Visoka kola za poslovnu ekonomijui preduzetnitvo Beograd

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETAMEDJUNARODNO PRIVREDNO PRAVO

KONCESIJE

Mentor: Prof. Ana Galjak

Student:Dejan Dimi,br.indeksa: 412-003-12

Petrovac na Mlavi, april 2013

SADRAJ:

Uvod .................................................................................................................................. 31. Koncesije ....................................................................................................................... 41.1. BOT sistem........................................................................................................52. Predmet koncesije ........................................................................................................ 72.1.Nain i postupak davanja koncesije.................................................................. 83. Ugovor o koncesiji......................................................................................................... 93.1. Trajenje i prestanak koncesije......................................................................... 113.2. Znaaj i perspektive koncesija u privredi nerazvijenih zemalja...123.3 Znaaj stranih ulaganja putam koncesija.......................................................... 13Zakljuak .......................................................................................................................... 14Literatura .......................................................................................................................... 15

UvodDonoenjem niza zakonskih tekstova, u Srbiji su stvoreni povoljni uslovi za saradnju sa drugim zemljama i istaknut je interes za privrednu razmenu i ulaganje stranog kapitala. Koncesije kao poseban oblik stranog ulaganja imaju veliki znacaj za razvoj Srbije i predstavljaju vid pribavljanja investicionih sredstava kako iz domacih privatnih, tako i iz stranih izvora. Zakon o koncesijama u Republici Srbiji, omogucio je ucece inostranih koncesionara na aukcijama ime su stvorene pretpostavke za priliv inostranog privatnog kapitala u delatnosti koje mogu biti predmet koncesije. Za Srbiju je korisno da privuce strane investicije putem koncesija, ali na nacin koji obezbeduje zatitu interesa domace privrede i zatitu nacionalnog rudnog bogatstva i neobnovljivih resursa od eksploatacije. Koncesije, kao modalitet angaovanja privatnog sektora u izgradnji i odravanju saobracajne infrastrukture, ali i drugih tipova infrastrukture (vodovod, telekomunikacije, eleznica), oslobadaju budetska sredstva i omogucavaju im upotrebu u druge svrhe.

1. KoncesijePojava koncesija bila je iroko rasprostranjena u srednjem veku kada su pojedini koncesionari uzimali u zakup putem koncesija vaenje rude ili plaanje mostarine, putarine (bili su osloboeni od ovih obaveza). Od velikih infrastrukturnih projekata interesantno je spomenuti koncesiju za izgradnju Sueckog kanala koja je data 1854. godine i koncesija za izgradnju Panamskog kanala koja je data 1878. godine. U naem nekadanjem pravnom sistemu svi oblici koncesije imali su zajedniki naziv - povlastica. Pod uticajem evropskih prava, a kasnije francuskog i nemakog, dvadesetih godina XX veka naziv povlastica zamenio je naziv koncesija[footnoteRef:2]. Koncesija je pravo korienja prirodnog bogatstva, dobara u optoj upotrebi ili obavljanja delatnosti od opteg interesa, koje nadleni dravni organ (u daljem tekstu: koncedent) ustupa domaem ili stranom licu (u daljem tekstu: koncesionar) za obavljanje delatnosti koja je rezervisana za dravu, na odreeno vreme, pod uslovima propisanim zakonom, uz plaanje koncesione naknade[footnoteRef:3]. [2: Re koncesija potie od latinske rei concedere to znai prepustiti, ustupiti ili ostaviti.] [3: lan 3. Zakona o koncesijama (Sl. glasnik RS br. 55/03).]

