broj 2468, 16 APRIL 1998.

Kosovo i svet

HOCE LI BITI RATA

Novinar ovog britanskog lista izgovara svoje crne slutnje bez ikakve ograde i ustezanja, uveren

da je novi rat na Balkanu izvestan kao sto je izvesno da ce i sutra svanuti novi dan. Uostalom,

nije u tome jedini; mnogi svetski mediji kao da se ovog trenutka utrkuju u predskazivanju

oruzanih sukoba i krvoprolica na Kosovu. U tome izgleda prednjace americki mediji, koji sada

vec otvoreno govore o Oslobodilackoj vojsci Kosova kao o svojevrsnoj vojnoj sili, koja ima

jedinstvenu komandu, i cije su aktivnosti koordinirane u nekoliko drzava istovremeno.

"Na Kosovu se povecava broj albanskih pobunjenika", javlja prosle nedelje "Njujork tajms". U

izvestaju dopisnika ovog lista sa "lica mesta", Krisa Hexisa, kaze se takodje da se medju

"albanskim pobunjenicima" nalazi i izvestan broj stranih placenika, dok sve veci broj kosovskih

Albanaca koji su na radu u inostranstvu dolazi u centre za regrutovanje u Albaniji, gde dobijaju

oruzje i uniformu i potom se ilegalno prebacuju preko granice na Kosovo...

"Na celu ovog oruzanog pokreta nalaze se levicarski radikali, vecinom bazirani u Evropi, koji vec

decenijama pozivaju na oruzanu pobunu. Ove militantne snage, stare marksiste-lenjiniste, ranije

je podrzavao Enver Hodza, tvrdokorni komunisticki vodja Albanije, koji je umro 1985. godine.

Borci u planinama, medjutim, najcesce su konzervativni seljaci, ciji su se ocevi i dedovi borili sa

fasistickom Italijom protiv Srba u Drugom svetskom ratu i koji su ostali vezani za stari

monarhisticki pokret. Mnogi od ovih gerilaca su religiozni muslimani, koji nose sobom Kuran.

Ova ideoloska podela verovatno je razlog sto OVK jos nije formirala svoje politicko krilo",

zakljucuje novinar "Njujork tajmsa".

Reporter americkog magazina "US Nenjs & Njorld" Filip Smuker obisao je prosle nedelje

podrucje sa albanske strane granice prema Jugoslaviji i u jednom selu, u blizini mesta Kukes,

prisustvao prizoru koji ovako opisuje:

"Covek u civilnom odelu komanduje grupi regruta koji utovaraju velike drvene sanduke u dva

kamiona, svaki od po 10 tona nosivosti. Posiljka ce odavde biti prebacena do jednog mesta u

neposrednoj blizini jugoslovenske granice, odakle ce drvene sanduke preuzeti pripadnici OVK i

na konjima ih preneti do svojih baza u kosovskim planinama. Tek tamo ce ih otvoriti i pazljivo

razgledati poklone: raketne lansere, opremljene toplotnim senzorima, koji ce im omoguciti da

obaraju srpske vojne helikoptere i civilne avione. Ako ova posiljka srecno stigne do svog cilja,

pripadnici OVK bice - po misljenju zapadnih diplomata - prvi put opremljeni i raketama zemlja-

vazduh, koje verovatno poticu iz vojnih skladista albanske armije", ocenjuje novinar ovog

americkog lista.

I izvestac americkog "Kriscen sajens monitora" iz Bostona Majkl Dzordan zaputio se krajem

marta u severnu Albaniju, u podrucje u blizini jugoslovenske granice, gde je imao priliku da

razgovara sa lokalnim organizatorima prebacivanja oruzja na Kosovo. Citira jednog tamosnjeg

"bosa" u ovoj operaciji, bradonju po imenu Ali Mata, koji kaze da je "od svoje rane mladosti

sanjao da se bori protiv Srba", zato sto "zeli da se osveti za zlocine koje je srpska vojska pocinila

jos 1913. godine u njegovom selu". Medjutim, karakteristicna je tvrdnja novinara ovog

americkog lista, koji se poziva na vojne eksperte i analiticare, da su u naoruzavanje i obuku

kosovskih "pobunjenika" sada ukljucene i Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Slovenija...

U mnogim drugim listovima, americkim, evropskim i ostalim, kao i u hrvatskoj stampi i stampi u

Bosni i Hercegovini, moze se ovih dana naci obilje slicnih informacija ili razgovora sa

pripadnicima Oslobodilacke vojske Kosova, koji se vise i ne kriju, niti ustezu da govore o svojim

namerama i planovima. Nije tesko razaznati da su neki od njih prethodno stekli vojnicko

obrazovanje i ratno iskustvo u hrvatskim oruzanim snagama ili u muslimanskim vojnim

jedinicama u Bosni i Hercegovini.

