Универзитет у Источном СарајевуФилозофски факултет-Пале

Студијски програм за педагогију

Писмена припрема организације часа по егземпларном моделу наставе

Ментор: проф.др Вељко БанђурСарадник: мр Мирјана ЈефтовићСтудент:Старчевић Јована 105/09

Пале, 2013.година

Оpsti podaci

Датум одржавања часа:Час по реду:Разред и одељење:Предавач:

ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИНаставни предмет:

Наставна тема:

Наставна јединица:

Претходна наставна јединица:

Наредна наставна јединица:

ОШ „Пале“ у Палама07.05.2013.другиIII/4

Старчевић Јована 105/09

Природа и Друштво

Природа – човек - друштво

Копнене заједнице (шуме и травнате области)

Животне заједнице (састав земљишта,влажност, утицај светлости и топлоте, биљни и животињски свет,ланац исхране) и међусобни утицаји у животној заједници

Култивисане животне заједнице:обрадиво земљиште(воћњаци,

2

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ЧАСА

Образовни:

Функционални:

Васпитни:

Тип часа:

Наставне методе:

Облици рада:

Наставна средства:

повртњаци, њиве...) и паркови

Стицање знања о копненим заједницама(шумама и травнатим областима)

Оспособљавање ученика за препознавање и разликовање копнених заједница на основу њихових карактеристика као и препознавање чланова појединих копнених заједница

Развијање свести о потреби очувања и заштите копнених заједница

Обрада новог градива

монолошка,дијалошка иметода демонстрације

фронални, групни

3

Наставни објекат:

Корелација:

Коришћена литература:

СТРУКТУРА И ТОК ЧАСА

Уводни део часа

наставни листови,нема карта,презентација

Учионица (кабинет за хе-ију)

Географија,биологија

- Методика наставе природе и друштва;Вељко Банђур

- Природа и друштво 3а;Едука;Ивана Јухас

- Природа и друштво за 3.разред основне школе;Klett;Бранка Бечановић и Винко Ковачевић

Представљам се ученицима. Уводни део часа реализујем фронталним обликомрада,кроз укрштеницу (прилог 1),како бисмо обновили оно што су учили на претходном часу. Говорим да укрштеница

4

Главни део часа

има 9 поља, и да се испод сваког поља налази питање. Одговором на питање откривају поље.Пошто открију решење, најављујем наставну јединицу и откривам наслов: ''Копнене заједнице (шуме и травнате области)''

Питам: Шта је то заједница? Које заједнице ви

знате?Говорим да постоје водене, копнене...Ми ћемо данас научити нешто копненим заједницама.Ја ћу вам говорити о ливади као копненој заједници.

Следи ЕГЗЕМПЛАРНИ МОДЕЛ наставног рада:

1.Наставникова обрада егземпларног садржајаПитам:

Шта је флора?Kaо што знате све биљне врсте чине флору наше

5

земље. Како делимо биљке на

основу тога ко их гаји? (самоникле и култивисане)Говорим ученицима да самоникле биљке могу бити: јестиве, лековите и отровне.Наводим примере јестивих, лековитих и отровних, и показујем их на презентацији. Након тога питам:

Које биљке спадају у култивисане?(набрајамо их заједно)

У зависности од станишта на којима се налазе, како делимо биљке? (повртњаку и њиви, воћњаку, винограду, ливади, пашњаку,шуми, језеру, бари и реци )Говорим да се ливаде,пашњаци и шуме називају копненим стаништима.

У зависности од тога где се налазе, како делимо станишта?

6

(природна и култивисана)

Већ смо рекли да ливаде и пашњаци спадају у копнене заједнице,реците ми да ли је ливада природно станиште или култивисано? Зашто? (исто питам и за пашњаке)Свако станиште има своје карактеристичне услове.

Који услови карактеришу ливаду?

Да ли има доста светлости?Зашто?

Ливаде се одликују великим бројем биљних врста.

