Kontrola Radjanja i Sprecavanje Nezeljene Trudnoce 2

7/24/2019 Kontrola Radjanja i Sprecavanje Nezeljene Trudnoce 2

1/70

11

Kontrola

r a| an ja i

spre~avanjene` el jene

t rudno}e

Za{tita od neèljene trudno}e je u osnovi na{ih napora darazumemo sopstvena tela, da ostvarimo kontrolu nad svojim

zdravljem i da postignemo nezavisnost. Po~etkom XX veka uSAD-u, ène su pokrenule pitanje kontrole ra| anja sa na-merom da za{tite svoje pravo na reproduktivnu slobodu krozslobodniji i adekvatniji pristup kontraceptivnim sredstvima.Iako danas raspolaèmo brojnim kontraceptivnim meto-dama, mnoge od nas su nezadovoljne izborom koji se nudi.Jo{ uvek nam se de{ava da ostanemo trudne i onda kada tonismo planirale. Strah od trudno}e spre~ava nas da uìvamou seksualnom odnosu sa mu{karcem. Moèmo samo da sa-njamo o kontraceptivnom sredstvu koje je 100% sigurno pona{e zdravlje, 100% efikasno, jednostavno za upotrebu, koje

po prestanku uzimanja ne izaziva posledice i koje je besplat-no. Ipak, kontrola ra| anja podrazumeva vi{e od posedovanjapravih metoda i tehnika. âk i onda kada bismo znale zaprave metode, odluka o upotrebi kontracepcije bila biodraz na{eg odnosa prema sopstvenim ose}anjima, prema

kontrola ra| anja i spre~avanje neèljene trudno}e 225225


2/70

seksualnosti, kao i prema vezi u kojoj smo. Reproduktivnasloboda zavisi uvek od koli~ine li~nih, socijalnih i politi~kihsloboda koje }e uticati na na{e pravo da slobodno biramo dali èlimo ili ne elimo da imamo decu.

Institucije dru{tvenog sistema odre| uju populacionupolitiku i vr{e kontrolu njenog sprovo| enja, u saradnji sanau~nim zajednicama ~ija istra ivanja gotovo nikada neodraàvaju potrebe ène, zatim sa medicinskom profesijomkoja ene vidi kao neodgovorne i nesposobne za preuziman-je aktivne uloge u kontroli sopstvene plodnosti i farmaceut-skom industrijom koju interesuje profit od novih i usavr-

{enih sredstava. Sve ove grupe kontroli{u na{e reproduk-tivno zdravlje.

KONTROLA RA\ ANJ A I SEKSUALNO VASPITANJ E

Duboko usa| eno pona{anje potiskivanja seksualnosti istid u vezi seksa spre~ava nas da se raspitujemo o seksu. Na{irem planu, iz istih razloga informacije o seksu ne daju se u

{kolama i dru{tvenoj sredini. Zakoni, medicinska praksa i{kolska politika onemogu}avaju nam pristup informacijama iuslugama koje su nam potrebne, posebno dok smo mlade.Novija ispitivanja su opovrgla predrasudu da edukacija o ko-ntroli ra| anja tinejdère ~ini sklonijim promiskuitetu.

KON TROLA RA\ ANJ A - KO TU ZAPRAVO [ TITI

NA[ E INTERESE?

Trebalo bi da pomislimo da va i metoda za{tite koja je do-{la iz lekarske ordinacije, klinike ili apoteke, da je isprobana ipotvr| ena njena sigurnost.

Volele bi da mislimo da dobijamo kontraceptivna sredstvau lekarskoj ordinaciji, na klinici ili u apoteci garantuju njiho-vu sigurnost i efikasnost. Dru{tvene institucije reguli{u meto-de kontracepcije, odre| uju koja od njih je u eksperimental-noj fazi, a koja zakonom odobrena za propisivanje i prodaju.

226226odnosi i seksualnost

smetn j e u kon t ro l i ra | an j a i n j eno j p ra vi l -

no j u po tr eb i


3/70

Kod nas se uglavnom koriste sredstva koja farmaceutska in-dustrija proizvodi po stranoj licenci i uglavnom imamo pove-renja u njih.

Sva kontraceptivna sredstva prvo se ispituju na laboratori-jskim ivotinjama, a zatim na enama pre nego {to ih zvani-~ne institucije odobre za prodaju. esto se de{ava da farma-ceutske kompanije testiraju nova kontraceptivna sredstva naènama iz zemalja Tre}eg sveta, siroma{nim ili obojenim è-nama u SAD. Kada dejstvo i bezbednost preparata zadovoljizahteve, daje se odobrenje za njegovu distribuciju i prodaju.Me| utim, istorijat ènske kontracepcije je pokazao da se o

dugoro~nim posledicama i negativnim efektima malo znalokada je sredstvo bilo odobreno. Komisija za hranu i lekove uSAD zahteva najmanje 10 godina ispitivanja pre nego {to selek stavi na tr i{te. Posledica toga je da su sve ene koje kori -ste pilulu ili spiralu sudeonice u dugotrajnom eksperimentu.

Kada pa ljivo odabiramo na~in spre~avanja neèljene tru-dno}e i tra imo savet kome se moè verovati, nailazimo nakontradiktorne informacije i la`na umirivanja. Mnoge od iz-nesenih ~injenica su pristrasne jer ih objavljuju same farma-ceutske kompanije. Saveti lekara/ki su problemati~ni jermnogi od njih koriste literaturu farmaceutskih kompanija i

informacije dobijaju od ljudi zaduènih za prodaju leka. ês-to lekari/ke oklevaju da nam saop{te mogu}a neèljena dejst-va ili rizike vezane za odre| enu metodu, jer po re~ima je-dnog od bostonskih ginekologa, ako im kaète da mogu dadobiju glavobolju, one }e je i dobiti. Ovakvo o~insko i po-kroviteljsko pona{anje onemogu}ava nas da dopremo do in-formacija koje su nam potrebne da bismo s odgovorno{}uodlu~ile koji na~in kontracepcije je najpogodniji za nas.[ tavi{e, lekari/ke naj~e{}e preporu~uju metod koji oni naj-bolje poznaju, a on ne mora biti najbolji za nas. Uznemira-vaju}e je {to mnoge preporuke lekara/ki zavise od toga koji

metodi su im na raspolaganju u vreme na{e posete.Kod nas predrasude o odre| enim sredstvima i nedovoljnoznanje o ostalima ~ine mogu}i izbor jo{ ograni~enijim. Preo-ptere}eni velikim brojem pregleda koje moraju dnevno daobave, ginekolozi/ginekolo{kinje ~esto nisu u mogu}nosti da

kontrol a ra| anja i spre~avanje neèljene trudno}e 227227


4/70

nam se posvete i da nam pruè dovoljno pravih informacija okontracepciji ili ~ak i o na~inima njihovog kori{}enja. Stoga,mnoge od nas koriste neodgovaraju}e, ponekad i opasnemetode, a neke, ne èle}i da ponovo prolaze kroz neugod-nost susreta sa lekarom/kom, zavr{e tako {to uop{te i ne kori-ste kontracepciju.

MU[ KARCI I KON TRACEPCIJ A

U na{em dru{tvu mnoge ène i mu{karci podrazumevajuda je za spre~avanje trudno}e odgovorna èna. Jedan od ra-zloga tome je {to je prevencija trudno}e ve}i interes za ènu

nego za mu{karce, jer u ovoj kulturi mi nosimo decu i ogovo-rne smo za njihovo odgajanje.

Nepo{teno je odgovornost o za{titi potpuno prepustitièni. To zna~i da mi ugovaramo i zakazujemo sastanak salekarom zbog pregleda i recepta, potom ga kupujemo uapoteci svojim novcem i pazimo da ne ostanemo bez njega.Kod upotrebe pilula i spirale mi trpimo neèljene efekte i,{to je najozbiljnije, izlaèmo riziku svoje zdravlje. Ukolikonemamo kod sebe neko od kontraceptivnih sredstava, a mu-{karac insistira na odnosu, treba da ga odbijemo. Ako ostane-mo u drugom stanju, to }e biti na{a gre{ka. Takva odgovor-

nost ~esto izaziva bes i ljutnju koji ne poma u, ali staju naput na{im seksualnim ose}anjima.Mnoge od nas ne razgovaraju ba{ o za{titi od trudno}e sa

svojim partnerima. Ipak, mu{karac moè da u~estvuje u po-deli odgovornosti oko za{tite, i to na vi{e na~ina. Kada nismou mogu}nosti da upotrebimo odgovaraju}u za{titu, treba danas podr i partner i da nam se pridru i u traganju za na~ini-ma vo| enja ljubavi bez koitusa. Postoje razli~iti na~ini vo| e-nja ljubavi sa mu{karcem, ali ovo poglavlje razmatra mogu-}nosti za{tite od trudno}e kada seks uklju~uje kontakt penis vagina i koitus. Trebalo bi da kondom koristi bez pretho-

dnog upozorenja, da deli sa vama tro{kove lekova i kupovinesredstava za za{titu, da proverava stanje va{e ku}ne zalihe, dau~estvuje u stavljanju dijafragme ili uno{enju pene, itd.

Ukoliko va{a veza dugo traje, a ne elite decu, partner mo-è da uradi vazektomiju, tj. da se sterili{e. Mu{karac koji za-



5/70

ista deli odgovornost u spre~avanju trudno}e zasluùje po-{tovanje. Tada veza postaje bolja, a i mi pa ljivije koristimokontracepciju.

@ENE I KONTRACEPCIJ A

Dostupnost i sigurnost kontraceptivnih metoda moè oh-rabriti na{e partnere, muève i ljubavnike da zahtevaju odno-se svaki put kada oni to zaèle. Treba da budemo svesne svo-jih elja. injenica da smo za{ti}ene ne zna~i uvek da elimoodnos. Ponekad se same odupiremo upotrebi kontracep-tivnih sredstava, pravdaju}i to svojom privatno{}u a, u stvari,

to je posledica socijalnih i politi~kih faktora kao {to su ne-dostatak seksualnog obrazovanja, dvostruki standardi u vezisa seksom, nejednakost izme| u mu{karaca i ena. Na primer:

* Ose}amo stid, nelagodnost ili zbunjenost pred svojomseksualno{}u.

* Ne bismo sebi mogle dopustiti ni pomisao o odnosu, akamoli da ga imamo, zato {to ose}amo ili nam je neko rekaoda je to lo{e.

* Nerealno smo romanti~ne u vezi seksa: mislimo da seksmora da bude strastven i spontan, a kontracepcija nam izgle-da kao promi{ljena, previ{e ve{ta~ka i ~esto stvara zbrku.

* Oklevamo da stvaramo te{ko}e partneru. Strah da gane}emo zadovoljiti je posledica nejednakosti u na{oj vezi.* Mislimo: To se meni ne moè dogoditi. Ne}u ostati

trudna.* Oklevamo da na| emo lekara/ku, u strahu od suo~avanja

sa brzim i rutinskim pregledom, a ako smo mlade ili neudate,~esto smo spremne da prihvatimo moralizatorski stav ineodobravanje. Pla{imo se da }e lekar/ka obavestiti na{eroditelje o odluci da koristimo kontracepciju.

* Ne prepoznajemo ili nismo svesne svog dubokog neza-dovoljstva sredstvom koje koristimo i stoga po~injemo da ga

koristimo nepravilno.* U isku{enju smo da ostanemo trudne samo zato da bis-mo sebi dokazale da smo plodne ili da bismo spasle vezu ko-ja se gasi, ili zato {to bebu elimo da bismo imale o kome dase staramo.



6/70

Same moèmo da u~imo o najvaljanijim metodama kon-tracepcije. Kroz razgovor bez predrasuda i razmenom iskus-tava i znanja jedna drugu vodimo do re{enja, koja pomaù ido dobrih lekara/ki. Moèmo same da uo~imo kada lekar ililekarka nisu dovoljno pa ljivi pri pregledu i podràti jednadrugu u zahtevima za pa`njom koja nam je potrebna. Razgo-vorom moèmo razotkriti svoje prikrivene otpore za kori{}e-nje kontracepcije. Moèmo otpo~eti mukotrpan ali vredanrazgovor sa svojim partnerom o kontracepciji, hrabre}i ga dapodeli odgovornost sa nama. Moèmo se udru iti i insistiratida zakoni, sudovi, {kole, crkve, roditelji, lekari, istra iva~kiprojekti, klinike i farmaceutske kompanije promene svojupraksu i pristup te da nam omogu}e da u ivamo u svojoj sek-sualnosti bez rizika da ostanemo trudne.

Moèmo da organizujemo centre za samopomo} i drugealternativne institucije za brigu o zdravlju, gde }e na{a potre-ba za informacijama, razgovorom i li~nom podr{kom ute{ko}ama koje prate izbor pravog kontraceptivnog sredstvabiti zadovoljena. Moèmo izabrati dobre klinike koje ve} pos-toje. Moèmo se boriti za slobodu izbora kontracepcije, kojane zavisi od okolnosti. [ ta god da izaberemo, moèmo tou~initi zajedno.

