Kompakt Magazin 12

7/24/2019 Kompakt Magazin 12

1/68

-

MMAAGAZINGAZIN1122

AKTIVNA BAZA PODATAKAAKTIVNA BAZA PODATAKAOOstanjustanjuupravljanjaupravljanjakomunalnimkomunalnim

otpadom iotpadom iotpadnimotpadnimvodamavodama

ASOCIJACIJA ZA UPRAVLJANJE VRSTIM OTPADOM

novembar2012

KOMPAKTKOMPAKT


2/68


3/68

OOPrvi broj KOMPAKT magazina

RE UREDNIKA

MAGAZIN3KOMPAKTKOMPAKT

MAGAZIN06/2012


4/68

06/20124

IZOVOGBROJA

Tema broja: Aktivna baza podataka str. 17

Intervju: Hranislav Stojkovi str. 32

Reportaa: Regionalna deponija Duboko str. 35

Aktuelnosti: Otpad u Evropskoj unijistr. 46

Otpadne vode u slivu Zapadne Morave str. 52

Izdava: Departman za inenjerstvo zatite ivotne sredine i zatite na radu

Fakulteta tehnikih nauka Univerziteta u Novom SaduAdresa:Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 6Telefon: 021 455 672, Web adresa: www.izzs.uns.ac.rs,E-mail: [email protected] i glavni i odgovorni urednik: Doc. dr Goran Vuji,Izvrni urednik: Stanko PevacRedakcija:Nemanja Stanisavljevi, Dejan Ubavin, Bojan Batini,Bojana Tot, Svjetlana Jokanovi, Bojana Beronja, Sran Kovaevi,Zorica Mirosavljevi, Dragana trbac, Nikola Maodu,Maja Stupavski, Miodrag ivanev, Jelena Jovanevi,Duan Milovanovi, Maja ogo, Aleksandra Gak

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad502/504KOMPAKT magazin: upravljanje otpadom & reciklaaglavni i odgovorni urednik Goran Vuji. - 2008, br. 1(dec.) - . - Novi Sad: Departman za inenjerstvo zatiteivotne sredine Fakulteta tehnikih nauka Univerzitetau Novom Sadu, 2008-. - Ilustr. - 30cmISSN 1821-2824COBISS.SR-ID 237379335

MAGAZINKOMPAKTKOMPAKT

MAGAZIN


5/68

VESTI

Novo postrojenje za reciklau elek-tronskog i elektrinog otpada E-recik-laa, vredno osam miliona evra, otvo-

reno je u Niu krajem septembra u okvi-ru fabrike Jugo impeks eer, saoptila jeta kompanija.

Generalni direktor Jugo impeksa eerNinoslav Milenkovi kazao je agencijiBeta da novo postrojenje za preradufriidera, malih i velikih kunih aparatai televizijskih katodnih cevi predstavljanajveu domau grinfild investiciju u

Niu u poslednjih deset godina.Fabrika zapoljava 250 radnika,

dok e u sakupljakoj mrei i meukooperantima biti angaovano i do 4.000ljudi, kazao je Milenkovi i dodao da

je trenutno uposleno oko 2.000 kooper-anata.

Prema njegovim reima, postrojenjeza reciklau elektrinog I elektronskogotpada uraeno je po najnovijimtehnologijama i dnevno moe da preradi50 tona otpada, dok je godinji kapacitetoko 15.000 tona.

Posebna vrednost novog postrojen-ja jeste ta to e prvi put u Srbiji moida se kompletno recikliraju friideri,odnosno svi rashladni ureaji. Samogunou prerade 1.000 friidera

dnevno, predstavlja postrojenje sa najve-im kapacitetom u zemlji i regionu,rekao je Milenkovi.

Sve to bude preraivano u fabrici,kako je dodao, moi e ponovo da se

koristi - katodno staklo, metalni delovi,bakarni kablovi I plastika.

Fabrika je izvozno orijentisana i sav

reciklirani materijal e se izvoziti.Izvozie se reciklat koji e moi da sekoristi za dalju upotrebu u industriji,rekao je Milenkovi i naglasio da e sesav otpad biti zbrinut na propisan nain.

Katodno staklo e se izvoziti uHolandiju, a feron u Nemaku, naveo jeMilenkovi. On je kazao da je plan dase u nikoj fabrici preraduje otpad i iz

bivih jugoslovenskih republika.

Kako bi se olakalo prikupljanjeotpada, uvedena je i besplatna zelenalinija 0800-085-085 na koju graani

mogu da se obrate i prijave stare elek-trine i elektronske ureaje u svomokruenju na teritoriji cele Srbije. U rokuod 24 asa ti ureaji se preuzimaju,

besplatno odvoze i potpuno bezbednoprerauju.

U Evropi se po stanovniku obradietiri kilograma elektrinog i elektron-skog otpada godinje, dok je u Srbiji tajiznos deset puta manji.

Kompletna reciklaa rashladnih ureaja

Smederevo: Poveati obim reciklaeVie od 30 tona plastine ambala-

e za recikliranje moe se dobiti sadeponije u Godominskom polju i iznamenskih kontejnera, ali se, od to-ga, meseno iskorsti oko pola tone,

rekao je za agenciju Beta direktorsmederevske istoe Milovan Sto-ovi.

Iako gubi na reciklai plastineambalae JKP istoa pregovarasa ljudima koji na deponiji izdvajaju

plastiku za privatnu firmu da potpiuugovor o otkupljivanju svega to semoe reciklirati, kako bi poveanimobimom recilae bila profitabilna,objasnio je Stoovi.

Recikliranje PET ambalae se ispla-ti, pod uslovom da postoji dobra orga-nizacija, s primarnom i sekundarnomselekcijom otpada, naveo je Stoovi.

Primarna postoji kada postavite

mreaste kontejnere za selektivnoodlaganje papira, plastike, stakla dagraani odmah znaju gde se taodlae a sekundarna je kada ljudi nadeponiji godinama, pre nego to nai

buldoeri to zatrpaju, odvaja ju zaprivatnike ono to prodaju rekao jeStoovi.

istoa, prema njegovim reima,ima reciklani centar, gde se prikupljaPET ambalaa i papir i od firme koja

otkupljuje baliranu plastiku je, na imepredate presovane PET ambalae, dobiladesetak plastinih kontejnera za centargrada.

Stoovi je naveo da istoa gubi

i zato to neko nou prazni kontejneresa PET ambalaom.

Svaka firma koja uzme da gazdujedeponijom zarauje ne samo naplatom

po toni deponovanog smea ve izdva-janjem sekundarnih sirovina. Na deponi-ji imate metalni otpad, plastiku, papir,karton mnogo toga to se reciklira,naveo je Stoovi i dodao da e boljomorganizacijom istoa reciklaomipak ostvarivati dobit.

06/2012 5


MAGAZIN


6/68

Ministar energetike, razvoja izatite ivotne sredine u VladiRepublike Srbije Zorana Mihajlovi

razgovarala je poetkom oktobra sadirektorom za proirenje Evropskeunije, jugoistonu Evropu i Tursku uMinistarstvu ekonomije i tehnologijeSR Nemake Helgeom Tolksdorfomo temama u vezi sa energetikom izatitom ivotne sredine.

U saoptenju ovog ministarstvanavodi se da je u cilju poveanja ener-getske efikasnosti toplana u Srbiji

postigut dogovor o saradnji u oblastipromene strukture ulaznih goriva ipretvaranja toplana u kogenerativna

postrojenja, koja e uz toplotnuisporuivati i elektrinu energiju.Kada je re o zatiti ivotne sre-

dine, predstavnici Ministarstvaekonomije i tehnologije Nemake pri-hvatili su da obezbede prisustvo ref-erentnih kompanija koje e uestvo-vati u rekultivaciji kopova i ireg

podruja Borskog basena, a kao pose-ban oblik saradnje dogovorena je

edukacija srpskih strunjaka iz po-menutih oblasti.

Na osnovu postignutih dogovorapomenuta ministarstva Srbije i Nema-ke pristupie operacionalizaciji pla-nova u narednom periodu.

Poseta delegacije Ministarstva eko-

nomije i tehnologije Srbiji predstavljanastavak saradnje zapoete tokom

posete prvog potpredsednika VladeSrbije i ministra odbrane AleksandraVuia i ministra energetike, razvojai zatite ivotne sredine Zorane Mi-hajlovi Nemakoj.

Saradnja sa Nemakom

06/20126


MAGAZIN

SANU: Prioriteti SrbijeEnergetika i zatita ivotne sredine

su meu prioritetima dugoronog razvo-ja Srbije, a imperativ je primena novetehnologije obnovljivih izvora, izjavio

je predsednik Srpske akademije nauka iumetnosti (SANU) Nikola Hajdin.

Pored neophodnog daljeg razvojamrea termoelektrana i hidroelektrana,imperativ postaju nove tehnologije iji

je cilj da znaajno poveaju uee

obnovljivih izvora energije u ukupnomenergetskom bilansu, kazao je Hajdinna naunom skupu Energetika i ivotnasredina u SANU.

Hajdin je podsetio da e Srbija 2015.godine preispitati odluku o zabraniizgradnje nuklearnih elektrana koja jemeutim ne spreava da uestvuje uizgradnji takvih objekata u susednimzemljama.

Bezbednost rada nuklearnihelektrana, a posebno bezbedno skla-ditenje i trajno odlaganje nuklearnogotpada, bitni su faktori pri odluivan-

ju da li e Srbija graditi sopstvene ilizajednike nuklearne elektrane ususednim dravama, kazao je on.

Hajdin je istakao da e intenzivantehnoloki razvoj i rast ivotnog stan-darda poveati broj korisnika elek-trine energije to mora biti pro-

praeno zatitom ivotne sredine.Predsednik SANU je naglasio da

je cilj skupa da se sagleda odrivrazvoj energetike u Srbiji i predloizatita ivotne sredine.

Akademik Marko Anelkovi jeocenio da je proizvodnja energijenajeklatantniji primer naruavanjaivotne redine.

Istovremeno, kako je dodao, ob-novljivi izvori jo ne predstavljajurespektabilne izvore energije, anema javno dostupne i potpune infor-macije o uticaju na ivi svet postro-

jenja koja koriste taj vid energije.


7/68

VESTI

06/2012 7

abaka fabrika mineralnihubriva, deo Eliksir grupe, poela

je ienje deponi je indus trijskogotpada piritne izgoretine, smeteneu blizini grada, i izvoz materijala uKinu, gde se koristi u proizvodnjigvoa.

Ta kompanija uloila je preko300.000 evra u opremu za otkopava-nje i utovar na bare piritne izgore-tine, koja je nastala u proizvodnjisumoprne kiseline u fabrici mineral-

nih ubriva i koja sadri teke metale,te moe da zagadi zemljite.

Prema reima direktora za zatituivotne sredine Eliksir grupe VladimiraSrdanovia, ceo postupak ienja depo-nije i revitalizacije zemljita bie zavr-en za tri godine.

To je posao vezan za vremenskeuslove, jer se prevoz obavlja renim

putem, do luke Konstanca pa zatimbrodovima u Kinu, i zato je mogueraditi samo sedam meseci. Ukoliko de-

poniju oistimo za 14 meseci jo tolikovremena je potrebno za ozelenjavanje i

sadnju prvog drvea, rekao je Srda-novi agenciji Beta.On je naveo da se piritna izgoretina

u Kini prodaje za 20 do 33 dolara zatonu, jer sadri 58 procenata rudegvoa, i da je zarada mala ali velikaekoloka korist.

Procenjuje se da je na deponijismeteno 800.000 tona izgoretine.

Ta deponija locirana je uz rekuSavu, u selu Oracu, i predstavlja jednood tri iste ekoloke crne take u Srbiji.

Metani Oraca tvrde da je tokomformiranja deponije, krajem prologveka, voe i povre bilo je pirit-crvene

boje.Prodavali smo i crveni kupus a

rasol je bio kao sok od vianja. I to sejelo ovde. U to vreme sve je bilo crvenood praine i po nekoliko kilometara oddeponije, rekao je poljoprivrednikDejan Peri.

Eliksir grupa isti i deponiju piritneizgoretine u Prahovu, na kojoj je sme-teno dva miliona tona, a ve je izvezeno600.000 tona piritne izgoretine.

abac: Preiavanje otpadnih voda


MAGAZIN

U apcu je poetkom oktobra pot-pisan ekonomski protokol izmeuEvropske unije i konzorcijumaHohtif solun i Gemaks (Hochtiefsolutions and Gemax) koji e omo-guiti izgradnju postrojenja za pre-iavanje otpadnih voda u tom gradu.

Ukupna vrednost projekta je 18miliona evra od ega je 10 milionaevra donacija EU, Ministarstvo

poljoprivrede, umarstva i vodopriv-rede Srbije je obezbedilo 3,7 miliona,iz NIP-a je obezbeeno 3,2 miliona,a lokalna samouprava e dati 1,5 mi-liona evra.

