Krovovi i Dimnjaci Cvoro

5/13/2018 Krovovi i Dimnjaci Cvoro

1/50

DIMNJACI

DimnJaci u zgradama slute za odvodenje dimnih gasovaiz loi;sta, prekokrova u slobodan prostor. Na dimnjake se mogu prikljuciti razlicita lozistakoja sluze za zagrevanje prostora u zgradama. Zagrevanje prostora se vrsina nekoliko nacina, Uglavnom se svodi na poledinacno iii lokalno grejanjepecima, i centralno grejanje, gde se zagrevanje veceg broja stanova vrsi sajednog mesta, putem vodene pare, tople vode iii toplog vazduha.Zadatak dimnjaka je da putem strujanja vazduha obezbedi odvod gasovanastalih sagorevanjem. Dobra cirkulacija gasova postize se priroclnim iiivestackim putem. Prirodno strujanje vazduha ukanalu nastaje usled razlikeu tezinl zagrejanog vazduha i spoljnjeg hladnog vazduha. Zagrejani vazduhkao laksi penje se na gore povlaeeci za sobom hladniji vazduh iz prostorije,koji kiseonikom potpomaZe sagorevanje. Iz ovog razloga korisna visinadimnjaka ( visina ad loiista do otvora na dimnjackoj kapi zaizlazak gasova)bi trebala da bude sto veca, preporucuie se min 4,SOm.UkoHkose gasovi u dimnjaku manje hlade utoliko je strujanje bolje. Zato sene preporucuje postavljanje dimnjaka u fasadnom zidu. Ako se dimnjacimoraju voditi kroz fasadni zid, tada bi trebalo dimnjacki kanal izolovatiodspoljnjih uticaJazidom debljine 2Scm. iii slojem vazduha.Kada zgrada ima koskrov, povoljno je postaviti dimnjake blizu slemena, jervazdusna strujanja koja seformiraju na slemenu mogu da ugroze izlazakdima lz dimnjaka koji su postavljeni nize ad slemena. Ako je dimnjackaglava blizu slemena a krovni pokrivac nesagoriv preporucuje se dadimnjacka glava bude izdgnuta od slemena za SOcm., a kada je krovnipokrivac sagoriv 10Dem. Kada je dimnjaCka glava udaljena ad slemena iniia o c t njega, onda horizontalno udaljenja ad krovne ravni ne sme bitimanja ad 1.S0m. ako je krovni pokrivac nesagoriv, iii 2.50m. ako je krovnipokrivac sagoriv.Ked ravnih krovova visina dimnjacka kape trebato bi da se nalazi na visini1.20m. od povrslne krova.Dimnjaci se izvode od nesagorivih materliala kao sto su:- dimnjaci zidani punom opekom,- dimnjaci zidani gotovim, industrijski proizvedenim blokovima adopekarskih proizvoda,- zidanje dimnjaka industrijski proizvedenim viseslojnlrn elementima tipa"Schidel"Danas sa u praksi najvise koriste industrijski proizvedeni elementi tipa"Schidel" ko]i omogucavaju dobro funkcionisanje i sigurnost.D im njafk i kanali izved en i o d p una o peke zidaju sa u proouznommalteru, pri cemu se posebna painja posvecuie ispunjavanju spojnica Saunutrasnle strane dimnjacki kanali se dersuju a sa ~poljasnje melterlsu, Utavanskom prostoru dimnjackikanali prolaze kao samostalni dinjaci koji S9rnalterlsu (zbog opasnosti ad pozara). Deo samastalnog dimnjaka izvankrova naziva se dirnnlacka glava, a njene povrslne se oblcno fuguju.lznad


2/50

1 2

200

3

NA ZIV I D E LOV A D IMN JA KA P OL OiA J P RtK LJU CK A L OllS TAI M ESTA VR ATAN AC A ZA CI~CENJEDIMNJAKA. v is ina d imnjaka2 .kor isna v is ina3. dna kana la4. d imnja& a g la va5. dim nja& a k apa6 . g rlo d imn jaka7 . g om ja I d on ja v ra tan ca8. pr ik l ju fak peci


3/50

.dimnjacke glave postavlja se dimnjacka kapa koja se izraduje od materijaIaotpornog na atmosferske uticaje i pozar, Samostalni dimnjaci u tavanskomprostoru i u selzmickorn podruqlma zidaju se cernentnlm rnalterom iojacavaju armaturom.Zidanje dimnjaka punom opekom uslovljeno je pravilom da najmanjadebljina zida ozidanog oko dimnjackog kanala ne sme biti manja ad 12cm.Iz ovoga proizilazi da je najmanja debljina zida sa zidanim kanalima 3acm. apresek dimnjackog kanala 14/14cm. Ovaj presek je dovoljan da primi dvemanje peci i i i jednu vecu, Za prikljucenje vise peel iii vedh peci treba zidatikanale veeeg preseka. Zidovi manjih debljina kroz koje ( i i i poredkojih) sezidaju dimnjaci, moraju imati prosirenia na delu na kame se naIaze dimnjckikanaU. Prikljucak za pee izvadi 59 na visini od 2,OOm., a drugi prikljucak, naistoj etazl maze se postaviti iznad ovog za 30cm. Vratanca za ciseenje sepostavljaju na visini socm. ad poda.

SPOL.J\j ZlD iIIIII~I~IIIIII '1 _ _ I :2i f i@ 1 B 1 1 1 1 :I M i tSTRANICE U( :NAK B~CJI~ IAVO\Jt;AONO(~ : : : M 2 GR~I\~ I' lI.o(LJIJ!:AKAPAE5EKA U k . c o l I h MANJI - l P~CI

14X14 196 max 15000 max 2

14X:WS 2H7 mir 100(,0 3max 25000 420.SX20.S 42:1 rnlr- 2000{) 5

mox4oooo 8

BRa...FR IKWUCN< I \VECIH -'E~J

2

4

Dimnjaci zidani punom opekom mogu 58 izvoditi vertikalno od podruma doiznad krova, sto predstavlja inajbrzi nacln da se dim i atpadni gasovi iizvadu izvan zgrade. Nedostatak ovog naclna je u tome sto selozista po spratovima pornera (ne nalazi se na istojse mogu voditi tako da se ciscenje vrsi u podrumu (kada sa r1lrrlnt:::l.I"'c'


4/50

ad podrum a do iznad k rov a) i i i n a sv ak om sp ra tu (k ad a se d im nja ck i k an alza v rs ava na s vakom spratu ).D im nja ck i k ana li z ida ni p un om op ek om izu ze tno se m og u lomiti p od ug lomad 30 u odnosu na v ertik alu , cim e sa postlze da laz is ta na sv ak om spratubudu na istam m estu. K analiizvedeni sa sk re tan jem se m ogu vod iti odp od ruma d o iz na d k ro va i c is titi u p od rumu , ili se m og u za vrsa va tll c istiti n as vakom spratu .T JII

II SP

I SP

O a bi se p rik lju cc i p ee i n a sv ak om sp ratu n alaz ili n a istom mestu a da se sv id imnjack i k ana li ne mora ju vod iti do podruma, izvode se dimnjaci sasabirnim iii h la dn im k an alom . S a birn ik an al p oe in je u p od rumu i id e d o iz na dk ro va i o n n e p rim a p rik lju ck e peci. S v ak i sp ra t im a sv oj d im n ja ck i k an al k ojio d p rik ljuck a v od i dim k ak ro vu a cad u sa birn i k an al. N a o va j n ac in p rik ljuccip ee l se p o sp ratov im a na la ze n a istom mestu .

Dimnjai:ki kanali izvedeni od opekarskih blokova prim en ju ju sanajcesce u sluca jev im a k ada se za zidan je k oristeopek arsk i blok ov i, O v i