Na osnovu iskustva odobravanja koncesija, moe se primetiti da su one uglavnom koriene u oblastima koje karakterie prirodni monopol. U odreenim granama koje nisu prirodni monopoli moe se pokazati da je najbolje reenje ukoliko postoji jedno ili vie (najee dva) preduzea. Poto postoji rizik da jedno preduzee moe primenjivati visoke mare zato to nema konkurencije, i zato izgleda kao najprihvatljivije reenje da se dodele dve koncesije za datu granu. Primer za to je oblast mobilne telefonije, pa ne iznenauje injenica da su strani investitori ovu oblast posmatrali kao vrlo atraktivnu za ulaganje u Srbiju. Infrastrukturni sektori koji imaju odreene elemente prirodnog monopola predstavljaju najatraktivnija podruja za koncesije: to su putevi, prenos i distribucija elektrine energije, eleznika infrastruktura, prenos vode, prenos i distribucija gasa... Prilikom odobravanja koncesije mora se voditi rauna da koncesije koje predstavljaju velike projekte imaju neuporedivo snanije viestruke efekte za domau privredu i na ostale privredne grane u poreenju sa malim koncesijama. Na drugoj strani, koncesije u velike projekte smanjuju konkurenciju na tritu, pa samo velike firme mogu da se pojave na licitaciji tj. tenderu. Prilikom odobravanja koncesija mora se voditi rauna o tome da period koncesije mora biti dovoljno dug da koncesionar povrati uloena sredstva i da ostvari predvieni profit. Predvieni rok trajanja koncesije ne moe biti dui od 30 godina. Iz ovog roka iskljueno je vreme koje je neophodno za obavljanje pripremnih radnji na odreenom objektu u okviru dobijene koncesije.Poto sistem koncesionih aranmana predstavlja vid stranih ulaganja, drava koncedent oekuje znaajne pozitivne efekte od koncesija. Meu najznaajnije efekte spadaju: privlaenje dodatnih inostranih sredstava ime se stvaraju mogunosti za investiranje u zemlji: transfer znanja i tehnologije; angaovanje proizvodnih domaih kapaciteta u izvoenju investicionih radova i poveanje nivoa zaposlenosti u zemlji; poveanje kreditnog rejtinga zemlje na meunarodnom tritu kapitala; poveanje opte efikasnosti u zemlji i poveanje kvaliteta usluga u domenu odobravanja koncesije; uvoenje inostranih standarda u domae poslovanje.1.1. Bot sistemNajpoznatiji model koncesije, kojim se utvruju meusobni odnosi uesnika u realizaciji projekta je BOT System. BOT model projektnog finansiranja je atraktivan nerazvijenim zemljama za privlaenje stranog kapitala. Skraenica je nastala od engleskih rei build izgradi, operate koristi, i transfer predaj. Obaveza koncesionara po ovom projektnom modelu je da preda objekat dravi koncedentu na kraju koncesionog perioda[footnoteRef:4]. [4: Grandov Dr. Zorka, Meunarodna ekonomija i globalizacija, BTO]

