Filoroflia i drutlvo ll 19t9, sfr. 16l-195

KOSTA EAVOSKI Pregledni dlanak UDK 321.1(49?.1)

JUGOSLAVIJA I JUGOSLOVENSTVO U DELIMADOBRICE COSICA

oNarod lioji je slobodu poistovetio sa svojimpostojanjem izabr-ao je patnju- (Dobrica Cosic).

Tokom puo eklih deceniia veliko kniiZevno delo Do-brice Cosica nailazilo je na razlidite o'djeke, podev odiz,uzetme znati'Zelie naj5ire ditaladke publike i joS veiegpodoz,renja zrzanidnih ideologa i cenzora, pa do relativnoskromnog nastojania kniiZermih krit'idara da ovo delotemelino proude. protumaie i ocene. Bilo ie naravno imanjih rasprava o pojedinim kniigama i i,deiama, aliprr.ra svunlruhvatna monografija o Cosiievom kn'iiZevnomdelu tek treba da br-rde napisana.

Dobrica Cosit niie. medutim, samo naS naiuticajniiiZivi kniiZevnik vei ,: po mnogo demu izuzetna lidnoitna5e posleratne kulturne i politidke istcriie. Sledeii veipoznatu evropsku tradiciju angaZovanog pisca, koiu sumoZda najbolje tzrazlli Zola. Malro i Sartr, Cosic je viScod tri deceniie postojania javna lidnost naSe kulture ipolitike diii ie utica'i neprestano rastao. Pri tome je, kaotzrazito moralistidka figur,a, preiao veliki luk svog javnogangaZovanja - od ideolo5ko-komunistidkog do moralis-tidko-humanistidkog. Svoju javnu delatnJst kao pisaczapodinje udeS6em u modernistidkom pokretu koii se su-protstavlia sociialistidkom realizmu; godine 1g56. javnosvc'dodi o budimpcstanskom ustanku: dve godine kasnijerao dlan redal<cione komisije CK SKJ udestvuje u izradirrograma Saveza komun,ista Jugoslavije; godine 1961.

II t 6 l

zanodinie sa Dusanom Pirijevcem prvu javnu notgmi.!.uo

^iugoilovenstvu i nacionalnorn pitanju,

",. 1:-gi:t1"^tll ;

rnuhii prvima postavlja pitanje sudbine k'ulture u socl-

ializmu; eodine 1961i. na drarnatidan nadin osporava'"ffi;i;;"

:a""r"sr" koncepciiu u- nacionalnoj politici toja

je dovela do progona Srba sa Kosova i stojidki podn3gi"r"" portual." tnoJ" javne redi, ukljueriju.gi t d391,g:1f-nie blaienie i difamiranje u javnirn glasillma r usKract-

"Lr:" p"".i" na bilo takr"tl javny odbramu i odgovor;

-"d.. prvima postavlja lsrpsko nacionalno pitanje; gtd1irt9

ig8n:' i; ;;a"^ ponretaein'r,a dasopisa Javnost \oiu v-bq!

,rUt".tf":*., neprekidno uzima u o'dbranu pojediqce koji

stradaju"zbog tzv. delikta mi5ljenja, a krajem 1984'.daje

i"i.ijt'ti"" zi o,snivanje dobro poznatog Odbora z'a odbr'-

ttr Ji"loAu mi3lienja i izralaiar\a' I Sto je- naizanirniji*

"ije, ni.gov lavni uticaj bio. je..utoliko veii ukoliko ie

bil dafie"od instltuci,ctaittog ZiriSta politidke modi, u ko-

iem ie"do ma'ia 1968, kao-dlan Centralnog korniteta Sa-

irlr.'Lo*unistl Srbi;e, inrao nranjeg ili ve6eg qa41Ova jedinstvena javna dela'tnost Dobrice Cosica si-

gurno ie"biti predmet ozbiljnijih proudavanja ne sailno

tromidara naseg wemena ved i potonjrih 'istoriiara' Ta'da ie

verovatno biti dostupni niegovi dnevnici,i pisrna koje j.e

t"rrieiii* povo'dima up'u6ivao najviSim drZavnim i poli-

tidkim rukovodiocima.- A moZda ie se jednog dana po-javiti i njegova se6ania i svedod-enja o ist'aknutim poje-"dincima kote je susretto i dogadajima u kojima je. uge-stvovao, poe",t od posete Golo'm O'toku u vreme najteZegterora nad Golootodanima i Titove predsedni'dke turnejepo afridkim zemlja,ma sra arnla'do'm od pet ratnih i-trgo-vadkih brodova il svitorn od nekoliko stotina ljudi, ner:adunajuii posadu i poslugu, pa d9 bnojnih razgovora saTitom,"Kardeljom, R-ankovidem i drugim vodeiim {rZay-nim i politidkim rukovo'diocima nove Jugoslavije

'-."i-i-

hovih medusobnih razmirica- i sukoba koji su doveli dopotonjeg pada Aleksandra Rankoviia.^

rtiaf*i"ju paZnju do sada izazvale su eosideve te-meljnijb r.-i"ii i id,eie - njegovo poimanje politike,l;udike prirode, istoriie i sudbine naroda u smutnirn itragidnim vrernenima. Narodito su zanimljivi njegovi ti-povi politike i politidara - politike koja se drZi- porstoja-nih moralnih n-adela, pragmatska politika ili real-politika

i revolucionarni makijavelizam ili jezuitiza,m. A u razu-mevanju politidke delahrosti uglavnom se drZao pesinris-tidkog poimanja ljudske prirode i pretpostavke da jedovek pno,blematidno i opasno biie koje je, bar u politici,rri,se sklono zlu ne,go dobru. Time je uSao, u trag svihpravih politidkih teorija koje, po kalivanju Karla-Smita(Ca1l Schmitt), pretpostavljaju doveka kao ,,zlog,,, tj.niukom gludaju kao neproble,matidno nego, kao oeps5n6..i dinamidko biie.' Nije stoga nimalo strudajno Sto ie seCosiieva poslednja trilogija-(prve dve knjige - Greiniki Otpadnik vei su objavliene), to potresno- svedodanstvoo razobrudeno,j ljudskoj moii za zlodela, pojaviti podnaslovom Vreme zla.

IstraZivanje ovih Cosiievlh temeljnijih za,misli moglopi..zapodeti. sa_idejom koja, dodu5e, nema u svemu op-Stiji znaiaj" ali- je od sudbinske vaZnosti za ovaj ,riSogranideni jugoslovenski svet. Red je o Cosiievom pblma-nju Jugoslavije i jugoslovenstva, tom ner:az,mrsivorn dvo-ru.u-kojem se proZimaju i sukobljavaju istorijske s,udbinenekoliko srodnih naroda. Pri tom je"eosii pre5ao velikiIuk od partiza,nskog jugoslovenstva I iskre,ne vere u brat-stvo i zajednidku sudbinu jugo,sloven,skih naroda ilo prvihpodozrenja i duboke sumnje-u moguino,st njihovog

"t t"A-

nog zajedniikog Zivota. predmet ovog rada biie samoovaj drugi rperiod u kojem je Cosic poeeo da iz temeljapreispituje nadin na koii je JugosiaviJa stvorena i krhkedrZavne oblike kroz koje je pr5,lazila."

Svoje celovito i uverljivo obra.zloZeno stanovi5te crprotivrednoj prirodi Jugoslavije i jugo,sloven:stva eosiije izloZio p.oslednjih godina u nekoh[o objavljenih go_vora. Narodito su znadaj,na njegova i,stupanji .r","rgoio-:rm-a .s.a predstavnicima

- siovenietog pEN-a " krajem "1 gBZ.

i udeSie u raspr,avi o Jugoslviji --prekjuee, lute, d;il;r sutral, koja je od,rZana B. novembra 1988. Bolji pozna_va,oci rnjegovog dela, medutim, znaju da ie ovo' svojestanoviStc

_nagovestio jo5 l96B, a da ga ib manie_vi8ecelovito izlo'Lio i obrazloilio vei sredinom sedamdesetihgodina. Ali ie ovo drugo udinio na zaobilazi:rr nadin _preko pojedinih likova u svojim istorijskim ro,manima.

I Carl Schmitt , Derund Humblot, i963. str.

Begrilf des Politischen, Berlin: Duncher6l .

t 63152

-l-

zanodinie sa Dusanom Pirijevcem prvu javnu notgmi.!.uo

^iugoilovenstvu i nacionalnorn pitanju,

",. 1:-gi:t1"^tll ;

rnuhii prvima postavlja pitanje sudbine k'ulture u socl-

ializmu; eodine 1961i. na drarnatidan nadin osporava'"ffi;i;;"

:a""r"sr" koncepciiu u- nacionalnoj politici toja

je dovela do progona Srba sa Kosova i stojidki podn3gi"r"" portual." tnoJ" javne redi, ukljueriju.gi t d391,g:1f-nie blaienie i difamiranje u javnirn glasillma r usKract-

"Lr:" p"".i" na bilo takr"tl javny odbramu i odgovor;

-"d.. prvima postavlja lsrpsko nacionalno pitanje; gtd1irt9

ig8n:' i; ;;a"^ ponretaein'r,a dasopisa Javnost \oiu v-bq!

,rUt".tf":*., neprekidno uzima u o'dbranu pojediqce koji

stradaju"zbog tzv. delikta mi5ljenja, a krajem 1984'.daje

i"i.ijt'ti"" zi o,snivanje dobro poznatog Odbora z'a odbr'-

ttr Ji"loAu mi3lienja i izralaiar\a' I Sto je- naizanirniji*

"ije, ni.gov lavni uticaj bio. je..utoliko veii ukoliko ie

bil dafie"od instltuci,ctaittog ZiriSta politidke modi, u ko-

iem ie"do ma'ia 1968, kao-dlan Centralnog korniteta Sa-

irlr.'Lo*unistl Srbi;e, inrao nranjeg ili ve6eg qa41Ova jedinstvena javna dela'tnost Dobrice Cosica si-

gurno ie"biti predmet ozbiljnijih proudavanja ne sailno

tromidara naseg wemena ved i potonjrih 'istoriiara' Ta'da ie

verovatno biti dostupni niegovi dnevnici,i pisrna koje j.e

t"rrieiii* povo'dima up'u6ivao najviSim drZavnim i poli-

tidkim rukovodiocima.- A moZda ie se jednog dana po-javiti i njegova se6ania i svedod-enja o ist'aknutim poje-"dincima kote je susretto i dogadajima u kojima je. uge-stvovao, poe",t od posete Golo'm O'toku u vreme najteZegterora nad Golootodanima i Titove predsedni'dke turnejepo afridkim zemlja,ma sra arnla'do'm od pet ratnih i-trgo-vadkih brodova il svitorn od nekoliko stotina ljudi, ner:adunajuii posadu i poslugu, pa d9 bnojnih razgovora saTitom,"Kardeljom, R-ankovidem i drugim vodeiim {rZay-nim i politidkim rukovo'diocima nove Jugoslavije

'-."i-i-

hovih medusobnih razmirica- i sukoba koji su doveli dopotonjeg pada Aleksandra Rankoviia.^

rtiaf*i"ju paZnju do sada izazvale su eosideve te-meljnijb r.-i"ii i id,eie - njegovo poimanje politike,l;udike prirode, istoriie i sudbine naroda u smutnirn itragidnim vrernenima. Narodito su zanimljivi njegovi ti-povi politike i politidara - politike koja se drZi- porstoja-nih moralnih n-adela, pragmatska politika ili real-politika

i revolucionarni makijavelizam ili jezuitiza,m. A u razu-mevanju politidke delahrosti uglavnom se drZao pesinris-tidkog poimanja ljudske prirode i pretpostavke da jedovek pno,blematidno i opasno biie koje je, bar u politici,rri,se sklono zlu ne,go dobru. Time je uSao, u trag svihpravih politidkih teorija koje, po kalivanju Karla-Smita(Ca1l Schmitt), pretpostavljaju doveka kao ,,zlog,,, tj.niukom gludaju kao neproble,matidno nego, kao oeps5n6..i dinamidko biie.' Nije stoga nimalo strudajno Sto ie seCosiieva poslednja trilogija-(prve dve knjige - Greiniki Otpadnik vei su objavliene), to potresno- svedodanstvoo razobrudeno,j ljudskoj moii za zlodela, pojaviti podnaslovom Vreme zla.

IstraZivanje ovih Cosiievlh temeljnijih za,misli moglopi..zapodeti. sa_idejom koja, dodu5e, nema u svemu op-Stiji znaiaj" ali- je od sudbinske vaZnosti za ovaj ,riSogranideni jugoslovenski svet. Red je o Cosiievom pblma-nju Jugoslavije i jugoslovenstva, tom ner:az,mrsivorn dvo-ru.u-kojem se proZimaju i sukobljavaju istorijske s,udbinenekoliko srodnih naroda. Pri tom je"eosii pre5ao velikiIuk od partiza,nskog jugoslovenstva I iskre,ne vere u brat-stvo i zajednidku sudbinu jugo,sloven,skih naroda ilo prvihpodozrenja i duboke sumnje-u moguino,st njihovog

"t t"A-

nog zajedniikog Zivota. predmet ovog rada biie samoovaj drugi rperiod u kojem je Cosic poeeo da iz temeljapreispituje nadin na koii je JugosiaviJa stvorena i krhkedrZavne oblike kroz koje je pr5,lazila."

Svoje celovito i uverljivo obra.zloZeno stanovi5te crprotivrednoj prirodi Jugoslavije i jugo,sloven:stva eosiije izloZio p.oslednjih godina u nekoh[o objavljenih go_vora. Narodito su znadaj,na njegova i,stupanji .r","rgoio-:rm-a .s.a predstavnicima

- siovenietog pEN-a " krajem "1 gBZ.

i udeSie u raspr,avi o Jugoslviji --prekjuee, lute, d;il;r sutral, koja je od,rZana B. novembra 1988. Bolji pozna_va,oci rnjegovog dela, medutim, znaju da ie ovo' svojestanoviStc

_nagovestio jo5 l96B, a da ga ib manie_vi8ecelovito izlo'Lio i obrazloilio vei sredinom sedamdesetihgodina. Ali ie ovo drugo udinio na zaobilazi:rr nadin _preko pojedinih likova u svojim istorijskim ro,manima.

I Carl Schmitt , Derund Humblot, i963. str.

Begrilf des Politischen, Berlin: Duncher6l .

t 63152

-l-

Stavi5e, sve ono Sto je eosii saopKtio javnosti u poslednjed.ve godine, njegovi iikovi iz romanA -su to manjevi5erekli pre detrrr,aest, deset ili se'dam gCIqina'

Obja5njenje za ovakav postupak je jednostavno' Pi-sac javno iitupa kada je pozvan i kada rnu se za sud oodredenom predmetu pnuZi prilirka. U romanu pisac sqrysebi pravi ta,t<v,u pr:iliku :i u usta svtrj'ih likova stavljaredi koje rrr:u maSta smi5lja, a vlastita savest nalaZe'

1. Muke i zablude ujedinjenja

Svoje dublje razumevanje pro,tivredne prirod-e {qgg-slavije Cosi6 zapotinje prcudavanjern o$novie na kojoj jeona bila sazdana. To je udi,nio po ru'gledu na Malcijavelija(N{achiave'11i) koji, u'slobodnijoj interpretaciji SlobodanaJovanoviia, jednog od eosiievih lilcova, kaZe: -Kad ,dr-Zava dode u krizu, najbolje je da se vrati na svoju o,sno-vu, da se vrati na orre ideje rra kojima je sazdana, naono od dega je po5la...e A osnova na koju se trebalovratiti bila je jugoslovenska drZavna ideja.s

U Makijavehjevim Raspravama o prvoi dekadi TitaLivija ova ideja o potrebi povratka na podetak irna zapretpostavku da ni5ta pod ovom kapom nebeskom nijeve'dno i da je sve Sto su lj'udi ,stvorili, ukljttdujuii i njihsamg podlodno kvarenju i propadanju. Tako je i sa ve-rom i drZavom, koje, s vremena na vrerne, treba vraiatina njihov podetak da ,bi se izvn5iila njihova o,bnova. Uduhu ovog pravila ::imsku republiku ponovo su privelenjenim poiecima u,stanove narodnih tribuna, cernzoa'a isvi o'stali zakoni done,seni protiv dnskosti i dastolju,blja.A da sveti Franja Asi5ki i sveti Dominik nisu hrriS6;ansJruveru skre'nuli prerna njenim podecima. sasvim bi i.idezia,jer su je oni, siroma5tvom i potwdivanjern na vlastinomprri,meru Hr:istovog 1ivota, vratili u srca ljudi, gde jebila zamrla.o

t D"b.ka Cosii, Gre1nik. Beograd, Beogradski izdavacko--grafidki zavod. 1985, str. 362.

3 lbidem.{ Niccold Machiavelli, lzabrano djelo, Zagreb, Globus, 1985,

tom I. str. 2BB-290.

Ova Makijavelijeva lucidna ideja posluZila je DobrjciCosiiu samo d,a bi pokazao kako obnova Jugosl,avije, kojase rasprada, nije moguina, jer nije ni imala dobar podetaki valjarrru osnovu na kojoj je bila sazd'ana. Ta ,spotrna inepostojarra osnova bila je idej'a nacionolnog jedinstvaSrba, Hrvata i Slovenaca, tj. uverelje da su Srbi, Ilrvatii Slovenci jedinstven narod. Nimalo sludajnq u treiojknj:izi Vremena smrti Cosi6 navodi pismo dr Fr:ana Po-todnjaka, hrvatskog politid,ara, upuieno predsedniku srp-ske vlade Nikoli Pa3i6u, u kojem se izr:aZava nad,a "daie na ,slovena'dkom jugu do6i do istvarania jedne 'drZ€,ve..i da 6e ona 'obuhvatiti -kraljevinu Srbiju i jugoi,stodnepoknajine au,stro-ugarske monarhije 5to ih nrastavajuIlrvati, Srbi i Slovenci ti. Bosnu-Hercegovinu, Dal,macijusa otodjem, Badku, Bamat, Hrvatsku Slavonij'u, Medurnur-je, Istru sa otocima, Goricorn, GradiSkom i T,rstom, Kran:j-skom. JuZru.r Staje.nsku i Konu5ku... Ova 'rastuia nadabila je zasnovana na ideji na.cionalnog jedinstva ova trinaroda. "eitayr taj kornpleks zemalja 'i :p,okrajina<< -po,rtlduje dalje Frran Potodnj'ak - "imao bi se ujedinaiti naternelju nacijornalnog prinoip,a i kao takav sadinjavatijedno driavno tijelo. . . Ta drLava ima da se stvor,i naprincipu nanodnog jedinstva. Tome stvaranju je podlo-gorn istina da su Slovonci, Srbi ,i Hrwati jedan ,isti na-rod.. . ...5

ll tu istinu, koja je kasnije postala IaZ i oibmana,verovala je (ili je tvrdila da vellrje), vedina onda5njihhrvatskih poiitidara. Godine 1918. prihvatio ju je i Stje..pan Radii, voda Hrvatske seljadke stranke, koja je izme-du dva rata bila glavni pobornik hrvatsko,g iseparatizma.To, izmedu os,talog, potwduje i njegovo isluZbeno pismoAnti Paveliiu st. od 5. oktobra 1918. u kojern ga oba-ve5tava oda Hrvratska pudka seliadka stranka pni,hvaiasve zaklju6ke nanodnoga sastanka od 2. i 3. oZujka 1918.kao osnov slrupne narrodine orgarrizacije sverulrupnogajedinstvenoga na5ega naroda S. H. S. u swhu, da sestvori Narodno vijede kao vrhormi predstavnik svega na-

5 Dobrica Cosid, Vreme smrti. Beograd, .Slovo ljubve.., 19?9,sv. 4 (izdanje u Sest svezaka), str. ?-8.

164 16s

Stavi5e, sve ono Sto je eosii saopKtio javnosti u poslednjed.ve godine, njegovi iikovi iz romanA -su to manjevi5erekli pre detrrr,aest, deset ili se'dam gCIqina'

Obja5njenje za ovakav postupak je jednostavno' Pi-sac javno iitupa kada je pozvan i kada rnu se za sud oodredenom predmetu pnuZi prilirka. U romanu pisac sqrysebi pravi ta,t<v,u pr:iliku :i u usta svtrj'ih likova stavljaredi koje rrr:u maSta smi5lja, a vlastita savest nalaZe'

1. Muke i zablude ujedinjenja

Svoje dublje razumevanje pro,tivredne prirod-e {qgg-slavije Cosi6 zapotinje prcudavanjern o$novie na kojoj jeona bila sazdana. To je udi,nio po ru'gledu na Malcijavelija(N{achiave'11i) koji, u'slobodnijoj interpretaciji SlobodanaJovanoviia, jednog od eosiievih lilcova, kaZe: -Kad ,dr-Zava dode u krizu, najbolje je da se vrati na svoju o,sno-vu, da se vrati na orre ideje rra kojima je sazdana, naono od dega je po5la...e A osnova na koju se trebalovratiti bila je jugoslovenska drZavna ideja.s

U Makijavehjevim Raspravama o prvoi dekadi TitaLivija ova ideja o potrebi povratka na podetak irna zapretpostavku da ni5ta pod ovom kapom nebeskom nijeve'dno i da je sve Sto su lj'udi ,stvorili, ukljttdujuii i njihsamg podlodno kvarenju i propadanju. Tako je i sa ve-rom i drZavom, koje, s vremena na vrerne, treba vraiatina njihov podetak da ,bi se izvn5iila njihova o,bnova. Uduhu ovog pravila ::imsku republiku ponovo su privelenjenim poiecima u,stanove narodnih tribuna, cernzoa'a isvi o'stali zakoni done,seni protiv dnskosti i dastolju,blja.A da sveti Franja Asi5ki i sveti Dominik nisu hrriS6;ansJruveru skre'nuli prerna njenim podecima. sasvim bi i.idezia,jer su je oni, siroma5tvom i potwdivanjern na vlastinomprri,meru Hr:istovog 1ivota, vratili u srca ljudi, gde jebila zamrla.o

t D"b.ka Cosii, Gre1nik. Beograd, Beogradski izdavacko--grafidki zavod. 1985, str. 362.

3 lbidem.{ Niccold Machiavelli, lzabrano djelo, Zagreb, Globus, 1985,

tom I. str. 2BB-290.

Ova Makijavelijeva lucidna ideja posluZila je DobrjciCosiiu samo d,a bi pokazao kako obnova Jugosl,avije, kojase rasprada, nije moguina, jer nije ni imala dobar podetaki valjarrru osnovu na kojoj je bila sazd'ana. Ta ,spotrna inepostojarra osnova bila je idej'a nacionolnog jedinstvaSrba, Hrvata i Slovenaca, tj. uverelje da su Srbi, Ilrvatii Slovenci jedinstven narod. Nimalo sludajnq u treiojknj:izi Vremena smrti Cosi6 navodi pismo dr Fr:ana Po-todnjaka, hrvatskog politid,ara, upuieno predsedniku srp-ske vlade Nikoli Pa3i6u, u kojem se izr:aZava nad,a "daie na ,slovena'dkom jugu do6i do istvarania jedne 'drZ€,ve..i da 6e ona 'obuhvatiti -kraljevinu Srbiju i jugoi,stodnepoknajine au,stro-ugarske monarhije 5to ih nrastavajuIlrvati, Srbi i Slovenci ti. Bosnu-Hercegovinu, Dal,macijusa otodjem, Badku, Bamat, Hrvatsku Slavonij'u, Medurnur-je, Istru sa otocima, Goricorn, GradiSkom i T,rstom, Kran:j-skom. JuZru.r Staje.nsku i Konu5ku... Ova 'rastuia nadabila je zasnovana na ideji na.cionalnog jedinstva ova trinaroda. "eitayr taj kornpleks zemalja 'i :p,okrajina<< -po,rtlduje dalje Frran Potodnj'ak - "imao bi se ujedinaiti naternelju nacijornalnog prinoip,a i kao takav sadinjavatijedno driavno tijelo. . . Ta drLava ima da se stvor,i naprincipu nanodnog jedinstva. Tome stvaranju je podlo-gorn istina da su Slovonci, Srbi ,i Hrwati jedan ,isti na-rod.. . ...5

ll tu istinu, koja je kasnije postala IaZ i oibmana,verovala je (ili je tvrdila da vellrje), vedina onda5njihhrvatskih poiitidara. Godine 1918. prihvatio ju je i Stje..pan Radii, voda Hrvatske seljadke stranke, koja je izme-du dva rata bila glavni pobornik hrvatsko,g iseparatizma.To, izmedu os,talog, potwduje i njegovo isluZbeno pismoAnti Paveliiu st. od 5. oktobra 1918. u kojern ga oba-ve5tava oda Hrvratska pudka seliadka stranka pni,hvaiasve zaklju6ke nanodnoga sastanka od 2. i 3. oZujka 1918.kao osnov slrupne narrodine orgarrizacije sverulrupnogajedinstvenoga na5ega naroda S. H. S. u swhu, da sestvori Narodno vijede kao vrhormi predstavnik svega na-

5 Dobrica Cosid, Vreme smrti. Beograd, .Slovo ljubve.., 19?9,sv. 4 (izdanje u Sest svezaka), str. ?-8.

164 16s

Sega naroda Slovenaca, Hrvata i. Snba...0 Tako su 1918. i

"Jst.iup"rrn Radjia Hrvati, Slovenci i Srbi biLl iedinstven

IlAFOrd.

