji su precizno dati u Pravilnikom o merama i normativima

zaštite na radu od buke u radnim sredinama.

Duţina trajanja mernog intervala se odreĊuje prema tipu buke. Minimalni interval mora biti dovoljno

dug da obuhvati ceo ciklus promena nivoa posmatrane buke. Kod promenljive buke nivo se u toku

dana meri u tri merna intervala, a tokom noći u dva intevala. Maksimalni merni interval je za dan od

6,00 ĉasova do 22,00 ĉasa, a za noć – od 22,00 ĉasa do 6,00 ĉasova.

Buka se normira u odnosu na:

neometanje raznih vrsta delatnosti – tabela 4.6.F

neometanje neposrednog sporazumevanja govorom

neometanje posrednog sporazumevanja sredstvima komunikacija (telefon, radio itd)

neometanje primanja zvuĉnih signala – nivo buke mora biti za 10 dB(A) niţi od nivoa

zvuĉnog signala koji na odreĊenom radnom mestu treba ĉuti

zaštitu od oštećenja organa sluha – nivo buke mora biti niţi od 85 dB(A), a ako se vrši

oktavna analiza koristi se

dopušteno vreme izlaganja buci, s obzirom na nivo buke .

Ukoliko izmereni ekvivalentni nivo buke preĊe dopušteni nivo buke (Tabela br.13.) s obzirom na

vrstu delatnosti neophodno je izvršiti oktavnu analizu [Pravilnik o merama i normativima zaštite na

radu od buke u radnim prostorijama (Sl. list SFRJ, broj 21/92)]

Tabela br.13..:Dopušteni nivo buke s obzirom na vrstu delatnosti

Red.

broj VRSTA DELATNOSTI

Dopušteni nivo

buke na radnom

mestu u dB (A)

a b v

1 Fiziĉki rad bez zahteva za mentalnim naprezanjem i zapaţanjem

okoline sluhom 85 85 80

2

Fiziĉki rad usmeren na taĉnost i koncentarciju; povremeno

praćenje i kontrola okoline sluhom; upravljanje transportnim

sredstvima

80 75 70

3

Rad koji se obavlja pod ĉestim govornim komandama i

akustiĉnim signalima

Rad koji zahteva stalno praćenje okoline sluhom. Rad preteţno

mentalnog karaktera, ali rutinski 75 70 60

4 Rad preteţno mentalnog karaktera koji zahteva koncentarciju, ali

je rutinski. 70 65 55

5

Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ljudi koji obavlja

preteţno fiziĉki rad. Rad koji zahteva koncentraciju ili

neposredno komuniciranje govorom i telefonom.

- 60 50

6

Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ljudi koji obavlja

preteţno mentalni rad. Rad koji zahteva koncentarciju,

neposredno komuniciranje goovrom i telefonom. Rad iskljuĉivo

vezan za razgoovre preko komunikacionih sredstava (telefon,

itd.).

- 55 45

7

Mentalni rad koji zahteva veliku koncentarciju, iskljuĉenje iz

okoline, preciznu psihomotoriku ili komuniciranje sa grupom

ljudi.

- - 40

8 Mentalni rad kao izrada koncepcija, rad vezan za veliku

odgovornost, komuniciranje radi dogovora sa grupom ljudi. - - 35

9 Koncerti i pozorišne sale. - - 30

a – Oznaĉava buku koju pravi oruĊe za rad uli ureĊaji kojim radnik rukuje ili ga

posluţuje.

Red.

broj VRSTA DELATNOSTI

Dopušteni nivo

buke na radnom

mestu u dB (A)

a b v

b - – Oznaĉava buku koju pravi oruĊe za rad uli ureĊaj kojim radnik ne rukuje niti ga

posluţuje.

c - Oznaĉava buku koju stvaraju ne proizvodni izvori (ureĊaji za ventilaciju ili

klimatizaciju, susedna organizacija, uliĉni saobraćaj, itd.)

Instrumenti za merenje buke u radnim prostorijama moraju da zadovoljavaju standard JUS N. R6.

032-precizni zvukomeri. Ispitivanje vibracija u radnoj sredini

Ispitivanje vibracija obuhvata merenje, analizu i uporeĊivanje izmerenih veliĉina sa dozvoljenim

vrednostima u cilju zaštite lica koji su izloţeni.

Instrument za merenje vibracija se naziva „vibrometar“. Oni u sebi sadrţe davaĉ ubrzanja vibracija,

koji radi na principu piezoelektriĉnog efekta.

Vibracije koje se ispituju sa stanovišta bezbednosti i zdravlja na radu nazivaju se humane vibracije.

One se ispituju na mestima gde vibriraju dodirne površine oruĊa za rad, na radnim površinama,

podovima i alatima na kojima se pojavljuju vibracije i sa kojima je radnik u kontaktu.