BOT model se najee primenjuje kod realizacije kapitalnih infrastrukturnih objekata, kao to su putevi, eleznice, aerodromi, mostovi, tuneli, termo i hidro centrale, objekti vodosnabdevanja, objekti za distribuciju nafre i gasa i dr. Ovi projekti su posebno pogodni za realizaciju putem BOT modela, jer same ostvaruju prihod, to je jedan od osnovnih uslova za realizaciju projekta putem BOT modela.BOT model zahteva aktivno ukljuivanje i podrku koncedenta, stabilnu politikui ekonomsku klimu, definisan i stabilan pravni ambijent, konvertibilnu valutu, kao idruge uslove koje strani investitori inae oekuju. U ulozi koncesionara obino sepojavljuje vie preduzea, koja za realizaciju BOT projekta formiraju koncesiono preduzee. Koncesiono preduzee obino ukljuuje meunarodnu graevinsku inenjering firmu, snabdevaa opreme i firmu koja se bavi korienjem i odravanjem objekata. U praksi, skoro uvek dolazi do formiranja akcionarskog drutva, zbog potrebe prikupljanja znatnih finansijskih sredstava, koji projekat i njegova realizacija pretpostavljaju. Osim ova dva glavna partnera, u realizaciji BOT projekta ukljuen je i veliki broj drugih subjekata: tehniki, finansijski pravni savetnici, kreditori, izvoai radova, osiguravajua drutva, isporuioci opreme, preduzee za korienje i odravanje objekata itd.Kada doe do potpisivanja ugovora izmeu koncesionara i koncedenta, ne bi bilo loe ukljuciti lokalnog partnera u realizaciju BOT projekta. Lokani partner moe pomoi koncesionaru da bolje razume lokalno okruenje, da bolje sarauje sa vladom zemlje domaina i da uspenije reava lokalne probleme do kojih dolazi u toku realizacije projekta.Svi momenti (specijalizacija u proizvodnji i izvozu, uticaj inostrane konkurencije na domae proizvoae, transfer tehnike i tehnologije putem proizvodne kooperacije domaih i stranih privrednih subjekata) direktno doprinose privrednom razvoju nedovoljno razvijenih i zemalja u tranziciji.Izmedju BOT aranmana i meunarodne koncesije mogu se uoiti velike slinosti, ali i odreene razlike:Naime, dok je kod koncesije koncedent, tj.davalac koncesije, uvek javni subjekt, kod BOT modela svi uesnici mogu biti privatni subjekti. Koncesija se odnosi na ustupanje nekog prirodnog bogatstva, dobra u optoj upotrebi ili javne slube, dok predmet BOT aranmana mogu da budu i dobra u optoj upotrebi i izgradnja i opremanje industrijskih i drugih objekata, kao to su fabrike, hoteli i sl. Po prestanku koncesije izgraeni objekti postaju iskljuivo dravno vlasnitvo, dok u sluaju BOT aranmana mogu postati i privatna svojina.

2. Predmet koncesije[footnoteRef:5]Koncesije se u uporednopravnoj teoriji definiu kao pravni odnos izmedu drave, koncedenta, pravnog ili fizikog lica, koncesionara, u kome drava ustupa pravnom ili fizickom licu pravo koricenja prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi ili vrenje javne slube uz odredenu naknadu.Vaei Zakon o koncesijama ureduje uslove, nain i postupak davanja koncesije za koricenje prirodnog bogatstva, dobara u optoj upotrebi koja su u svojini Republike Srbije i za obavljanje delatnosti od opteg interesa. Predmet koncesija u Srbiji su dobra u njenoj svojini. Koncedent je Republika Srbija u cije ime i za ciji racun istupa Vlada (u pojedinim slucajevima se mogu pojaviti i jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Vlade). Koncesionar moe biti domace ili strano pravno ili fizicko lice. Predmet koncesija mogu biti prirodna bogatstva, dobra u optoj upotrebi i delatnosti od opteg interesa. [5: Kneevi Dr. Mirjana; Ekonomski fakultet u Kragujevcu]