Које биљке можемо наћи на ливади?(показујем на презентацији)

Поред биљног света, ливаде одликује и велики број животиња, гљива и микроорганизама.

Које животиње можемо наћи на ливади?(набрајамо их и показујем их на презентацији)Пашњаци су култивисана

7

станишта,која се налазе најчешће на планинама.Питам ученике:

Зашто се пашњаци налазе на планинама?

Чиме се баве људи на планинама?

Када нема ливада,као што је то карактеристично за планине,људи одржавају пашњаке,како би ту изводили стоку на пашу. (показујем слике пашњака на презентацији)

2.Самостална обрада аналогних садржаја

Ученике делим у 5 група, групе ће обрађивати шуме као копнене заједнице, уз помоћ наставних листића (прилог 2).Говорим да као што смо разговарали о ливадама, тако ће свака група да говори о шумама мени и остатку одељења.Ученици за рад имају 10 – 15 минута. Након тога следи извештавање група.Групе:

8

Завршни део

1. Биљни свет шума2. Животњски свет шума3. Користи и значај

шума4. Распрострањеност

листопаних шума5. Распрострањеност

четинарских шума

Кроз разговор вршимо систематизацију наученог:

Шта спада у копнене заједнице?

Које су карактеристике ливада?

Које су карактеристике шума?

Које биљне и животињске врсте можемо наћи на ливади?

Које биљне и животињске врсте можемо наћи у шуми?

Како су повезане биљке и животиње на ливади и у шуми?

9

Прилог 1.

1. П Р О И З В О Ђ А Ч И2. П О Т Р О Ш А Ч И3. С В А Ш Т О Ј Е Д И4. М Е С О Ј Е Д И5. Б И Љ О Ј Е Д И6. Ж И В О Т Н О С Т А Н И Ш Т Е7. Б И Љ К Е8. Л А Н А Ц И С Х Р А Н Е9. Ј Е Л Е Н

Питања:1. Како називамо биљке које ослобађају кисеоник и

производе храну?2. Како називамо животиње које користе храну коју

су произвеле биљке?3. Животиње које се хране и биљкама и животињама

називају се ___________.4. Животиње које се хране само животињама

називамо ____________.5. Животиње које се хране само биљкама називамо

______________.6. Како се зове место на коме се развија животна

заједница?

10

7. Чега има највише у животним заједницама?8. Биљке и животиње су у животним заједницама ,

исхраном повезане у___________________.9. Главу му красе богати рогови,

зато га човек радо лови,околиш у коме живи је зелен,ова животиња се зове ______________.

Прилог 2.

Биљни свет шума

Шумама називамо веће или мање површине земљишта на коме расту различите врсте дрвећа.За раст и развој дрвећа потребни су повољни услови. Топлота и влага су основни услови за развој шума.У пределима где владају неповољни услови, хладноћа или суша, нема шума. Код нас су распрострањене листопадне, четинарске и мешовите шуме.У шумама постоји велики број биљака.Биљке су распоређене по спратовима.Први спрат биљака представљају жбунови, други зељасте биљке, и трећи дрвенасте биљке. Најпознатије су: кукурек, јагорчевина, љубичица... Бршљен је јако позната биљка,коју можемо начи у шумама.Он се пење по стаблу дрвета,од тла ка врху дрвета.

1.Зашто се бршњен пење уз дрвеће, ка његовим вишим деловима?2.Набројте ми 3 биљке које спадају у други степен распрострањености биљака у шуми?3.Набројте ми 3 биљке које спадају у трећи степен распрострањености биљака у шуми?

Животињски свет шума

11

Животињски свет листопадних шума много је развијенији, него четинарских. Обиље хране привукло је велики број животиљских врста у листопадне шуме. У нашим шумама живе: веверица, јелен, срна, детлић, славуј, лисица, вук, медвед, рис, дивља мачка... На земљи и у земљи живе: гуштери, зелембаћи, змије, бројни инсекти.... Недостатак хране за време зиме приморава неке птице да се селе. Неке животиње које имају дебели слој сала испод коже падају у зимски сан. Биљоједи се хране остацима жбуња и траве. Месоједи као што су вук и лисица, понекад излазе из шума и траже храну у близини људских насеља.

