7/26/2019 Korak Ka Čitanju Misli

http://slidepdf.com/reader/full/korak-ka-citanju-misli 1/3

Korak ka čitanju misli?

Datum postavljanja:Wed Oct 12, 2011

Eksperiment je spektakularan i jeziv istovremeno. Naučnici su po prvi put rekonstruisali ilm iz mo!dane aktivnosti, koje su testirane oso"e pret#odno videle. Da li je mo$u%ečitati misli &

 

Do sad je "ilo delimično mo$u%e čitati tu'e misli. Naučnici su mo$li uz pomo% mo!dani# struja da steknuuvid o čemu testirana odo"a upravo misli ali samo u rudimentarnom o"liku kao (da), (ne), ($lad), (!e').

 

*ada je naučnicima uspelo da posti$nu daleko ve%i napredak. Na osnovu mo!dane aktivnosti rekonstruisali sukoje slike je čovek video. (+o je veliki skok prema rekonstrukciji unutranje$ sveta slika) -a!e D!ek alant sauniverziteta -aliornija u /erkliju, u čijoj se la"oratoriji odi$rao eksperiment.)Ovim otvaramo prizor uunutranje ilmove nae$ du#a.)

 

stra!ivači su za početak za"ele!ili aktivnosti u centru vida su"jekta dok su ovi satima $ledali ilm. ato sukoristili unkcionalni ma$netnorezonantnu tomo$raiju 3456. Ovaj postupak je pokazao $de u moz$u

 pose"no vie teče krv. apravo tok krvi zastaje za preradom stvarni# vizuelni# nadra!aja u moz$u uveknekoliko sekundi. *to$a je do sad va!ilo za principijelno nemo$u%e, dinamičke aktivnosti moz$a ustanoviti iz45 podataka.

 

ato su istra!ivači kom"inovali snimke sa modelom sposo"nim za učenje. a jedno 45 snimanje, mozak je

 po pravilu podeljen u male kockice takozvane 7o8ele. (5azvijamo model za svaki 7o8el.) ka!e alantovkole$a 9injo Niimoto. 4odel opisuje u prvom stepenu "rze reakcije vizuelno$ sistema. dru$om stepenu seizračunava kako aktivnosti menjaju krvotok u moz$u. Na kraju sotver ve% zna kako se orme i pokreti izilma u svakoj pojedinoj kockoci preo"ra%aju u mo!danu aktivnost.

 

#ttp:;;<<<.=outu"e.com;<atc#&v>/5rD/N?i$

 

Kompjuter interpretira signale mozga

 

7/26/2019 Korak Ka Čitanju Misli

http://slidepdf.com/reader/full/korak-ka-citanju-misli 2/3

atim sledi stvarni test: +estirane oso"e $ledale su nove ilmove koji su se po sadr!aju kompletno razlikovaleod prvi#. *amo po "azi podataka o aktivnosti moz$a pro$ram je rekonstruisao vidjene ilmske scene. @reao jena 1A miliona sekundi nasumično oda"rani# materijala da Bou+u"e i tra!io ilmske scene koje su pret#odnonaučenim modelima mo!dane aktivnosti naj"li!e od$ovarale.) on je interpretirao neuralne si$nale), ka!e

 Niimoto autor studije koja se pojavila u Current"iolo$=:

#ttp:;;<<<.cell.com;current"iolo$=;a"stract;*00A22F2A11F200GHH

 

*to naj"olje od$ovaraju%i# scena kompjuter je na kraju stopio u jednu zamu%enu ali pokretnu rekonstrukcijuscena koje su oso"e $ledale. +o deluje pomalo kao sa"lastan uvid u unutranji svet du#a.

 

Io uvek je te#nolo$ija daleko od to$a da se zaista čitaju misli, na$laavaju istra!ivači. Jli praktične primenesu ve% sada zamislive: "udu%nosti takav pro$ram "i mo$ao "iti od pomo%i u komunikaciji sa pacijentimakoji su do!iveli mo!dani udar ili paralizovani z"o$ neke "olesti.

 

Centralno pitanje $lasi: Ko%e li kompjuter "iti jedno$ dana u stanju da istr$ne iz moz$a slike snova i se%anja&(7erujem da %e ovo "iti mo$u%eL) ka!e alant (+o je samo pitanje vremena.) ranica trenutno postoji jedino ukvalitetu merenja mo!dane aktivnosti i kompjuterski# modela kao i kapacitetu računara.

 

To je tek početak 

 -oliko "rzo padaju ove "arijere, ve% pokazuje napredak koji je alantov tim posti$ao u samo tri $odina. 200A.su istra!ivači postavili u naučnom časopisu (Nature), osnovni okvir za modeliranje podataka.odinu za timo"javljena je u časopisu (Neuron) po prvi put rekonstrukcija slike moz$a koriste%i statička merenja. *adasve$a dve $odine kasnije tim je ve% sti$ao na video snimak.

 

(Ovaj rad je impresivan) rekao je 5o"ert +arner, direktor odeljenja za neuroiziku na 4a8@lanck institutu zako$nitivne i neuroloke nauke u Majpci$u, a koji nije "io uključen u istra!ivanje. @ose"nu pa!nju po njemu

zaslu!uje to kako alantov tim reava pro"lem kanjenja ko 45 postupka naime time to pusti sotver saBot +u"e klipovima da radi.

 

(Ne uči na mozak u svakom trenutku neto novo), o"janjava +arner. (*timulansi čula su pre (updates) zascenarija koji su ve% poznati.) 4etoda kaliornijski# istra!ivača unkcionie slično omo$u%ili su po prvi putrekonstrukciju prirodni# ilmova na osnovu mo!dani# merenja. Ovo je veliki napredak a to %e i%i dalje. Ovo jesamo početak.) misli +arner.

 

Biće moguće vizuelizovati viđeno

7/26/2019 Korak Ka Čitanju Misli

http://slidepdf.com/reader/full/korak-ka-citanju-misli 3/3

 

 Neurolo$ 5ainer e"el sa univerziteta 4astri#t ocenio je Niimotovu studiju kao (Nastavak raniji# radova, kojise sveukupmo mo$u označiti kao vidan pro"oj.) On me'utim ne vidi principijelan dokaz da %e misli postatividljive. Ier su slike do"ijene direktnom spoljnom stimulacijom, u ovom slučaju kroz ilmove. O vizuelizacijimisli mo%i %e se tek onda $ovoriti kad se posti$ne pomo%u interni# procesa, kao to su mentalne predstaveslika.

 

 Niimoto na$laava: (Na prirodni vizuelni do!ivljaj nalik je $ledanju ilma.) Da "i pročitali slike iz moz$a ,moramo prvo razumeti osnovne procese kod o"rade takvi# pokreni# slika.)

 

pravo na tome rade istra!ivači irom sveta. e"el je prema sopstvenoj tvrdnji do"io sredstva od E i mandatda u naredni# pet $odina ( razrei unkcionalni kod moz$a). /i%e kom"inovane mo!dane slike visokerezolucije izme'u ostalo$ i sa neuralnom mre!om modela da "i se ustanovilo kako unkcioniu najmanjestrukture or$ana za miljenje.

itanje misli dodue nije $lavni cilj. (Jli sa ovim istra!ivanjem), ka!e e"el, "i%e tako'e mo$u%e vi'eno iverovatno čak zamiljene slike vizuelizovati.)

@revod i o"rada /ranka 4raz