MeĊunarodna organizacija za standarde (ISO) je predloţila, na osnovu dosadašnjih iskustava, da se sa

stanovišta štetnosg dejstva na ljude ispituju vibracije u intervalu frekvencija od 1-100 Hz [Pravilnik o

merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama (Sl. list SFRJ, broj 21/92)

]

Kriterijum dozvoljenih vrednosti ubrzanja vibracija u zavisnosti od frekvencije i vreme

izloţenosti prikazani su na slici 4.6 B, a oni su definisani tako da pri ovim vrednostima ne nastanu

znaĉajne biološko i psihološke promene na ljudskom organizmu.[ Veliĉković, J.D.: Buka i vibracije I

i II, “Punta“, Niš, 1998.;Kurtović, H. Š.: Osnovi tehniĉke akustike, “Nauĉna knjiga”, Beograd,1982.]

Kod prekoraĉenja ovih vrednosti vibracija nastupa fiziĉki i psihiĉki zamor, a time se smanjuju radne

sposobnosti zaposlenih, meĊutim, moguća su i ozbiljna oboljenja, tzv. vibracione bilesti.

Gornja granica pri kojoj se javlja opasnost po zdravlje je dvostruko veća.

ISPITIVANjE OSVETLjENjA

Cilj pregleda i ispitivanja je da se ustanovi da li elektriĉna resveta objekta u kojem se obavlja rad

zadovoljava kriterijume bezbednosti za rad.

Elektriĉno osvetljenje treba d aposluţi za dve osnovne svrhe: da pruţi potrebno osvetljenje za rad i da

osvetli predmet za reklamne svrhe.

Prema procesima koji uslovljavaju emisiju svetlosti, veštaĉki izvori se dele na:

- termiĉke,

- luminescentne i

- laserske.

Termiĉki izvori

Najrasprostranjeniji veštaĉki svetlosni izvori su termiĉki izvori svetlosti. Najĉešće su to sijalice sa

metalnim valknom kod kojih se elektriĉna energija koristi za zagrevanje vlakna, koje zatim u

usijanom stanju emituje svetlost. Vlakna se izraĊuju od osmijuma, tantala, a najĉešće od volframa,

zbog njegove visoke temperature zopljenja (3350 K).

Kod sijalica sa volframovim vlaknom, temperatura vlakna je od 2100 - 2500 0C, i na ovim

temperaturama 4-8 % eletriĉne energije se pretvara u svetlosnu u delu vidljive oblasti. Preostali deo

energije se transformiše u elektromagnetno zraĉenje ultraljubiĉastog i infracrvenog podruĉja, kao i na

toplotnu energiju unutar sijalice, koja se zatim predaje okolini.

Luminescentni izvori

Rad ovih sijalica se zasniva na pojavi luminescencije. U njima se nalaze dve vrste punjenja: osnovno

(natrijum, ţiva ili neki drugi metal) i pomoćno, koje je neki plemeniti gas. Rad ovih sijalica poĉinje

tek posle isparavalja metala, kao osnovnog punjenja u cevi. Za pospešavanje isparavanja sluţi

pomoćno punjenje u kome dolazi do jonizacije, tokom koje se u cevi oslobaĊa energija potrebna za

isparavanje metala.

Svetlost iz luminescentnih izvora treperi u

ritmu frekvencije mreţe 50Nz. Treperenje

svetlosti na predmetima izaziva vidnu

obmanu poznatu pod nazivom

stroboskopski efekat.

Stroboskopski efekat je prividno kretanje

nekog predmeta, koje se razlikuje od

njegoovg stvarnog kretanja, ili prividno

zaustavljanje kretanja predmeta kada se

ono osvetljava svetlošću ĉija jaĉina koleba

odreĊenom frekvencijom. Ovaj efekat

neroĉito se javlja kod rotacionih mašina,

kad ljudsko oko pri veštaĉkoj svetlosti nije

u stanju da uoĉi kretanje pokretnih delova.

Kako je ova pojava opasna po radnike,

stroboskopski efekat se mora ukloniti. U tom cilju preduzimaju se sledeće mere:

upotrebiti sijalice sa većom snagom ukoliko je osvetljenje sa sijalicama sa uţarenim vlaknom

za osvetljenje sa fluorescentnim cevima i sijalicama sa ţivinom parom upotrebiti "duo-spoj" ili

prikljuĉivanjem susednih cevi na razliĉite faze

usled stalne promene napona u strujnoj mreţi, povećati broj strujnih kola i eventualno upotrebiti

stabilizatore napona.

Laserski izvori svetlosti

Slika 4.6B: Kriterijum dozvoljenih vrednosti ubrza

vibracija u zavisnosti od frekvencije I vremena

izloženosti

Laseri emituju koherentnu monohromatsku svetlost koja se moţe dobro fokusirati na malu površinu,

gde se moţe dobiti velika gustina energije, tako da je njihova primena veoma specifiĉna i koristi se

uglavno u industriji i medicini.

Vrste osvetljenja

Postoje tri vrste osvetljenja: opšte, lokalno i dopunsko.

Opšte osvetljenje pokriva celu prostoriju i za neke vrste poslova obezbeĊuje doovljan nivo

osvetljenosti. Na primer to je sluĉaj sa uĉionicama, salam, ţeljezniĉkim peronima itd.

Iz ekonomskih razloga, da bi se postiglo potrebno osvetljenje na radnoj površini, preporuĉuje se

lokalno osvetljenje u svim prostorijama u kojima radna mesta nisu gusto rasporeĊena. Ovo osvetljenje

je ograniĉeno samo na radnu ravan, na primer, stona svetiljka na pisaćem stolu, svetiljka na radnom

mestu u radionici itd.

