СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА: КОНТНИ ПЛАН И КОНТНИ ОКВИР

                   Студенти: Професор:Јована Недељковић 2141/08 мр Јелица БожанићЈована Лазаревић 2341/08 

Ваљево, март 2009. године

Садржај:

Увод....................................................................................................................................2

Контни оквир.....................................................................................................................3

Улога и значај контног оквира.........................................................................................6

Претпоставке за израду контног оквира.........................................................................7

Контни оквир по функционалном принципу.................................................................8

Контни оквир по билансном принципу..........................................................................9

Индивидуални контни план.............................................................................................9

Закључак........................................................................................................................ ..13

Литература........................................................................................................................14

2

Увод

Тема овог рада ће бити контни оквир и контни план. Циљ рада је упознавање са њиховим коришћењем и израдом. Рад ће се садржати из пет делова. У првом и другом делу ће бити обрађен контни оквир као битан чинилац у организацији рачуноводства предузећа. У трећем делу начин и претпоставке за израду контног оквира. У четвртом делу овог рада ће бити обрађен индивидуални контни план.

3

Контни оквир Контни оквир има улогу основног инструмента у успостављању функционисања једнообразног књиговодства. Ако је конто, као метод и средство систематске евиденције пословних промена у предузећу, основни елемент контних оквира (планова) и примарни носилац података рачуноводственог информационог система, инструмент организације рачуноводства, и ако постоји могућност отварања неограниченог броја могућих тачака гледишта (конта), онда се са аспекта организације рачуноводства поставља питање избора одговарајућих конта за праћење свих пословних промена у књиговодству предузећа, те систематизације и позиционирања истих у одговарајуће мање-више хомогене скупине – контне класе, групе, основна конта, односно постављају питања везана за контни оквир. Надаље, контни оквир је битан чинилац у организацији рачуноводства јер се њиме директно одређује садржина и структура књиговодства, однос између финансијског, погонског и аналитичких књиговодстава, методе билансирања успеха и сам начин контирања. На крају уопште узев, контним планом се битно детерминише укупна информациона снага рачуноводства предузећа, а што је битна претпоставка успешног управљања активностима предузећа, али и управљањем на вишим нивоима интереса, сложених предузећа, региона и националих економија. Формално-правно гледано, актуелни Контни оквир за предузећа и задруге усвојен је Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за предузећа и задруге (”Сл. лист СРЈ”, бр. 6/97), са важношћу најкасније од 30.06.1997. године, у коме је по први пут у нашој земљи Контни оквир развијен по билансном принципу рашчлањивања. Правилником о Контном оквиру претходио је Закон о рачуноводству (”Сл. лист СРЈ”, бр.46/97) којим је, између осталог уведено билансирање успеха по методи укупних трошкова, а којој управо у реализацији више одговара билансни принцип рашчлањивања. Наведена законска рачуноводствена регулатива значајно се ослања и уважава англо-америчке рачуноводствене стандарде и IV, VII и VIII Директиву Европске економске заједнице, са основном идејом да се наша рачуноводствена регулатива што више хармонизује са решењима развијених земаља и приближи пракси чланица Европске уније, у чијој рачуноводственој стварности већ више година одвојено фигурирају два препознатљива важна рачуноводствена дела, и то: 

финансијско књиговодство са билансом, и управљачко рачуноводство са обрачуном трошкова и учинака, као својим главним књиговодственим делом.

 

4

Дакле, до појаве новог Контног оквира дошло је из више оправданих разлога и преке потребе да се отклоне познате слабости претходног Контног оквира заснованог искључиво на функционалном (процесном) принципу рашчлањивања. Новом Контном оквиру претходило је доследно утемељење методе укупних трошкова у биласирању успеха предузећа, а последица његове реализације је резултирала у подели рачуноводства на два одвојена самостална књиговодствена и затворена књиговодствена система и то:

финансијско књиговодство, и обрачун трошкова и учинака (или како се обично каже – погонско књиговодство, обрачун)

 Контни оквир и на основу њега састављен аналитички контни план, представљају систематизовани списак (преглед) конта које у књиговодству предузећа треба отворити да би се реализовали циљеви контног оквира и рачуноводства уопште. Будући да је примењен билансни принцип у рашчлањавању, сасвим је логично да систематизовање контних класа, контних група и појединачних конта, следи форму и садржину Биланса стања и Биланса успеха. Применом овог принципа се управо обезбеђује логична веза између књиговодства и биланса (билансирања), јер се постиже да књиговодство буде разуђенији биланс у кретању, а да Биланс стања и Биланс успеха буду сажетак књиговодства, односно његов закључак. Дакле, Контни оквир је доследно развијен према структури Биланса стања и Биланса успеха, а што се може илустровати на следећи начин: Табела 1. структура биланса стањаАктива Биланс стања Пасива