U svojim rroa'nanima i javnim istupanjima eosii uver-ljivo pokaz'uje da u ternelje Jugcslavije nije bila ugra-dena samo ova ideja o nacionalnom jedinstvu jugoslo-rrenskih naroda vei i bratoubiladki rat, pa i ge'nocid, ida su ove tvrde dinjenice presudrrije 'ut,icale na odvija,njepotonje jugoslove'nske drame od prvobitrne varljive vereda bratstvo po poreklu i krvi neizbeZno stva'ra jedinstvoi slogu. "IJ kaznenoj ekspediciji Oskara Pocoreka, 1914.god., oko 60 odsto vo,jnika sadinjavao je slovenski Zivali,d,akle, pored Ceha, na5i ljudi, Hrvat'i, Muslim'ani i ne5toSrba, iz Austro-Ug,arske koji su se u Srbiji borili i 'nesvi pod pretnjom piStolja austrougarskih oficira. A ubi-jalo se nemlio,srdno, vr5en ie genocid u Madvi, ve5alo sepo srpskim gradovima, desetine i desetine hiljada Srbija-naca i Crnogoraca. lena i mu5karaca, tenano je u,al;strij-ske lagere. I sve je to ugradeno<< - upozorava Cosi6 -

"u temelje zajed'nicke drZave.*"Mnogo pre ovog izriditog Cosidevog kazivanja, nje-

govi likovi iz romana su upozoravali da 6e se ujedinjenjen,a ovakvim ,temeliima ubrzo obetrodaniti kao politidkomaloumlje. *lrleiemo biti* - veli eosiiev Zivojin Mi6ii- vv11i veii ,ni jadi ujedinjernjem sa naiim ,sada3njim r,at-nim protivnicima, koje nikad nismo upoznali kao bradu.Ali ih zato dobro poznaje,mo kao ratne neprijatelje. Sanjima koji juri5aju od Drine psujuci nam majku o,pan-iarsku i pravoslavnu, sa njima koji uperenim bajonetimavidu - 'Predajt,e se braio Srbi!' - ne moZem,o nikadbiti slobod,ni...8 Da bi ujedinjenje vekovima razjedinjenihnaro'da odista bilo valjano i postojarnq obe strane morajuu njega ravnopravno {.rloZiti i krv i kosti.o Ulozi, medu-tim, nisu bili rarrnopravni. -Sr,bi sru ginuli i izginuli zazajednidku drZavu, ,a Hrvati su se u Svap,skirn unifo'rmarna

8 Korespond,encip Stjepana Railica, uredio Bogdan Krizman,Zagreb, Sveudili5te u Zagrebn, Institut za hr.vatsku povijest, 1972,str. 52?.

7 -Uslovi demokratske budu6nosti., Knjiieune nouine br.786-767 od 15. decembra - 1. januara 1989.

8 Vreme srnrt i , sv.6, str. 16?.s Vreme smrti. sv. 4, str. 223.

borili protiv nje, sve do austro-uganskog slorna. A kad suse porazeni i nesre'ini. rnogli da sklone i spasu sarnopod poderanim i prrogorelirn Sinjelorn srpskih Solunaca,svi rsu bili Jugosloveni i Srbo-Hrvltti....10 Udeo srpske,strane bio jg dakle, nesrazmerno veci i Jugoslavijaje prevashodno stvorena srpskim omZjern i srpskomkrvfiu. Ili kako je to Cosiiev DragiSa Vasii siikovitopokazao: oDokle su stigle rsrpske trupe, tu je i graniicaJugos1avije..." Drugirm redirna. njeno ujedinjenje,omogu-iila je samo srpskia ratna pobeda.

JoS je veca nevolja bila u tome 5to ,su Hrvatj. i SrbiuSIi u zajednidku drZavu iz bitno razliditih razloga i sasuprotstavljenim nadama i oiek,ivanjima. Za Dobricu Co-sic,a i njegove junake to je bilo odigJ,edno. Jugoslavijunisu stvorile velike ideie i bratska lj.ubav metlu njenimnaradima vei pre svega obostrani ra6,urr i rruZda nacio-nabeog opstanka. 'Io neugodno otkr:iie nazire se vei urazgovoru kneza Trubeckoja i Nik'ole Pa.Siia u detwtomdelu Vremena smrti. Na PaSidevo uvera /anje da Srbimani5ta ne sme?a Sto su Hrvati druge vere, po3to je reio jednom narodu sa istirn jezikom, dva imena, dve verei vekovnim teZnjan'r,a za ujedinjenjem, knez Trubeckojje sarkastidno prig,ovorio da nije siguru'n d,a Hrvati takoZar,ko ZeIe ujeci,injenje sa Srbima. -Da ga Zele, drugadijebi i ratovali protiv nas. Vrlo mi je Zao 5to vas mou:amrazodar.ati. . . Hrvat Supilo. dla'n vaSe,g Jugoslovenskogodbora, i zimus u Petr,ogradu, a i,sada u Lo'nd'onu, nanajpoverljivijim mestima izrazio je zahtev za separatnomHrvatsko,m. . ...12 Iako je Pa5ii ovaj prigovor olako otklo-nio d,osetko,m da taj Dalmatinac baca istovremeno dvekarte, pa koja upali, surnnja u prAve namere Hrvat'aje o,stala. Sva poto'nja iskustva i saznanja, koja Cosicpripisuje svojim junacima, nesumnjivo potvrduju da jestvaranje >$eparatne Hrvatske,. bio glavni cilj Hrvata,a da je ujedinjenje sa Srbima bilo tek cilj drugoga redakada je posta{o ,izvesno da bi ostvarenje prvog biio pla-ieno gubitkom velikih podrudja koja bi pripala Itafiji.Nije stoga nirnalo sludaj,no Sto se po ostvarenju ovog cilja

ls Greinik, str. 333.tr GreYnik, str. 293.tz Vreme smrti , sv. 5, str. 42.

166

-L-

157

Sega naroda Slovenaca, Hrvata i. Snba...0 Tako su 1918. i

"Jst.iup"rrn Radjia Hrvati, Slovenci i Srbi biLl iedinstven

IlAFOrd.

U svojim rroa'nanima i javnim istupanjima eosii uver-ljivo pokaz'uje da u ternelje Jugcslavije nije bila ugra-dena samo ova ideja o nacionalnom jedinstvu jugoslo-rrenskih naroda vei i bratoubiladki rat, pa i ge'nocid, ida su ove tvrde dinjenice presudrrije 'ut,icale na odvija,njepotonje jugoslove'nske drame od prvobitrne varljive vereda bratstvo po poreklu i krvi neizbeZno stva'ra jedinstvoi slogu. "IJ kaznenoj ekspediciji Oskara Pocoreka, 1914.god., oko 60 odsto vo,jnika sadinjavao je slovenski Zivali,d,akle, pored Ceha, na5i ljudi, Hrvat'i, Muslim'ani i ne5toSrba, iz Austro-Ug,arske koji su se u Srbiji borili i 'nesvi pod pretnjom piStolja austrougarskih oficira. A ubi-jalo se nemlio,srdno, vr5en ie genocid u Madvi, ve5alo sepo srpskim gradovima, desetine i desetine hiljada Srbija-naca i Crnogoraca. lena i mu5karaca, tenano je u,al;strij-ske lagere. I sve je to ugradeno<< - upozorava Cosi6 -

"u temelje zajed'nicke drZave.*"Mnogo pre ovog izriditog Cosidevog kazivanja, nje-

govi likovi iz romana su upozoravali da 6e se ujedinjenjen,a ovakvim ,temeliima ubrzo obetrodaniti kao politidkomaloumlje. *lrleiemo biti* - veli eosiiev Zivojin Mi6ii- vv11i veii ,ni jadi ujedinjernjem sa naiim ,sada3njim r,at-nim protivnicima, koje nikad nismo upoznali kao bradu.Ali ih zato dobro poznaje,mo kao ratne neprijatelje. Sanjima koji juri5aju od Drine psujuci nam majku o,pan-iarsku i pravoslavnu, sa njima koji uperenim bajonetimavidu - 'Predajt,e se braio Srbi!' - ne moZem,o nikadbiti slobod,ni...8 Da bi ujedinjenje vekovima razjedinjenihnaro'da odista bilo valjano i postojarnq obe strane morajuu njega ravnopravno {.rloZiti i krv i kosti.o Ulozi, medu-tim, nisu bili rarrnopravni. -Sr,bi sru ginuli i izginuli zazajednidku drZavu, ,a Hrvati su se u Svap,skirn unifo'rmarna

8 Korespond,encip Stjepana Railica, uredio Bogdan Krizman,Zagreb, Sveudili5te u Zagrebn, Institut za hr.vatsku povijest, 1972,str. 52?.

7 -Uslovi demokratske budu6nosti., Knjiieune nouine br.786-767 od 15. decembra - 1. januara 1989.

8 Vreme srnrt i , sv.6, str. 16?.s Vreme smrti. sv. 4, str. 223.

borili protiv nje, sve do austro-uganskog slorna. A kad suse porazeni i nesre'ini. rnogli da sklone i spasu sarnopod poderanim i prrogorelirn Sinjelorn srpskih Solunaca,svi rsu bili Jugosloveni i Srbo-Hrvltti....10 Udeo srpske,strane bio jg dakle, nesrazmerno veci i Jugoslavijaje prevashodno stvorena srpskim omZjern i srpskomkrvfiu. Ili kako je to Cosiiev DragiSa Vasii siikovitopokazao: oDokle su stigle rsrpske trupe, tu je i graniicaJugos1avije..." Drugirm redirna. njeno ujedinjenje,omogu-iila je samo srpskia ratna pobeda.

JoS je veca nevolja bila u tome 5to ,su Hrvatj. i SrbiuSIi u zajednidku drZavu iz bitno razliditih razloga i sasuprotstavljenim nadama i oiek,ivanjima. Za Dobricu Co-sic,a i njegove junake to je bilo odigJ,edno. Jugoslavijunisu stvorile velike ideie i bratska lj.ubav metlu njenimnaradima vei pre svega obostrani ra6,urr i rruZda nacio-nabeog opstanka. 'Io neugodno otkr:iie nazire se vei urazgovoru kneza Trubeckoja i Nik'ole Pa.Siia u detwtomdelu Vremena smrti. Na PaSidevo uvera /anje da Srbimani5ta ne sme?a Sto su Hrvati druge vere, po3to je reio jednom narodu sa istirn jezikom, dva imena, dve verei vekovnim teZnjan'r,a za ujedinjenjem, knez Trubeckojje sarkastidno prig,ovorio da nije siguru'n d,a Hrvati takoZar,ko ZeIe ujeci,injenje sa Srbima. -Da ga Zele, drugadijebi i ratovali protiv nas. Vrlo mi je Zao 5to vas mou:amrazodar.ati. . . Hrvat Supilo. dla'n vaSe,g Jugoslovenskogodbora, i zimus u Petr,ogradu, a i,sada u Lo'nd'onu, nanajpoverljivijim mestima izrazio je zahtev za separatnomHrvatsko,m. . ...12 Iako je Pa5ii ovaj prigovor olako otklo-nio d,osetko,m da taj Dalmatinac baca istovremeno dvekarte, pa koja upali, surnnja u prAve namere Hrvat'aje o,stala. Sva poto'nja iskustva i saznanja, koja Cosicpripisuje svojim junacima, nesumnjivo potvrduju da jestvaranje >$eparatne Hrvatske,. bio glavni cilj Hrvata,a da je ujedinjenje sa Srbima bilo tek cilj drugoga redakada je posta{o ,izvesno da bi ostvarenje prvog biio pla-ieno gubitkom velikih podrudja koja bi pripala Itafiji.Nije stoga nirnalo sludaj,no Sto se po ostvarenju ovog cilja

ls Greinik, str. 333.tr GreYnik, str. 293.tz Vreme smrti , sv. 5, str. 42.

166

-L-

157

drugoga reda dob.ar deo Hrvata izrnedu dva rata - nesamo msta5e, ved i Hrvatska seljadka stranka - ponovoposvetio svom glavnom oilju, stvaranju >>separatne<., ti.Nezavisne Drtave Hrvat,ske. Cak je odrnah po ujedinje-nju, a pre donoSenja Vidovdanskog ,ustava, dok se jodnije pouzdano znalo kakvo ie biti ,drZavno'uredenje Kra-ijevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Stjepan Radii organi-zovao masov,no potpisivanje peticije za uspostavijanjeNezavisne Hrvatske Rqpublike.

Drugi razlog za ujedinjenje takode je bio stvarprocene vlastitog nacionalnog interes,a. Znajuti ,kakvasr.rdbina odekuje po,raZene Nemce, Austrijance i Madare,Hrvati su u5li u Jugoslaviju sa Zeljom da ne budu medttporaZenim narodim,a.'u Stoga su se bl,ag:ovremeno priklju-titri pobednidkim Srbirna sa uverljivim obja.Snjenjem daje r.ed o jedinstvenom trointernom nanodu. U protivnom,kao lojalni podanici dvojne Monarhije, pro'Sli bi gore odVladara koii su poto,njim mirovnim ugovorima izgubilipolovinu rsvoje negdaSinie drZavne teritorije. "A Sto seSlovenaca tide, njirna je ujedinienje bilo jed,ini nacionalnispas. Da se nis'r.r ujedinili sa Srbima, progutali bi ihAu'strijanci i Italijani...'a

Slidne zamerke mogle su se uputiti i srrpskoj strani,koja se takode rukovodila odgova'raiuii'rrr procenamavlas,titog interesa. Iznad svega, Srbirna je u tom trerrutkuZivotno stalo do uied'injenja sa Hrvatima i Slovsncimada bi time sruSili Austro-Ugarsku, ,svog glavnog i vednognepr.ijatelja." Jer, izmedu Srbije i Austro-Uganske nijepostojao obidan sukob interesa koji bi se pod odrede-nim 'uslovima mogao prevaziii, vei takoreii prirodno,egzistencijalno nepniiateljstvo koje s€ u na8eh nijenaoglo otkloniti dok jedna strana ne uniBti.drugu. U sv,omduvenom govoru od 17. septembra 1655. godine Kromvel(Oliver Cromwell) je na sledeii naiin uver,avao Englez,eda su im Spanci prirodni neprijatelji:

'>Ako, dakle, pro,naotrimo naie neprijatelje, the Ene-3j9s of the very Being o,f this Nation (rrepnijatelje,samogBida ove Nacije): 'Why, truly, your greal E *iy i,s theSpaniard? He is a natural enemy. He is natuially so;-

t, Vrene snrti, sv, 6, str. 16?.ra Vreme s?rrti, sv. 6, str. 168.ri Greinik, str. 2g;1.

he is naturally so throughorut - by reason of that enmitythat irs in hi,m against whatsoever is o,f God. Whatsoeveris of God which is i,n you, or which may be in you.'(ZaKto je va5 veliki neprijatr:lj odirsta Spanac? On jepri'rodni neprijatelj; On je to po pr,irodi; on je to poprirodi potpuno, - zbog neprijateljstva koje je u njemuprotiv bilo dega Sto je od Boga. Bilo dega Sto je od Boga.a $to je u vama ili bi moglo biti u vam,a). Tada opetponavlja: Spanac je naS neprijateli, njegovo enmity isp'ut into him by God (neorijateljstvo je Bog usadio unjega); on je natural enemy, the providenti'al. enemy(prirodni neprijatelj, neprijatelj po providenju), a o,najkoji ga drLi za accidental enemy (nebitnog neprijatelja)ne poznaje Pismo i stvari boZje, koji je rekao: ja 6ustaviti neprijateljstvo izmedu seirrena tvojega i semenanjezin,a (Prva knjiga Mojsijeva, III, 15); s FYancuskomse moZe zakljuditi mir, ali ne s,a Spanijom, jer je onapapistidka drZava, ;a papa se pridrZava mira sarno, dokleto hode...1d

U ovom,reditom govoru, koji je Karl Smit smatraovrhuncem u prepoznavanju pravih nepriiatelja, Krornvelnavodi lazlog zbog kojeg je Spanija prirodni tli egzi-stencijalni nepriiateli Engleske. Kako je udvrSdenje En-gleske drZave dovelo' do raskola izmedu anglikanske9r\ve ,i rimskog pape, papizarrn je bio najveca prretnjakako njenoj drZavnoi tako i njeno,j vers,koj' samostlhrosii.Osnorrno up,or,i5te papizma bito j-e m katotitkoi Spanijii otuda su Spanci bili glavna i vedna pr,etnja bngieskolnezavisnosti. U stvari, ove dve drZave biile su utemeljenena suprotstavljenim, medusobno nepomirljivim naielima.Zbog rikonkvirste i svojih poseda i interesa"u Italiii, Span-ci su bili veii katolici i od samog pape, a Spanijl je-bilastoZer katolida'nstva u Ewopi i naj,sigurnija-brana Lvakojigpsi, anglikanizm'u ili protestantiizmu. Odvajanjem anlgli,kanske crkve od Rima i uspostavljanjeni oso,benogcezaropapizma, Engleska je dovela u pitanje sarnu bitKatollaadrstva - vrhovnu i nepr:ikosnovenu vlast rimskogPape kao naslednika sv. Petra., .Izmedu Srbije i Aus,trougarske postojala je istovrsnauzaJamna nepomirljivo,st nadelA na kojima rsu bile ute-

16 C. Schmitt, nats. deto, str. 97.

169168

drugoga reda dob.ar deo Hrvata izrnedu dva rata - nesamo msta5e, ved i Hrvatska seljadka stranka - ponovoposvetio svom glavnom oilju, stvaranju >>separatne<., ti.Nezavisne Drtave Hrvat,ske. Cak je odrnah po ujedinje-nju, a pre donoSenja Vidovdanskog ,ustava, dok se jodnije pouzdano znalo kakvo ie biti ,drZavno'uredenje Kra-ijevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Stjepan Radii organi-zovao masov,no potpisivanje peticije za uspostavijanjeNezavisne Hrvatske Rqpublike.

Drugi razlog za ujedinjenje takode je bio stvarprocene vlastitog nacionalnog interes,a. Znajuti ,kakvasr.rdbina odekuje po,raZene Nemce, Austrijance i Madare,Hrvati su u5li u Jugoslaviju sa Zeljom da ne budu medttporaZenim narodim,a.'u Stoga su se bl,ag:ovremeno priklju-titri pobednidkim Srbirna sa uverljivim obja.Snjenjem daje r.ed o jedinstvenom trointernom nanodu. U protivnom,kao lojalni podanici dvojne Monarhije, pro'Sli bi gore odVladara koii su poto,njim mirovnim ugovorima izgubilipolovinu rsvoje negdaSinie drZavne teritorije. "A Sto seSlovenaca tide, njirna je ujedinienje bilo jed,ini nacionalnispas. Da se nis'r.r ujedinili sa Srbima, progutali bi ihAu'strijanci i Italijani...'a

Slidne zamerke mogle su se uputiti i srrpskoj strani,koja se takode rukovodila odgova'raiuii'rrr procenamavlas,titog interesa. Iznad svega, Srbirna je u tom trerrutkuZivotno stalo do uied'injenja sa Hrvatima i Slovsncimada bi time sruSili Austro-Ugarsku, ,svog glavnog i vednognepr.ijatelja." Jer, izmedu Srbije i Austro-Uganske nijepostojao obidan sukob interesa koji bi se pod odrede-nim 'uslovima mogao prevaziii, vei takoreii prirodno,egzistencijalno nepniiateljstvo koje s€ u na8eh nijenaoglo otkloniti dok jedna strana ne uniBti.drugu. U sv,omduvenom govoru od 17. septembra 1655. godine Kromvel(Oliver Cromwell) je na sledeii naiin uver,avao Englez,eda su im Spanci prirodni neprijatelji:

'>Ako, dakle, pro,naotrimo naie neprijatelje, the Ene-3j9s of the very Being o,f this Nation (rrepnijatelje,samogBida ove Nacije): 'Why, truly, your greal E *iy i,s theSpaniard? He is a natural enemy. He is natuially so;-

t, Vrene snrti, sv, 6, str. 16?.ra Vreme s?rrti, sv. 6, str. 168.ri Greinik, str. 2g;1.

he is naturally so throughorut - by reason of that enmitythat irs in hi,m against whatsoever is o,f God. Whatsoeveris of God which is i,n you, or which may be in you.'(ZaKto je va5 veliki neprijatr:lj odirsta Spanac? On jepri'rodni neprijatelj; On je to po pr,irodi; on je to poprirodi potpuno, - zbog neprijateljstva koje je u njemuprotiv bilo dega Sto je od Boga. Bilo dega Sto je od Boga.a $to je u vama ili bi moglo biti u vam,a). Tada opetponavlja: Spanac je naS neprijateli, njegovo enmity isp'ut into him by God (neorijateljstvo je Bog usadio unjega); on je natural enemy, the providenti'al. enemy(prirodni neprijatelj, neprijatelj po providenju), a o,najkoji ga drLi za accidental enemy (nebitnog neprijatelja)ne poznaje Pismo i stvari boZje, koji je rekao: ja 6ustaviti neprijateljstvo izmedu seirrena tvojega i semenanjezin,a (Prva knjiga Mojsijeva, III, 15); s FYancuskomse moZe zakljuditi mir, ali ne s,a Spanijom, jer je onapapistidka drZava, ;a papa se pridrZava mira sarno, dokleto hode...1d

U ovom,reditom govoru, koji je Karl Smit smatraovrhuncem u prepoznavanju pravih nepriiatelja, Krornvelnavodi lazlog zbog kojeg je Spanija prirodni tli egzi-stencijalni nepriiateli Engleske. Kako je udvrSdenje En-gleske drZave dovelo' do raskola izmedu anglikanske9r\ve ,i rimskog pape, papizarrn je bio najveca prretnjakako njenoj drZavnoi tako i njeno,j vers,koj' samostlhrosii.Osnorrno up,or,i5te papizma bito j-e m katotitkoi Spanijii otuda su Spanci bili glavna i vedna pr,etnja bngieskolnezavisnosti. U stvari, ove dve drZave biile su utemeljenena suprotstavljenim, medusobno nepomirljivim naielima.Zbog rikonkvirste i svojih poseda i interesa"u Italiii, Span-ci su bili veii katolici i od samog pape, a Spanijl je-bilastoZer katolida'nstva u Ewopi i naj,sigurnija-brana Lvakojigpsi, anglikanizm'u ili protestantiizmu. Odvajanjem anlgli,kanske crkve od Rima i uspostavljanjeni oso,benogcezaropapizma, Engleska je dovela u pitanje sarnu bitKatollaadrstva - vrhovnu i nepr:ikosnovenu vlast rimskogPape kao naslednika sv. Petra., .Izmedu Srbije i Aus,trougarske postojala je istovrsnauzaJamna nepomirljivo,st nadelA na kojima rsu bile ute-

16 C. Schmitt, nats. deto, str. 97.

169168

I

meljene. Od Karadorda i Milo3a Obrenovida Snbija seoarvilala kao nacionalna drLava srpskog naroda' Qtog,a iete1il; ujedinjenju svih delova srpskog naro'da \.it i:Ziveo ne samo u dvema srpskim drZavama - Srbiji iCrnoj Gori - vei i u granic,ama dva ,susedna carstva- iustro-Ugarskoj i Turskoj. Austro-Ugarska j'e, pak,bila mnogoiacionalna drtzava sa kutrturrno'istorijsk'omsuprematij-o,m Austriianaca i'drZavno-pravnom hegemo-nijom Austrijanaca i Madara. Vec zbog svog mnogona-cio,nalnog ,sastava i dualizma u svojoi drZavnoj 'strukturi,

Austro-Ugarska je imala nadnacionalni kulturno-i,storij-ski identitet koji ie svoi iegitirnitet cnpeo iz neprekidnogvekovnog kontinuiteta Habzbur5ke Monarhije, nrepokoleb-ljive verrnosti Sveto;j stolici i katolidanstvu i istoriisrkihzasluga za odbranu Ewope od hrrske najezde na tompredzidu hri$ianstva.

