KUKURUZ EERAC (Zea mays L. saccharata)
OPLEMENJIVANJE KUKURUZA EERCA
Kukuruz eerac se koristi za ljudsku ishranu u mlenoj fazi
razvoja endosperma, kada je zrno neno, sono i slatko. eerac je
jedna od najpopularnijih povrtarskih kultura u zemljama gde postoji
tradicija proizvodnje i potronje, a potronja se iz godine u godinu
poveava u veini zemalja irom sveta.
Najvei broj komercijalnih hibrida kukuruza eerca se zasniva na
jednom ili vie recesivnih alela koji menjaju ugljenohidratni sastav
endosperma. Tridesetak godina unazad sugary (su) alel gena na
hromozomu 4 je sluio za definiciju eerca. Ali homozigotni recesivni
gen (sugary, su) ima nedostataka, a osnovni je u tome to je
relativno kratak period u toku koga zrno zadrava visok tehnoloki
kvalitet. Prepoznavanje dodatnih gena endosperma koji bi uslovili
vii nivo eera, kao i produen period prihvatljivog kvaliteta zrna je
vodio korienju tih gena (sh2, fl1, fl2, ae, se, i dr.) u razvoju i
poboljanju eerca.
Poreklo i istorijat kukuruza eerca. - Standardni kukuruz eerac
je mutant. Mutacija na Su lokusu se verovatno dogodila u razliito
vreme i na razliitim tipovima kukuruza. Mutacija su uslovljava
takvu kompoziciju endosperma gde se akumulira dva puta i vie u vodi
rastvorljivih polisaharida (WSP) nego kod obinog kukuruza u fazi
nezrelog zrna kada se ono konzumira. Preimustva hibrida kukuruza
eerca, u odnosu na sorte, su u veem prinosu, ujednaenom klipu i
ujednaenom stasavanju za berbu. Prve samooplodne linije su dobijene
iz slobodnoopraujuih sorata kojih je u to vreme bilo dosta.
Najpoznatije sorte eerca su bile: Country Gentleman, Stowell`s
Evergreen, Golden Bantam, Golden Rod, Cream-o-Gold, Black Mexican,
Silver Bantam, Golden Sunshine, Spanish Gold, Golden Giant, i
dr.
Mnoge popularne sorte belog zrna su ukrtane sa sortom Golden
Bantam da bi se dobilo zrno ute boje. Rezultat toga je da i danas
veina samooplodnih linija i hibrida utog zrna sadre odredjeni
procenat germplazme poreklom iz sorte Golden Bantam.
Superiorne samooplodne linije su esto bile roditeljske
komponente za vie hibrida, a hibridi su korieni dalje za razvoj
novih samooplodnih linija. Rezultat toga je uska genetika
raznovrsnost. Danas, hibridi kukuruza eerca se tretiraju kao jedan
od najkomercijalnijih useva. Genetika osnova kukuruza eerca. - Zrno
kukuruza eerca u mlenoj fazi razvoja endosperma se koristi za
ishranu ljudi ili industrijsku preradu. Kvalitet tog nezrelog zrna
odreuju geni po kojima se eerac razlikuje od obinog kukuruza.
Ukus eerca odreuje slatkoa koja zavisi od udela eera i skroba u
endospermu. Mada je slatkoa zrna naznaena kao glavna komponenta
ukusa, kremisavost zrna, sadraj vode, kao i odnos rastvorljivih i
nerastvorljivih komponenata endosperma su znaajni parametri
kvaliteta.Dominantan eer u zrnu eerca u mlenoj fazi razvoja
endosperma je saharoza. Maksimalan sadraj saharoze je u fazi 20-23
dana posle polinacije kada je i kvalitet nezrelog zrna najvii.Od
vie poznatih mutanata koji utiu na razvoj endosperma, 14 se prouava
radi korienja u oplemenjivanju eerca, a osam se koristi
komercijalno. U fazi 18-23 dana posle polinacije kada se eerac
bere, mutanti sa bt, bt2, sh, sh2, i sh4 genom, sadre 2-3 puta vie
saharoze od su endosperma. Takoe, vaan momenat je da 28 dana posle
polinacije, kada je nivo saharoze u sugary (su) tipovima opao za
vie od 50%, ovi mutanti endosperma zadravaju i dalje visok nivo
saharoze. Zbog visokog nivoa eera, hibridi eerca zasnovani na ovim
genima nazivaju se superslatki (supersweet ili extrasweet). U vreme
kada se eerac bere, 18 do 23 dana posle polinacije, hibridi na bazi
ovih mutanata sadre 4 do 8 puta vie ukupnih eera od kukuruza
standardnog kvaliteta zrna (zubana, tvrdunca).