/7/


5/50

blokovi sa svojim dimenzijama uklapaju u dimenzije blokova za zidanja, alise zbog sigurnosti (zastita od pozara) obziduju supljom opekom iiiblokovima.D imnja c:k ik a na li iz ve denio d s pe cija ln ih e lemenata s a k a na limaa d s arn ota se danas najvise upotrebljavaju za sve vrste goriva (tvrda,tecna igasovita),kao i za razlicite kapacitetakotlova. Ovi dimnjaci supoznati pod nazivom "troslojni montaZni VU dimnjak, sistema Schidel".Sastavljeni su od industrijski proizvedenih elemenata vlseslojnekonstrukcije, gde unutrasnia sarnotna cev obezbeduja otpornost nakiseline,visoke temperature i promena temperatura, nepropusna je za gasove, pa jeprikladna i za peel velikog kapaciteta. Dimnjaci precnika cevi od 13,5; 16; i2Ocm. upotrebljavaju se kao sabirni dimnjaci sa prikljuccima u razlicitimetaZamasto predstavlja ekonornicno resenje. Razmak izmedu dva prikljuckana sme biti manji ad 30cm. niveei od 4,OOm.Visina lozista zadnje peci dovrha dimnjaka ne srne biti manja od 4,50m. U suprotnom je za poslednjiprikljucak potrebno izvestiposeban dimnjak. Zidanje se vrsi po specijalnimzahtevima koji omoqucavalu dilatacije usled velikih.zagrevanja, istovremenospreeavajuCiprador stetnih gasova. Za ove dimnjake izradeni su specijalnidijagrami koji omogucavaju izbor pravilnog preseka dimnjaka s obzirom navrstu i kapacitetkotla, vrstu goriva i visinu dimnjaka, pa je potrebno zapravilnuprimenukonsultovati pro lzvodaca,S a bim i d im n ja ci a d p re fa brik av an ih e lemen ata imajuprimenu kedvisespratnih zgrada; NaSa industrija proizvodi prefabrikovani dimnjak policenci Schunt. Element Sunt sastoji se ad dva kanala: sekundami i rnatlcniiii sabirni kanal. Maticni kanal S8 pruza celom visinom zg~acJe,ad najnizeetaZe do krova, a sekundarni kanal, u koji se prikljucuju peei. ide odspratado sprata. Na jedan sunt dimnjak mogu da se prikljuce peci sa sest etaza,pod uslovom da nema vise ad dve peei na jednom spratu.Korisna visinasekundarnog kanala ne sme biti manja od2,20m. Peci se prikljucuju navisini od seem, od pada direktno u dimnjak. Maticni i sekundarni kanal se .zavrsavaju 'us is ivacem" koji obezbeduje stalnu depresiju u kanalima.Dimnjacki stub nosi samoga sebe i lezi na posebnom temelju. Dimnjak seobziduje zidom ad nasancno postavljenih opeka (6,5cm). a kada izade izvankrova, abziduje se zidom ad 12cm. lzmsdu zida I dimnjackog stuba ostavljase supljina ad 2,OOcm.Zid kOjimse obziduje dimnjak tezi na meduspratnojkonstrukcili inosi se od sprata do sprata. .

/'72


6/50

P RE SE K K RO Z DIM NJA CK IK AN AL ZIDA NE LE ME NTIM A T IPA S UN T

KARAK TER IS TIC N I E LEMEN T I S UNT D IMN JAKA /73


7/50

Kanali z a p ro v etra v an jeU prostorijama gde nije rnoquce izvesti provetravanje prirodnim putemotvaranjem prozora, izvode sa vantilacionikanali. Kanali za provetravanje seizvode kao pojedinacni i kao sabirni.Pojedinacnikanaliizvode se posebno za svaku prostorijui to ad prostorijedo iznad krova. Pojedinacni kanali se izvode na isti naetn kao i dimnjackikanali. Prikljucakiz prostorije postavlja sa na 20cm. ispod plafona. Na otvorse ugraduje metalni okvir sa zicanom rnrezom i zaluzinama za regulacijuventilacije. Dovod svezeg vazduha vrsi se iz susedoih prostorija krozproreze na vratima iii ispod vrata,m dovodeniern svezeg vazduha posebnimkanalima iz spoljnjeg prostora, Zadovod vazduha koristi se ista vertikala, stim sto se prekida u nivou prostorije koja se ventilira, a prikljuCak sazaluzinama se postavlja na 20 do 30em. iznad poda, Presek ventilacionihkanala zavistan je od velicine prostorije koja se ventilira, i potrebnog brojaizmena vazduha na sat. Brzina proticanja vazduha kroz kanal zavisna je odtemperaturne razlike vazduha u prostoriji, spoljnjeg vazduhai visineventilaeionog kanala. Uobicajene dimenzije pojedinacnih ventilacionihkanala su 14/14 za kvadratne preseke, H i precnika ad 8 do 12,5em.Zidani ventilaeioni kanali, kao i dimnjacki izvcde se u zidovima adopekarskih proizvoda na isti naeln. Najmanji kanal reseka 14/14cm. idovoljan je za ventilisanje manjih prostorija kao sto su ostave iii sanitarneprostorije koje nisu direktno provetravane kroz prozore, Kao sledece velicineusvajaju se 14/20,Scm, a mogu biti i veci sa odnosom strana 1:1 do 1:1,5.Sabimi ventilacioni kanali se izvode ked vis~spratnih zgrada.lzvode sa odistih elemenata tipa "sune dimnjaka. Na jadan sabirni (mr;ltieni) kanaluobicajenog preseka 20/2Ocm. moze se p~kljueiti 6 prostorija (ostave,kupatila, we i sHeno) kad objekata koji sa grade u Iklimatskoj zonl, 9 udrugoj i 12 u tretoj zoni. Posle zidanja kanali se oblafu opekom kao i .dimnjacki kanali. PrikljuCak na sekundarni kanal je na oko 20cm. ispodplafona. Ova vantilacija funkeionise kada je razlika izmedu spoljnje iunutr~nje temperature vsca ad SoC. Ako je ova razUka manja ventilacija nefunkelonlse pa se mora ugraditi isisni ventilator na zavmetku ventilacionogkanala. Ked sabirnih ventilatora zabranjeno js postavljanje ventilatora naprikljueku u prostoriji jar bi to remetilo system ventilacije. .Za dovodenje svezeg vazduha iz spoljnjeg prostora potrebno je predvidetiposeban sabimi kanal , Iz sabirnogkanala vazduh se uvodi u prostorijepreko sekundarnog kanala eiJi je izved na oko 20 do 30cm.iznad poda.Ukoliko se na jednom spratu ventiJiraju dve prostorije preko jednog sabirnogkanala, neophedno js primaniti elementa sa dva sekundarna kanala, tako daS9 svaka prostorija ukljueuje na posebankanal.


8/50

Sistem SHUNT.:- aa odvodtenjepokvareno8 vuduba


9/50

t

I

[111 I I

c" ", ...._ ,.... "__~_._, ., . . - ',. "_. ,._. ,


10/50

R AV NI K RO VO V IObjekti u visokogradnji mogu se zavrsif takozvanim ravnim ii i kosim krovovlrna.Krovne povrsine izloiene su razlicltlrn uticajima sa spollasnje i unutrasnjestrane ( toplota, hladnoca, klsa, sneg, pozar ... ). Zastita se postiiepostavljanjem potrebnih slojeva razlleitlh materijala i proizvoda, po odredenompostupku,Kada se iznad poslednje meduspratne konstrukcije postave potrebni slojeviooqovarajuclh materijala ko] sluie zastltl unutrasnjeq prostora od spoljasnjihuticaja, ta se konstrukcija nazlva krovnakonstrukcija a takav krov - ravan krov.Odvodnjavanje ravnih krovova vrsi se preko krovnih ravni, odnosno slivnihpovrsina u nagibu obicno ad 0.5% do 4%, optimalno aka 2%.Prema JUS-u , krovovi se prema naqlbu dele:

~ sa malim nagihom 0.5% - 1%~ sa normalnim nagibom... 1% - 2%

sa veelrn nagibom. 2.5% - 4%~ sa velikim nagibom 4% - 15%- i nagnuti krovovi od 15% do 40%

Odvodnjavanje vode sa ravnih krovova vrs; se preko oluka (horizontalnih ivertikalnih odvodnih cevi) u polje, ii i preko sHvnikaka unutrasnjostl, vertikalnimolucnirn cevima pored stubova ii i zidova.

Odvodnjavanje ka spolja horlzontalnim I ver tikaln im o luc ima

.:.J. ~ . : . : :.;! ::J . : . : :'0 .::,t!.~ ~ - - - - + ::J ~. : . : : . : . : : . : . : :::J .2] ::J(5 0 0jednovodni jednovodni dvovodni trovodni eetvorovodni

Odvodnjavanje k a spolja ver tikalnom oluc ima-f-- -7-- --- __lueoa __vernkala1 ' . t

nazldak

Olucikod ovakvih krovova uglavnom su betenski, nagoba 0.5% do0.8%.Razmak izmedu dve olucne vertikale ked ovih oluka je max. 30.0m.


11/50

PRIM ER! PO STA VLJA NJA OLUKA N A STREH l

1T1 T1

f 1 , fI-- I-- --tT T

T E-- T (-- T1 1 11I-- --+

T1

PRIM ER! ODV ODN JA V AN JA PREKO RIGOLE - LIN IJSKOG SLIV NIKA FORM IRA NOG USA MOM KROV UVoda iz rigole odvodi se u olucne cevi na fasadi objekta iii u slivnik odakle se kisnim vertikalarna(kanalizacionim cevirna) posravljenim U objektu sprovode u kanalizacionu rnrezu,

\IIPRIlY lERI TA CKA STO G ODV ODN J A V AN JA - PREKO SLlV N IKA ILl SPOLJN IH O LUC :N IHCEVIVoda se iz sl iv ika unurrasnjlrn kisnirn v ertikalam a sp ro vo di kro z o bje kat na p ogo dno iz abranimrnestirna iprikljucuje na kanalizacionu mrezu. Ukoliko je predviden odvod uz fasadnu ravan vodase kroz nazidak rnoze sprovesr] direktno u spoljnu olucnu cev,

f r r

T80

II!II1I


12/50

o II I ci p r ima ju vodu s~_E_ ,: ,vn i~E?_v rS in . !J_Qg ._y_ad~_ jU!_o luc~_e .~~L .E~ce sce UZRctuj!.!_o.d__lima_j]j__kao arm irano-be tcnski e le me nti. Pop re c~ re se k o lu .ka o bicnQ _j~ .J?o lukruzni (1!.KQlikQ su iz radeni od_

llma)"ili C etv rtasti. Povsina~papr~~og p r~~k~ - -o luka odreduje se iz uslava da 0.8- J cm2 preseka0 T U k a m~vara t i 1 m : . p rip ad aju ce k ro vn e pozrsine. S irina o luka je obienc. I3-2 0cm za manje- .objek[e a 1 6-2 5em za vece objek;_re .V isina oluka sa spoljne strane mora biti manja ad' visine naunutrasnjoj strani za minimum lcrn dabi se voda u s lu caju zagusivanja o lu ka p re liv al a na spoljnustranu . O luci se po stav ljaju u padu 0.8-1% (m inimum 0.5%) ka odvodnirn olucnimcevima.\_)UU