Za nastanak trudno}e potrebno je zdravo jaja{ce, zdravasperma i postojanje odgovaraju}e sluzi grli}a materice (sluzikoja {titi spermatozoide). Lu~enje sluzi po~inje usled pove-}anja nivoa estrogena u prvom delu menstrualnog ciklusa.

Za vreme seksualnog odnosa se sperma ejakulacijom izba-cuje iz penisa mu{karca u èninu vaginu. U prisustvu odgo-varaju}e sluzi, spermatozoidi se kre}u do grli}a materice, azatim kroz matericu do jajovoda. Ukoliko spermatozoid do| eu kontakt sa jajnom }elijom u spolja{njoj tre}ini jajovodamoè do}i do oplo| enja. Proces spajanja spermatozoida i ja-

230230 odnosi i seksualnost

{ t a mo` emo da u ~in i mo?

ka ko nasta j e t ru dno } a?


7/70

jne }elije se naziva koncepcija ili fertilizacija - oplo| enje.Oplo| enom jaja{cu je potrebno nekoliko dana na putu krozjajovod do materice i da se posle jednog i po, do dva dana us-adi u zid materice i razvija u slede}ih 9 meseci.

Tako| e je mogu}e da se sperma zadr i na usminama ili unjihovoj blizini tokom seksualne igre. Ukoliko je prisutna ifertilna sluz sperma moè dospeti u vaginu i spojiti se sa jaj-nom }elijom. Do trudno}e moè do}i na ovaj na~in iako enaima o~uvan himen i nikada nije imala seksualni odnos.

Trenutak kad jaja{ce napu{ta jajnik se naziva ovulacija, adoga| a se pribli`no 2 nedelje pre po~etka slede}e men-

struacije. Jedna od najrasprostranjenijih zabluda je da jaja{cenapu{ta jajnike ta~no na sredini izme| u dve menstruacije. Tose de{ava samo ukoliko ciklus traje ta~no 28 dana, {to nemoèmo sa sigurno{}u znati pre nego {to se taj konkretni ci-klus zavr{i i ne po~ne menstruacija. Jaja{ce moè bitioplo| eno samo u toku prvih 12 do 24 ~asa. @ena moè osta-ti trudna u periodu od 5 dana pre ovulacije ukoliko je prisut-na plodna sluz. Iako neuobi~ajeno, koncepcija se moè do-goditi i za vreme menstruacije, ukoliko fertilna sluz po~ne dase lu~i za vreme krvavljenja, pogotovo ukoliko èna imakratke cikluse.

SPERMATOZOIDI

Spermatozoide stvaraju mu{ke polne lezde - testisi (ja-ja). Seksualna stimulacija obezbe| uje da krv navire u erek-ciono tkivo penisa, ~ine}i da postane krut, tvrd, u erekciji.Kapljice semene te~nosti koje izlaze iz penisa ubrzo nakonerekcije sadrè puno spermatozoida. Ukoliko se stimulacijanastavi, mu{karac doìvljava orgazam. Sa po~etkom orgazma,sperma po~inje da se kre}e iz testisa do uretre i izbacuje sekroz mokra}ni kanal u ritmi~nim kontrakcijama koje donoseveliko zadovoljstvo mu{karcu. To se naziva ejakulacija.

U toku jedne ejakulacije iza| e oko 300 do 500 milionaspermatozoida. Ovako veliki broj je neophodan da bi kon-cepcija bila mogu}a; ~ak i pod najpovoljnijim okolnostimasamo oko 200 spermatozoida uspe da stigne do jaja{ca.

Brzina kretanja spermatozoida zavisi od kvaliteta cervikal-

kontrol a ra| anja i spre~avanje neèljene trudno }e 231231


8/70

ne sluzi. Spermatozoidi mogu sti}i do jaja{ca u roku od 30minuta. Spermatozoidi ne mogu da opstanu u kiseloj sredinivagine. Bez cevikalne sluzi koja mu omogu}ava kretanje i {titiga, spermatozoid umire u roku od pola do 4 ~asa. im se po-javi fertilna cerviklana sluz, za vreme ili posle menstruacije,spermatozoid moè pre iveti u telu ene od 3 do 5 dana.

Da bi kontracepcija bila uspe{na, proces oplo| enja morabiti zaustavljen u nekoj od ta~aka koje su prikazane crteòm.

Po{to ne postoji savr{en metod, izbor kontraceptivnogsredstva je uvek stvar kompromisa. Dakle, ne{kodljivost kon-tracepcije i efikasnost u spre~avanju neèljene trudno}e suverovatno najbitniji faktori. I jednostvanost primene moètako| e biti va an ~inilac. Ve}ina èna je potpuno zdrava iplodna u momentu kada po~ne da koristi neko kontracep-tivno sredstvo i èle da takve ostanu. Potreban nam je metodkoji je nabolji u za{titi od neèljene trudno}e, koji ne}e izaz-vati bolest ili neplodnost, a koji je za{tita od bolesti koje seprenose seksualnim putem uklju~uju}i i HIV infekciju.


i zbor m etode kon t r a cepci je


9/70

Tabela br.1 ilustruje rizik od smrtnosti koji je povezan saupotrebom razli~itih kontraceptivnih metoda, trudno}om iabortusom. Ne treba zaboraviti da ova tabela ne uzima uobzir druge faktore kao {to su, na primer, dru{tvena klasa,rasa ili tok trudno}e. Sredstva za kontracepciju se razlikuju ipo tome koliku za{titu pruàju u pogledu polno prenosivihbolesti, na primer, gonoreje, herpesa, klamidije, side i bolestigrli}a materice. Uglavnom, mehani~ka sredstva kontracepci-je, a posebno kondomi, obezbe| uju dobru za{titu od ve}ineinfekcija reproduktivnih organa. Treba imati na umu da nere-dovna i nepravilna upotreba smanjuje za{titu koju pruàju

mehani~ke metode. Pilule omogu}avaju izvesnu za{titu odzapaljenja grli}a materice, ali i pove}avaju rizik od infekcijehlamidijom. Njihov uticaj na za{titu od polno prenosivihbolesti je nesiguran. Spirala ne nudi za{titu od polno preno-sivih bolesti i pove}ava rizik od nastanka zapaljenja grli}a ma-terice, posebno u prvom mesecu po uno{enju.

Kada posmatrate statistiku o efikasnosti odre| enih meto-da kontracepcije u knjigama i ~asopisima, imajte na umu - dapostoji razlika izme| u dve mere: niè o~ekivane stopeneuspeha koja podrazumeva konstantnu i pravilnu upotrebuodre| enog metoda i vi{e tipi~ne, realne stope neuspeha koja

se zasniva na podacima o stvarnoj upotrebi metoda u tokuodre| enog perioda. Realna stopa neuspeha uklju~uje i nez-gode poput one kada zaboravimo da popijemo pilulu, pro-pustimo da namestimo kondom na vreme ili izvadimo di-jafragmu pre nego {to protekne 6 ~asova od odnosa; onetako| e odra avaju i faktore kao {to su u~estalost odnosa istarost ene. Realne stope neuspeha daju bolju sliku o efikas-nosti odre| enog sredstva i natera}e vas da razmislite kolikoje zaista efikasno sredstvo koje koristite vi i va{ partner. Uposlednje vreme, istra iva~i su pa ljivo preispitivali studije oefikasnosti kontracepcije {to je dovelo do promena u rezulta-

tima o najni im o~ekivanim i o tipi~nim stopama neuspeha.



10/70

Tabela br. 2 prikazuje tipi~ne, niè i o~ekivane stope.

Stopa od 5% trudno}a ili stopa neuspeha od 5% zna~i da suistra ivanja u pro{losti pokazala da 5 od sto ena koje su ko-ristile odre| eno kontraceptivno sredstvo ostaje u drugomstanju u toku prve godine kori{}enja tog sredstva. Nasuprottome, heteroseksualne ène koje nisu koristile nijedno sred-stvo imaju stopu trudno}e od 85%. Imajte na umu da ovatabela ne pravi razliku izme| u grupa ena na osnovu godina,socijalne klase ili rase, iako postoje razlike me| u tim grupa-ma. Na primer, starije ène su sklonije da redovno koristespermicide, a mla| e ne i stoga ostaju trudne ~e{}e od starijihèna. Tipi~na stopa neuspeha za spermicide je nià za starije

ène nego {to to pokazuju procenti prikazani u tabeli.Tako| e, posle prve godine, nià je stopa neuspeha za svemetode, po{to se u statisti~ke prora~une vi{e ne uklju~uju


TABELA 1.ODNOS SMRTNOSTI I UPOTREBE SREDSTAVA ZA

KONTRACEPCIJ U, ABORTUSA I TRUDNO] E*

Smr tnost u

toku 1 god in e

Pilule za kontracepciju (èna koja ne pu{i) 1 od 63 000Pilule za kontracepciju (èna koja pu{i) 1 od 16 000Spirala 1 od 100 000Mehani~ka sredstva (kondomi, dijafragma i sl.) nijednaBiolo{ke metode nijednaSterilizacija - laparoskopija, podvezivanje jajovoda 1 od 67 000

Sterilizacija - histeroktomija 1 od 1 600Vazektomija 1 od 300 000

trudno}a

ilegalni abortus 1 od 3 000legalni abortus - pre 9. nedelje 1 od 500 000legalni abortus - izme| u 9. i 12. nedelje 1 od 67 000legalni abortus - izme| u 13. i 16. nedelje 1 od 23 000legalni abortus - posle 16. nedelje 1 od 8 700nastavljena trudno}a 1 od 14 300

* Izvor Adaptirana tabela iz R. Hatcher i aut.: Kontraceptivne tehnologije,1900-1992, 15. izdanje Njujork: Irvington, 1990.


11/70

one ène koje su zatrudnele tokom prve godine kori{}enjakontraceptivnog sredstva.

U izboru metode ima onih koje su bolje prihva}ene, pa ihnavodimo tim redosledom. Ve}ina nas koje koristimo ili smokoristile kontracepciju biramo dijafragmu, cervikalnu kapu ilipenu i kondom, zbog toga {to efikasno spre~avaju trudno}u,

nisu {tetni po zdravlje i delom nas {tite od polnih bolesti i za-paljenja grli}a materice. Najsigurniji na~in za{tite od trud-no}e postièmo ako koristimo neko od mehani~kih sredsta-va, a u slu~aju neuspeha se moèmo opredeliti za abortus.O~igledno je da zdravstveni problemi koji prate trudno}u isam poro| aj u velikoj meri se razlikuju od ène do ène i


TABELA 2.NAJ NI@A O EKIVANA I TIPI NA STOPA NEUSPEHA U TOKU PRVE

GODINE KORI[ ] ENJ A STERILIZACIJ E I REVERZIBILNIH METODA

KONTRACEPCIJ E U SADprocena t ena ko je

ost anu t r ud ne

u p r voj god i n i

ko r i { } en j a k on t r a cepci j e

metod najnià o~ekivana tipi~na stopastopa

nijedan 85 85spermicidi 3 21

apstinencija uplodnim danima 20

metoda kalendara 9metoda ovulacije 3simptotermalna metoda 2postovuacija 1prekinut sno{aj 4 18cervikalna kapa 6 18cervikalni sun| er 9 28dijafragma 6 18kondom 2 12

spirala 0,8pilule za kontracepciju 3sterilizacija 0,2 0,4


12/70

posledica su sveukupnog zdravstvenog stanja ene i nege ko-ju je imala pre i za vreme trudno}e i poro| aja. Osim sig-urnosti, primena mehani~kih sredstava nudi za{titu od pol-nih bolesti i zapaljenja grli}a materice. Moramo istrajati unastojanjima da menjamo stavove i predrasude koje smoimale u pro{losti i koje su nas spre~avale da koristimomehani~ke metode. ak i ako se ena odlu~i za pilule, spiraluili neku dugotrajnu hormonalnu metodu, kao {to je Nor-plant, mehani~ka sredstva i dalje sluè kao za{tita od polnoprenosivih bolesti.

Dakle, na vama je da se odlu~ite za neki od ponu| enih ob-

lika kontracepcije i formirate svoje mi{ljenje i napravite svojizbor. I ne zaboravite, ukoliko odustanete od jedne metode,a ne èlite da ostanete trudne, po~nite odmah da koristitedrugu.

Pre nego {to je u XIX veku izmi{ljena dijafragma, ène suzavisile od mu{karaca, koji su koristili kondom ili prekinutsno{aj, da bi spre~ile trudno}u. Izum dijafragme je omogu}ioèni da preuzme odgovornost nad kontrolom ra| anja i za{ti-

tom od neèljene trudno}e. Upotreba dijafragme je bila jakopopularna do 60-tih godina ovog veka. Tre}ina svih parova uSAD koji su sprovodili kontrolu ra| anja, koristila je dijafrag-mu. Me| utim, 1971. godine Planiranje porodice saop{tavada je svega 4% njihovih klijenata izabralo dijafragmu. [ ta sedogodilo?