Mutant sa sugary (su) genom se naziva normalni, standardni,
tradicionalni, konvencionalni i ugeri eerac. Zrno ovog tipa eerca
(su) akumulira vie eera nego zrno obinog kukuruza, Su. Pretean eer
u zrnu standardnog eerca je saharoza, sa manjim udelom maltoze,
glukoze i fruktoze. Kod su tipa, eeri se konvertuju u fitoglikogen
pre berbe i posle berbe, rezultirajui kontinuiranim smanjenjem
sadraja eera iji je maksimum 18 do 23 dana posle polinacije. Tako,
za ovaj tip eerca period berbe je vrlo kratak. Hibridi kukuruza
eerca sa poveanim sadrajem eera u zrnu (supersweet ili extrasweet)
imaju brojna preimustva, ali i nedostatke. Veliki nedostatak je
loija klijavost nego kod sugary (su) hibrida, i mnogo tea
proizvodnja semena. Zrelo zrno (seme) je naborano, uglasto, sadri
malo skroba koji je neophodan za ishranu klice. Tipovi hibrida sa
sh2 genom su prihvatljivi sa gledita nenosti i konzistencije zrna u
mlenoj fazi.
Kukuruz eerac se razlikuje od kukuruza standardnog kvaliteta
zrna po veem broju vanih osobina koje uslovljavaju izgled klipa sa
komuinom i bez komuine, a posebno po osobinama koje uslovljavaju
ukus. Ove osobine menjaju vanost zavisno od naina korienja hibrida
i trita.
Sl. 3 Hibrid eerca ute boje zrna
Sl. 4 Hibrid eerca uto-bele boje zrna
Beli oklasak i providan perikarp su vane karakteristike kukuruza
eerca, i veina eeraca je homozigotna za alel gena P-ww na lokusu za
boju perikarpa i oklaska. Linije eerca esto nose alel gena C1-I,
koji spreava razvoj antocijana u aleuronskom sloju, i mnogi sh2
tipovi nose a alel gena, koji spreava razvoj antocijana u celoj
biljci, i vrsto je povezan sa sh2 tipovima.Boja endosperma je veoma
vana. Tri glavne boje kod hibrida su: uta, bela i arena (bicolor;
25% belih i 75% utih zrna na istom klipu). Tipovi eerca utog
endosperma su najvaniji za industrijsku preradu i za potronju u
sveem stanju. uti (Y) nasuprot belom (y) endospermu je kontrolisan
sa Y lokusom gena dok je za belu boju odgovoran recesivan gen, y.
Hibridi eerca uto-bele boje zrna nastaju ukrtanjem samooplodnih
linija utog zrna, YY, i linija belog zrna, yy.
Sl. 5 Rezano zrno kukuruza eerca u mlenoj fazi
Kukuruz eerac se esto koristi direktno u klipu, pa su osobine
klipa veoma vane. Osobina izgled klipa obuhvata broj redova zrna,
konfiguraciju - raspored redova (pravac i ureenje), ozrnjenost,
irinu i dubinu zrna, oblik i veliinu klipa. Za hibride eerca koji
se koriste za industrijsku preradu tj. za rezanje zrna, najvanije
osobine su one koje uslovljavaju izgled zrna i normalan izgled
(stanje) zrna posle rezanja, kao i boja zrna, irina i dubina.
