Krvna Slika i Biohemijske Analize

Krvna slika i biohemijske analizesub, 01. maj 2010

Krvna slika

(RBC) - ERITROCITI Eritrociti su crvena krvna zrnca. To su krvne elije koje sadre hemoglobin i imaju ulogu uvezivanju prenosu kiseonika i ugljen-dioksida u organizmu.Referentne vrednosti:Za ene: 3,86 x 10 na 12/l do 5,08 x 10 na 12/lZa mukarce: 4,34 x 10 na 12/l do 5,72 x 10 na 12/Povean broj eritrocita moe biti uzrokovan dehidratacijom i policitemijom, retkim oboljenjemkod koga dolazi do peveanja broja crvenih krvnih zrnaca. Smanjen broj eritrocita je jedan od pokazatelja anemije zajedno sa hematokritom,hemoglobinom i eritrocitnim konstantama, kao i pokazatelj mogueg gubitka krvi iz organizma.

(WBC) - LEUKOCITI Leukociti su bela krvna zrnca koja se stvaraju u kotanoj sri i imaju ulogu u zatiti organizmaod infekcije. Svaka od 5 populacija leukocita ima posebnu funkciju. To se moe videti uleukocitnoj formuli koja se radi nezavisno od krvne slike. Leukocitarna formula upotpunjava slikuo stanju organizma. Referentne vrednosti: 4-10 x 10 na 9/l Povean broj leukocita ukazuje na bakterijsku infekciju.

1 / 20


Smanjen broj leukocita - leukopenija ukazuje na virusno oboljenje, deava se kod hemio iradioterapije i kod primene nekih lekova.

(HGB) - HEMOGLOBIN Hemoglobin je belanevina koja se nalazi u eritrocitima i ima ulogu da prenosi kiseonik iz pluau elije tkiva kao i da prenosi ugljen-dioksid iz tkiva, nazad u plua. Normalne vrednosti su od 110- 180 g/l Smanjen nivo hemoglobina ukazuje na anemiju (malokrvnost). Kod utvrivanja anemije osimvrednosti hemoglobina uzima se u obzir i broj eritrocita kao i koliina gvodja u krvi.

(HCT) - Hematokrit Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi. Normalne vrednosti su : za ene: 0.356 - 0.470 l/l za mukarce: 0.41 - 0.53 l/l. Kod akutnog krvarenja hematokrit moe da bude normalan, a u fazi oporavka se smanjuje. Kod

2 / 20


anemije usled nedostatka gvoa hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manju zapreminuiako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudnoi, asmanjuje se i sa godinama ivota. Takoe je smanjen kod anemija, leukemija, poveanefunkcije titaste lezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija. Poveane vrednostihematokrita se viaju kod dehidratacije i oka.

Eritrocitne konstante Eritrocitne konstante se izraunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokritai daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

(PLT) - TROMBOCITI Trombociti su elije koje uestvuju u koagulaciji (zgruavanju) krvi. Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju. Trombociti su snieni kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C... Povean broj trombocita izaziva pojaano zgruavanje krvi i moe da dovede do stvaranjakrvnog ugruka (tromba) u kardiovaskularnom sistemu. Normalne vrednosti su 140-450 x1 na 09/l.

3 / 20


Sedimentacija Sedimentacija je brzina kojom se krvne elije izdvajaju iz seruma. Ubrzana sedimentacija ukazuje na upale, razaranja elija, masivna trovanja. Javlja se utrudnoi i posle poroaja, kod tuberkuloze, reumatskih bolesti (akutne reumatske groznice ireumatoidnog artritisa), kod akutnog infarkta miokarda, nefroze, u svim vrstama oka, kodpostoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre. Neznatno je ubrzana kod menstruacija . Sedimentacija je usporena je kod novoroeneta, policitemije, kongestivne sraneinsuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija. Normalne vrednosti su 2-12 mm/h.

Leukocitarna formula

Nutrofili

4 / 20


Neutrofilni granulociti (NEU) su zrele elije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruseak i u krvnoj cirkulaciji.