Izgradnja fabrike za preievanje

otpadne vode poee u novembru, aplanirano je da bude zavrena u martu2014. godine.

Prema reima zamenika efa dele-gacije EU u Srbiji Adrijana Martinsa,

pogon za preradu otpadnih voda omo-guie zdraviju ivotnu sredinu i imatiuticaj na privredu.

abac je prvi grad u Srbiji kojemEU pomae u realizaciji projekta pre-rade otpadne vode, a procenjuje se da

je potrebno 3,3 milijarde evra za uvo-enje evropskih standarda u tu ob-last, rekao je on.

Martins je novinarima tokomposete lokaciji postrojenja rekao da jepogon bitan za unapreenje kvalitetaivota graana apca, ali i stanovni-tva nizvodno na reci Savi jer neevie primati prljavu vodu. U budu-nosti to e imati direktan uticaj naekonomiju i turizam, dodao je zame-nik efa delegacije EU u Srbiji.

Gradonaelnik apca Milo Milo-

evi naglasio je da je taj pogonznaajan za privlaenje stranih inve-stitora.

Uz podrku EU ve je napravlje-na zajednika deponija sa SremskomMitovicom i transfer stanica u apcuto e uz ovaj projekat sredinu uinitiekoloki prihvatljivom. To e uiniti

i na grad privlanijim za straneinvestitore i omoguiti proizvodnjuzdrave hrane, rekao je Miloevi.

Otpadni pirit ide u Kinu


8/68

Poetkom oktobra je otvorena fab-rika briketa i peleta u Vrcu. Intere-sovanje trita za tim proizodima vee

je od kapaciteta fabrike, koja zapoljava30 radnika.Fabriku briketa (ekoloko gorivo) i

pelete (hrana za preivare), koja ezapoljavati 30 radnika, u Vrcu suotvorili generalni direktor SrbijagasaDuan Bajatovi i generalni direktordrutvenog preduzea Drugi oktobarLjubisav ljivi.

Fabrika je izgraena na rekul-tivisanom delu vrake deponije, a

ukupna vrednost investicije je 3,5 mil-iona evra od ega je investicija u samufabriku dva miliona, a milion evra jeranije uloeno u infrastrukturu.

U novoj fabrici ekolokih energena-ta za loenje i zelene mase koja sekoristi za ishranu stoke radie ukupnooko 30 radnika. Bajatovi je izjavio da

bi drava trebalo da podstakne domaepreduzetnitvo, jer je to najbolji inajlaki nain da se izae iz krize,objavljeno je na sajtu Poslovno jutro.

Duan Bajatovi je rekao da dravane bi trebalo da investira samo u

privlaenje stranih investitora ve bi deo

sredstava trebalo da odvoji na podsti-canje domaih preduzetnika.Upravo fabrika koja je otvorena

danas govori o opravdanosti dravnogintervencionalizma u privredi, rekao jeBajatovi, dodajui da je menadmentdrutvenog preduzea Drugi oktobaru Vrcu pokazao kako preduzetnikiduh moe uiniti dobre stvari.

On je istakao da je to preduzeeuspelo od sopstvenih sredstava da otvori

fabriku koja proizvodi ekoloko gorivoi stonu hranu za preivare i to sve odsirovina koje su do sada bacane naotpad.

Preduzetniki duh ne prepoznajeda li se radi o dravnom ili privatnomnovcu, istakao je Bajatovi, dodajuida je jedino bitno da se u odreeni posaoue sa idejom ulaganja a ne razmiljanjao sopstvenoj koristi.

Duan Bajatovi je kazao i da jevelika veina neuspelih privatizacija

nastala upravo zbog elje pojedinaca dase lino obogate. Postoje firme koje suneuspeno privatizovane a koje imaju i

struni kadar i poslovne potencijale i tudrava mora da se umea kako bi seispravile greke, rekao je Bajatovi.

Generalni direktor DP Drugi okto-bar, u ijem sastavu posluje novoot-vorena fabrika Ljubisav ljivi, je rekaoda je to preduzee verovatno jedino uSrbiji koje je u poslednjih est godinaotvorilo dve fabrike.

Broj zaposlenih u Drugom okto-bru konstantno se poveava tako da

smo stigli do cifre od 604 radnika, a juesmo u stalni radni odnos primili 107ljudi, rekao je ljivi, istiui da je fab-rika briketa i pelete sagraena iskljuivosredstvima preduzea.

Interesovanje trita za brikete jeveliko, fabrika ve sada ima zahteve izGrke za pet hiljada tona do krajagodine, ali, naalost, celokupnu koliinune moe da isporui, jer nema dovoljnekapacitete za proizvodnju.

06/20128

Fabrika briketa u Vrcu


MAGAZIN


9/68

Srbija od kraja septembra konanoima aktivno skladite radioaktivnogotpada, potvrdila je za Novosti Ivana

Avramovi, pomonik direktora Agen-cije za zatitu od jonizujuih zraenjai nuklearnu sigurnost Srbije. OvaAgencija je 27. septembra izdala dugooekivanu licencu za rad JP Nuklearniobjekti Srbije (NOS) za novi Hangar3, predvien za skladitenje otpada.

U stvari, izdata je dopuna licenceza upravljanje radioaktivnim otpadom,

putanje u rad i korienje privremenogskladita H3 i bezbednog skladitaradioaktivnih izvora, kae Avramovi.

Licencu je NOS iekivao celogleta kako bi odmah zapoeli sa prebaci-vanjem radioaktivnog otpada iz privre-

menih skladita irom Srbije u Vinu.Ivana Avramovi objanjava da jeAgencija jo u martu dostavila NOS-uspisak potrebne dokumentacije za izda-vanje te dozvole. To je bilo puna dvameseca pre nego to je NOS podneozvanian zahtev.

Najvei problem zbog kog se kas-nilo bio je taj to se nije znalo koja einstitucija, nezavisna od NOS, vritiinterno nadgledanje Hangara 3. NOSovaj problem nije reavao, jer nije mo-

gao da raspie javnu nabavku bez usvo-jenog programa poslovanja. A progra-ma, opet, nije bilo jer prethodna vlada

nije predvidela te trokove u ovo-godinjem budetu.Iz nereive situacije izalo se tako

to je NOS napravio ugovor o poslov-noj saradnji i mesenom plaanju saLaboratorijom za zatitu pri Institutu uVini.

Putanje u pogon Hangara 3 odkljune je vanosti za Srbiju jer suhangari 1 i 2 prepunjeni, poto se unjima ve nalazi radioaktivni otpad iz

bive Jugoslavije.

VESTI

06/2012 9

Skladite za nuklearni otpad

Fondacija za reciklau limenki zapie Riken (Recan) najavila je da e

uskoro poeti, prvi put u Srbiji, spostavljanjem jedinstvenih runihpresa za limenke, na etiri lokacije uBeogradu i Kopaoniku.

Kako se navodi u saoptenju, noverune prese za presovanje limenki,

bie postavljene u Beogradu na AdiCiganliji i u Trnom centru Ue,kao i na Kopaoniku.

Istie se da su njihovo postavljanjepodrale drutveno odgovorne kompani-je - Apatinska pivara, Koka kola i TCUe.

Presovanje limenki na taj nain,kako navodi Riken, veoma je popu-

larno u svetu, a promotivne runeprese za limenke imaju kapacitetskladinog prostora od oko 2.000limenki, odnosno 30 kilograma mater-ijala.

Planirano je da se ovaj projekatnastavi i da se obezbedi jo presa, koje

bi bile postavljene na spoljanjelokacije, kao to su plae, turistikamesta, hoteli, kafii i restorani, ali ina unutranje lokacije, kao to su op-ing centri, fakulteti, stanice...

Rune prese za limenke


MAGAZIN

Operater za upravljanje ambal-

anim otpadom Sekopak saoptio jeda je u saradnji sa partnerima u 2011.prikupio i predao na reciklau 22.491tonu ambalanog otpada.

Kako se navodi, od pet vrstaambalanog otpada koji se Srbiji

prikuplja, kompanija Sekopak je u trikategorije prikupila najvie - plastika,staklo i drvo, a u prikupljanju papirai kartona, i metala, Sekopak je na dru-gom mestu.

Sekopak je najavio da e podsti-cati javna komunalna preduzea ilokalnu samoupravu da se ukljue u

sistem upravljanja ambalaom iambalanim otpadom.

Sekopak je prvi operater upravl-janja ambalanim otpadom u Srbiji.Osnivai su A&P Pepsi, Apatinska

pivara, Bol pekiding Jurop, (BallPackaging Europe), Bambi-Banatkoncern, Karsberg Srbija (CarlsbergSrbija), Koka-kola (Coca Cola HBC),Fre end ko (Fresh & Co), KnjazMilo i Tetra pak prodakn (Tetra PakProduction).

Sekopak


10/68

Ambasador Japana u BeograduToio Cunozaki posetio je poe-tkom oktobra optinu Blace i Bla-anima poklonio novo najsavre-menije vozilo za odnoenje smeavredno 58.000 evra.

Cunozaki je na sastanku sapredsednikom optine RadojemKrstoviem rekao da je poklonmali gest panje prema prijate-ljskom srpskom narodu.

Direktor gradskog komunalnogpreduzea Goran orevi rekao

je da e poklon doprineti efikasni-joj zatiti ivotne sredine u optiniBlace.

Blace je jedina od etiri optineu Toplikom okrugu koja ima sani-tarnu deponiju na kojoj se svako-dnevno po ekolokim standardimaodlae otpad.

Sela u toj optini imaju kontej-nere koji se redovno prazne, pa jetime smanjen broj divljih deponijakoje su karakteristine za prigrad-ska naselja i seosko podruje u tom

delu Srbije.Cunozaki je u optini Blaceposetio i Viu poslovnu kolu ukoju ide 5.000 studenata. On je stu-dentima odrao predavanje o savre-menim ekonomskim tokovima uJapanu gde je najmanja stopa neza-

poslenosti.Cunozaki je rekao da je ta stopa

3,3 odsto, to je manje nego u najza-poslenijoj zemlji Evrope Nema-koj i znatno manje od SAD, gde jestopa nezaposlenosti 10 odsto.

Japanskadonacijaza Blace

Ugroen sistem reciklae otpadaPredstavnici reciklane industrije

Srbije ocenili su da je sistem reciklaeotpada u zemlji ugroen nakon ukidanja

Fonda za zatitu ivotne sredine.Oni su na Sajmu ekologije Ekoferkoji je odran na Beogradskom sajmukazali novinarima da je opstanak firmikoje se bave reciklaom doveden u

pitanje, jer ne dobijaju predviena sred-stva iz tog fonda.

Predsednik Udruenja operateraindustrijskog i opasnog otpada Hrabriista Miodrag Mitrovi kazao je dasistem reciklae I prikupljanja otpadane moe da funkcionie bez sredstavaiz fonda, prenosi Beta.

Imamo usmena obeanja i razume-

vanje nadlenog ministarstva, ali nijed-na uplata jo nije stigla nakon ukidanjafonda u septrembru, kazao je on novi-narima.

Mitrovi je dodao da sistem recik-lae i prikupljanja optpada nigde uEvropi nigde ne funkcionie bez

podrke drave i istakao da u Srbijimora da se shvati da reciklana indus-trija nije komunalna delatnost, ve pre-raivaka industrija kojoj je potrebna

pomo.Direktor Centra za reciklau elek-

tronskog i elektrinog otpada BISNikola Egi podsetio je da je u Srbiji2009. godine definisan nain obezbei-vanja sredstava za upravljanje opasnimotpadom, jer je njegova vrednost mnogomanja od trokova njegovog zbrinja-vanja.

Egi je kazao da je drava pomagalareciklanu industriju iz sredstava fondakoja su dolazila od naplate ekolokih

taksi i koja su se isplaivala kvartalno.On je ocenio da Srbija dolazi usituaciju da ceo sistem stane, jer jenovac iz fonda koji su dobijali recikleriomoguavao pokrivanje trokova tret-mana otpada, naroito ako je morao dase izvozi u inostranstvo, ali je sluio iza investiranje u nove pogone.

Prema njegovim reima, zbognedostatka sredstava dovedeno je u

pitanje ostvarivanje preuzetih obavezao koliini recikliranog otpada po glavistanovnika koji je Srbija preuzela do2015, odnosno 2019.godine.

Ministarka energetike, razvoja izatite ivotne sredine Srbije ZoranaMihajlovi izjavila je ranije danas da enovac od ekolokih taksi i dalje biti dos-tupan reciklerima, ali i drugima koji se

bave zaitom ivotne sredine, naglasivida e ta sredstva kontrolisati Mini-strastvo finansija.