Dublja zrna obezbedjuju bolji izgled posle rezanja, a samim tim i
bolji prinos. Oblik klipa je veoma vaan u industriji za preradu
eerca.
Izvori germplazme i metode oplemenjivanja kukuruza eerca. - Od
brojnih slobodnoopraujuih sorata kukuruza eerca, od kojih su mnoge
bile sinonimi, stvaran broj razliitih sorata eerca se kretao oko
300. Sorta Golden Bantam i one iz nje izvedene imale su najvei udeo
u programima oplemenjivanja, kao i sorte Evergreen i Country
Gentleman. Ove tri sorte su posluile kao prvi izvorni materijal u
selekcionim programima. Roditeljske komponente hibrida Golden Cross
Bantam su izvedene iz razliitih varijanti sorte Golden Bantam. Obe
ove linije su mnogo koriene kao izvorni materijal za razvoj novih
samooplodnih linija. Skoro sve linije utog zrna imaju u svojoj
osnovi germplazmu sorte Golden Bantam.
Glavni resursi u selekciji eerca su elitni hibridi i elitne
samooplodne linije, koji se preporuuju i odabiraju za poboljanje
osobina. Hibrid Jubilee zasluuje specijalnu panju u ovom pogledu.
Realizovan je oko 1960. godine, i brzo je postao vodei hibrid za
industrijsku preradu, i nesumnjivo korien kao izvorni materijal u
mnogim selekcionim programima. Jubilee je hibrid privatnog
vlasnitva i poreklo njegovih komponenata i same komponente nisu
dostupne javnosti.Veliki broj hibrida kukuruza eerca je stvoren u
svetu, razliite duine vegetacije, sa razliitim genima i
kombinacijama gena koji poveavaju sadraj eera u zrnu, obini
(sugary) eerci, supersweet sa poveenim sadrajem eera u zrnu, za
razliite namene. Skoro celokupna selekcija kukruza eerca u svetu se
obavlja u privatnim kompanijama gde je selekcioni materijal zatien,
nije dostupan javnosti. Seme kukuruza eerca je jedan od
najprofitabilnijih proizvoda. Konzumni kukuruz eerac se tretira kao
povre ija je proizvodnja sa najmanje rizika.Mnogi selekcionari
eerca se uzdravaju od korienja germplazme koje nije u tipu eerca u
svojim selekcionim programima, zbog tekoa da se sauva niz faktora
kvaliteta i specifinost sirovog proizvoda to je karakteristino za
eerac. Naravno, germplazma koja nije u tipu eerca se koristi za
poboljanje eerca od samih poetaka selekcionih programa, u nekim
sluajevima sa veoma velikim uspehom. Ovaj tip germplazme se koristi
kao izvor za poveanje relativne otpornosti prema bolestima i
tetoinama u zavisnosti od aktuelnosti odredjenog svojstva za
eerac.
U selekciji kukuruza eerca, koriste se mnoge metode i tehnike
koje se koriste u selekciji standardnog kukuruza, ali postoje i
odredjene razlike u postupcima zbog razlika u korienju proizvoda,
efekta ksenija i prirode finalnog proizvoda. Metodi koji e se
koristiti u jednom selekcionom programu kukuruza eerca zavise od
specifinih ciljeva programa i raspoloivog selekcionog materijala.
Mada je prinos uvek vaan, znaenje prinosa se menja zavisno od trita
i naina korienja eerca. Za industrijsku preradu gde se zamrzava
klip vaan je broj klipova po hektaru. U sluaju konzerviranja
rezanog zrna vaan je prinos zrna. Za neka trita vana je teina
pojedinanog klipa.