Kao takve, Srbija i Austro-Ugarska ;su bile u nepo-rn-irljivo,m sukobu. Kao naciornalna drZava, Sr'bija je bilajabuka razdora za Austro-Ugarsku, jer je, s jedne strane,teZitra prirodnonr uiedinjeniu sa Srbima ru sastavu dvojneMonarhije, Sto bi zrrrad;ilo ,o'tkidanje pojedrinih del'ovaAustro-Ugarske (Bosne i Hercegovine, a moZda i Vojvo-dine), dok je, s druge str:ane, bila primer za mgled dnugirnmanjinskim slovenskim narodirna (Hrvatim,a, Cesi'ma, Slo-vencirna i Slovacima) da podu istim putem stvananjavlastite nacionalne drZave, 5to bi dovelo do raspada Au-stro-Uganske. Kao moina i dugovedna katolidka d.ri.avakoja je te7rila da preko B,alkana prod'ne ,na Istok i preuz-me izgubliene posede Osnr,anlijskog Carstva, tog posu-stalog b'otresnika na Brosfonu, Austro-Ugarska je bilastra3na pretnja nsTayirs,noj i pravoslavnoj Srbiji. U sused-stvu takve Austro-Llgarske Srbi nisu mogli i,mati m'inai spokoja.

Kako su. dakle, ove dve strsedne drZave, zbog raz-liditosti nadela nra kojem su podivale, bile m egzistenci-jalnom, rnepomirliivom s,tlkobu, ,obe ,sm nastojale da upogodnom trenutku ,uniSte onu 'drugu. Austrougansilrojvladi se udinilo da ie ubistvo Franca Ferd,inanda u Sa-rajevu dovol'ian izgovor da vojnom silom pregazi maluSrbiju i zbriSe je sa politidke karte Evrope. Pred slidnimizborom bila ie Srbija 1918. godine porsle pro,boja solun-skog fronta ri poraza austr.ougarske vojske. Srbija je tada

mogla da b,ira izmedu velike Srbije, koja bi obuhvatalaskoro sve Srbe na B,alkanskom poluostrvu, 5to je bilozajemdeno Londonskim ugovorom saveznika iz 1915. go-dine, i zajednidke ,drZave JuZnih Slovena u kojoj bi se,pored Srb,a, na5li i Hrvati i Siovenci. Prva mogu6nostizbor,a, koja je za Snbe bil,a najpovoljnijLa, zn:adila bi osta-janje Hrvatsl<e i Slovenriie izvan srp'ske drZave. A to biu krajnjoj liniji moZda omoguiilo opstanak Austro-Ugar-ske u znatno suienim gr.anicama, po5to bi bilo maloverovatno da bi pobednidke sile dopustile Hrvatima iSiovencima. kao porai.enim podanicima dvojne Monar-hije, da stvo,re ,svoje nez,avisne 'drZave kada vei o'ni saminiisu bili kadri d'a isvoje pravo na sarnoopredeljenje po,t-krepe silo.un vlastitog oruZja. I upravo zbog ovog razlogapobednidki Srbi se odluduju za stvar,anje Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca, jer je to bio jed:ini ,nadin da ser:azbije Austro-Ugarska. taj osnovni i nepornirljivi ne-prijatelj Srbiie.

Tako je flodlo do primetmog raskoraka izmedu javnihdeklanacija i potajnih odekivanja i Zelja. I Slovenci iFtrrvati i Srbi j,avno su isticali da ih u zajednidku drZavuvodi br:atska ljubav i duboko osedanje da su jedinstvennarod sa dve vere i tri imena. A 'u ,stvari, Slovenci iHrvati su rrusto,jali da se prebace u tabon pobednika isaduvaju svoje nacio,nalne teritorije koje je htela da p,ri-grabi Italija, dok "su Srbi Zeleli da sruSe Austno-Ugarskui stvore veliku drZavu sposcbnu da rse odbr:ani od ne-madke pretnje izrair.ne u osvajadkoi devizi -Dnang niachOsten*. To je i navelo eosiievog Zivojtna Mi5dia na su-morno predvidanje da ie se to, vajno ujedinjenje izw"Sitine samo preko srpske krvii vei i n'a meduso,bnim brat-skim podval,ama.'? Jer, kako se to kasnije pokazalo, glavnipokretad tog ujedinjenja nisu bili bratska ljubav i ZarkaZeija da se Zivi u iedinstvenoj d,rZavi vei obostrani radunsro n€rovflopr:avnim ulozima.- Ujedinjenju ,u zajednidkiu drZavu nisu, medutim, pret-hodile sa,mo privremene zablude ili svesne ,obmane i sebei sveta o nacionalnorm iedinstvu tri rrazlidita naroda, nitisu mu iskljudivo doprinela ,obostnana odekivanja da iese njime postici neki drugi, vaZn:iji citj. - oiuvanje

l i Vreme srnrt i , sv.6, str. 168.

t7 l170

^I-

I

meljene. Od Karadorda i Milo3a Obrenovida Snbija seoarvilala kao nacionalna drLava srpskog naroda' Qtog,a iete1il; ujedinjenju svih delova srpskog naro'da \.it i:Ziveo ne samo u dvema srpskim drZavama - Srbiji iCrnoj Gori - vei i u granic,ama dva ,susedna carstva- iustro-Ugarskoj i Turskoj. Austro-Ugarska j'e, pak,bila mnogoiacionalna drtzava sa kutrturrno'istorijsk'omsuprematij-o,m Austriianaca i'drZavno-pravnom hegemo-nijom Austrijanaca i Madara. Vec zbog svog mnogona-cio,nalnog ,sastava i dualizma u svojoi drZavnoj 'strukturi,

Austro-Ugarska je imala nadnacionalni kulturno-i,storij-ski identitet koji ie svoi iegitirnitet cnpeo iz neprekidnogvekovnog kontinuiteta Habzbur5ke Monarhije, nrepokoleb-ljive verrnosti Sveto;j stolici i katolidanstvu i istoriisrkihzasluga za odbranu Ewope od hrrske najezde na tompredzidu hri$ianstva.

Kao takve, Srbija i Austro-Ugarska ;su bile u nepo-rn-irljivo,m sukobu. Kao naciornalna drZava, Sr'bija je bilajabuka razdora za Austro-Ugarsku, jer je, s jedne strane,teZitra prirodnonr uiedinjeniu sa Srbima ru sastavu dvojneMonarhije, Sto bi zrrrad;ilo ,o'tkidanje pojedrinih del'ovaAustro-Ugarske (Bosne i Hercegovine, a moZda i Vojvo-dine), dok je, s druge str:ane, bila primer za mgled dnugirnmanjinskim slovenskim narodirna (Hrvatim,a, Cesi'ma, Slo-vencirna i Slovacima) da podu istim putem stvananjavlastite nacionalne drZave, 5to bi dovelo do raspada Au-stro-Uganske. Kao moina i dugovedna katolidka d.ri.avakoja je te7rila da preko B,alkana prod'ne ,na Istok i preuz-me izgubliene posede Osnr,anlijskog Carstva, tog posu-stalog b'otresnika na Brosfonu, Austro-Ugarska je bilastra3na pretnja nsTayirs,noj i pravoslavnoj Srbiji. U sused-stvu takve Austro-Llgarske Srbi nisu mogli i,mati m'inai spokoja.

Kako su. dakle, ove dve strsedne drZave, zbog raz-liditosti nadela nra kojem su podivale, bile m egzistenci-jalnom, rnepomirliivom s,tlkobu, ,obe ,sm nastojale da upogodnom trenutku ,uniSte onu 'drugu. Austrougansilrojvladi se udinilo da ie ubistvo Franca Ferd,inanda u Sa-rajevu dovol'ian izgovor da vojnom silom pregazi maluSrbiju i zbriSe je sa politidke karte Evrope. Pred slidnimizborom bila ie Srbija 1918. godine porsle pro,boja solun-skog fronta ri poraza austr.ougarske vojske. Srbija je tada

mogla da b,ira izmedu velike Srbije, koja bi obuhvatalaskoro sve Srbe na B,alkanskom poluostrvu, 5to je bilozajemdeno Londonskim ugovorom saveznika iz 1915. go-dine, i zajednidke ,drZave JuZnih Slovena u kojoj bi se,pored Srb,a, na5li i Hrvati i Siovenci. Prva mogu6nostizbor,a, koja je za Snbe bil,a najpovoljnijLa, zn:adila bi osta-janje Hrvatsl<e i Slovenriie izvan srp'ske drZave. A to biu krajnjoj liniji moZda omoguiilo opstanak Austro-Ugar-ske u znatno suienim gr.anicama, po5to bi bilo maloverovatno da bi pobednidke sile dopustile Hrvatima iSiovencima. kao porai.enim podanicima dvojne Monar-hije, da stvo,re ,svoje nez,avisne 'drZave kada vei o'ni saminiisu bili kadri d'a isvoje pravo na sarnoopredeljenje po,t-krepe silo.un vlastitog oruZja. I upravo zbog ovog razlogapobednidki Srbi se odluduju za stvar,anje Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca, jer je to bio jed:ini ,nadin da ser:azbije Austro-Ugarska. taj osnovni i nepornirljivi ne-prijatelj Srbiie.

Tako je flodlo do primetmog raskoraka izmedu javnihdeklanacija i potajnih odekivanja i Zelja. I Slovenci iFtrrvati i Srbi j,avno su isticali da ih u zajednidku drZavuvodi br:atska ljubav i duboko osedanje da su jedinstvennarod sa dve vere i tri imena. A 'u ,stvari, Slovenci iHrvati su rrusto,jali da se prebace u tabon pobednika isaduvaju svoje nacio,nalne teritorije koje je htela da p,ri-grabi Italija, dok "su Srbi Zeleli da sruSe Austno-Ugarskui stvore veliku drZavu sposcbnu da rse odbr:ani od ne-madke pretnje izrair.ne u osvajadkoi devizi -Dnang niachOsten*. To je i navelo eosiievog Zivojtna Mi5dia na su-morno predvidanje da ie se to, vajno ujedinjenje izw"Sitine samo preko srpske krvii vei i n'a meduso,bnim brat-skim podval,ama.'? Jer, kako se to kasnije pokazalo, glavnipokretad tog ujedinjenja nisu bili bratska ljubav i ZarkaZeija da se Zivi u iedinstvenoj d,rZavi vei obostrani radunsro n€rovflopr:avnim ulozima.- Ujedinjenju ,u zajednidkiu drZavu nisu, medutim, pret-hodile sa,mo privremene zablude ili svesne ,obmane i sebei sveta o nacionalnorm iedinstvu tri rrazlidita naroda, nitisu mu iskljudivo doprinela ,obostnana odekivanja da iese njime postici neki drugi, vaZn:iji citj. - oiuvanje

l i Vreme srnrt i , sv.6, str. 168.

t7 l170

^I-

nacional:eih teritorija iii uni5tenje Austro-Ugarske - vecsu ga ornogudila i nepotpuna sazrnanja o medtasobnimsupro,tnostima i razlikama. Do ujedinjenja Srba i Bugarau zajed,nidku drZavu inije doilo rne samo zbog Slivnice(1885) i Bregalnice (1913), supnotstavljenih pretenzijadveju dinastija i spora oko Makedonije, ved i zbog togaito su 'i jedna i druga strrana do,bro znale ne $aqlo onoSto ih spaja vei i orro, Sto ih razdvaj,a. Iznenada otvorenamogudnorst izbo,ra i nuZna nacioalalnore opstanka navelisu Srbe, Hrva'te i Slovence d,a se napredac ujedine u za-jednidku drZavu, ,a da pri tom rrisu dobro promislili iraspravili ono Sto rih tr tom momentu razdvaja. Tek jepotornje trugidno iskustvo medunacionalnih sukoha rnnogedovelo do svesti o d,ubokim, teSko, premostivirn razlikarnakoje sn raz,dvaj,ale tek ,ujedinjene narod,e. To zadocnelo-saznanje'imao je na umu i Do,br,ica Cosii kada je u ustapr te BoZidara stavio sledeie upoz.,orenje doktot'u MihailuRadiiu, koji je :iskreno vero\nao 'da su Srbi. Hrvati i Slo-venci uistinu brada:

,'Mi i katol,ici zaj,edno da napredujemo i brats,ki de-limo zlo ri dobro? S njima koji po Bosni pcve5a5e srpskesveitenike, a dim predo5e Drinu, najpre ve5aj'u pravostrav-ne ,sve5tenike?. . Ne vidi5 da su nas vekovi razdvojili, apape i biskup,i granice u dulama i gl,avanea udarili tojna5oj braci. U njima se uZilila katolidka m,rZnj,a protivnas... S nama ie isti samo srpski narod preko Drine iSave, i dokle su oni, ,dotle nam je i gnanica. Ako je, ned,aj boZe, pomal<nemo dalj,e; mi .cemo se s naSorn kato-lidkom ,braiom poklati dim se u jednom tor-u i pod jed-nirn krovom nademo. Z;aista, Radiiu, sarno' se mirro,m iu miru ujedinjuiu narodi. I neka to udine na6i unuci, akcrim tr,eba. A mi 5to d,anas ratuje,mo pord zastavarna dvacana i dve vere, najbolje bi b,ilo i za iedne i za drugeda ,okondamo rat na grarricama koje su vere u na5rimdu5ama i medu rram,a udaril:e..<18

trinaest godina kasnije Dobrica eosii je ovo neugod-no saznanje izrekao i u vlastito irrne kada j'e iu'pozorioda se su5tinski, istorijski uzroci jugorsl,ovenske dramenalaze "u nej,edinstvenirn mo,tivima i nepovolinim uslo-vinra ujedinjenja Srba, Hrvata i Sl,ovenaca u zajednidku

18 Vrerte smrti, sv, 4, str. 1?9-180.

172

drZavu na samom k-raju prvog svetskog rata. .. To ujedi-njenje, ostvareno preko ratnog rova, nije kod Srba, Hr-vata i Slovenaca, bilo istim ciljevirna motivi,sano, ni r,av-nopravnim ulozima ostvareno'. Ostvarerno u najnesr"einijimokolnostima, posle uZasnog bratoubiladkog (i ve,rsko€) ra-ta, koji se vodio na b,alkansko'm boji5fiu ord 1914. do 1918.goding rata ,u kojem su Hrvati, Slovenci, bosanrski rnusli-mani i dnugi Sloveni iz Austro-Ugar.ske pod habzbur5komzastavom i pnimo,rano r,atovali pro,tiv S,rbije, to ujedinje-nje je b,ilo ujedinje'nje ,ratnih pobednika t po'raZenih,oslobodil,aca i oslobode,nih. A u istoriji, oslobodioci nikadnisu bili samo oslobodi,oci, niti su oslsbodeni ikad pnav-dom, istinom i lo,jalno5iu uzvratili svojirn osilobodioci-rna...'o Ove nepovoljne okolnosii pod kojima je ujedinje-nje izvr5eno neprestano su stvarale zlu krv, pa su kaotakve bile od ogromnog politidkog, mor:alnog i psiholo5-kog uticaja na celokupni Zivot no,ve drZave,

JoS veda neprilika bila je u tome 5to se ,slidne ne-povoljne okoJnosti ponovile i' ,prrilikorn stvaranj,a druge,avnojevske Jugorsl,avije. I o'na je uspostavljena u grndan-skom, bratoubiladko,m ratu koji je za pojedine narodeznadio istinski genocid, mnogo teZi od onog koji je uprvorm ,svetsko,m ratu podinil,a austrougarska voj,ska u po-jedinim delovima Srbije. Zato je dnuga Jugoslavija, posleprividnog jednoglasja zbog spoljne opasnosti i bliskogseianja na uZase minulog gradanskog rata, ponovo u5lau jo5 veii vrtlog medunacionalnih nesponazr-trnla i suko,ba,koji mogu da dovedu u pitanje i sam njen opstanak kaozaiednidke dri.ave.

2. Kobne posledice ujedinjenja

Nije, na ialo'st, trebalo dugo dekati pa d,a ovakonedovoljno promiSljeno i na lod nadin iizvedeino ujedi.njenje 1918. godine u zajednidku driavu najpre izneverinade }roie su u nju polagane, a potorn do'vede i do kob-lih posledica. U prosudivanju sudbine ove zaiednidkedrZave Cosicev Vuka5in Katii nije knio svoje veliko

, , tt -.Iugoslavija - drZava izneverenih odekivanja i neizwesne

oltduinosti-, KnjiZevne novine br. ?6b od 1. decembra 1gBB, str. b.

^L^

173

nacional:eih teritorija iii uni5tenje Austro-Ugarske - vecsu ga ornogudila i nepotpuna sazrnanja o medtasobnimsupro,tnostima i razlikama. Do ujedinjenja Srba i Bugarau zajed,nidku drZavu inije doilo rne samo zbog Slivnice(1885) i Bregalnice (1913), supnotstavljenih pretenzijadveju dinastija i spora oko Makedonije, ved i zbog togaito su 'i jedna i druga strrana do,bro znale ne $aqlo onoSto ih spaja vei i orro, Sto ih razdvaj,a. Iznenada otvorenamogudnorst izbo,ra i nuZna nacioalalnore opstanka navelisu Srbe, Hrva'te i Slovence d,a se napredac ujedine u za-jednidku drZavu, ,a da pri tom rrisu dobro promislili iraspravili ono Sto rih tr tom momentu razdvaja. Tek jepotornje trugidno iskustvo medunacionalnih sukoha rnnogedovelo do svesti o d,ubokim, teSko, premostivirn razlikarnakoje sn raz,dvaj,ale tek ,ujedinjene narod,e. To zadocnelo-saznanje'imao je na umu i Do,br,ica Cosii kada je u ustapr te BoZidara stavio sledeie upoz.,orenje doktot'u MihailuRadiiu, koji je :iskreno vero\nao 'da su Srbi. Hrvati i Slo-venci uistinu brada:

,'Mi i katol,ici zaj,edno da napredujemo i brats,ki de-limo zlo ri dobro? S njima koji po Bosni pcve5a5e srpskesveitenike, a dim predo5e Drinu, najpre ve5aj'u pravostrav-ne ,sve5tenike?. . Ne vidi5 da su nas vekovi razdvojili, apape i biskup,i granice u dulama i gl,avanea udarili tojna5oj braci. U njima se uZilila katolidka m,rZnj,a protivnas... S nama ie isti samo srpski narod preko Drine iSave, i dokle su oni, ,dotle nam je i gnanica. Ako je, ned,aj boZe, pomal<nemo dalj,e; mi .cemo se s naSorn kato-lidkom ,braiom poklati dim se u jednom tor-u i pod jed-nirn krovom nademo. Z;aista, Radiiu, sarno' se mirro,m iu miru ujedinjuiu narodi. I neka to udine na6i unuci, akcrim tr,eba. A mi 5to d,anas ratuje,mo pord zastavarna dvacana i dve vere, najbolje bi b,ilo i za iedne i za drugeda ,okondamo rat na grarricama koje su vere u na5rimdu5ama i medu rram,a udaril:e..<18

trinaest godina kasnije Dobrica eosii je ovo neugod-no saznanje izrekao i u vlastito irrne kada j'e iu'pozorioda se su5tinski, istorijski uzroci jugorsl,ovenske dramenalaze "u nej,edinstvenirn mo,tivima i nepovolinim uslo-vinra ujedinjenja Srba, Hrvata i Sl,ovenaca u zajednidku

18 Vrerte smrti, sv, 4, str. 1?9-180.

172

drZavu na samom k-raju prvog svetskog rata. .. To ujedi-njenje, ostvareno preko ratnog rova, nije kod Srba, Hr-vata i Slovenaca, bilo istim ciljevirna motivi,sano, ni r,av-nopravnim ulozima ostvareno'. Ostvarerno u najnesr"einijimokolnostima, posle uZasnog bratoubiladkog (i ve,rsko€) ra-ta, koji se vodio na b,alkansko'm boji5fiu ord 1914. do 1918.goding rata ,u kojem su Hrvati, Slovenci, bosanrski rnusli-mani i dnugi Sloveni iz Austro-Ugar.ske pod habzbur5komzastavom i pnimo,rano r,atovali pro,tiv S,rbije, to ujedinje-nje je b,ilo ujedinje'nje ,ratnih pobednika t po'raZenih,oslobodil,aca i oslobode,nih. A u istoriji, oslobodioci nikadnisu bili samo oslobodi,oci, niti su oslsbodeni ikad pnav-dom, istinom i lo,jalno5iu uzvratili svojirn osilobodioci-rna...'o Ove nepovoljne okolnosii pod kojima je ujedinje-nje izvr5eno neprestano su stvarale zlu krv, pa su kaotakve bile od ogromnog politidkog, mor:alnog i psiholo5-kog uticaja na celokupni Zivot no,ve drZave,

JoS veda neprilika bila je u tome 5to se ,slidne ne-povoljne okoJnosti ponovile i' ,prrilikorn stvaranj,a druge,avnojevske Jugorsl,avije. I o'na je uspostavljena u grndan-skom, bratoubiladko,m ratu koji je za pojedine narodeznadio istinski genocid, mnogo teZi od onog koji je uprvorm ,svetsko,m ratu podinil,a austrougarska voj,ska u po-jedinim delovima Srbije. Zato je dnuga Jugoslavija, posleprividnog jednoglasja zbog spoljne opasnosti i bliskogseianja na uZase minulog gradanskog rata, ponovo u5lau jo5 veii vrtlog medunacionalnih nesponazr-trnla i suko,ba,koji mogu da dovedu u pitanje i sam njen opstanak kaozaiednidke dri.ave.

2. Kobne posledice ujedinjenja

Nije, na ialo'st, trebalo dugo dekati pa d,a ovakonedovoljno promiSljeno i na lod nadin iizvedeino ujedi.njenje 1918. godine u zajednidku driavu najpre izneverinade }roie su u nju polagane, a potorn do'vede i do kob-lih posledica. U prosudivanju sudbine ove zaiednidkedrZave Cosicev Vuka5in Katii nije knio svoje veliko

, , tt -.Iugoslavija - drZava izneverenih odekivanja i neizwesne

oltduinosti-, KnjiZevne novine br. ?6b od 1. decembra 1gBB, str. b.

^L^

173

razodarsnje: -Jugoslavija. njegov politiiki ideal, propalaje sarnim svojim stvaranjem...to A ono Sto je od nje ostalodaieko je od tog ideala, jer je ,,Livot p'otpu,no, por'az,iojugoslovensku ideiuo.'l Stavi5e, Jugo,slavij,a je podela dapropada onog istog dasa kada je i stvorena, pa su otudehili mali izgledi da ie preZiveti rat koji se pomaljao navidiku kad vec nije bila u staniu da u rnir'u oduva svo,jeunutna5nj,e jedinstvo. U godirnama pred r:at to izgledasamo jo5 Srb;i nisu shvatili. Tato ,,! svom duievnom bu-nilu i raspadu, 'tt nekoirn kobnom r:askoraku sa svojimm,oguinostima, vrsrnenom i svetom, jo6 nisu sagledaliobmanu i laZ svoje ratne pobed,e, pa ne razumeju niz.aSto ih mrze oni za dije su osldbodenje izginuli, za5to ihnjihova braia ne smatnaju braiom?.."