Na drugoj strani, jugoslovenski vojni strucnjaci koji su se u retkim prilikama do sada o tome

izjasnjavali, skloni su da umanjuju znacaj i vrednost vojne sile kosovskih Albanaca. Tako je, na

primer, nekadasnji vojnik a danas politicar, dr Vuk Obradovic, koji inace poziva na mirno

resavanje problema na Kosovu, u nekoliko navrata javno tvrdio da je Jugoslovenska vojska toliko

superiorna da kosovski Albanci nemaju nikakve sanse u eventualnom ratnom sukobu. A

penzionisani general dr Radovan Radinovic, analiticar u Institutu za geopoliticke studije i u

Centru za vojnostrategijska istrazivanja, kaze (u jednom nedavnom intervjuu u "Nasoj Borbi") da

"takozvana oslobodilacka vojska Kosova nije sposobna za ratni sukob, ni brojcano ni

naoruzanjem, nema sistem komandovanja, ni uredjenu vojsku. To nije vojska vec organizacija za

izvodjenje teroristickih akcija."

Radinovic, ipak, ukazuje na veliku verovatnocu da bi, "u slucaju rata, medjunarodna zajednica

odmah internacionalizovala sukob i to na najvisem rangu. Cak i do nivoa vojne intervencije,

odnosno do kaznjavanja Srbije zbog sukoba". Njegova opaska zvuci logicno ako se imaju u vidu i

ubrzane pripreme za formiranje specijalnih balkanskih multinacionalnih vojnih snaga za brzu

"mirovnu" intervenciju. Prosle nedelje je na grckom ostrvu Santorini odrzan jos jedan sastanak

ministara inostranih poslova Grcke, Bugarske i Rumunije na kome je bilo reci o Kosovu i o

politickoj dimenziji buducih zdruzenih balkanskih vojnih jedinica. Krajem ovog meseca odrzace

se novi slican sastanak u Bukurestu, na kojem ce osim predstavnika Rumunije, Bugarske i Grcke

prisustvovati jos i predstavnici Turske, Albanije i Makedonije, koji su se vec ranije izjasnili u

prilog ovakvih balkanskih vojnih snaga pod okriljem NATO-a. Rec je, za pocetak, o jednoj dobro

opremljenoj formaciji za "brza dejstva", od oko 5000 vojnika, koja bi - kako se kaze - bila

upotrebljena u slucaju izbijanja sukoba na Kosovu, "da bi se sprecilo njegovo sirenje na region

Balkana..."

Kako bilo da bilo, cini se da se u kosovskoj drami ovog trenutka vec oblikuju tri samostalna

cinioca, koji su ujedno i moguci akteri eventualnog vojnog sukoba: zvanicni Beograd, naoruzani

kosovski i drugi Albanci i NATO. I, dok se srpska i albanska strana na Kosovu i dalje merkaju

ispod oka, zveckajuci oruzjem i preteci jedna drugoj, treca strana, koju predstavlja NATO, a

politicki usmerava zvanicni Vasington, ubrzano kuje sopstvene planove za sprecavanje

krvoprolica vecih razmera. Sasvim je razumljivo da ce taj zadatak najpre pokusati da obave

diplomati, na ovaj ili onaj nacin. Ali, ako oni u tome ne uspeju, posao bi mogao biti prepusten

vojnicima: najpre armijama nekih susednih zemalja, koje su vec stupile u razlicite forme

partnerskih i saveznickih odnosa sa NATO-om, a zatim i snagama samih zemalja clanica NATO-

a, koje su vec stacionirane na Balkanu ili u neposrednoj blizini ovog regiona. Uostalom, zvanicni

predstavnici Vasingtona vec su nedvosmisleno saopstili da Amerika u ovom delu Balkana, koji sa

Bosnom i Hercegovinom cini jedinstvenu stratesku celinu, ima i sopstvene interese...

Preostalo je samo da se odgovori na pitanje: koji je to trenutak kada bi - u slucaju nezeljenog

razvoja dogadjaja, ako uskoro ne dodje do pregovora i pokaze se da nema neophodne volje

sukobljenih strana za politicko resenje problema Kosova, umesto stranih diplomata, u srpsko-

albanske razmirice mogli da se umesaju i strani vojnici?

Potpredsednik vlade Srbije Vojislav Seselj kaze da rat na Kosovu "nije iskljucen", zato sto - po

njegovom misljenju - "neke od zapadnih sila neprekidno ohrabruju albanske separatiste". Ali,

kaze, da Albanci na Kosovu "znaju sta ih ceka u eventualnom ratu", u kojem oni "nemaju sanse i

mogu izgubiti sve". Njegova procena, bitno razlicita od one koju ovih dana iznose mnogi svetski

mediji i strani vojni analiticari, prakticno, se zasniva na uverenju da je ratna opcija, ipak, malo

verovatna samo zato sto se i zapadne sile i kosovski Albanci plase Srba! "Zapadne sile se nece

same upustati u rat, vec ce pokusati mirnim putem da ostvare svoje ciljeve", jer u eventualnom

ratu "kosovski Albanci bi mnogo vise izgubili od Srba...", izjavljivao je Seselj prosle nedelje na

lokalnim televizijama u Leskovcu i Nisu. On, ocito, veruje da kosovski Albanci "nece uci u rizik

pokusaja nasilnog otcepljenja teritorije radi prikljucenja matici", pored ostalog i zato sto su "na

primeru Hrvatske i BiH videli sta znaci rat".