Класа 0 – неуплаћени уписани капитал и стална имовинаКласа 1 – залихеКласа 2 – Краткорочна потраживања пласмани и готовина

Класа 3 – КапиталКласа 4 – Дугорочна резервисања и обавезе

  Табела 2. структура биланса успехаРасходи Биланс успеха Приходи

Класа 5 Расходи Група 50-55 – Пословни расходи Група 56 – Финансијски расходи Група 57 – Остали расходи Група 58 – Расходи по основу обезвређивања имовине Група 59 – Ванредни расходи

Класа 6 Приходи Група 60-65 – Пословни приходи Група 66- Финансијски приходи Група 67 – Остали приходи Група 68 – Приходи од усклађивања вредности имовине Група 69 – Ванредни приходи

 Класа 7 – Отварање и закључак рачуна стања и успехаКласа 8 – Ванбилансна евиденција

5

Јасно је да прописани Контни оквир са класама 0 – 8 конституише рачунску (контну) основу за финансијско књиговодство, док класа 9 обухвата рачун трошкова и учинака. 

 Улога и значај контног оквира  Контни оквир је списак или преглед рачуна (конта) који се могу отварати у књиговодству предузећа. За разлику од контног оквира, контни план није ништа друго до списак или преглед конта, али оних који су стварно отворени у књиговодству предузећа. У конкретном предузећу контни план настаје елиминисањем непотребних рачуна из контног оквира који је по правилу прописан, уз истовремено целисходно рашчлањавање потребних рачуна. Међутим, при устројству контног плана не могу се уводити нова конта, нови рачуни који нису садржани у контном оквиру. Захтев за контним оквиром произашао је из потребе свођења и упоређивања података о пословању предузећа или његових делова, као и ужих и ширих организационих сегмената привреде. У ствари, потреба за агрегирањем и компарирањем података о пословању предузећа, привредних грана и привреде у целини условила је настанак контног оквира као инструмента за ефикаснију реализацију захтева у погледу праћења, контроле и планирања, речју, управљања предузећем и ширим економским целинама. Из тог разлога рачуни у контном оквиру треба да буду систематизовани према унапред одређеном критеријуму. Поред тога, успешно управљање националном економијом подразумева и то да у свим привредним јединицама изабрани рачуни имају исту садржину, да су поступци контирања и књижења идентични (једнообразни) и да се на истоветан начин примењују рачуноводствени принципи, начела и стандарди. Идеја о једнообразности омогућава низ погодности, а пре свега: олакшава прелазак рачуноводствених кадрова из једног у друго предузеће и време упознавања са њим се знатно скраћује; поспешује учење књиговодства и скраћује време уходавања почетника у пракси. Најзад, за израду контног оквира могу се користити најбољи кадрови, са теоријским знањем и практичним искуством, тако да се добије најсврсисходнији систем рачуна у свим предузећима, који би се, кад би свако предузеће за себе саставило конти оквир, ретко добијао. Уз то, постоји опасност у случају да се састави лош контни план и да се грешка прошири на сва предузећа која су дужна да га примењују. Са организационо-методолошког аспекта, улога и значај контног оквира је у томе што се његовим избором одређују: -садржина и структура књиговодства,-методе периодизирања резултата,-поступци контирања и књижења,-могућност задовољена пословодних захтева на нивоу предузећа и шире, и сл. 

6

Контни планови које доносе надлежни органи морају бити обавезни за све организације на које се доносе. То је основни услов за вођење једнообразног књиговодства. Уколико контни планови не би били обавезни, поједине организације би према свом нахођењу могле да одступе од прописаног контног плана и онемогуће остварење основног циља једнообразног књиговодства. Због тога, Закон о рачуноводству и ревизији обавезује сва предузећа да своје књиговодство воде по систему јединствених рачуна, који су прописани контним оквиром. 