Zakon Republike Srbije iz 2003. godine detaljno definie predmet koncesije, to olakava uvid stranim ulagaima kao i njihovo opredeljenje. Predmet koncesije odnosi se na istraivanje, izgradnju, rekonstrukciju, modernizaciju, odravanje i korienje sledeih prirodnih dobara: svih vrsta mineralnih sirovina, vodoprivrednih objekata (brana, akumulacionih jezera, sistema za snabdevanje vodom, navodnjavanje i odvodnjavanje...), puteva, javne eleznike infrastrukture, objekata vazdunog saobraaja, opreme i aerodroma, objekata renog saobraaja i luka, telekomunikacionih objekata, naftovoda, gasovoda, objekata za skladitenje, transport i distribuciju gasa, komunalnih objekata, energetskih objekata, obala reka i jezera, zdravstvenih ustanova, sportsko-rekreacionih objekata, sportskih terena, termalnih izvora, objekata u banjama, objekata turistike infrastrukture. Vaeim Zakonom o koncesijama stvorena je klima za slobodna strana ulaganja, ali samo to nije dovoljno jer e svaki investitor koji bude hteo da na dug period angauje svoj kapital oekivati i stabilnu ekonomsku i politiku situaciju u Srbiji.Primeri svetskih koncesija: Koncesije su dodeljivane i poznatim osvajaima (Kolumbo, Kabot, Vespui) za otkrivanje i zauzimanje prekomorskih teritorija u korist drave; U 17, 18. i 19. veku privatna preduzea razvila su infrastrukturu u oblasti vodosnabdevanja u Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD; 1854. data je koncesija na Suecki kanal; 1878. data je koncesija na Panamski kanal; na Bliskom i Srednjem istoku davane su koncesije na naftu. Primeri srpskih koncesija: 1859. godine data je koncesija na 30 godina francuskom drutvu za eksploataciju rudnika Majdanpek (pet godina kasnije je raskinut zbog nepotovanja obaveza od strane koncesionara); 1868. sklopljena je nova koncesija za isti predmet na 50 godina, ali je koncesionar iz Londona odustao 1881. godine; 1891. godine data je koncesija na tramvajski saobraaj u Beogradu; 1999. godine konzorcijumu RAST (Borovica transport, PIM i Beogradska banka) dodeljena je na est godina koncesija na levu traku autoputa Novi Sad Beograd (raskinuta tri godine kasnije). 2007. godine data je koncesija austrijskoj firmi Alpina-Por za izradu autoputa Horgo-Poega (ugovor raskinut dve godine kasnije).

2.1 Nain i postupak davanja koncesije[footnoteRef:6]Unutranjim zakonodavstvom svake drave je odreden poseban postupak kojim se koncesija dodeljuje. U medunarodnoj praksi se koristi postupak davanja koncesije na osnovu objavljenog konkursa, kao i davanje koncesije na osnovu podnoenja zahteva zainteresovanih lica. Konkurs se raspusuje i sprovodi prema optim pravilima upravnog prava, pravilima privrednog i gradanskog prava i ako postoje, pravilima sadranim u posebnim propisima. U Republici Srbiji prilikom ustupanja koncesija davalac koncesije je duan da ispotuje nacela koja su zakonom propisana: nacelo jednakog I pravicnog tretmana, necelo autonomije volje. [6: Vukadinovic, R., Medunarodno privredno pravo]

to se tie postupka davanja koncesije on se sprovodi u vie faza:1. podnoenje predloga za davanje koncesije2. predloga za donoenje akta o koncesiji3. donoenje koncesionog akta,4. sprovodenje javnog tendera za dodeljivanje5. podnoenje predloga o odredivanju koncesionara,6. donoenje odluke o koncesionaru,7. zakljucivanje ugovora o koncesiji i osnivanje koncesionog preduzeca.

3. Ugovor o koncesiji[footnoteRef:7]Tradicionalni svojinski sistem koji je postojao u ranijim vremenima je naputen, tako da se savremenim koncesijama se daje samo pravo vremenskog koricenja, ali ne i svojina. Prema novijem shvatanju koncesioni pravni akt se tretira kao meoviti pravni posao koji sadri elemente javne vlasti i gradanskog ugovora. Znaaj odredivanja pravne prirode koncesionog akta je veliki kod odredivanja primene javnog ili privatnog prava za uredenje pravnog odnosa ucesnika kod ovog meovitog pravnog posla. Ugovor o koncesiji je dvostrano obavezujuci ugovor zakljuen izmeu dravne ili lokalne samouprave kao davaoca koncesije (koncedenta) i fizikog ili pravnog lica kao korisnika koncesije (koncesionara), kojim se koncedentu priznaje pravo da uz naknadu vri odredene delatnosti koje su zbog opte drutvenog znaaja potpuno ili delimino rezervisane za dravu. Koncedent moe biti drava ili njena administrativna jedinica (republika, pokrajina, grad ili optina) na ijoj teritoriji se nalazi predmet koncesije, koja je ovlaena da daje koncesije. Koncesionar je svako pravno ili fiziko lice koje se nalazi u koncesionom odnosu sa koncedentom. To su domaca i strana privatno pravna lica koja koja u skladu sa propisima koncedenta ispunjavaju uslove za obavljanje koncesione delatnosti. [7: Prica, R., "Ugovor o koncesiji", 1995, Beograd.]