Germplazma koja se koristi je odreena ciljevima selekcije. Cilj
je dobijanje novih visokokvalitetnih samooplodnih linija, ijim se
ukrtanjem dobije hibrid eljenih osobina. Ako je u roditeljski
materijal ukljuena germplazma koja nije u tipu eerca, testiranje
ukusa je obavezno tokom procesa inbridinga, naroito za nenost i
ukus zrna. Linije standardnog tipa iz kukuruznog pojasa prenose lo
ukus, a zahtev selekcije je da se taj nedostatak eliminie. Tropski
kukuruz selekcionisan za ishranu ljudi moe da ima mnogo poeljniji
ukus, ali je tokom selekcije neophodno testiranje da bi se odredili
segreganti sa najboljim ukusom.
Povratna selekcija kao metod se veoma iroko koristi u poboljanju
eerca. Tipian ablon poetnog razvoja varieteta zasnovanih na novim
mutantima endosperma je bilo povratno unoenje novih gena u elitne
samooplodne linije sugary verzije, esto u oba roditelja zasnovanog
ukrtanja. Danas su aktuelne sh2 verzije poznatih i popularnih su
hibrida, kao to je izmedju ostalih i Jubilee.Osobine hibrida. U
poredjenju sa drugim tipovima kukuruza, vremenski raspon za ocenu
prinosa i osobina kvaliteta hibrida eerca je vrlo ogranien - samo 5
do 7 dana, zavisno od klimatskih uslova. Odabiranje hibrida u prvoj
fazi je zasnovano na osobinama koje su relativno visokonasledne,
kao to je izgled klipa i zrna, veliina klipa i zrna, i , ako izvori
dozvoljavaju, ukus. Cilj veine programa selekcije eerca, je
identifikacija najboljih hibrida. Mnoge osobine mogu biti brzo,
efikasno i subjektivno ocenjene. Za merenje osobina kao to je
sadraj eera, nenost, i sonost potrebna je oprema. Poto su ove
analize skupe i zahtevaju vreme, one se esto rade u poslednjoj fazi
programa testiranja hibrida. Prinos i komponente prinosa se
odredjuju u svim fazama ispitivanja. Postoje uredjaji i tehnike za
odredjivanje sadraja eera (hromatografi, refraktometri, analizatori
za eer), debljine perikarpa i nenosti (mikroskopi, tenderometri , i
dr.). Naravno, svaka tehnika meri samo jedan parametar i ne moe da
odredi suptilan ukus koji je rezultanta kombinacije vie razliitih
komponenata.
Seme kukuruza eerca. Osnovni cilj svih selekcionih programa je
visokokvalitetno seme novih hibrida ija je proizvodnja ekonomina.
Svi komercijalni hibridi kukuruza eerca se zasnivaju na jednom ili
vie defektnih mutanata endosperma, i proizvodnja visokokvalitetnog
semena je mnogo tea nego kod drugih tipova kukuruza. Ti mutanti su
enzimske povrede na putu sinteze skroba, koje menjaju
ugljenohidratnu kompoziciju endosperma, i skoro u svim sluajevima
rezultiraju smanjenjem nivoa skroba.
Zrna su naborana, vie uglasta i krta, nego zrna standardnog tipa
kukuruza, i sklona su lomu. Veina eeraca je selekcionisana da ima
tanak perikarp, a zbog toga se lake stvaraju pukotine i oteenja,
zrno je naborano pa se stvaraju vazduni depovi izmeu endosperma i
perikarpa, te je u nepovoljnim uslovima oteano klijanje i nicanje.
Tako su klijanje, nicanje, i rani porast u polju umanjeni u odnosu
na kukuruz standardnog kvaliteta zrna.