U kasnim 50-tim i 60-tim, industrija lekova, lekari, privat-ne fondacije i vlada SAD je po~ela da ulaè novac u istra ivan-je, razvijanje i distribuciju pilule i spirale, a isklju~uju}i bilokoje istra ivanje o dijafragmi ili nekom drugom mehani~komkontraceptivnom sredstvu. Obi~no su interesovanja vi{e bilausmerena na razvoj novih tehnologija i/ili pravljenje profitanego na zdravlje i dobrobit èna. Mnoge ène su poverovalefarmaceutskim kompanijama i lekarskim uveravanjima o si-gurnosti pilula i spirale u nadi da }e im pilule i spirala omo-gu}iti spontanost u seksu i bolju za{titu od trudno}e nego{to je bila ona sa dijafragmom.


d i j a f ragma i sper m ic i d i

DIJAFRAGMA, CERVIKALNA KAPA, SUNER


13/70

U poslednje vreme, ène se ponovo vra}aju dijafragmi.Pozitivan odnos prema seksualnosti i mogu}nost otvorenekomunikacije sa mu{karcem sa kojim spavamo u~inili su daponovo prihvatimo dijafragmu. Tako| e, nau~ile smo da di-jafragma, ako je pravilno name{tena spre~ava trudno}u, da jeza{tita od polno prenosivih bolesti, a manje je {tetna po zdra-vlje od pilula i od spirale.

Ipak jo{ uvek nailazimo na te{ko}e u kori{}enju dijafra-gme. Samo je lekar/ka moè prepisati. Neki lekari/ke ne sma-traju da bi trebalo da na| u vremena i da nas obu~e kako daname{tamo dijafragmu. Lekarev ili lekarkin stav o seksualno-

sti moè uticati na njihov stav o pojedinim kontraceptivnimmetodama, a time i na na{. Mnogi lekari/ke smatraju da nis-mo sposobne da pravilno koristimo mehani~ka sredstva, papo{to mi ne èlimo da se mu~imo sa dijafragmom, zaklju-~uju da su pilula i spirala bolja sredstva za za{titu od trudno-}e. Poslednjih nekoliko godina se pove}ao broj istra ivanja omehani~kim sredstvima za{tite, ali i dalje taj broj nije dovol-jan: od 1980. do 1983. je tro{eno prose~no 62 miliona dolarana svetskom nivou svake godine na istra ivanja kontracepci-je. Od toga je na istra ivanja o mehani~kim sredstvima za{titeutro{eno 2,9 miliona dolara.

OPIS

Dijafragma, se uvek kori sti sa nekom od sperm i cidn i hkrema il i eleom. Napravljena je od mekane gume u oblikuplitke kape (pogledaj sliku). Ima savitljivu metalnu ivicu(prsten). Kada je ispravno uneta i name{tena, ona dobro pri-leè na grli} materice. Proizvodi se u razli~itim veli~inama ko-je su izra ne u milimetrima (od 50 do 105 milimetara), zavis-no od veli~ine gornjeg dela va{e vagine.

KAKO FUNKCIONI[ E

Kada se na grli} materice postavi dijafragma premazanaspermicidnom kremom ili èleom, ona spre~ava spermato-zoide da u| u u cervikalni kanal. Spermatozoidi se mogu na}ii na ivici dijafragme, ali tamo }e ih uni{titi spermicidna kremaili èle. Neke ene, tako| e, razmazuju èle i na spoljnu stra-



14/70

nu dijafragme da bi uni{tile spermatozoide koji su ostali uvagini. Dijafragmu uvek koristite sa kremom ili èleom jer:on i ima ju kontraceptivno dejstvo, a dijafragma se stavljasamo da bi ih dr ala na pravom mestu.

EFIKASNOST

Dijafragma se pokazala neefikasnom samo kod 6% èna{to zna~i da }e zatrudneti 6 od 100 èna u prvoj godini kori-{}enja iako je dijafragma bila odgovaraju}e veli~ine, pravilnoname{tena i pravilno kori{}ena. Naj~e{}e se ta stopa javljazbog neznatnih pomeranja dijafragme do kojih moè do}i iz

vi{e razloga. Na primer, usled ritmi~nog uvla~enja i izvla~en-ja penisa tokom odnosa, zbog poloàja u seksu kada je enagore (na mu{karcu) i usled {irenja gornjeg dela vagine do ~e-ga moè do}i tokom odnosa.

Ve}u sigurnost posti ete kombinuju}i dijafragmu sa pra-}enjem plodnih dana u ciklusu. Gotovo potpuna za{tita seposti e ako uz dijafragmu partner koristi kondom u toku va-{ih plodnih dana.

DA LI UPOTREBA DIJ AFRAGME UTI E NA

SPOSOBNOST ZA E] A

Dijafragma uop{te ne uti~e na va{u plodnost. Jednostavnoprestanite da je koristite ukoliko elite da ostanete u drugomstanju.

SIGURNOST PO NA[ E ZDRAVLJ E I MOGU] I

PROBLEMI

Dijafragma je potpuno bezopasna. Ne moè da sklizne inestane u nama (kao {to neke od nas strahuju) zbog toga {tose vagina zavr{ava na oko 2,5 cm iza cerviksa. Odre| ena kre-ma ili èle mogu irititrati vaginu ili partnerov penis. Ukolikodo| e do toga, probajte neku drugu vrstu. Dijafragma se

moè pomeriti unapred i izazivati gr~eve u materici, be{ici iliuretri. Kod nekih èna to moè izazvati zapaljenje be{ike,hroni~ni cistitis. Dijafragma se tako| e moè pomeriti unazadka debelom crevu {to tako| e moè biti neugodno. Tako ne-{to ukazuje da vam mo`da ne odgovara veli~ina dijafragme.



15/70

Isprobajte razne tipove dijafragme da biste proverili koja vamnajvi{e odgovara. Kod nekih èna dijafragma izaziva pojavuhroni~nih gljivi~nih infekcija, {to se moè izbe}i ukolikopa ljivo operete i osu{ite dijafragmu posle svake upotrebe.

KOJ E @ENE NE BI TREBALO DA KORISTE

DIJAFRAGMU?

Ukoliko je materica promenila mesto, npr. ispadanje ma-terice, ne smete koristiti dijafragmu. Ukoliko mokra}na be-{ika pritiska na vaginu (cistocela) ili postoje drugi otvori navagini (fistule), ne moète koristiti ovaj metod. @ene sa ne-

pravilnostima ki~menog stuba mo`da ne}e biti u stanju dakoriste dijafragmu. @ene sa hroni~nim infekcijama urinarnogtrakta ili sa iskustvom toksi~nog {ok sindroma ne bi trebaloda koriste dijafragmu.

Ukoliko vam je neugodno da dodirujete sopstvene geni-talije i ~ini vam se da se na to ne}ete navi}i, vrlo je verovatnoda }ete imati problema u uspe{nom kori{}enju dijafragme.Mo`da }ete ose}ati ga| enje i stid kada prvi put stavite prst usvoju vaginu, ali kada se budete navikle na to i kada prih-vatite da dodirujete svoje telo, pote{ko}e oko uno{enja di-jafragme }e prestati. Mo`da }e ba{ od vas krenuti zamisao o

formiranju grupe za samopomo} ili }ete se pridru iti nekojod ve} postoje}ih grupa samopomo}i koje vam mogu po-mo}i da razmotrite negativna ose}anja koja se javljaju kadadodirujete svoje telo.

KAKO DA NABAVITE DIJ AFRAGMU?

Veli~ina dijafragme zavisi od veli~ine i oblika va{e vagine imi{i}ne snage vaginalnih zidova. Dijafragmu vam preporu~u-je ginekolog/ginekolo{kinja koji }e vas uputiti kako da je sta-vljate. Ukoliko vam je materica blago pomerena unapred iliunazad, osoba koja vam preporu~uje dijafragmu moè iza-

brati jednu od tri postoje}e vrste metalnih elasti~nih prsteno-va (u obliku luka, spirale ili ravan) koji pristaje uz gra| u va{ematerice. Ukoliko vam jedna vrsta ne odgovara probajte dru-ge.

VRLO VA@NO:Po{to ste se odlu~ili za dijafragmu kao sred-

kontro la ra| anja i spre~avanje neèljene trudno}e 239239


16/70

stvo za{tite od neèljene trudno}e, ve`bajte njeno stavljanje iva| enje pre nego {to napustite ordinaciju da bi ginekolog iliginekolo{kinja mogli proveriti na licu mesta da li to ~inite is-pravno. Ili ve`bajte kod ku}e nekoliko dana, a onda u ordi-naciji proverite da li je pravilno name{tate. Dodirnite je i takoproverite da li je na pravom mestu, odmah potra ite pomo}ukoliko imate neki problem da ne bi pogre{ili kada vam za tobude bila potrebna. Nemojte eksperimentisati onda kadavam zaista zatreba. Mnogi lekari/ke se sa nemarom odnoseprema ovom problemu.

Kod nas se dijafragme prodaju u privatnim apotekama.

Lekar/ka }e vam odrediti veli~inu, a vi }ete same kupiti di-jafragmu i ele, odnosno kremu koja se uz nju koristi.

KAKO DA KORISTITE DIJ AFRAGMU?

Jednom je neko rekao da ukoliko bi vam ~etkicu za zubedali bez uputstva kako da je koristite, a nikada je pre toganiste videli, ne biste je dobro koristili u po~etku. Kao i svakasprava, dijafragma je jednostavna za kori{}enje ukoliko steuve bale njeno kori{}enje. Stavljanje i va| enje moè bitineprijatno u po~etku, ali }e svaki slede}i put biti br e i lak{e.Dijafragma se name{ta najvi{e 6 ~asova pre odnosa, po{to

kreme i elei mogu po~eti da gube svoje spermicidalno dejst-vo nakon tog vremena. Najkonzervativniji stav je da se di-jafragma unese neposredno pre odnosa, ali ukoliko ste oso-ba koju lako ponese seksualna strast, bolje je da je unapredstavite.

PRIPREMA I STAVLJANJEPRIPREMA I STAVLJANJE

Stavite èle ili kremu u koli~ini od jedne kafene, do jednesupene ka{ike (oko 1 cm iz tube) na plitku udubljenu stranu(pogledaj ilustraciju). Razma ite kremu. U nekim knjigamase kaè da razmaète kremu i po prstenu, drugi kaù da kre-

ma na prstenu moè u~initi da dijafragma sklizne. Naje-fektniji kompromis bi bio da razmaète kremu sa unutra{njestrane prstena, a ne i po vrhu. Zatim stisnite ivice pritiskaju}iivice izme| u ka iprsta i srednjeg prsta. Ukoliko vam tako neodgovara, moète kupiti plasti~ni unosiva~koji se koristiti



17/70

samo uz dijafragmu sa ravnim prstenom. Moète da~u~nete, sednete na WC {olju, stanete sa jednomnogom podignutom ili da legnete sa podignutimkolenima. Slobodnom rukom ra{irite usminevagine i gurnite dijafragmu ka unutra{njosti vaginesa kremom ili èleom okrenutim na gore. Ukolikoniste pre koristile tampone ili dodirivale vaginu, za-pamtite da je ona postavljena pod uglom ka un-azad. Onda prstom gurnite donji deo prstena dokne osetite da je dijafragma pravilno name{tena.Zatim bi trebalo da pipanjem utvrdite da li kroz

tanku gumu ose}ate ivicu grli}a materice. Da bi sedodatno za{titile, neke ène unose jo{ malo kremeili èlea pomo}u aplikatora kada je dijafragmapostavljena, ali to nije neophodno. Ako je dijafrag-ma pravilno postavljena, ne bi uop{te trebalo da jeose}ate. Tako| e, ni va{ partner ne bi trebalo da jeose}a, mada neki mu{karci prime}uju da vrhompenisa dodiruju tanku gumu umesto cervikalnog ilivaginalnog tkiva. Nikad a nemojte kori st i t i neki pa-rafi nski ` ele sa di jafragmom n a pri mer, vazeli n,

jer on un i { tava gumu.

Dijafragmu u vagini ostavite najmanje 6 ~asovaposle odnosa jer je toliko vremena potrebno spre-micidima da uni{te spermatozoide. Moète je dr atinajduè 24 ~asa, ali nikako duè. Tu{iranje je nepo-trebno, ali ukoliko èlite da se istu{irate, sa~ekajteda pro| e 6 sati od odnosa.

ESTI ODNOSIESTI ODNOSI

Ukoliko odnose imate jedan za drugim, moratedodati jo{kreme ili èlea pomo}u aplikatora. Stavite ga u vaginu, a di-jafragmu nemojte pomerati.