Prema njenim reima, resorno mini-starstvo eli da ustanovi takav sistemkoji e da omogui transparentan uvidu to koliki se novac I na koji nacin troiod ekolokih taksi.

Recikleri mogu da oekuju da edobiti novac od ekoloke takse, ali ese voditi rauna i gde oni troe pare kojedobiju, rekla je Mihajlovieva i istaklada je kontrola potrebna jer je utvrenoda neki reciklani centri do sada nisuradili po zakonu.


11/68

Hrabri ista, Udruenje operateraindustrijskog i opasnog otpada, prvi put

je predstavljeno javnosti na konferenciji

za novinare odmah posle otvaranja 9.ECOFAIR-a. U radu Udruenjauestvuje 15 kompanija, koje se bavekonsaltingom, posredovanjem i uprav-ljanjem tokovima opasnog i industri-

jskog otpada, objavljeno je na sajtu Beo-gradskog sajma.

Udruenje e pokuati da unapredizakonsku regulativu i uskladi je sanajviim evropskim i svetskim standard-ima, pri emu e potovati specifinosti

posla kojim se lanice bave, rekao jeMiodrag Mitrovi, predsednik Hrabrogistaa I dodao da e kroz saradnju sazakonodavnim organima kreirati i rea-lizovati predloge za stvaranje domaihcentara za savremeni i adekvatan tret-man razliitih vrsta otpada, a radie se ina suzbijanju nelojalne konkurencije isivog trita.

Udruenje okuplja sve relevantnekompanije koje se bave upravljanjemtokovima industrijskog i opasnog otpad- tretmanom, skladitenjem, odlaganjemi izvozom pojedinih kategorija opasnog

otpada, za koji ne postoji mogunost tre-tiranja u Srbiji.

Srbiji postoje razliite kategorijeotpada koji predstavlja dragoceni resursako se njime upravlja na adekvatannain, rekao je Mirko Lazi, menaderkompanije Ekokarika iz Beograda.

Nadamo se da e Udruenje unarednom periodu u saradnji sa Mini-starstvom energetike, zatite ivotne sre-dine i razvoja napraviti znaajne pomakeu regulisanju propisa koji e dovesti do

potpunog iskorienja generisanog otpa-da, naglasio je Lazi.

Hrabri ista na Beogradskom sajmu

Regionalni planza Pinjski okrug

Nacrt regionalnog plana upravl-

janja vrstim otpadom za Pinjskiokrug predstavljen je nedavno uVranju. Izrada tog plana bio je jedanod prioriteta meuoptinskog partner-stva Vranja, Preeva, Bujanovca iVladiinog Hana, formiranog u ok-viru USAID projekta odrivog lokal-nog razvoja.

Gradonaelnik Vranja Zoran Antii predsednici optina Bujanovac

Nagip Arifi, Preeva Ragmi Mustafa,Vladiinog Hana Miljan Stojanovi,Surdulice Novica Tonev, Trgovita

Radoslav Jordanovi i BosilegradaVladimir Zaharijev, podrali su osni-vanje radne grupe, koja je uz strunu

pomo i podrku Centra za razvojJablanikog i Pinjskog okruga ues-tvovala u pripremi regionalnog planai definisala ciljeve upravljanja otpa-dom.

Na zajednikom sastanku radnegrupe predstavljen je proces izrade iizloen je zavrni nacrt plana.Razgovaralo se i o daljim koracimaza njegovu finalizaciju. Regionalni

plan upravljanja otpadom dokumentje kojim se uspostavlja upravljanjeotpadom na nivou regiona, a u skladusa nacionalnom Strategijom uprav-ljanja otpadom.

Regionalni projekat za upravljanjevrstim otpadom detaljno analiziratrenutno stanje, postavlja ciljeve istrateki okvir upravljanja otpadom iutvruje konkretne aktivnosti, nadlene

institucije, rokove i finansijska sredstvaneophodna za dostizanje postavljenihciljeva. Njegova izrada, kao i izradaostale investiciono-tehnike doku-mentacije koja se tie regionalnih potre-

ba definisanih unutar meuoptinskesaradnje proaktivnih lokalnih upravaPinjskog okruga, neophodna je, aznaaj je u tome to omoguava laki

pristup fondovima za izgradnju projek-tovanih i planiranih investicija rekao

je Ragmi Mustafa, predsednik SOPreevo i jedan od lanova radne grupe.

Izradu regionalnog plana uprav-ljanja vrstim otpadom za Pinjskiokrug finansira USAID projekatodrivog lokalnog razvoja, a oekujese da on pokae i mogunosti rea-vanja ovog prioritetnog pitanja i uostalim optinama jugoistone Srbijegde postoje ozbiljni problemi u ovojoblasti ekologije koje tek treba reitiusaglaavanjem sa standardima Unije.


12/68

Besplatni dakovi za utGradska istoa je u prethodnih

est meseci podelila oko 20.000 dako-va za odlaganje uta, to je omoguiloda se na javnu deponiju Vina dopre-mi 1.250 kubika graevinskog otpada,saoptilo je krajem septembra to javno-komunalno preduzee iz Beograda.

Akciju podele besplatnih dakovaza odlaganje uta Gradska istoazapoela je u elji da motivie sug-raane da ut ne ostavljaju, i to naj-ee kriom, na za to nepredvienamesta i tako formiraju divlje deponije,navodi se u saoptenju.

Podsea se da od kada traje akcija,

ekipe tog javnog preduzea na kunuadresu i po pozivu sugraana dostavljaju dakove, a potom ih popunjeneodvoze na deponiju Vina.

Cena za uslugu odvoenja kubikauta iznosi 907 dinara sa porezom nadodatu vrednost, a za kubik uta potre-

bno je 16 dakova.Sugraani kojima je potrebne

takva usluge mogu da se jave istoisvakog radnog dana od 7.00 do 15.00sati na broj telefona Info centra 011 3314 000.

Evropa godinje odloi oko 15miliona tona ove vrste otpada, ali sadruge strane reciklira oko etiri kilo-grama po stanovniku, naveo je or-e Teofilovi, koji je u Veletrnici

Beograd zaduen za upravljanje otpa-dom i obnovljive izvore energije.

Teofilovi je ukazao da se u svetuza sat vremena odloi oko 4.000 tonaEE otpada koji se smatra opasnim,

budui da sadri brojna jedinjenjakoja su meu najveim zagaivaima,

poput ive, kadmijuma i olova.

EE otpad, meutim, predstavlja iznaajan izvor sekundarnih sirovina.Prema poslednjim istraivanja, e-ot-

pad je i veliko nalazite zlata.Graani koji dolaze na pijacu,

bilo da su prodavci ili kupci mogu daponesu svoj elektrini ili elektronskiotpad i odloe ga u kontejner postav-ljen kod izlazne kapije, naveo je Teo-filovi.

U EE otpad spadaju svi aparati ijirad zavisi od struje ili elektromag-netnog polja kompjuteri i pratea

oprema, tosteri, usisivai, mikrota-lasne pei, fotokopir aparati, zamrzi-vai...

EE otpad, klasifikovan je kaoopasan i nije poznato vreme njegovograzlaganja u prirodi, ali se zna da se

pojedine komponente nikad ne raz-grade.

Podizanju ekoloke svesti graanabi trebalo da poslui i upravo postav-ljeni kontejner za odlaganje EE otpa-da u okviru Veletrnice Beograd

pored, tzv. Zelenog ostrva. To je ogra-en prostor za prikupljanje amba-

lanog otpada koji generiu zakupciVeletrnice - staklo, metal, drvo, papiri karton.

Za samo 20-ak dana, kazao jeTeofilovi, prevaziena su oekivanja

pa je, na primer, prikupljena gotovotona plastike, objavljeno je na sajtuB92.

E otpad znaajan izvor sekundarnih sirovina


13/68


14/68


15/68


16/68


17/68

10/2012 11


MAGAZIN

TEMA BROJA

Uspostavljanje aktivne bazepodataka za upravljanje komunalnim

otpadom i upravljanje otpadnimvodama predstavlja sintezu

podataka koji su prikupljeniu okviru MOPRORK i UPIOV

projekata.

AKTIVNA BAZAPODATAKA O STANJU

UPRAVLJANJAKOMUNALNIM OTPADOM

I OTPADNIM VODAMAU REPUBLICI SRBIJI


18/68

06/201212

MOPRORK projekatGlavni cilj projekta MOPRORK(Utvrivnj zgnj

s dpni i mdl nitrig, Prcn Rizik, driv-nj Rfrntih Kliin tpd svrmnim stlitsk infr-mcinim thnlgim u cilu pdrk primn zknskrgultiv) jeste pdrk implmntcii nvih zkninistrstv ztit ivtn srdin i prstrng plnirnj,dnsn usglvnj uprvlnj tpdm s sistmm izknim vrpsk Uni.

Realizacija projekta se skvnciln moe predstavitina sledei nain:

1. Uspstvlnj ktivn bz pdtk brudpni, pripdnsti rginu, bru ikrktristikm

divlih dpni i prcnt pkrivnsti skuplnjem

tpd u svk ptini2. Uspstvlnj ktivn bz pdtk cntrlnim

trtmnim u rginim, prtrim i rcikln indus-trii u rginu i dzvlm z skuplnj i trtmn tpd

3. Utvrivnj kvlitt i rprzttivnsti pstihpizmtrskih knstrukci

4. Izgrdnj rprznttivnih pizmtrskih knstruk-ci n dbrnim dpnim

5. nitring dpniskg gs i prcdn tnsti ipvrinskih tkv

6. Izrd izvt nitring i nultg stnj7. nliz pdtk i frmirnj strukturnih digitlnih


MAGAZIN


19/68

pdlg z svih 3417 mp dpni s grnicm ptini rgin

8. Primna thnlgi sknirnj grdrm i digitln brd stlitskih snimk z 7 nvih dpniu Srbii

9. Prcn rizik i drivnj priritt z prk-tvnj i snciu dpni10. nliz kliin i sstv tpd u 10 rprznt-

tivnih grdv u Srbii, 3 nliz n snvu mtdlgiz utvrivnj sstv tpd.

11. Prnj grnic dpni stlitskih snimk uzdnjih 20 gdin z 3 rprznttivn dpni

12. Utvrivnj rfrntn kliin tpd itrtivnimmtdm, usglnst s U mtdm iz URS

prcdur i izrd prpruk z prvilnikU tku implmntci prkt istim Srbiu

stvrn znn bz pdtk rlvntnih zuprvlnj tpdm, k i dgvrnih lic ki rd ntim prktim u svk ptini u Srbii.

Podaci ki s dns n:- Pripdnst rginu;- Br i krktristik divlih dpni;- Pkrivnst skuplnj tpd;- Cntrlni trtmn z rgin;- Br i vrst prtr;- Rcikln industri u rginu;- Dzvl z skuplnj i trtmn tpd n lklnm

i ncinlnm nivu;U odreenoj meri pste podaci u knclrii

istim Srbiu, li je znaajan d bilo ptrbn iliurirti ili prni rdm n trnu. Frmirnjm ktivn

bz, stvaraju se poetni uslvi z frmirnj sistm

uprvlnj tpdm, uz dstupne pdtke ki bitikrisni z drvn instituci, lklnu smuprvu, inspk-cisk rgn, NV, ztim kmpni k s bv sku-

plnjm tpd, trtmnm i rciklm.Drugi deo projekta koji se odnosi na utvrivnj

mnitring zgnj s dpni i utvrivnj nultgstnj predvideo je da je za sv ktgri dpni k i

z budu snitrn dpni, neophodno izvritimnitring u cilju kategorizovanja i kvantifikovanjazgnj. Zgnj s kntrlisnih i nkntrlisnihsmtlit im zntn vu mguu psnst, r tsmtlit nmu niti dn vid sprvnj zgnj kt su: grd, drn, nprpusni slvi fli i gtks-til, vkuci dpniskih gsv itd. Iz prthdn

06/2012 13


MAGAZIN

Dprtmn z innjrstv ztitivtn srdin i ztitu n rdu imfrmlnu lbrtriu z dpni, kojaje jedina krditvn z prnjzgnj s dpni.


20/68

06/201214

nvdng pis dpni, ptrbn kntrl rspr-stirnj zgnj i utic n lud, ivtnu srdinu, li i

privrdn i plprivrdn ktivnsti k i turistik blstii stliv kvifr. Dprtmn z innjrstv ztitivtn srdin i ztitu n rdu im frmlnu lb-

rtriu z dpni, koja je finnsirn d Fnd zkpitln ulgnj Vvdin, pri emu je PRV i uvkDIN krditvn z prnj zgnj s dpni.