Normalne vrednosti su 40-70%

Monociti (MONO)

Monociti zajedno sa neutrofilnim granulocitima ine osnovu odbrambenog sistema uorganizmu. Monociti su nezrele elije ija je sposobnost da se bore mala, meutim, kadajednom uu u tkiva, poinju da bubre i postaju makrofagi koji su izvanredno sposobni da sebore sa infektivnim agensima. Normalne vrednosti su 1-10%

Eozinofilni granulociti (EOS)

Eozinofilni granulociti uestvuju u obrani organizma od alergijskih agenasa i parazitarnihinfekcija.

5 / 20


Normalne vrednosti su 0 - 6%

Limfociti (LYM)

Limfociti su populacija leukocita koja se sastoji iz dve osnovne subpopulacije: T limfocita, kojiuestvuju u elijskom imunitetu i B limfocita koji se transformiu u plazma elije koje proizvodeantitela i tako uestvuju u humoralnom imunitetu. (Humoralni imunitet je imunitet kod kog telostvara cirkuliua antitela). Normalne vrednosti su 20 - 50 %

Bazofilni granulociti (BASO) Bazofilni granulociti su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i uestvuju ualergijskom odgovoru. Normalne vrednosti su 0-1%

6 / 20


Biohemijske analize ALT - Alanin aminotransferaza ALT se esto naziva i jetrenim enzimom jer je najvia aktivnost enzima ALT prisutna ujetri.Njegova aktivnost se oitava u bubrezima, srcu i skeletnim miiima, a u manjoj meri upankreasu, slezeni i pluima. Alanin-aminotransferaza (ALT) je enzim koji pripada grupi aminotransferaza. To su enzimi koji sudeluje u metabolizmuaminokiselina. Poviene vrednosti ukazuju na virusni hepatitis, infektivnu uticu (hepatitis A), mononukleozu,na akutno oteenje jetre, najee izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pia,sokova, a poviene su I kod bolesti pankreasa (akutni i hronini pancreatitis i karcinom) i kodmasivnog infarkta. Normalne vrednosti su od 8-41 IJ/I

Kod bolesnika sa akutnim hepatitisom, aktivnost aminotransferaza je poviena vie od 10 - 15puta u odnosu na referentne vrednosti. Vano je naglasiti to da kod bolesnika sa hroninim hepatitisom postoji tzv. talasanje aktivnostiALT (AST), to jest, postoje periodi, dui ili krai, sa normalnom aktivnou aminotransferaza.Na snovu ovoga moe se zakljuiti da normalna vrednost aminotransferaza ne iskljuujemogunost hroninog hepatitisa, pa ak i ciroze jetre. Neophodno je njihovo kontinuiranopraenje, npr. na 2 - 3 meseca , kako bi odreivanje aktivnosti ALT (AST) bilo od relevantnogznaaja.

AST- Aspartat aminotransferaza

7 / 20


AST je enzim koga ima najvie u jetri, sranom miiu, manje u mozgu, bubrezima,pankreasu, pluima i u nizu drugih organa. Normalne vrednosti su od 7-38 IJ/I Poviene vrednosti AST-a su prisutne kod bolesti jetre, infarkta miokarda, miine distrofije,izrazito su visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksinom hepatitisu, kodopstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hroninog hepatitisa. Izraeniji porast AST u odnosu na ALT se via kod bolesnika sa hroninom hepatocelularnominsuficijencijom , npr.ciroza jetre. Vano je naglasiti to da kod bolesnika sa hroninim hepatitisom postoji tzv. talasanje aktivnostiAST (ALT), to jest, postoje periodi, dui ili krai, sa normalnom aktivnou aminotransferaza.Na snovu ovoga moe se zakljuiti da normalna vrednost aminotransferaza ne iskljuujemogunost hroninog hepatitisa, pa ak i ciroze jetre. Neophodno je njihovo kontinuiranopraenje, npr. na 2 - 3 meseca , kako bi odreivanje aktivnosti AST (ALT) bilo od relevantnogznaaja.