P O VR S IN A P O PR E CN O GP R E S E KA a ..U K A ,

P R IP A D A JU C A . K R O V N A P O V RS IN AP O sw .T R AN I a ..U K

Poprecni presee i oluka Odredivanje povrsine p re se ka o luk aOLueNE CEVIO lucne cev i p rirnaju vodu iz o luka, rigo le il i direktno sa krova (kod tackastog odvodnjavanja uznazidak) isprovade je u kanalizaciju, Postavljaju se sa spoljne strane objekta, uz fasadu. Izradujuse od lima i mogu bid kruznog, kvadratnog, p ravougaonog. Hi mnogougaonog preseka.Dlmenz ionisu se prema pov rsini krova sa koje treba da p rime vodu. Povrsina porpre cnog presek ,aolucne ee v! m ora z ado voIjiti uslovi.Jcm' prese ka na 1 m2 p rip adajuce horizo ntalne E ro je ke ije krov a.t:JObicajeni precnictkrumih o lucnih"'~ ev i su 7.scm, 10, 1 2 , 1 5crn a ukoliko je presek kvadratni1O llD , 1 2 1 1 2 ili 15/15cm. Obicno se postavljaju na uglovima objekta i n a m ak sir na ln ir nrastojanjirna ad 30m (ukoliko su l e z eCi oluci iblafi padovi) a optimalna 1O-1Sm.

000 ~::::::::=;;;::;;;~;;:;R-- P O S l A A T R A N I a . . U KP R IP A D AJ U C A K RO V N A P O V RS IN AP O V R S I N A P O P R E C N O GP R E S E KA C l l l K A

T1

Pop recni p re sek o lucnih cev i O dredivanje povrsine preseka o lucne cev iKISNE VERTlKALEKisne 'vertikale sprovo de vodu sa kro va kro z unutrasnjo st objekta n a p ogo dno iz ab ra nir n r ne stim a(uz z idove ili kroz vertikalne instalacione kanale ). Iz raduju se ad kanaliz ae ionih cev i standardnihp recnika 01 00,01 2 5, 0.1 50 mm . Povrsina porp re cnog p reseka kisue ve rtikale mora zadovo ljitius lov : lcm' preseka na Im 2p rip ad aju ce ho riz ontalne projekcije krova.

. -_ . :: - : .i i i{ _ ~ ; _ : : : - :~ . . = .

,... .


13/50

Od vadnjav anje v ade prek o sliv nik a u unutra sn jost zg rade

deta lj s li vn ika

Od vodnjav anje v ode rig olom do sliv nik ak a u nu tras njos tl zg ra de

"r o : : : ! : !0: Q" 01 I lJ'lL 0//

-7


14/50

Ravni krovovi mogu se lzvodltl kao prohodni ( rayne prohodne terase), i kaoneprohodni. Po sastavu ravni krovovi se mogu lzvodltl kao provetreni ineprovetreni krovovi. Provetrenim krovovima se nazivaju oni sklopovi kod kojihseiznad termoizolacije iii ispod krovnog pokrlvaca sprovodi sloj provetrenogvazduha. Ovaj sloj vazduha irna funkciju da eventualnu paru lz prostorije izvedenapolje i da u slueaju kada se nalazl ispod krovnog pokrlvaca (iii krovne oboge),hladi zavrsni sloj i sprecava da se temperatura zagrejanog krovnog pokrlvaca (obloge) prenese na krovnu konstrukciju.Slojevi u sklopu ravnog krova izvode se od razllcltlh materijalai imaju razlleitefukcije ito:~ 1. iznad armirano betonske krovne konstrukcije, ako je ona izvedena kaoravna konstrukcija, postavlja se sloj za pad, od lakog betona, minimalnedebljine 4cm.- 2. iznad sloja za pad postavlja se sloj za rasterecenje pritiska pare i parnabrana ( ko] imaju funkciju da sprees prodor pareiz prostorije u termoizolaciju iizvedu je u slobodan prostor )~ 3. lznad parne brane postavlja se termoizolacija (u debljini po proracunut er rn icke zas tite) ,- 4. iznad termoizolacije postavlja se PVC foHja koja ima funkciju da spreciprodor vlage iz cementne kosuljlcekoja se postavljaiznad nje,- 5. cementna kosuljca koja sluzi kao podloga za postavljanje hidroizolacije, uminimalnojdebljini od 3cm.- S. hidroizolacija se izvodi kao viseslojna bitumenskahidroizolacija, iii hladnimpostupkom putem nebitumenskih hidroizollrajudh mernbrana.l razllcltlh pasta.Naeinizvodenja hidroizolacije zavisi od vrste hidroizolacije inagiba krova,- 7. zastlta hidroizolacije seizvodi na razlieitenaeinei zavisi od vrstehidroizolaclje, odtdga da Ii jekrov prohodan: lll: neprohodan, od materijalazavrsne obrade .. Ako se krov izvodi kao prohddan i nevetren, ondase iznadhidroizolacije postavlja sloj peskai betonske ploce kaozavrsnlslo] po kome sernoze hodati. Ako je krov neprohodan i nevetren, onda sekao zastlta (oblcnohidroizolacije iz vise slojeva ) postavlja sloj sljunka u debljini ad oko Scm.

presek kroz p rohodan nevetre n k ro v1234567 7

puna p lo tap re se k k ro z n ep ro ho da n n ev etre n k ro v


15/50

D ETA LJ O LU KA

1. sljunak 6 12. metalni drZac - podveza2. hidro izolacija 1 13. pocinkovani lim3. cementna kosuljica 3 14. uspravni Hmeni drZac4. PVC 15. rabicirani cementni malter5. termoizolacija 106. parna brana7. sloj za izjednacavanje

pritiska vodene pare8.sloj za pad min. 49.. rneduspratna konstrukcija10. trougaona lajsna 5/511. rabicirani cementni rnaIter 3

D ET ALJ N A ZID K A

81


16/50

DETALJI OGRADE RAVNOG KROVA

1. betonske ploce 30/30/32. pesak 33. hidro izolaGija 14. cementna kosuljica 35. PVC6. termo izolaclja 107. parna brana8, sloj za izjednacavanje

pritiska vodene pare9. sloj za pad minA10. meduspratna konstrukcija11. trougaonalajsna 5/512. rablciranl cementni malter 313. metalni drZ8C14. lim15. zaliveno olovo16. lim d= 5mm17. vodonepropusni var18. dvokomponentni kit19. metalna rozetna20. nosac ograde21. drveni umetak22. limena okapnica23. AB serklaz24. vodonepropusni malter25. betonskakapa


17/50

DETALJ SLlVNIKA1. sljunak 62. hidroizolacija3. cementna kosuljica 34. PVC5. termoizolacija 106. pama brana7. sloj za izjednaeavanje

priUska vodene pareProh odori krov

8. sloj za pad min. 49. meduspratnakonsbukcija I ab I10. kamene pieCe 311. cementni mailer 312. perforirani lim13. prsten slivnika14. termoizolacija

Neprohodon krov

DETAlJ RIGOlE1. betonska ploCa 30/30/32.pesak3. hidroizolacija4. cementna kosuljica5. PVC6. termoizolacija7. pama brana8. sloj za izjednaeavanje

ptitiska pare

8 . sfoj zapad min.49. meduspratna konstrukcija labl10. aL- 201201311. metalna reSetka12. sJoj za pad rigole min. 4