Niska koncentracija ugljenih hidrata u sh2 tipu izaziva jako
smanjenje (skupljanje) suvog endosperma, to stvara brojne probleme
kod semena. Seme standardnog su eerca se bere sa 30% vlage u zrnu,
gde je variranje 10-50%. Seme tipova eerca sa visokim sadrajem eera
se beru sa 50-55% vlage u zrnu. Zrna u toj fazi su vrlo mekana i
lako se oteuju tokom berbe i komuanja. Vetako suenje je kritian
moment u procesu dorade semena sa visokim sadrajem vlage. Ovakvo
seme se lako oteuje suenjem pri visokim temperaturama. Nie
temperature suenja obezbedjuju bolji kvalitet semena. Posle suenja,
seme sh2 tipa je lomljivo, nepravilnog oblika i naboranog
perikarpa. Takvo seme je veoma osetljivo na mehanike
povrede.Kukuruz eerac se koristi na dva naina: troi se u sveem
stanju ili se prerauje. Svaki od ovih naina potronje zahteva
hibride odreenih osobina. Mnogi hibridi eerca ispunjavaju zahteve
industrije i potroaa eerca u sveem stanju.
Hibridi kukuruza eerca za potronju u sveem stanju.- Hibridi
eerca za potronju u sveem stanju trebalo bi da produkuju veliki
broj klipova po jedinici povrine. U ovom sluaju teina klipa nije
toliko vana. Komuina klipa treba da je atraktivna, tamno zelene
boje sa dugim lisnim zastavicama. Izgled okomuanog klipa je takodje
vaan, da je lepo do vrha ozrnjen, sa najmanje 16 pravih redova
uzanih zrna. Boja zrna varira zavisno od trita.
Ako je hibrid izuzetan u nekom pogledu, moe da se nae kompromis
za druge osobine. Ekstremno rani hibrid moe da ima mali broj redova
zrna, nii prinos, loiji jestivi kvalitet u odnosu na hibride glavne
sezone. Hibridi kukuruza eerca za industrijsku preradu.- eerci za
industrijsku preradu mogu da se prerauju konzervisanjem celog zrna,
konzervisanjem kukuruznog krema, zamrzavanjem rezanog zrna i
zamrzavanjem celog klipa. Svi hibridi za industrijsku preradu treba
da su adaptirani za mehanizovanu berbu, komuanje i rezanje zrna.
Ujednaenost u sazrevanju, obliku i veliini klipa su izuzetno vane
osobine.
Koliina izrezanog zrna po jedinici povrine je najvaniji
parametar prinosa za rezano zrno i proizvodnju krema od eerca. Ovo
je odredjeno tonama zrna eerca po hektaru i zavisi od dubine zrna.
Svetlo uta boja zrna je najpoeljnija, mada se preradjuju i neki
hibridi belog zrna. Nenost zrna je vana u odredjivanju kvaliteta
svih naina prerade. Ukus je takodje veoma znaajan, ali slatkoa moe
da se popravi dodavanjem eera tokom procesa prerade. Ponekad se
dodaje i so, zavisno od trita za koje se priprema proizvod. Kada se
prerauje sh2 tip eerca, redukuje se koliina ili se uopte ne dodaje
eer.
U veini sluajeva kod zamrzavanja celog klipa eerca, zahtevi su
slini kao za potronju hibrida u sveem stanju - poveani broj klipova
po jedinici povrine (kao glavni parametar prinosa) i poeljan izgled
klipa. Izgled komuine i ozrnjenost vrha nisu vani zato to se vrh
klipa skrauje. Veliki je interes za korienje hibrida sa poveanim
sadrajem eera u zrnu za zamrzavanje zbog nemogunosti dodavanja eera
da bi se poboljao ukus zaledjenom proizvodu.
Svi hibridi koji se prerauju, beru se, komuaju i sve druge
operacije se obavljaju mehanizovano. Hibridi za preradu treba da su
veoma ujednaeni i adaptirani za zahteve i operacije prerade. Klip
treba da je postavljen dovoljno visoko kako bi se omoguila efikasna
berba, a biljka bi trebalo da bude uspravna u vreme berbe. Komuina
treba da se otstranjuje lako, a posebno su nepoeljni delovi komuine
izmeu redova zrna. Oblik klipa mora da zadovolji sekae zrna.