Bitan element ugovora o koncesiji je koncesiona naknada, kao cena koju koncesionar plaa za dobijena prava po osnovu koncesije. Kriterijumi za utvrivanje koncesione naknade odnose se na vrstu, kvalitet, koliinu i trinu vrednost koncersionog objekta. Koncesiona naknada se uplauje u dravni budet. Nakon prestanka koncesionog odnosa, koncesionar prenosi na koncedenta sve objekte i postrojenja koji su bili u funkciji objavljivanja koncesione delatnosti i oni postaju dravna svojina. Obaveza je koncesionara da predmete naene na zemljitu poji predstavljaju istorijske, kulturne ili prirodne vrednostipreda koncedentu bez naknade.Karakteristike ugovora o koncesiji su sledece:- zahteva se stroga forma koncesijskog odnosa i ne vai pravilo konsensualizma,- koncedent u postupku zakljucivanja ugovora nastupa sa pozicije javne vlasti ne vai pravilo ravnopravnosti saugovaraca,- odredbe propisa kojima se ureduje sadrina ugovora predstavljaju njegove sastavne delove,- svaki ugovor se mora zakljucivati na unapred odreden vremenski period, koncesijski odnos ima karakter odnosa intuitu personae,- uvodenje posebnih pravnih instituta,- investicije koje koncesionar ulae u organizovanje i vrenje koncesione delatnosti po pravilu pripadaju koncedentu

Zakonsko odredenje forme i sadraja ugovora o koncesiji ima veliki znacaj. U suprotnom ova oblast bi predstavljala izvor pravne nesigurnosti zbog preputanja njenog regulisanja samoj praksi.deo obrasca ugovora o koncesiji1. Vlada Republike Srbije, Beograd, Nemanjina broj 11 (u daljem tekstu: Koncedent ili imenovani dravni organ) i

2. Inostrana firma _______________ iz ___________ (u daljem tekstu: Koncesionar). (drava i mesto)

Dana _________, _________ godine zakljuili su

UGOVOR O KONCESIJI

1. Predmet koncesije

lan 1.

Predmet ovog ugovora je davanje koncesije stranom licu ____________ za izgradnju objekta (pogona ili postrojenja) _________________________ na lokaciji, na teritoriji Optine ________________________________.lan 2.

Koncesiju strano lice za izgradnju objekta iz lana 1. ovog ugovora dobija na osnovu javne licitacije odrane dana ________19 __ godine, saglasno odredbama Zakona o stranim ulaganjima.

2. Vreme trajanja pripremnih radnji i koncesije

lan 3.Vreme trajanja koncesije odreuje se na period od 30 godina, raunajui od dana zavrenih pripremnih radnji za izgradnju objekta, odnosno pogona.