Geometrija deponijePrcn rizik i drivnj priritt z snciu

dpni podrazumevalo je kooperaciju vie Dprtmni cntr u okviru Fkultta thnikih nuk iz Nvog Sdau cilju da se izvri dubinsk ispitivnj sdr i prvrugrnic dpni u smislu drivnj pst gmtrii struktur dpni, kmbinvnjm thnlgi nlizstlitskih snimk rzliit rzluci i thnlgisknirnj grdrm(sknirnj grdrm uz grf-rncirnj rzultt GPS thnlgim). Pm gmtri

dpni pdrzumv drivnj rvnsk knturdpni, u smislu pvrin ku dpni buhvt, ki drivnj pdpvrinsk kntur dpni, dnsndubin dpni. Kd s gvri strukturi dpni, t

pdrzumv drivnj litlkih slv n dpni-m, utvrivnj sttus dpni u smislu ktivn/nk-tivn, k i drivnj niv pdzmnih vd.

Primnm thnlgi sknirnj grdrm mgu, nkn prcsing pdtk dbinih kvizicimutvrditi tn rsprd litlkih slv n svimdpnim ili izbrnm skupu dpni, uz drivnj

pdpvrinsk kntur dpni (dubin dpni). Prdnvdng, vm thnlgim mgu utvrditi sttusdpni u smislu ktivn/nktivn, p principu dtkci

pstnj slv-uplin ispunjnih gsvim kr-ktristinim z ktivn dpni. drivnj niv

pdzmnih vd mgu d dubin d 6m (s trnutnrsplivm prmm). drivnj gmtri i struk-tur dpni mgu izvriti z clkupn skup ili z

pdinn dbrn dpni.Finln prcn rizik se odreuje spnjm rzliitih

digitln brnih mp n kim s nlz inici rizikk t su:

- p dpni s grnicm ptin i rgin- Nsl- Infrstruktur (putvi, dlkvdi, prug i svi stli

infrstukturni bkti

- Pvrinski tkvi- Nivi pdzmnih vd i sl.

Rezultati dobijeniu okviru MOPRORK projekta

Trenutni sistem upravljanja otpadom u Republici Srbijiu skladu sa Nacionalnom Strategijom, baziran je na formi-ranju regiona, odnosno regionalnih centara gde je udruenovie optina (minimalno 200.000 stanovnika). Sam kon-cept zasnovan je na formiranju sanitarne deponije i

prateih objekata u sklopu regionalnog centra, kojem esve optine iz posmatranog regiona gravitirati. Trenutno


MAGAZIN


21/68

u Srbiji postoji predvienih 28 regionalnih centara. Premaposlednjim dostupnim podacima najvei broj optina imapotpisan sporazum o pristupanju odreenom regionu, kaoi izraene i usvojene lokalne odnosno regionalne planoveupravljanja otpadom. Optine koje jo uvek nisu defini-

tivno reile svoj status po pitanju pristupanja odreenomregionu, ili nemaju jo uvek usvojen Regionalni planupravljanja otpadom su:

- Optina Srbobran (Region Novi Sad)- Optina itite (Region Zrenjanin)- Optina Bogati (Region Sremska Mitrovica)- Optine Kni i Topola (Region Kragujevac)- Vladiin Han (Region Vranje)- Optina Brus (Region Kruevac)- Optina Crna Trava (Region Leskovac)- Optine: Vrnjaka Banja, Kraljevo, Novi Pazar, Raka

i Tutin (Region Kraljevo)- Optina itoraa (Region Prokuplje)- Optine: Lapovo, Raa, Despotovac, Svilajnac i

Batoina (Region Lapovo)- Optine: uprija i Parain (Region Jagodina)- Optina Sjenica (Region Nova Varo)- Optine: Barajevo, Lazarevac, Lajkovac, Ljig i

Mionica (Region Valjevo)Prosena koliina komunalnog otpada koja se generie

iznosi 0,87 kg/st/dnevno, ili ukupno 2.380.990 tona/go-dinje.

U zavisnosti od posmatranog Regiona, koliine gener-isanog otpada se kreu u opsegu od samo 0,4-0,6kg/st/dn,za Regione poput Nove Varoi, Vranja,Prokuplja, Kruevca, Pirota, Kikinde, dok se stopa gene-risanja iznad 1 kg/st/dn pojavljuje kod Regiona sa razvi-

jenijim centrima, poput Novog Sada, Subotice, Beogradai slino. Za ostale Regione posmatrana vrednost je slinakao i prosena vrednost za celu Srbiju.

Kada je u pitanju procenat stanovnitva koje se nalazipod sistemom organizovanog sakupljanja komunalnogotpada, na nivou Srbije ono iznosi oko 62%. Ipak postojei znatne varijacije od ove vrednosti, pa tako veliki brojoptina poput: Malog Ioa, Odaka, itita, Bogatia,Knia, Topole, Bosilegrada, Trgovita, Brusa, Babunice,Aleksinca, Meroine, Ranja, Svrljiga, Bojnika, Medvee,Crne Trave, Tutina, Prokuplja, Blaca, itorae, Kosijeria,Luana, ajetine, Golubca, Kueva, Vladimiraca,Koceljeve, Ljiga, Mionice i Oseine imajupokrivenost tekod 10% - 30%.

Sa drugestrane, optine: Novi Sad, Beoin, Srbobran,Temerin, Beej, Kovaica, Titel, Panevo, Opovo, Inija,id, Irig, Peinci, Stara Pazova, Lapovo, Raa,Despotovac, Svilajnac i Beogradsu uspele da usluge saku-

pljanja otpada organizuju za celokupno stanovnitvo nasvojim teritorijama, odnosno 100%.Najvei problem uorganizovanom sakupljanju otpada predstavljaju perifernidelovi optine, odnosno udaljena mesta, seoske zone inepristupana podruja.

Cene koje komunalna preduzea naplauju graanimai privrednim subjektima za sakupljanje otpada se znatnorazlikuju od optine do optine. Takoe, ne postoji uni-


22/68

16

formni nain naplate, ve se sistem razlikuje u zavisnostiod JKP-a zaduenog za uslugu odnoenja otpada.

Najzastupljeniji vid naplate je po m2 stambenog prostora(uglavnom u opsegu od 3 - 3,5din/m2), ali est sluaj je inaplata po broju lanova domainstva. Pored toga, odree-na JKP svoje usluge naplauju po domainstvu, a postojii naplata po kanti. Kada su u pitanju privredni subjekti,naplata se uglavnom vri po m2 prostora, pri emu se cenenajee razlikuju u zavisnosti od vrste delatnosti privred-nih subjekata.

Poseban problem za veinu JKP predstavlja nedo-voljan procenat naplate usluga od strane potroaa.Proseno se na nivou Srbije ta vrednost kree oko 70%.Za veliki broj optina, procenat naplate se kree tekoko 50%, dok su veoma retke optine, odnosno JKPkoja su uspela svoje usluge da naplate od vie od 90%korisnika.

Prema poslednjim podacima u Srbiji trenutno pos-toji 134 gradskih (kontrolisanih) deponija i 3428 divljedeponije. Gradske, odnosno kontrolisane deponije suuglavnom nastale 70-ih i 80-ih godina, dok je za velikuveinu divljih deponija gotovo nemogue odrediti peri-od nastanka.


MAGAZIN06/2012


23/68

17

Najvei broj glavnih deponija ne zadovoljava ni mini-mum tehniko-tehnoloke opremljenosti i kao takve pred-stavljaju veliku pretnju po ivotnu sredinu.

Od mehanizacije za rad na deponiji se najee koristebuldoeri i traktori guseniari koji su prilagoeni nameniza rad na deponijama. Samo 8 deponija poseduje kompak-tore (Panevo, Kovaica, Kragujevac, Novi Sad, Beograd,

Ni, Sombor i Subotica), dok ak 43% deponija ne pose-duje niti jedan vid mehanizacije. Samo 6% glavnih deponi-

ja u Srbiji se dnevno prekrivaju zemljom i inertnim materi-jalima, na oko 50% deponije se to radi po potrebi i procenizaposlenih, na odreenom broju na nedeljnom ili mese-nom nivou, dok se na 38% deponija uopte ne vri prekri-vanje.

U nastavku je prikazan procenat deponija u Srbiji nakojima postoje sledei elementi:

- Elektrina energija 20%- Gorivo (rezervoari, agregati i sl.) 2%- Vodovod 15%- Kanalizacija 6%- Kolska vaga 8%- Rampa i prijavnica 32%- Ograda 31%


MAGAZIN

U Srbiji trenutno postoji 134 gradskih(kontrolisanih) deponija i 3428 divljedeponije.

06/2012


24/68

06/201218

- uvarska sluba 34%- Zeleni pojas 17%- Ureeni unutranji putevi 23%- Prikljuak na javni put 55%- Protiv poarna oprema 12%- Platforma za pranje vozila 7%- Sistem kanala za odvoenje padavina 9%- Preiavanje procednih voda 3%- Ravnjanje 58%- Zbijanje 42%- Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija 20%

- Mere zatite od buke 0,7%- Mere zatite od odnoenja otpada vetrom 15%Na 35 deponija, odnosno na 26% od ukupnog broja,

postoje pijezometri na kojima je mogue uzorkovanje ianaliza podzemnih i procednih voda sa deponija. Takoetreba naglasiti da postoji veliki broj pijezometara koji nisuu funkciji.

Pored toga, 30 deponija poseduje biotrnove za praen-je kvantiteta i kvaliteta deponijskog gasa. Meutim, naak 91% postojeih gradskih deponija se ne vri redovanmonitoring niti jednog od 3 medijuma ivotne sredine,

ukljuujui vode(podzemene i povrinske), vazduh izemljite.

Na osnovu navedenog, lako se moe zakljuiti danajvei broj deponija i pored toga to se esto nazivaju ikategoriu kao kontrolisane ne zadovoljavaju minimum kri-

terijuma i tehniko-tehnolokih standarda, ime predstavl-jaju veliku pretnju po ivotnu sredine i zdravlje ljudi.Evidentno je da e se prelaskom na regionalni sistem upravl-

janja otpadom, odnosno formiranjem regionalnih sanitarnihdeponija, postojee deponije morati sanirati, kako bi se izbe-gao njihov dalji negativan uticaj na ivotnu sredinu.

Iz tog razloga, kao posebna aktivnost u okviruMOPRORK projekta bio je da se odredi trenutni nivo

rizika i uticaja na ivotnu sredinu svih postojeih deponija.Sagledavajui sve karakteristine faktore, njihovu

korelaciju i kumulativan uticaj na ivotnu sredine, defini-sane su ocene rizika na osnovu kojih:- 7% (9 deponija) ima izuzetno visok rizik: Ada, Kova-

ica, Jagodina, Bajina Bata, Ub, Bojnik, Loznica, Beeji Bujanovac

- 36% ili 49 deponija ima visok rizik I nivoa- 43% ili 57deponija ima visok rizik II nivoa- 14% ili 19 deponija ima srednji rizik po ivotnu sredinu

Zajear rekorder u divljim deponijamaKada su u pitanju divlje deponije, najvei broj divljih

deponija je uglavnom direktna posledica toga tostanovnitvo u datim oblastima nije ukljueno u sistemorganizovanog sakupljanja otpada od strane odreenog

komunalnog preduzea.Posmatrano na nivou regiona za upravljanje otpadom,ubedljivo najvei broj divljih deponija se nalazi u regionuZajeara gde je identifikovano 417 divljih deponija, toini 12% od ukupnog broja. Regioni Poarevac sa 284,Valjevo sa 208 i Kruevac sa 206 divljih deponija sutakoe veoma problematini sa aspekta broja divljihdeponija.

Na optinskom nivou, broj divljih deponija seuglavnom kree u opsegu od 5 do 20, meutim postoje ioptine kod kojih je ovaj broj zatnatno vei poput: Zajeara(134), Negotina (130), Leskovca (116), Kruevca (104),


MAGAZIN

Najvei broj deponija ne zadovoljavajuminimum kriterijuma i tehniko-tehnolokih standarda i timepredstavljaju veliku pretnju po ivotnu

sredine i zdravlje ljudi.


25/68

Kragujevca (96), Smedereva (87), Vranja (69), Nia (69),Svilajnca (65), Obrenovca (62), Velikog Gradita (43),

Golubca (42), Petrovca na Mlavi (55), Poarevca (57),Velike Plane (53), uprije (41), Boljevca (59), Knjaevca(55), Kladova (51), Loznice (45), Kraljeva (54) i kod kojihe u naredom periodu pri formiranju regiona jedan od pri-oriteta svakako morati biti redukovanje ovog broja divljihdeponija. Vojvodina, u odnosu na ostatak Srbije ima gene-ralno manji broj divljih deponija po optinama i najkri-tinije sa tog stanovita su Zrenjanin (33), Vrac (30),Sremska Mitrovica (27) i Sombor (22).

