Kompanijsko pravo EU

Sloboda osnivanja pravnih lica

Regulisana članovima 43 i 48 UEZ. Član 48 glasi:"Trgovačka društva ili preduzeća osnovana u

skladu sa pravom jedne države članice, koja imaju registrovano sedište, centralnu upravu ili glavno mesto poslovanja u okviru Zajednice, izjednačavaju se za potrebe ovog poglavlja sa fizičkim licima koja su državljani država članica.

Pod "trgovačkim društvima ili preduzećima” podrazumevaju se trgovačka društva ili preduzeća osnovana u skladu sa građanskim ili privrednim pravom, uključujući zadružna društva i druga pravna lica regulisana javnim ili privatnim pravom, izuzev onih čiji cilj poslovanja nije sticanje dobiti".

Nadalje, ne smeju postojati ograničenja za osnivanje agencija, filijala i poslovnica od strane državljana jedne države članice koji su nastanjeni na teritoriji druge države članice

Ipak, činjenica da su privredna društva koja imaju sedište, glavnu upravu ili glavno mesto poslovanja unutar Zajednice izjednačena u pogledu prava i sloboda sa fizičkim licima znači da i za pravna lica postoje ograničenja slobode osnivanja: • bavljenje javnom delatnošću, • javni poredak, •javna sigurnost, •javno zdravlje

Sloboda osnivanja podrazumeva pravo na:

1. Primarno osnivanje, tj. slobodu izbora sedišta privrednog društva

2. Sekundarno osnivanje, tj. slobodu osnivanja agencija, filijala i poslovnica u drugoj državi članici

Kako na nivou zajednice ne postoje jedinstvena pravila statusnog privrednog prava, usvojen niz direktiva (smernica) kojima se harmonizuju odredbe nacionalnih zakona, kao i tri uredbe kojima se omogućava osnivanje posebnih, evropskih, oblika privrednih društava

Prva direktiva iz kompanijskog prava 68/151/EEC

• Usvojena 1968. godine, ima za cilj obezbeđivanje mera zaštite za akcionare i poverioce privrednih društava.

• Primenjuje se na društva kapitala: akcionarska društva, društva sa ograničenom odgovornošću i komanditna društva na akcije.

• Ima za cilj obezbeđivanje mera zaštite za akcionare i poverioce privrednih društava.

Prvim delom direktive se propisuje obaveza za države članice da vode odgovarajuće centralne registre. Takođe se nabrajaju i akti koje trgovačko društvo mora u njih upisati i učiniti dostupnim javnosti. To su:

• ugovor o osnivanju ili statut i njihove izmene, • ovlašćena lica i njihove funkcije, • osnivački kapital, • bilans stanja i bilans uspeha za svaku finansijsku godinu,• promena sedišta i • prestanak društva.

Drugi deo direktive propisuje obavezu da se u nacionalnim službenim listovima objavljuju podaci o ovlašćenim licima, kao i o uslovima pravne valjanosti obaveza koje ta lica preuzimaju u ime društva.

Osnovni princip: društvo obavezuju i oni akti koji su preduzeti i izvan delatnosti društva, osim ako takvi akti prelaze ograničenja koja se mogu preneti nacionalnim propisima.

Ipak, države članice mogu predvideti da ovakvi poslovi ne obavezuju društvo ako je treće lice za to znalo ili mu to nije moglo ostati nepoznato.

Za poslove preuzete u ime društva pre nego što je ono steklo svojstvo pravnog lica, a koje društvo naknadno ne odobri, propisana je solidarna odgovornost lica koja su zaključila te poslove.

U trećem delu se propisuju način i uslovi za poništaj preduzeća, odnosno prestanak društva. To su:•nezakonit predmet poslovanja•nepostojanje osnivačkog akta•ako u osnivačkom aktu nisu navedeni bitni elementi•ako nije uplaćen propisani minimalni kapital•ako osnivači nemaju potrebnu sposobnost•ako broj osnivača padne ispod potrebnog

Odluku o poništaju može doneti SAMO SUD.

Druga Direktiva iz kompanijskog prava 77/91/EEC

Ova direktiva reguliše osnivanje akcionarskih društava, bitne elemente statuta i održavanje i izmenu osnovnog kapitala.