1.Који биљоједи живе у шумама?2.Који месоједи живе у шумама?3.Шта се дешава са животињама током зиме? 4.Зашто неке животиње траже храну у људским насељима?

Користи и значај шума

Шумски ресурси Србије обезбеђују представљају основу дрвне индустрије. Шуме су битне и за еколошке, заштитне, туристичко-рекреативне, здравствене, културне и друге услуге.Опште стање шума у овом тренутку је незадовољавајуће, јер је шумовитост у Србији 26,7%. Потребно је повећањати површине под шумама, рационално коришћење шумских подручја, и заштита шума. Шуме морамо обнављати и одржавати. Као што смо већ рекли, поред дрвне индустрије корист од шума имамо и ми свакодневно, јер као што знамо дрво производи кисеоник, тако да шуме називамо плућа планете.Дрва, посебно храстово и буково, су погодна и квалитетна за прављење намештаја као и за огрев. У дрвној индустрији четинарско дрво има широку примену.Осим тога, шума је већем броју животиња станиште и природна заштита од непријатеља.

1.Зашто су нам шуме корисне?2.Како можемо заштитити шуме и продужити њихов опстанак?3.Зашто шуме називамо плућима планете?

12

4.Зашто кажемо да су жуме природна заштита животињама од непријатеља?

Распрострањеност листопадних шума

Дрвеће листопадних шума има широке и крупне листове који се појављују у пролеће, а у јесен опадају. Од јаке хладноће стабло је заштићено кором, а пупољци љуспама. Одлике листопадних шума су: доста светлости, доста топлоте, доста воде и плодно земљиште. Листопадне шуме могу бити чисте и мешовите.Чисте су када је у њима распрострањена само једна врста листопадног дрвећа, а мешовите када садрже више врста. Чисте листопадне шуме најчешће су букове и храстове. Букове шуме се убрајају у тамне листопадне шуме зато што поседују густе крошње, услед чега у унутрашњости тих шума нема довољно светлости. Буква је код нас најраспрострањенија врста дрвећа. Стабла су јој висока и до 30 метара. Храстове шуме се сврставају у светле листопадне шуме зато што имају разређене крошње. Плод храста и букве је жир, који је најважнија храна шумских биљоједа. Најпознатије врсте листопадног дрвећа код нас, поред букве и храста су: бреза, липа, врба, топола... У деловима око реке Ибар, преовлађују мешовите шуме. На планинама Радан, Јастребац, Озрен, Суве планине има листопадних шума.

1.Наведите одлике листопадног дрвећа?2.Који су представници листопадних шума?3.Наведите где се све могу наћи листопадне шуме и обележите их на немој карти.

Распрострањеност четинарских шума

У нашим крајевима четинарске шуме обухватају широке појасеве високих планина. То су најчешће чисте шуме смрча, јела, бора или оморике. Основна одлика четинарског дрвећа јесу листови у облику иглица или љуспица. Игличаст лист може да издржи зиму и хладноћу и не опада. Такође их одликује мало топлоте, мало плодног земљишта, мало воде и доста светлости. Стабла четинара су врло висока и витка.

13

Дрво је меко, лако обрадиво, а како у себи садржи смолу врло је квалитетно. Четинарске шуме можемо наћи на Дурмитору, Бјеласици и Златибору. У деловима око реке Ибар, преовлађују мешовите шуме.

1.Наведите одлике листопадних шума?2.Објасните зашто кактуси могу да издрже велику топлоту?3.Наведите дрвећа која су карактеристична за четинарске шуме?4.Наведите где се могу наћи четинарске шуме и обележите их на немој карти.

14