U svom Vrentenu zla Cosi6 nije p,nikazao sarn^*o pri-rodu srpskog r,azodarenja u Jugosiaviju izmetlu dva ratavei je razjasnio i glavne razloge koji su doveli do togada Jugoslavija, kao drZava -u kojo,j nema nideg vrednogza duva'nje.., postane lak plen unutraSnjih i spoljnih ne-prijatelja. Prvi i osnovni razlog unutra,Snjeg gaskola ibuduie propasti prve Jugoslavije bilo je hrvatsko pitanje.UKavSi u Jugoslaviju da bi ,saduvali svoje nacionalneteritonije, oHrvati su odmah po ujedinjenju, nezadovoljninjim, staii svim sredstvima da ruSe zajednidku drZavu...'sPojedinci poput Cosiievog Slobodana

-Jovanoviia, drZali

su se preda3njeg iskustva, pa su verovali d,a su Hrvatistar:i parnidari i vediite svadalice ko,'ii se, baS kao i uAustro-Ugarskoj, tuZakaiu i traLe na5vece, a potom setlire sa malim.'n Nevolia je. medutim, bila u tome Stose, za r:azliku od svoje negda5nje politike u drZarmimokvirima Ugarske i Austno-Ugarske, Hrvati po prvi putnisu zadovoljavali malim ustupcima. Njih ni uspostavlia-nje Banovine I-Irrratske nije moglo navesti da u ratukoji se prirnic;ao, brane Jugosl,avij'u. A r,azlog ovakvoghrrratskog stava prema zajednidkoj drZavi bio-je eosriie-vom Vuka5inu Katiiu odigledan: -Svakom irezvenom

Snbinu mora biti jasno da Hrvati neie Jugoslaviju*'z5 i

aa .svoj nacio,nabri cilj vide izvan JugosJavije-".". paloiu I m,riefi Srrbe, ier su ih ovi rsilo'm drZali u drZavi kojunisu smatratri svojorn'" Drugirrn redima. Hrvati nisu ose-cali Jugcrslaviju liao su)oiu ved kao tudu, tj. srpsku d1-Lavu, {e su se trudili da u ,miru otkinu o'd nie-za- svojubanovinu Sto vi5e vlasti i auto,nomnih pravla, da bi po-tom, po ,izbijanju rata, tu zajednidku drZavu bez milostii gniZe -qavesti odmah ostavili n'a cediiu.

" Druga nepovo,ljna okolnost u kojoj su Ooisic'evi ju-

naci videli jasan nagove5taj propasti prve JugosJ,avijebio je raziidit odaro,s pojedinih jugoslove'nskih narodaprenn spoljnom nepnijatelju. U svakoi drzavi mogui'neiu. iako nisru dobrododle, velike razlike u stavu prernab,itnirn ekononrskim, socij'ahrim i politidkim pitanjima,koje mogu dovesti do ozbiljnih razmirica i unutradnjihsukoba. AU je manje'vGe jedinstven stav prema spolj-nim opasnostirna i po;tencijalnri'm ili aktuelnim nerprijate-lj,i,ma osnovni..pokazatelj dvrstine i unutraSnjeg jedinstvadate drZave i-:njene sp-osoibnosti dra op,stane u velikim ineodekivanim isku5e'njima. I oblnuto. "DtrZava..

- veliCo,siiev Vuka5in Katii - -diji narodi nem,aju 'isti odnosprema spoljnom neprijatelju, nema r'azl,orga ni da po-stoji.*'s lli jo5 tadnije, >rne moZe da po,s'toji-.2s

Sudb,ina prve Jugoslavije bila je zapeiaiena onogtrenutka kada su niena dva najveda naroda - Hrvati iSrbi - potel,i da r:azlidito odreduj,u spo,ljne prijatelje ineprijatelie. Kako su Hrvati po svakru cenu Zeleli daizadu iz Jugoslavije i strnore svoju nezavisnu nacionalnudrZavu, vezali su se za nacistidku Nemaikru i faSistiikuItaliju, koje su bile sprernne da rim u tom naumu pom.og-'nu. Srbi su se, pak, zbog svoje tradicije i nacionalnihc:iljeva, vezali z,a svl'ropske demokratske zemlje. Frart-cusku i Englesku. Zato je 16. avg'tnta 1940, neposredncuodi ne,madkog nap'ada n,a Poljsku, Vlatko Madek i mogaoda izjavi: -Ako Srbi krenu levo, mi iemo morati desno.

20 Greinik, str. 128.21 Creinik, str. 292.22 Greinik. str. 129.2r Greinik. str. 832.2a Greinik, str. 339.

li Creinik, str. 337.26 GreEnik, str. 362.27 Otpailnik, Beograd, Beogradski izdavadko-grafidki zavod,

1986, str. 44L-442.28 Greinik. str. 362.2e lbid,em.

174

,Ir-

1 7 5

razodarsnje: -Jugoslavija. njegov politiiki ideal, propalaje sarnim svojim stvaranjem...to A ono Sto je od nje ostalodaieko je od tog ideala, jer je ,,Livot p'otpu,no, por'az,iojugoslovensku ideiuo.'l Stavi5e, Jugo,slavij,a je podela dapropada onog istog dasa kada je i stvorena, pa su otudehili mali izgledi da ie preZiveti rat koji se pomaljao navidiku kad vec nije bila u staniu da u rnir'u oduva svo,jeunutna5nj,e jedinstvo. U godirnama pred r:at to izgledasamo jo5 Srb;i nisu shvatili. Tato ,,! svom duievnom bu-nilu i raspadu, 'tt nekoirn kobnom r:askoraku sa svojimm,oguinostima, vrsrnenom i svetom, jo6 nisu sagledaliobmanu i laZ svoje ratne pobed,e, pa ne razumeju niz.aSto ih mrze oni za dije su osldbodenje izginuli, za5to ihnjihova braia ne smatnaju braiom?.."

U svom Vrentenu zla Cosi6 nije p,nikazao sarn^*o pri-rodu srpskog r,azodarenja u Jugosiaviju izmetlu dva ratavei je razjasnio i glavne razloge koji su doveli do togada Jugoslavija, kao drZava -u kojo,j nema nideg vrednogza duva'nje.., postane lak plen unutraSnjih i spoljnih ne-prijatelja. Prvi i osnovni razlog unutra,Snjeg gaskola ibuduie propasti prve Jugoslavije bilo je hrvatsko pitanje.UKavSi u Jugoslaviju da bi ,saduvali svoje nacionalneteritonije, oHrvati su odmah po ujedinjenju, nezadovoljninjim, staii svim sredstvima da ruSe zajednidku drZavu...'sPojedinci poput Cosiievog Slobodana

-Jovanoviia, drZali

su se preda3njeg iskustva, pa su verovali d,a su Hrvatistar:i parnidari i vediite svadalice ko,'ii se, baS kao i uAustro-Ugarskoj, tuZakaiu i traLe na5vece, a potom setlire sa malim.'n Nevolia je. medutim, bila u tome Stose, za r:azliku od svoje negda5nje politike u drZarmimokvirima Ugarske i Austno-Ugarske, Hrvati po prvi putnisu zadovoljavali malim ustupcima. Njih ni uspostavlia-nje Banovine I-Irrratske nije moglo navesti da u ratukoji se prirnic;ao, brane Jugosl,avij'u. A r,azlog ovakvoghrrratskog stava prema zajednidkoj drZavi bio-je eosriie-vom Vuka5inu Katiiu odigledan: -Svakom irezvenom

Snbinu mora biti jasno da Hrvati neie Jugoslaviju*'z5 i

aa .svoj nacio,nabri cilj vide izvan JugosJavije-".". paloiu I m,riefi Srrbe, ier su ih ovi rsilo'm drZali u drZavi kojunisu smatratri svojorn'" Drugirrn redima. Hrvati nisu ose-cali Jugcrslaviju liao su)oiu ved kao tudu, tj. srpsku d1-Lavu, {e su se trudili da u ,miru otkinu o'd nie-za- svojubanovinu Sto vi5e vlasti i auto,nomnih pravla, da bi po-tom, po ,izbijanju rata, tu zajednidku drZavu bez milostii gniZe -qavesti odmah ostavili n'a cediiu.

" Druga nepovo,ljna okolnost u kojoj su Ooisic'evi ju-

naci videli jasan nagove5taj propasti prve JugosJ,avijebio je raziidit odaro,s pojedinih jugoslove'nskih narodaprenn spoljnom nepnijatelju. U svakoi drzavi mogui'neiu. iako nisru dobrododle, velike razlike u stavu prernab,itnirn ekononrskim, socij'ahrim i politidkim pitanjima,koje mogu dovesti do ozbiljnih razmirica i unutradnjihsukoba. AU je manje'vGe jedinstven stav prema spolj-nim opasnostirna i po;tencijalnri'm ili aktuelnim nerprijate-lj,i,ma osnovni..pokazatelj dvrstine i unutraSnjeg jedinstvadate drZave i-:njene sp-osoibnosti dra op,stane u velikim ineodekivanim isku5e'njima. I oblnuto. "DtrZava..

- veliCo,siiev Vuka5in Katii - -diji narodi nem,aju 'isti odnosprema spoljnom neprijatelju, nema r'azl,orga ni da po-stoji.*'s lli jo5 tadnije, >rne moZe da po,s'toji-.2s

Sudb,ina prve Jugoslavije bila je zapeiaiena onogtrenutka kada su niena dva najveda naroda - Hrvati iSrbi - potel,i da r:azlidito odreduj,u spo,ljne prijatelje ineprijatelie. Kako su Hrvati po svakru cenu Zeleli daizadu iz Jugoslavije i strnore svoju nezavisnu nacionalnudrZavu, vezali su se za nacistidku Nemaikru i faSistiikuItaliju, koje su bile sprernne da rim u tom naumu pom.og-'nu. Srbi su se, pak, zbog svoje tradicije i nacionalnihc:iljeva, vezali z,a svl'ropske demokratske zemlje. Frart-cusku i Englesku. Zato je 16. avg'tnta 1940, neposredncuodi ne,madkog nap'ada n,a Poljsku, Vlatko Madek i mogaoda izjavi: -Ako Srbi krenu levo, mi iemo morati desno.

20 Greinik, str. 128.21 Creinik, str. 292.22 Greinik. str. 129.2r Greinik. str. 832.2a Greinik, str. 339.

li Creinik, str. 337.26 GreEnik, str. 362.27 Otpailnik, Beograd, Beogradski izdavadko-grafidki zavod,

1986, str. 44L-442.28 Greinik. str. 362.2e lbid,em.

174

,Ir-

1 7 5

Ako oni krenu desno, mi demo levo. Ako dode do rata'ni5ta nam 'drugo' nede ostati, nego da odemo rra suprotnustranu od one koj'u Beograd bude po'drZavao...30 IIi kakoje to Cosiiev Dragi5a Vasii odmah z,apazio: -Biti uveksa neprijrateljinra Srba, to je hrvatska nacionr,abra de-viza.,.xL

Treci dirnilac koji je konadno uverio pojedi:ne Cosi-ieve junake da prvoj Jugoslaviji nema spasa bilo jepneolrraianje mira 'u ,unuttra5nji rat porraZenih protiv po-bed,nika. Vec je nedeno da su pojedini narodi ,uili u Jtl-gosl,aviju sa nejednakim uloz,ima - da su jedni zaw5iliprvi -svetski ra,t kao pobednici, dok su drugi bili na strraniporaZenih. To je stvaralo ,stalnu napetost u njihovimmedusobnim odnosima i sklonost kod nekada poraZenihda se povezuju sa drugim poraZenim silarna Ewope radiizmene versajskog poretka, koj,i su smatrali nepravidnim,pa i razbijanju Jtrgoslavije kao, '"ve5tadk€.., versajske tvo-revine. Otuda je po redima Cosiievog Slobod,ana Jova-noviia, -najve6a zabl.uda srpskog naroda njegovo ubede-nje da je rat zavrSen hiljadu devet stotina osamnaeste.Rat je tada bi,c zavr5e,n samo za ratne pobednike, naboji5tu. A ra,tni poraZenici, u Ewopi i J'ugoslavijri, samirom su podeli svoj r:at. NaSi ratni neprijatelji mir supretvorili u rat protiv rres...8l

Zakljudak koji je iz ovih dramatidnih okol,no,sti Livotar-r zajednidkoi drZavi izveo Cosiiev Vuka^5in Katii bio jeodigled,an: -Jugo'slavija je grobnica srpskog naroda. Bra-neii svoju gro,bnicu. srpski narod ie doZiveti novu kata-strofu. Nemadka i Italija" s,asvim jasno, biie na straniHrvatske. Rat koii je jude podeo, slutim, biie s,rpskakatastrufa.*Bt To je bio, nedvosmislen poziv svirn Srbima,i o,ndainjim i dana,Snjim. da temeljno preispitaju svojbezrezervni stav prema Jugoslaviji ,i poruzdano utvrdeSta su za nju sve Zrtvovali, a iime im je ona uzwatila.Da bi nam olak5ao ovo bolno i ,sumorno rasudivanje,Vuka5in Katii ie ponudio svoje Zivotno iskustvo: "Mismo za Jugoslaviju, za tu ujedinjenu drZavu, trvovaiisvoju slobodu, slobodu Stampe, a pre svega nacionabni

3t Grefnik, str. 363,3t lbiilem.3t Otpadnik, str. 440-44L.:t3 Greinik, str. 338*339.

identitet i ugled najnapr.ednije balkanske drZave. Nas jesatro rat i rni smo bez snage za mir. Ali smo u to'n-tmiru, svu svoju poli,tidk,u pamet utrodili u redemje hrvat-skog piianja 'i sve svoj,e nacionnlne energije u odbranujedne neodbranjive drZave. D'rZava koj,a sre spasava dik-taturom ii policijskorn ideologijorn, Sto je poku5ao kraljAleksandar i to platio, glavom, nema razloga da po,stoji.-3{

Jo,5 je pogubniji ishod ovog zlosreinog ujedinjenjau zajeclnidku drZavu bio u tome Sto je Snbiima zlom imrZnjorn nzvnadeno za onolike Zrtve koje sru podnel.i islogu i uazumevanje koj,ima su se nad.ali. -Od kumanovskebitke 1912. do Cvelkoviievog i Madekovog sporazuma< -.veli Vuka5in Katii *

"prollo j'e sarno 27 godina. A zatih dvadeset i sedam godina, mi smo Sest godina r:atovaliz.a slo,bodu da o,s,tanemo bez slobo'de, izgubili svojudrZavu d,a b,i se r"rjedinili sa dva nama suprotstavljena inepoznata naroda, odrekli se svog identiteta da bi naro-dirna bliskim po sudbini postali najdalji. Od naroda oslo-bodilaca, bez- svoje Zeije i koristi, postal smo narodporobljivai. Od politidkog naroda, ponovo smo postalirrgj;1 . . ..*35

To je, dakle, odluduju6i razlog velikog srpskog razo-carenja u Jugoslaviju koje je moZda najbolje izrazioVukaiin Katii kada je rekao: -Jugoslavija moZe postojatisamo ako joi Zrtvuiemo' slobodu i demokratiju. A ja neiutakvu Jugoslav'iju...36 Je,r, kako pojedini jugoslovenski (oneslovenskim i da ne govorimo) narodi ne Zele da Ziveu ovoj zajednidkoi drZavi, oni se na to moraju primoratisilom, a tada sloboda viSe niie moguina. U takvoj drZaviniie moguian ni pravi demokratski i parlamentarni po-rodak, po5to on podiva n,a nadelu jedan dovek ied,an glasi odluci brrcjne veiine, a nezadovoljne etnidke manjinet,akve odluke po pnavilu ne prihvataju. Otuda JugoslavijucirZe na okupu sarno sila i glupost.sT

Sva ova tugaljiva ,razmatranj,a neuspeha ujedirnjeniai kobne sudbine prve Jugoslavije trebalo su da dovedudo'samoosve5iivania srpskog naroda i nalaZenja odgovorana pitanje Sta da se radi u novonastalim nepovoljnim

" G*J".ilc, str. 332.3i Greinik, str. 366.N Greinik, str. 863.37 Greinik, str. J64.

176

^3.-

1 7 7

Ako oni krenu desno, mi demo levo. Ako dode do rata'ni5ta nam 'drugo' nede ostati, nego da odemo rra suprotnustranu od one koj'u Beograd bude po'drZavao...30 IIi kakoje to Cosiiev Dragi5a Vasii odmah z,apazio: -Biti uveksa neprijrateljinra Srba, to je hrvatska nacionr,abra de-viza.,.xL

Treci dirnilac koji je konadno uverio pojedi:ne Cosi-ieve junake da prvoj Jugoslaviji nema spasa bilo jepneolrraianje mira 'u ,unuttra5nji rat porraZenih protiv po-bed,nika. Vec je nedeno da su pojedini narodi ,uili u Jtl-gosl,aviju sa nejednakim uloz,ima - da su jedni zaw5iliprvi -svetski ra,t kao pobednici, dok su drugi bili na strraniporaZenih. To je stvaralo ,stalnu napetost u njihovimmedusobnim odnosima i sklonost kod nekada poraZenihda se povezuju sa drugim poraZenim silarna Ewope radiizmene versajskog poretka, koj,i su smatrali nepravidnim,pa i razbijanju Jtrgoslavije kao, '"ve5tadk€.., versajske tvo-revine. Otuda je po redima Cosiievog Slobod,ana Jova-noviia, -najve6a zabl.uda srpskog naroda njegovo ubede-nje da je rat zavrSen hiljadu devet stotina osamnaeste.Rat je tada bi,c zavr5e,n samo za ratne pobednike, naboji5tu. A ra,tni poraZenici, u Ewopi i J'ugoslavijri, samirom su podeli svoj r:at. NaSi ratni neprijatelji mir supretvorili u rat protiv rres...8l

Zakljudak koji je iz ovih dramatidnih okol,no,sti Livotar-r zajednidkoi drZavi izveo Cosiiev Vuka^5in Katii bio jeodigled,an: -Jugo'slavija je grobnica srpskog naroda. Bra-neii svoju gro,bnicu. srpski narod ie doZiveti novu kata-strofu. Nemadka i Italija" s,asvim jasno, biie na straniHrvatske. Rat koii je jude podeo, slutim, biie s,rpskakatastrufa.*Bt To je bio, nedvosmislen poziv svirn Srbima,i o,ndainjim i dana,Snjim. da temeljno preispitaju svojbezrezervni stav prema Jugoslaviji ,i poruzdano utvrdeSta su za nju sve Zrtvovali, a iime im je ona uzwatila.Da bi nam olak5ao ovo bolno i ,sumorno rasudivanje,Vuka5in Katii ie ponudio svoje Zivotno iskustvo: "Mismo za Jugoslaviju, za tu ujedinjenu drZavu, trvovaiisvoju slobodu, slobodu Stampe, a pre svega nacionabni

3t Grefnik, str. 363,3t lbiilem.3t Otpadnik, str. 440-44L.:t3 Greinik, str. 338*339.

identitet i ugled najnapr.ednije balkanske drZave. Nas jesatro rat i rni smo bez snage za mir. Ali smo u to'n-tmiru, svu svoju poli,tidk,u pamet utrodili u redemje hrvat-skog piianja 'i sve svoj,e nacionnlne energije u odbranujedne neodbranjive drZave. D'rZava koj,a sre spasava dik-taturom ii policijskorn ideologijorn, Sto je poku5ao kraljAleksandar i to platio, glavom, nema razloga da po,stoji.-3{

Jo,5 je pogubniji ishod ovog zlosreinog ujedinjenjau zajeclnidku drZavu bio u tome Sto je Snbiima zlom imrZnjorn nzvnadeno za onolike Zrtve koje sru podnel.i islogu i uazumevanje koj,ima su se nad.ali. -Od kumanovskebitke 1912. do Cvelkoviievog i Madekovog sporazuma< -.veli Vuka5in Katii *

"prollo j'e sarno 27 godina. A zatih dvadeset i sedam godina, mi smo Sest godina r:atovaliz.a slo,bodu da o,s,tanemo bez slobo'de, izgubili svojudrZavu d,a b,i se r"rjedinili sa dva nama suprotstavljena inepoznata naroda, odrekli se svog identiteta da bi naro-dirna bliskim po sudbini postali najdalji. Od naroda oslo-bodilaca, bez- svoje Zeije i koristi, postal smo narodporobljivai. Od politidkog naroda, ponovo smo postalirrgj;1 . . ..*35

To je, dakle, odluduju6i razlog velikog srpskog razo-carenja u Jugoslaviju koje je moZda najbolje izrazioVukaiin Katii kada je rekao: -Jugoslavija moZe postojatisamo ako joi Zrtvuiemo' slobodu i demokratiju. A ja neiutakvu Jugoslav'iju...36 Je,r, kako pojedini jugoslovenski (oneslovenskim i da ne govorimo) narodi ne Zele da Ziveu ovoj zajednidkoi drZavi, oni se na to moraju primoratisilom, a tada sloboda viSe niie moguina. U takvoj drZaviniie moguian ni pravi demokratski i parlamentarni po-rodak, po5to on podiva n,a nadelu jedan dovek ied,an glasi odluci brrcjne veiine, a nezadovoljne etnidke manjinet,akve odluke po pnavilu ne prihvataju. Otuda JugoslavijucirZe na okupu sarno sila i glupost.sT

Sva ova tugaljiva ,razmatranj,a neuspeha ujedirnjeniai kobne sudbine prve Jugoslavije trebalo su da dovedudo'samoosve5iivania srpskog naroda i nalaZenja odgovorana pitanje Sta da se radi u novonastalim nepovoljnim

" G*J".ilc, str. 332.3i Greinik, str. 366.N Greinik, str. 863.37 Greinik, str. J64.