Dopunsko osvetljenje se koristi kada je opšte osvetljenje znatno manje od potrebnog za odreĊeni rad,

pa se potrebno osvetljenje postiţe dodatnim lokalnim osvetljenjem.

Osvetljenost je prema standardu JUS U.C9.100:1963 podeljena u 6 nivoa, i za svaki nivo osvetljenja

je definisano minimalno proseĉno, opšte i dopunsko osvetljenje, tabela br 14.

Standard je definisao i minimalne proseĉne osvetljenosti radnih prostorija prema vrsti rada. Vrednosti

su date u tabeli br.15.[ Pravilnika o tehniĉkim normativima za elektriĉne instalacije niskog napona (Sl.

list SFRJ''', br. 53/88 i 54/88 i Sl SRJ, broj 28/95), osvetljenje (JUS U.C9.100/62)]

Tabela br.14 : Nivoi i minimalne vrednosti osvetljenja radnih prostorija .[ Pravilnika o tehniĉkim

normativima za elektriĉne instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ''', br. 53/88 i 54/88 i Sl SRJ, broj

28/95), osvetljenje (JUS U.C9.100/62)].

Zahtevi

Samo opšte

osvetljenje

Opšte sa dopunskim osvetljenjem

opšte osvetljenje Dopunsko osvetljenje

Minimalna proseĉna osvetljenost (lx)

a b a b a b

Veoma mali 30 50 - - - -

mali 50 80 - - - -

srednji 80 150 30 50 150 300

veliki 150 300 50 80 300 600

Veoma

veliki 300 600 80 150 600 1000

Izvanredno - - 150 300 > 600 1000

veliki

Napomena: vrednosti osvetljenja u koloni "a" vaţe za osvetljenje sa sijalicama sa uţarenim vlaknom,

a vrednosti u koloni "b" za osvetljenosti sa fluorescentnim cevima ili sliĉnim izvorima svetlosti više

temperature boje.

Tabela br.15.: Minimalne proseĉne osvetljenosti radnih prostorija prema vrsti posla .[ Pravilnika o

tehniĉkim normativima za elektriĉne instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ''', br. 53/88 i 54/88 i Sl

SRJ, broj 28/95), osvetljenje (JUS U.C9.100/62)]

Vrsta

delatnosti i

prostorija, ili

vrsta rada

Vrsta prostorija ili poslova

Minimalna

srednja

osvetljenost

(lx)

Stanovi Hodnici, stepeništa, podrumske prostorije

Kupatila

Spavaće sobe

Trpezarije, kuhinje

Saloni i sobe za rad

30*, 50

50*, 80

50*, 80

80*,150

80*, 150

Trgovine Skladišta za privremeni smeštaj robe

Skladišta za sortiranu robu

Prodavnice preraĊevina od metala, koţe...

Prodavnice finih proizvoda i robne kuće

Velike robne kuće, supermarketi

50

80

150

300

600

Uredi i

ustanove

Prostorije za opšte poslove, arhive,

registratori

Otprema pošte, prijemna mesta za stranke,

finiji kancelarijski poslovi, sortiranje pošte,

raĉunovodstvo i knjigovodstvo

Tehniĉko crtanje

150

150

300

600

Škole Veţbaonice

Uĉionice

Sale za crtanje, laboratorije

150

150

300

Vrsta

delatnosti i

prostorija, ili

vrsta rada

Vrsta prostorija ili poslova

Minimalna

srednja

osvetljenost

(lx)

Zdravstvene

ustanove

Bolesniĉke sobe

Priprema jela, sobe bolniĉkog osoblja

Ordinacije, laboratorije, apoteke

Operacione sale, sale za obdukciju

80

80

150

600

Drvna

industrija

Rezanje dvreta

Jednostavni radovi za obradu drveta

Radovi za finu obradu drveta

Rezbarenja i tome sliĉni fini poslovi oko

drveta

80

150

300

600

Grafiĉka

industrija

Priprema litografskih ploĉa, radovi oko

štamparskih mašina, štampanje tapeta

Radovi na litografskim ploĉama,

galvanoplastika, sortiranje papira

Izrada klišea, doterivanje sloga, izrada

matrica

150

300

600

Vrednosti osvetljenja obeleţene sa * se uzimaju ako je osveljenje izvršeno sa sijalicama sa metalnim

vlaknom. Osvetljenje sa fluorescentnim cevima treba da bude i do 100% veće.

Značaj pravilnika

Ostvarenje povoljnih uslova radna sredina omogućava rad u optimalnim uslovima, što se povoljno

odraţava na zdravlje radnika kao i na njegove radne sposobnosti. Posledice izloţenosti neadekvatnim

vrednostima mikroklime, osvetljenju, buce i vibracijama ne predstavljaju direktnu opasnost za ţivot

ĉoveka, ipak, prekomerna i dugotrajna izloţenost neadekvatnim vrednostima parametara dovodi do

oštećenja u organizmu i utiĉe na kvalitet ţivot.