Direktiva određuje da se u statutu ili drugom aktu o osnivanju mora navesti: • oblik i ime društva,• predmet poslovanja, •visina osnivačkog kapitala, • a ako zakonom to nije određeno, i pravila kojima se reguliše broj i postupak imenovanja ovlašćenih lica.

Direktivom se ne harmonizuje način osnivanja akcionarskih društava, kontrole zakonitosti osnivanja i trenutak sticanja pravnog subjektiviteta.

Ova direktiva predviđa i postojanje jednočlanog društva, koje je bliže regulisano Dvanaestom direktivom 89/667/EEC.

Direktivom je propisan minimalan iznos osnivačkog kapitala od 25000 ECU. Ovaj iznos kapitala društvo je obavezno da održava za sve vreme postojanja (ali Savet može svakih 5 godina izmeniti visinu tog iznosa).

Takođe su propisani i načini za održavanje osnivačkog kapitala, kao i uslovi i postupak njegovog povećanja.

Odluke o povećanju i smanjenju kapitala može doneti samo skupština akcionara

U slučaju smanjenja kapitala, interesi akcionara su zaštićeni jer skupština akcionara o tome donosi odluku 2/3 većinom. Odluka o smanjenju kapitala pre namirenja poverilaca ili pre nego što o tome odluči sud je ništava.

Treća direktiva iz kompanijskog prava 78/885/EEC

Ova direktiva se primenjuje na akcionarska društva, a reguliše pitanja posebnih oblika njihovog spajanja u okviru jedne države članice i zaštitu akcionara i trećih lica.

Predviđena su dva načina spajanja:– pripajanje jednog društva drugom– osnivanje novog društva.

Direktiva NE reguliše spajanje putem koncentracija ili putem preuzimanja, već su ova pitanja regulisana drugim propisima.

1. Spajanje putem pripajanja, odnosno sticanjem akcija- podrazumeva prestanak jednog ili više društava koja se pripajaju bez njihove likvidacije i prenos njihove celokupne imovine na drugo društvo, u zamenu za izdavanje akcija njihovim akcionarima – pravila o univerzalnoj sukcesiji. Ovo omogućava da društva funkcionišu bez posebnih akata o prenosu aktive, a u isto vreme to predstavlja i garanciju za poverioce pripojenog društva

Da bi ovaj oblik spajanja mogao biti izvršen, plan spajanja mora biti prihvaćen od strane 2/3 glasova prisutnih akcionara oba društva ili akcionara koji raspolažu tom vrednošću akcija.

2. Spajanje putem osnivanja novog društva - podrazumeva prestanak nekoliko društava bez postupka likvidacije, dok se njihova imovina presnosti na novoosnovano društvo u zamenu za akcije novog društva. Plan spajanja, i memorandum i statut novog društva moraju odobriti generalne skupštine svakog društva koje prestaje da postoji.

U oba slučaja dolazi do promene položaja dotadašnjih akcionara, zaposlenih i trećih lica, a direktiva ima za cilj da im pruži odgovarajuću zaštitu. Zato se propisuje obaveza za upravne i rukovodeće organe društva da pre spajanja sačine predlog uslova spajanja u skladu sa Prvom direktivom, sa detaljnim obrazloženjem, i da ovaj predlog objave najmanje mesec dana pre datuma odlučivanja.

Zaštita interesa poverilaca prepuštena je nacionalnom pravu država članica. Države moraju doneti propise o građanskopravnoj odgovornosti članova upravnog odbora za zloupotrebe prilikom pripreme i sprovođenja spajanja.

Odluka o spajanju mora se objaviti na način propisan Prvom direktivom.

Šesta direktiva 82/891/EEC

Ovom direktivom se reguliše podela akcionarskih društava u okviru jedne države članice.

Pravna tehnika je slična onoj iz Treće direktive, te se tako predviđaju dva načina podele:

– sticanjem – osnivanjem novih društava,

ali u okviru iste države članice.

1. Podela sticanjem

-podrazumeva prestanak društva bez njegove likvidacije i prenos njegove celokupne imovine na više drugih preduzeća.