Glutamat dehidrogenaza Je enzim koji se nalazi iskljuivo unutar samih elija jetre. Izrazito je povien kod zastoja u radujetre koji je uslovljen bolestima srca, alkoholne bolesti jetre i akutne utice nastale kao posledicazapuenja unih kanalia.

LDH - Laktat dehidrogenza Ovaj enzim je prisutan u skoro svakom delu naeg organizma,i zbog toga mu je dijagnostikiznaaj ogranien. Povien je kod oboljenje unih puteva, akutnog virusnog hepatitisa, cirozejetre i, posebno, tumora jetre.

8 / 20


Normalne vrednosti su: 90 - 340

Bilirubin U krvi se bilirubin nalazi u dva razliita oblika, i to kao: nekonjugovani i u vodi nerastvorljivi oblik koji od slezine do jetre putuje krvlju vezan zatransportne proteine krvi-albumine. konjugovani i u vodi rastvorljiv oblik koji se iz jetre vraa ponovo u krvnu plazmu Normalno, veina bilirubina u plazmi je nekonjugovana. Merenjem bilirubina u plazmi odredjujese zbir konjugovanog i nekonjugovanog oblika. Ovaj zbir predstavlja ukupni bilirubin. Poeljno je da se za odreivanje bilirubina u plazmi koristi prvi jutarnji uzorak. Konjugovana hiperbilirunemija (povecana kolicina konjugovanog bilirubina) ukazuje napostojanje poremeaja u izluivanju ui na nivou elija jetre-hepatocita (hepatocelularniikterus) ili unih puteva (opstruktivni ikterus). Nekonjugovana hiperbilirunemija nastaje zbog poremeaja u obradi bilirubina na nivou jetre, akarakterie se nivoom ukupnog bilirubina iznad 22 mol/l i frakcijom konjugovanog biliurubinaispod 20 %. Najei uzroci takve hiperbilirubinemije su ubrzano raspadanje eritrocita(hemoliza) i Gilbertov sindrom. Zbog velikog kapaciteta jetre za izluivanje bilirubina, laki poremeaji u radu jetre, ne dovodedo hiperbilirubinemije, te je taj parametar slabo osetljiv u prepoznavanju oboljenje jetre.Takodje, nivoi bilirubina u serumu nemaju prognostiki znaaj, niti govore o teini bolesti, osimkod alkoholne bolesti jetre. Normalne vrednosti ukupnog bilirubina su : 2 21 u mol / l .

9 / 20


Bilirubin u urinu Bilirubin se moe nai u urinu samo kao konjugovani (direktni ) bilirubin. Sree se kod porastabilirubina u serumu, pre pojave utice (ikterusa).

Urobilinogen u urinu Urobilinogen se stvara u lumenu creva iz bilirubina, manji deo dospeva u krvotok i eliminie seurinom. Potpuno odsustvo urobilonogena u urinu, pri hiperbilirubinemiji, govori u prilogkompletne opstrukcije unih puteva.

Alkalna fosfataza Serumska AF, kod odraslih, najvecim delom potie iz jetre, kostiju, i u manjoj meri izintestinalnog trakta. Kod dece i adolescenata glavno poreklo AF je iz elija kostiju i znaajno jepoviena u periodu intenzivnog rasta. Placentna AF uzrokuje porast serumske AF u tokutrudnoe. Medjutim, poveanje AF se smatra znakom holestazne bolesti jetre, kada je onapoveana vie od etiri puta. Poveane vrednosti AF kod oboljenja jetre i unih puteva je posledica poveanog stvaranja uelijama jetre i sluzokoi unih puteva sa poveanim ulaskom u cirkulaciju. Minimalno poveanje via se kod mnogih oboljenja jetre, dok se vie vrednosti nalaze kodzastoja u stvaranju i oticanju ui unutar same jetre ili opstrukcije unih kanalia. AF imaposeban dijagnostiki znaaj kod bolesnika sa bilijarnom cirozom ili primarnim sklerozirajuimholangitisom. Ukoliko je poviena i aktivnost gama glutamil transpeptidaze, onda je izvor AF,gotovo sigurno,iz jetre i zucnih puteva. Bolesnici sa sledecim bolestima jetre : tumori jetre, tuberkuloza, sarkoidoza, amiloidoza,leukemije, Hodgkinova bolest i dr. mogu imati umereno povienu aktivnost AF. Serumska AF,inae, nema prognostiki znaaj.