18/50

KOSI KROVOVI

Krov je konstruktivni sklop koji zavrsava zgradu, ko] se casto nazlva 'petafasada" zbog svog znacaja u oblikovanju imaterijalizaciji objekta u cellni, Imafunkciju da zasfitlobjekat od klse, snega, vetra, hladncce, top/ote, pozara idrugih uticaja. Krov se sastoji od krovne konstrukcije koja maze biti izvedena izjedne iii vise ravni (koja nosi krovni pokrivad j moze biti razliclto konstruisana,oblikovana i materijalizovana), i krovnog pokrlvaca (ko] kao zavrsni slo]materijalizacije krova, pored funkcionalnih zahteva mora da ispunii zahtevevezane za ekologiju, kao i estetske zahteve)Krovna konstrukcija prima opterecen]a koja deJuju na krov i prenosi ih nakonstruktivne elemente zgrade, do temelja kojlopterecen]e prenose na tlo, Kosikrovovi se mogu izvoditi sa manjim iii vecim nagibom. Prema nagibu mogu biti:1. vrlo blagi krovovi, od 9% do 20%, Hiod 5 do 11, ill od 1:11 do 1:52. blagi krovovl, od 20% do 33%, iii, od 11 do 18, ii i od 1:5 do 1:33. strmi krovovi od 33% do 67%, iii od 18 do 34, iIi od 1:3 do 1:1.54. vrlo strmikrovovi. veei ad 67%, iii veei od 34, iii vecl od nagiba 1:1.5Nagib krovnih ravni arhitektonskih objekata, zavisno od klimatskih uslova,funkcije krova i krovnog pokrlvaca, odreden je za pojedine vrste krovnogpokrlvaca u granicama:1. slama i trska, .;.......................................................... ad 45 do B O O2. slndra, od 45 do eoo3. prirodni skriljac i kamene ploce, ~....................... od 20 do 504. biber crep, jednostruko prosto pokrivanj~............... .od 45do 505. biber crep, jednostruko gusto pokrivanje....... od 33 do eoo6. biber crep, dvostruko pokrivanje ad 330 do 6007. vuceni crep, od 33 do 60B . presovanicrep od 22 do459. cerarnlda (zljebnici, kanalica), ad 22 do 3310. betonskicrep od 22 do 4511. "sternlt" rayne ploce..... od 180 do 4512. "eternlt" talasaste ploce od 80 do 4513. pocinkovani lim u tablama, ad 6 do 3014. talasasti pocinkovani lim, od 12 do 3515. aluminijumski lim, od 6 do 3016.celicni lim u tablama, od B O do 4517. talasasti ceHcni lim, . ad 15 de60018. bakarni lim,.. od6 do 3019. olovni lim, ;..... od eOdo3520. krovna lepenka, :......................... od 6 do 1521. dvostrukakrovnalepenka na dascano] podlozi, od 60 do 2022. armirano staklo debljine srnm. ivise, od 300 do4523. talasaste ploce od plasticnih masa, od BOdo30 .Granlcne vrednosti 1< nagiba krovnih ravni odnose se na prvu klimatsku zonu.Za drugu klimatsku zonu ( ukojoj se nalazi Beograd), trebalo bl primenjivatinagibe druge i trece trecine, a za trecu klimatsku zonu sarno trece treclne ~intervala izmedu granicnih vrednosti.


19/50

Nad pravilnom cetvorougaonom slobodnom osnovom maze sa lzvodltl:jednovodni, dvovodni i cetvorovodnl krov.

kalkan r t. . . 1 5 . . . . ~ 1 5 ~'ll 10.c .0 .0 ..0I'll I S ~ I Sjednovodni k rov dvovodni k rov ce tvo rovodn i k rov

Ako je osnova razudena, nad takvom osnovom lzvodi se slozen krov.

uvala- - - - - - - - ~ - - - - - - - - ~ - - - - - - - - - -

ElamantikrovaTavan je potkrovni prostor, odnosno prostor izmedu poslednje(potkrovnetavanice) i krovnih ravni. Tavan [e uoblcajenl naziv kada se prostor ispodkrovnih ravni na koristi za boravak. Kada se ovaj prostor koristi za boravak, ovajprostor se naziva potkrovlje.Kod jadnovodnogi dvovodneg krova, potkrovni prostor [e na bocnirn stranamaolvlcen trouglovima koji se nazivaju zabatni zidovi.Kalkan iii kalkanski zid [e vertikalni zld ko] zatvara potkrovni prostor sajedne strane ked jednovodnog krova.Streha je prasek donjeg, zavrsnog delakrovne ravni sa fasadnim zidom.Prepust kod strahe iii prepust kod zabatnog iii kalkanskog zlda zove senadstresnlca, iii stresna, zabatna iii kalkanska nadstresnlca. ....Sleme, iii linija slemena, ja Iinija preseka dve suprotne ravni krova, kojaJaujedno i najvlsa linija krova, Ovaj naziv sa upotrebljava i kod jednovodnogkrova, za presek krevna ravni i kalkanskoq zida . -. ..........*P o se bn i u slo vi za izra du , u gra dn ju i o bra du p oje din ih e lem en ata o bje kta , S lu ibe niod 20.4.1 990. .


20/50

Kod cetvorovodnih i slozenih krovova presscne linije krovnihpod uglom manjim od 180 zovu se grebeni iii grbine, Akoseku pod uglom veclm od 180, onda se dobija uvalna IiniJaiiiAko se zell visi potkrovni prostor radi korlscenja iliiz arhitektonskih razloqa,onda se iznad poslednje meduspratne konstrukcije (potkrovne konstrukcije)islemena zida zid koji sa naziva nazidak. Nazidak ima vislnu oblcno lznedu1.00m. i 1.60m.Atika je dec zida ko] se zida iznad strehe, obicno Iz arhitektonskih razloga.

slemezabatni zid

atika

potkrovna tavanlca po tk rovna tavanica

Krovni konstruktivni sklopovi i vrste krovovaDrvens krovnekonstrukcije imaju najduzu primenu. Primena drveta umaterijalizacijiljudskog stanista datira jos iz kamenog doba. Tokom vekova,najpre iskustveno a onda primenom nauke i tehnologije drvenekrovnekonstrukcije su se usavrsile. Najstarije konstrukcije radene su ad punog drvetasa moqucnoscu savladivanja oqranicenlh raspona. Savremne tehnologijeabrade drvata omoqucavaju primenu razlicitih nosaca od drveta kojima semogu savladati veliki rasponi ikorlstlti fleksibilni potkrovni prostori.Gelik i armirani beton kao materijali za konstruisanje potkrovnih prostora takodeimaju svoje mesto u savremenoj arhitektonskoj praksi.U daljem tekstu biee anallzlranl krovavi sa drvenam konstrukcijam.Krovne konstrukciJe se sastaje iz krovnih nosaca, roznjaca i regava. Krovninosac je konstruktivni sklop greda u jednoj vertikalnoj ravni koje sumedusobno cvrsto povezane po odredenom sistemu. Oni se postavljaju naadredenom rastojanu ipreko njih se kompletno opterecen]e prenosi na noseceelemente zgrade.


21/50

Roznjace su horizontalne grede u krovu postavllena.upravno nakrovnenosace, na odredenim razmacima. Prema mestu nakornsse nalaze ukrovuone se nazivaju: vencanica, kada se nalazi kod strehe, roinJaca, kada senalaziizmedu vencanlce i slemena, i slemenjaca, kadase flalaziu slemenu.Rogovi nalezu na roznjace (zavisnood sklopa krova, na vencanlcu, roznjacu ii islemenjacu), na medusobnom rastojanju od 60 d090crn. i tako sacinjavajunagnute krovne ravni. Preko rogova postavlja se podloga zakrovni pokrivac iiidrugi potrebni materijali,po odredenom redosledu, Oni imaju funkciju da zastltepotkrovni prostor od raznih spoljasnjih i unutrasnlih inlceja, zav isno od funkcijepotkrovnog prostora. Opterecenje od krovnog pokrlvaca i potkonstrukcije kojanosi pokrivac, snega i vetra, prenosi se preko rogova na roznjace, a preko njihna krovne nosace, Krovni nosacl opterecenje prenose na nosece elementezgrade, zidove grede i stubove koji dalje opterecenje prenose na temelje i tlo.Premakonstrukciji krovnlh nosaca, kod drvenih krovnih konstrukcija, krovovi seizvodekao:1. prosti krovovi iii krovovi iz rogova2. krovovi na raspiniace3. krovovi na roznjace4. krovovi na vesaljke5. resetkasf krovovi6. krovovi od savremenih krevnih krovnih nosaca ..1. Presti krovovi iii krovovi iz roqovaProstikrovovi su dvovodni krovov i koji se sastoja iz.nlza rogova (sa tavanlacornukoHkoje potkrovna tavanica drvena). Na taj nacin~svakipar rogova satavanlacom cini krovni nosac, Rogovi se postavljaju na rastojanju od 60 do90em.medusobno spojeni u slemenu, a za potkrovnu tavanicu vezani cvrs tom,nepomerljivom vezom, tako da tavanica rnoze da preuzme sile zatezanja kojese javljaju u ovakokonstruisanoj vezi . Boqovl su kod ove trougaonakonstrukcije napregnuti na pritisak i na mestu oslonca, kod strehe, kosa sila sedeli na horizontalnu komponentu (koja napreze tavanicu na zatezanje) ivertHalnukomponentu koja se prenosi na vertikalne noseceelernente zgrade.Ova konstrukcija krova maze se podi6i sarno kod oqranlcsnlh raspona, najvisedo 6.oom.pri min. uglu od40 ko] zaklapa rag sa tavanjacorn (iii sa potkravnombetonskom konstrukcijom) jer slobodna duzlna roqa ne bi trebala da prede4.50m. za puna drvo uobicajenth dimenzija za rag. Kod drvenekonstrukcijerogse ucepljuje u tavanjacu, dok se kod 'armirano betonske konstrukciJe ragucepljuje iii u koso postavljenu vsncanlcu iii, ako se zeli prepusten rog, ondaserog vezuje cvrs tom, nepemerljivomvezom za "jastuk" koji prenosi optsreceo]enakoso postavljenu vencanlcu i noseci zid. Ukrucen]e roqova u .pravcu postlze se postavljanjem spregova protlv vetra, kojiprenosen]e horizontalnih sila od vetra koje pritiskaju zabatnese izvode od [aclh dasaka iii gredica i obuhvataju 5 dohorizontalnusilu vetra prenosa od slemena zabatnog zida doje da se oba zabatna zida (kod pravougaone osnoveobezbedeod dejstva vetra.