4.6.3 Pravilnik o bezbednosti mašina

„Pravilnik o bezbednosti mašina“u potpunosti podrţava Direktivu 2006/42/ES koja se odnosi

na mašine i kojom se dopunjavaju već usvojena Direktiva 95/16/ES Saveta Evropske unije.

„Pravilnikom se propisuju: bitni zahtevi za zaštitu zdravlja i bezbednosti koji se odnose na

projektovanje i izradu mašina, kao i drugi zahtevi i uslovi koji moraju biti ispunjeni za njihovo

stavljanje na trţište i/ili upotrebu; sadrţina Deklaracije o usaglašenosti mašine i Deklaracije o ugradnji

delimiĉno završene mašine; sadrţina tehniĉke dokumentacije; postupci za ocenjivanje usaglašenosti;

zahtevi koje mora da ispuni telo za ocenjivanje usaglašenosti da bi bilo imenovano za ocenjivanje

usaglašenosti; znak usaglašenosti i oznaĉavanje usaglašenosti; poverljivost podataka i zaštnita

klauzula“. [Pravilnik o bezbednosti mašina "Sluţbeni glasnik RS" broj 36/09.]

Sem odredbi Pravilnika regulisanim sa dvadesetĉetiri ĉlana, sastavni deo pravilnika su i jedanaest

priloga.

Prilozi detaljno opisuju:

bitne zahteve za BZR koji se odnose na projektovanje i izradu mašina,

deklaracije,

CE znak,

vrste mašina na koje se mora primeniti jedan od postupaka za ocenjivanje usaglašenosti iz

ĉlana pravilnika o bezbednosti mašina,

spisak bezbednosnih komponenti iz ĉlana Pravilnika o bezbednosti mašina,

uputstva za montaţu delimiĉno završenih mašina,

tehniĉku dokumentaciju za mašine i odgovarajuću tehniĉku dokumentaciju za delimiĉno

završene mašine,

ocenjivanje usaglašenosti pomoću internih provera u proizvodnji mašina,

EZ pregled tipa mašina,

potpuno obezbeĊenje kvaliteta i

zahteve koje mora da ispuni telo za ocenjivanje usaglašenosti da bi bilo imenovano za

ocenjivanje usaglašenosti.

Da bi se Direktive EU i nacionalna zakonska regulativa što efikasnije primenila, uspostavljaju se i

primenjuju harmonizovani standardi u oblasti bezbednosti i BZR kao njihova logistiĉka podrška.

Bezbednost mašina je na prvom mestu u programu standardizacije zemalja EU. Osnovni cilj

Evropskih standarda EN ISO 12100-1 i EN ISO 120001-2, je da definišu strategiju i principe

neophodne za usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom na praktiĉan naĉin.

Na osnovu evropskih standarda usvajaju se identiĉni nacionalni standardi. Nacionalni standardi koji

su u suprotnosti sa vaţećim evropskim standardima moraju se povući iz upotrebe.

Skup standarda struktuiran je na sledeći naĉin:

a) Standardi tipa „A“ (osnovni standard za bezbednost) daju osnovne pojmove, principe za

projektovanje i opšte aspekte primenjive na sve mašine.

b) Standard tipa „B“ (grupni standardi za bezbednost) odnosi se na jedan aspekt bezbednosti ili

jedan tip zaštitnih ureĊaja koji se koristi za širok dijapazon mašina:

Standard tipa B1 odnosi se na jedan aspekt bezbednosti (primer; bezbednosna rastojanja, temperatura

površine, buka i itd).

Standard tipa B2 odnosi se na zaštitne ureĊaje (primer: dvoruĉne komande, ureĊaj za blokadu, ureĊaj

osetljiv na pritisak, zaštitnik itd).

v) Standard tipa „C“ (standardi za bezbednost familije mašina) daje detaljnije bezbednosne

zahteve za pojedine mašine i grupe mašina.

PrilagoĊavanje karakteristika mašine ovim standardima omogućava lakše saĉinjavanje „Deklaracije o

usaglašenosti mašine“ i „Deklaracije o ugradnji delimiĉno završene mašine“ i time mogućnost

postavljanja znaka usaglašenosti (CE znak) na mašinu.

OSNOVNI TERMINI I DEFINICIJE dati su u tabeli br.16

Tabela 16.: Termini i definicije[MeĊunarodni Standard EN ISO 12100-1:2003 o bezbednosti mašina

,4]

TERMIN DEFINICIJA

Mašina

Sklop povezanih delova ili komponenata od kojih je bar jedan

pokretan pomoću pokretaĉa - motora i namenjen je za obavljanje

nekog procesa kretanja ili pakovanja materijala. [3]

Pouzdanost

(mašine)

Osobina mašina ili komponenata ili opreme da bez grešaka

izvršavaju projektovane funkcije pod odreĊenim uslovima u

datom vremenu. [3]

Gotovost

(mašine)

Osobina mašine da bude u stanju spremnosti za izvršavanje

projektovanih funkcija pod odraĊenim uslovima ili nakon otkaza

i izvoĊenja odgovarajućeg zahvata vraćanje u stanje obavljanja

funkcijama shodno uputstvu za rad. [3]

Ostali termini i definicije nisu dati u radu zbog obimnosti teksta. Mogu se prouĉiti u originalnom

standardu EN ISO 12100-1:2003. [MeĊunarodni Standard EN ISO 12100-2:2003 o bezbednosti

mašina]

Mašina je kompleksan tehniĉki sistem ĉiju je strukturu moguće opisati sa dva bitna podsistema:

upravljaĉki i

pogonski

Upravljaĉki i pogonski podsistem su sloţeni i integrisani od niza zasebnih funcionalnih celina i dati su

na slici 4.6C.