To se postiže davanjem prvobitnim akcionarima akcija u društvima koja primaju delove nastale podelom, i, kada je to moguće, isplatom u gotovini, ako to ne prelazi 10% od nominalne vrednosti podeljenih akcija, ili ako takva nominalna vrednost ne postoji, od njihove računovodstvene vrednosti

2. Podela osnivanjem novih društava

Za ovaj način podele društava predviđena je analogna tehnika. Međutim, u ovom slučaju, aktiva i pasiva društva koje se deli se ne raspodeljuje postojećim, već novoobrazovanim društvima.

I za ovu operaciju organi rukovođenja ili organi upravljanja sačinjavaju predlog podele i izveštaj o ekonomskoj i pravnoj opravdanosti podele, o čemu se izjašnjava i odlučuje generalna skupština akcionara.

Jedanaesta direktiva iz kompanijskog prava 89/666

Odnosi se na podatke koje filijala preduzeća iz jedne države članice mora da učini dostupnim javnosti u državi članici u kojoj je osnovana.

Direktiva se odnosi na a) filijale koje u jednoj državi članici otvori preduzeće iz druge države članice, a koje podleže propisima iz Prve direktiveb) filijala koje u jednoj državi članici otvori preduzeće koje je iz treće države, a čiji je pravni oblik sličan onim oblicima preduzeća na koje se primenjuje Prva direktiva

Objavljivanje je u načelu ograničeno na podatke koji se odnose na samu filijalu, uz upućivanje na registar u koji je upisano matično preduzeće.

Ipak, određeni podaci, koji su od posebnog značaja za treća lica moraju biti učinjeni javnosti i u državi u kojoj je osnovana filijala. To su, na primer: • podaci o licima ovlašćenim za zastupanje i obimu ovlašćenja,• poslovno ime i statusni oblik matičnog društva, • postupci u slučaju insolventnosti koji se vode protiv matičnog društva

Dvanaesta direktiva iz kompanijskog prava Odnosi se na društva sa ograničenom

odgovornošću, ali se može primenjivati i na akcionarska društva, ako je jednočlano akcionarsko društvo dozvoljeno pravom države članice.

Ova direktiva propisuje i obavezu upisa u sudski registar osnivanja jednočlanog društva, kao i činjenice da su sve akcije/udeli prešli u ruke jednog lica.

Ona propisuje i obavezu da se odluke koja su u nadležnosti generalne skupštine unose u posebne zapisnike ili da moraju biti u pismenom obliku.

• Četvrta direktiva iz kompanijskog prava 78/660 - o godišnjim računima

• Sedma direktiva iz kompanijskog prava 83/349 - o konsolidovanim računima

• Osma direktiva iz kompanijskog prava 84/253 - o uslovima za imenovanje lica odgovornih za reviziju računovodstvenih dokumenata

Uredba o evropskoj kompaniji 2157/2001

Ova Uredba omogućava osnivanje i delovanje društava koja imaju evropsku dimenziju, i koja su oslobođena prepreka vezanih za razlike i ograničeno nacionalno dejstvo nacionalnih kompanijskih prava.

Ona reguliše stvaranje posebne evropske forme akcionarskog društva koju naziva Societas Europaea, skraćeno SE.

Kapital Evropske kompanije izražen je u akcijama, i definisano je pravilo ograničene odgovornosti akcionara u granicama iznosa njihovih upisanih akcija. Kao i svako akcionarsko društvo i SE ima svojstvo pravnog lica.

Ona sadrži određeni broj pravila koja se direktno primenjuju na ovo društvo. Osim toga, u određenim pitanjima Uredba upućuje na nacionalna prava zemalja-članica, gde razlike u nacionalnim regulativama imaju ovde poseban značaj i otvaraju mogućnost različitih

modifikacija osnovnog oblika Evropske kompanije. Uredba je ograničena na pitanja statusnog

kompanijskog prava, a sva druga pitanja, naročito oporezivanje, konkurencija, intelektualna svojina ili insolventnost regulišu se pravilima nacionalnih prava, odnosno drugim odredbama komunitarnog prava koja regulišu ova pitanja direktno.