Drugim recima, i Seselj, kao i pojedini domaci vojni eksperti koji su se do sada o tome javno

izjasnjavali, iznosi upadljivo razlicite procene od onih koje zastupaju strani diplomati, analiticari

i novinari. Sustinska razlika medju njima svodi se na to sto domaci politicari i vojni eksperti,

ovako ili onako, spekulisu o mogucem ishodu pravog ratnog okrsaja Vojske Jugoslavije i

Oslobodilacke vojske Kosova, dok stranci, po svemu sudeci, smatraju da bi trebalo uciniti sve da

do takvog okrsaja uopste i ne dodje. Dakle, kriticni trenutak u kome bi mogla biti upotrebljena

strana vojna sila na Kosovu, odnosno doneta odluka o medjunarodnoj vojnoj intervenciji, mogao

bi - prema takvom scenariju - da nastupi vec onog trenutka kada samo zapreti realna opasnost da

bi moglo doci do okrsaja vecih razmera!?

"Ono sto se svojevremeno zbilo u Srebrenici imalo je presudni uticaj na americko javno mnjenje.

Mi smo sada, jednostavno, reseni da ne dopustimo da se nesto slicno, eventualno, ponovi na

Kosovu. Ukoliko bi se, iz bilo kojih razloga, dogodilo da se vise hiljada albanskih civila nadje u

okruzenju srpskih formacija i da im zbog toga zapreti zivotna opasnost, mi bismo odmah morali

da reagujemo da se to spreci", rekao je prosle nedelje jedan americki funkcioner u "nezvanicnom

i prijateljskom" razgovoru sa grupom domacih licnosti iz nevladinih organizacija, opozicionih

stranaka i nezavisne stampe.

Da li je to bila samo prazna pretnja, ili upozorenje koje treba zaista ozbiljno shvatiti, tesko je reci.

U svakom slucaju, vrlo je verovatno da je istovetno upozorenje o mogucoj stranoj vojnoj

intervenciji na Kosovu, u slucaju nepovoljnog razvoja dogadjaja, bilo izreceno i u slicnim

razgovorima sa istaknutim prvacima albanskih politickih stranaka na Kosovu, koje su americki i

drugi zapadni funkcioneri u poslednje vreme imali. Sto bi, dakle, znacilo da albanski politicari na

Kosovu, kao i oficiri Oslobodilacke vojske Kosova, ukoliko to zele da postignu, svakako znaju

koji bi bio najkraci put da se isprovocira strana vojna intervencija.

Dovoljno je pazljivo analizirati saopstenja Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove:

stanje na Kosovu se u tim apelima redovno opisuje kao "veoma tesko i rizicno", i kaze se da se

"nastavlja divlja represija srbijanskog rezima, ciji je cilj povecanje panike i provokacija kako bi

albansko stanovnistvo napustilo svoja vekovna ognjista..." Kao da je, zaista, rec o pokusaju da se

kaze kako su uslovi za strano vojno angazovanje vec ispunjeni!?

Scenario pomalo lici na onaj koji je svojevremeno bio primenjen i u Bosni: muslimanske vojne

formacije su pocetkom rata tamo sebi, najpre, postavile za cilj da po svaku cenu isprovociraju

angazovanje snaga NATO-a i bombardovanje srpskih polozaja. Dovoljno je prisetiti se izvestaja

kanadskog generala Mek Kenzija i britanskog generala Majkla Rouza, koji su na to vrlo recito

upozoravali. Ali, Kosovo i Bosna i Hercegovina se po svemu bitno razlikuju. Konacno, oficiri i

eksperti NATO-a su, valjda, vec prozreli i upoznali sve trikove primenjivane u Bosni s ciljem da

se isprovocira angazovanje medjunarodnih snaga. I, malo je verovatno da bi oni bas srljali da se

po svaku cenu upetljaju u nekakav ratni sukob na Kosovu. Osim, naravno, ako ih politicari na to

ne prisile...

Generalni sekretar UN Kofi Anan je ove nedelje obavestio Savet bezbednosti da nije u stanju da

podnese "nezavisni izvestaj" o situaciji na Kosovu (na sta ga, inace, obavezuje nedavno usvojena

rezolucija Saveta bezbednosti), zato sto nema svoj vlastiti "politicki stab" na licu mesta. Sta bi to,

zapravo, trebalo da znaci i da li ce Savet bezbednosti zbog toga uskoro pokusati da se oglasi

nadleznim i za dejstva unutar granica SR Jugoslavije, makar samo zbog potrebe da "nezavisni

posmatraci" mogu bolje da prate situaciju na "licu mesta", sto bi moglo da lici i na ispunjenje jos

jednog neophodnog uslova za eventualnu medjunarodnu vojnu intervenciju na Kosovu, ostaje jos

da se vidi.

Situacija je, u svakom slucaju, vec dovoljno eksplozivna. Nedostaje samo jos varnica. A vreme

za demontiranje kosovske "bombe" brzo istice...

Stevan Niksic