Претпоставке за израду контног оквира

У изради контног оквира основни захтев који се поставља и који мора да се испоштује јесте директна веза рачуна главне књиге са позицијама биланса стања и биланса успеха. При томе, билансне шеме чине оквир и подлогу за изградњу контног оквира, као инструмента за реализацију циљева и задатака рачуноводства. Што се тиче претпоставки или принципа за израду контног оквира, добило је скоро општу сагласност разликовање материјалних претпоставки и формалних претпоставки или принципа за израду контног оквира. Када су у питању материјалне претпоставке, онда се имају у виду бројни фактори који се морају уважавати приликом обликовања контог оквира, као и контног плана конкретног предузећа. Међу факторима изградне контног оквира, су свакако најзначајнији:-карактеристике привредног система,-специфичности појединих привредних грана,-величина предузећа,-структура производног програма,-тип производње,-организација предузећа, и др.Наведени фактори, у основи, чине окружење финансијског извештавања. Формалне претпоставке изградње контног оквира се односе на рашчлањавање и обележавање рачуна у контном оквиру, односно на избор и распоређивање информација, пре свега класа, у контном оквиру. За рашчлањавање и обележавање рачуна у контном оквиру могу се користити редни бројеви, слова (словни знаци) или комбинација редних бројева и слова. Данас је скоро опште прихваћен декадни систем рашчлањавања и обележавања рачуна у контном оквиру. Његова основна карактеристика је у томе што употребљава арапске бројеве за обележавање (нумерисање, шифрирање и сл.) рачуна у контном оквиру, при чему свака цифра која се појављује у арапском броју има нумеричку (бројчану) и позициону (месну) вредност. Када је у питању позициона, одностно месна вредност, у арапском броју она означава:1-класу2-групу3-синтетички рачун (рачун)4-аналитички рачун (подрачун)

7

 Што се тиче нумеричке, односно бројчане вредности, она се изражава уз коришћење цифара од 0 до 9, тј. десет бројева. То значи да се контни оквир рашчлањава у десет класа, свака класа у десет група, свака група у десет синтетичких рачуна (рачуни), сваки синтетички рачун у десет аналитичких рачуна (подрачуни). Овакав приступ при конструисању контног оквира назива се дедуктивни приступ – најпре се идентификују класе, затим групе рачуна и на крају рачуни. Обрнути приступ – при чему се најпре идентификују рачуни, затим групе рачуна и на крају класе је индуктивни приступ. Иначе, примера ради, шифра 1234 означава да се ради о аналитичком рачуну који припада класи један, у оквиру ње другој групи, у оквиру групе трећем синтетичком рачуну, а у оквиру синтетичког рачуна ради се о четвртом аналитичком рачуну, односно подрачуну. Према томе, у декадном систему обележавања свака целина-рачуноводствена категорија дели се на десет делова, а по месном положају броја утврђује се припадност категорији вишег реда или нивоа рашчлањивања. Наведене ознаке конта – шифре су погодне јер се лако памте, омогућавају логичан распоред рачуна у главној књизи и што се на основу њих релативно брзо препознају рачуноводствене категорије вишег реда коме рачун припада. С обзироом на начин ређања класа и рачуна у оквиру класа разликујемо:

контни оквир по функционалном принципу контни оквир по билансном принципу.

Контни оквир по функционалном принципу

Код контног оквира по функционалном принципу: распоред рачуна прати кружни ток кретања капитала кроз предузеће по формули:

Н-Р-П-Р1-Н1

финансијско и погонско књиговодство су спојени у једну целину, и билансирање успеха врши се применом метода трошкова продатих учинака.

Распоред класа по функционалном принципу у Србији до фебруара 1997. године је изгледао је овако:Класа 0 – стална средства и ванпословна средства и губитакКласа 1 – новчана средства, краткорочна потраживања и активна обрачунска контаКласа 2 – краткорочне обавезе и пасивна обрачунска контаКласа 3 – материјал, резервни делови и ситан инвентарКласа 4 – трошковиКласа 5 – слободна (погонски обрачун)Класа 6 – производња, производи и робаКласа 7 – расходи и приходиКласа 8 – резултат пословањаКласа 9 – трајни и дугорочни извори пословних и ванпословних средстава и ванбилансна евиденција.