Vrlo značajno pitanje učestvovanja radnika u upravljanju u Evropskoj kompaniji regulisano je posebnom pratećom Direktivom uz ovu Uredbu.

.Do formiranja SE dolazi na nekoliko načina:

1. spajanjem (fuzijom) akcionarskih društava koja su osnovana prema pravu jedne od zemalja-članica i imaju registrovano i stvarno sedište na teritoriji Unije, ukoliko su najmanje dva od tih društava regulisana pravima različitih zemalja-članica;

2. stvaranjem SE u vidu holdinga od strane akcionarskih ili društava sa ograničenom odgovornošću ) koja su osnovana prema pravu jedne od zemalja-članica i imaju registrovano i stvarno sedište na teritoriji Unije, ukoliko su najmanje dva od tih društava regulisana pravima različitih zemalja-članica, ili ukoliko najmanje dve godine imaju zavisno društvo koje je regulisano pravom druge države članice ili filijalu koja se nalazi u drugoj zemlji članici;

3. formiranjem zavisnog društva kupovinom akcija od strane društava u smislu člana 48, stav 2 Ugovora o osnivanju EZ, kao i drugih formi koje su regulisane javnim ili privatnim pravom, a koja su osnovana prema pravu jedne od zemalja-članica i imaju registrovano i stvarno sedište na teritoriji Unije, ukoliko su najmanje dva od tih društava regulisana pravima različitih zemalja-članica, ili ukoliko najmanje dve godine imaju zavisno društvo koje je regulisano pravom druge države članice ili filijalu koja se nalazi u drugoj zemlji članici;

4. transformacijom akcionarskog društva u SE, pod uslovom da je to akcionarsko društvo osnovano prema pravu jedne od zemalja-članica i ima registrovano i stvarno sedište na teritoriji Unije i ako je najmanje dve godine imalo zavisno društvo koje je regulisano pravom druge države-članice.

• Kapital SE se izražava u evrima a iznos upisanog kapitala ne sme biti manji od 120 000 eura

• Registrovano sedište SE mora se nalaziti unutar Unije, u istoj zemlji članici u kojoj se nalazi i njeno stvarno sedište. Osim toga, zemlja-članica može zahtevati da se za SE koje se registruje na njenoj teritoriji tu nalaze i registrovano i stvarno sedište SE.

• Registrovano sedište SE može se pod određenim uslovima premestiti u drugu zemlju-članicu bez prestanka SE, odnosno stvaranja novog pravnog lica.

• Svaka SE mora se registrovati u zemlji članici u kojoj se nalazi njeno registrovano sedište i to u registru koji je za to određen prema pravu zemlje-članice, a u skladu sa pravilima Prve direktive

• Objavljivanje dokumenata i podataka koji se tiču SE a predviđeni su pravilima Uredbe vrše se na način koji je predviđen pravima zemalja-članica u kojoj SE ima svoje registrovano sedište u skladu sa Prvom direktivom kompanijskog prava.

• Podaci o registrovanju SE ili brisanju takve registracije se objavljuju u informativne svrhu u službenom glasilu Unije (Official Journal of the European Communities) nakon objavljivanja u skladu sa nacionalnim pravom.

• Organi SE : skupština akcionara i nadzorni oran i organ upravljanja (sistem upravljanja putem dva organa – two-tier system) ili administrativni organ (sistem upravljanja putem jednog organa – one-tier system) zavisno od forme koja je usvojena statutom.

Uredba o Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji (EEIG) 2137/85

Ova Uredba reguliše osnivanje, poslovanje i položaj EEIG

Osnovni cilj EEIG je da omogući razvijanje ekonomskih aktivnosti svojih članova izborom odgovarajućih sredstava, aktivnosti ili iskustava, kao i stvaranje takvog oblika interesnog povezivanja kojim bi se uspostavila nova organizacija neposredno regulisana komunitarnim pravom.

EIG se može osnovati u obasti industrije, trgovine, zanatstva ili uslužnih delatnosti. Cilj EEIG je olakšavanje objedinjavanja delatnosti, sredstava ili usluga i povećanje dobiti članova.