10 / 20


Normalne vrednosti su : 30- 115 U/l

GGT - Gama - glutamil - transpeptidaza Gama - GT se preteno nalazi u membranama elija unih puteva i u unutranjosti elija jetre.Ovaj enzim se smatra najosetljivijim indikatorom oboljenja jetre i unih puteva, jer i malaoteenja elijsa u kojima se nalaze ili minimalni zastoji u stvaranju i oticanju ui, dovodi doznaajnog porasta aktivnosti gama GT - a u serumu. Izrazito poveanje aktivnosti ovog enzimase nalazi kod bolesnika sa uticom nastalom kao posledica zapuenja unih puteva(opstruktivni ikterus). Pored toga, poto se radi o enzimu, sa dugim poluivotom od 20 dana, on je odlian indikatoroteenja jetre npr. alkoholom, lekovima ili toksinima. Kolinik gama GT/AF koji je vei od 2,5 ukazuje na alkoholnu bolest jetre. Generalno gledano,paralelno praenje gama - GT, AF i AST/ALT moe biti od velike koristi u razmatranju o kojoj sebolesti jetre (i zucnih puteva) radi. Dijagnostiki znaaj minimalnog ili umerenog porasta aktivnosti gama - GT je znaajnolimitirana injenicom da taj enzim postoji i u drugim tkivima: bubrezi, pankreas, srce i mozak. Normalne vrednosti su : 1 - 41

LAP - Leucin aminopeptidaza Enzim LAP je, takodje,prisutan u itavom telu. Njegova aktivnost je naroito velika u epiteluunih puteva, te je znaajno poviena kod bolesnika sa zastojem u oticanju ui(opstruktivnim ikterusom). Normalne vrednosti su: 11,0 28,0

11 / 20


Albumini Albumin je kvantitatvno najznaajniji protein u plazmi: 40 - 60% od ukupnog proteina plazmepripada albuminima. Stvara se samo u jetri u koliini od 12 gr dnevno. Bolesnici sa cirozom jetresintetiu dnevno oko 4 gr albumina. Poluivot albumina u plazmi je relativno dug,i iznosi oko 22dana, zbog ega se sniene vrednosti albumina u krvi (hipoalbuminemija) sreu kod bolesnikasa hroninom insuficijencijom/hronicnim bolestima jetre. Bolesnici sa akutnim (svee nastalim)oteenjem jetre i prateom akutnom insuficijencijom, imaju normalne vrednosti serumskogalbumina. Normalne vrednosti su : 35 52 g/l

(ChE) - Holinestaraza Holinsteraza se sintetie u hepatocitima. Njen poluivot u serumu je oko 10 dana, tako da senjena smanjena aktivnost moe oekivati i kod bolesnika sa akutnom i hroninominsuficijencijom jetre. Normalne vrednosti su : 2618 - 6981 (AFP) - Alfa - fetoprotein AFP je normalna komponenta proteina plazme kod ljudskog fetusa starijeg od 6 nedelja, idostie maksimalne koncentracijue izmedju 12 i 16 nedelje fetalnog ivota. Nekoliko nedelja porodjenju AFP se gubi iz cirkulacije. Bolesnici sa primarnim tumorom jetre (tumori koji poticu od samih celija jetre), i bolesnici saregeneracijom jetre, imaju poviene nivoe AFP u plazmi. Ukoliko bolesnik sa akutnominsuficijencijom jetre ima visoke vrednosti AFP, ima realnu ansu da preivi i bez transplantacijejetre. Normalne vrednosti su : do 7 U/ml

