1. KRVDara Gligorevic I-5 2. KRVNI SISTEM 3. ULOGA KRVI Krv je
tecno tkivo koje blagodareci ritmicnom radu srca,integritetu I
elasticnosti krvnih sudova neprekidno cirkulise u krvnim
sudovima,cime obezbedjuje humoralnu vezu izmedju svih organa u
ljudskom organizmu,a sto osigurava odvijanje vitalnih funkcija
organizma. 4. Glavne uloge tj. Funkcije krvi su brojne I
slozene.Osnovni zadatak krvi je da omoguci zivot celijama ,kao
osnovnim jedinicama organizma.Krv prenosi kiseonik iz pluca do
tkiva,odnosno ugljen dioskid u obrtnuom pravcu(respiratorna
funkcija),zatim prenosi sastojke hrane iz digestivnog kanala do
pojedinih organa,tkiva I celija,dalje prenosi raspadne produkte
metabolizma do organa za izlucivanje,regulise telesnu temperaturu
,kao I kolicinu vode u tkivima. 5. Krv cirkulise po celom
organizmu,noseci hranu I kiseonik tkivima,a odnoseci iz njih
otpadne materije koje se izlucuju iz organizma.Krv je tecnost ciji
je glavni zadatak da obezbedi zivot celijama. Krv se sastoji od
nekoliko vrstasidunih tijela; ovi elementi ine oko 45% krvi.
Ostalih 55% je krvna plazma, udkasta tekudina koja slui kao tekude
(plovude) sredstvo. Normalni pH ljudske arterijske krvi je priblino
7.40. Nekih 7% ljudske teine je krv . 6. KRVNI SUDOVI 7. ZAPREMINA
KRVI Celokupna zapremina krviodraslog coveka teskog 70kg iznosi
priblizno oko 5 litara.Od te zapremine oko 2750 cem cini plazma,a
ostatak od 2 250 cem cine uobliceni elementi ,uglavnom crvena krvna
zrnca.Celokupna zapremina krvi u ljudi koji skoro da nemaju masnog
tkiva ,direktno je srazmerna telesnoj masi.Povecanje zapremine krvi
nastaje u trudnoci (do 30%) I to u poslednja tri meseca.Ovo
povecanje doprinosi da porodilje dobro podnose I vece gubitke krvi
pri porodjaju.Gubitak do 30% krvi nije pracen vecim poremecajem
.Celokupna zapremina krvi se moze smanjiti samo usled gubitka krvne
plazme ili krvnih celija. FIZICKO-HEMIJSKA SVOJSTVA KRVI Krv je
viskozna,neprovidna tecnost,crvene boje u kojoj lebde uobliceni
elementi-celije krvi.Boja krvi varira od tamne do svetlocrvene koja
se nalazi u arterijama.Tezina krvi zavisi predstavlja odnos tezine
krvi I tezine iste zapremine vode na temperaturi od 4stepena
C.Elektrohemijska reakcija krvi je slabo alkalna I H+(pH) krci
iznosi 40 nmol/l za arterijsku I 45 nmol/l za vensku .Venska krv je
kiselija malo od arterijske. SASTAV KRVI -Krvna plazma -Krvne
celije 8. Krvna plazma, pored krvnih elija, sainjava krv. To je
bezbojna, odnosno ukastata tenost. Krvna plazma je u stvari vodeni
rastvor nekih organskih i neorganskih materija. Sastoji se od 90%
vode, dok od neorganskih materija dominira natrijumhlorid (NaCl) sa
oko 0,8%, koji i daje slankast ukus krvi. Takoe sadri vrlo male
koliine kalcijumove i magnezijumove soli, male koliine eera (oko
0,1%), neke masne materije, hormone, kiseonik i ugljen-dioksid. U
krvnoj plazmi se nalaze sve materije resorbovane iz sistema za
varenje. Takoe, 7% - 9% krvne plazme ine krvne belanevine, koje
same krvne elije stvaraju: albumini, globulini i fibrinogen.
Albumini su rastvorivi u vodi i daju viskoznost krvi,
imunoglobulini (ili samo globulini) su takoe rastvorivi u vodi, a
stvaraju antitela u borbi protiv bolesti, dok fibrinogen slui da se
pri povredi pretvori u fibrinsku mreu, nerastvorljivu u vodi. 9.
Crvene krvne elije ili eritrociti (96%). U sisavaca, ova tijela
nemaju jezgra u delijama niti organele, tako da se, strogo
goveredi, ne smatraju delijama. Sadre hemoglobin i raznose kisik.