3.1 Trajanje i prestanak koncesijeKoncesija u Republici Srbiji se daje na rok iji je gornji limit utvren na 30 godina. Osnovni vid prestanka koncesionog odnosa jeste istek roka na koji je ugovor o koncesiji zakljuen. Koncesioni odnos prestaje i usled otkupa koncesije, uz isplatu trine nadoknade koncesionaru, ili oduzimanjem koncesije zbog neobavljanja koncesione delatnosti, neispunjavanja ugovornih obaveza od strane koncesionara, ugroavanjem ivotne sredine ili interesa bezbednosti. Zatim u sluaju rata ili nekog drugog razloga koji prouzrukuje objavu rata, i na kraju zbog nemogunosti obavljanja delatnosti zbog znatnijeg oteenja objekta. Prestanak ugovora moe biti njegovim raskidom, bilo sporazumno ili jednostrane od jedne ugovorene strane. Nain sporazumnog raskida jeste kada koncedent otkupi koncesiju. Oduzimanje koncesije moe nastati u sluaju kada koncesionar n obavlja koncesionu delatnost due od godinu dana, ako ne izvrava ugovorne obaveze ili ugroava ivotnu sredninu i bezbednost ljudi.3.2 Znaaj i perspektive koncesija u privredi nerazvijenih zemaljaKoncesija znai dozvolu koju javna vlast daje domaim ili stranim licima za obavljanje neke delatnosti ili odreenog posla pod odreenim uslovima. Meutim, ona se javlja i kao poseban oblik stranih ulaganja, kad drava na svojoj teritoriji daje pravo stranom partneru da investira i obavlja odreenu privrednu aktivnost, odobravajui mu posebne povlastice na odreeno vreme. Treba staviti naglasak na strane direktne investicije, jer inostrani ulagai, razvijajui svoju aktivnost u zemlji koja je nerazvijena, unose savremenu tehnologiju i moderan menadment, ali i snose rizik. Nedovoljni dravni izvori finansiranja su osnovni uzrok opadanja javnih investicija u izgradnju mree eleznickih pruga, puteva, auto-puteva i drugih infrastrukturnih objekata u mnogim nerazvijenim zemljama. Najznaajniji razvojni programi u tom domenu se realizuju putem BOT aranmana. Pored BOT aranmana za finansiranje infrastrukturnih objekata u meunarodnoj poslovnoj praksi, primenjuju se i drugi slini sistemi projektnog finansiranja (BOOT, BOO, ROT).U zemljama ija pivreda nije razvijena, nedovoljni javni izvori za finansiranje investicija, pored saobraajne infrastrukture i u oblasti energetskog sektora, su pokrenuli rad na iznalaenju alternativnih naina finansiranja, meu kojima koncesije u poslednje vreme imaju znaajno mesto. Primena koncesije u uslovima koje nerazvijene drave imaju, u znaajnoj meri e uslediti sa poboljanjem meunarodne pozicije zemlje. Ukoliko je strani investitor u odnosu na lokalnog partnera stavljen na stranu, posebno ako programi nisu u skladu sa njegovim planovima, ili ako nekim sluajem strani ulaga nije potpunije angaovan u zajednikom preduzeu, onda e on smanjiti spremnost da se izlae novom riziku, i izostae dodatna finansijska ulaganja. Politika Vlada nerazvijenih zemalja esto umanjuje fleksibilnost ovih formi preduzea. Iskustvo je pokazalo da su ogranienja inostranog vlasnitva i transfera kapitala kontra produktivna, jer slabe ukupan prinos projekta i doprinos inostranih investicija. Ali, esto se deava da zajednika ulaganja nisu proizvod spontanog izbora. Nekada one nastaju zbog toga to firma iz inostranstva trai lokalna znanja i iskustva lokalnog partnera, aktivu i ostale vrste saradnje, a nekada kao rezultat pritiska vlade domaina ili pravne regulative.3.3 Znaaj stranih ulaganja putem koncesijaZa Srbiju je korisno da privuce strane investicije putem koncesija, ali na nain koji obezbeuje zatitu njenih interesa i zatitu nacionalnog bogatstva. Koncesija predstavlja modalitet angaovanja privatnog sektora u izgradnji infrastrukture, cime se oslobadaju budetska sredstva, koja mogu biti upotrebljena u druge svrhe. Uloga partnerstva izmedu javnog i privatnog sektora je posebno znacajna u izgradnji i odravanju saobracajne infrastrukture, ali i drugih tipova infrastrukture (vodovod, telekomunikacije, eleznica). Pozitivni efekti koncesija su priliv kapitala, zapoljavanje radnika I transfer novih tehnologija. Ali, mogu se javljati i odreeni problemi prilikom dodeljivanja koncesija, koji se ispoljavaju i u naoj i u svetskoj praksi.[footnoteRef:8]U oblasti saobracajnih koncesija problemi su uglavnom vezani za primenu odredenih modela aukcije. Kada je koncesija u oblasti puteva u pitanju, tu se radi o svojevrsnoj privatizaciji puteva. Za razliku od javne izgradnje puteva, koju finansira Vlada i gde naplata putarine najcece ne zavisi od trokova izgradnje, u slucaju koncesije koncesionar - za vreme trajanja koncesije - ima pravo da ubira putarine i druge prihode. Programi realizacije infrastrukturnih projekata u Srbiji finansirani su uglavnom iz sektora javnih prihoda i javnih zajmova. Kao posledica transformacije ekonomije iz centralno-planske u trinu, smanjile su kapacitete Vlade da generiu sredstva za implementaciju nivih infrastrukturnih projekata. Imajuci u vidu investicione potrebe i nedostatak sopstvenih sredstava i domace akumulacije, u oblasti energetike i rudarstva se namece potreba za preispitivanje mogucnosti privlacenja stranog kapitala. Jedan od nacina je davanje koncesija u ovoj ovlasti, posebno kod obnovljive energije. Vlada RS donela je Odluku o davanju koncesije za obavljanje delatnosti istraivanja, eksploatacije i koricenja geotermalne energije npr. na teritoriji optine Bogatic. Mnogobrojne su mogucnosti koricenja geotermalne energije. Energetski i ekoloki kvalitet se ogleda u sterilnim i podzemnim vodama, starijim od 15.000 godina, a posle izvlaenja geotermalne energije se mogu koristiti za pie. [8: (Dimitrijevic, 2008, s. 317)]