VA\ ENJE DIJAFRAGMEVA\ ENJE DIJAFRAGME

Pre nego {to }ete izvaditi dijafragmu, udobno se smestite,mo`da onako kao kada ste je postavljali. Ukoliko ne moèteda dosegnete dijafragmu, zauzmite drugi poloàj ili ~u~nite i



18/70

napnite se kao da }ete prazniti creva. Uhvatite prstom di-jafragmu ispod donje ivice prstena ili izme| u dijafragme ivaginalnog zida, a moè i preko svoda dijafragme. Gurnite di-jafragmu napred, potom nadole. Ukoliko imate duga~ke nok-te, vodite ra~una o tome da ne zaka~ite dijafragmu i ne o{te-tite je.

UVANJ E DIJ AFRAGME

Operite dijafragmu blagim sapunom i toplom vodom,otresite je i pa ljivo osu{ite, napra{ite je talkom i stavite je ukutiju daleko od svetlosti. Ne iskuvavajte je. [ to ~e{}e prove-

ravajte da li postoji neka rupica, tako {to }ete je dr ati usme-renu ka svetlu ili je napuniti vodom da biste proverili da lipostoje pukotine.

ROK TRAJ ANJ A

Trebalo bi da se proveri veli~ina dijafragme najmanjesvake druge godine ili jednput godi{nje. Mo`da }e vam bitipotrebna nova veli~ina ukoliko dobijete ili izgubite na te ini,ukoliko ste imali neki od vaginalnih hirur{kih zahvata, posletrudno}e, abortusa ili spontanog poba~aja. Ako je pravilnokoristite, dijafragma }e vam trajati najmanje par godina.

CENA

Kod nas se dijafragma ne moè dobiti na lekarski receptve} je morate kupiti u privatnoj apoteci, a cene su razli~ite,pribli`no 50 nema~kih maraka. Lekarski pregled moè bitibesplatan ili se pla}a ukoliko odete u neku od privatnih ordi-nacija. Veliki broj lekara u dràvnim institucijama nije spre-man da vam propi{e dijafragmu. Ukoliko se to desi, a misliteda je dijafragma sredstvo koje bi vam najbolje odgovaralo,potra ite lekara ili lekarku koji }e hteti da vam prepi{e dija-fragmu. Cena pregleda u privatnim ordinacijama zavisi}e o

vrsti i opse`nosti pregleda. Spemicidalne kreme se tako| ekupuju.

PREDNOSTI

Dijafragma predstavlja dobru za{titu ukoliko imate odno-se sa partnerom koji je spreman da sara| uje i poma e dok je



19/70

name{tate i ukoliko nemate suvi{e ~esto odnose, jer se onakoristi samo u vreme kada vodite ljubav.

Veoma je efikasna ako se stalno i ispravno koristi.Ne izaziva gotovo nikakva sporedna neèljena dejstva i

opasnosti.Dijafragma je pogodna ukoliko èlite da imate odnos za

vreme menstruacije, a ne èlite da vam obilna menstrualnakrv smeta.

Koriste}i dijafragmu moète dosta nau~iti o svom telu.Ukoliko ne znate kakva je va{a vagina, kori{}enje dijafragme}e vas tome nau~iti. Tako }ete upoznati bolje svoje telo i vi{e

u ivati u seksu.Ponovljena ispitivanja su pokazala da dijafragma sa kre-

mom ili èleom smanjuje rizik od infekcije gonorejom ili tri-homonasom u vaginalnom kanalu. Pove}ava za{titu od zapa-ljenja grli}a materice i cervikalne displazije, a tako| e moèpomo}i da se izle~ite od postoje}eg zapaljenja grli}a ma-terice.

NEDOSTACI

Ukoliko vi ili partner èlite neometan i potpuno spontanseks, name{tanje dijafragme moè biti smetnja ukoliko je ne

stavite unapred.Ne smete zaboraviti da je koristite u svakom odnosu iproverite da li imate dovoljno kreme ili èlea, koje sa di-jafragmom uvek treba da imate kod sebe .

Curenje krema ili èlea moè biti nezgodno, mada neostavljaju fleke. Isprobajte razne vrste. Ukoliko je neophod-no obri{ite se papirnatom maramicom ili pe{kirom posle od-nosa.

Neki ljudi koji u ivaju u oralnom seksu kaù da je ukus e-lea i krema neprijatan. Jedan od na~ina da se to izbegne jesteda se pa ljivo operete posle stavljanja dijafragme ili da stavite

dijafragmu posle oralne seksualne predigre, a pre samog koi-tusa. Ovo zaista ometa i velika je verovatno}a da tada uop{tei ne}ete staviti dijafragmu. Kod nekih èna kori{}enje dijafra-gme izaziva gljivi~ne infekcije i infekciju urinarnog trakta.



20/70

ODGOVORNOSTPo{to ste se odlu~ili da dijafragmu koristite kao za{titu od

neèljene trudno}e, vi i va{ partner moète deliti odgovorno-st oko name{tanja, mada ve}ina ena sama sve radi.

@enski kondom ili Femidom se kod nas ne moè prona}i.To je novo kontraceptivno sredstvo koje se, za sada, koristi u

SAD i nekim evropskim zemljama. Moè se kupiti bez lekar-skog recepta. Sastoji se od mekanog, labavog poliuretanskogmaterijala koji je sa jedne strane zatvoren i taj deo pokriva gr-li} materice. Na drugom kraju kondoma se nalazi pokretanpoliuretanski prsten koji ostaje izvan vagine posle name{ta-nja. Unutra{nji prsten sluì kao pri~vr{}iva~. Kondom je pre-mazan lubrikantom i ne zahteva precizno name{tanje oko gr-li}a materice. Jednostavno se unese u vaginu iza stidne kostitako da unutra{nji prsten prekriva grli} materice. @enski kon-dom je efikasan poput dijafragme i cervikalne kape u spre~a-vanju trudno}e. Bolja je za{tita od polnih bolesti i HIV infek-

cije nego dijafragma ili cervikalna kapa.@enski kondom pomaè ènama da se same {tite i odtrudno}e i od polnih bolesti. U eri {irenja HIV infekcije me| uènama, ova za{tita, mada nije 100% sigurna, posebno jevredna. @enski kondom je naro~ito pogodan za ene ~iji part-neri ne ele da koriste kondom, jer se moè namestiti mnogopre seksualnog odnosa i tako izbe}i prekidanje odnosa nana~in na koji je to potrebno sa mu{kim kondomom. Tako| e,za mu{karce koji bi èleli da koriste kondom, ali imajute{ko}e u odr avanju erekcije dok ga stavljaju, ènski kon-dom moè pomo}i da se izbegne ta neprijatnost u toku vo| e-

nja ljubavi. Tako| e, nije neophodna erekcija da bi se izvadioènski kondom. Materijal od koga je napravljen ènski kon-dom je ja~i od lateksa koji se koristi za izradu mu{kih kondo-ma. Mekan je, tanji i otporniji na ulja, a po{to se ne kupujena lekarski recept, ènski kondom ne zahteva posetu le-karu/ki.


` ensk i k ondom


21/70

Kao i mu{ki kondom, namenjen je za jednokratnu upotre-bu. Me| utim, nekim ènama ova vrsta za{tite ne odgovara.Ponekad je spolja{nji prsten suvi{e primetan. Kao i sa drugimmehani~kim sredstvima, potrbno je da se oslobodimonelagodnosti kada dodirujemo sopstvene genitalije, mada jesamo malo ve`banja potrebno da bismo prevladale ose}ajnelagodnosti.

OPISU starom Egiptu mu{karci su upotrebljavali kondome

1350 godina p.n.e. kao dekorativne prevlake za penise. UXVII I veku kondom je bio popularisan kao sredstvo za za{tituod trudno}e i polnih bolesti. Obi~no je bio napravljen odtanke, ~vrste lateks gume, dizajniran da prekrije penis u erek-ciji i da spre~i prodor sperme u vaginu. Kondomi se obi~noprodaju urolani i mogu se odmotati do du ine od 15-20cm; ana otvoru imaju oko 3,4 cm {irok gumeni prsten koji poma eda se kondom zadr i na penisu, dok je zatvoreni kraj ili zao-bljen ili ima mali rezervoar u kome se skuplja sperma i koji

spre~ava pucanje kondoma. Postoje i tzv. ko`ni kondomi(koji su napravljeni od jagnje}e ko ice ). Oni su skuplji, alimnogo tanji i nisu efikasna za{tita od polnih bolesti. Ako ko-ristite gumene kondome sa lubrikantima, manja je opasnostod cepanja, ali lak{e skliznu sa penisa i moraju se mnogopa ljivije koristiti. Kondomi ~iji je oblik isuvi{e anatomskimogu da prouzrokuju pove}anu osetljivost kod nekihmu{karaca, a mnogo se re| e de{ava da skliznu za vremeodnosa. Neki kondomi sadrè spermicide koji uni{tavajuve}inu spermatozoida sa kojima do| u u kontakt i efikasnijasu za{tita od polnih bolesti i verovatno su mnogo efikasniji

od kondoma koji ne sadrè spermicide. Kondom je jedino je-dnokratno kontraceptivno sredstvo koje mogu da koristemu{karci. Da bi nabavili kondom, mu{karcima nije potrebanrecept, dovoljno je da ga kupe u bilo kojoj apoteci ili trafici.Tako| e, ène mogu same da kupe kondom da bi ga uvek


mu{k i kondom


22/70

imale kod sebe. Zbog toga nije nikakvo ~udo {to se kondomnaj~e{}e koristi kao sredstvo za kontracepciju u mnogimzemljama. Iako je njegova upotreba bila veoma ra{irena, po-javom pilule i spirale popularnost kondoma i ostalihmehani~kih metoda je opala. Mu{karci su mogli da u ivaju uspontanosti i seksualnoj slobodi koje su donele pilula i spi-rala, a da nisu morali da snose negativne efekte upotrebekontraceptivnih sredstava. Danas se smatra da je kondommnogo efikasnije sredstvo, jer ljudi vi{e znaju o hetereosek-sualnom preno{enju side. Najnovija istra ivanja na pla-sti~nom kondomu i pobolj{anje starijih modela, verovatno }e

jo{ vi{e pove}ati upotrebu kondoma.

EFIKASNOST

Kvalitetan kondom {titi ènu od trudno}e u 98% slu~aje-va, ako se koristi prema uputstvu. Ukoliko se ne koristi redo-vno i na sasvim pravilan na~in, stopa neefikasnosti se pove-}ava na 12%, a to zna~i da }e 12 od 100 èna koje koristekondom kao sredstvo kontracepcije ostati trudno. Preporu-~ujemo da se kondom koristi sa nekim od spermicidnih pe-na, kremom ili èleom kako bi se postigla {to bolja za{tita.Kada se koristi u kombinaciji sa spiralom ili dijafragmom,

kondom omogu}uje dodatnu za{titu u periodu ovulacije.

MOGU] NOST ZA E] A

Savr{eno reverzibilan. Da biste zatrudnele jednostavnova{ partner neka prestane da koristi kondom.

KAKO KORISTITI KONDOM?

Kondom se navla~i na penis u erekciji pre polnog odnosaili bilo kakvog kontakta sa vaginom - ne samo pre ejakulacije,zato {to mu{karac mnogo pre ejakulacije ispu{ta nekolikokapi sperme koje su dovoljne da dovedu do trudno}e. Kon-

dom moè namestiti sam mu{karac, ali to moè u~initi i ènaza vreme seksualne igre.

UPOZORENJ E

Ostavite malo prostora na kraju kondoma kod vrha penisada bi se tu mogla skupiti sperma; centimetar praznog prosto-


KONDOM


23/70

ra iz koga je istisnut vazduh izme| u vrha penisa i kondoma}e spre~iti spermu koja naglo izlazi iz penisa da probije kon-dom. I vazduh koji se zadr ava u vrhu kondoma moè da iza-zove njegovo prskanje.

Ukoliko ne koristite kondome sa lubrikantima (navlaènekondome), onda koristite i neki lubrikant da bi spre~ili ce-panje kondoma - spermicidalnu penu, kremu ili èle, ali ni-kada vazelin koji moè da o{teti gumu kondoma. Pljuva~ka jeuvek zgodan lubrikant, ali moè uve}ati opasnost od zarazegljivicom iz roda Candida. Lubrikante nanosite nakon {to stekondom stavili na penis.

Neko od partnera mora dr ati prsten kondoma kada pe-nis, koji vi{e nije u erekciji, posle odnosa vadite iz vagine,ina~e kondom moè skliznuti i sperma moè dospeti u vagi-nu.

U slu~aju da se to dogodi, odmah stavite krem, èle ili pe-nu u vaginu i ne tu{irajte se.