22/50

K R O V IZ R O G O V A - P R O S T K R O V

ragro tlv ve tra

Imax. 6 D O mzatezanje 0pritlsakH= vetarV : ; : : ; sapstvena teiina

krovnl pokrivaesnegD R V E N A T A V A N IC A A RM . B E T . T A V A N IC A

600m vencanlcap resek 1 -1

iF---itt----f- spregttt---+-- ven~nlca

uobi ea jene d imenz lj e e lemena tarag 91 81 101. 110' ' 1 2 ' 11 4vencanlca 121 .141110' /12s pre g p ro tlv v etra ~o; %[astuk 1~D; 1~2 duzine5 0 -6 0 em .


23/50

DET A LJ SPO JA RO GA I DRV EN E M E BUSPRA TN E KO NS 1 RUKC IJEk od p ro sto g k ro va ik ro v a n a r as pin ia ce

IZa..ACIClA.

DE TA LJ S PO JA RO GA IA RM IRA NO BETO NSKE KO NSTRUKC IJE PREKOKOSO A NKEROV A NE V ENCA NIC E kod prostog krova ik ro v a n a r as pin ja ee

L__.

1 1 1 : ' AJI(E~ . ~ . 1 _ _ .~.-1


24/50

2. K R0 V 0 V I N A RASP IN J A CEKada duzlna roga prede 4.50m. ( 5.00m) mora se svaki parrogova ucvrstit l sapo jednom horizantalnom gredom - raspinjacorn, koja skracuje slobodnuduzlnu roga. S obzirom na naprezanja koja trpi rag opterecen horizantalnim ivertikalnim sllarna, najbolje mesto za postavljanje rasplnjace je sredina duzineraga. Pri tome bi trebalo voditi racuna 0 tome da seispod raspinjace ostavidovoljno prostora da cavek rnoze proci, oblcno oko 1.80m.Kod krova na rasplnjace krovni nosac predstavlja svaki par rogava sarasp ln jacom ( i tavanjaca u koju je uceptjen rag, ukoliko se radi a drvenojmeduspratnoj tavanici).Krov na rasplnjace moquce [s izvesti sarno nad cetvorouqaonom osnovom, anagib krova je minimum 35.

8-10~ 6 ~ 9 0 t . L t t t t t l- - - - - - - - - - - ! - _ - _ - 7 _ - - _ - _ - _ - -----Ft~I__I__t_'l>.... . i.,p-.........- - t - - . . . . . . . . , ~ - - - - - - - ----t-- -----~~~--2----'----_+~~~

p re se k 1 -1350 5

1 ro g2 raspinjaca3 spreg protiv vetra4 jastuk5 v encen lca


25/50

detalj 0etalj C

Aka je raspinjaea duza ad 4,OOm ispod nje se postavlja podvlaka, koju nosedrveni stubovi. Stubovi se postavljaju na rastojanju ad 4,00 do 5,OOm.Podvlaka i stubae ne uCestvuju u nosenju krova, vee imaju funkciju da spreceizvijanje raspinjaee. Ako se tavanski prostor koristi za stanovanje trebapostavitiraspinjaeu na visinu do 2,60m. Podvlake kOje skracuju raspon moguse postaviti na sredini raspona raspinjaee iii u blizini veze raspinjaee i roga(udaljene od nje za oko 25em).Uobieajene dimenzije elemenata krova:RogoviRaspinjacaPodvlakeSpreg protiv vetra

8/10 do 12; 10/148/12 do 14; 10/1414/18 do 223 1 10 ; 5 /8

PajanteVencarucaStubovi

8 /10 ; 10 /121 2 11 0 ; 1 4/1 214/14

~~ftr~l--t-+-f-'-- 4'20______ zs ---,,42P=-_-=i~=+

181


26/50

3. KR0 V 0 V I NA R0 Z NJACEKod krovova na roznjace rogovi nalezu na horizontalne grede u krovu ina njihprenose opterecenja od snega, vetra, pokrivacal potkonstrukcije za pokrlvackaoi drugih tereta. Ove horizontalne grede u krovu se zovu roznjace a . premapolozaju ukrovu nose nazive: vencanlca, roznjaca i slernenjaca. Svaki krav Jrnavencanlou (osim u slucajevima kada je rog ucepljen u tavanjacu kod drvenetavanice) , a dali ce imatii roznjacu i slernenjacu iii samo jednu od njih, zavisiod raspona raga. Krovovi na roznjace mogu se izvoditi kao jednovodni,dvovodni, cetvorovodni islozeni,Vencanlca naleze na armirano betonski serklaf u fasadnom zidu (kod strehe).Ako je meduspratnakonstrukcija armirano betonska, vencanlca se ankerimapricvrscuje za beton, a njihov spo] se prethodno izoluje od vlage. Ako jetavanlca drvena, v en ca nlc a o blc no n ale ze na tavanjace iznad fasadnog zlda.Roznjaea.je poduzna greda u krovu koja se nalazi izmedu vencanlcs i slemena,kada duzlna raga prelazi 4.50m (max.5.00m). Za duzlnu raga veeu od 4.50m.pa do 7.00m. postavljaju se u krovu vencanlca iroznjaca (koja s kra cu je d uz ln uraga), ito: rastojanjeizmedu vencanlce i roznjace iznosi 2 1 3 ukupne duzineroga (4.50m.), a rastojanje izmedu roznjace i slemena iznosi 1/3 ukupne duzlneraga (2.50m.).Kada je duzlna raga do 4.S0m. rogovi se oslanjaju na vencanicu i slemenjacu.Slemenjaca je horizontalna greda koja se nalazi u slemenu krovai na koju seoslanjaju rogovi. Ako duzlna roga prede 7.00m. rogovi


27/50

Rasporedkrovnih nosaca na odredeno] duzin! osnove vrsi setako sto se prvikrovni nosac postavlja uz zabatni zid, udaljen od njega za 3 do 5 em. Ostalikrovni nosaci se rasporeduju na rastojanju od 3.50 do 4.50m. Razmak izmeduroqova iznosi 60 do 90em. Krovni nosaci se moraju oslanjati na nosece zidove,grede iii druge nose6e elemente koji moguda prime opterecenie od krova.Krovovi na roznjace sa pravim stolieama mogu se izvesti kod krovova sa vrlomalim nagibom pa sve do nagiba od 45. Meautim, za nagibe od 45ekonomicnlle je izvesti krov na raspinjaGe.Za nagibe od 30 i vece, krovni nosac ima sve elemente odnosno stupeepovezane klestlrna i kosnike. Kod nagiba od 25 do 30 potrebno [e postavitikosnike i kratka klesta. Kod nagiba do 25 krovni nosac nema kosnike ali imaeela klesta koja povezuju roznjaee i par rogova suprotnih ravni. Kod blagihnagiba, ispod 20 ne postavljaju se kosniei vee sarno kratka klesta .

.. ~ . . . . ... veO CsmC3" "I.

~II .

l I l .

U slucaju kada je potrebno ostvariti vscl potkrovni prostor, radi koriscenia,fasadni zidovi se produzavaju u tavanski prostor i cine nazidak. Nazidak jeobleno visine od 120 d0160em. i zavrsava se armirano betonskim serklazem.Ako krov ima nazidak, onda se konstrukeija krova bez obzira na nagib izvodi sakosnieima ieelim klestima. Krov 58 rnoze lzvesn i bez krovnih nosaca ali samokod zgrada poprecnog konstruktivnog sklopa, tako sto se nose6i zidoviproduzavaju u tavanski prostor i na njih direktno oslanjaju roznjace odnosnoslemenlaca.

Krovovi sa kosim stolicama se izvode kada su nose6i zidovi konstrukcije zgradepostavljeni tako da ne cine oslonac za vertikalne stubove krovnih nosaca. Utom slucaju se jzvode kose stolicekoje se oslanjaju iii na srednji zid Gedan ii idva) ii i na spoljasnje zidove. Kose stolice koje se oslanjaju na spollasnje zidovemorajuimati nagib najmanje 45.