Slino kao i kod glavnih deponija, definisana je pro-cena rizika na ivotnu sredinu za divlje deponije, naosnovu kojih:

- 40 ili skoro 2% spada u kategoriju divljih deponijasa izuzetno visokim rizikom

- 438 ili oko 13% spada u kategoriju divljih deponijasa visokim rizikom

- 1415 ili 41 % spada u kategoriju divljih deponija sasrednjim rizikom

- 1535 ili oko 44% spada u kategoriju divljih deponijasa niskim rizikom

UPIOV projekatUPIOV projekat- Utvrivanje Podataka o Infrastruktu-

ri Otpadnih Voda u Republici Srbiji sa on-line merenjimasastava i koliina otpadnih voda na reprezentativnim opti-nama, koji je finansiran od strane nemake organizacije

za meunarodnu saradnju- GIZ raen je sa ciljem utvri-vanja stvarnog stanja u sektoru otpadnih voda koje bi slui-

lo kao podloga za odreivanje prioriteta za finansiranje uovoj oblasti iz Evropskih fondova.Kvalitet infrastrukturnih sistema predstavlja vanu

osnovu kako za kvalitet ivotna stanovnitva tako i zamogunosti privrednog razvoja jednog regiona. U brojnesistema za koje strunoj a ni iroj javnosti nisu poznati

podaci o stanju i karakteristikama spadaju i vodovodni ikanalizacioni sistemi. Postojanje kvalitetne vodovodne ikanalizacione mree, kao i sistema za upravljanje i tretmanotpadnim vodama iz industrije, pored pozitivnog uticajana kvalitet ivota, zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, ima poz-itivan uticaj i na poveanje atraktivnosti regiona za privred-ni razvoj.

Do nedavno nije postojala mogunost pravovremenog,

kvalitetnog i relevantnog informisanja o stanju i problemi-ma vodovodnih i kanalizacionih sistema u najveem deluSrbije, iako su ti podaci od izuzetno velikog znaaja, presvega, za strunu javnost (projektanti, lica zaposlena ulokalnim samoupravama, ministarstvima i drugim drav-nim organima).

Stanje u oblasti upravljanja otpadnim vodama uRepublici Srbiji trenutno uglavnom nije poznato, odnosnone postoji centralna evidencija sa aktivnom bazom podata-ka o pokrivenosti stanovnitva odnosno teritorija naseljai optina kanalizacionom infrastrukturom, sistemima zatretman otpadnih voda iz industrije i slino. Obezbeivanje

06/2012 19


MAGAZIN


26/68

podataka o postojanju i stanju sistema upravljanja otpad-nim vodama od stratekog je interesa za dalji razvoj nase-lja, optina i regiona.

Tokom 2011. godine izvrena su istraivanja sa ciljemutvrivanja stanja u oblasti upravljanja vodovodnim i

kanalizacionim sistemima na teritoriji Vojvodine i nekolikooptina centralne Srbije. Na osnovu prikupljenih iobraenih informacija sainjena je integralna baza podatkakoja predstavlja prvi izvor podataka ovog tipa na prostoruRepublike Srbije.

S tim u vezi UPIOV projekat predstavlja nastavakaktivnosti utvrivanja stanja u vezi sa vodovodnim i kanali-zacionim sistemima odnosno upravljanjem otpadnimvodama. Nastavak aktivnost podrazumeva istraivanja,obradu podataka i formiranje baze za preostale optineRepublike Srbije, odnosno za grad Beograd i gotovo celucentralnu Srbiju. Kao i u prethodnoj fazi cilj projekta jeformiranje baze podataka koja bi bila dostupna svim zain-teresovanim stranama u procesu analize i daljeg

unapreenja ove oblasti.Sakupljeni podaci sadre opte podatke o stanju uprav-

ljanja otpadnim vodama u optinama Srbije, odnosno:- Pokrivenost stanovnitva kanalizacionom mreom,

cena i procenat naplate,- (podaci prikazani po svakom naselju u optini i ukup-

no za optinu i region)

- Koliina i sastav otpadnih voda (domainstva i privreda)- Vrste industrijskih tokova otpadnih voda- Analiza finansijske mogunosti korisnikaAnalizom poslovanja i raspoloivih podataka javnih

preduzea koja se bave pruanjem usluga isporuke vode i

odravanja kanalizacionih sistema utvruju se podaci opokrivenosti stanovnitva kanalizacionom mreom (brojprikljuaka, domainstva i privredni subjekti), cenom iprocentom naplate. Takoe na osnovu raspoloivih infor-macija vri se i procena koliine i sastava otpadnih voda.

Podaci o karakteristikama sistema otpadnih voda izindustrije su usklaeni sa upitnicima Agencije za zatituivotne sredine i Integralnim katastrom zagaivaa. To u

praksi znai da e se svaki privredni subjekt koji produkujeotpadnu vodu, kao i svaki tok otpadne vode oznaiti (bieim dodeljena jedinstvena oznaka), uz lake pronalaenjeu bazi podataka i grafiko prikazivanje na mapama.

Na bazi podatka o prihodima i rashodima domainsta-va, kao i procentualnog uea komunalnih usluga u

rashodima domainstva, utvrdie se finansijske moguno-sti korisnika usluga pre svega iz domainstava to moe

biti od koristi prilikom utvrivanja modela finansiranjarada i odravanja sistema za preiavanje otpadnih voda.

U delu aktivne baze o komunalnim preduzeima kojase bave odravanjem vodovodne mree, obraeni bi bili

podaci o:

06/201220


MAGAZIN

U SrbiU Srbii tri trnutnnutn ppststii40 p40 pstrstrnjnj zz trtrtmtm nn

tptp dnih voda, sdnih voda, s kkppcitcitttmm

kki si s krkr d 30.000 dd 30.000 d

150.000150.000m3/dm3/dn.n.


27/68

- Stepenu pokrivenosti pijaom vodom- Stanju i fiziko tehnikim karakteristikama mree

Na osnovu raspoloivih podataka javnih preduzeanadlenih za pruanje usluga snabdevanja pijaom vodomi odravanje kanalizacione mree, utvrdie se stepen

pokrivenosti teritorije pijaom vodom (broj prikljuaka),kao i struktura korisnika usluga (domainstva, razliitevrste privrednih subjekata). Takoe na osnovu podataka

pomenutih preduzea, ali i postojee projektno planskedokumentacije utvrdie se stanje vodovodne mree, kaofiziko tehnike karakteristike (duina, kapacitet, prosean

protok, uestalost havarija, korieni materijal i slino)pomenute mree.

U delu koji se odnosi na tretmane otpadnih voda bieprikupljeni podaci o vrstama i karakteristika tretmanaotpadnih voda, kao i nainu isputanja otpadne vode urecipijent (kontinualno, arno). Meu osnovnim podaci-ma nalazi e se podaci o vrsti odnosno metodi tretmanaotpadne vode, projektovani i realni kapacitet, stepen

efikasnosti i procenat otpadne vode koji se podvrgavanavedenom tretmanu.

Konano, u delu projekta koji se odnosi na vodotokove,odnosno recipijente otpadnih voda u optinama Srbije, na-laze se podaci o:

- Kvalitetu vodotokova- Slivovima- Vodoprivrednim preduzeima koja upravljaju

povrinskim vodotokovimaZa svaki identifikovani vodotok koji se isputa u reci-

pijent definisae se kategorija recipijenta (klase I IV),sliv kojem pripada, kao i nadleno vodoprivredno pre-

duzee za upravljanje slivom. Na karti slivova bieprikazani poloaji svih identifikovanih otpadnih tokovasa oznakama.

Rezultati dobijeniu okviru UPIOV projekta

Prema podacima sakupljenim u okviru UPIOV projek-ta, u Rpublici Srbii trnutn psti 40 pstrnj ztrtmn tpdnih voda, s kpcittm ki s kr d30.000 d 150.000m3/dn i uglvnm s trtmn zsnivn sistmim z privnj aktivnim uglm. utim,veliki broj ovih postrojenja ne radi s punim kpcittm, nka d njih su k i vn funkcije.

Kanalizacija starija od 20 godinaPdci knlizcionoj infrastrukturi u ptinm

buhvtu: br stnvnik i nsl buhvnihsistmm knlizcin mr; duinu knlizcinemre, kao i cene uslug k s dns n dgvrn

prduz u svkoj ptini.U Rpublici Srbii psti velika razlika kada je u pita-

nju stepen pokrivenosti knlizcinom mrom. Postojemli ptine k to su Kvica, sin, gubic i sl.,gd je knlizcini sistm tek u fzi plnirnj. U vimptinm prcnt pkrivnsti se kree k 80%, li sururln nsl i u vim ptinm tk najee bzknlizcing sistm.

Prcnt grdskg stnvnitv koji je pvzn nknlizciu iznsi izmu 20-60%, z mle i srdnje p-tine, dk t vrdnst z ve ptine gnrln prk60%. Ssk stnvnitv u vini ptin nm kn-

06/2012 21


MAGAZIN


28/68

lizcini sistm, sim kd su u blizini vlikih grdv,li i u tim sluvim vrdnst uglavnom n prlzi 50%.

Cn uslug gnrln ukluu objedinjene uslugz knlizciu i piu vdu, u zvisnsti d ptin onavrir d 0,4 d 0,8 m3/domainstvui d 1,0 d 1,8

/m3z privredne subjekte.Prsn strst pstih knlizcinih sistm,bin prlzi 20 gdin.

k 80% stnvnitv u Srbii pvzno na sistemvdvdne mre, li rzultti fizik-hmisk imikrbilk nliz esto pkzuu da pia vda imakarakteristine vrednosti ispd stndrdnih.

Takoe, u mnogim optinama gubicim ne mri sekreu k 30%. Rurln pdru u najveoj meri imuspstvni sistm vdsnbdvnj ili se domainstva snab-devaju vodom pomou individulnih bunr.

Industriski tkvi tpdnih voda u ptinm supsbn d bz pdtk ki pisue vrstu industri,kliinu tpdnih vd koja se isput, kao i podatke o

krktristikama tpdnih vd, ukoliko pst. Tek oko20%industriskih preduzea

poseduje bkte z pri-vnj tpdnih vd. Industri

uglvnm isputu tpd-n vd bz ikkvg prth-dng trtmn, pri emu jeptrnj knng rcipi-

nt na veoma viskomnivou.

Z svku ptinu pstpdci krajnjem recipijentu

tpdnih vd. U Srbii psti 6 glvnih bsn (is,

Dunv, knl DD, Sv, Drin, rv) s rzliitimindksom sliva i brem ispusta u njih.rne pdtke kvlittu tpdnih vd na ispustu

im vm mli br preduzea i ptin, t ddtnprvdv prdln prktn ktivnsti koje s dnsn rzv i implmntciu nlin mnitring kvlitt ikvntitt tpdnih vd u svim ptinm u Srbii.

Psldnj grup pdtk dfini finnsiskmgunsti krisnik z uvnj svrmnih sistm z

privnj tpdnih vd u budunsti, gd se pokazalod budet prsng dminstva, u zvisnsti d ptinn bi trbl d se opteretiti sa vie od 5-10 msn.

Baza podataka

Jedan od najvanijih segmenata MOPRORK i UPIOVprojekta bio je da se svi dobijeni podaci objedine krozzajedniku aktivnu bazu podataka, koja omoguava jed-nostavno i pregledno korienje datih podataka za irokikrug korisnika.

Izrada potpuno nove web aplikacije dostupne na Intraneti Internet mrei namenjena je pre svega Ministarstvu ivotnesredine i prostornog planiranja, ali e u kasnijoj fazi imple-mentacije, aplikacija biti dostupna i javnosti. Aplikacija je

bazirana na open-source tehnologijama bez uea brendi-ranih programa. Kao takva, ona je laka za odravanje i nado-gradnju. Uzimajui u obzir njenu modularnost, po potrebise mogu dodavati novi moduli u skladu sa zahtevima

naruioca. Takoe, bitno je naglasiti da je omoguena offlinepodrka i kompatibilnost sa postojeim programima uupotrebi, kao to su ArcMAP (ArcGIS branded software),GPS Pathfinder Office i Google Earth Pro.

Osnovu aplikacije za rukovanje otpadom ine Googlemape prikazane u celom vidnom polju ekrana, pri emu

je veina osnovnih Google funkcionalnosti zadrana.Aplikaciju kao zaseban lejer ili sloj, na Google mapamaine prozori, meniji, dijalozi, pretrage, statistike, slikeugroenih podruja, geografske lokacije i ostali materijal.

Navedeni elementi programa mogu da menjaju svojuveliinu, pomeraju svoju poziciju na ekranu, kao i da pose-duju druge efekte, a kako bi se u svakom trenutkuomoguio jasan i brz pristup specifinoj lokaciji na mapi.