12 / 20


INR - Protombinsko vreme na stvaranje krvnog ugruska. Najee se odredjuju: protrombin (II faktor), proakcelirin (Vfaktor) i prokonvertin (VII faktor). Neto ree se odreuju: antihemofilni faktor B (IX faktor),Stuartov faktor (X faktor) i fibrinogen (I faktor). Poto imaju relativno kratak poluivot u plazmi,npr. FV samo 12 -14h, pogodan su parametar ostecenja i poremecaja u radu celija jetre. Najee se koristi odreivanje protrombinskog vremena (PV) po Quicku, jer taj test zavisi odfaktora koagulacije koji se stvaraju u jetri. Kako sinteza II, VII i X faktora koagulacije zavisi odvitamina K, produeno PV moe nastati, ne samo zbog insuficijencije elija jetre, ve i zbogdeficita vitamina K. Ovaj deficit se via kod poremeaja resorpcije masti (npr. dugotrajni zastojui) ili oteenje crevne flore (npr. upotreba antibiotika i sledstveno unitenje bakterijskecrevne flore). Normalne vrednosti INR su : 0,9 1,2 Protrombinsko vreme : 10 12,8

Trigliceridi - TAG Triacil-gliceril (trigliceridi) predstavlja masne kiseline vezane glicerolom.U tom obliku seskladiti energija u organizmu.

13 / 20


Normalne vrednosti su: 0,50 2,27 mmol/L

Holesterol Predstavlja jedan od tri osnovna oblika masti u hrani I telu.Vrlo je bitan jer kao gradivni elementulazi u sastav membrane svake elije naeg organizma.Takodje ulazi u sastav brojnih hormona(estrogena,progesterona,testosteron,hormona kore nadbubrene lezde).Pored holesterola kojisvakodnevno apsorbujemo iz hrane (tzv.egzogeni holesterol), jedna jo vea koliina se stvarau elijama naeg tela. Najvie u jetri. Faktori koji utiu na koncentraciju holesterola u plazmi su:kolina holesterola u svakodnevnoj ishrani,ishrana bogata zasienim mastima (poveavaholesterol za 15-25%),nedostatak insulina ili tireoidnih hormona poveava njegovukoncentraciju,dok,viak tireoidnog hormona smanjuje. Normalne vrednosti su: 3,63 7, 15

Urea Bubrezi imaju primarni zna;aj u uklanjanju krajnjih proizvoda metabolizma,koji vi[e nisu potrebnitelu. U ove proizvode spadaju,kao jedni od najvaznijih,i urea (koja je proizvod metabolizmaaminokoselina) i kreatinin (koji potie od kreatina naih miia). Ovi otpadni proizvodi moraju da

14 / 20


se uklanjaju iz organizma brzinom kojom I nastaju.U suprotnom dolazi do njihovog nakupljanjau organizmu,to za posledicu ima tetne odn.toksicne efekte.Vrednosti kreatinina i uree se presvega koriste u proceni bubrezne funkcije. Normalne vrednosti uree su: 3,6 / 9,3 mmol/l

Kreatinin

Normalne vrednosti su : 60 124 umol/l

Glukoza Normalna koncentracija glukoze u krvi osobe koja nije jela u poslednja 3-4 sata je oko 5mmol/lPosle obroka koji sadri velike koliine ugljenih hidrata, vrednosti glukoze u krvi retko prerastu7,8mmol/l,osim ako osoba nema eernu bolest. Za regulisanje koncentracije eera u krvizadueni su hormoni pankreasa: insulin I glukagon.

15 / 20


Normalne vrednosti su : 3,9 5,8 (3,6-6,1 mmol/l).

Gvoe je apsolutno neophodno za transpost kiseonika do tkiva I za dejstvo oksidacionih sistema utkivima I elijama,bez kojih bi ivot prestao za nekoliko sekundi. Dve treine gvodja se uorganizmu nalazi u obliku hemoglobina. Manje koliine se nalaze i u ostalim oblicima ,posebnou jetri i kosnoj sri. Ukupno ga u telu ima oko 3 grama. Normalne vrednosti su : 9 - 31 umol/l

Hormonske analize

T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin) su hormoni titne lezde. Oba hormona snano podstiumetabolike procese u telu. Potpuni nedostatak izaziva smanjenje bazalnog metabolizma za40-50%,dok preterano luenje moe poveati metabolizam za 60-100%. Ova dva hormonase,iako im je funkcija ista,razlikuju po brzini i intenzitetu dejstva.T3 ostvaruje 4 puta jacedejstvo od T4,ali se u krvi nalazi u manjim koliinama. Ipak T4 se u krvi postepeno transformieu T3, tako da je hormon koji konano stoji na raspolaganju tkivima uglavnom T3 i to u koliini od35 mikrograma dnevno.