8

Контни оквир по билансном принципу

Структура контног оквира по билансном принципу односно принципу закључка може да изгледа овако:Класа 0 – стална средстваКласа 1 – залихеКласа 2 – потраживања и готовинаКласа 3 – сопствени капиталКласа 4 – обавезеКласа 5 – непословна средства, извори непословних средстава и ванбилансна актива и пасиваКласа 6 – расходиКласа 7 – приходи Класа 8 – отварање и закључак књигаКласа 9 – погонски обрачун (обрачун трошкова и учинака)

Главне карактеристике контног оквира заснованог на билансном принципу су следеће:

1. Контни оквир по билансно принципу заснива се на уверењу да је примарни циљ књиговодства утврђивање успешности пословања и финансијског положаја предузећа. Реализација наведеног циља се постиже састављањем биланса успеха и биланса стања. Полазећи од наведеног, распоред класа у билансном контном оквиру је у складу са распоредом позиција у билансу стања и билансу успеха. Другим речима, ређање класа врши се сходно распореду, садржини и структури биланса стања и биланса успеха. На основу наведеног контног оквира по билансном принципу, биланс стања садржи два подбиланса, и то подбиланс пословних средстава и извора средстава кога чине пословна актива (класе 0, 1 и 2) и пословна пасива (класе 3 и 4), као и подбиланс непословних средстава и извора непословних средстава, непословна актива и непословна пасива (класа 5), а биланс успеха чине расходи (класа 6) и приходи (класа 7).

2. Контном оквиру по билансном принципу одговара метода укупних трошкова за утврђивање финансијског резултата у финансијском књиговодству.

Индивидуални контни план Познато је да су индивидуални контни планови претече данашњим контни оквирима. Наиме, власник инокосне фирме је самоиницијативно одређивао и отварао конта за одговарајућу евиденцију. Без икакве спољне обавезујуће регулативе и других ограничења у погледу упоредивости и сводности, он им је

9

самостално одређивао називе, садржину и систематизовао их у одређене скупине према свом стручном знању из подручја књиговодства и практичном искуству из ове области. Били су то управо први индивидуални спискови конта – индивидуални контни планови. Данас индивидуални контни план има друго значење. Најчешће се под индивидуалним контним планим подразумева, на основу прописаног контног оквира, систематизован шири списак свих конта на којима се евидентирају пословни догађаји у књиговодству конкретног предузећа, а који као општи акт аутономно доносе одговарајући органи у предузећу. Поред овако схваћеног индивидуалног контног плана за финансијско књиговодство и обрачун трошкова предузећа – правног лица, могуће је да одређена предузећа – правна лица, конципирају и посебне аналитичке контне планове за одређене сегменте имовине, потраживања, капитала, обавеза, расхода и прихода, као на пример аналитички контни план купаца, добављача, основних средстава, материјала, робе, пореза и сл. Значи, полазну основу за састављање индивидуалног и/или аналитичког контног плана чини прописани контни оквир за одређену групу предузећа или сва предузећа једне земље. Састављачи индивидуалног и/или аналитичког контног плана морају респектовати дата решења у прописаном контном оквиру у погледу шифре (прописаног троцифреног броја конта), назива и садржине конта. То практично значи да се у индивидуалном контном плану не могу наћи основна – троцифрена конта која нису предвиђена у прописаном контном плану. Међутим, индивидуални контни план не мора да садржи сва прописана троцифрена конта из прописаног контног плана. Надаље, у индивидуалном контном плану се не могу мењати дати називи и шифре контним класама, групама и основним троцифреним контима из прописаног контног плана. Једном речју, прописани контни оквир представља само затворени систем могућих основних конта, али истовремено и дати оквир који се мора уважавати при изради индивидуалног контног плана. Он на тај начин оставља довољно простора да се при састављању индивидуалног контног плана, у складу са специфичностима пословања конкретног предузећа, кадровском оспособљеношћу и техничким могућностима, те осталим детерминантама из окружења, изврши селектирање конта из прописаног контног плана, као и њихово даље рашчлањавање и систематизовање у оквиру прописаних шифара. Очигледно је у том смислу да конципирање индивидуалног аналитичког контног плана иако је он значајно омеђен и детерминисан прописаним контним оквиром, захтева додатна истраживања, јер се ради о обимном, сложеном, стручном и креативном послу. У ствари, то је најважнији посао при организационом устројству књиговодства, рачуноводственог информационог система и уопште, интегралног информационог система предузећа. Први корак при састављању индивидуалног контног плана јесте избор основних троцифтрених конта из прописаног контног оквира који су од значаја за праћење