176

^3.-

1 7 7

okolnostima. Odgovor koji uoti rata daju Cqi:."d j'unaci

vi5e nagoveitava politiku koiu bi. val'ialo vod'lt't nego su)

pr"aut"if:" celovrito i zadovolja,vajuie razre5enje l'uggslo'i"""t"g "Go,rdije'vog dvora. Iako se.rpohazalo da je Zivot

;-t"j A"d"iafq d"z."i postao geiTyestan i tedko pod-

r*stjln, Lto t r"$*a stvar, Jugoslavi'ja ie, u. doba mira,

i aatie'bila njiihova neizbeZna sudrbina' Jedinrro 5to se u

toorr tlsenut*u, Ua.3 krao i danras, moglo udiniti, bilo je

rizjednadenie {:otoZala snpskog sa nowuspostav-ij*,it" poioZai,em drugih naroaa u zajednidkoj .drzavi i

dreauzirnanje odgovanijuiih mera predohra,ne radl zuoia-vanja sa izneinadlrirn i neodekivanirn ivazn,nt'tma'

"Godine 1939. obrazovana je Banrovina Hnvatslae, dimeje uspostavljena osobena asi.metrija u potroZajru hrva,tskog,;nptk?rtg i sloveuradkog naroda. Ilr\xati su samostahro ure-aivali ive posl'ove u-okvir'tr atlt'o'nomnog 'delolicru€la v}astisvoje Banovfuee, a istowerneno su sa Srbirna ii Slovenci'maiUrdi oag'ovarajuieg uidrela u upravljeli'u--Jugiostravijsm'pa i onini potrilinama'u kojirna su fiveli 'Slovenci (Dnav-ik" B"tto-tina) i-Srbi (tzv. srrpsk'e zemlje). Ovo je moralonevesti Srbe'da Zurno i svim snagama 'pnistr:pe nacio-nalnoi mobilizaciji ,i stvaranju novog nacionalnog pm-grarna. -Cim se otvoril,o hrvatsko pitanje* rup-ozory]/aeosiiev Slobodan Jovanovii - "otvoa:ilo se i s,npsko. AkoHnvati traZe etnidke gnanice i rni Srbi moralno obeleZitisvoju etnriiku celinu, postaviti woje gralricg.*38 Ali t" iduvek nrije vodilo re5enju srpskog pitanja ti?vaq Jugo'sla-vij,e. -fu bismo SJ:!bi. . . tf,agieno poere5iJi. nko bisrnobianili samo srpstvo. Mi imamo isve razloge da branirnodrZavnu celinu i J,ugoslaviju, jen je srpski nnrod rasutpo njoj...eo To je'osnovni radog koji ri dan'as vezuje SrbeZa J,trgoslaviju, narravno pod uslovom da nirzu gnatlanidnugoga reda l<oji su prisiljerri da napu3taju sloja ognji-Sta i iraZe utodi5te u "uZoj Srbiji*, vec jednraki u svojirnpravirna, dasti i dostojan:stvu

Doduie, u svojiim roirrxudma Dobrica Cosi6 razmatrai krajnju, granidnu morguinost, koju u dija,logu sa Slobo-danom Jovanoviiem i Dragi:5om Vasidem zastupa Vuka-Sin Katii. Red je o konadno,m r:azre5eniu srpsko-hrvatsko'g

ivoria na kojern poiiva ili pad,a Jugosl,avij;a. PovodomKatiievog dramatidnog upozorenja da je stvaranje Jugo-slavije bjlo srpska -istorijska pogre5ka iz pmrog svetskograta.., Strobodan Jovanovii je razloZno upitao: ,,Gde sugranice_ izmed,u nas i Hrvata? To isto pitanje. - uzw:a-tio je lbtii - -postavio je i kr:alj Aleksandsr rrcrjvodiM,iBi6u, kad mu je o'flaj predlorZio otcepljenje Hwata1920. Ja sam, gospodrine Slo,bodane, d;uboko ubeden da jepitanje grwrioa sa Hrvatima rnnogo la,lde re,liti no Zivetis njima i iuvati p'ostojecu Jugoslaviju...o0

Iako zu moguina razlidita tumaienja ovog krajnjegreSenja, za koje se zaloZio Cosidev Vuka5irn Katii, ne- bise moglo neci d,a je za pisca ovog dijaloga ono bilo samopuki naisaoni ekspeniment. LI pi'tanju je Jedan pol veomaner.lgodne dileme koja vec pooCav,no nr,udi ne samo Dobri-cu Cosiia 'rei i mnoge nj6gove savremenike.

- 3. lstoini greh komunista

. IJ r":oj novijoj istoriji moida nema v,eceg paradoksaod yloge komunista u ru5enju. gnadenju i ponormum naz_gradiv.anju Jugoslavije. Izrnedu- dva ,rata

-vi3e od jednu

deceniju onri su bili najodludniji protivnici jedinstva iintegriteta J]rgoslavije kao drZave. Svako ko je"bio pnortrivJugoslavije bio je sa njima. Jedino ih je viastita rnalo_brojnost i suviSe velika zavisno,st od jedne stran:e silespredavala da u tom razbijatkom naumu odignajm neku3'aiaj'n1j| ulogu. A onda su tgSS. stigle arugiti;"; ,on*-ni'ce iz.Moskve;_pa s,u kormunisti preko noci fostiti velikip-obornici J.ugoslavije i odludni borci za od,uvanje njenogugroZenog integriteta.

Do izvesnog kolebanja u ovom sta,rm hrvatshih ko-Tll.tr prerma Jug_gFla,viji do6lo je p,osle njene ,kapitula-crJe -r proglaSenja Nezavisne DrZave Hrvatske. Tome ienarocito doprinelo saznanje da j,e Sovjetski Savez prot!_I39.-l.t$*Pvenskog arnbasadora u Moskvi i pri,zrn'ao turasntlal(u hrvatsku drZavu, koja je odmrah pod6ta da vr5igqgcid nad Srbima. Dodu5e, nisu se sarno komunistikolebali vei ri ustase i nemadk"

"trrpr"iorr" "f*U,-for;"38 Greinik, str. 360.te lbiilem.

178

to Greinik, str. 339.

179

okolnostima. Odgovor koji uoti rata daju Cqi:."d j'unaci

vi5e nagoveitava politiku koiu bi. val'ialo vod'lt't nego su)

pr"aut"if:" celovrito i zadovolja,vajuie razre5enje l'uggslo'i"""t"g "Go,rdije'vog dvora. Iako se.rpohazalo da je Zivot

;-t"j A"d"iafq d"z."i postao geiTyestan i tedko pod-

r*stjln, Lto t r"$*a stvar, Jugoslavi'ja ie, u. doba mira,

i aatie'bila njiihova neizbeZna sudrbina' Jedinrro 5to se u

toorr tlsenut*u, Ua.3 krao i danras, moglo udiniti, bilo je

rizjednadenie {:otoZala snpskog sa nowuspostav-ij*,it" poioZai,em drugih naroaa u zajednidkoj .drzavi i

dreauzirnanje odgovanijuiih mera predohra,ne radl zuoia-vanja sa izneinadlrirn i neodekivanirn ivazn,nt'tma'

"Godine 1939. obrazovana je Banrovina Hnvatslae, dimeje uspostavljena osobena asi.metrija u potroZajru hrva,tskog,;nptk?rtg i sloveuradkog naroda. Ilr\xati su samostahro ure-aivali ive posl'ove u-okvir'tr atlt'o'nomnog 'delolicru€la v}astisvoje Banovfuee, a istowerneno su sa Srbirna ii Slovenci'maiUrdi oag'ovarajuieg uidrela u upravljeli'u--Jugiostravijsm'pa i onini potrilinama'u kojirna su fiveli 'Slovenci (Dnav-ik" B"tto-tina) i-Srbi (tzv. srrpsk'e zemlje). Ovo je moralonevesti Srbe'da Zurno i svim snagama 'pnistr:pe nacio-nalnoi mobilizaciji ,i stvaranju novog nacionalnog pm-grarna. -Cim se otvoril,o hrvatsko pitanje* rup-ozory]/aeosiiev Slobodan Jovanovii - "otvoa:ilo se i s,npsko. AkoHnvati traZe etnidke gnanice i rni Srbi moralno obeleZitisvoju etnriiku celinu, postaviti woje gralricg.*38 Ali t" iduvek nrije vodilo re5enju srpskog pitanja ti?vaq Jugo'sla-vij,e. -fu bismo SJ:!bi. . . tf,agieno poere5iJi. nko bisrnobianili samo srpstvo. Mi imamo isve razloge da branirnodrZavnu celinu i J,ugoslaviju, jen je srpski nnrod rasutpo njoj...eo To je'osnovni radog koji ri dan'as vezuje SrbeZa J,trgoslaviju, narravno pod uslovom da nirzu gnatlanidnugoga reda l<oji su prisiljerri da napu3taju sloja ognji-Sta i iraZe utodi5te u "uZoj Srbiji*, vec jednraki u svojirnpravirna, dasti i dostojan:stvu

Doduie, u svojiim roirrxudma Dobrica Cosi6 razmatrai krajnju, granidnu morguinost, koju u dija,logu sa Slobo-danom Jovanoviiem i Dragi:5om Vasidem zastupa Vuka-Sin Katii. Red je o konadno,m r:azre5eniu srpsko-hrvatsko'g

ivoria na kojern poiiva ili pad,a Jugosl,avij;a. PovodomKatiievog dramatidnog upozorenja da je stvaranje Jugo-slavije bjlo srpska -istorijska pogre5ka iz pmrog svetskograta.., Strobodan Jovanovii je razloZno upitao: ,,Gde sugranice_ izmed,u nas i Hrvata? To isto pitanje. - uzw:a-tio je lbtii - -postavio je i kr:alj Aleksandsr rrcrjvodiM,iBi6u, kad mu je o'flaj predlorZio otcepljenje Hwata1920. Ja sam, gospodrine Slo,bodane, d;uboko ubeden da jepitanje grwrioa sa Hrvatima rnnogo la,lde re,liti no Zivetis njima i iuvati p'ostojecu Jugoslaviju...o0

Iako zu moguina razlidita tumaienja ovog krajnjegreSenja, za koje se zaloZio Cosidev Vuka5irn Katii, ne- bise moglo neci d,a je za pisca ovog dijaloga ono bilo samopuki naisaoni ekspeniment. LI pi'tanju je Jedan pol veomaner.lgodne dileme koja vec pooCav,no nr,udi ne samo Dobri-cu Cosiia 'rei i mnoge nj6gove savremenike.

- 3. lstoini greh komunista

. IJ r":oj novijoj istoriji moida nema v,eceg paradoksaod yloge komunista u ru5enju. gnadenju i ponormum naz_gradiv.anju Jugoslavije. Izrnedu- dva ,rata

-vi3e od jednu

deceniju onri su bili najodludniji protivnici jedinstva iintegriteta J]rgoslavije kao drZave. Svako ko je"bio pnortrivJugoslavije bio je sa njima. Jedino ih je viastita rnalo_brojnost i suviSe velika zavisno,st od jedne stran:e silespredavala da u tom razbijatkom naumu odignajm neku3'aiaj'n1j| ulogu. A onda su tgSS. stigle arugiti;"; ,on*-ni'ce iz.Moskve;_pa s,u kormunisti preko noci fostiti velikip-obornici J.ugoslavije i odludni borci za od,uvanje njenogugroZenog integriteta.

Do izvesnog kolebanja u ovom sta,rm hrvatshih ko-Tll.tr prerma Jug_gFla,viji do6lo je p,osle njene ,kapitula-crJe -r proglaSenja Nezavisne DrZave Hrvatske. Tome ienarocito doprinelo saznanje da j,e Sovjetski Savez prot!_I39.-l.t$*Pvenskog arnbasadora u Moskvi i pri,zrn'ao turasntlal(u hrvatsku drZavu, koja je odmrah pod6ta da vr5igqgcid nad Srbima. Dodu5e, nisu se sarno komunistikolebali vei ri ustase i nemadk"

"trrpr"iorr" "f*U,-for;"38 Greinik, str. 360.te lbiilem.

178

to Greinik, str. 339.

179

su odmah podele da hapse masone i Jevreje, dok su ko-muniste, zbog oneprijateljskih* odnosa sa Sovjetskim Sa-vezom, ostavljale na miru.

Ovo obostrano kolebanj,e prekinuto je napadom Hit-lera na Sovjetski Savez 22. juna 1941. OrUZana borbakomu,nista pro,tiv stranih zavojevaia znaiila je tada iodludnu odbranu teritorijalnog integri'teta Jugoslavije.Jedino je u pogledru Kosova i Metohije ova politika vo-dedih komunista Jugoslavije bila kolebljiva i neodredena,tako da sve do avgusta 1945. nije bilo srasvirn jasno dali ie Kosovo i Metohija ostati u sastavu Jugoslavije iliie, pak, biti predati Albaniji da bi se ona odobrovoljilaza ulazak u jugorslove,nsku odnosno Balkansku federacijm.U poverljivim razgovonima Tita sa Enverom HodZom iKardelja sa Staljinom sa ovom moguinodiu se, medutim,i dalje radunalo sve dok sredinom 1948. nije Staljrin ras-kinuo sa vodstvom KPJ. Od tada su za ornda5nje vo'decejugoslovenske komunis;te granice Jugoslavije konadne isvete, a njeno un,utraSnje jedinstvo i drrnstina prva inajraZnija briga. I to je potrajalo dvadesetak godin,a,dovoljno da kod znatnog broja ljud,i, narodito mladih,usadi ideiu jugo,slovenstva. A onda je Jugoslavija u51a ukovitlac postepenog institucionalnog razgradivanja i sveudestaliijh nacionalnih sukoba, koji su Jugoslaviju, poCosiievim redirna, udinili zeml'i,o,m" neizvesn-e buduinos-ti.ai Ako vodeii jugoslovenski kornunisti nisu leaini ko.lisu ovom Zalo,snorn ishod,u doprineli. kao stra'nka na vlastiorui su i te kako odgovorni.

Kada u svorn Greiniku i Otpadniku prikazuje naj-dramatidnije fragme,nte ko,munistidke politile prema ni-cionalnom pitanj,u, Dobrica Cosii uvek irna na imu celinuove bolj5evidke strategiie od prvih obavezuiuiih srnernicaiz Moskve pa do dana5njih dana. po njegovom sudu, redje o .makijavelistidkoj strategiji koia ie neprestano upo-trebljavala i zloupo,tre,bljavala nacionalna iezadovol.jslvai 1qk9be zarad drugih politidkih ciljeva, pa i stranih,-sov-jetskih interersa. To je bilo osobeno lukavstvo kornunjs-tidkog _uma odnosrno umeie pretvarania nacionalnog ne-zadovoljstva u r"azarajudu silu za posti2anje dr:ugih, "revo-

, . n.t -{ySo{_aviig - drl,ava izneverenih odekivanja i neizvesne

btrducnosti-, Knjiieune nooine br. ?6b oci 1, decembra 1gg8.

lucionarnih ciljeva - ru5enje versajske Jugoslavije i

"ip""tt"f:""je nroleterske, tj. -ko'mtnristidke diktature u

;;;;;bt;;vlnim drzavarna Balkanske federacije' Ali .su," ti* lukavstvom jugoslovenski k-omunisti podeli da.s\-

;; ;;k o"og t".""tka"kada ih je Komjnterrna na to izri-

frlto o--,,"-"Lr"^1" po4 pnetnjom di 6e biti svrstani u otpad-

itii" i ""p'ri;atLlje

ivetsi<e revolucije ako bez pogovo{'t

ne slede nar-eaUe i uputstva iz Moskve'

Narodito je bila vaLna rezolucija petog pro5i.reno.g

otenuma Izwsnog komiteta Komt[aistidke internaciona]ei-lueo"to*'unskom-pitanju od aprila 1925' kojom je jugo-

itolve1rstcim komunistima zamereno Sto jo5 uvek potce-

niuiu revolucionarni znadaj nacionalnih pokreta i Sto gube

ii viOa >>veoma vaZno po itidko znadenje koje imaju na-

cionalni suko;bi i borbe za vreme kapitalizma, nano6ito,t j"a"to; mnogonacionalnoj drZavi kao Sto je Jugosiavi-

ia.l." -Iriaprotiit* - sledilo- je uprtrtstvo iz Moskve - ;ft6-

inunisti moraju umeti da koncentri5u svu revotrucionanrruenereiiu koia se kriie u pokretima ugnjetenih naciia, u

svrhi "ruSeiia'dikt a[ure vblikosrpske burl'oaziie i ubrza'

nja proleteiske revoluciieo.4' Drugim redima, ume'sto dapopbr'u svoje revolucio,narrre akcije .it u sociialnomnezadovoljstvu malobrojrne radniike klase, 5t'o bi bilo uduhu marksistidke doktrine, kornunisti treba da isko'riste,pa i zloupotrebe za svoje ciljeve n-ac,ionalna nezadovolj-itva, koji imaju rmogo veiu ru5iladku moc.

Na slida'n nadin govorio je i eosi6ev Bogdan Drago-vii. -U Jugoslaviji, tu Ahilovu petu burZoazije, -Komin-ternra vidi u nacionalnoj potdinjenosti i nesloai. Ona ve-ruje da se kroz bonbu

-za nacionabru nezavisnost potla-

te;ir.ifr jugoslovenskih na,roda moZe doii do sovjetskevlasti.

-ZiSto da ne iskoristimo nezadovoljstvo Hrvata,

Arnauta, Makedonaca, Madara i ne stanerno na 6e1o tihnaciornalnih pokreta i sru3imo kraljevinnr, kojnr drZi srpskfmilta,ristidt<i ttit<at To je naB najsigurniji i jedini putka sovjetskoj vlasti na Balkanu!..4n Red je, 'd,akle, o rel)o'

l

i

42 lstorijski arhitt Kon'unistilke partiie Jugoslaoi'je, tom -I-tSlS-193?, Beograd, Istorijsko odeljenje CK KPJ, 1949, str. 433.

at lbidem.aa Grefnik, str. 245-246,

1 8 0 1 8 1

su odmah podele da hapse masone i Jevreje, dok su ko-muniste, zbog oneprijateljskih* odnosa sa Sovjetskim Sa-vezom, ostavljale na miru.

Ovo obostrano kolebanj,e prekinuto je napadom Hit-lera na Sovjetski Savez 22. juna 1941. OrUZana borbakomu,nista pro,tiv stranih zavojevaia znaiila je tada iodludnu odbranu teritorijalnog integri'teta Jugoslavije.Jedino je u pogledru Kosova i Metohije ova politika vo-dedih komunista Jugoslavije bila kolebljiva i neodredena,tako da sve do avgusta 1945. nije bilo srasvirn jasno dali ie Kosovo i Metohija ostati u sastavu Jugoslavije iliie, pak, biti predati Albaniji da bi se ona odobrovoljilaza ulazak u jugorslove,nsku odnosno Balkansku federacijm.U poverljivim razgovonima Tita sa Enverom HodZom iKardelja sa Staljinom sa ovom moguinodiu se, medutim,i dalje radunalo sve dok sredinom 1948. nije Staljrin ras-kinuo sa vodstvom KPJ. Od tada su za ornda5nje vo'decejugoslovenske komunis;te granice Jugoslavije konadne isvete, a njeno un,utraSnje jedinstvo i drrnstina prva inajraZnija briga. I to je potrajalo dvadesetak godin,a,dovoljno da kod znatnog broja ljud,i, narodito mladih,usadi ideiu jugo,slovenstva. A onda je Jugoslavija u51a ukovitlac postepenog institucionalnog razgradivanja i sveudestaliijh nacionalnih sukoba, koji su Jugoslaviju, poCosiievim redirna, udinili zeml'i,o,m" neizvesn-e buduinos-ti.ai Ako vodeii jugoslovenski kornunisti nisu leaini ko.lisu ovom Zalo,snorn ishod,u doprineli. kao stra'nka na vlastiorui su i te kako odgovorni.

Kada u svorn Greiniku i Otpadniku prikazuje naj-dramatidnije fragme,nte ko,munistidke politile prema ni-cionalnom pitanj,u, Dobrica Cosii uvek irna na imu celinuove bolj5evidke strategiie od prvih obavezuiuiih srnernicaiz Moskve pa do dana5njih dana. po njegovom sudu, redje o .makijavelistidkoj strategiji koia ie neprestano upo-trebljavala i zloupo,tre,bljavala nacionalna iezadovol.jslvai 1qk9be zarad drugih politidkih ciljeva, pa i stranih,-sov-jetskih interersa. To je bilo osobeno lukavstvo kornunjs-tidkog _uma odnosrno umeie pretvarania nacionalnog ne-zadovoljstva u r"azarajudu silu za posti2anje dr:ugih, "revo-

, . n.t -{ySo{_aviig - drl,ava izneverenih odekivanja i neizvesne

btrducnosti-, Knjiieune nooine br. ?6b oci 1, decembra 1gg8.

lucionarnih ciljeva - ru5enje versajske Jugoslavije i

"ip""tt"f:""je nroleterske, tj. -ko'mtnristidke diktature u

;;;;;bt;;vlnim drzavarna Balkanske federacije' Ali .su," ti* lukavstvom jugoslovenski k-omunisti podeli da.s\-

;; ;;k o"og t".""tka"kada ih je Komjnterrna na to izri-

frlto o--,,"-"Lr"^1" po4 pnetnjom di 6e biti svrstani u otpad-

itii" i ""p'ri;atLlje

ivetsi<e revolucije ako bez pogovo{'t

ne slede nar-eaUe i uputstva iz Moskve'

Narodito je bila vaLna rezolucija petog pro5i.reno.g

otenuma Izwsnog komiteta Komt[aistidke internaciona]ei-lueo"to*'unskom-pitanju od aprila 1925' kojom je jugo-

itolve1rstcim komunistima zamereno Sto jo5 uvek potce-

niuiu revolucionarni znadaj nacionalnih pokreta i Sto gube

ii viOa >>veoma vaZno po itidko znadenje koje imaju na-

cionalni suko;bi i borbe za vreme kapitalizma, nano6ito,t j"a"to; mnogonacionalnoj drZavi kao Sto je Jugosiavi-

ia.l." -Iriaprotiit* - sledilo- je uprtrtstvo iz Moskve - ;ft6-

inunisti moraju umeti da koncentri5u svu revotrucionanrruenereiiu koia se kriie u pokretima ugnjetenih naciia, u

svrhi "ruSeiia'dikt a[ure vblikosrpske burl'oaziie i ubrza'

nja proleteiske revoluciieo.4' Drugim redima, ume'sto dapopbr'u svoje revolucio,narrre akcije .it u sociialnomnezadovoljstvu malobrojrne radniike klase, 5t'o bi bilo uduhu marksistidke doktrine, kornunisti treba da isko'riste,pa i zloupotrebe za svoje ciljeve n-ac,ionalna nezadovolj-itva, koji imaju rmogo veiu ru5iladku moc.

Na slida'n nadin govorio je i eosi6ev Bogdan Drago-vii. -U Jugoslaviji, tu Ahilovu petu burZoazije, -Komin-ternra vidi u nacionalnoj potdinjenosti i nesloai. Ona ve-ruje da se kroz bonbu

-za nacionabru nezavisnost potla-

te;ir.ifr jugoslovenskih na,roda moZe doii do sovjetskevlasti.

-ZiSto da ne iskoristimo nezadovoljstvo Hrvata,

Arnauta, Makedonaca, Madara i ne stanerno na 6e1o tihnaciornalnih pokreta i sru3imo kraljevinnr, kojnr drZi srpskfmilta,ristidt<i ttit<at To je naB najsigurniji i jedini putka sovjetskoj vlasti na Balkanu!..4n Red je, 'd,akle, o rel)o'

l

i

42 lstorijski arhitt Kon'unistilke partiie Jugoslaoi'je, tom -I-tSlS-193?, Beograd, Istorijsko odeljenje CK KPJ, 1949, str. 433.

at lbidem.aa Grefnik, str. 245-246,

1 8 0 1 8 1

lt;tcionarnom potenciialu koji leZi u nacionalninn nezado-voljstvima i koji treba pretvoriiti u revolucionanru siluza ru.Senje >versajske Jugoslavije..