ODGOVORNOST

Mu{karac je taj koji koristi kondom. U ivanje je ve}e akooba partnera u~estvuju u postavljanju kondoma. Za parovekoji imaju ~este odnose, kondomi predstavljaju dobar na~in

da i mu{karac u~estvuje u kontroli ra| anja. U kra}im vezama,kada niste sigurni da li }ete imati odnos ili ne, kondomi suzgodno kontraceptivno sredstvo. Ne o~ekujte od mu{karacada uvek imaju kondom u dèpu - bi}ete razo~arani. Ukolikone poznajete mu{karca dovoljno dobro da biste bile sigurneda }e imati kondom sa sobom, bilo bi pametno da uvek imateneki kod sebe. Ali mnogima od nas je te{ko da izvade kon-dom i predloè mu{karcu da ga koristi.

PREDNOSTI

Jeftin je, lako se nabavlja i jednostavan je za upotrebu.

Kondom je kontraceptivno sredstvo koje pruà dobru za-{titu od nekih polnih bolesti, uklju~uju}i i HIV virus ukolikose koristi tokom celog odnosa. Tako| e, spre~ava preno{enjepolnih bolesti kao {to je npr. trihomonas, dok ste u fazi le~e-nja.



24/70

Ukoliko mu{karac ima problema sa prevremenom ejaku-lacijom, kondom moè da smanji stimulaciju penisa, pa datako odloì ejakulaciju i produì polni odnos.

Ukoliko neposredno nakon odnosa èlite da idete negde,ne}ete imati problema sa spermom koja vam curi iz vaginepo{to kondom zadr ava svu spermu.

Ne treba vam lekarski recept da biste kupili kondom.

NEDOSTACI

Kondom treba namestiti neposredno pre odnosa, {toometa spontanost odnosa, osim ukoliko postavljanje kondo-

ma ne postane uobi~ajeni deo seksualne igre.Kondom moè da smanji seksualno zadovoljstvo mu{kar-

ca, budu}i da penis ne dodiruje direktno zidove vagine. Zatomnogi mu{karci izbegavaju da koriste kondome, zaboravljajupri tom kako kontraceptivna sredstva uti~u na zadovoljstvoène u seksu. Neki mu{karci kaù da ne ose}aju velike pro-mene u seksualnom zadovoljstvu.

Upotrebom kondoma isklju~ujemo jedno sredstvo lu-brikacije koji se normalno javlja tokom odnosa (to su kaplji-ce te~nosti koje izlaze iz penisa u erekciji) i kao rezultat toganastaje trenje koje moè smetati èni, naro~ito prilikom ulas-

ka penisa u vaginu. Ukoliko vam se ovo doga| a upotreblja-vajte lubrikante ili kondome sa lubrikantima i to po mo-gu}stvu lubrikante koji sadrè spermicide.

KAKO DA NABAVITE KON DOME?

Kondome moète nabaviti u apotekama, trafikama, a odskora i u automatima - kondomatima. Iskustvo preve kupovi-ne je mnogim mu{karcima bilo jako neprijatno, pogotovoukoliko ih je apotekarka pitala koju veli~inu èle, a oni nisuznali da se pitanje odnosi na veli~inu kutije. Kondomi su na-pravljeni u standardnoj veli~ini, pakovani su u kutije od 1, 3,

6 ili vi{e komada, a cena zavisi od vrste. Postoje i obojenikondomi, ali i mu{karci i ene se ale da boja nije postojana ida izaziva pe~enje i iritaciju. Neki proizvo| a~i prave kon-dome sa raznim ispup~enjima i u raznim oblicima tvrde}i dadonose vi{e u ivanja enama u seksu, iako neke od ena kojesu ih upotrebljavale tvrde da nisu osetile nikakvu razliku.



25/70

ROK UPOTREBE

Vreme trajanja kondoma je 5 godina, ukoliko se ~uvajudalje od izvora toplote jer ih toplota o{te}uje. Zato ih ne tre-ba dugo nositi u nov~aniku ili dèpu. Ukoliko imate obi~aj daih duè nosite sa sobom, koristite onu vrstu koja je spakova-na u foliju.

Kontraceptivni sun| er je relativno nova metoda kontra-

cepcije koja je po~ela da se koristi sredinom osamdesetih uSAD. Ne moè se nabaviti kod nas i uglavnom se ne koristikao kontraceptivno sredstvo. Oblik sun| era je sli~an dijafrag-mi, samo manji i napravljen je od poliuretana, ve{ta~ke sup-stance. Proizvodi se u jednoj veli~ini, {irina mu je oko 5 cm idebljina oko 1,5 cm. Sun| er prekriva grli} materice i tu sku-plja spermu, a drè ga zidovi vagine. Sadr i spermicid(nonoksinol 9) koji uni{tava spermatozoide. Koristi se tako{to se navla i vodom i unese u vaginu. Ne zahteva tako pre-cizno name{tanje kao dijafragma ili cervikalna kapa. Ne smese koristiti tokom menstruacije zbog opasnosti od toksi~nog

{ok-sindroma. Kada je name{ten, moète imati koliko godèlite odnosa za redom, ali posle odnosa treba ga ostaviti uvagini najmanje 6 ~asova, a ne du e od 24 ~asa. Izvla~i se tako{to se uhvati za traku koja je pri~vr{}ena na sun| er i izvu~e senapolje. Za ene koje nisu ra| ale sun| er podjednako {titi odtrudno}e kao i dijafragma; sigurnost za{tite je 94%, a pritipi~noj upotrebi oko 82%. Ta stopa je mnogo vi{a kod ènakoje su ra| ale. Njegovi negativni efekti jo{ nisu dovoljnoprou~eni jer se radi o novom sredstvu kontracepcije. Do sadaje oko 2% ena prijavilo alergijske reakcije.

Cervikalna kapa se pojavila krajem 80-tih u SAD. To jeokrugla gumena kapica koja prekriva grli} materice. Kao i di-jafragma, spre~ava da sperma prodre kroz grli} materice.


kon t r acep ti vn i sun | er

cer va lna ka pa


26/70

Obi~no se koristi sa malo spermicida koji se nama esa unutra{nje strane kape da bi uni{tilo one sperma-tozoide koji mogu slu~ajno da prodru u grli} ma-terice. Uglavnom su istra ivanja o cervikalnoj kapinastajala pod pritiskom ènskog pokreta tako da onadanas predstavlja pobedu ènskih zdravstvenih ak-tivistkinja. Upotreba cervikalne kape je sli~na upotre-bi dijafragme i podudarnog su delovanja. Po{to jemnogo manja od dijafragme, udobnija je za upotrebu.Jeftinija je, jer se prilikom upotrebe koristi mnogomanje gela. Negativni efekti su sli~ni onima koji se

javljaju kad koristimo dijafragmu.

Prvobitna namena spermicidalnih krema ili èlea je bilavezana za upotrebu dijafragme ili cervikalne kape, a mogu sekoristiti i kao dodatna mera za{tite sa kondomima. Efikasnostza{tite spermicidima, ako se samo oni koriste iznosi 97%.Me| utim, stopa neefikasnosti èlea i krema je znatno ve}a od3%. Preporu~uje se da spermicide koristite uz kondome.

Krema ili èle se prodaju u tubama sa aplikatorom. @eleisu providni, a kreme su bele boje. Mogu se nabaviti bezrecepta u apotekama.

KAKO KORISTITI KREMU I @ELE?

O upotrebi krema i èlea sa dijafragmom ilicervikalnom kapom, pogledajte prethodna poglavlja. Akoih koristite sa kondomom neposredno pre odnosa (man-je od 15 minuta), trebalo bi da vi ili va{ partner napuniaplikator, da ga stavi u va{u vaginu i da gurne klip. Za sva-ki slede}i odnos koristite po jo{ jedan aplikator. Ostavite

èle ili kremu u vagini najmanje 6 odnosno 8 ~asovaposle odnosa. Ako èlite da se istu{irate, mora}etesa~ekati da pro| e neko vreme.


sper mi cid i - kon t r acep t i vn i elei i kr eme


27/70

PREDNOSTINabavka pene i èlea je laka poput nabavke kondoma.

Upotrebom pene i èlea obezbedi}emo sebi delimi~nuza{titu od gonoreje i hlamidije.

NEDOSTACI

Mogu}a je pojava alergije ili neprijatnosti izazvanih njiho-vim mirisom i ukusom. @elei mnogo manje iritiraju, ali su le-pljiviji od krema.

OPIS

Pena je bele boje i podse}a na kremu za brijanje. Sadr ispermicidalno sredstvo. Prodaje se u tubi sa aplikatorom.Kod nas mogu da se na| u razli~ite vrste pena za kontracepci-ju i to u privatnim apotekama.

DEJ STVO PENE

Po{to se nanosi na spolja{nje u{}e grli}a materice i to uzpomo} aplikatora, pena spre~ava spermatozoide da pro| u

kroz u{}e istovremeno ih uni{tavaju}i.

EFIKASNOST

Ako se redovno i pravilno koristi o~ekivana stopa neefika-snosti je 3%, me| utim stvarna stopa neefikasnosti je oko21%, {to zna~i da }e zatrudneti 21 od 100 èna u toku prvegodine kori{}enja pene kao sredstva za za{titu od neèljenetrudno}e.

Mi preporu~ujemo kori{}enje pene sa kondomom. Kadase ta dva sredstva koriste zajedno, njihova efikasnost je goto-vo stopostotna. Pena je tako| e veoma efikasna kada se koristi

kao dopuna piluli u prvim mesecima kori{}enja ili kao dodat-no sredstvo za{tite uz spiralu.

Efikasnost za{tite penom moè da bude umanjena zato{to ene koriste suvi{e malo pene, ili nisu primetile da je tu-ba gotovo potpuno prazna, zaboravljaju da protresu tubu, ne


pene


28/70

unose penu na ispravan na~in ili je koriste po{to je odnos ve}po~eo.

KAKO KORISTITI PENU?

Unesite je najkasnije 30 minuta pre po~etka odnosa.Ukoliko je pena pakovana u tubu dobro je protresit edvade-setak puta jer ve}i broj mehuri}a bolje blokira spermato-zoide. Tako| e, treba da se protrese i zbog spermicida koji senataloè na njenom dnu. Stavite aplikator na vrh. Kada pritis-nete aplikator, on }e se napuniti penom.

Lezite, slobodnom rukom razmaknite usmine vagine, un-

esite aplikator {to dublje u vaginu, oko 10cm i pritisnite klip.Onda izvucite aplikator, ali nemojte izvla~it i kl i p, jer moèteponovo usisati penu u aplikator. Dovoljno je uneti jedan ap-likator pun pene. Ukoliko nikad pre niste koristili tampone,moète malo ve bati uvla~enje aplikatora. Otkri}ete da jeva{a vagina blago nagnuta prema le| ima i da nije uspravljenana gore. Treba da ubrizgate penu oko cerviksa.

Pre nego {to ga odlo ite, aplikator operite blagim sapu-nom i toplom vodom, ne sme da bude vrela. Ne morate gaoprati ba{ istog trenutka.

UPOZORENJ ETreba da ponovite uno{enje pene svaki put kada imatenov odnos ili kontakt vagine i penisa, bez obzira na prethod-no uno{enje. Pena treba da ostane najmanje 6 sati posle od-nosa i ukoliko èlite da se istu{irate, mora}ete da sa~ekate.Mo`da }e vas ometati curenje pene, pa se za{titite ulo{kom ilipapirnom maramicom.

Uvek treba da imate pri ruci rezervnu tubu. Neke peneimaju ograni~en rok trajanja, dok druge samo po~nu sporijei teè da izlaze iz tube.

Koristite penu sa kondomom da biste postigli maksimal-

nu sigurnost.

NE@ELJENI EFEKTI

Kod nekih èna pena izaziva nadraàj u kontaktu vagine ipenisa mu{karca, {to prouzrokuje bol, pe~enje ili ose}ajàrenja.



29/70

ODGOVORNOST

Uglavnom je uno{enje pene ènina briga, premda i part-ner moè da u~estvuje

PREDNOSTI

Kada se koristi sa kondomom, pena je veoma sigurnokontraceptivno sredstvo.

Jednostavna je za upotrebu, nano{enje ne traje du e od30 sekundi.

Pena se manje cedi od kreme i elea.

Pomaè u za{titi od gonoreje i hlamidije.

NEDOSTACI

Nije dovoljno da samo penu koristite kao efikasno sredst-vo za za{titu od neèljene trudno}e.

Uno{enje pene moè na trenutak da ometa sponatnostodnosa, ukoliko ne u~inimo da postane deo seksualne igre.

Mnogi kaù da ima grozan ukus, pa je najbolje da se ko-risti posle oralnog seksa.

Neke pene se prodaju u aerosolnim bocama, {to nije eko-lo{ki ispravno.

KAKO DA NABAVITE PENU?

Kod nas se u privatnim apotekama bez recepta mogunabaviti razne uvozne pene.