186


28/50

K RO V N A ROZN JAC Es a prav lrn s to llcama

~1,

I

1r . : - - - -- - - - - - - _ - - - - ~ - - - - --- ---- =, I., 1I TF-6 1 II I II 1 1

1 1 I 1 1I I I , ,1 I 1 11 !~ 3 5--+ 1I ,1I I I I II I 1_r -6 III, IT ! I1I 1I i d I 1, , . , ,I 1 1! t ! 1 1 1 1 III I I I I ,, , , I I I- lL_._____ .1..L _______ L '-_IzoladJalrasadnaob!oga'\/

1 rogov i 'X 2 ; .~ ..2 stubac 1 " A . . .3 slemenjaea 1 ' Y t6 ; l 'Y t a4 kosnld Il}iz;l~ ..5 veneanlca l~o; 1'X26 k 1 e S t a 2 x ~'h; x 1 ! 1 ~ ,

. 7 jas1lJk 1%; 1 ' Y t "8 p ajante1%9 roZnjaea ~ 6 ~ ' Y t 8

KRO V NA RO ZNJACE - dvostruka prava stolica

lSi(


29/50

A - d eta lj v ez e r og ai vencanlcekod k ro va n a r ozn ja ee

I~ - - - J

B - d eta lj v ez a e lemen ata k ro vn og nosaca kod krova s a slerneniacorn

C - detal j veza e lemenat a k ro vnog nosaca k od kro va s a r ozn ja oom

/88


30/50

ttl-tl.c ~ttl ttlN E Q)" ' O ( t j,~

32o_ r o'::'::c:0) ttl 15 a . i ~-) : c - III.... ttl . . : : . : : '20..> E '2 IIIn _ 'S: III 0~ 0 . : : . : :. : : . : :a. ttl ttlttl E Ee n Q) Q)

~ c: c:>0 >0ttl m_" ttlc: III 0.N 0e c: c:I 'c 'c>c: > e0 e . r 3 e. : : . : : x..::.::ttI '2 '2.- 2 al alc..: E c: c.. alal0..0) . . . . . . W I u . ;20 e n IN 0III c: 1.0 N. > N1.0 0 '0N.... '0 0"'0::':: 0

,~Q)til 8 ! 02 al '2'N .8 c: '2' I~I Q) c o El E E

I > Q) 1 5 ml- Q).c al .c .- :;!l,_ al ' i 5 J 0)10 c o ttl ....c o III c: C:.::.::c: ttl ctI c o :::Jc o E NnN_ NIg$

-r-- 0)-0=~ c:

~>e. : : . : :ttl/ .2sc:

S~ en001 I $IL I l t J )

:ill~~~ . . . . j"'' ' '~l,'::lil.I r,

I I I l ' i I lI

I~IIIoc:

I roro.cErnro roC , ) C--0. e 0e n 0E C's .~ro >'- roO-Nro coe n > C , )Q) co> C , ) e nc o 0'_""CC>N .co c'- >ro eC.:::t(.'f) ~> ......e ~.:::t(. e n

..-I..-. : : . : :Q)enQ). . . .a.


31/50

I0o\Il

8L 1 l

~!= =1 1 :::= :ib' ~1---11----11- 0

Q). _c:c o_c:J2e noIc oEc o.2~E Q)._ >e n 0o:E~Nc o Q)e n ' -r::Q) , e n'0 c oc o &.... _ . . . . . .c: : : : s'N c :e : : : sc o c oc: c:c o. ~ t ;> .ce.a~ e n

/ . ' . 10


32/50

W illi!b~ 4"';) t 'b50-450

0'

k rovovi na rozn jace sakos im stollcarna-II2 oslanjan je s tubova na spo ljasn je zidove


33/50

4. K R 0 V 0 V I N A V E S A LJ K EKod krovova na rasplnjace i krovova na roznjace (sa pravim ikosim stolieama),opterecenje od krova se prenosi na unutrasnje iii spoljasnje nosece zidove i i idruge nosece elemente. Kada se radi 0 drvenoj meduspratnoj konstrukciji satavanjacarna od punog drveta, maksimalni raspon je 6.00m. Primena tavaniacaod punog drveta za veee raspone nije ekonomicna, jer hi u tom slucaju one bileveema veHkih dimenzija. Velike raspone je moquce premostiti nosaclrna odlepljenog lameliranog drveta i drugim savremenim industriski proizvedenimnosacirna. Kada je meduspratna konstrukcija armirano betonska, opterecenjeod krovnih nosaca preuzmaju nosed elementi konstrukcije (poduml iii poprecninosecl zldovl iii grede).Konstrukeija krova na vesaljke izvodi se iznad drvene meduspratne konstrukeijeraspona od 6.00. do 12.00m. kada nema srednjh zidova koji bi posluzlli kaooslonei. Odredenim nacmorn formiranja krovnih nosaca, tavanjace se moguvesati za krovne nosace pa je tako konstrukeija takvog krova debita naziv -krovna vesaljke.Konstrukeije na vesaljke se izvode kada su rasponi noseclh zidova veliki, kadanema srednjih zidova koji bi primili opterecenle od krovnih nosaca iii kada tonije povoljno za meduspratnu konstrukeiju. Ove konstrukcije su se izvodilekodzgrada sa drvenom tavanieom velikih raspona, kod betonskih konstrukeija, kadaje trebalo izbecl opterecen]e meduspratne kcnstrukcllal iznad prostora bezmeduspratne konstrukeije. Danas se ovekonstrukcije ne izvode jer seprimenjuju savremene konstrukcije drugih tipova, ali je vazno poznavati ih, da bise pravilno pristupilo rekonstrukciJi krovnih konstrukeija starih objekata.Vssaljka rnoze biti prosta (iii jednostruka), dvojna (iii dvostruka), trostruka ivisestruka.Presta vesaljka se sastoji od osnoviee krovnog nosaca koja se ked ovog tipakrova naziva zatega, od jednog stupea i dva kosnika.Presta vesaljka lma samo jedan stubae i izvedi se kod krovova ko] imaju samoslernenjaou. Teret od krova koji pada na slemenjacu(Q1) prenosi se na stubaekoji je u cvoru I cvrsto vezan za kosnike. Kosniei sa osnovieom krovnog nosaca(zategom) cine nepomerlJivi trougao. Ako je potrebno da se skratl raspontavanlaca petkrovne drvene tavaniee, onda C e se one pegodnom vezom vesafza stubae, i opterecenie Q2 preneti u evor I odakle se ukupno opterecenie Qravnomerno prenosi preko kosnika na speljne zidove ( na svaki zid po 112 sileQ). Usled horizontalne komponente H , ,sile 0/2, osnoviea krovnog nosacanapregnuta je na zatezanje, pa se zato naziva zatega.Dvojna vesaljka sa sastoji iz zatege, dva stupea, rasplnjace izmedu stubaea idva kosvika.Trostruke ivisestruke vesaljke se retke srecu jer su glomazne konstrukeije, pase za potrebe konstruisanja tako veHkih krovnih konstrukcija pribegavaloizvodenju resetkastlh krovnih nosaca, Danas se vise ne izvode.


34/50

S em e krov nih nosaca k od jednostruk e i dv ostruk e vesa ljk el~ ~!qnQ I2

1 vencanica2 slemenjaca3 roznjaca4 stubac

5 klesta6 kosnik7 rog8 podvlaka

9 nadvlaka10 raspinjaca11 zatega

P rH ik om k on stru isa nja v ea 1jk e p otre bn o je za do vo ljiti tri g la vn a u slo va :1 . da se osov ine g reda koje se susticu u jednom cvoru m oraju sec l u jedno j

tacki ,2 . da se osov ine kosnikai zateg e seku iznadz ida na os loncu3. nag ibkosnika i zateg e ne sme biti m an ji ad 30.P rv i us lov se m ora zadovo ljiti da bi se sile kolese .sustleu u to j tack i prenele na

odreC feno mesto . A ko se on ne bi postovao dolo bi do ekcentric ite ta ip ore rn ec aia ra vn ote ze ~ to b i u g ro zilo o ps ta na kk on stru k cie ,O rug i us lov je vazan jer u tiee na naprezanjeko je se razv ija u z idu ko ji p rim aopterecerqe ad krova i tako u tice na ukupnu stabilnost. N a jbo lje je ako seosov ina za teg e i osov ina kosn ika seku u jezg ru z ida (n jeg ovo j sredn jo j trec in l),je r je tako zid rav nom erno napreg nut na pritisak .D abi se sk ratio raspon tavanjaca drvene m eduspra tne konstrukc ije , one se kodk rovova na vea1 jke m oraju veati za k rov ne nosace na nek oliko nae lna :

1 . pom ocu okagaee ( nadv lake)2 . pom oeu podv lake3. pom ocu d irek tnog na leg an ja na tavan jaea na zateg e4. pornocu lim en ih pspuea,Okagaca iii nadv laka je horizonta lna g redako ja je postav ljena iznad zatege (i

za nju je povezana) upravno na k rovne nosace, a pored stubaca. S ve tavan jaceko je se os lan ja ju na spoljne zidove prik acene su za nadv laku i tako im ses k ra cu je ra spon.P odv laka je horlzonta lnag reda ko ja se postav lja ispod zateg e, na m estim a gdeje ova povezana sa stupcem , ima istu funkciju kao i nadv laka . U ovom slucajupodv laka n ije u ravnisa za teg am a i tavan jacam a pa se v id i na p la fonu .

(33


35/50

1.Prosta iii jednostruka vesaljka - tavanlace prihvacene nadvlakom

T 1 Z i 1Krovni nosac proste iii jednostruke vesalike, sastoji se od zatege, jednog stupcai dva kosnika.

detalj 1 varijanta detalja 1Osovina kosnika i osovina zatege moraju se secl u jednoj tacki iznad oslonca(uslov br. 2). Najbolje je da ta taCka pada u jezgro zida (varijanta 1) iii da gatangira (detalj 1). Ugao koji kosnik formira u odnosu na zategu ne sma biti manjiad 30 (uslov br. 3).