Prozori aplikacije sa sadrajem se pojavljuju prekosame mape, koja inae ini osnovnu sliku i radnu povrinu

programa. Prozori su u mogunosti da se pomeraju ili

otvaraju nove delove podprograma u novim prozorima.Jednostavnim klikom na neku od obeleenih informacijaod vanosti u okviru prozora sa sadrajem, prozorski sis-tem se privremeno pomera i prikazuje odgovarajuulokaciju ili oblast na mapi. Meniji aplikacije se nalaziti u

u padajuem (slide-in) meniju na levoj gornjoj straniekrana, sa mogunou zadravanja pozicije menija, ilinjegovog automatskog povlaenja sa ekrana (slide-out)nakon odabira eljene opcije.

Dijalozi aplikacije su tako koncipirani da omoguavajukorisniku interakciju i kontrolu nad programom, kao i nje-govim funkcionalnostima na jedan potpuno dinamikinain i unutar vidnog polja prozora i/ili Google mapa.

06/201222


MAGAZIN

Slika 1. Poetni izgled ekrana sa definisanim regionima

za upravljanje otpadom na mapi Srbije

Slika 2. Osnovni meni aplikacije


29/68

06/2012 23

Osnovni meni aplikacije ine ikone za kontrolisane,odnosno gradske deponije, ijim se selektovanjem na mapiSrbije pojavljuju sve utvrene deponije, pri emu njihova

boja oznaava veliinu rizika po ivotnu sredinu.Odabirom, odnosno klikom na odreenu deponiju dobijaju

se detaljni podaci o karakteristikama deponije uz prikaz

njene konture na mapi i mogunost prikaza utvrenogrizika po ivotnu sredinu, dok se odabirom regiona i op-tine dobijaju svi relevantni podaci sa aspekta upravljanjaotpadom, odnosno otpadnim vodama..

Slino kao i za deponije, ikona industrija omoguava

prikaz najveih industrijskih zagaivaa uz kratak opis nje-govih karakteristika. Centralni deo menija predvien je zapretragu, koje su lako dostupne u statikim menijima pri vrhuekrana, a napredne pretrage takoe dostupne u padajuim

(drop down) ili iskakajuim (pop up) menijima sa mnotvommogunosti za pretragu. Takoe je predviena opcija sniman-

ja filtera pretrage od strane korisnika aplikacije.Sa strane glavnog menija se nalaze opcije za menjanje

izgleda poetne mape, opcije za povratak, zumiranjeekrana i slino.

Multimedijalni sadraj kao to su slike, kratki filmovi,mogu biti prikazivani u vidu galerija, slajd prezentacija idrugih vidova prezentovanja.

Posebnu pogodnost predstavlja administrativna sekcijaza auriranje podataka online, kao i offline uitavanje

podataka pomou excel tabela. Krajnji korisnici imajumogunost za otvaranje korisnikog naloga, uz podea-vanje kontrole pristupa i uloge u korienju aplikacije, au skladu sa nivoom odgovornosti samog korisnika.


MAGAZIN

Slika 3. Mogunost prikaza procene rizika za sve deponije

Slika 4. Detaljni podaci o svim deponijama

Slika 5. Mogunost prikaza rezultata

tehnologije skeniranja deponija georadarom

Slika 7. Prikaz opcije Pretraga sa podmenijima za odabir

Slika 6. Podaci o upravljanju otpadnim vodama

Slika 8. Mogunost dodavanja multimedijalnih sadraja


30/68

Zlatni lanovi za 2012 .- Zlatni lanovi za 2012. - Zlatni lanovi za 2012. - Zlatni lanovi za 2012. - Zlatni lanovi za 2012.

SeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWA

JKP MEDIANA NI

Poziv za lanstvo za strunjakeeksperte, projektante,komunalce, naunike, dravne slubenike, korporacije i organizacije

Asocijacija za upravljanje vrstim otpadom (Serbian Solid Waste Association SeSWA) osnovana je 2006. godine i predstavlja konzorcijum

zainteresovanih za promociju odrivog razvoja i realizaciju projekata odrivog upravljanja otpadom. Od septembra 2007. SeSWA je NACIONALNI

LAN meunarodne organizacije za vrst otpad ISWA (International Solid Waste Association). U skladu sa ovim mandatom, SeSWA je predstavnik

ISWA u Srbiji i u regionu Zapadnog Balkana.

Tokom 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, i 2011. godine SeSWA je organizovala pet konferencija zajedno sa ISWA, Departmanom za inenjerstvo zatiteivotne sredine Fakulteta tehnikih nauka, Pokrajinskim sekretarijatom za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, i ostalim dravnim institucijama, i to :

Deponije i upravljanje otpadom, mogunost primene savremenih reenja, Novi Sad Srbija

Savremeni principi upravljanja otpadom mogunosti smanjenja biorazgradivog i poljoprivrednog otpada na deponijama primenjive

tehnologije uslovima u Vojvodini i Srbiji

Ekonomskoenergetski efikasno upravljanje deponijama, efikasno sakupljanje, separacija i transport komunalnog otpada

2009. godine SeSWA je dobila pravo od ISWE za organizovanje ISWA BEACON konferencije za Jugoistonu Evropu, Mediteranski region i

Srednji istok

2010. godine SeSWA je organizovala ISWA Beacon konferenciju Javnoprivatno partnerstvo i opasan otpad u zemljama u razvoju u regionima

Jugoistone Evrope, Srednjeg Istoka i Mediterana

2011. godine SeSWA je organizovala ISWA Beacon konferenciju Waste to energy i ambalani otpad u regionima Jugoistone Evrope, Srednjeg

Istoka i Mediterana

lanovi se prema afinitetu opredeljuju za rad u organizaciji kroz rad u radnim grupama koje su formirane u skladu sa istim u ISWA strukturi.

VERIFIKUJTE SVOJE LANSTVO U SeSWA !

Sa eljom da svojim lanovima obezbedi najbolje informacije iz sveta upravljanja otpadom, SESWA ima sledee kategorije lanstva :

1. lanstvo za pojedince individualno lanstvo

2. lanstvo za organizacije

1. INDIVIDUALNI LANOVI:

Dobijaju godinju pretplatu na Kompakt magazin (isporuka potom na eljenu adresu), ije tampanje je deo tekueg projekta

Popust na uestvovanje na godinjim konferencijama ISWA SeSWE BEACON internacionalne konferencije (regularno uee je 250 EURA,

ali lanovi SeSWA dobijaju popust)

(U zavisnosti od mogunosti, individualni lanovi mogu i manje plaati ili biti osloboeni plaanja kotizacije kao to je 2009, Nacionalni savetodluio da lanovi SeSWE ne plaaju kotizaciju, a 2010. kotizacija je bila 50 evra)

BeoEkoKorakza odrivi iskorak

Korporativni lanovi za 2012. - Korporativni lanovi za 2012. - Korporativni lanovi za 2012.


31/68

Zlatni lanovi za 2012 .- Zlatni lanovi za 2012. - Zlatni lanovi za 2012. - Zlatni lanovi za 2012. - Zlatni lanovi za 2012.

SeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWASeSWA

Korporativni lanovi za 2012. - Korporativni lanovi za 2012. - Korporativni lanovi za 2012.

Objavljivanje imena i prezimena sa opisom delatnosti i kontaktima u zavrnom godinjem broju asopisa (uz odobrenje lana)

Autorski honorari za objavljene tekstove, fotografije i ilustracije u Kompakt magazinu

Meseno informisanje lanova SeSWE o najvanijimaktuelnostima u oblasti upravljanja otpadom i o radu SeSWAe putem elektronskog

News Lettera

Ueeu projektima SeSWA

Drugo....

Godinje lanarina za individualnog lana iznosi 2.000,00 dinara.

Za studente 750,00dinara

2. KORPORATIVNI LANOVI

Korporativni lanovi SeSWAe mogu biti sva pravna lica i institucije registrovane na teritoriji Republike Srbije koji imaju direktan ili indirektan

komercijalni ili javni interes u oblasti upravljanja otpadom.

Korporativni lanovi imaju znaajne pogodnosti odpridruivanja Asocijaciji:

Promocija korporativnog lana u okviru Asocijacije

Korporativni lan delegira 3 individualna lana

Promocija korporativnog lana u projektima i drugim aktivnostima Asocijacije

Godinja pretplata na 10primeraka svakog broja Kompaktmagazina

Objaviljivanje naziva korporativnog lana, njegove delatnosti i kontakta u svakom broju asopisa

Popust od 30% za oglaavanje u Kompakt magazinu

PR podrka redakcije Kompakt magazina poslovanju i delatnosti korporativnog lana

Godinje lanarine za korporativnoglana iznosi 30.000,00 dinara.

3. ZLATNI LANOVI

Godinja lanarina 120.000,00 dinara. Zlatni lan se postaje na sopstveni zahtev dugogodinjeg lana SeSWE i uz odobrenje Nacionalnog

Saveta SeSWE.

PRIDRUITE NAM SE DA ZAJEDNO OSTVARIMO ISTU SRBIJU!

Office: TrgDositeja Obradovia 6, 21000 Novi Sad

Contact: Bojana Tot

Tel/Fax: +381 21 485 2459, +381 21 455 672

Email: [email protected]

JKP MEDIANA NI

BeoEkoKorakza odrivi iskorak


32/68

KOMPAKT: Fond za zatitu ivotne sredine prestao je daradi u septembru. Tada je prestao da vai i Zakon o Fondu

za zatitu ivotne sredine. Zbog ega je prestao da vai i kojisu bili najvei problemi zbog kojih je Fond ugaen?STOJKOVI: Najvei problem je bio to to je Fond

za zatitu ivotne sredine ist gubitak. Bez obzira na tokoliko je on sluio svrsi, na kraju, napravljeno je pet mili-

jardi dinara duga. Tako da, koliko god da je Fond sluiorazvoju zatite ivotne sredine, na neki nain je bio balastza dravu. Naravno, podeljeni su stavovi oko toga da li ga

je trebalo ili ne staviti van snage. Na kraju krajeva, VladaSrbije je odluila, ali sa razlogom. Rezultat e se videtive od Nove godine, a najkasnije do marta 2013.godine.Takse koje su ile u taj Fond, a preko kojih su isplaivanastimulativna sredstva za razvoj zatite ivotne sredine ustanju opasnog otpada i dalje se naplaaju, a ostalo je na

ekanju. Od januara sledee godine e se reavati prihodiod ubiranja taksi, koji e do kraja ove godine kroz budetRepublike Srbije biti isplaivani firmama koje su dobijalestimulativna sredstva.

KOMPAKT: Kako e se finansirati zatita ivotne sredine ubudunosti?

STOJKOVI: Finansirae se drugaije nego do sada,najvie kroz projekte. U principu, projekti bi trebalo da

budu nosioci finansiranja zatite ivotne sredine, a ne samFond. Fond je samo telo kroz koji prolaze razna plaanja.On moe da ima svoju ulogu u finasiranju, ali ako vam je

jedan projekat, na primer, za osumporavanje vredan 600

INTERVJU: HRANISLAV STOJKOVI, POMONIK MINISTRA ENERGETIKE,RAZVOJA I ZATITE IVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE

NOVCA ]E BITI,ALI ]E SREDSTVA MORATI DABUDU PRAVILNO USMERENA

Zatita ivotne sredine finansirae se drugaije nego do sada, kroz

projekte, kae za Kompakt magazin Hranislav Stojkovi, pomonikministra energetike, razvoja i zatite ivotne sredine. On ocenjuje da do pregodinu dana niko nije ni znao ta je zatita ivotne sredine, ali tu se malo

podigla svest. Privrednici su, dodaje, poeli da shvataju mogunostprofita u okviru zatitne ivotne sredine i prevashodno zatitu posmatrajukao ekonomsku kategoriju.

11/201226


MAGAZIN


33/68

miliona evra, a itav Fond raspolae sa par miliona evra,mislim da je progreno razmiljati da se Fondom finan-sirala zatita ivotne sredine. Zato akcenat stavljamo na

pravilan odabir projekata koji mogu biti finansirani iz fon-dova Evropske unije, svetskih fondova, biletarne spo-

razume, donacije ili kroz kredite. Zatita ivotne sredineima dva segmenta. Jedan je profitabilan, a drugi nije. Utom profitabilnom, gde se ubraja upravljanje otpadom,

proizvodnja energije iz alternativnih izvora i drugo, postojimogunost profita, odnosno zarade i u tom delu ima rezonai da se diu krediti. Tako da kada je re o samom razvojuzatite ivotne sredine, uticaj Fonda sigurno nije odluu-

jui.

KOMPAKT: Da li e se doneti novi zakoni i kakvi? I ta umeuvremenu?

STOJKOVI: Ima predloga da se otvori sektor za nekioblik platnog prometa u okviru ministarstva. Sami projektie sigurno biti finansirani od kredita ili donacija ili pret-

pristupnih fondova Evrpske Unije. Tako da, finansija ebiti, to nije problem. Bitno je da ta sredstva budu pravilnousmerena.