ZakljuakKoncesije kao poseban oblik stranih ulaganja imaju veliki znaaj za razvoj Srbije narocito u oblasti saobracajne infrastrukture, komunalne delatnosti, oblasti energetike, rudarstva i turuzma, kroz pribavljanje investicionih sredstava iz domacih privatnih i iz stranih izvora. Pozitivni efekti koncesija su priliv kapitala, razvoj odredenih privrednih grana, transfer novih tehnologija i zapoljavanje radnika. Povoljan geografski poloaj, neosporna prirodna bogastvasu samo neke od prednosti koje nau zemlju cine atraktivnom za strane ulagace. Pozitivna strana koncesione izgradnje je to se ne koristi novac poreskih obveznika. Koncesija podrazumeva velika ulaganja, a na obrt kapitala se dugo ceka to demotivie ulagace, i na kraju izgradeni objekat ostaje u vlasnitvu drave to se na naim prostorima pokazalo kao lo oblik vlasnitva. Zakon o koncesijama u Republici Srbiji stvora pravni okvir za priliv stranog privatnog kapitala u delatnosti koje mogu biti predmet koncesije, a u isto vreme obezbeduje zatitu interesa domace privrede i zatitu nacionalnog rudnog bogatstva i neobnovljivih resursa od eksploatacije. Vaeci Zakon o koncesijama na jasan nacin ureduje pravne odnose koncesionara i koncedenta cime se i pravna sigurnost ulagaca povecava i na taj nacin uspeno kreira pogodnu investicionu klimu za strana ulaganja. Koncesije predstavljaju dobar nacin za izgradnju kapitalnih projekata. Ali, kod stranih ulagaca jo uvek postoji strah da u Srbiju ulau kroz koncesije, jer je naa zemlja nosilac solidnog sistemskog rizika to je osnovna kocnica zadolazak stranog kapitala. Ulaskom Srbije u Evropsku uniju investitori ce biti motivisaniji za ovaj oblik ulaganja.

LITERATURA:(1.) Vukadinovic, R., Medunarodno privredno pravo(2.) Grandov Dr Zorka, Meunarodna ekonomija i globalizacija, BTO(3.) Dimitrijevic, D., "Koncesiona prava u medunarodnoj i domacoj praksi", 2008,Udruenje pravnika Srbije, Beograd.(4.) Kneevi Dr Mirjana; Ekonomski fakultet u Kragujevcu(5.) Prica, R., "Ugovor o koncesiji", 1995, Beograd.(6.) Sl. glasnik RS

15