Osovina .kosnika i osovina stupca moraju se seci u jednoj tacki (uslov br. 1),koja se nalazi priblizno na 20 do 25cm ispod s lemenlace,


36/50

Kod direktnog naleganja tavanlaca na zatege, zatege se vida na plafonu jarnisuu ravni sa tavanlacama. Postavljanjem tavanlaca u limena papucekoie saoslanjaju na zatege postize se da tavaniacei zatega leze u istoj ravni, iravanplaton.


37/50

Kako su ove tavanice cesto znatne tezlne, tezi se da svi njenielementi budu stolaksi, ukoliko tavanski prostor nije predviden za keriscemje. Zato se kedrekonstrukcije ovih krovova, ako se zeUnjihovo pretvaranje u potkrovni prostorkoji sekoristi, mora ova uzeti u obzir ikonstrukcija olacati, .

r

~\ N Z J t I N t A- . . . . 3

~~~.~ . '.

ir T TI I mi'il.~1V ~ ~ A! o I l r .~-;:: - " . - . " ~

j > < X X > qI! !. [r i

/96


38/50

Konstrukcijakrova na vesaljke nad armirano '""o.t''''n.' ............rasponaizvodi se kada nije pozetjno optereclvatl medusprathukonstrukciju.tom slucaju zatega se ne mora postavljati po celoj duzinl raspona, V e e sekosnici ucepljuju u drvene jastuke koji su pricvrsceni za betonsku konstrukcilu.U tom slucaiu, zatezuca sila se preko jastuka prenosi na meduspratnukonstrukciju. Stubac je ucepljen u drveni jastukkoji je pricvrscen za betonskutavanicu. U svom donjem delu on nasi samo silu ad vertikalne komponente silekoja se od roznjace prenosi preko pajanti.

Ve~aljka se maze konstruisati i kod manjeg nagiba krova od 30 ali se u tomslucaju (da bi se zadovoljio uslov da kosnici sa zategom stoje pod uglom ad30)izvodikrov sa nazidkom.


39/50

5 .0 . M A NS AR DN II K RO VO V IO v e k rov ov e izum eo je francusk i arh itek ta F rancois M a nsard. pa su po nemu dobiliime .S a sto ji s e iz dva dela, i Rna p re lomlje n o blik . D o nji deo je obiCno jako strm a gom ji deornoze b it i strm i i i blag . K ada je gom ji deo blag og nag iba onda se obiC no taj deo ne ko ris tiza boravak , nepripada potk rovnom prostoru , vee stuz i kao tavanica izm edu dva delak rova. U drugom sluea ju kada se koris ti ceo potk rovn i prostor, stupci k ro vn ih n os ac apovezu ju se k I~ im a. O blikk rova seobiC no dobija kada se nad spoljn im zidov im a opisepolukrug iu tim g ranicam a odredekontu ra k rova. O va v rsta k rova danas se ne izvodi jerzahtev a dosta drv eta, v ee se prim enju ju lak i k rov ni v ezaC i ind usb ijsk i pro izv edeni k oji pofo rm i ocIg ov ara ju m ansardnom k rov u. K od njih je svak i k rov ni v ezac istov rem eno i k rovn inosac, P ro iz ve de ni u taboo. n a g ra diliS tu s ela ko i b rz o m on tira ju .

mans ard ni k ro vo v i

I 1\ ffI1 ! ! i

.~I

(Jf}


40/50

5.0. RESETKASTI KROVNI NOS A C ID r ve ne re S etk a ste k on stru kc ije d atira ju jo s iz drug e po lov ine 1 9 vek a kadasu ini:enjeri uAme ric i p rim e njiv a li s ta tiC k e me to de na d rv en im mosto vs kim k on stru k cijam a. U Evropi ovekonstrukci je se pr imenjuju pri k ra ju 1 9 vek a, a naroC ito sa razvi jaju posIe p rv o g s ve ts ko grata, kada se us led nestaS ice g voz(fa sv e viSe prim en ju je drv o. K onstru isu se objektive lik ih rasponaprimen ju juC i nove veze i spo jna sredstva , ko ja ne s labs drvo . S ta rete sarsk e v eze se zamen ju ju nov im spojn im sredstv im a kao Sto su prim ena eksera ,z av rtn je v a, z ag la va k a, p rs te na stih i z up ea stih s po na , le pk ov a idrug ih .Ana liz ir aj uC i napone ked nosaea punog p re se ka n ap re gn uto g n a s av ija nje , uoceno je dasu naprezan ja na jv eea naspo ljn jim pov rS inam a odnosno g om jo j ko ja je napreg nuta napritisak idon jo jk oja je napreg nuta na zatezanje , dok se ova naprezan ja sm an ju ju idutikaneutra lno j zoni, tako da u ravni neutra lne ose pada ju na nu lu . U oeavan jem nedovo ljneiskoriSCenosti nos ivost i srednjeg d ela n os aC a , nastali s u k omb ino v an i preseci. ked koj ih sugomj i idon ji de lov i p resek anosaea pun i a sred ina sa m anjom pov rS inom preseka . OVakodobi jeni nosac im a is ti otpomi m am enat k ao igreeta punog re se k a is te v is in e. NosaCa sak om bin ov an im p re se kom im a v 5 e v rs ta . P ov ez iv an je gomjeg i d on je g p oja sa o o s a e a V l S ise ta ko de sa d rv en im ele me ntim a p ostav lje nim po o dre den om siste mu . N a ta j na ein d obijase rese tk asti nosae ked koga je gom ji pojas napreg nut na pritisak a dooji pojas naz ate za nje . S ta po vi u po lju naz iva ju se tapov i ispune . P rema naC inu postav ljan jan ap re gn uti su n a pritisak iii z ate zn je , u z uslov da sa o so vin e s vih Stapova koji se sustiCu ujednom boru seku u jedno j taCki.ObIik re se tk i ma ze biti razl iCit, a najfeAti s u s le deC i tipovi:1. ra vn e r~ , iii re S elk e s a p ara le ln im p oja se v im a ,2. trapezaste na je dn u v od u,

nadvevode,3. mansardne reAetke,4. trougaone reeIke: na j ednu vodu,nadve vade,5. luene, pa rabo liCne r eSe t ke .

I L l 8 - 1 I 1 2 ~ ~ 1~+__ .._ l". +5. Irougaona na dve vode6% - ~

IlI12 I ~ J 6 -,LIB J ~__j-!-~---...J...___ ._.t- -t- _.._L -----oj3. Irapezasta na dve vode B. trougaona jednovodna

L F I G - L :a - \ ~

oblici drvene r esetk e

_.____.__ L_ ._--+t. paralelna[ ! U 1 2 ; ~ J B - L t B J~.__ . L ~_ .J__-- ..L_ ,.~.__ __;_ , L. ,_ __"__""n_ . _ __ , _~2. tr ap ez a s ta na jedn u vodu 4. mansardna 7. p ar abo l l cn a


41/50

drvene r e se tke- - - - .~ -

~ r--~ -- "t _ - tVJ~~r r - - . . _ , . - n~

r--- - . I.?@~

z1'\~--.... -...-.- -t- -'-."- ~ -I 0It~ ---_. ----.._ lO~"'.;;0"'" ..__ . _

Kod ravnih nosaCa rfietki, k ada se dijag on aJ e p en ju od sredina ka osloncim a, onda suone napreg nute na zatezan je, a v ertik ale na pritisak . O bm ut rasporeds ila deS ava sa k adaS9 di jagonale od oslonca d izu ka sred in i reS etke , onda su one napregnute na pritisak av e rtik a le na z a te z an je .K od troug aonihreetk i je obm uto . K ada se d ijag ona le ad o slo nc a p en ju ka s red in i, o ndasu one napregnute na zatezan je a vernka le na pritisak . K ada se d ijag ona le pen ju adsre din e k a os lon cim a, o nd a su o ne na pre gn ute n a p ritisak a v ertik ale na za te za nje .L u C n i o dn os no p ara bo liC n i n os aC i b iv aju k on stru is an i ta k o d a h oriz on ta ln e pritiskajuee sileg om je g p oja sa b iv aju p rih va ce ne ad don jeg po jasa. G om ji i don ji po jas nosaea povezan isu s la po vim a isp une C iji je g la vn i za da ta k d a spreee iz v ijan je gom jeg pojasa.


42/50

Kons truisanje reSetke

detalji I-VI


43/50

detalji V I - X I

lL. .IlIIIJ

P oS ta seodabere oblik , pristupa sa rasporedu v ertik ala idijag onaJ a. R azm ak izm et1 uv ertila la k ere s sa cd 2.00 do 3.00 - 3.5 0m . a moze biti im anji. P ri tom e sa m oze postupitina dv a naC in a. A ka se v ertik ale postav lja ju n a istom rastojan ju tada ce d ijag onale biti podr az lk !itim ug lom , iii ako sa dijag onafe postavljaju pod istim ugJom vertikale C e biti naraz liC i tom medusobnom ras to janju .R eetke m og u da nalezu na m asivne zidoveiJ i stubove, kao ina drvene pune iii reOOtkastestubov e, k aoi na drug e e le mente noseC e k onstruk cije.Za reS etkaste nosafe ug lavnom sa upotrebljava jelovo drvo. Izuzetno, zaneke delaY e kojisu jak e nap reg nuti upotreb ljav a sa tvrdo, h ra sto vo d rv o.