Strategija i prioriteti

KOMPAKT: Kakva je dalja strategija u pogledu zatite iv-otne sredine nove Vlade i nadlenog ministarstva? Da li imateneki prioritete ili kljune take?

STOJKOVI: Kao to sam ve rekao, postoje dva delau okviru zatite ivotne sredine. Jedan koji se iskljuivoodnosi na neto gde smo duni da kao drava sprovedemo,ili evropske direktive, ili standarde i taj deo je uglavnomvezan za potronju. Recimo, kada postavljate sisteme za

preiavanje voda, ili reavate problem otpadnih voda,

vi realno posmatrano, nemate finansijsku korist, ali steduni da u nekom periodu, zarad dobrobita stanovnitva,uvedete te sisteme. Ista je stvar i sa aerozagaenjem. Imateobavezu da dovedete emisiju tetnih gasova u dozvoljenegranice. Rezultat svega toga je zdravija ivotna sredina.To je jedan deo. Drugi deo je deo gde imate mogunostzarade, gde moe da se ostvari odreena finansijska koristod zatite ivotne sredine, a koja je opet, direktno povezanasa obnovljivim izvorima energije. Kod nas je najvei pro-

blem u tom profitabilnom delu vezano za koordinacijuizmeu lokanih samouprava, regionalnih centara i Mini-starstva. I ve 10 do 20 godina pokuava da se napravineka veza, ali to do sada nije uspelo.

KOMPAKT: Zato? U emu je tu problem?STOJKOVI: Problem je zato to sistemski nije dobro

raeno. Nije dobro raeno poevi od edukacije stanovni-tva, preko obuke kadra na terenu, pa do same komunikacije

datog oveka zaduenog za zatitu ivotne sredine ulokalu, predsednika optine i centrale, ako centralom sma-tramo Ministarstvo. Tu je jedna potpuna diskoordinacija.Isto tako zbog politike, koje svuda ima, izmeu odreenihoptina, koje su jedna pored druge, imamo problem da seugovori ne potuju. Odnosno, ako se dogovori da seregionalni centar sastoji od dve ili tri optine, dovoljno jeda u meuvremenu budu lokalni izbori, da se promenivlast u jednoj od tih optina i da to sve padne u vodu,odnosno da se ponite ti ugovori ili da se u najmanju rukuodugovlai sa primenim ugovorenog po 10 do 15 godina.

KOMPAKT: Pa, zar zatita ivotne sredine nije opte dobro?STOJKOVI: To jeste opte dobro, ali na kraju optegdobra je uvek neka finansijska korist, ili za lokalnusamoupravu ili za nekog drugog i tu uvek nastaju problemi,koliko god da je re o zatiti ivotne sredine. Jer, ako imatekao rezultat opeg dobra neku zaradu kroz, recimo, uprav-ljanje komunalnim otpadom, a to je sigurna zarada, u tomsluaju jedna optina koja ima afinitet da bude nosilac pro-

jekta preuzme vei deo na sebe i ak kada se dogovori sadrugom optinom, im ti drugi shvate o kakvom novcu jere, ele da se odvoje. Zato je vano da poveamo snagutih ugovora, odnosno da napravimo radnu grupu koja eii po terenu po Srbiji i uticati u pozitivnom smislu dastimulie optine, da se dogovore, a onda da potuju takav

dogovor.Novac moe da zagauje odnose

KOMPAKT: Kakvo je vae iskustvo? Jesu li optine nezain-teresovane da se bave zatitom ivotne sredine?

STOJKOVI: U princupu su zainteresovane, ali opetna kraju je re o nekom novcu. Da bi oistili jednu deponi-

ju, na primer, realno bi vam trebalo nekoliko hiljada evraza logistiku, da se plate ljudi da sakupe, maine da spaku-

ju... I tako nastaje problem.

KOMPAKT: Koliko graani znaju ta je zatita ivotne sre-dine?

Projekti bi trebalo da budu nosiocifinansiranja zatite ivotne sredine, a ne samFond. Fond za zatitu ivotne sredine jesamo telo kroz koji prolaze razna plaanja.

11/2012 27


MAGAZIN


34/68

STOJKOVI: Do pre godinu dana niko nije ni znaota je zatita ivotne sredine, ali tu se malo podigla svest.Privrednici su poeli da shvataju mogunost profita uokviru zatitne ivotne sredine i prevashodno zatitu pos-matraju kao ekonomsku kategoriju. Odgovornost

stanovnita bi trebalo da bude poetak prie o zatiti i-votne sredine. Meutim, imamo primera gde bi trebalo dastimuliemo ak i same graane. Recimo poput razvrsta-vanja PET otpada. Ako se PET pravilno razvrsta, ondanee zavriti na divljoj deponiji.

KOMPAKT: Kakva je dalja strategija u pogledu upravljanjaotpadom? ta ete promeniti?

STOJKOVI: Moraemo da pojaamo edukacijustanovitva. Drugo, moramo da uvedemo lokalnusamupravu na nivo da prepoznaju probleme. Zatim da njihmedjusobno poveemo, kao i da poboljamo vezu izmedjunjih i Ministarstva i da u odreenom nivou uvedemo i pri-vatni sektor. Ovo poslednje je i glavno pitanje. Kako dataj privatni sektor ulae u Srbiju. Takoe je potrebno dadrava to kontrolie da ne bi dolo do stvaranja velikihkorporacija ili monopala, jer to se deavalo u nekimdravama. Ako vladate sa ogromnom koliinom otpada,stvarate monopol, To neemo dozvoliti.

KOMPAKT: To deluje kao puno posla. Ko e biti glavni part-neri drave?

STOJKOVI: To jeste puno posla i u prvoj fazi to bisve trebalo izfinansirati. Imamo nekoliko ponuda za finan-siranje odreenih projekata od ambasade Belgije, a

ponuene su nam i donacije iz Kine.. . Takoe, imamomogunost da uzmemo kredit, to nam je poslednja opcija.Tu su i pretpristupni fondovi EU, tipski za upravljanjeotpadom. A, tu je i privatni sektor koji ima mogunost

profita. Recimo, u Parainu je uloeno 65 miliona evra usistem u za recikliranje stakla. To je ozbiljna ansa za

privrednike i mi privredni sektor neemo zaustavljati, alineemo dozvoliti monopol. elimo da damo ansu veem

broju privrednika da zaposli vei broj ljudi i da driodreene teritorije. Teko je sve iskontrolisati, ali nam jeto strategija.

KOMPAKT: Kada bi sve to moglo da se dogodi?STOJKOVI: Vrlo brzo. U roku od godinu dana. Ali,

sa sistemskim reavanjem upravljanja otpada smo poeliod jue. Dogovorili smo sa amabasadom Belgije da namdaju bespovratna sredstva, odnosno od 100.000 do 300.000evra po projektu. Nama je u interesu da naemo to vie

projekata, kako bi nam i to vie bespovratnih sredstavadali.

Da ne bacamo bogatstvo

KOMPAKT: Da li nam je osim novca sa strane, potrebno dazatraimo i strune savete iz inostranstva?

STOJKOVI: Svakako da. Moramo da se konsultuje-mo, da obilazimo i region i Evropu i svet. Moramo daobiemo Kinu koja je uspela da sa ogromnim brojemstanovinka, gde su pojedini gradovi vei od same Srbije,napravi ozbiljnan sistem zatite ivotne sredine. Ako oni

uspeju da upravljaju otpadom, zato ne bi i mi. Isto takopozitivan primer je i Rusija. Moramo da sagledamo stanjekod svih i da iskoristimo ono to je najbolje da se prenese

na nas. Dok shvatimo da otpad nije samo otpad, nego isirovina, tek onda emo promeniti stvari. Recimo, pred-stavnik jedne nemake kompanije, kada je video u Srbijita mi radimo sa deponijom, ovek je rekao: pa vi bacate

bogatstvo. Moramo to da promenimo. Sve bacamo nadeponije, a narod ne zna ta ima.

KOMPAKT: Koji je pozitivan primer iz regiona?STOJKOVI: Recimo u Sloveniji su zaokruili itav

sistem, od sakupljanja do poizvodnje energije. Kadanapravite kvalitetan sistem, poevi od edukacije graana,onda za deset godina moete mnogo toga da oekujete. A,u stvari mnogo toga smo i ve imali. U staroj Jugoslaviji,u Vojvodni je recimo postojao komunalni policajac koji

je vodio rauna da se ne baca papir na zelenu povrinu.Jednostavno, znao se red. Ali, je 20 godina ostavilo tragai sada moramo mnogo toga iz poetka. ak, imamo istruni kadar, koji nema posao, a s druge strane kada ueteu optinske komunalne slube, nemate kvalifkovan kadar,osim moda u retkim sluajevima. Hajde, da krenemo odtoga, da lokalne samouprave zapoljavaju ljude koji sukvalifikovani za svoj posao i da shvate da mogu da pro-fitiraju ako vode rauna o ivotnoj sredini. Ako reite sta-nje sa otpadom, imaete materijalnu korist i zaposlietegraane. To je sve povezano. I imaete istu ivotnu sre-dinu, i veu zaposlenost ljudi.

Pie: Jelena L. Petkovi

Upravljanje otpadom je ozbiljna ansa zaprivrednike i drava nee zaustavljati privred-ni sektor, ali neemo dozvoliti monopol.

11/201228


MAGAZIN


35/68

11/2012 29


MAGAZIN

DUBOKODUBOKO

RADIMO, U IMO I DELIMOISKUSTVA SA DRUGIMARADIMO, U IMO I DELIMOISKUSTVA SA DRUGIMA

KOMPAKT U POSETI

Regionalna sanitarnadeponija Duboko u Uicu

navrila je godinu dana rada.Struni timovi pokuavaju da

teorijska znanja pretoe upraksu, to nije ni malo lakposao ni u mnogo razvijenijim

zemljama, gde sistemupravljanja otpadom

decenijama postoji, kako uzakonima, tako i na tritu.

Sve aktivnosti, i strune, iposlovne, moraju da buduusaglaene sa principimaouvanja ivotne sredine,

istiu zaposleni u ovom javno-komunalnom preduzeu.


36/68

30


MAGAZIN

Regionalna sanirarna deponija Duboko, udaljena petkilometara od centra Uica, sagraena je za potrebe oko350.000 stanovnika, koliko ivi u ovom delu Zlatiborskogi Moravikog okruga. Na toj lokaciji deponuje se otpad izgradova Uice i aak i jo sedam optina: Bajina Bata,

Poega, Arilje, Kosjeri, Ivanjica, Luani i ajetina.Prvi investicioni projekti su poeli sa realizacijom 2007,a Regionalna sanitarna deponija Duboko prve koliine otpa-da preradila je u avgustu 2011.godine. Zvanino je otvorenadva meseca kasnije - 19.10.2011.godine.

itav kompleks deponije protee se na povrini od 15h. Otpad se deponuje na etiri etae povrine od 7,5 hek-tara.

Projekat, raen kao grin fild investicija, vredan je vieod 15 miliona evra, a finansiran je iz vie izvora. etirimiliona evra je bila donacija Evropske Unije, dok jeEvropska banka za obnovu i razvoj uloila jedan milionvie. Republika Srbija je projekat pomogla sa 1,1 milionevra, a osnivai, devet lokalnih samouprava, zajedno su

uloili duplo vie. Funkcionisanje Regionalne sanirarnedeponije Duboko Uice pomogla je i vedska razvojnaagencija SIDA sa ukupno 2,4 miliona evra.

Nova oprema i nova iskustvaTeko da ete u Srbiji videti istiju deponiju od ove.

Ne samo zato to je sve novo: i zgrade, i maine, i telodeponije, pa ak i uniforme zaposlenih, koji poput radnikau nekoj fabrici pedantno manipuliu stvarima koje graa-nima Uica i okolnih optina nisu vie bile potrebne.Kamioni iz asa u as stiu na kolsku vagu gde se merimasa doneenog otpada, posle ega se istovara i ponovomeri prazan kamion. Selekcija otpada poinje odmah, bezekanja...

Napravili smo ogroman iskorak time to smo poelida merimo otpad, kae za Kompakt magazin upravnikRegionalne sanitarne deponije Duboko Uice SlobodanBogosavljevi. Pre toga niko nije mogao preciznije dazna koliko ovaj region generie otpada na dnevnom,nedeljnom i mesenom nivou i da li postoje sezonske iliteritorijalne bitne razlike u njegovom prikupljanju. Danasna deponiju stie vie otpada nego u poetku, taj trend nijedramatino vei, nego idemo postepeno i reavamotehnike i druge probleme, kojih sigurno ima, u hodu.