AB film je providan i elasti~an, ~etvrtastog je oblika, a nje-gove dimenzije su 5x5 cm. Sadr i nonoksinol 9 koji deluje lo-kalno, uni{tava spermatozoide i tako spre~ava da prodru

kroz grli} materice i izazovu neèljenu trudno}u. Primenjujese 15 minuta pre po~etka vaginalnog polnog odnosa, tako{to se postavlja duboko u vaginu. Pazite da vam ruke budusuve kada unosite film. Na temperaturi tela film se brzo rast-vara i pruà vam za{titu naredna 2 sata. Pre svakog odnosa


AB fi l m


30/70

treba primeniti novi film. U toku jednog dana moète prime-niti ve}i broj filmova. Ne treba se tu{irati 6 sati posle polnogodnosa. Kao za{titno sredstvo je mnogo prijatniji od pene, paèna nema problema ukoliko odmah posle polnog odnosatreba negde da ide. Me| utim, ne predstavlja sigurnu za{tituukoliko ga ne koristimo sa kondomom ili dijafragmom, ilinekim drugim lokalnim sredstvom, ili eventualno uz metodukalendara. Neke ene su alergi~ne na spermicidalnu supstan-cu od koje se film sastoji, pa se njima ovo sredstvo za{tite nepreporu~uje. Ukoliko posle primene filma osetite pe~enje ilidruge neprijatnosti, nemojte ga vi{e koristiti i probajte sa

nekim drugim kontraceptivnim sredstvom. Za{tita koju pruàfilm je pribli no jednaka za{titi pomo}u pene i ima gotovoiste prednosti i mane kao pena.

Moèmo nau~iti da posmatramo i razumemo hormonekoje proizvodi na{e telo i koji nas ~ine plodnima, tako {to}emo posmatrati tri jednostavna telesna znaka: sekret grli}amaterice, bazalnu temperaturu i promene grli}a materice. Na

ovaj na~in, svakodnevno moèmo pratiti svoje plodne i ne-plodne dane. Potrebno nam je svega nekoliko minuta dne-vno da bismo obavile i zapisale svoja zapaànja.

Mnoge od nas su ~ule za metod ritma, ali i za njegovuneefikasnosti. Ovaj metod nastoji da predvidi enin ciklus naosnovu informacija o prethodnim ciklusima. Me| utim, po{tonijedna èna nema apsolutno regularan ciklus, ovaj metod~esto ne funkcioni{e. Lo{e iskustvo sa ovim metodom kontra-cepcije u~inilo je da mnoge ène otpi{u prirodne metodekontracepcije; ipak, prirodne metode su usavr{ene i njihovanau~na osnova je dobro dokumentovana. Prirodne metode

kontracepcije ne treba me{ati sa metodom ritma.Bitno je nau~iti da moèmo da zatrudnimo samo u odre-| enom periodu menstrualnog ciklusa i da postoje na~ini nakoje moèmo prepoznati taj period. Posmatranje sopstvenogciklusa nam moè biti od pomo}i na razli~ite na~ine. Moènam poslu iti da bolje upoznamo sopstveno telo, ako nam


pr i r odne metode kon t r acepci j e


31/70

cilj nije kontracepcija. Moèmo ga koristiti da bi spre~iletrudno}u ili predvidele menstruaciju. Tako| e, moè da budekoristan i lezbejkama koje èle da ostanu u drugom stanjukoriste}i metode samopomo}i (vidi poglavlje, Nove repro-duktivne tehnologije).

TRI ZNAKA PLODNOSTI

Cervi kal ni sekr et (slu z grl i} a materi ce)Ovim metodom jednostavnim posmatranjem cervikalne

sluzi tokom ciklusa identifikujemo plodne i neplodne dane.Cervikalni sekret najavljuje po~etak plodnih dana i njihov za-

vr{etak u toku svakog ciklusa, kao i vreme najve}e plodnosti,kad se pribliàva ovulacija. Plodni dani po~inju pojavom cer-vikalnog sekreta i traju do ~etvrtog dana uve~e od pojave se-kreta. Do ovulacije moè do}i bilo kada u periodu od dva da-na pre i dva dana nakon {to se sluz pojavila.

Bazaln a temperatur a

Bazalna temperatura pokazuje neplodne dana posle ovu-lacije i moè da potvrdi da je do{lo do trudno}e. Temperatu-ra je ni a pre ovulacije i vi{a po{to ovulacija pro| e. Porasttemperature od najmanje par stepeni u toku tri dana je znakda se dogodila ovulacija.

Bazalna temperatura potvr| uje da se dogodila ovulacija iukazuje na neplodne dane posle ovulacije. Ona nam ne go-vori kada po~inju plodni dani ili koji su dani pre ovulacijesigurni za odnos.

Promene na grl i } u mat eri ce

Ovo se odnosi na promene u poloàju i ose}aju prilikomdodirivanja grli}a materice. Dok traju plodni dani grli} je me-k{i i ispup~eniji i moè se napipati otvor spolja{njeg u{}a. Ka-da se koli~ina cervikalnog sekreta smanji i grli} postaje manjeispup~en, tvr| i je i manje otvoren.

Promene na grli}u materice same po sebi nam ne govore

kada nastupaju plodni dani i kada se zavr{avaju, ne daju nampreciznu informaciju o sigurnim i nesigurnim danima za od-nos. Me| utim, promene na grli}u materice predstavljaju va-ljani na~in da se potvrdi postojanje cervikalnog sekreta i za-paànja o bazalnoj temeraturi.



32/70

Znake plodnosti je lako uo~iti i opisati, sve to ne zahtevavi{e od par minuta svakog dana.

ZA[TITA OD TRUDNO] E POSMATRANJ EM

PLODNIH/ NEPLODNIH DANA

U cilju spre~avanja neèljene trudno}e moète koristitidva na~ina za{tite:

Pri rodn o plani ran je porodice

Podrazumeva izbegavanje svih kontakata vagine sa peni-som za vreme plodnih dana. To otprilike traje 1/3 ciklusa.Dozvoljena je intimnost tokom koje sperma (uklju~uju}i i te-

~nost koja izlazi iz penisa pre ejakulacije) ne}e do}i u kon-takt sa plodnom cervikalnom sluzi.Ovaj na~in je prihvatljiv za sve one koji ne èle da koriste

ve{ta~ku kontracepciju iz religijskih, medicinskih ili filozof-skih razloga.

Metod pra} enja plodni h dana

Ovaj metod podrazumeva odlaganje kontakta vagine i pe-nisa ili kori{}enje mehani~kih sredstava u toku plodnih dana.Ovaj pristup koji se kosi sa religijskim shvatanjima omogu}a-va onima koji koriste kontracepciju steknu uvid kada jeverovatno}a da kontraceptivno sredstvo oma{i ve}a i da do-

| e do ne eljene trudno}e, da bi u tim periodima pa ljivijekoristili odre| eno kontraceptivno sredstvo. @ene tako| emogu smanjiti upotrebu nekih kontraceptiva (mehani~kihsredstava) po{to utvrde kada su im neplodni dani, a to seodnosi na dve tre}ine ciklusa. Iako pene ili èlei mogu maski-rati znakove koji ukazuju na plodne dane, ène kaù da ne-maju problema sa kombinovanjem posmatranja plodnihdana i kori{}enja mehani~kih sredstava, posebno kondoma.

Izuzetno je va`no da èna metod posmatranja plodnih da-na nau~i direktno od druge ène i da svoja opaànja bele isvakog dana. Nije preporu~ljivo da se o ovom metodu u~i sa-

mo iz knjige. Iako mnoge knjige mogu biti od koristi, uklju-~uju}i i ovu, one vam ne mogu dati li~nu povratnu informa-ciju, podr{ku i razmenu iskustva koji su vam neophodni. Akoèlite da saznate vi{e o ovim metodama, kontaktirajte enskegrupe.

256256odnosi i seksualno st


33/70

Evelin i Dòn Bilings, par iz Australije, pre trideset godinasu otkrili metod koji se pokazao kao koristan u spre~avanjuneèljene trudno}e i koji nije bio u suprotnosti sa religijskimuverenjima. Oni su unapredili metod posmatranja ovulacijeuo~iv{i razlike u vla`nosti ili suvo}i vagine, kao i karakteristi-~an izgled vaginalnog sekreta koji ukazuje na plodne i neplo-dne dane.

Mo`da ste ve} primetile da va{ normalan vaginalni sekretvarira tokom ciklusa, da ga nekoliko dana nema i da se onda

odjednom pojavljuje ja~i sekret, penast ili kao da su vamvaginalne usmine mokre. Ovo se de{ava zbog sekreta koji seproizvodi u zidovima vaginalnog kanala kao posledica hor-monalnih promena. Evo kratkog pregleda odnosa izme| u se-kreta i plodnosti:

Menstruacija. Ciklus po~inje prvog dana va{e menstruaci-je. Po{to menstrualna krv mo e maskirati sekret, period men-struacije ne mora biti obavezno siguran za kontakt vagine ipenisa bez za{tite.

Suvi d ani nakon menstru acije(ako ih ima). Ve}ina ènaima nekoliko dana suvo}e (bez sekreta) posle menstruaci-

je. Mogu}e je da nemate ose}aj sekreta i da zaista nema se-kreta na vaginalnom otvoru ili na ga}icama. Dani u vremesuvih dana pred ovulaciju su sigurni za kontakt vagine i pe-nisa i polni odnos. Primedba: ukoliko posmatrate unutra-{njost vagine, gotovo uvek }ete prona}i ne{to sli~no sekretu.Sekret koji omogu}ava pre ivljavanje sperme je dovoljnote~an da curi i izvan vagine i trebalo bi da se proverava samospolja.

Dani sluzi. Plodni dani po~inju ~im se pojavi sluz. To senaj~e{}e de{ava posle nekoliko suvih dana, mada je mogu}eda se sluz pojavi i u toku menstruacije. Plodni dani po~inju

onda kada osetite vla`nost u vagini ili kad vidite tragove naga}icama i toalet papiru. Ta sluz je obi~no u prvih dan-dva le-pljiva, a onda postaje kremasta, vla`na, skliska i ponekad belapoput belanca. Tako| e, postaje sve te~nija i tanja kako se pri -bliàva ovulacija. Neke ène mogu da je uhvate me| u prste i


metode ovu la c i je (posma tr a n je sekr eta)


34/70

razvuku. im se pojavi, uloga sluzi je da {titi i ~uva spermato-zoide do ovulacije. Stoga, da bi spre~ile trudno}u, odlo iteodnos ili koristite neko mehani~ko sredstvo u perioduotkako se sluz pojavila ~etvrtog dana uve~e po{to se prome-nila u suvo}u ili neplodnu sluz.

Poslednji dan sa sekretom koji jo{ uvek sadr i neke od ka-rakteristika plodnog sekreta se naziva dan vrhunca sluzi.Ovulacija se moè dogoditi u bilo kom trenutku u perioduizme| u drugog dana i pre ve~eri ~etvrtog dana uve~e poslevrhunca. Broj plodnih dana varira od ciklusa do ciklusa, ma-da obi~no traju 6 - 12 dana (otprilike tre}inu ciklusa).

Luteal na faza (posle vrhun ca). Posle dana najve}e sluzisekret }e se ponovo promeniti: posta}ete ponovo suvi ili }ese promena manifestovati u obliku deblje ( ilavije, gumasti-je) sluzi. Ovi suvi dani ili dani kada je sekret ìlaviji, na-javljuju lutealnu fazu, 10 - 16 suvih dana do slede}e men-struacije. U periodu od ~etvrtog dana posle dana vrhuncasluzi, pa do menstruacije ne moète zatrudneti.

Ovim opisima su date op{te karakteristike koje ve}inaèna ima. Me| utim, svaka ena je posebna i druga~ija i njensekret se moè razlikovati od ovih tipi~nih opisa sluzi, ali sva-ka èna moè lako nau~iti da prepoznaje svoju sopstvenu

{emu.Ukoliko imate neku vaginalnu infekciju, mogu}e je dane}ete biti u stanju da razlikujete cervikalnu sluz od sekretaprouzrokovanog infekcijom ili lekom koji koristite da bi jele~ili. Trebalo bi da se tada oslanjate na druge metode kon-tracepcije. Ukoliko ne proverite sekret odre| enog dana iliukoliko ne moète da ocenite o kojoj se vrsti sluzi radi, sma-trajt e da vam je taj dan plodan dan .

Ovaj metod uklju~uje upotrebu merenja bazalne tempera-ture i ispitivanja sluzi grli}a materice. Neki smatraju da bitako| e trebalo uklju~iti i metod ritma. Me| utim, po{to sluz


meren ja ba za lne tempera tu r e i i sp i t i van ja

sluz i gr l i } a ma ter i ce


35/70

daje pouzdanije informacije o plodnim i neplodnim danima,metod ritma se vi{e ne koristi.