Bijele krvne elije ili leukociti (3.0%), su dio imunog sistema; one
unitavaju infekcijske agente. Trombociti(1.0%) su odgovorni za
zgruavanje krvi ili koagulaciju i uklueni su u usplamdenju
(inflamaciji) 10. KRVNA ZRNCA 11. ERITROCITI Eritrociti(crvena
krvna zrnca) su najbrojnije krvne celije organizma.Broj eritrocita
u perifernoj krvi moze se menjati I pod fizioloskim
uslovima.Eritrociti imaju izgled bikonkavnik,okruglih tela,koja na
preseku podsecaju napiskotu,, a velicine su 6,7-7,7
mikrometara.Stvaranje produkcija eritrocita vrsi se normalno u
crvenoj kostanoj srzi.Duzina zivota eritrocita je oko 120
dana.Najvaznija funkcija eritrocita je u vezi sa njegovim crvenim
pigmentom-hemoglobinom.Osnovna uloga crvenih krvnih elija je
transport kiseonika od plua do tkiva(odnosno elija) i
ugljen-dioksida u obrnutom smeru. Osim toga one sadre enzim
karboanhidrazu koji katalizuje (ubrzava) reakciju izmeu
ugljen-dioksida i vode. Hemoglobinu eritrocitima je izuzetan
acido-bazni pufer, pa su eritrociti odgovorni i za najvei deo
puferske moi krvi. Postoji pet naina razgradnje: fragmentacija,
osmozna liza, fagocitoza, citoliza izazvana komplementom i
denaturacija hemoglobina. Veina eritrocita se raspada u slezini,
prilikom prolaska kroz crvenu pulpu. Prilikom prskanja oslobaaju se
hemoglobin i elektroliti. Od hemoglobina se dobija gvoe i
porfirinski prsten od koga nastaje bilirubin, a on se putem ui
izbacuje iz organizma. 12. LEUKOCITI Leukociti ili bela krvna zrnca
,jesu druga vrsta celija krvi .Leukociti periferne krvi se
premaizgledu protoplazme mogu se podeliti na granulocite I
agranulocite,a prema izgledu jedra na polimofonuklearne
mononuklearne tj. Na segmentirane I nesegmentirane
leukocite.Povecanje broja leukocita se naziva leukocitoza a
smanjenje leukopenija.Leukociti probave u krvi 3-5 dana. Oblik
leukocita se razlikuje. Svi leukociti periferne krvi su okruglog
oblika. Granulasti u citoplazmi imaju specifine granule koje se
boje kiselim i baznim bojama, a ima i neutralnih granula. Limfociti
su okrugle stanice koje ine leukocita periferne krvi. Monociti su
najmanje zastupljeni leukociti i jedro im moe biti razliitog
oblika. Veliina leukocita je razliita: granulocita je 12-15
mikrona, limfocita oko 10 mikrona, a monocita oko 15-30 mikrona.
Osnovni dijelovi su citoplazma i jedro. Granulociti mogu biti prema
boji: azurofilni-boje se ljubiasto, bazofilni-boje se plavo-crno,
eozinofilni-boje se crveno i neutrofilni-boje se svijetlo ruiasto.
13. Postoje tri glavne vrste leukocita: 1) Granulociti najbrojnija
vrsta leukocita. Preteno imaju nepravilnu jezgru podijeljenu na
renjie (segmentirani granulociti), a u mlaim stanicama je
nepodijeljena (nesegmentirani granulociti). Prema boji zrnaca u
citoplazmi granulociti se dijele na: a) neutrofilne ima ih oko 60%,
neobojeni su, sitni te veoma pokretni. Sadravaju niz enzima koji
sudjeluju u razgradnji fagocitiranih tvari kao npr. amilaza,
katalaza, nukleaza... b) eozinofilni ima ih 2 4%, Manje su pokretni
od neutrofila. Sadravaju histamin te sudjeluju u alergijskim
reakcijama. c) bazofilni ima ih do 5%, modra zrnca, nejednake
veliine. U zrncima je pohranjena tvar koju nazivamo heparin te ona
spreava proces zgruavanja krvi u krvotoku. 2) Limfociti ima ih oko
30%. Promjer im je 8 12 mikrometara. Imaju veliku okruglu jezgru i
oskudnu citoplazmu. I oni su pokretne stanice. Funkcija limfocita
je stvaranje globulina, a imaju i vanu ulogu u imunolokoj obrani
organizma jer su im antitijela preteno gama-globulini. Stvaranje i
propadanje limfocita je veoma brzo, te se itava populacija moe