Ovako zaur.iBljena stnategija rmo,rala je imati anti-srpski karakter, a njena Zntva tnebalo je da bude tzv.versajska J,ugoslavija, ta, po Staljinovi,rn redirna iz 7925,tvonevina ratova i nasilja, koja m,ora zavrSiti na eh.ribri5ttristorije da bi na ,njenirn r:azval.inarna nastale sovjetskenacionaine rep'ublrike. To se moglo 'zaklj'uiiti i p,o savez-nicirma na koje siu se tad,a6nji kornrunirsti oslanj'al"i. Ko'mu-nistidka partija Jugoslavije smatnala je svojim ,savezni-cima sve neprijatelje srpskog naroda nezavisno od ideo-logije koju su propovedali i sredstava borbe kojirna su sesluZili. I ukoliko su ovi bili Ze5ii ,i opasnriji neprijateljiSrba i "versajske Jugosl"avije., utoliko su bili bliZi ko-munistima. Kao'radikalni knitidar ove rnakijavelistidkestrategijg Dobrica eosii naravno ne prop'uS,ta da rpome resaradinju ustada i komunista u toj tborbi za raz'o'ijra,nje.r.rraljevine Jugostavije.a5 I Sto je najgone, to nije bilasaradnja sarno na r,obiji vei i u omZarroj bon i, ,po onojiogici Bogdana Dnagoviia da nr,u je -dnug i brat svako koru5i kraljevinu Jugnrslaviju...af Ta bratska saradnrja naro*dito je ispoljena 1932, po izbijanju usta5lce or,u"Zane po-bune na Velebitu, kada je u Proletera objavljen sle'deiiproglas: oKomunistidka pantija pozdravlja ustaSki pokretlidkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno nanjihovu stranu. DuZnost je svih komunista da t"aj pokretpotpomognu, orgranizuju i predvode...a? A ,kako su ustaietada biii mal'obrojni, Ko,munistidka pantija uzela je nasebe zad.atak da ih omascxri: oBorba za raiirenje masovnebaze usta5kog pokret4 protiv individualno.terroristiikihme,toda hrvatskih faSdsta - to je zadaia kornunista. ..Zbog toga oni uzimaju najakt,ivnijeg ude5ia u ustadkornpokretu i p,redvode taj pokret, vezul,Uei borrbu usta$a zanaqionalno osio,boclenje sa bonbo,m Sirokih masa radnognarod'a za tad, hleb, zemlju i ,slorbodu...ag

Takva politil<a mffral,a je dovesti do ioS vece mrZnje

i zlodi,rnjenji o* ovo* jugoslovenrskorm ttru. *Komunisti

,r.. - veti Cosieev DragiG Vasii - ,ru rtas naro'd uneliideologiju mrrZnje! MrZnja je njiho'va ideja, princip, vr-Ii,na. .IJn A Vufuaiin fatie ie otkrio i poreklo ove mrZ-nje: .komunisti o Jugoslaviji misl:e austroug-arski. Mrzeie njenom mr"Znjom, nuie je njenirn antisrpskirn dotkaai-in".;' Kod jednih je to bil,a rnrZnja prema drugorn'srpskom narodu, njegovoj oslobodiladko'j borbi i ratnimpobedama, a naroiito prema Jugosl.aviji kao srpskoj tvo-ievrirni i navod,noj tramnici narodA. Kod dnugih' pre svegasrpskih ko,munista, to su bil,i stird i prezir prerna vlastitornnanoau be"z kojih se nije mogao biti dobar koimunista. Ada bi se to postigl'o, kod 'sfpskih kommnista je nep,restano,podsticanje crmalovaZavanje oslobodilad'ke b'ourrbe vlrasti'bogiartoda i usadivalo osecarrje odgovornosti i knivioe "zasva zla koja porobJ.jenirn jugoslovenskim narodi:ma diniveiikosr:prslca burZoazija*.5' Tako je izrredtr 'd.va rata stvo'ren tirp st''p'skog" komuniste poslu5,nika,, ko,ji je spremanda uvaZava i podrZava svadiji naoionalni interes - ihr:vatski i makedonski i albanski i madanski i bugarcki

naoionahrog interesa vlastitorg narroda. Zato se imoglo dogoditi da za vreme rata i po osfurbodenj'u Beo'grada tzv. avnojevska Snbija br.lde uspostavljema u grani-carma tzv. p,rekumanrovske Srbije iz 7878. - Snbije bezVojvodine, bez Koscvva i Metohije i bez veierg dela- Novo-paaarskog saindzaka - dok se gu:arric,a prema Makedonijiod,reduje ,po postojecoj granici izmedu dveju pokrajimskihonganizacija KPJ, dime su poreknuti svi rezultati oslo-bodiladkih ratova koje je Srbija vodila od 1912. do 1918.godime.

Cak se i istorija skoro 'pornovila. Podetkom sedam-dersetrih god.ina S::bija je maltene orpet svedena o:,a pneJ<u-manorrsl<u Srbijru, jer je ,bila podeljena na tri nelatriwrosamostalna drZavna podrudja, od kojih su prvra dva -Vojvodina i Kosovo - bj,1a isko,ro potpuno nezavisnaod t,zv. uZe Snbije, dnls je ova 'u znatnoj meri zavisila odsvojih pokrajina. A tome je po ned,avnoj Casiievoj us-

-ae OtXtadnik, str. 443.30 Greini,k, str. 335.8r Otpadnik, str, 93.

a5 Otpadni,k, str. 130, Z4B i 308aG Atpadnik, str. 248.^^,- ̂ :^ -UstaSki pokret u hrvatskim krajevima*, proleter br.28/1s32.

as lbiilern.

182 183

lt;tcionarnom potenciialu koji leZi u nacionalninn nezado-voljstvima i koji treba pretvoriiti u revolucionanru siluza ru.Senje >versajske Jugoslavije..

Ovako zaur.iBljena stnategija rmo,rala je imati anti-srpski karakter, a njena Zntva tnebalo je da bude tzv.versajska J,ugoslavija, ta, po Staljinovi,rn redirna iz 7925,tvonevina ratova i nasilja, koja m,ora zavrSiti na eh.ribri5ttristorije da bi na ,njenirn r:azval.inarna nastale sovjetskenacionaine rep'ublrike. To se moglo 'zaklj'uiiti i p,o savez-nicirma na koje siu se tad,a6nji kornrunirsti oslanj'al"i. Ko'mu-nistidka partija Jugoslavije smatnala je svojim ,savezni-cima sve neprijatelje srpskog naroda nezavisno od ideo-logije koju su propovedali i sredstava borbe kojirna su sesluZili. I ukoliko su ovi bili Ze5ii ,i opasnriji neprijateljiSrba i "versajske Jugosl"avije., utoliko su bili bliZi ko-munistima. Kao'radikalni knitidar ove rnakijavelistidkestrategijg Dobrica eosii naravno ne prop'uS,ta da rpome resaradinju ustada i komunista u toj tborbi za raz'o'ijra,nje.r.rraljevine Jugostavije.a5 I Sto je najgone, to nije bilasaradnja sarno na r,obiji vei i u omZarroj bon i, ,po onojiogici Bogdana Dnagoviia da nr,u je -dnug i brat svako koru5i kraljevinu Jugnrslaviju...af Ta bratska saradnrja naro*dito je ispoljena 1932, po izbijanju usta5lce or,u"Zane po-bune na Velebitu, kada je u Proletera objavljen sle'deiiproglas: oKomunistidka pantija pozdravlja ustaSki pokretlidkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno nanjihovu stranu. DuZnost je svih komunista da t"aj pokretpotpomognu, orgranizuju i predvode...a? A ,kako su ustaietada biii mal'obrojni, Ko,munistidka pantija uzela je nasebe zad.atak da ih omascxri: oBorba za raiirenje masovnebaze usta5kog pokret4 protiv individualno.terroristiikihme,toda hrvatskih faSdsta - to je zadaia kornunista. ..Zbog toga oni uzimaju najakt,ivnijeg ude5ia u ustadkornpokretu i p,redvode taj pokret, vezul,Uei borrbu usta$a zanaqionalno osio,boclenje sa bonbo,m Sirokih masa radnognarod'a za tad, hleb, zemlju i ,slorbodu...ag

Takva politil<a mffral,a je dovesti do ioS vece mrZnje

i zlodi,rnjenji o* ovo* jugoslovenrskorm ttru. *Komunisti

,r.. - veti Cosieev DragiG Vasii - ,ru rtas naro'd uneliideologiju mrrZnje! MrZnja je njiho'va ideja, princip, vr-Ii,na. .IJn A Vufuaiin fatie ie otkrio i poreklo ove mrZ-nje: .komunisti o Jugoslaviji misl:e austroug-arski. Mrzeie njenom mr"Znjom, nuie je njenirn antisrpskirn dotkaai-in".;' Kod jednih je to bil,a rnrZnja prema drugorn'srpskom narodu, njegovoj oslobodiladko'j borbi i ratnimpobedama, a naroiito prema Jugosl.aviji kao srpskoj tvo-ievrirni i navod,noj tramnici narodA. Kod dnugih' pre svegasrpskih ko,munista, to su bil,i stird i prezir prerna vlastitornnanoau be"z kojih se nije mogao biti dobar koimunista. Ada bi se to postigl'o, kod 'sfpskih kommnista je nep,restano,podsticanje crmalovaZavanje oslobodilad'ke b'ourrbe vlrasti'bogiartoda i usadivalo osecarrje odgovornosti i knivioe "zasva zla koja porobJ.jenirn jugoslovenskim narodi:ma diniveiikosr:prslca burZoazija*.5' Tako je izrredtr 'd.va rata stvo'ren tirp st''p'skog" komuniste poslu5,nika,, ko,ji je spremanda uvaZava i podrZava svadiji naoionalni interes - ihr:vatski i makedonski i albanski i madanski i bugarcki

naoionahrog interesa vlastitorg narroda. Zato se imoglo dogoditi da za vreme rata i po osfurbodenj'u Beo'grada tzv. avnojevska Snbija br.lde uspostavljema u grani-carma tzv. p,rekumanrovske Srbije iz 7878. - Snbije bezVojvodine, bez Koscvva i Metohije i bez veierg dela- Novo-paaarskog saindzaka - dok se gu:arric,a prema Makedonijiod,reduje ,po postojecoj granici izmedu dveju pokrajimskihonganizacija KPJ, dime su poreknuti svi rezultati oslo-bodiladkih ratova koje je Srbija vodila od 1912. do 1918.godime.

Cak se i istorija skoro 'pornovila. Podetkom sedam-dersetrih god.ina S::bija je maltene orpet svedena o:,a pneJ<u-manorrsl<u Srbijru, jer je ,bila podeljena na tri nelatriwrosamostalna drZavna podrudja, od kojih su prvra dva -Vojvodina i Kosovo - bj,1a isko,ro potpuno nezavisnaod t,zv. uZe Snbije, dnls je ova 'u znatnoj meri zavisila odsvojih pokrajina. A tome je po ned,avnoj Casiievoj us-

-ae OtXtadnik, str. 443.30 Greini,k, str. 335.8r Otpadnik, str, 93.

a5 Otpadni,k, str. 130, Z4B i 308aG Atpadnik, str. 248.^^,- ̂ :^ -UstaSki pokret u hrvatskim krajevima*, proleter br.28/1s32.

as lbiilern.

182 183

menoj redi, opet bio uzrok tradioionalni, iz prethodnihvrernena nasledeni, vazalni odnos vodecih srpskih komu-nista prema jugoslovensko,m partijskom vrhu.

To su samo, neke od pogubnih posledica bolj5evidkestrategije u nacionalnorn pitanjru, sa kojom, po DobriciCosiiu, zap,oiinie -idejno d vrednosno porica4je i redu-kovanje matidnih tradicija srpskog naroda...52 U stvari,neiemo mnogo pogreiiti ako kaZemo da je ova makija-velistidka strategija b,ila moZda jedina konsta'nta u poli-tici KPJ toko,m poslednjrih Bezdeset godina. Zato bismos pravom mogli reii da je rnacionalno pitanje :istodni grehvodeiih jugoslovenskih kornunista -- greh koji jo5 uvekpada na njihovu du5,u.

4. Srpsko jugoslovenstvo

Ova naia jugoslovenska nesreia u s,adainjoj, brion-skoj Jugoslaviji iz 1974. ima. prime6uje Dobnica eosii, iapsurdne vidove: -Jiueorslavijo,m su najnezadovoljnijinarodi koji su od nie najvi5e do,biii i kojima je u njojio5 uvek naibolje; za Jugoslaviju ie d"anas jo5 uvek naj-viSe narod kome je u njoj naigore...53 U ovorn po,tonjemslud,aju red je o srpskorn narod,u koji, za raz}ilcu od osta-lih jugoslovenskih nq,roda, i dalje zastupa apriorno jmgo-slovenstvo za koje eo,sii vei odavno nije uveren da jepravi srpski interes. To apriorno, a darnas po mnogodemu i iluzorno jugoslovenstvo dobrim delom je posle-dica nadina na koii je stvorena Jugoslavija i razliditogpoirnania nje,ne prirode. oOd stva,rania zajednidke drZave1918. (zbog srp,ske diiaspore i odluduiuie uloge Snbije uru5enju Austro-Uga,rske i oslobodenju JnrZnih Slovona)jttgoslovenstvo je bit srpske nacionalre svesti...5a U tomjugoslovenstvu bilo je p,r"irnesa oslobodilad,kog pijernon-tiz;rna, a i spontane teZnje za integralizmom, osob,ito kodSrba -Preda,rtra...55

Drugi narodi nisu tako shvatili Jugoslaviju. i jgFT

slove,nst'7o. "Dok su Srbi u stvaranju Jugoslavije videli

ostvarenje svog naaio'nalnog ci-lja -,Zivot citave snpsKe

aij"*pot" u jeJnoj drZavi, I{rvati i Slovenci su u Jugo-

stivii^i, pre sveg,a,'videli -spasavanje svojih .etnidkih terl-

toriji, prebegavanje o'd ponaZenih medu pobednike, polr

iiAt"' pretpo,itavku za po,tv'rdiva'nje s-v9ie -qmobd'tnosti,uslov ia stvaranje samostalnih nacio,nalnih drZava evolu-iivnim p[tem...'d Srbi su, dakle, ovu zajednidku-drZavushvatili kao konaini oblik svoje d'rZarrne egzistencije, doksu Hrvati, a d,an'as i Sl,ove,nci, videli u njoj saffrc pola3nLLosnovu za stvaranje sarnostalnih nacionalnih drZava, iako

susamo u toj zajedniikoj drZavi, a me u Austro-Ugarskoj,mogli da sivare svoj nacionalni iderrtitet i integritet'oTa" sepa,ratistidka teZnia biie najsnaZnije ispoljena kodHrvata, pa ie njihove ekstremno nacionali,stiike snagevideti tr

-S,rbirna ne oslobodioce nego svoje krvne nepri-

jatelje...5? Otuda i tolika antisrpska, p'rooaganda' \9'j". i"iazgorevala mr:Zrlju n;a srp,ski narod, a da ovaj ni.le- biodov:oiino svestan Sta od svoie -brai€.< moZe da odeku'iei demu u sluiaju raspada zajednidke drZave moZe dase nada. BaS zbog toga ga je snaSl,a stra5na kazna nZaistorijsku krirzicu stvaqanja i porstojanja Jugoslavije' .sfP-ski narod je u drugom svetskom natu kaZnjen stravidnin-tgenocidom koji su nad njim izvr5iii n*rwatske i musli-rnanske usta5e. Njihov zlodin nad srpskirn narodorn p-ot',azmerama i oblicima, daleko prevazilazi genocidne od-mazrle nen-radkih, madarskih, bugarskih i albanskih oku-patora (ovih poslednjih pod italijanskom za5titom).'J8

Ovako tragidna iskustva Zivota u zajedniikoj drZavine bi se smela pnepiustiti z'aboravu. Jer, nanod ko{i olakozaboravlja vlastitu tragidnu pro3lost, moZe biti osucleur daje ponovi. Po dolasku ,na vlast KPJ je, medutim, dinilasve Sto je bilo u njenoj rnoii da zbog mira u kuii, potisneZivo seianje, na ove zlodine i rrsuje'ti Pgstavljanje pitaniaodgovo'rnoiti za izvrileni genocid. Po eosi evom kaziva-nju, -KPJ, pla5eii se nacio,nalnih revaniizama, ali i saideolo5kim nasledern iz Kon'rinterne, dini sudbonosne isto-

- -I"gtslavija - drZava izneverenih odekivanja i neizvesnebuduinosti.., Knji\ettne nooine br. 765 od l. decembra 1988.

37 Stoarno i moguie, str. 194,i8 Stuarno i mogute, str. 195.

_ ,: Stuarno i mogude, dmgo dopunjeno izdanje, Ljubljana -

Zagreb, Cankarjeva za,lolba, 1988, str. 196.58 Stoarno i ,noguee, str. 206.5r Stuarno i mogu1e, str. 1?9.53 lbidetn,

184

^3-

185

menoj redi, opet bio uzrok tradioionalni, iz prethodnihvrernena nasledeni, vazalni odnos vodecih srpskih komu-nista prema jugoslovensko,m partijskom vrhu.

To su samo, neke od pogubnih posledica bolj5evidkestrategije u nacionalnorn pitanjru, sa kojom, po DobriciCosiiu, zap,oiinie -idejno d vrednosno porica4je i redu-kovanje matidnih tradicija srpskog naroda...52 U stvari,neiemo mnogo pogreiiti ako kaZemo da je ova makija-velistidka strategija b,ila moZda jedina konsta'nta u poli-tici KPJ toko,m poslednjrih Bezdeset godina. Zato bismos pravom mogli reii da je rnacionalno pitanje :istodni grehvodeiih jugoslovenskih kornunista -- greh koji jo5 uvekpada na njihovu du5,u.

4. Srpsko jugoslovenstvo

Ova naia jugoslovenska nesreia u s,adainjoj, brion-skoj Jugoslaviji iz 1974. ima. prime6uje Dobnica eosii, iapsurdne vidove: -Jiueorslavijo,m su najnezadovoljnijinarodi koji su od nie najvi5e do,biii i kojima je u njojio5 uvek naibolje; za Jugoslaviju ie d"anas jo5 uvek naj-viSe narod kome je u njoj naigore...53 U ovorn po,tonjemslud,aju red je o srpskorn narod,u koji, za raz}ilcu od osta-lih jugoslovenskih nq,roda, i dalje zastupa apriorno jmgo-slovenstvo za koje eo,sii vei odavno nije uveren da jepravi srpski interes. To apriorno, a darnas po mnogodemu i iluzorno jugoslovenstvo dobrim delom je posle-dica nadina na koii je stvorena Jugoslavija i razliditogpoirnania nje,ne prirode. oOd stva,rania zajednidke drZave1918. (zbog srp,ske diiaspore i odluduiuie uloge Snbije uru5enju Austro-Uga,rske i oslobodenju JnrZnih Slovona)jttgoslovenstvo je bit srpske nacionalre svesti...5a U tomjugoslovenstvu bilo je p,r"irnesa oslobodilad,kog pijernon-tiz;rna, a i spontane teZnje za integralizmom, osob,ito kodSrba -Preda,rtra...55

Drugi narodi nisu tako shvatili Jugoslaviju. i jgFT

slove,nst'7o. "Dok su Srbi u stvaranju Jugoslavije videli

ostvarenje svog naaio'nalnog ci-lja -,Zivot citave snpsKe

aij"*pot" u jeJnoj drZavi, I{rvati i Slovenci su u Jugo-

stivii^i, pre sveg,a,'videli -spasavanje svojih .etnidkih terl-

toriji, prebegavanje o'd ponaZenih medu pobednike, polr

iiAt"' pretpo,itavku za po,tv'rdiva'nje s-v9ie -qmobd'tnosti,uslov ia stvaranje samostalnih nacio,nalnih drZava evolu-iivnim p[tem...'d Srbi su, dakle, ovu zajednidku-drZavushvatili kao konaini oblik svoje d'rZarrne egzistencije, doksu Hrvati, a d,an'as i Sl,ove,nci, videli u njoj saffrc pola3nLLosnovu za stvaranje sarnostalnih nacionalnih drZava, iako

susamo u toj zajedniikoj drZavi, a me u Austro-Ugarskoj,mogli da sivare svoj nacionalni iderrtitet i integritet'oTa" sepa,ratistidka teZnia biie najsnaZnije ispoljena kodHrvata, pa ie njihove ekstremno nacionali,stiike snagevideti tr

-S,rbirna ne oslobodioce nego svoje krvne nepri-

jatelje...5? Otuda i tolika antisrpska, p'rooaganda' \9'j". i"iazgorevala mr:Zrlju n;a srp,ski narod, a da ovaj ni.le- biodov:oiino svestan Sta od svoie -brai€.< moZe da odeku'iei demu u sluiaju raspada zajednidke drZave moZe dase nada. BaS zbog toga ga je snaSl,a stra5na kazna nZaistorijsku krirzicu stvaqanja i porstojanja Jugoslavije' .sfP-ski narod je u drugom svetskom natu kaZnjen stravidnin-tgenocidom koji su nad njim izvr5iii n*rwatske i musli-rnanske usta5e. Njihov zlodin nad srpskirn narodorn p-ot',azmerama i oblicima, daleko prevazilazi genocidne od-mazrle nen-radkih, madarskih, bugarskih i albanskih oku-patora (ovih poslednjih pod italijanskom za5titom).'J8

Ovako tragidna iskustva Zivota u zajedniikoj drZavine bi se smela pnepiustiti z'aboravu. Jer, nanod ko{i olakozaboravlja vlastitu tragidnu pro3lost, moZe biti osucleur daje ponovi. Po dolasku ,na vlast KPJ je, medutim, dinilasve Sto je bilo u njenoj rnoii da zbog mira u kuii, potisneZivo seianje, na ove zlodine i rrsuje'ti Pgstavljanje pitaniaodgovo'rnoiti za izvrileni genocid. Po eosi evom kaziva-nju, -KPJ, pla5eii se nacio,nalnih revaniizama, ali i saideolo5kim nasledern iz Kon'rinterne, dini sudbonosne isto-

- -I"gtslavija - drZava izneverenih odekivanja i neizvesnebuduinosti.., Knji\ettne nooine br. 765 od l. decembra 1988.

37 Stoarno i moguie, str. 194,i8 Stuarno i mogute, str. 195.

_ ,: Stuarno i mogude, dmgo dopunjeno izdanje, Ljubljana -

Zagreb, Cankarjeva za,lolba, 1988, str. 196.58 Stoarno i ,noguee, str. 206.5r Stuarno i mogu1e, str. 1?9.53 lbidetn,

184

^3-

185

nijske gre3ke: u strategriju svo,je macionalnLe politike, satradicionalnom hipotekorn'krivice'vl,adajude i ugnjetai-ke naicje', uvodi sirnetriju ratnih zlodina i okup;acijskihkr:ivic,a, si,rnetrijiu kojoj je prva strarna svagda srpska; tasimetrija svih 'zala, dinjenih za vrerne ra,ta i okupa,cije,sa nastojanjem za zaborravorn i rpriikri'uanjem istorijskihist;irna postaie pninoip ideolodkog mil5ljenja i pona5anjakornunista, koji ie pofurrn postati legitimni postulat svihSovinizama i arrtisrpstva...se Zahvalju,juii takvoj polithicisknivanja i'iskrivljavanja ne'ugordnih istonijskih dinjenica,stvonena je u zvanidnoj ideologi,ji lazna ,sirnetrija ne sa[nozlodinA koje su pojedini na,rodi naneli jedni drugirna veii zaslugd za osl'obodenje od spoljnih neprijateilja.

Srpski narod ne sarno Sto je najvedma pnihvatiro ovulaZnu politiku simetrije zanad bratstva i jedinstva u z,a-jedmidkoj drZavi. ve6 ,d,ugo nije primeiivao da pojedininarodi na razliti,te nadine shvataju ,i rd,oZivljavaju Jugo-slarvij,u i jugoslovenstvo. Sam Dobriea eosid ne kriie svojeiznenattenje kada m,u je 1957. u raspravi o prirodi Jugo-slavije Edvard Kaldelj rekao ,sledede: -Jugoslavija jeistorijski prrivremena tvorevina. Ona je pojava i rezultatimperijali'stidke epohe i konstelacije rnedtrnarrodnih od-no$a u tqi,epotri. Sa razvojem rsvetskih integ:racionih pa:o-cesa i pnevazilaZenjem rimpenijalistiikre erpohe, njeni na-rodi poci ie m nove asocijacije i integracije 'po civiil"iza-cijskim ,i duhovnim afinitetrima i ona 6e neminovno bitipreko,mpomovana kao drZava. Tako iemo mi Sloveaecibiti, razume se, sa Austrijancima i Italijanitraa, a vi 6eteSrrbi prirodno biti sa Bugarima ili sa pravosl.ta'rnirn na-r:odirna koj'i su vam, inade, istorij,ski bliZi.* Zapanjenovakv,im poirnanjem budm6nosti Jugoslavije, eosii je u,pi-tao Kardeljo: 'nPa rdobrq znadi li to da je za tebe J'ugo-slavija, jednostarrno, jedan istonijski tnanzit?* Na to jeKandelj nr,'irno odgovoriro: "Da, dobro redeno.*60

Ono Sto je 1957. Kardelj govorio ru najvedem ,povtsrenju i S;to je tada iznenadilo i Dorbricu eosiia, da,rrasjavno govore mnogi Slovenci, 'i ne sarno Slovenci. eak bise ;moglo reii da se ved poodavno na bitno razlidit naiin

. :'-Jugoslavija - drZava izneverenih odekivanja i neizvesneDudueno6ti*, Knjizeane notsi;ne br. 765 od 1. decembra l.g88.

60 "Uslovi demokratske buduinosti.., Knjii,ersne nooine br.