Ukoliko koristite ovaj metod kontracepcije, plodne dane}ete utvrditi prema sluzi (pogledaj prethodno poglavlje).Merenje bazalne temperature pokazuje da je temperatura ni-à pre ovulacije i vi{a posle. Mere}i temperaturu pomo}uspecijalnog bazalnog termometra (na kome je svaki stepen Cpodeljen na deset delova) svako jutro u isto vreme i zapisu-ju}i to u odre| enu tabelu, vide}ete da se va{a temperaturapolako penje kako se ovulacija pribli ava i povi{ena ostaje dopo~etka menstruacije. Po~etkom menstruacije temperatura

se sni ava i ostaje ni a do slede}e ovulacije. Plodni dani se za-vr{avaju ili ~etvrtog dana od dana najve}e sluzi ili tre}eg danauve~e.

EFIKASNOST

Neki lekari/ke smatraju da su sve prirodne metode kontra-cepcije nesigurne. U mnogim slu~ajevima brkaju re~prirod-na sa re~ju ritmi~ka. Skora{nje studije, ra| ene sa enama ko-je su izbegavale kontakt penisa i vagine u plodnim danimapokazuju da metod utvr| ivanja ovulacije i simpto-termalnimetod mogu biti veoma efikasni ako se nau~e pa ljivo, dobro

razumeju i pravilno primenjuju. Kada se koriste stalno i is-pravno za{tita od neèljene trudno}e je oko 97%. Ako semetod ne koristi redovno i na sasvim ispravan na~in, tj. uko-liko èna i njen partner imaju kontakt vagina-penis u tokuplodnih dana, ili ako pravila nisu valjano shva}ena ili nesla-ganje oba partnera da koriste ovaj metod, on ima veoma vi-soku stopu proma{aja. Tako| e, gre{ke se mnogo ~e{}e de{a-vaju u periodima stresa.

Moète koristiti utvr| ivanje plodnih i neplodnih dana dabiste pove}ali sigurnost spirale i drugih mehani~kih sredstavatako {to }ete izbegavati bilo kakav kontakt izme| u vagine i

penisa u toku plodnih dana.

MOGU] NOST ZA E] A

Izvanredna. Dovoljan je odnos u toku plodnih dana.



36/70

ODGOVORNOSTOdgovornost je na èni, a poterbna je saradnja mu{karca.

PREDNOSTI

Nema neèljenih efekata.Mnoge od nas u ivaju u tome da poznaju ciklus u kojem

na{e telo funkcioni{e i smatraju ovo znanje vrednim i neza-menjivim u dono{enju mnogih odluka koji se ti~u zdravlja.

Moè vam pomo}i da tokom plodnih dana istra ujete dru-ge na~ine kako bi doìveli zadvoljstvo, tako {to }ete uzajmnomasturbirati ili imati oralni seks. Izbegavajte svaki dodir iz-

me| u vagine i penisa.Saradnja partnera koja vam je potrebna za kori{}enje ove

metode moè unaprediti razumevanje i bliskost me| u part-nerima.

NEDOSTACI

Najve}i nedostatak je rizik od trudno}e ako se ne obaveè-te da }ete ovu metodu koristiti na sasvim ispravan na~in.

Ne {titi vas od seksualno prenosivih bolesti uklju~uju}i iHIV infekciju.

Potrebno je vreme od najmanje 2 ili 3 ciklusa da biste

nau~ili da koristite ovu metodu na pouzdan na~in.Moè biti neprakti~na ukoliko niste u ~vrstoj vezi i sa part-

nerom u koga imate puno poverenje.Ukoliko se ne odlu~ite za neko mehani~ko sredstvo kon-

tracepcije i va{ izbor bude uzdr avanje od seksualnih odnosaili bilo kakvog dodira izme| u vagine i penisa kada su vamplodni dani, to moè biti seksualno frustriraju}e ako ne otkri-jete i uìvate u nekom druga~ijem na~inu vo| enja ljubavi.

Apstinencija ne izaziva posledice. U stvari, ponekad je up-ravo ono {to èlimo. Apstinencija podrazumeva vo| enjeljubavi bez polnog odnosa (koitusa) i najsigurniji je na~inkontracepcije koji se koristi ve} vekovima i veoma je popu-


apst inenci ja


37/70

laran. Nema fizi~kih nuspojava sve dok je seksualno uzbu| e-nje pra}eno orgazmom koji rastere}uje organe male karlice.Izbegavajte bilo kakav kontakt izme| u vagine i penisa, po{tosperma moè da se pomeri ka unutra{njosti vagine i tako dadosepe u matericu.

Pilule su odobrene za upotrebu u ve}ini zemalja 1960. go-dine, a da pre toga nisu bile dovoljno testirane i prou~ene.

Sinteti~ka pilula, koja je gotovo 100% sigurna u za{titi odtrudno}e ukoliko se redovno uzima svakog dana, izazvala jeogromno uzbu| enje u medicinskoj, nau~noj i farmaceutskojjavnosti. Iako je jo{ 1962. godine medicinska literaturapotvrdila opasnost originalne pilule, vrlo malo profesionala-ca/ki se usprotivilo tako brzom i re{irenom kori{}enju pilule;boriti se protiv pilule bilo je isto {to i boriti se protiv vlada-ju}e ideologije koja je podràvala nagli razvoj i distribucijugeneracije novih lekova kao i preuzeti rizik od optu`bi da sezadr ava progres. Za ene to je izgledalo kao divna alternati-va za metode koje su im do tada bile dostupne.

Pilule su postale ogroman eksperiment: u toku 2 godinesamo je u Americi oko 1,2 miliona èna koristilo pilule zakontracepciju i do 1973. taj broj je porastao na oko 10 mi-liona ena.

Mnoge ène su po prvi put ~ule o opasnostima pilula savelikom dozom estrogena kada su pro~itav{i knjigu drBarbare Siman pod nazivom Slu~aj doktora protiv pilule,koja je objavljena 1969. i ponovo, u dopunjenom izdanju1979. godine u Americi. Posle toga mnoge su prestale da ko-riste pilule i poku{ale da prona| u alternativni metod. Naporiènskih aktivistkinja kao i brojnih grupa potro{a~a su doveli

do osavremenjivanja pilule i uputstva uz pakovanje pilula, akoje sadr i razumljive informacije o mogu}im neèljenimefektima i komplikacijama usled kori{}enja pilula.

Po{to su mnogi od ozbiljnih neèljenih efekata povezanisa visokom dozom estrogena, farmaceutske kompanije su


p i lu le za k on t ra cepci j u (an t ibeb i p i l u le)


38/70

smanjile doze estrogena kao sastojka pilule i dodatnim is-tra ivanjima do{le do progesteronske pilule (pilule u kojoj senalazi samo progesteron). Nacionalna mreà za za{titu èn-skog zdravlja u SAD upozorava da pilule sa manjom dozomestrogena iako sigurnije od onih sa visokim dozama koje suse koristile 60-tih, nema podataka koji bi podràvali tvrdnjuda su dana{nje pilule potpuno ne{kodljive i bez negativnihefekata pilula sa velikim dozama hormona. Na sre}u, istra i-vanja koja su u toku u budu}nosti }e nam odgovoriti na nekava na pitanja u vezi sa dugoro~nim posledicama kori{}enjapilula.

KAKO DELUJ U PILULE ZA KONTRACEPCIJ U

Da bi razumeli kako deluju pilule morate da znate {ta se,u stvari, doga| a tokom menstruacije. Poglavlje 12, Anato-mija i fiziologija sekualnosti i repodukcije, opisuju {ta suhormoni i kako ènski hormoni, estrogen i progesteron,uti~u na menstrualni ciklus.

Pilule za kontracepciju koje sadrè kombinaciju hormonaspre~avaju trudno}u tako {to onemogu}avaju sazrevanje ja-ja{ca u jajniku. Tokom ciklusa, najni i nivo estrogena indi-rektno stimuli{e hipofizu da lu~i i {alje folikulo-stimuliraju}i

hormon (FSH), a on zapo~inje sazrevanje jaja{ca u jajnicima.Pilula sadr i ve{ta~ki estrogen koji podiè nivo estrogena to-liko visoko da se spre~ava lu~enje FSH-a. Na taj na~in tokomkori{}enja pilula, jajnici ostaju relativno neaktivni te nedolazi do sazrevanja jaja{ca koje je neophodno za sjedinjenjesa spermatozoidima. To je, u stvari, isti na~in na koji ènskotelo reaguje tokom trudno}e: uto telo i placenta {alju estro-gen u krv ~ime inhibiraju FSH. Koriste}i mnogo ni i nivo hor-mona, pilule simuliraju trudno}u i stoga su neki negativniefekti pilula sli~ni simptomima u ranoj trudno}i. Ako do| edo ovulacije, to zna~i da va{ organizam zahteva ve}e doze es-

trogena nego {to postoje u pilulama ili ste zaboravili dauzmete jednu ili vi{e pilula.Ve{ta~ki progesteron, koji se zove progestin, koristi se u

razli~itim vrstama pilula. Progestin obezbe| uje va ne kontra-ceptivne efekte uklju~uju}i i pove}anje gustine cervikalne



39/70

sluzi, smanjenu pokretljivost spermatozoida kao i jaja{ca. Mi-ni-pilule (pilule koje sadrè samo progesteron) nisu takoefikasne u spre~avnju trudno}e kao kombinovane pilule.

Dvofazne kombinovane pilule sadr e malu koli~inu estro-gena (35g) i manje progestina u prvih deset dana ciklusa(0,5 mg), a vi{e u slede}ih 10 dana (1mg).

U trofaznim kombinovanim pilulama koli~ina proges-terona ili progesterona i estrogena varira u toku svake tre}ineciklusa. Sadr i ni u dozu estrogena od drugih kombinovanihpilula i ni u dozu progesterona od mini-pilula. U svim trofa-znim pilulama nivo progesterona se polako pove}ava tokom

ciklusa.

KOMBINOVANE PILULE (PILULE KOJ E SADR@E DVA

HORMONA)

Efikasnost

Kombinovane pilule imaju veoma nisku stopu trudno}eod 0,1%, ali uobi~ajena stopa iznosi ipak 3%. Trudno}a nasta-je ako zaboravite da uzmete pilulu jedan ili vi{e dana, ako nekoristite neku dodatnu metodu u toku prvog meseca kori{-}enja pilula, ako uzimate neke antibiotike ili antikonvulzive,ukoliko povra}ate ili imate proliv, ili ako s vremena na vreme

menjate vrstu pilula koje koristite. U tim slu~ajevima, do-datne metode za{tite tokom ostatka ciklusa mogu spre~ititrudno}u.

Mogu}nost za~e}a

Ako èlite da ostanete u drugom stanju, prestanite da uzi-mate pilule po zavr{etku prethodne kutije. Ubrzo nakon togave}ina ena postaje ponovo sposobna da zatrudni. Moè pro-}i nekoliko meseci pre nego {to jajnici po~nu ponovo nor-malno da funkcioni{u, a prva menstruacija po prestanku ko-ri{}enja pilula moè kasniti nedelju ili dve. Ako su vam ciklu-

si i pre uzimanja pilula bili neredovni, posebno ako ste tinej-dèrka, moète imati neredovne cikluse i godinu dana nakonprestanka uzimanja pilula. Preporu~ljivo je kori{}enje drugihkontraceptivnih metoda 6-12 meseci po prestanku uzimanjapilula da bi omogu}ili svom organizmu da se vrati u normalupre nego {to poèlite da zatrudnite.



40/70

Ve}ina èna ima normalnu trudno}u nakon prestanka uz-imanja pilula. Me| utim, ènama koje su koristile pilule, uproseku je potrebno dva do tri meseca vi{e da bi za~ele negoènama koje nisu koristile pilule; grubo re~eno, jednoj ~etvr-tini èna koje su prekinule uzimanje pilula je potrebna naj-manje jedna godina da zatrudne. Ako ne zatrudnite po{to jeistekla godina dana od prestanka uzimanja pilula potrebno jeda se obratite va{em ginekologu/ginekolo{kinji.

O uticaju pilule na zdravlje ene

Mnoge od nas ne vole da svakodnevno i godinama uzima-

ju lekove koji dotovo da uti~u na sve telesne organe posebnozato {to njihovi efekti i nisu do kraja ispitani. Ipak, neke odnas su izabrale da ih koriste preuzimaju}i rizik efikasne za-{tite od neèljene trudno}e.

U tekstu koji sledi izne}emo veliki deo postoje}ih infor-macija o korisnosti i {tetnosti pilula za kontracepciju. Uve}ini smrtnih slu~ajeva prouzrokovanih kori{}enjem pilula,ène nisu bile detaljno pregledane pre kori{}enja pilula, uzi-male su prevelike doze pilula, nisu i{le na redovne kontrole,ili, jednostavno, nisu bile obave{tene o mogu}im rizicima.Neke ène nisu obra}ale pa`nju na bolove koji su, u stvari,

bili opominju}i signali i potra ile su pomo} prekasno.