• EEIG mogu osnovati, odnosno biti članovi, pravna i fizička lica i druge pravne celine javnog i privatnog prava. Što se tiče pravnih lica, to mogu biti društva, firme ili druga pravna lica kojima to svojstvo priznaje nacionalno pravo, sa registrovanim ili statutarnim sedištem i centralnom upravom u okviru Zajednice, ako se bave privrednom ili sa privredom povezanom delatnošću. Fizička lica se moraju baviti industrijom, trgovinom ili poljoprivredom, ili zanatstvom ili pružanjem profesionalnih ili drugih usluga u Zajednici

• EEIG se osniva ugovorom o osnivanju, koji mora da sadrži određene elemente (ime društva, adresu, predmet poslvanja, mesto registracije, imena osnivača, vreme na koje je zaključen). Društvo se registruje u zemlji gde ima zvaničnu adresu i u svakoj drugoj državi članici gde ima svoje preduzeće. Upisom u registar ono stiče poslovnu sposobnost na teritoriji Zajednice.

• EEIG se može osnovati i BEZ osnivačkog kapitala, odnosno imovine. U tom slučaju, rad EEIG se finansira doprinosima i akontacijima.

• U EEIG može biti zaposleno najviše 500 lica.

• Cilj EEIG nije ostvarivanje dobiti za sebe, već koordinacija i saradnja pri obavljanju aktivnosti. Ako se pri tome ostvari dobit, ona pripada članovima i deli se na način određen ugovorom o osnivanju, a ako ništa nije određeno, na jednake delove. Članovi EEIG odgovaraju neograničeno i solidarno za obaveze EEIG prema trećim licima.

• Organi EEIG su zajednička skupština članova, direktor/direktori. Odluke rukovodilaca obavezuju EEIG, čak i kada su donete van predmeta poslovanja. Po pravilu, svaki član EEIG ima jedan glas, osim ako osnivački ugovor ne predviđa drugačije, i pod uslovom da time neki član nema kontrolnu većinu glasova. Direktor može biti jedan od članova, ali i treće lice. Odluke se donose na način propisan ugovorom o osnivanju, osim ako Pravilo propisuje jednoglasnost (a to su uvek odluke o načinu funkcionisanja društva).

• EEIG je naročito pogodan oblik udruživanja za mala i srednja preduzeća, a EEIG može učestvovati u konkursima za javne nabavke i u programima finansiranim iz javnih fondova.

Uredba o Evropskoj zadruzi 1435/2003

Pošto je u okviru EU već usvojena Uredba o Statutu Evropske kompanije, koje odgovara akcionarskim društvima, ali ne i drugim oblicima organizovanja, unutar EU je nastavljena inicijativa stvaranja specifičnih evropskih pravnih formi koje odgovaraju i drugim oblicima organizovanja pravnih lica. Evropska zadruga predstavlja upravo takvu formu, koja omogućava prekogranično spajanje ili reorganizovanje zadruga iz različitih zemalja-članica EU.

Direktiva o prekograničnom spajanju društava 2005/56

• Direktiva se primenjuje na spajanja privrednih društava na koja se odnosi Prva direktiva, a koja imaju svoje registrovano sedište, glavnu upravu ili glavno mesto poslovanja na teritoriji EU, pod uslovom da su barem dva regulisana pravom različitih država članica

• Spajanje je dozvoljeno samo između onih oblika privrednih društava između kojih je dozvoljeno nacionalnim pravima relevantnih država članica

• Prilikom spajanja moraju se poštovati odredbe merodavnog nacionalnog prava države članice. To uključuje i mogućnost da se državni organi protive spajanju pozivajući se na javni interes.

• Naročita pažnja se obraća na ispunjavanje formalnosti kojima se štite interesi poverilaca privrednih društava koja se spajaju, akcionara i zaposlenih u ovim privrednim društvima. Dozvoljeno je da države članice za prekogranična spajanja usvoje posebne propise kojima se garantuje zaštita manjinskih akcionara.

• Pre spajanja, upravljački organi svakog od privrednih društava koja se spajaju moraju sastaviti nacrt ugovora o prekograničnom spajanju. O ugovoru odlučuju skupštine akcionara uključenih društava

• Nacionalnim pravom se takođe određuje organ nadležan da vrši nadzor nad zakonitošću postupka prekograničnog spajanja