?66-?6? od 15. decembra - l. januara'1g89.

shvnta prrir,oda Jugosiavije kao .zajedniike drZave' Za

;-k"-J" iugoslavija" veiai savezl ili keko i* I am€rinki

vilhl;i sr.ia re't<io za Sjedlnjene Ameridke DrZave -

iirruislit savez koji dine nerazru1ive drzave (dJ,anice).

ili arug, recim'o pol'edine Slovence, Jugoslavija i" *T.?priwernena prolazna zajednica ili tranzitna stanlca' cqt

i"-iuAitt; smi^sao u to'me da omoguii ursporstavljanje pqt-

iirti"-""rr"isnih nacriomalnih drZava. Ovi drugi smatraju'ar

:" pravo na otcepljenje sasvirn legi'timno i da se- iz

JWirsl,"'uU", kao iz neka,tcve dekacxniie na ZeLjeznidkojstai"ici, u- svakorn trenrutktt m&e izn"6i.---

Srpski narod nije, na Zalost, izgradio d'goval"ajucusarnosviest ri nacionalni prrogram koji bi bili 'u-stanju da

se suoie sa ovim i jo$ teZirm izev'ov,ima. oSavrem-en'a srp-ska rlacionalna svest. - upozorava Dobt'ica eosii -"

-zamude,rra je ideolo3kim obmanama, 'prim'arno t"q9i:i*nalistiirka, fnustrirana,'sa najjadim duhovnirn -r:,pori6timau n;aeiiona,lni,m porazima, iluiorno jugoslovenska (podvu-kao, K. C.).J' Zastupnici ovakvog iluzwrog jru'guslove'nstvanisu, medutim, bili kad,ri da objasne pr"irnd:u- sada5njeJugoslavije kojoj zu irnenentna antijugoslov-gnska raspo-IoZenja, niti su mogli da se s;uprutstave teFlaim nE)rav-d"ama- 'i od,igled,noj nacionalnoj neravnopravn-qsti -.-"- tgJzajednidkoj

-rlrZavi-. Kako, se, ina'de, mo'glo dogodi-ti da

allianska nacionahra manjirra vi6e od dve decenije sanj egove ma'titne zemlj e pr6ganja najbrojnrij i j ugoslovenskinar,od, da seobe narod,&, preteZno 'srtpskog, ,d'akLe, etlro-centrridne koncentr:acije u Jugoslaviji, poprime razmerenepoznate u Ewopi tt mirtt, da Srbi u Hrvatskoj b'ltduliSeni elementanni[ nacionalnih prava i podwgnuti asi-rnilaciji i da ,se u Cnnoj Gori vn5i rasrbliavanje koie jepoprimilo obeleZje svojevrsnog etnocida.

Ovakve, bitno izmenjene prilike u naSoj zajedrnLiikojdrZavi zahtevaju terrneljno preispi,tivanj e snpskog iugoslo-venstva. koie je d,anas, po iltnogo !9Tr, iluzomro i aipution-no. -Odawrb nis*m uveie,n* --veli Dob'rrioa eosi6 -

"daje aprriorno jugoslovenstvo de'mokratija i socijalizam. Svioni koji post"ojeiu Jugoslaviju brane tnadioionalnim pa-triotizrnom i ideologijom Saveza komuni'st,a, ne veruje'm

-Jugoslavija - drZava izneverenih odekivanja i neizvesnebududnosti., Knjiiepne noaine br. ?65 od 1. decembra 1988.

1 8 6

-L-

187

nijske gre3ke: u strategriju svo,je macionalnLe politike, satradicionalnom hipotekorn'krivice'vl,adajude i ugnjetai-ke naicje', uvodi sirnetriju ratnih zlodina i okup;acijskihkr:ivic,a, si,rnetrijiu kojoj je prva strarna svagda srpska; tasimetrija svih 'zala, dinjenih za vrerne ra,ta i okupa,cije,sa nastojanjem za zaborravorn i rpriikri'uanjem istorijskihist;irna postaie pninoip ideolodkog mil5ljenja i pona5anjakornunista, koji ie pofurrn postati legitimni postulat svihSovinizama i arrtisrpstva...se Zahvalju,juii takvoj polithicisknivanja i'iskrivljavanja ne'ugordnih istonijskih dinjenica,stvonena je u zvanidnoj ideologi,ji lazna ,sirnetrija ne sa[nozlodinA koje su pojedini na,rodi naneli jedni drugirna veii zaslugd za osl'obodenje od spoljnih neprijateilja.

Srpski narod ne sarno Sto je najvedma pnihvatiro ovulaZnu politiku simetrije zanad bratstva i jedinstva u z,a-jedmidkoj drZavi. ve6 ,d,ugo nije primeiivao da pojedininarodi na razliti,te nadine shvataju ,i rd,oZivljavaju Jugo-slarvij,u i jugoslovenstvo. Sam Dobriea eosid ne kriie svojeiznenattenje kada m,u je 1957. u raspravi o prirodi Jugo-slavije Edvard Kaldelj rekao ,sledede: -Jugoslavija jeistorijski prrivremena tvorevina. Ona je pojava i rezultatimperijali'stidke epohe i konstelacije rnedtrnarrodnih od-no$a u tqi,epotri. Sa razvojem rsvetskih integ:racionih pa:o-cesa i pnevazilaZenjem rimpenijalistiikre erpohe, njeni na-rodi poci ie m nove asocijacije i integracije 'po civiil"iza-cijskim ,i duhovnim afinitetrima i ona 6e neminovno bitipreko,mpomovana kao drZava. Tako iemo mi Sloveaecibiti, razume se, sa Austrijancima i Italijanitraa, a vi 6eteSrrbi prirodno biti sa Bugarima ili sa pravosl.ta'rnirn na-r:odirna koj'i su vam, inade, istorij,ski bliZi.* Zapanjenovakv,im poirnanjem budm6nosti Jugoslavije, eosii je u,pi-tao Kardeljo: 'nPa rdobrq znadi li to da je za tebe J'ugo-slavija, jednostarrno, jedan istonijski tnanzit?* Na to jeKandelj nr,'irno odgovoriro: "Da, dobro redeno.*60

Ono Sto je 1957. Kardelj govorio ru najvedem ,povtsrenju i S;to je tada iznenadilo i Dorbricu eosiia, da,rrasjavno govore mnogi Slovenci, 'i ne sarno Slovenci. eak bise ;moglo reii da se ved poodavno na bitno razlidit naiin

. :'-Jugoslavija - drZava izneverenih odekivanja i neizvesneDudueno6ti*, Knjizeane notsi;ne br. 765 od 1. decembra l.g88.

60 "Uslovi demokratske buduinosti.., Knjii,ersne nooine br.

?66-?6? od 15. decembra - l. januara'1g89.

shvnta prrir,oda Jugosiavije kao .zajedniike drZave' Za

;-k"-J" iugoslavija" veiai savezl ili keko i* I am€rinki

vilhl;i sr.ia re't<io za Sjedlnjene Ameridke DrZave -

iirruislit savez koji dine nerazru1ive drzave (dJ,anice).

ili arug, recim'o pol'edine Slovence, Jugoslavija i" *T.?priwernena prolazna zajednica ili tranzitna stanlca' cqt

i"-iuAitt; smi^sao u to'me da omoguii ursporstavljanje pqt-

iirti"-""rr"isnih nacriomalnih drZava. Ovi drugi smatraju'ar

:" pravo na otcepljenje sasvirn legi'timno i da se- iz

JWirsl,"'uU", kao iz neka,tcve dekacxniie na ZeLjeznidkojstai"ici, u- svakorn trenrutktt m&e izn"6i.---

Srpski narod nije, na Zalost, izgradio d'goval"ajucusarnosviest ri nacionalni prrogram koji bi bili 'u-stanju da

se suoie sa ovim i jo$ teZirm izev'ov,ima. oSavrem-en'a srp-ska rlacionalna svest. - upozorava Dobt'ica eosii -"

-zamude,rra je ideolo3kim obmanama, 'prim'arno t"q9i:i*nalistiirka, fnustrirana,'sa najjadim duhovnirn -r:,pori6timau n;aeiiona,lni,m porazima, iluiorno jugoslovenska (podvu-kao, K. C.).J' Zastupnici ovakvog iluzwrog jru'guslove'nstvanisu, medutim, bili kad,ri da objasne pr"irnd:u- sada5njeJugoslavije kojoj zu irnenentna antijugoslov-gnska raspo-IoZenja, niti su mogli da se s;uprutstave teFlaim nE)rav-d"ama- 'i od,igled,noj nacionalnoj neravnopravn-qsti -.-"- tgJzajednidkoj

-rlrZavi-. Kako, se, ina'de, mo'glo dogodi-ti da

allianska nacionahra manjirra vi6e od dve decenije sanj egove ma'titne zemlj e pr6ganja najbrojnrij i j ugoslovenskinar,od, da seobe narod,&, preteZno 'srtpskog, ,d'akLe, etlro-centrridne koncentr:acije u Jugoslaviji, poprime razmerenepoznate u Ewopi tt mirtt, da Srbi u Hrvatskoj b'ltduliSeni elementanni[ nacionalnih prava i podwgnuti asi-rnilaciji i da ,se u Cnnoj Gori vn5i rasrbliavanje koie jepoprimilo obeleZje svojevrsnog etnocida.

Ovakve, bitno izmenjene prilike u naSoj zajedrnLiikojdrZavi zahtevaju terrneljno preispi,tivanj e snpskog iugoslo-venstva. koie je d,anas, po iltnogo !9Tr, iluzomro i aipution-no. -Odawrb nis*m uveie,n* --veli Dob'rrioa eosi6 -

"daje aprriorno jugoslovenstvo de'mokratija i socijalizam. Svioni koji post"ojeiu Jugoslaviju brane tnadioionalnim pa-triotizrnom i ideologijom Saveza komuni'st,a, ne veruje'm

-Jugoslavija - drZava izneverenih odekivanja i neizvesnebududnosti., Knjiiepne noaine br. ?65 od 1. decembra 1988.

1 8 6

-L-

187

da je mogu odbraniti. Srpsko jugoslovenstvo, ovako kakose iada fiohtidki islcazujb, u doZivljaju drugih jugo{o-venskih naroda pretvar,a rse u svoju suprotnost; izazivaantiiugoslovenstvo i antisrpstvo'...02

Dovoljno je da ,se uporede nazliditi odjeci koje pi'recrirno, izazvaLo eventualno slovenadko' i -pomenuto sn'rpsil<oiugoslovenstvo pa da se potkrepe ove eosideve sumnje.t<aaa Ul Slo,r'en-ci i danas zastupal,i j'uoosloverlstvo, kakosu to d,inili 1918, takav stav bi bio rwurnljiv i razbonit iniko ne bi otknio u njennu neku sl<rivenr narnenu. GraniceSloveniie prema ,susednim drZavama sru medrunarodnopriznate i bezbedne .samo lcao, jugo'slovenrs'lce g,ranice. Uzto Austrijanci nisu zaboravili da su veie delove sada5njeSlovenije- stoledima drZali pod svojom vla66u i da bi imizLa;,ak n'u -ote bio i te kako potreban (o Mada::skoj i dane govorrimo). kao Sto i Italijani dobro znaiu koliko sumilenijurn^a gospodarili slovenadkim primorjem. Za yaz-liku od,ovog do,broiud,nog slovenadkog jugoslovenstva kojenikog ne ugroZava, tradicional:no srpsko iugoslovenstwizaz{va zumnie i to utoliko vede ukoiiko siu Snbi veciJugo,sloveni. Dobrica eos'ii je to odanmo nalslutio i zatoie uloZi,o rnnogo truda ne bi Ii uverio Srbe da budumanje nrametlj,ivi i glasni u svolne jugoslovenst:rru' Jer,ono sad,rZi mnoge pogreSne procene i zablud'e. -Tradiciio-nalnro jugoslove,nstvo Srba, to je n.emanie prave svesti. oprirodi i dubini razlika i suprotnotsti medu rslovenskimnarodirn,a ko,ji Zive u Jugosl,aviji, Sto dokazuju srpskarazod,aranja nastala 1914. i 1915. godine, a neokorndanani d,o ovoga dana, ali Sto dokazuiu i rrazodaranja drugihJugosloverra u Srbe. Tr,adicionalno jugosl,ovenstvo Srbaie odricanje svog identiteta i i'ntegriteta s oiekivanjemda 6e to isto i drugi diniti, a Sto ,oni, 'iz r:azumljivih raz-loga, ne dine. Tradiciona no iugoslovenstvo Srrba je nrpor-no borenje i i-ntvovanje za zajedntrdku drZavu, koie drugishvataju kao teZnju za hegemonijorn i tu zajedniLdku dr-Zavu sve upornije uslovljavaju sr:pskom nerarrnoprarmo3-iu, jer ravnopravnost Srba u Jugo,slaviji doZivljavaiu kaosrpsku majorizaeij,u, dirme se iskljuduje mogu6nost pos,to-

janja demokratske Jugoslavije. T::adicionabro jugoslgven-stvo Srba je pristajanje na svaku Jugoslaviju, p,a i onuu kojoj je njima naigore.*.u3

U ,stvari, Dobrica eosic se li6no uverio d,a se najedan nadin 'u,spostavljaju odnosi izmed,u ljr.ldi kao tak-vih, a na drugi 'nadrin odnosi izmedu narodA i etnidkihskupina kao kolektiviteta. U indiviidlualnirn odnosima imai ,seb'idnosti i velikodu5nosti, tako da se pojedinadna de-latno,st ne rukovodi s,amo vlastitim interesorn vei 'i dru-girn motivima, kao Sto, ;su dast i vrlina. U od'nosimaizrnedu etnidkih skupina pneovladuju in'teresi, tako da jenacional,ni ego,izam po sebi razurnljiv, dok dobrodinstvojednog naroda drurgo,m n,arodu odrnah izaziv,a podozrenje.Tu, dakle, nema bratstva ved sarno racionalnog zastupa-nia vlastitih interesa. Stoga, p,reporuduje dalje Cosii, iSrbi moraiu postati toga svesni. -Ako Zelirno da potvrdi-mo svoiu istorrijsku punoLetnost i zrelost, ako medu jugo-slovenskim i evropskim narodima Zelimo da o,s anemode,moknatski lllarod, mi moramo to svoje tradicionalnojugoslovenstvo da zarnenimo r:acio,nalnim i dernokratskirnzastupanjem,svojih nacionalnih interesa, ne podredujutiih vi5e nikorne iu ime iluzornog 'bratstva i jed.instva'"niti to zahtevatri od drugih. Ne vidim nijed,an rrazlogzbog koieg bismo mi Srbi, trebalo da ,budemo vi5e zaJugc,slaviju od bilo kojeg jugorslovenskog naroda. Presta-n.imo, jednom za svagda, da oslo,badamo, spasavafiro iduvamo dnuge, da ih uveravamo da ie bez nas pnopasti.Ako ne ZeIe da Zirre s nam,a u demokra,tskoj federaciji,poStujmo niihovu volju da budu sami i ,sreini...6a

Postavlja se naravno pitanje Sta bi Sn;bi u ovakvimokolnostiima valjalo da dine. Za Casica je to odigledno:"Srbi moraju 5to ipre da nap,uste svo.je tradicional,mojugosiovenstvo i da za etnidko otuvanje svoje dijaspore.potraZe nova politidka reSenja...Bi A za to je p<rbrebaLn inovi srpski n,aciornalni program, koji tek treba da b'udelsKazan.

8s lbiilem.il lbi.dem,ns lbi,ilem.

ss "Uspostavljanje istorijskog uma*, Knjileune nouine br.

7?9-?80 od 1. i 15. jula 1989.

1 8 8 1 8 9

da je mogu odbraniti. Srpsko jugoslovenstvo, ovako kakose iada fiohtidki islcazujb, u doZivljaju drugih jugo{o-venskih naroda pretvar,a rse u svoju suprotnost; izazivaantiiugoslovenstvo i antisrpstvo'...02

Dovoljno je da ,se uporede nazliditi odjeci koje pi'recrirno, izazvaLo eventualno slovenadko' i -pomenuto sn'rpsil<oiugoslovenstvo pa da se potkrepe ove eosideve sumnje.t<aaa Ul Slo,r'en-ci i danas zastupal,i j'uoosloverlstvo, kakosu to d,inili 1918, takav stav bi bio rwurnljiv i razbonit iniko ne bi otknio u njennu neku sl<rivenr narnenu. GraniceSloveniie prema ,susednim drZavama sru medrunarodnopriznate i bezbedne .samo lcao, jugo'slovenrs'lce g,ranice. Uzto Austrijanci nisu zaboravili da su veie delove sada5njeSlovenije- stoledima drZali pod svojom vla66u i da bi imizLa;,ak n'u -ote bio i te kako potreban (o Mada::skoj i dane govorrimo). kao Sto i Italijani dobro znaiu koliko sumilenijurn^a gospodarili slovenadkim primorjem. Za yaz-liku od,ovog do,broiud,nog slovenadkog jugoslovenstva kojenikog ne ugroZava, tradicional:no srpsko iugoslovenstwizaz{va zumnie i to utoliko vede ukoiiko siu Snbi veciJugo,sloveni. Dobrica eos'ii je to odanmo nalslutio i zatoie uloZi,o rnnogo truda ne bi Ii uverio Srbe da budumanje nrametlj,ivi i glasni u svolne jugoslovenst:rru' Jer,ono sad,rZi mnoge pogreSne procene i zablud'e. -Tradiciio-nalnro jugoslove,nstvo Srba, to je n.emanie prave svesti. oprirodi i dubini razlika i suprotnotsti medu rslovenskimnarodirn,a ko,ji Zive u Jugosl,aviji, Sto dokazuju srpskarazod,aranja nastala 1914. i 1915. godine, a neokorndanani d,o ovoga dana, ali Sto dokazuiu i rrazodaranja drugihJugosloverra u Srbe. Tr,adicionalno jugosl,ovenstvo Srbaie odricanje svog identiteta i i'ntegriteta s oiekivanjemda 6e to isto i drugi diniti, a Sto ,oni, 'iz r:azumljivih raz-loga, ne dine. Tradiciona no iugoslovenstvo Srrba je nrpor-no borenje i i-ntvovanje za zajedntrdku drZavu, koie drugishvataju kao teZnju za hegemonijorn i tu zajedniLdku dr-Zavu sve upornije uslovljavaju sr:pskom nerarrnoprarmo3-iu, jer ravnopravnost Srba u Jugo,slaviji doZivljavaiu kaosrpsku majorizaeij,u, dirme se iskljuduje mogu6nost pos,to-

janja demokratske Jugoslavije. T::adicionabro jugoslgven-stvo Srba je pristajanje na svaku Jugoslaviju, p,a i onuu kojoj je njima naigore.*.u3

U ,stvari, Dobrica eosic se li6no uverio d,a se najedan nadin 'u,spostavljaju odnosi izmed,u ljr.ldi kao tak-vih, a na drugi 'nadrin odnosi izmedu narodA i etnidkihskupina kao kolektiviteta. U indiviidlualnirn odnosima imai ,seb'idnosti i velikodu5nosti, tako da se pojedinadna de-latno,st ne rukovodi s,amo vlastitim interesorn vei 'i dru-girn motivima, kao Sto, ;su dast i vrlina. U od'nosimaizrnedu etnidkih skupina pneovladuju in'teresi, tako da jenacional,ni ego,izam po sebi razurnljiv, dok dobrodinstvojednog naroda drurgo,m n,arodu odrnah izaziv,a podozrenje.Tu, dakle, nema bratstva ved sarno racionalnog zastupa-nia vlastitih interesa. Stoga, p,reporuduje dalje Cosii, iSrbi moraiu postati toga svesni. -Ako Zelirno da potvrdi-mo svoiu istorrijsku punoLetnost i zrelost, ako medu jugo-slovenskim i evropskim narodima Zelimo da o,s anemode,moknatski lllarod, mi moramo to svoje tradicionalnojugoslovenstvo da zarnenimo r:acio,nalnim i dernokratskirnzastupanjem,svojih nacionalnih interesa, ne podredujutiih vi5e nikorne iu ime iluzornog 'bratstva i jed.instva'"niti to zahtevatri od drugih. Ne vidim nijed,an rrazlogzbog koieg bismo mi Srbi, trebalo da ,budemo vi5e zaJugc,slaviju od bilo kojeg jugorslovenskog naroda. Presta-n.imo, jednom za svagda, da oslo,badamo, spasavafiro iduvamo dnuge, da ih uveravamo da ie bez nas pnopasti.Ako ne ZeIe da Zirre s nam,a u demokra,tskoj federaciji,poStujmo niihovu volju da budu sami i ,sreini...6a

Postavlja se naravno pitanje Sta bi Sn;bi u ovakvimokolnostiima valjalo da dine. Za Casica je to odigledno:"Srbi moraju 5to ipre da nap,uste svo.je tradicional,mojugosiovenstvo i da za etnidko otuvanje svoje dijaspore.potraZe nova politidka reSenja...Bi A za to je p<rbrebaLn inovi srpski n,aciornalni program, koji tek treba da b'udelsKazan.

8s lbiilem.il lbi.dem,ns lbi,ilem.

ss "Uspostavljanje istorijskog uma*, Knjileune nouine br.

7?9-?80 od 1. i 15. jula 1989.

1 8 8 1 8 9

5. Tredi put na raskr3cu

Nedawro je Dobrica Cosii nazvao Jugorslaviju zem-ljom izneve,renih odekivanja i neizvesne bmducrrosti. Timeje na je4gnovit nadin dao sud o na,6oj zajednidkoj dizavikoja ni posle sed'amdeset godi,na od svoga osnivanja nijen,a valj,an nadin ut'u"ndila svoje jedinstvo, unutrainji skrl.adi legitimitet. Ili kako je to on sam zakljrudio: -Ni poslesedam decenija svog postojanja, ,ni posle nevol'ucion:arrrogprevrata, ogromnog istorijrskog i politiikog i,skustva, ne-koliho temeljnih rekonstr,ukcija svog druStvenqg poretkai drZavne konstitucije, isprobav5i gotovo sve dru5tvene idrZa'rne modele 20. veka, Jugoslavija nije ostvarila svojintegral,ni identitet, niti se stabilizovala i cnganizovalakao zajednica sposobna da postoji kao demoknatsko i ci-vilizovano dnuStvo koje svoj,im prinod,r::im i ljrudskrimpot_enoijalirna obezbeduje neophodne, da ne kaZem opti-mal:te, razvojne moguinosti...66

_ Cgsica posebno zabrinjava saznanje da pojedini na-todi koji Live u Jugoslaviji na bitno razt'iCiit naiinghvataju njenu prirodu i smisao i swhu njenog posto-janja. .Jtrgoslavija je, verovatino, iedrina drZava u

-svetu

I Fjoj_ ne postoji saglnsnost o goidini nienog nastajanja.O_ karakteru, konstituciji i smisftl postojanlJ.f,ugostnvije,od osnivanja zajedn:idke drZave Srba, Hiva{a i Slovenaca.pa dor sada5njfh rasprava o ustav,nim amandmamima. neprestaju da se spone i supro,tstavljaju nacionalne ideolo-gijg i istoriografiie, potbidari, naiudnici i pisci sviju nacijakoj e - tvore jugosl,oven-sku drZavnu zaj ednicu. Sve" jugosl6-yenske ,nacije imaju svoju Jugoslraviju; ona je mjirna ono5to im je korisno od nje, ili ,sa'rno ono Sto daj'u za nj,u;gttr-ip ,postoji kad je njirna ddb,rro u njoj, tako da-jeta drZava za neke stvonena 1918. godine, za qxeke fS+"3.g'odine, a za neke 1974. godine. A sadasnrji rnedunacio-nahri rasko,li i mrinje, pravi poiitidki ratovi medu re,purblikarrna i nacijama, netrpelj,ivosti, agresije, laZi, kle-v-e.t-e u novinarma, na -rradiju i te,leviziji nekitr jrugosloven-skih republika, neodoljivo podsecaju na godriorl iloA aru-gog svetskog rata, na vrelme ,hladnqg rata: u ,svetu, na

, , tj -{gsoslgvilg - drfuva iznevere,nih odekivanja i neizvesneDtrducnosti*, KnjiZeane noaine br. ?68 od l. decembra 1ggg.