Koliko dugo koristiti pilule?

Ako trenutno nemate nikakvih zdravstvenih problema,slobodno u ivajte u neograni~enoj slobodi koju vam piluleomogu}avaju. Ipak, ako uzimate pilule dugi niz godina trebada znate da na neki na~in u~estvujete u ogromnom eksperi-mentu o dugotrajnim efektima svakodnevnog uno{enja hor-mona na ensko zdravlje. Istra iva~i/ce nisu saglasni oko pita-nja koliko dugo ena moè da uzima pilule. Tako| e, periodi-~ne pauze (tokom kojih se ne uzimaju pilule), ne uti~u na

mogu}nost da ostanete trudne. Kada pre| ete 40-u, pove}avase rizik, naro~ito ako postoje i dodatni faktori rizika ( pogle-daj poglavlje: Koje ène nikako ne bi smele da uzimajupilule?). Neki istra iva~i/ce veruju da duà upotreba pilulapove}ava mogu}nost komplikacija i zdravstvenih problema.



41/70

Prestanak uzimanja pilula

Tu na je ~injenica da mnoge ene ostaju trudne u prvimmesecima po prestanku uzimanja pilula samo zbog toga {toim je nezgodno da koriste neku drugu metodu kontracepci-je, naro~ito neko od sigurnijih mehani~kih sredstava. Potre-bno je o tom problemu razgovarati, tra iti informacije, po-dr{ku da bi pre{le na kori{}enje drugih metoda. Velika je po-mo} ako imamo partnera koji razume i ceni na{u elju da od-aberemo manje opasno sredstvo za kontracepciju.

Upozoravaju}i znaciSvak i problem koji traje duè od dva ili tri ciklusa zahteva

obra}anje ginekologu/ginekolo{kinji. Ovo su simptomi kojiupozoravaju na mogu}nost ozbiljnog problema: jak bol iliotoci nogu (butina ili listova), jaka glavobolja, vrtoglavica,slabost, uko~enost, svetlucanje pred o~ima (ili gubitak vida),problemi sa govorom, bol u grudima ili gubitak daha, bol ustomaku. Odmah se obrat i te lekar u/k izbog toga {to tomogu biti znaci sr~anog napada, mo`danog udara ili tumorajetre. Odmah treba da prestanete sa uzimanjem pilule. Gr~e-vi u nogama mogu biti izazvani zadràvanjem te~nosti pod

dejstvom estrogena koji sadrè pilule. Nemojte ovo brkati sajakim bolovima u nogama, ali tako| e nemojte oklevati daodete kod lekara ako gr~evi u nogama postanu jaki.

Koje ène nikako ne smeju uzimati pulule

Po{to su pilule opasne za neke ène, u SAD Dru{tvo zahranu i lekove obavezuje farmaceutske kompanije da uz sva-ko pakovanje pilula priloè listu kontraidikacija i uslova kojizabranjuju upotrebu pilula. Ne uzimajte pilule ako imate:

Bilo k akvu bolest i li stan je vezano za probleme kr voto-

ka. To su: jako pro{irene vene, (tromb u veni, naj~e{}e u no-

zi), tromboflebitis, plu}na embolija (tromb koji je do{ao uplu}a, naj~e{}e iz noge), mo`dani udar, sr~ano oboljenje ilisr~anu manu ili koronarnu bolest.

Hepatit i s i l i dru ga oboljenja jetre. Po{to jetra metaboli{epolne hormone (progesteron i estrogen) nijedna èna sa



42/70

oboljenjem jetre ne bi smela uzimati pilule dok se ne izle~i.Treba koristiti alternativne metode kontracepcije zbog toga{to trudno}a moè biti veliko optere}enje za jetru. @ena kojaje imala uticu tokom trudno}e, tako| e, ne bi trebalo da ko-risti pilule.

Tumori jetr e, neispita na kr vavljenja tokom cik lu sa, rak

do jke i l i rak reproduk t ivn i h organa, t ru dno} a , ` u t i ca

tokom trudno} e.

Koje ène ne bi smele uzimati pilule

@ene sa slede}im problemima ne smeju uzimati pilule:

Jake gla vobol jeHipertenzija. @ene sa povi{enim krvnim pritiskom (hiper-

tenzija) ili srednje pro{irenim venama moraju uzimati pilulesa velikim oprezom.

Kongeni taln a hiperbil ir ubin emi ja(Gilbertovo oboljenje)Akut na m ononuk leoza

Veli ke hir ur {k e i nt ervencij e (4 nedelj e pre opera cije)

Veli ke opera cije koje zahtevaju du go m ir ovanje

Prelomi du gih k osti ju i li dr uge ozbil jne povrede nogu

Postoje}a o{te}enja jetr e

@ene preko 40. godi na sa dodat ni m fakt ori ma ri zika,

kao {to su {e}erna bolest ili povi{en krvni pritisak. One sta-tisti~ki predstavljaju populaciju sa najve}im rizikom od trom-boembolije i drugih komplikacija koje prouzrokuje pilula.Po{to ti rizici rastu i tokom trudno}e, ène preko 40 godinamoraju razmi{ljati o nekom mehani~kom sredstvu ili sterili-zaciji - podvezivanje jajovoda kod ène ili vazektomija kodpartnera.

@ene koj e pu {e, posebno ene koje popu{e 15 ili vi{e ciga-reta dnevno i koje su stare preko 35 godina statisti~ki pred-stavljaju populaciju sa visokim rizikom od mo`danog udara isr~anih oboljenja vezanih za uzimanje pilula.

Koje ène ne treba da uzimaju pilule

Navodimo stanja u kojima ne bi trebalo uzimati pilule, aako se uzimaju obavezna je redovna lekarska kontrola.

* di jabetes, predij abetes il i u koli ko je u porod ici bi lo



43/70

oboleli h od di jabetesa. Metabolizam {e}era je veoma pro-menjen kod ena koje koriste pilule. Progestin vezuje telesniinsulin {to dovodi do pove}anih potreba za insulinom koddijabeti~arki. Ako dijabetes imate vi ili va{i bliski ro| aci,lekari/ke preporu~uju kori{}enje pilule sa malom dozomhormona uz redovne kontrole krvi. Mnogi lekari savetujuènama sa dijabetesom da uzimaju pilule zbog toga {to jetrudno}a izuzetno opasna za njih.

Bolesti ` u~ne kese.

Anemij a srpastih } eli ja.

Dojenje. Pilule mogu smanjiti koli~inu ili prekinuti lu~en-

je mleka pogotovo ako se koriste brzo nakon poro| aja. Pa iako ne dovedu do zaustavljanja mleka, pilule pove}avaju ko-li~inu proteina, masti i kalcijuma u mleku. Za sada nisu usa-gla{eni stavovi lekara/lekarki po{to jo{ nije poznato kakve sudugoro~ne posledice ovih supstanci na decu.

Trud no} a koja se zavr{i la u prethodni h 10 - 15 dana.

Pove} an je telesne te` ineod 4,5 kg ili vi{e od kako je ènapo~ela da koristi pilule.

Sr~ane il i bubr e` ne bolesti- postoje}e ili preleàne.Stan ja u k ojima ni je pouzdano o~eki vati da } e ene ko -

r i st i t i p i lu l e prema uputstv im a, kao { to su psihijatrijski

problemi, alkoholizam ili mentalna retardiranost.Porodi ~na istori ja hiperl ipi demi je (poreme} aji vr ednosti

masti u kr vi)

Porodi ~na istorij a smr ti rodi telja il i brata /sestr e (poseb-

no m ajke il i sestr e) koja je prozrokovana sr~ani m napadompre 50. godi ne.

Ne preporu~uje se upotreba pilula ènama koje pate oddepresije, hloazme, gubitka kose tokom trudno}e ili pre,astme, epilepsije, fibroma materice, akni, pro{irenih vena,koje su preleàle hepatitis (isklju~uju}i hepatitis A i mono-nukleozu). Upotreba pilule nakon preleànog hepatitisa

mogu}a je samo ako su u poslednjih godinu dana testovi zafunkciju jetre bili u redu, ali je i to rizi~no.

Komplikacije ili neèljeni efekti

Sastojci pilula ulaze u na{ krvotok, putuju kroz telo i uti~u

kontrol a ra| anja i spre~avanje neèljene trudno}e 267267


44/70

na mnoga tkiva i organe ba{ kao {to to ~ine i prirodni estro-gen i progesteron. Me| utim, hormoni u pilulama su sintetskii imaju veoma pove}an uticaj na neke ene.

Iako svako pakovanje pilula sadr i uputstvo, ginekolo-zi/ginekolo{kinje moraju nam objasniti sve rizike koje preuz-imamo kada po~nemo da koristimo pilule. Na àlost, ni onisami to ~esto ne znaju. Tako| e, ponekad veruju da su efektipsihosomatski i da bi obja{njenja mogla uticati na na{aopaànja. Ovakav stav je uvredljiv i opasan. Obavezno seobavestite o svim rizicima vezanim za pilule pre nego {topo~nete da ih koristite.

Mnoge od nas nemaju nikakve ili vrlo male propratne po-jave kada po~nu da koriste pilule. Nekim enama se javljajusimptomi sli~ni onima iz prva tri meseca trudno}e, ali posletoga vi{e nemaju smetnji. Tako| e, neke se naviknu na blageefekte pilula da bi za uzvrat u ivale u njihovoj sigurnosti iefikasnosti. Ako èlite da koristite pilulu, probajte ih parmeseci da biste videle kako va{e telo reaguje na njih.

Pilule i kardiovaskularne bolesti - sr~ani i mo`dani

udar

Kardiovaskularne bolesti (sr~ani napad, {log, embolija

plu}a i drugi poreme}aji krvotoka) odgovorne su za ve}inusmrtnih slu~ajeva koji su posledica uzimanja pilula. Uzroksmrti mogu da budu povi{ene vrednosti triglicerida (masti ukrvi) i nivoa holresterola kod ena koje uzimaju pilule. Rizikod smrti kod ovih bolesti je ve}i kod èna koje se koristilepilule nego kod èna koje ih nikad nisu koristile; izraèna jerazlika kod èna koje su uzimale pilule sa ve}om dozom hor-mona, èna koje su stare preko 30 godina i koje pu{e. Dru-gim re~ima, rizik od bolesti krvotoka je manji za ene koje nepu{e, koje su zdrave i mla| e od 35 godina i ako su uzimalepilule sa malom dozom hormona. Novije studije su pokazale

da rizik od kardiovaskularnih bolesti nije povezan sa traja-njem kori{}enja pilule i da ne nestaje sa prestankom uziman-ja pilule.

Pilule i povi{en krvni pritisak

Manje od 5% èna koje koriste pilule }e dobiti hipertenzi-



45/70

ju (povi{en krvni pritisak) i bi}e vi{e izloène riziku odsr~anog napada i mo`danog udara. Incidenca visokog krvnogpritiska je ve}a kod starijih èna i pove}ava se {to èna duèkoristi pilule. @ene koje obole od povi{enog krvnog pritiskabi trebalo da prestanu da uzimaju pilule; posle nekolikonedelja od prestanka uzimanje pilula krvni pritisak se obi~novra}a na normalu. @enama kod kojih je u porodici bilo ~lano-va koji su imali povi{eni krvni pritisak ili koje ve} imajupovi{en pritisak lekari/ke moraju savetovati neko drugo sred-stvo kontracepcije.

Pilule i rakPovezanost izme| u kori{}enja pilule i raka grli}a materice

jo{ uvek nije sasvim jasna. Brojne studije, me| utim, sugeri{uda mo`da postoji neka povezanost izme| u nekih oblikacervikalnog kancera i pilula. Zbog toga, lekari/ke bi obaveznotrebalo da vode ra~una da ènama urade Papanikolau testpre nego {to po~nu da koriste pilule. Zbog toga, lekari/ke, ta-ko| e, preporu~uju da se Papanikolau uradi jedanput godi-{nje kod èna koje koriste pilule.

Mogu}e je da postoji povezanost izme| u raka koè i pilu-la, mada se istra iva~i ne slaù u pogledu toga i trenutno su

istra ivanja u toku.Istra iva~i se ne slaù ni oko pitanja da li postoji pove-zanost izme| u pilula i raka dojke. Ve}ina studija pokazuje daène koje koriste pilule ne oboljevaju ~e{}e od raka dojke odèna koje ih ne kroiste. Tri novije studije pokazuju da posto-ji pove}an rizik od raka dojke posle dugotrajne upotrebepilula. Me| utim, ve}ina drugih studija to ne potvr| uju. Os-taje da se razre{e va na pitanja koja se ti~u efekata kori{}enjapilula sa malim dozama hormona, pogotovo o njihovom ko-ri{}enju pre prve trudno}e, za period kori{}enja od 4 - 8 go-dina, pre uzrasta od 25 ili za en

Documents

Kontrola Radjanja i Sprecavanje Nezeljene Trudnoce 2