Slika 4.6C: Blok šema mašine [Zvonimir Bukta, Strategija bezbednosti mašina, Tempus, Velika

Plana, maj 2010.]

4.6.6 PRAVILNIK o obezbeĎivanju oznaka za bezbednost i zdravlje na radu („Sl. glasnik RS”

br.95/10)

Ovim pravilnikom propisuju se minimalni zahtevi koje je poslodavac duţan da ispuni pri

obezbeĊivanju oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu.

Pravilnik se ne primenjuje na:

1) oznake za stavljanje na trţište opasnih materija, preparata, proizvoda i/ili opreme, osim u

sluĉajevima kada je to drugim propisima utvrĊeno;

2) oznake koje se koriste u drumskom, ţelezniĉkom, reĉnom, pomorskom ili vazdušnom

saobraćaju. [Pravilnik o obezbeĊivanju oznaka za bezbedanost i zdravlje na radu („Sl. glasnik RS”, br.

95/10)]

Vrste oznaka

Oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu jeste oznaka koja se odnosi na odreĊeni predmet,

aktivnost ili situaciju i koja obezbeĊuje informaciju ili instrukciju o bezbednosti i/ili zdravlju na radu

putem oznake na tabli, boje, svetlosne oznake ili zvuĉnog signala, usmene komunikacije ili znaka koji

se daje rukom;

Oznaka zabrane jeste oznaka koja zabranjuje postupanje koje moţe dovesti do nastanka

opasnosti ili opasne pojave;

Oznaka upozorenja jeste oznaka koja daje upozorenje o opasnosti ili opasnoj pojavi;

Oznaka obaveze jeste oznaka koja obezbeĊuje instrukciju o obaveznom naĉinu postupanja;

Oznaka izlaza u sluĉaju opasnosti ili prve pomoći jeste oznaka koja obezbeĊuje informaciju o

izlazu u sluĉaju opasnosti ili prvoj pomoći;

Informativna oznaka obezbeĊuje informaciju :

oznaka na tabli jeste oznaka koja obezbeĊuje odreĊenu informaciju putem kombinacije

geometrijskih oblika, boja i simbola ili piktograma i koja je uĉinjena vidljivom dovoljnim

osvetljenjem;

dopunska oznaka na tabli jeste oznaka na tabli koja se koristi zajedno sa oznakom

bezbednosna boja jeste boja koja ima odreĊeno znaĉenje;

simbol ili piktogram jeste slika koja opisuje situaciju ili obezbeĊuje instrukciju o

obaveznom naĉinu postupanja i koja se koristi na tabli ili osvetljenoj površini;

svetlosna oznaka jeste oznaka koja je obezbeĊena ureĊajem koji je napravljen od providnih

ili prozraĉnih materijala koji su osvetljeni iznutra ili odnazad tako da je osvetljena površina vidljiva;

zvuĉni signal jeste kodirani zvuk koji proizvodi ureĊaj koji je napravljen za tu svrhu, bez

upotrebe ljudskog ili veštaĉkog glasa;

govorna komunikacija jeste unapred odreĊena govorna poruka koja je saopštena ljudskim

ili veštaĉkim glasom;

znak koji se daje rukom jeste pokret i/ili poloţaj ruku i/ili šaka, u kodiranom obliku, koji se

daju zaposlenom koji izvodi manevre koji mogu da predstavljaju opasnost po zaposlene.

Obaveze poslodavca

Poslodavac je duţan da, uzimajući u obzir procenu rizika, obezbedi i istakne oznake za

bezbednost i/ili zdravlje na radu tamo gde rizik, odnosno opasnosti i štetnosti nisu mogli da budu

otklonjeni ili smanjeni primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac je duţan da, postavi odgovarajuće oznake drumskog, ţelezniĉkog, reĉnog,

pomorskog ili vazdušnog saobraćaja. [Pravilnik o obezbeĊivanju oznaka za bezbedanost i zdravlje na

radu („Sl. glasnik RS”, br. 95/10)]

Obaveštavanje zaposlenih

Poslodavac je duţan da zaposlenima ili njihovim predstavnicima za bezbednost i/ili zdravlje na

radu na radu obezbedi informacije koje se odnose na bezbednost i/ili zdravlje na radu na radu, a

naroĉito o merama koje se preduzimaju u vezi sa obezbeĊivanjem oznaka za bezbednost i/ili zdravlje

na radu.

Osposobljavanje zaposlenih

U toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad zaposlene Poslodavac mora da zaposlene sa

svim merama koje se preduzimaju u vezi sa obezbeĊivanjem oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na

radu i da im obezbedi uputstava ili instrukcije u pismenoj formi koje se odnose na obavezne naĉine

postupanja i znaĉenje oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu, a naroĉito na znaĉenje oznaka za

bezbednost i/ili zdravlje na radu koje sadrţe reĉi.