Najbolji je blago zailjen oblik (kao svea) klipa. Boja oklaska je
obavezno bela, a boja svile to svetlija.Hibridi eerca u Srbiji. -
Rad na selekciji kukuruza eerca zapoet je sedamdesetih godina u
Institutu za kukuruz Zemun Polje, Beograd. Do sada je priznato 26
hibrida kukuruza eerca razliite duine vegetacije i za razne
namene.
Povrine na kojima se gaji kukuruz eerac u naoj zemlji se kreu od
2.000 do 5.000 ha. Najvei deo proizvedenog eerca se prerauje u
obliku zaleenog zrna i izvozi. Kod nas jo nije dovoljno razvijena
navika za potronjom eerca, a nije razvijen ni marketing koji bi
vrio popularizaciju ovog tipa kukuruza. Na grafik. 1. prikazani su
prinosi i organolepticke ocene nekoliko domaih ZP hibrida kukuruza
eerca. Prikazan je prinos klipa bez komuine, izuzetak su dva nova
hibrida oznaena (*) kod kojih je dat prinos klipa sa komuinom.
Organoleptika ocena obuhvata vane osobine kvaliteta: ukus, slatkou,
boju, miris i konzistenciju zrna.
Graf.1.Prinos klipa i ocena kvaliteta zrna ZP hibrida eerca
KARAKTERISTIKE ZP HIBRIDA KUKURUZA EERCA ZPSC 111
Rani hibrid kukuruza eerca. Zrno se koristi za ushranu ljudi u
fazi mlene zrelosti kada ono neno, sono i slatko. Sadri 2,5 puta
vie saharoze u zrnu (u mlenoj fazi) u poreenju sa kukuruzom
zubanom. Hibrid pripada obinim eercima sa sugary (su) genom. Zrno u
mlenoj fazi je ute boje. Berba se obavlja 23 dana posle oplodnje,
kada je sadraj suve materije 23-25%. Od nicanja do berbe je
potrebno 69-70 dana. Klip je ujednaene duine (19 cm.), sa 14 redova
zrna. Hibrid je pogodan za potronju u sveem stanju. Proizvodnja je
obavezna u uslovima navodnjavanja. Preporueni sklop je 65.000
75.000 biljaka/ha.
ZPSC 311
Srednje rani hibrid kukuruza eerca. Zrno se koristi za ushranu
ljudi u fazi mlene zrelosti kada je ono neno, sono i slatko. Sadri
2,5-3 puta vie saharoze u zrnu (u mlenoj fazi) u poreenju sa
kukuruzom zubanom. Hibrid pripada obinim eercima sa sugary (su)
genom. Zrno je u mlenoj fazi ute boje, mekano izvanrednog ukusa.
Berba se obavlja 22-24 dana posle oplodnje, kada je sadraj suve
materije 23-25%. Od nicanja do berbe je potrebno 77-79 dana. Klip
je ujednaene duine (20 cm), cilindrinog oblika, dobro obavijen
komuinom sa 14-16 redova zrna. Hibrid je pogodan za potronju u
sveem stanju i industrijsku preradu. Produktivnost: 10,25 13,40
t/ha klipa bez komuine u mlenoj fazi zrelosti zrna. Proizvodnja je
obavezna u uslovima navodnjavanja. Preporueni sklop je
60.000-65.000 biljaka/ha.
ZPSC 401
Srednje kasni hibrid kukuruza eerca. Zrno se koristi za ushranu
ljudi u fazi mlene zrelosti kada je neno, sono i slatko. Sadri 3
puta vie saharoze u zrnu (u mlenoj fazi)u poreenju sa kukuruzom
zubanom. Zrno u mlenoj fazi je ute boje, krupno. Berba se obavlja
23 dana posle oplodnje, kada je sadraj suve materije 23- 25%.Od
nicanja do berbe je potrebno 79-80 dana. Prinos klipa sa komuinom
je 14-15t/ha. Klip je ujednaene duine (22cm.), sa 14-16 redova
zrna. Hibrid je pogodan za potronju u sveem stanju i industrijsku
preradu. Setva ovog hibrida treba da se obavi na veoma dobro
pripremljenom zemljitu (kao za povre), dobro isitnjeno, lako i
toplo. Setva se obavlja na dubini 4-5 cm. Proizvodnja je obavezna u
uslovima navodnjavanja. Preporueni sklop je 60.000-70.000
biljaka/ha.