izmijeniti u roku 24 sata. 3) Monociti ima ih oko 6%. Promjer im je
10 24 mikrometra, te imaju veliku, veinom renjastu jezgru,
bubreasta oblika. Oni su takoer pokretne stanice, a glavna funkcija
im je fagocitoza. 14. TROMBOCITI Krvne ploice ili trombociti su
male, ovalne krvne delije prenika 2-4 mikrometra. Trombociti su
male, anukleusne, bikonveksne elije. Kao fragmenti citoplazme ne
sadre jedro, a izgraeni su od granula i proteinskih filamenata
aktina, miozina i trombostenina. Posmatrano na elektronskom
mikroskopu, po elektronskoj gustini se razlikuju dva segmenta -
svetliji, periferni koji se naziva hijalomera, i unutranji, tamniji
koji se naziva granulomera. Od organela poseduju
ostatkeendoplasmatinog retikuluma i Goldi kompleks koji sintetiu
razne enzime i sadre veliku koliinu jona kalcijuma, koji igra
veliku ulogu u procesu koagulacije krvi. Sadre jo i mitohondrije i
enzime za sintezu ATP-a i ADP-a, takoe i enzimske sisteme za
proizvodnju prostaglandina, tromboksana, zatim faktore
stabilizacije fibrina i jedan faktor rasta koji stimulie rast
endotelnih elija. Sve organele, enzimi i energetski molekuli su
organizovani u posebne granule (kojih ima tri vrste: alfa, delta i
lambda) koje su skoncentrisane u granulomeri. elijska membrana
sadri glikoproteine koji spreavaju adheziju trombocita za normalni
endotel, ali omoguava adheziju za povreeno tkivo i za druge
trombocite (pod izvesnim uslovima). Ovo svojstvo trombocita esto
oteava njihovo brojanje. Uloga trombocita je zaustavljanje
krvarenja putem stvaranja trombocitnog epa i koagulacije krvi. Ako
doe do povrede krvnog suda-krvarenja prva reakcija je
suavanjekonstrikcija krvnog suda pod uticajemsimpatikusa i
vazokonstriktora-supstanci koje izazivaju suenje krvnog suda
vazokonstrikcija. Sledei stadijum je aktivacija trobocita. Oni
manjaju oblik, na povrini se obrazuju brojni nastavci, veze izmeu
trombocita, fibrinogena i endotela takozvani trombocitni ep (veliku
ulogu u povezivanju igra von Vilebrandov faktor i glikoproteini
membrane trombocita). 15. Trombociti I rak 16. Trombociti za brze
zaustavljanje krvarenja 17. HEMOLIZA Pod hemolizom eritrocita
podrazumeva se izlazenje hemoglobina iz unutrasnjosti eritrocita u
okolnu tecnu sredinu(plazmu).Hemolizi cesto prethodi aglutinacija
eritrocita ti. Slepljivanje.Hemoliza eritrocita unutar krvnih
sudova u nomalnim okolnostima ne desava se u vecoj meri.Hemoliza
nastaje pri mesanju krvi jedne osobe sa serumom krvi osobe
neodgovarajuce krvne gupe.Hemoliza krvi ima narociti izgled
lakirana je.Hemoliza se moze pojaviti u organizmu pod dejstvom
zmijskog otvora. 18. Hemoglobin 19. Krvne grupe Krvna grupa je
klasifikacija krvi bazirana na prisutnosti ili nedostatku
naslijeene antigenske substance na povrini eritrocita. Ovi antigeni
mogu biti proteini, ugljikohidrati, glikoproteini ili glikolipidi,
u zavisnosti od sistema krvnih grupa, a neki od ovih antigena su
prisutni i na povrinama drugih vrsta elija raznih tkiva. ABO sistem
je najvaniji sistem krvnih grupa u transfuzuji krvi.Uocil ose da
neposredno posle davanja krvi ili posle izvesnog vremena nastupa
aglutinacija I hemoliza crvenih krvnih zrnaca.Landstajner je svojim
istrazivanjem otkrio u eritrocitima odredjene
aglutinogene.Landstajnerova istrazivanja su pokazala da u
eritrocitima ljudi nalaze se dve vrste aglutinogena A I B a u
serumu dve vrste aglutinina anti a I anti b.Postoje cetiri grupe I
tosu : 0 gupa-koja ne sadrzi A NI B aglutinogen ,A grupa- u kojoj
je prisutan samo A aglutionogen ,B grupa= u kojoj je prisutan samo
B aglutinogen AB grupa u kojoj su prisutni oba aglutinogena (A I B)
. 20. ZGRUSAVANJE KRVI