Saradnja poslodavca i zaposlenih

Poslodavac i zaposleni, odnosno njihovi predstavnici za bezbednost i/ili zdravlje na radu na

radu duţni su da saraĊuju u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na obezbeĊivanje oznaka za

bezbednost i/ili zdravlje na radu.

Vrste oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu

1. Trajne oznake za bezbednost i/ili zdravlje na radu

Trajne oznake na tabli moraju da se koriste za oznake zabrane, upozorenja, obaveze i

za oznaĉavanje izlaza u sluĉaju opasnosti ili prve pomoći.

Oznake na tablama i/ili bezbednosne boje moraju da se koriste za trajno oznaĉavanje

lokacije i identifikaciju opreme za gašenje poţara.

Oznake na tablama na posudama i cevovodima moraju da budu postavljene u skladu

sa zahtevima iz Priloga 3 ovog pravilnika.

Mesta na kojima postoji mogućnost udara u prepreku ili pada moraju da budu trajno

obeleţena bezbednosnom bojom i/ili oznakom na tabli.

Saobraćajne površine moraju da budu trajno obeleţene bezbednosnom bojom.

2. Oznake za bezbednost i/ili zdravlje na radu na radu u odreĊenim okolnostima

Svetlosne oznake, zvuĉni signali i/ili govorna komunikacija moraju da se koriste kada

odreĊene okolnosti to zahtevaju, uzimajuću u obzir mogućnosti za zamenu i

kombinovano korišćenje oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu koji su

propisani u taĉki 3. ovog priloga, da bi se upozorilo na opasnost, da bi se pozvala

lica da preduzmu specifiĉno postupanje ili da se pozovu lica na evakuaciju u

sluĉaju opasnosti.

Znaci koji se daju rukom i/ili govorna komunikacija moraju da se koriste kada

okolnosti to zahtevaju da bi se navodilo ili usmeravalo lice koje izvodi opasne

manevre.

3. Moguće kombinovano korišćenje oznaka za bezbedan i zdrav rad:

svetlosna oznaka i zvuĉni signal,

svetlosna oznaka i govorna komunikacija,

znaci koji se daju rukom i govorna komunikacija.

Znaĉenje ili namena i instrukcije i informacije boja iz Tabele br.17. odnose se na sve oznake za

bezbednost i/ili zdravlje na radu na radu i bezbednosne boje.

Tabela br.17.: Znaĉenje ili namena i instrukcije i informacije boja. [Pravilnik o obezbeĊivanju

oznaka za bezbedanost i zdravlje na radu („Sl. glasnik RS”, br. 95/10)]

Boja Znaĉenje ili namena Instrukcija i informacija

Crvena

Oznaka zabrane Opasno postupanje

Upozorenje na opasnost

Zaustavi, ugasi, ureĊaj za zaustavljanje u sluĉaju

opasnosti

Evakuacija

Oprema za gašenje poţara Identifikacija i lokacija

Ţuta ili

tamnoţuta Oznaka upozorenja

Paţnja, oprez

Proveri

Plava Oznaka obaveze

Specifiĉno postupanje ili radnja

Korišćenje sredstava i opreme za liĉnu zaštitu na

radu

Zelena

Oznaka izlaza u sluĉaju

opasnosti ili prve pomoći Vrata, izlazi, prolazi, oprema i prostorije

Nema opasnosti Povratak u normalno stanje

1. Efikasnost oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu na radu ne sme da bude umanjena:

1.1. prisustvom drugog izvora istih ili sliĉnih oznaka koji bi mogao da utiĉe na vidljivost ili

ĉujnost, pa je zbog toga posebno potrebno:

1.2. lošom izradom, nedovoljnim brojem, nepravilnim isticanjem, slabim odrţavanjem ili

nepravilnim radom signalnih ureĊaja.

2. Oznake za bezbednost i/ili zdravlje na radu na radu i signalni ureĊaji moraju da budu redovno

ĉišćeni, odrţavani, proveravani, popravljani i ukoliko je potrebno zamenjeni sa ciljem da se

zadrţe bitni i/ili funkcionalni kvaliteti.

3. Broj oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu na radu i signalnih ureĊaja koje treba postaviti

kao i njihov raspored zavise od vrste opasnosti i veliĉine prostora koji pokrivaju.

4. Oznakama za bezbednost i/ili zdravlje na radu na radu koje zahtevaju snabdevanje energijom

mora da bude obezbeĊen drugi izvor energije u sluĉaju da doĊe do prekida osnovnog napajanja,

osim ukoliko u tom sluĉaju nije otklonjenja i opasnost zbog koje je oznaka za bezbednost i/ili

zdravlje na radu na radu i postavljena.

5. Svetlosne oznake i/ili zvuĉni signali, koji treba da upozore na poĉetak neke aktivnosti, moraju da

budu aktivirani pre poĉetka i da traju svo vreme dok traje ta aktivnost, a po završetku korišćenja

da budu vraćeni u prvobitno stanje.