Primamo pomeani komunalni otpad, rekao bih izra-zito pomean komunalni otpad, to je preko naih poetnihoekivanja. Teko je vie izdvojiti od osam do 10 procenata

prikupljenog otpada upravo iz tog razloga, objanjavaBogosavljevi.Najvie se izdvaja papir i karton, oko 50%, zatim slede

plastine folije, oko 22% i otpadno gvoe koje ne dolaziu redovnim intervalima, tako da se procenat kree od 13do 20%. Na deponiji razvrstavaju i PET ambalau, ali taj

postotak nije za sada vei od osam odsto. Ostalo je tvrdaplastika, aluminijumske limenke, staklo, tetrapak, gume,to svakodnevno 17 zaposlenih radnika selektuje na samojtraci, ali je takvog otpada relativno manje od oekivanihkoliina.

Merimo i teinske koliine otpada koje se deponuju.Pre toga, sve sekundarne sirovine koje izdvojimo baliramo,

06/2012

DO NULTE EMISIJE OTPADADirektor Regionalne sanitarne deponije Dubo-

ko u Uicu Ivan oki istie za Kompakt magazinvanost stalne edukacije graana, ali i strune

javnosti u pogledu savremenih mera u upravljanjuotpadom.

Videli smo nedvosmisleno promene na terenu.Kada ljudi dou kod nas i vide savremenu sanitarnudeponiju i kako je posao organizovan, jednostavnopromene miljenje. Nai graani jo nisu svesni ta

je otpad i kakve anse lee u ovom poslu. Jo manjeznaju koliko je savremena tehnologija u upravljanjuotpadom vana za sve nas i nau decu u pogleduzatite ivotne sredine, kae direktor oki.

Direktor Regionalne sanitarne deponije Duboko Ivan uri


37/68

35


MAGAZIN3106/2012

Zato se ovde redovno organizuju posete ljudi izokolnih mesnih zajednica, gotovo svake nedelje.

U lancu upravljanja otpadom, svako od nas,bilo graanin, bilo privrednik ili nosilac neke javnefunkcije imaju svoje mesto i znaaj. Otpada e uvekbiti kao ostatka, odnosno rezultata odreenih ljud-skih aktivnosti, bez obzira to je nama koji se timeprofesionalno bavimo u skladu sa Regionalnimplanom upravljanja otpadom, konaan cilj tako-zvana nulta emisija otpada, podvlai okinapominjui da je sistem rada na ovoj deponiji upotpunosti usaglaen sa zakonom i Nacionalnomstrategijom za upravljanje otpadom, kao i standard-ima Evropske Unije.


38/68

06/201232


MAGAZIN

jedino otpadno gvoe isporuujemo u rasutom stanju,kau u ovom preduzeu.

Dnevno se na Regionalnu sanitarnu deponiju Dubo-ko Uice doveze oko 200 do 220 tona komunalnogvrstog otpada, to zavisi od dana, vremenskih uslova(zbog uticaja vlage i pepela tokom zimskih meseci) i planarada lokalnih komunalnih preduzea koja prikupljaju idovoze otpad. Ono to se izdvoji, uglavnom se i proda,

jer postoji veliko interesovanje trita za ove sekundarnesirovine.

Posle godinu dana rada, jo je sve novo. I oprema, alii iskustva. Uimo radei ovaj posao, ali ono to je najbi-tnije je to da je Regionalna sanitarna deponija DubokoUice funkcionalna, dakle sistem operativno funkcionie.

Mnoge nae sanitarne deponije su jo u fazi projektovanja,u mnogim sredinama se krenulo, pa stalo, istie upravnikSlobodan Bogosavljevi. Prva i najmanja etaa na teludeponije je ve popunjena za godinu dana rada, a 24. sep-tembra je poela da se puni i druga koja je pet puta vea.Projektovani vek deponije je od 12 do 15 godina.

U ovom preduzeu oekuju da e uskoro postatiRegionalni centar za upravljanje otpadom, poto su u junuove godine dobili Integralnu dozvolu od nadlenog mini-starstva za skladitenje, tretman i odlaganje neopasnogotpada, a prethodno je usvojen Regionalni plan upravlja-nja otpadom za region Duboko. U toku je procedura oko

usvajanja i usaglaavanja lokalnih planova upravljanjaotpadom.

Sve i svata u naem otpaduZa graane, ali i institucije u ovom delu Republike,

savremeni pristup, tehnologije i sam sistem upravljanjaotpadom je neto novo i ljudi su uglavnom neupueni. Nijeim jasno ta je sanitarna, a ta nesanitarna deponija. Nijeim jasno da jedna institucija prikuplja, a druga deponujeotpad. Zato strunjaci deponije Duboko svakodnevno

pomau lokalnim samoupravama u lociranju problema uupravljanju otpadom i pokuavaju da prue tehniku

pomo u reavanju. Ali, tek kad komunalni vrsti otpaddoe na deponiju, mogu da se vide pravi problemi.

DOBAR STARTJavno komunalno preduzee Biokto je

ozbezbedilo kontejnere zapremine 1,1 kubnihmetara i to zelene kontejnere za suvi otpad,plave za staklo a sive za mokri otpad u uemcentru grada, to predstavlja same poetke pri-marne selekcije otpada u ovom delu Srbije.

Upravnik Regionalne sanitarne deponije Duboko Uice, Slobodan Bogosavljevi


39/68

06/2012 33


MAGAZIN

Tek sada vidimo pravu strukturu otpada koji se gene-rie u Zlatiborskom i Moravikom okrugu. i tu je jedan odnajveih problema. Na otpad je izrazito pomean, tuima i batenskog, i medicinskog, elektrinog, i klaninogotpada... Zato danas moemo da imamo jasniju sliku naterenu i krenemo u proces reavanja problema kako naregionalnom, tako i na lokalnom nivou, kae za Kompaktmagazin upravnik Regionalne sanitarne deponije DubokoUice Slobodan Bogosavljevi.

Pod nadzorom laboratorijeRegionalna sanitarna deponija Duboko Uice ima

sopstvenu laboratoriju u kojoj se redovno vre merenja ph,temperature, potronje permanganata i bioloke potronjekiseonika, sa ciljem provere kvaliteta otpadnih, podzemnihi povrinskih voda.

Otpadne vode se uzorkuju iz talone lagune postrojenjaza preiavanje otpadnih voda koga ine sabirni aht, aera-ciona i talona laguna. U aeracionoj laguni se vri bioloko


40/68

06/201234


MAGAZIN

preiavanje otpadnih voda. Kada se voda preisti dozadovoljavajueg kvaliteta prebacuje se u talonu lagunu,odakle se voda, cisternama odvozi i isputa u gradskukanalizaciju ili se po sistemu kap po kap koristi za oroa-vanje tela deponije da bi se smanjio uticaj praine, to seovde redovno radi, naroito u sunim letnjim mesecima.

Svakodnevno se mere i meteoroloki parametri: tem-peratura, koliina padavina, brzina i smer vazdunih stru-janja i atmosferska vlanost.

Istovremeno vrimo i 15-odnevnu proveru kvalitetapovrinskih voda iz oblinjeg Turskog potoka. Ispitujemokvalitet povrinske vode uzvodno i nizvodno od same


41/68

06/2012 35


MAGAZIN

deponije. Rezultati ispitivanja povrinske vode ukazuju dadeponija svojim radom nije prouzrokovala nikakve tetne

posledice po ivotnu sredinu, istie tehniar za ekolokimonitoring u Regionalnoj sanitarnoj deponiji DubokoUice Zorka Kruni.

U laboratoriji objanjavaju kako ispituju kvalitetpodzemnih voda.

Podzemne vode se uzorkuju 15-odnevno iz tri pije-zometarske buotine postavljene na dubinama 45, 45 i 65metara, ispod dna deponije i u neposrednoj zoni uticajadeponije.

Osim monitoringa u deponijskoj laboratoriji, angao-vane su akreditovane ustanove da vre monitoring podzem-nih, povrinskih i otpadnih voda i monitoring pedolokihkarakteristika zemljita. Uestalost uzorkovanja propisana

je Uredbom o odlaganju otpada na deponiju. Zavod zajavno zdravlje iz Uica jednom meseno ispituje kvalitetpovrinske vode, dva puta godinje podzemne i kvartalnootpadne vode, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd

jednom godinje meri buku, a akreditovana laboratorijaMOL jednom godinje kontrolie kvalitet zemljita, a sveu skladu sa Uredbom o odlaganju otpada na deponije.

Duboko u epicentru zbivanjaPosle meunarodnog tendera, za koji su sredstva

obezbeena iz Evropske banke za obnovu i razvoj,kapaciteti Regionalne sanitarne deponije Duboko Uiceuveani su za 30 abrol kontejnera od 30 kubnih metara,est kamiona i jedan kiper, namenjenih za transport otpadaiz najudaljenih optina do Dubokog.

Kontejneri i sedam kamiona su ve stigli u Dubokonaglaava Ivan oki, direktor JKP Duboko Uice.

LIDERSKA POZICIJA U REGIONUStanje u upravljanju otpadom do otvaranja

nove Regionalne sanitarne deponije u svimlokalnim samoupravama, uesnicama ProjektaDuboko, nosilo je zaostavtinu prolih vremena,kada se ovom pitanju nije pridavao velikiznaaj, navode u ovom preduzeu.

Aktivnosti lokalnih javnih preduzea su sesvodile na prikupljanje otpada i direktnodeponovanje na lokacije koje su imale negativanuticaj na ivotnu okolinu. esto su takve lokacijebile pored vodenih tokova, irei zagaenje aki na oblasti kilometrima udaljenim od takvihlokacija.

Od graanstva i komunalnih preduzea nijezahtevano nikakvo zalaganje po pitanju selek-cije otpada, tako da su znaajni resursi, koji

mogu da se dobiju reciklaom, zauvek izgubljeniu procesu raspadanja na nesanitarnim deponi-jama i smetlitima.

Svest graana o upravljanju otpadom u tokudvadesetog veka u naoj zemlji bila je na niskomnivou, tako da je pored zvaninih deponija, unaem kraju postojalo na stotine divljih deponi-

ja i smetlita.Projekat Duboko ini nova, regionalna sani-

tarna deponija, koja zadovoljava standarde iRepublike Srbije i Evropske Unije.


42/68

06/201236


MAGAZIN

NIKAD NIJE RANOPredkolci iz uikog vrtia Poletarac sa svojim vaspi-

taima Gordanom Petrovi i Vesnom Stanojevi, u okviruDeje nedelje i akcije Otvorena vrata, posetili su po-etkom oktobra Regionalnu sanitarnu deponiju Dubo-ko Uice.

Tokom posete, budui prvaci obili su Centar za selek-ciju, gde su se upoznali sa nainima ravrstavanja i pro-cesom baliranja otpada, a sa direktorom Tehnikog sek-tora Draganom Dogandi i upravnikom deponije

Slobodanom Bogosavljeviem razgovarali su o primarnojselekciji i ponovnom korienju selektovanog otpada, kaoi o znaaju naeg preduzea na planu zatite ivotne sre-dine u Regiji Duboko.

Pre dolaska u Duboko, predkolci iz Poletarca su uprostorijama vrtia sa svojim drugarima iz mlae grupe,koju vode Zorica Toi i Gina Stankovi, organizovaliakciju prikupljanja starog papira i kartona i izlobucrtea sa temama iz oblasti zatite ivotne sredine

DEPONIJA OTVORENIH VRATAU okviru akcije Otvorena vrata, lanovi Saveta i

graani uike mesne zajednice Bela Zemlja posetili suJKP Duboko Uice. Direktor Tehnikog sektora Dra-gana Dogandi upoznala je goste sa dosadanjim iskustvi-

ma i problemima u radu Centra za selekciju i tela deponi-je.Tokom posete, graani Bele Zemlje u prvi plan su

stavili znaaj naeg preduzea za unapreenje sistemaupravljanja otpadom u Regiji Duboko, a oekuju da pri-marna selekcija vrlo brzo zaivi na teritoriji njihove mesnezajednice.

Ovo je na prvi susret sa deponijom. Zadovoljni smoonim to smo videli i zahvaljujemo se preduzeu i direk-toru okiu to su nam omoguili da doemo i na licumesta se uverimo kako deponija funkcionie, naglasila

je Biljana Stevanovi, predsednik Saveta MZ Bela Zemlja.Rada Gujanii je bila zadovoljna injenicom da je

Duboko, iji rad smatra velikim civilizacijskim isko-rakom, uspostavilo dobru saradnju sa mesnim zajednica-ma i da su radom ovog preduzea graani dobili velikuansu za reavanje pitanja odnoenja otpada.

To je i vaan korak ka podizanju nivoa svesti graanapo pitanjima ekologije. U naoj mesnoj zajednici postojiekoloka komisija koja iza sebe ve ima nekoliko preda-vanja, vezanih za kompostiranje. Nadamo se da emo imi uskoro dobiti kontejnere i uslove za primarnu selekci-

ju poruila je Rada Gujanii.


43/68

Nedavno je ovo preduzee kren

Documents

Kompakt Magazin 12