44/50

Ovako forrniranim resetkastim nosaCimasaviatfuju se veliki rasponi. Nagib reSetkeuskladuje se sa vrstom pokrlvaea. U popreenom pravcu, reSetke se postavljaju narastojanju ad 4.00 do 5.00m. ipredstavljaju krovni nosac, a rasponrogova ad oslonca dooskmca oebi trebalo da prede 4.50m.

Preko reSetkastih nosa~ postavljaju sa venCanica. roZnjaea t slemenjafa, po istomprincipu kao ked klasifnih tesarskih krovoV8, 8 preko njih postavljaju sa rogovi_ UkruCenjeu poduznom pravcu sa vrSi i i i pajantama (koje ujedno smanjuju raspon roZnjacamaodoosoo slernenjafama) i i i p o duZnim r eS e tk ama n a d va i i i tri mesta u poduinom pravcu.Ovi krovovi mogu sa izvesti ibez roinjaea. vee postavljanjem ragava upravno na krovnerOOe tke (koj i se ov ak o po stav Ije ni n aziv aju po1pIatnice) , pa ra le lno sa s Jemenom odnnsnosa strehom. Razmak izmet1u rogova zavisi ad vrste pokrivafa inaana izvoaenja njegovepodloge.

potplatnice na krovnoj re~etki

potplatnice na krovnojre~etki - detalj

XII.

LO:='


45/50

ReSe t ke ad dasaka kao lak e reS etk e. predstav tja ju u isto vrerne krovni n o s a c irag ip osta vtja ju se n a rastojanju ad 1 ,OOrndo 1 .5 Om . U kruC enje u poduZ nom pravcu postiZ e seukrStanjem dasaka koje se prikivaju za vertikalne stapove ispune. Ove reSetkep redstav lj aju osnovuza industrijsku p ro iz vo dn ju re S etk as tih n os aCa . s av rem en im n aC in omproizvodnje .

re s erk e od dasaka

204


46/50

7 .0 . K RO VN E K ON STR UK CIJE 00 I NOUSTR I JSK IP RO IZ VE O EN IH K RO V NIH N O SA CAU industrijski proizvedene krovne nosace spadaju krovni nosac: koji se formiraju u fabrici amontiraju na gradilistu, i u njih spadaju:

- laki resetkastt krovni nosaci,- resetkasti nosacl sistema"DSB" - resetkasti nosad sistema "Trigonie,

nosael tipa "WelJsteg" , poznatikao "talasasto rebro",- Jepljeni lamelirani nosael,

L ak i rs se tk as tl n osa ci su industrijski proizvedeni po odredenoj tehnologiji, donosesena gradiliste i na jednostavan ibrz nacin montiraju. Proizvedeni od jelove gra(Je malogreseka predstavljajulaku konstrukciju, savlac:1uju velike raspane i u znatnoj meripredstavljaju zamenu zaklaslcne krovnekonstrukcije. Oslanjaju se na nosace zidove iiidruge elemente nosece konstrukcije zgrade formirajuci krovnu konstrukciju nad prostim islozenirn osnovama.lzvodese kao jednovodni, dvovodni, cetvorovodni islozeni krovovi.Mogu imati razlicite forme kao sto su:

- trougaonl jednovodni krovovi,- trougaoni dvovodni, koji se izvode tako da se tavanski prostor ne koristi iii koristikao potkrovni prostor,

- trapezasti jednovodni,- trapezasti dvovodni,- poligonalni laki resetkasti vezact u formi mansardnog krova.

raz l ic l tl odlici LK V nos ac aTroughltltl jodnovodn]LKV NOSA~] Trapozoel] jodnovodnlI.KV NOSACI ..

Ovovodnl LKV noaaelza krovoyo "'4 potkrovljomTr4poz48tl dvovodnlLKV NOSAl:1

Trouglast] dvovodnlLKV NOIlAl:1

~to\ .a-.

/~

/~,

PoligonainjLKV NOIlAl:1za m4ns!ludnD krovoVe


47/50

Najrasprostranjenijisu trougaonioblici lakih krovnih resetki. Rasponiovih nosaca najeesCese kreeu od 6.00 do 12.00m. Krovni vezael predstavljaju u isto vreme i nosae irag iiskljucuju postojanje roinjaea ielemenata klasiene krovnekol1strukcije. Postavljaju se namedusobnom rastojanju ad 60 do 120cm. blagog iii strmog nagiba, prema funkcijipotkrovnogprostorai vrsti krovnog pokr ivaea.Resetkasti nosaei sistema "OSS" (oznaka prema "Dreieck-streben-Bau-Art")predstavljajujedan adnajstarijih sistemakoji se vremenom razvijaoiodrzao se do danas.Sastoji se iz gornjeg i donjeg pojasa nosaca pravougaonog popreenog preseka,i adstapova ispunekoji zaklapaju ugao od 45 sa osorn nosaca, stapovl gornjeg i donjegpojasaimaju vecu sirinu advisine, sto dozvoljavaizvodenje iljebova za vezu sastapovlmaispune. Elementi "DSB" su resetkasti nosael koji se mogu primeniti kao proste grede,gredesa prepustima ili trozglobni lukovi sa zategomi bez zatege. Ovim sistemom krovnihvezaca se mogu reallzovatl sarno jednovadni idvavodni krovovi,postavljanjem krovnlhnosaca na rastojanju ad 1.0Q-1,SOm.Izraduju se do visine ad 80em. za raspana do1S.00m."DSB" no s a c

presek i izgledl T l j~ J ld e t a l ] c v o r a


48/50

Re se tk as ti n os ae l sis tem a "Trigonirpredstavljaju spoj dva razlicltaslstema vezedrvenih nosaca: kovanom vezom i lepljenjem. Poprecnl presek "Trigonit " nosaca rnozeimati jednodelnu ispunu i dvodelne stapove gomjeg i donjeg pojasa, iii dvodelnu strukturuispuneitrodelnsstapove pojasa. Moguce su idruge varijante izvedene iz ova dvaslucaja.Moguse primeniti kod jednovodnih idvovodnih krovova, postavljanjem krovnih vezaca narastojanju od 1,OQ-1,50m. za rspone max.15,OOm. , kao nosacl kod hanqarskihkonstrukcija, kao podvlake kodkonstrukcija hangara nad velikim rasponom, kaokontinualni nosacl, resetkastl nosacl sa promenljivom visinom poprecnoq preseka -trougaonog iii tarpezastog oblika.

"T ri go n j t" nos a presek i izgled

207


49/50

Nosaci tipa "Wellsteg"-u praksi poznati kao"talasasto rebro" nastali su spajanjemdrveta i turniranih ploca u nosac koji se odlikuje veoma jednostavnim, industrijskimnacinom proizvodnje, dobrim mehenlck l rn karakteristikama, malom sopstvenorn teiinomilakorn ugradnjom. U masinskiizveden zljeb oblika sinusoide, duz drvenih nozica ugradujese talasasto rebro od turniranih ploca, i lepljenjem tormira nosac u poprecnorn presekuloblika. Standardne visine rebra je od 24 do 60em. a odnos visine iduzlne talasasinusoidnog zljeba u noziei rebra se krece izmedu 1/8 i 1/14.O vi nosael se najcesce primenuju kao rogovi ii i kao roznjace u sistemu krovnih struktura iiikao tavanlace u sistemu drvenih meduspratnih konstrukclja iii potkrovnih konstrukeija.Ako je opterecerqe malo njima se mogu premostiti rasponi i do 13,Om. U serijskojproizvodnji nosael sa talasastim rebram su visoki do SOcm. Veci nosaCi mogu imati i dvarebra, koja stoje paralelno jedno pored drugog, pa takvi nosacl obrazuju sanducast lpoprecni presek koji ima visinu ad 6D-80em.

"Wellsteg" no s ac

pop r e c nl preseci

presek izgled

detalji oslanjanja


50/50

Lep ljen i lame lirani nosacl su p ro du kti sa vreme ne te hn olo gije u o bra di d rv eta . D o bija jus e le plje njem das ak a iii lam ella ( c etln arsk a g ra C ia p od je dn ak e s lrln ei v is in e p op re cn oqpre se ka spo jen a u e le me nte po tre bn e d uz in e). L am elle m og u b iti d uzin e d o 5 0m "sirin e22cm . iv is in e 4cm . P rH ik om le plje nja, v la kn a sp oje nih la me lla m ora ju b iti rne du sob no .p ara le ln a. R e C ia nje m lame la je dn e p rek o d rug e fa rm ira ju se n osa cl z elje ne v isin e (m og ubiti i d o 2 ,OOm . v is in e). O v ak o d ob ije ni e le me ntiim aju bo lje ka ra kte ris tik e n eg o d rv a a dkog a su nastali. R av ni lam eliran i leptjen i nosacl k oriste se ug lav nom za raspone ad 1 0,0d o 3 0,Om . M o gu se izv od iti ik ao sav ije ni n osa ci p olu pre cn ik a d o 6 ,Om . k ojisu je dn osta vn iza iz voC ie nje, do k se n osa ct sa m an jim p olu pre cn ik orn te ze izv od e i v ise k osta ju ,Ia p Ij ani Iam e r ira n ino s a ct

Documents

Krovovi i Dimnjaci Cvoro