16 / 20


Normalne vrednosti su:

T 3 - 1, 2 2,9 nmol/l T 4 - 60,0 160,0 nmol/l

TSH TSH (tireostimuliui hormon) je hormon koji lui adenohipofiza.Njegova uloga je da kontrolieluenje hormone titne lezde. Normalne vrednosti su: 0 4,0 IJ/l

17 / 20


Imunoloka dijagnostika Nalaz cirkuliuih autoantitela ima veliki znaaj u dijagnostici hroninog autoimunog(autoagresivnog) hepatitisa i primarne bilijarne ciroze. Antinuklearna antitela (ANA) su vrsta antitela koja se nalaze u visokim vrednostima u vie od80 % bolesnika sa hroninim autoimunim hepatitisom. Njihov titar prati nivo poveanjaimunoglobulina klase G.Tokom terapije kortikosteroidima rapidno pada nivo IgG. Bubreno - hepatika mikrozomalna (LKM) antitela tip 1 su karakteristina za teku formuhroninog autoimunog hepatitisa. Anti - DNA antitela, kao nespecifini znak zapaljenjskog procesa, su poveana u svimpodvrstama hroninog autoimunog hepatitisa. Anti glatko - miina antitela (ASMA) su dokazana kod vie od 70 % bolesnika sa hroninimhepatitisom. Poveana su kod 50 % bolesnika sa primarnom bilijarnom cirozom.U niskojkoncentraciji i prolaznog karaktera prisutna su i kod bolesnika sa akutnim virusnim hepatitisom. Antimitohondrijalna antitela (AMA) se nalaze u visokom titru kod vie od 80 % bolesnika saprimarnom bilijarnom cirozom. Pored toga, povieni su i nivoi imunoglobulina klase M. AMA sunajee odsutna kod bolesnika sa hroninim autoimunim hepatitisom, ili im je koncentracijaniska.

18 / 20


Imuni kompleksi (CIC). Raziliitim imunolokim metodama mogu se dokazati u poveanojkoncentraciji kod bolesnika sa primarnom bilijarnom cirozom, primarnom sklerozirajuemholangitisu i hroninom virusnom hepatitisu. Ovaj nalaz ima samo dijagnostiki znaaj, dok jena terapijskom planu gotovo bez vrednosti. HBs Antigen (HBsAg): Deo povrine virusa. Pojavljuje se 26 meseci nakon infekcije idokazuje da neko ima akutni ili hronini hepatitis B. Ako HBsAg nestane i zatitna antitelapojave (HBsAg negativan, anti-HBs pozitivan), ovo se smatra izleenjem.

Napomena: ak i kod izleenog hepatitisa B, deo virusa (tzv. cccDNA) uvek ostaje iza, uelijama jetre. U veoma retkim sluajevima, kada je imuni sistem veoma oslabljen (npr. usledAIDS-a, hemoterapije, transplatacije kotane sri...), izleeni hepatitis B moe postati ponovoaktivan, ak deceniju kasnije.

Bitni hepatitis markeri

Antigeni (i HBV DNA) su delovi virusa. Oni su znak da neko ima hepatitis B i da moe zaraziti druge. Zapamti: Antigeni su protiv vas