6. Svetlosne oznake i zvuĉni signali moraju da budu provereni posle postavljanja i periodiĉno u toku

korišćenja sa ciljem da se obezbedi njihov pravilan rad i efikasnost.

7. Oznake za bezbednost i/ili zdravlje na radu na radu moraju da budu dopunjene ili zamenjene

ukoliko je njihova vidljivost ili ĉujnost umanjena iz bilo kog razloga, pa i zbog korišćenja

sredstva i opreme za liĉnu zaštitu na radu.

8. Prostorije ili prostor u zatvorenom koji se koriste za skladištenje znaĉajnih koliĉina opasnih

materija moraju da budu obeleţene odgovarajućim oznakama za bezbednost i/ili zdravlje na radu

na radu.

ZAHTEVI ZA OZNAKE NA TABLAMA

Oblik i boje oznaka na tablama propisani su u ovom Pravcilniku u skladu namenom oynaka.

o Piktogrami moraju da budu što jednostavniji i da sadrţe samo bitne detalje.

o Piktogrami koji se koriste mogu da budu neznatno drugaĉiji ili detaljniji od onih koji

su prikazani u taĉki 3. ovog priloga, ali pri tome moraju da obezbede isto znaĉenje i

da ne dovedu do pogrešnog razumevanja ili zamene znaĉenja.

o Oznake na tablama moraju da budu napravljene od materijala koji je otporan na

udarce, vodu i ostale štetne uticaje iz okoline u kojoj se nalaze.

Veliĉina i kolorometrijske i fotometrijske karakteristike oznake na tabli moraju da budu takve

da oznaka uvek bude lako vidljiva i razumljiva. [Pravilnik o obezbeĊivanju oznaka za bezbedanost i

zdravlje na radu („Sl. glasnik RS”, br. 95/10)]

o

Uslovi korišćenja oznaka

Oznake na tablama moraju da budu postavljene na odgovarajućoj visini u liniji pogleda i na

dobro osvetljenom, pristupaĉnom i vidljivom mestu, uzimajući u obzir sve prepreke koje se nalaze na

mestu prilaska opasnoj zoni ili u neposrednoj blizini specifiĉne opasnosti ili objekta (predmeta).

Upotreba fluoroscentnih i reflektujućih materijala ili dodatnog veštaĉkog osvetljenja je obavezna u

sluĉajevima lošeg prirodnog osvetljenja.

Kada više na postoje okolnosti zbog kojih su postavljene oznake na tablama moraju da budu

uklonjene

Korišćenje oznaka

Oznake zabrane

Izgled: oblik – krug; crni piktogram na beloj podlozi; oiviĉen crvenom bojom i sa crvenom

popreĉnom linijom; crvena boja zauzima najmanje 35% površine oznake.

Oznake na tablama prikazane na slici 12.

ZABRANjENO PUŠENjE

ZABRANjENO PUŠENjE I

UPOTREBA OTVORENOG

PLAMENA

ZABRANjEN PRISTUP

PEŠACIMA

NE GASI VODOM

NIJE ZA PIĆE

ZABRANjEN PRISTUP

NEOVLAŠĆENIM LICIMA

ZABRANjEN PRISTUP INDUSTRIJSKIM

VOZILIMA

NE DIRAJ

Slika 12: Oznake na tablama [Pravilnik o obezbeĊivanju oznaka za bezbedanost i zdravlje na

radu („Sl. glasnik RS”, br. 95/10)]

Oznake upozorenja

Izgled: oblik – trougao; crni piktogram na ţutoj podlozi; oiviĉen crnom bojom; ţuta

boja zauzima najmanje 50% površine oznake.

Oznake na tablama prikazane su na slici 13 i 14.

ZAPALjIV MATERIJAL ILI

VISOKA TEMPERATURA

EKSPLOZIVNI MATERIJAL

OTROVNI MATERIJAL

KOROZIVNI MATERIJAL

RADIOAKTIVNI MATERIJAL

VISEĆI TERET

INDUSTRIJSKA VOZILA

OPASNOST: VISOK NAPON

Slika 13: Oznake upozorenja 1-

deo

OPŠTA OPASNOST

LASERSKO ZRAĈENjE OKSIDIRAJUĆI MATERIJAL NEJONIZUJUĆE ZRAĈENjE

JAKO MAGNETNO POLjE

PREPREKE

MOGUĆNOST PADA

BIOLOŠKE ŠTETNOSTI

NISKA TEMPERATURA

ŠTETAN ILI IRITIRAJUĆI

MATERIJAL

Slika 14: Oznake upozorenja 2-deo [Pravilnik o obezbeĊivanju oznaka za bezbedanost i

zdravlje na radu („Sl. glasnik RS”, br. 95/10)]

Podloga oznake za štetan ili iritirajući materijal izuzetno moţe da bude tamnoţute boje

da bi se razlikovala od sliĉnog saobraćajnog znaka.

Dopunska oznaka na tabli za obeleţavanje radnih mesta na kojima zaposleni jesu ili

mogu da budu izloţen prašini koja potiĉe od azbesta ili materijala koji sadrţi azbest,

jeste pravougaonog oblika, ţute podloge, oiviĉena crnom bojom, sa

natpisom:,,OPASNOST – AZBESTNA VLAKNA!” i koristi se zajedno sa oznakom

upozorenja za opštu opasnost, slika 15.