Eodine s,taljinistidkih kampanja protiv J'ugosl,avije' a saiekim odnosima i bnutalnostima n'adilaze i 'sada&nju pro-

pagu"tg"g. kampanju Albanije protiv snpskog narpda iJU$OSl.€[VlJte.<<"-

Odrrnih se nanawlo postavlja p tarr:je kako moZe daopstane d'rZa'ra u kojoj ima toliko Pzlika' pe!ryelittJ99t^l'ni"'Ztr;. i rsukoba, u kojoj, kako to eosii navodi, od 1918'do ovoga 'dana, ,sa kraiim prekidirna i zati5jima trajugratlanslki, etnidki, verski, ideolo5ki i pro'pagandni-siukobi,[oii st, jedna vrsta perm:anentnog *torplog*- i -hlgd1o.grata*. A to je pitaurje koje mudi ne samo Dorbricu Cosiiavei i sve nbs

-i na koje niko nema vatj.an'og odgovora.

Pogotovu je te5ko dati odgovor ako se poned pitanja -"

kako moZe da opstane takva d,rZava? - uistioru zapitamo:da li takva driava uop5te treba_da postojii?

Dod,u5e, u svojim d,elirna Cosi6 nije izriiit'o postav-ljao ova pitanja ,ni'bi je davao neposredne odgovor-e 1-ai;,d'fr, ali jb navoOio pojedine sudove i zaklj'uike-11 t<gjittse na posredgn naifur moZe izvesti njegovo mi5ljenje -omogruino,stimb i potrebi o,pstanka Jugoslavije. Najveieiskuienje koje jedna drZava moZe'da doZivi i najpouzda-nija 'proba n;ene dwstine i porstojanosti je rat' Takvuprobu Jugoslavija nije izdrtala. "KaZe se: sve Sto je oruZ-jem stvorenq samo oruZjem moZe i d,a se rasturi. Takvoje ,i dosad,a5nje isto,rjjsko isknstvo. I 'stvarno, ako je natnajveca provera jedne driave, onrda na tom ispitu J,ugo-slavija lo$e stoji. Pokazalo se da 1941. godine tu driawuniko ,nije hteo da brani, izuzev neito nemodrrih Srba,Slovenaca, Jevreja. Redi 6ete mi: arli .Itr,goslavija je po-novo ratom i stvonena. Da u pravu ste, atri veonul dobroznamo uslove i cenu njene ohnove, nacionalni sastavnarodnooslobodiladke vojske i znamo ovo,vrelnene zva-nidne IaLi o nrarodnooslobodilaikoj borbi naKih 'naroda iararodnsti'. Dakle, ts.a o stabilnosti Jugoislavije i o njenojsp,osobnosti da odoleva u ,ratovima ,moZe se plfmiti jedinoako znamo ,s koiim faktorima ,odoleva...ut

O moguinostima opstanka danaBnje Ju,goslavije ttsiuCaju novog r:aturog sukoba ne bi trebalo dalje rasprav-ljati, poBto su one odigledno rnale. Jer, nije lako odbraniti

E7 lhidem.ce,'Uslovi demokratske buduinosti., Rniileone

766-767 od 15. decembra - f. ianuara 1989.

190 l 9 l

nouine br.

5. Tredi put na raskr3cu

Nedawro je Dobrica Cosii nazvao Jugorslaviju zem-ljom izneve,renih odekivanja i neizvesne bmducrrosti. Timeje na je4gnovit nadin dao sud o na,6oj zajednidkoj dizavikoja ni posle sed'amdeset godi,na od svoga osnivanja nijen,a valj,an nadin ut'u"ndila svoje jedinstvo, unutrainji skrl.adi legitimitet. Ili kako je to on sam zakljrudio: -Ni poslesedam decenija svog postojanja, ,ni posle nevol'ucion:arrrogprevrata, ogromnog istorijrskog i politiikog i,skustva, ne-koliho temeljnih rekonstr,ukcija svog druStvenqg poretkai drZavne konstitucije, isprobav5i gotovo sve dru5tvene idrZa'rne modele 20. veka, Jugoslavija nije ostvarila svojintegral,ni identitet, niti se stabilizovala i cnganizovalakao zajednica sposobna da postoji kao demoknatsko i ci-vilizovano dnuStvo koje svoj,im prinod,r::im i ljrudskrimpot_enoijalirna obezbeduje neophodne, da ne kaZem opti-mal:te, razvojne moguinosti...66

_ Cgsica posebno zabrinjava saznanje da pojedini na-todi koji Live u Jugoslaviji na bitno razt'iCiit naiinghvataju njenu prirodu i smisao i swhu njenog posto-janja. .Jtrgoslavija je, verovatino, iedrina drZava u

-svetu

I Fjoj_ ne postoji saglnsnost o goidini nienog nastajanja.O_ karakteru, konstituciji i smisftl postojanlJ.f,ugostnvije,od osnivanja zajedn:idke drZave Srba, Hiva{a i Slovenaca.pa dor sada5njfh rasprava o ustav,nim amandmamima. neprestaju da se spone i supro,tstavljaju nacionalne ideolo-gijg i istoriografiie, potbidari, naiudnici i pisci sviju nacijakoj e - tvore jugosl,oven-sku drZavnu zaj ednicu. Sve" jugosl6-yenske ,nacije imaju svoju Jugoslraviju; ona je mjirna ono5to im je korisno od nje, ili ,sa'rno ono Sto daj'u za nj,u;gttr-ip ,postoji kad je njirna ddb,rro u njoj, tako da-jeta drZava za neke stvonena 1918. godine, za qxeke fS+"3.g'odine, a za neke 1974. godine. A sadasnrji rnedunacio-nahri rasko,li i mrinje, pravi poiitidki ratovi medu re,purblikarrna i nacijama, netrpelj,ivosti, agresije, laZi, kle-v-e.t-e u novinarma, na -rradiju i te,leviziji nekitr jrugosloven-skih republika, neodoljivo podsecaju na godriorl iloA aru-gog svetskog rata, na vrelme ,hladnqg rata: u ,svetu, na

, , tj -{gsoslgvilg - drfuva iznevere,nih odekivanja i neizvesneDtrducnosti*, KnjiZeane noaine br. ?68 od l. decembra 1ggg.

Eodine s,taljinistidkih kampanja protiv J'ugosl,avije' a saiekim odnosima i bnutalnostima n'adilaze i 'sada&nju pro-

pagu"tg"g. kampanju Albanije protiv snpskog narpda iJU$OSl.€[VlJte.<<"-

Odrrnih se nanawlo postavlja p tarr:je kako moZe daopstane d'rZa'ra u kojoj ima toliko Pzlika' pe!ryelittJ99t^l'ni"'Ztr;. i rsukoba, u kojoj, kako to eosii navodi, od 1918'do ovoga 'dana, ,sa kraiim prekidirna i zati5jima trajugratlanslki, etnidki, verski, ideolo5ki i pro'pagandni-siukobi,[oii st, jedna vrsta perm:anentnog *torplog*- i -hlgd1o.grata*. A to je pitaurje koje mudi ne samo Dorbricu Cosiiavei i sve nbs

-i na koje niko nema vatj.an'og odgovora.

Pogotovu je te5ko dati odgovor ako se poned pitanja -"

kako moZe da opstane takva d,rZava? - uistioru zapitamo:da li takva driava uop5te treba_da postojii?

Dod,u5e, u svojim d,elirna Cosi6 nije izriiit'o postav-ljao ova pitanja ,ni'bi je davao neposredne odgovor-e 1-ai;,d'fr, ali jb navoOio pojedine sudove i zaklj'uike-11 t<gjittse na posredgn naifur moZe izvesti njegovo mi5ljenje -omogruino,stimb i potrebi o,pstanka Jugoslavije. Najveieiskuienje koje jedna drZava moZe'da doZivi i najpouzda-nija 'proba n;ene dwstine i porstojanosti je rat' Takvuprobu Jugoslavija nije izdrtala. "KaZe se: sve Sto je oruZ-jem stvorenq samo oruZjem moZe i d,a se rasturi. Takvoje ,i dosad,a5nje isto,rjjsko isknstvo. I 'stvarno, ako je natnajveca provera jedne driave, onrda na tom ispitu J,ugo-slavija lo$e stoji. Pokazalo se da 1941. godine tu driawuniko ,nije hteo da brani, izuzev neito nemodrrih Srba,Slovenaca, Jevreja. Redi 6ete mi: arli .Itr,goslavija je po-novo ratom i stvonena. Da u pravu ste, atri veonul dobroznamo uslove i cenu njene ohnove, nacionalni sastavnarodnooslobodiladke vojske i znamo ovo,vrelnene zva-nidne IaLi o nrarodnooslobodilaikoj borbi naKih 'naroda iararodnsti'. Dakle, ts.a o stabilnosti Jugoislavije i o njenojsp,osobnosti da odoleva u ,ratovima ,moZe se plfmiti jedinoako znamo ,s koiim faktorima ,odoleva...ut

O moguinostima opstanka danaBnje Ju,goslavije ttsiuCaju novog r:aturog sukoba ne bi trebalo dalje rasprav-ljati, poBto su one odigledno rnale. Jer, nije lako odbraniti

E7 lhidem.ce,'Uslovi demokratske buduinosti., Rniileone

766-767 od 15. decembra - f. ianuara 1989.

190 l 9 l

nouine br.

drZavu u kojoj razfiditi narodi koji je dine ne mogu dase slo'Ze ko je toj drZavi, kao celini, neprijatelj. I(ada je,pak, red o op,stanku Jugoslavije u doba mira, nje, rabr.r,du6nost se ne mo,Ze tako lako predvideti. A kao razlogkoji to potvrduje eosii navodi njene ozbiljne slabosti.Glavni ,r,azlog, koji ,se nikako me moZe otkloniti, je njenvisenacicvnalni i v,i5ekonfesionalan sast,av. -7iv'ot u sva-koi multinacicnabeoj i multireligijskoj zajednici je poli-tidki i psiholo,Ski vrlo kompl,ikovan i naporan, pogotovuako nacionalno,st i konfesionalnost nisu samo u okviruIiudskih i gradanskih prava...u0 U Jugoslaviji je zajednidkiZivot joS mudniji, poSto r:azlidite etnidke 'skupine nemajupotpuno jednaka prava na svoj jezik, pisrno, oduvanjekulturno-istorijskog identiteta i teritorijalno-politidku au-tonomiju. Da bisrno se u to uverili dovoljrno je da upo-redimo po oZaj albanske rnanjine u Srbiji i srpske ma-rrjine u Hrvatskoj. rJz to je danainja Jugostravija -poli-tidka tvorevina i jedne protivredne i sadrZaino nekonzi-rstentne ideologije, nazvane jugoslovenstvo..,T0 koja nijebila najbolja osnova za stvarranje odgovarajuieg identi-teta i legitimnosti Jugoslavije kao drZave. Konadnq poDobrici Cosiiu, .Jugoslavija je vi5en,acionalna drlava bez.iedinstvene, dobrovoJjno prihvaiene, istor.ijski vital.ne itrajne i,clejne kohezione osnov€.<<it Ukratko, JugoslavijarnoZe opstati u miru, ali taj opstanak ima veliku cenu.

Zato se Dobrica Cosii zab,rinuto, pita: -Ima li takavZivot ,alternativu n,a ovom zemaljskom prostoru, ili suljudi i narodi na takav Zivot osudeni svojom pro5lo5iui ewopskom konstelacijorn?*?2 Za sada moZemo satnoreii da eosii nije sreian Zivotom u Jugoslaviii i da nijezadovoljan sa poloZajem srpskog narodra u toj zajednidkojdrZavi, ali da nije siguran da taj Zivot ima alternativu.Ta nedo'umica mudi i njegove likove iz Vremena smrti.Tako Cosiiev Slo,bodan Jovanovi(. izraLava uverenie daie Jtrgoslavij,a -ostati jedna d,ugotrajna, vekol'na mut

" i

srpskog i hrvatskog narod,a*, dok Vuka5in Katii, poput

isto,rijskog vojvode Mi5iia, u tc viSe ne veruje, po5toje Jugoslavija vremenom postala ',,nesreia i srpskog ihrvatskog ns16dx.. i -politidko prokletstvo ovog tla.<.74

Ako. pak, Dobrica Cosii nije u ovom trenutku do-misiio svoj sud o legitimnosti i neophodnosti daljeg po-stojanja Jugoslavije kao takve, njegovo miSljenje o po-stojeioj, brionskoi Jugoslaviji iz 1974. ne izaziva nikakvenedoumice. -Zbivania u kojima srno i pred kojirna smo,po mom uverenju, oznadarraju slom postojeieg poretka ikrah brio'nske Jugo,slavije. U ovom stoleiu, mi 'srno treiiput na istoriiskom,riuskr5iu...'a

Izgleda da jo5 jedino srpski narod nije dovoljnosvestan 5ta je stvaranjem Jugoslavije i Zivoto,m u njojdobio, a Sta izgubio. Redeno je vei da je pobednidkisrpski narod naiodgovorniji za strraranje Jugoslavije 1918.godine, jer je,"prevashodno Zeieo da uni5ti Austro-Ugan-sku, tog svog vednog prirodnog neprijatelja. Nije nislutio da ie ostati u njegovom kobnom zagrljaju, poStoje Jugoslavija doibrim delorn poprimila sve one pogubnetnane negda5nje Austru-Ugarske. -Jugoslavija je- - ka-Ze Vuka(in Katii - ',osveta poraZene Austro-Ugarske nadsvojim pobednicima i isvojim biv5im podanicima. Du-hovna i politidka hipoteka mrtve Austro-Ugarske, . .. kaostena, pala je na Jugoslaviju. Austro-Ugarska iz groba,truje du5e Hrvata i svih svojih negda5niih podan,ika,mudi nas Srbe, kao varnp.ir nam siSe krv..."

Trenutak stvaranj,a te nove zajednidke drZave naukle,tom tlu poraZene Austro-Ugarske bio je za Srbckoban i ta zla sudbina prati ih sve do dana5njih dana. Nasvoju nesreiu, srpski narod jo6 uvek nije do kr,aja spoznao

7t Greinik. str. 335.-Jugoslavija - driava izneverenih odekivanja i neizvesne

buduinosti*, Knjl2eune nouine br. ?65 orl 1. decembra 1988.73 Greinik. str. 335.

6s Stoarno i mogu(e, str, 1?6.. 1t -Jugoslavija - drZava izneverenih odekivanja i neizvesnebttduinosti.., KnjiEetsne notsine br. ?6b od 1. clecembra l9gg.7n lbidem.

72 lbidem,.

192 1 9 3

drZavu u kojoj razfiditi narodi koji je dine ne mogu dase slo'Ze ko je toj drZavi, kao celini, neprijatelj. I(ada je,pak, red o op,stanku Jugoslavije u doba mira, nje, rabr.r,du6nost se ne mo,Ze tako lako predvideti. A kao razlogkoji to potvrduje eosii navodi njene ozbiljne slabosti.Glavni ,r,azlog, koji ,se nikako me moZe otkloniti, je njenvisenacicvnalni i v,i5ekonfesionalan sast,av. -7iv'ot u sva-koi multinacicnabeoj i multireligijskoj zajednici je poli-tidki i psiholo,Ski vrlo kompl,ikovan i naporan, pogotovuako nacionalno,st i konfesionalnost nisu samo u okviruIiudskih i gradanskih prava...u0 U Jugoslaviji je zajednidkiZivot joS mudniji, poSto r:azlidite etnidke 'skupine nemajupotpuno jednaka prava na svoj jezik, pisrno, oduvanjekulturno-istorijskog identiteta i teritorijalno-politidku au-tonomiju. Da bisrno se u to uverili dovoljrno je da upo-redimo po oZaj albanske rnanjine u Srbiji i srpske ma-rrjine u Hrvatskoj. rJz to je danainja Jugostravija -poli-tidka tvorevina i jedne protivredne i sadrZaino nekonzi-rstentne ideologije, nazvane jugoslovenstvo..,T0 koja nijebila najbolja osnova za stvarranje odgovarajuieg identi-teta i legitimnosti Jugoslavije kao drZave. Konadnq poDobrici Cosiiu, .Jugoslavija je vi5en,acionalna drlava bez.iedinstvene, dobrovoJjno prihvaiene, istor.ijski vital.ne itrajne i,clejne kohezione osnov€.<<it Ukratko, JugoslavijarnoZe opstati u miru, ali taj opstanak ima veliku cenu.

Zato se Dobrica Cosii zab,rinuto, pita: -Ima li takavZivot ,alternativu n,a ovom zemaljskom prostoru, ili suljudi i narodi na takav Zivot osudeni svojom pro5lo5iui ewopskom konstelacijorn?*?2 Za sada moZemo satnoreii da eosii nije sreian Zivotom u Jugoslaviii i da nijezadovoljan sa poloZajem srpskog narodra u toj zajednidkojdrZavi, ali da nije siguran da taj Zivot ima alternativu.Ta nedo'umica mudi i njegove likove iz Vremena smrti.Tako Cosiiev Slo,bodan Jovanovi(. izraLava uverenie daie Jtrgoslavij,a -ostati jedna d,ugotrajna, vekol'na mut

" i

srpskog i hrvatskog narod,a*, dok Vuka5in Katii, poput

isto,rijskog vojvode Mi5iia, u tc viSe ne veruje, po5toje Jugoslavija vremenom postala ',,nesreia i srpskog ihrvatskog ns16dx.. i -politidko prokletstvo ovog tla.<.74

Ako. pak, Dobrica Cosii nije u ovom trenutku do-misiio svoj sud o legitimnosti i neophodnosti daljeg po-stojanja Jugoslavije kao takve, njegovo miSljenje o po-stojeioj, brionskoi Jugoslaviji iz 1974. ne izaziva nikakvenedoumice. -Zbivania u kojima srno i pred kojirna smo,po mom uverenju, oznadarraju slom postojeieg poretka ikrah brio'nske Jugo,slavije. U ovom stoleiu, mi 'srno treiiput na istoriiskom,riuskr5iu...'a

Izgleda da jo5 jedino srpski narod nije dovoljnosvestan 5ta je stvaranjem Jugoslavije i Zivoto,m u njojdobio, a Sta izgubio. Redeno je vei da je pobednidkisrpski narod naiodgovorniji za strraranje Jugoslavije 1918.godine, jer je,"prevashodno Zeieo da uni5ti Austro-Ugan-sku, tog svog vednog prirodnog neprijatelja. Nije nislutio da ie ostati u njegovom kobnom zagrljaju, poStoje Jugoslavija doibrim delorn poprimila sve one pogubnetnane negda5nje Austru-Ugarske. -Jugoslavija je- - ka-Ze Vuka(in Katii - ',osveta poraZene Austro-Ugarske nadsvojim pobednicima i isvojim biv5im podanicima. Du-hovna i politidka hipoteka mrtve Austro-Ugarske, . .. kaostena, pala je na Jugoslaviju. Austro-Ugarska iz groba,truje du5e Hrvata i svih svojih negda5niih podan,ika,mudi nas Srbe, kao varnp.ir nam siSe krv..."

Trenutak stvaranj,a te nove zajednidke drZave naukle,tom tlu poraZene Austro-Ugarske bio je za Srbckoban i ta zla sudbina prati ih sve do dana5njih dana. Nasvoju nesreiu, srpski narod jo6 uvek nije do kr,aja spoznao

7t Greinik. str. 335.-Jugoslavija - driava izneverenih odekivanja i neizvesne

buduinosti*, Knjl2eune nouine br. ?65 orl 1. decembra 1988.73 Greinik. str. 335.

6s Stoarno i mogu(e, str, 1?6.. 1t -Jugoslavija - drZava izneverenih odekivanja i neizvesnebttduinosti.., KnjiEetsne notsine br. ?6b od 1. clecembra l9gg.7n lbidem.

72 lbidem,.

192 1 9 3

i,strinu svog bivstvovanja u Jugoslaviji, moZda i zbog toga5to se, kako to obja3njava Vuka6,in Katii, prethodno moraproii kr,cz mnoge iluzije i zablude, da bi se do5lo doistine.'6 A moZda joi nije dovoljno is'paStao svoje zabludei istrpeo svoje pobede i poraze; buduii d,a -naS narodm'oZe ne6tc dobro da rstvori i ne5to veliko da 'udini samoposle duge patnje...7'

Plimljeno septembra 1989.

Centar za filozrttijn i dru5tvenu teorijulnstituta druStvenih naukaBeograd

Kosta Cavoiki

YUGOSLAVIA AND YUGOSLAV IDEA IN THEWORKS OF DOBRICA COSIC

(Summar-v-)

In the work the author discusses some of politicalconceptions of f)obrica Cosit. a vt'ell-known Serbian wri-ter. It is Cosic's understanding of Yugoslavia and Yu-goslav idea th'At is here under consideration. The authoremphasises that Cosii has trodden a long path from thepartisan Yugoslav idea and sincere faith in the bro her-hoocl and cornmon iot of the Yugoslav nati'c'ns to tfrefil:st doubfs and deep suspect in their harmonious lifetogether. This wor:k deals only with Cosic's wot'ks hehas r,.rritten since 1968 in rvhich he has startod tothoroughly rec.onsider the u'ay of Ytrgoslavia's creationa,nd the fragile, changeable for,ms thro,ugh which it hashad to pass. In addition to tlre introduction this wo,rksconsists of five chapters dealing rvith: 1) the troub,lesand mistakes oI the 1913 unio'n, and the idea of Yugo-slav idea which, at the mo'ment of union, signified mostthat the Serbs, Croats and Slovenes represented a singlenation; 2) the fateful consequences of union trpon a suchan assumption; 3) the policy of the Communist party ofYugoslavia tornards the national question: 4) the SerbianYtrgoslav idea as the essence of the Serbian nationalco,nsciousness and 5) Yugoslavia's inc,apability as a stateto create its integral identity and to organize itself as acommunity capable to exist .as a democratic and civilsociety.7a Vreme srnrti, sv.

i7 Grein.ik, str. 367.6 , s t r . 1 6 8 .

194

.L-

195

i,strinu svog bivstvovanja u Jugoslaviji, moZda i zbog toga5to se, kako to obja3njava Vuka6,in Katii, prethodno moraproii kr,cz mnoge iluzije i zablude, da bi se do5lo doistine.'6 A moZda joi nije dovoljno is'paStao svoje zabludei istrpeo svoje pobede i poraze; buduii d,a -naS narodm'oZe ne6tc dobro da rstvori i ne5to veliko da 'udini samoposle duge patnje...7'

Plimljeno septembra 1989.

Centar za filozrttijn i dru5tvenu teorijulnstituta druStvenih naukaBeograd

Kosta Cavoiki

YUGOSLAVIA AND YUGOSLAV IDEA IN THEWORKS OF DOBRICA COSIC

(Summar-v-)

In the work the author discusses some of politicalconceptions of f)obrica Cosit. a vt'ell-known Serbian wri-ter. It is Cosic's understanding of Yugoslavia and Yu-goslav idea th'At is here under consideration. The authoremphasises that Cosii has trodden a long path from thepartisan Yugoslav idea and sincere faith in the bro her-hoocl and cornmon iot of the Yugoslav nati'c'ns to tfrefil:st doubfs and deep suspect in their harmonious lifetogether. This wor:k deals only with Cosic's wot'ks hehas r,.rritten since 1968 in rvhich he has startod tothoroughly rec.onsider the u'ay of Ytrgoslavia's creationa,nd the fragile, changeable for,ms thro,ugh which it hashad to pass. In addition to tlre introduction this wo,rksconsists of five chapters dealing rvith: 1) the troub,lesand mistakes oI the 1913 unio'n, and the idea of Yugo-slav idea which, at the mo'ment of union, signified mostthat the Serbs, Croats and Slovenes represented a singlenation; 2) the fateful consequences of union trpon a suchan assumption; 3) the policy of the Communist party ofYugoslavia tornards the national question: 4) the SerbianYtrgoslav idea as the essence of the Serbian nationalco,nsciousness and 5) Yugoslavia's inc,apability as a stateto create its integral identity and to organize itself as acommunity capable to exist .as a democratic and civilsociety.7a Vreme srnrti, sv.

i7 Grein.ik, str. 367.6 , s t r . 1 6 8 .

194

.L-

195