19 / 20


Antitela stvara imuni sistem da bi se borili protiv virusa. Antitela, sama za sebe, nisu zarazna. Zapamti: Antitela pripadaju vaem telu HBs antitela (anti-HBs): imuni sistem stvara antitela da bi unitio HBsAg virusa. Anti-HBs sepojavljuje kada inficirana osoba izbaci virus (izleenje), ili kada je zdrava osoba uspenovakcinisana. HBs antitela, takoe, ine osobu imunom na hepatitis B, tako da oni ne mogu bitivie zaraeni hepatitisom B. HBV DNA (koliina virusa): pokazuje koliko se virus umnoava i koliko je neko stvarnozarazan. Za nekog ko ima vie od 2,000 IU/ml u krvi (= 10,000 kopija/ml), veina lekara smatrazaraznim. Neki lekari ak sputaju granicu na 200 IU/ml (= 1,000 kopija/ml). Visok HBV DNAtakoe poveava rizik od ciroze i karcinoma jetre. Ovo je najvaniji marker za praenjehroninog hepatitisa B i njegov tretman! HBc antitela (anti-HBc): stvara ih imunoloki sistem protiv kore hepatitis B virusa. Prilikominfekcije postaje pozitivan i takav ostaje do kraja ivota, bez obzira da li je virus izbaen ili jepostao hronian. Anti-HBc se ne pojavljuje kod zdravih vakcinisanihpacijenata. Pokazuju da je postojala prava infekcija ili da je jo uvek tu. HBe antigen (HBeAg): moe se pronai samo kod originalnog divljeg tipa hepatitis B virusa.HBeAg je inderektan pokazatelj da se virus aktivno umnoava. Nivo virusa (HBV DNA) jeobino veoma visok kod ovih pacijenata. Meutim, HBeAg je takoe ranjivi deo virusa. Imunisistem moe stvoriti anti-HBe antitela i unititi HBeAg. Ovo se zove HBeAg serokonverzija. Ovonije izleenje, ali imuni sistem kontrolie virus, koji se vie ne moe lako umnoavati. Napomena: esto dolazi do mutacija hepatitisa B, koje se zovu HBeAg negativni hepatitis Bili pre-core mutacija: Ovakav mutirani virus je nauio da izbegne imuni sistem i da se ponovoumnoava, ak i bez HBeAg. HBe antitela (anti-HBe): stvara ih imunoloki sistem. Specijalizovana su da unite HBe antigen(ako ga virus ima). Kod hroninog hepatitisa B, ova antitela mogu da sabotiraju virus i inhibiraju(spree) njegovo umnoavanje nekoliko godina ili ak decenija: HBeAg negativan, anti-HBepozitivan. Ovo se zove HBeAg serokonverzija. Ovo nije izleenje, aliimuni sistem bar kontrolie virus. Napomena: anti-HBe antitela mogu se pojaviti i kada neko izbaci hepatitis B, ali ovo suzapravo anti-HBs antitela koja mogu delovati kao lek. ALT: enzim jetre. Opti marker koji svako ima u krvi, nije specifian za hepatitis B. Kada je ALTiznad referentnih vrednosti, to moe biti indirektni pokazatelj zapaljenja jetre. Vano je pratitiALT kod hroninog hepatitisa, zajedno sa nivoom virusa (HBV-DNA).

20 / 20

Krvna slika(RBC) - ERITROCITI(WBC) - LEUKOCITI(HGB) - HEMOGLOBIN(HCT) - HematokritEritrocitne konstante(PLT) - TROMBOCITISedimentacijaNutrofiliMonociti (MONO)Eozinofilni granulociti (EOS)Limfociti (LYM)Bazofilni granulociti (BASO)Biohemijske analizeALT - Alanin aminotransferazaAST- Aspartat aminotransferazaGlutamat dehidrogenazaLDH - Laktat dehidrogenzaBilirubinBilirubin u urinuUrobilinogen u urinuAlkalna fosfatazaGGT - Gama - glutamil - transpeptidazaLAP - Leucin aminopeptidazaAlbumini(ChE) - Holinestaraza(AFP) - Alfa - fetoproteinINR - Protombinsko vremeTrigliceridi - TAGHolesterolUreaKreatininGlukozaGvoeHormonske analizeT3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin)TSHImunoloka dijagnostikaAntinuklearna antitela (ANA)Bubreno - hepatika mikrozomalna (LKM) antitela tip 1Anti - DNA antitelaAnti glatko - miina antitela (ASMA)Antimitohondrijalna antitela (AMA)Imuni kompleksi (CIC).HBs Antigen (HBsAg):

Documents

Krvna Slika i Biohemijske Analize