Slika 15.: Dopunska oznaka na kojima zaposleni jesu ili mogu da budu izloţen prašini koja potiĉe od

azbesta ili materijala koji sadrţi azbest [Pravilnik o obezbeĊivanju oznaka za bezbedanost i zdravlje

na radu („Sl. glasnik RS”, br. 95/10)]

ОПАСНОСТ –

АЗБЕСТНА

ВЛАКНА!

Dopunska oznaka na tabli koja se koristi prilikom obavljanje poslova rušenja,

uklanjanja, popravke i odrţavanja kada se moţe pretpostaviti da će graniĉna vrednost

izloţenosti azbestu biti prekoraĉena, jeste pravougaonog oblika, ţute podloge, oiviĉena

crnom bojom, sa natpisom:,,OPASNOST – GVI AZBESTU MOŢE DA BUDE

PREKORAĈENA!” i koristi se zajedno sa oznakom upozorenja za opštu opasnost, slika

16.

Slika 16. Dopunska oznaka na tabli koja se koristi prilikom obavljanje poslova rušenja, uklanjanja,

popravke i odrţavanja kada se moţe pretpostaviti da će graniĉna vrednost izloţenosti azbestu biti

prekoraĉena [Pravilnik o obezbeĊivanju oznaka za bezbedanost i zdravlje na radu („Sl. glasnik RS”,

br. 95/10)]

Oznake obaveze

Izgled: oblik – krug; beli piktogram na plavoj podlozi; plava boja zauzima najmanje

50% površine oznake.

Oznake na tablama prikazane su na slici 17 i 18 [Pravilnik o obezbeĊivanju oznaka za

bezbedanost i zdravlje na radu („Sl. glasnik RS”, br. 95/10)]

OBAVEZNO KORIŠĆENjE

SREDSTAVA ZA ZAŠTITU

OĈIJU

OBAVEZNO KORIŠĆENjE

ZAŠTITNOG ŠLEMA

OBAVEZNO KORIŠĆENjE

SREDSTAVA ZA ZAŠTITU

SLUHA

ОПАСНОСТ –ГВИ АЗБЕСТУ

МОЖЕ ДА БУДЕ ПРЕКОРАЧЕНА!

OBAVEZNO KORIŠĆENjE

SREDSTAVA ZA ZAŠTITU

DISAJNIH ORGANA

OBAVEZNO KORIŠĆENjE

ZAŠTITNE OBUĆE

Slika 17: oznake obaveze 1-deo

OBAVEZNO KORIŠĆENjE

ZAŠTITNIH RUKAVICA

OBAVEZNO KORIŠĆENjE

ZAŠTITNE ODEĆE

OBAVEZNO KORIŠĆENjE

SREDSTAVA ZA ZAŠTITU LICA

OBAVEZNO KORIŠĆENjE

OPREME ZA SPREĈAVANjE

PADOVA SA VISINE I U

DUBINU

OBAVEZNA PUTANjA KRETANjA LICA

OPŠTA OZNAKA OBAVEZE

(Koristi se zajedno sa drugom oznakom obaveze)

Slika 18: Oznake obaveze 2-deo [Pravilnik o obezbeĊivanju oznaka za bezbedanost i zdravlje

na radu („Sl. glasnik RS”, br. 95/10)]

Oznake izlaza u slučaju opasnosti ili prve pomoći

Izgled: oblik – pravougaonik ili kvadat; beli piktogram na zelenoj podlozi; zelena boja zauzima najmanje 50% površine oznake.

Oznake na tablama prikazane na slici 19 i 20.

IZLAZ U SLUČAJU OPASNOSTI

U OVOM SMERU

(Koristi se kao dopunska oznaka)

Slika 19: Oznake izlaza [Pravilnik o obezbeĊivanju oznaka za bezbedanost i zdravlje na radu („Sl.

glasnik RS”, br. 95/10)]

ИЗЛАЗ

У СЛУЧАЈУ ОПАСНОСТИ

PRVA POMOĆ

NOSILA

TUŠ ZA PRVU POMOĆ

ISPIRANjE OČIJU

TELEFON U SLUČAJU OPASNOSTI ILI

ZA PRVU POMOĆ

Slika 20: Oznake prve pomoći [Pravilnik o obezbeĊivanju oznaka za bezbedanost i zdravlje na radu

(„Sl. glasnik RS”, br. 95/10)]

Oznake opreme za gašenje požara

Izgled: oblik – pravougaonik ili kvadat; beli piktogram na crvenoj podlozi; crvena boja zauzima najmanje 50% površine oznake.

Oznake na tablama prikazane na slici 21.

HIDRANT

LESTVE

APARAT ZA GAŠENjE

POŽARA

TELEFON U SLUČAJU

POŽARA

U OVOM SMERU

(Koristi se kao dopunska oznaka)

Slika 21: Oznake opreme za gašenje požara [Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbedanost i

zdravlje na radu („Sl. glasnik RS”, br. 95/10)]