10

пословног процеса у конкретном предузећу. То подразумева добро познавање функционалних карактеристика основног, прописаног контног оквира, као специфичности самог предузећа у погледу његове величине, правне форме, гранске и групацијске припадности и посебно познавање информационих захтева свих корисника. Отуда, неће сва прописана троцифрена конта бити заступљена код свих индивидуалних контних планова. Важно је при том да се сагледају као актуелни фактори које треба уважити при избору конта, тако и очекивана кретања информационих захтева и уопште промена у будућности. Други задатак, који је веома значајан и од чијег правилног решавања зависи укупна исказна моћ рачуноводственог информационог система конкретног предузећа, јесте селектирање основних троцифрених конта која су увршћена у индивидуални контни план, а која ће бити предмет даљег рашчлањивања. Разумљиво, са становишта рационалности и економичности, најчешће нема разлога за рашчлањавањем свих селектираних основних, троцифреноих конта. И управо на овом подручју долази до изражаја креативности и стручности кадрова који раде на конципирању индивидуалних аналитичких контних планова. Екстремна решења и у овом случају нису прихватљива. Прихватити само основна конта из прописаног контног плана значи свести информативну снагу рачуноводства на минимум захтеван законском регулативом. На другој пак страни, индивидуални контни план не треба да буде конципиран са отвореним непотребним контима. Такав контни план би имао за последицу непрегледно и нерационално књиговодство. Имајући управо изложене констатације у виду, следећи, трећи корак при састављању индивидуалног контног плана јесте раздвајање одабраних основних, троцифрених конта која ће бити предмет даљих рашчлањивања на она конта која ће као рашчлањена бити коришћена у синтетичком књиговодству, односно селектирање оних одабраних троцифрених конта за рашчлањивање на вишецифрена конта, али која ће, као таква представљати конта главне књиге финансијског књиговодства или обрачуна трошкова и учинака, дакле која ће чинити саставни део картотеке (датотеке, без података) синтетичког књиговодства. Четврти задатак би се састојао у даљем рашчлањавању преосталих селектираних троцифрених, основних (оквирних) конта за рашчлањавање, али која ће бити предмет рашчлањавања с аспекта захтева аналитичких евиденција, односно аналитичких књиговодстава, као помоћних књига у књиговодству.Разумљиво је по себи да је у оквиру аналитичког контног плана неопходно утврдити адекватну групну аналитичку и шифрарску структуру свих појединачних аналитичких конта за сва аналитичка књиговодства која су или ће бити организована.

Пети корак би се састојао у понвној контроли кампоноване структуре аналитичког контног плана са тестирањем функционисања истог у претпостављеним околностима, нарочито са фреквентним детаљније рашчлањеним аналитичким контима.

11

На крају коначна верзија аналитичког контног плана се усваја од стране надлежног органа или руководиоца, који је Правилником о рачуноводству за то овлашћен а након тога аналитички контни план се може примењивати у конкретном приврдном субјекту. У условима коришћења компијутера неопходно је да усвојени аналитички контни план буде унет у меморију рачунара, одакле ће путем одговарајећег апликативног рачуноводсвеног софтвера бити коришћен.

Свакако је неопходно имати на уму и чињеницу да актуелна рачуноводствена регулатива подразумева постојање два одвојена књиговодства система – финансијско књиговодсво класа 0-8 и обрачун трошкова и учинака класа 9, а што има одраза и на конципирање аналитичких контних планова за наведене две одвојене контне целине.

У том смислу значајно подручје активности при рашчлањавају прописаног контног плана јесте конципирање контних група и конта з араћење процеса производње и пословања упоште у класи 9. У нашем прописаном контном оквиру предвиђена су конта за ове сврхе. Према томе, Правилник о контном оквиру оставља могућност да предузеће оставља могућност да предузеће самоиницијативно, у складу са својим релевантним специфичностима конципира групе иконта на класи 9 за одговарајући обрачун тошкова по ужим организационим деловим, по местима трошкова и по носиоцима трошкова.

12

Закључак

У овом раду је било речи и контном оквиру и контном плану, као веома битним чиниоцима у рачуноводству сваког предузећа. Они олакшавају свођења и упоређивања података о пословању предузећа. Контног оквир је инструмент за ефикаснију реализацију захтева у погледу праћења, контроле и планирања, управљања предузећем и ширим економским целинама.

13

ЛИТЕРАТУРА

[1] Крстић Јован, Јездимировић Милан, Ђукић Тадија, "Финансијско рачуноводство", Економски факултет, Ниш 2007.[2] Малинић Слободан, "Контни план и финансијско извештавање"Економски факултет, Крагујевац 2008.[3] Милићевић др Драгован, Божанић мр Јелица, Васиљевић мр Момчило, "Рачуноводство", Висока пословна школа струковних студија, Ваљево 2009

14