ZPSC 531
Hibrid eerca srednje kasne vegetacije, od nicanja do berbe je
potrebno 85-87 dana, zavisno od vremenskih uslova. Bere se 23 dana
posle oplodnje (svilanja) kada je zrno najvieg kvaliteta (sadraj
eera-maksimalan a sadraj suve materije oko 23-25%). Zrno sadri 3
puta vie saharoze (koja daje slatkou) od zrna obinog kukuruza. Klip
je ujednaen, duine 21 cm, dubokog zrna, sa 14-16 redova zrna.
Prinos klipa sa komuinom je 14-15t/ha. Pogodan za potronju u sveem
stanju a naroito za industrijsku preradu. obinim eercima. Zrno u
mlenoj fazi je ute boje. Setva ovog hibrida treba da se obavi na
veoma dobro pripremljenom zemljitu (kao za povre), dobro isitnjeno,
lako i toplo. Setva se obavlja na dubini 4-5 cm. Proizvodnja je
obavezna u uslovima navodnjavanja. Preporueni sklop je 65.000
bilj/ha 75.000.Dr Zorica Paji, nauni savetnik, Institut za kukuruz
Zemun Polje, Beograd Tel.: 011 37 56 704 HIBRIDI KUKURUZA EERCA
FIRME S&G
Normalno slatki hibridi:
Spirit F1 Vrlo rani hibrid predvien za najraniju setvu obzirom
da odlino podnosi hladnou. Klipovi su uniformni, dugi oko 20 cm,
imaju 16 redova zrna i dobro su pokriveni liem. Klipovi su na
biljci postavljeni na visini od 50cm, to omoguava kvalitetnu
mehanizovanu berbu. Iako spada u grupu ranih hibrida, Spirit ima
sposobnost postizanja visokih prinosa. Pogodan je za konzrviranje,
smrzavanje i upotrebu u sveem stanju.
Jubilee F1
Za ovaj hibrid se moe rei da predstavlja standard u srednje
ranim hibridima i to ve dui niz godina. Vrlo je prinosan a zbog
visokog kvaliteta nazastupljeniji je u hladnjaama irom sveta.
Klipovi su dugi oko 23 cm, sa18 redova zrna. Klipovi na biljkama
rastu od 90 cm. Zrno je zlatno-ute boje, a na tritu je
prepoznatljiv po izvanrednom spoju specifine arome i slatkog
ukusa.
Boston F1
Boston je srednje rani normalno slatki hibrid eerca. Biljka je
srednje visine sa jakom stabljikom. Klipovi su dugi i krupni. Zrna
kod ovog hibrida su krupnija u odnosu na ostale hibride iz ove
grupe. Boja mu je prijatno uta a ukus odlian. Sporo prezreva a
procenat iskorienja u preradi je veoma dobar. Uz visok prinos, sve
navedeno ini ga veoma perspektivnim hibridom.
Dallas F1
Ovaj hibrid je namenjen za gajenje u punoj sezoni.Poseduje
otpornost na virus mozaika (MDMV), pa se moe nazvati rezistentno
varijantom hibrida Jubilee, sa istim karakteristikama zrna.
Bonus F1
Po vremenu prispea ovaj hibrid spada u kasne, a po slatkoi u
normalno slatke hibride. U odnosu na Jubilee ima duu vegetaciju 3-4
dana i krai klip. Odlikuje ga visok potencijal rodnosti, kao i
odlian kvalitet zrna posebno za preraivaku industriju. Klipovi nisu
suvie debeli i imaju 18-20 redova dubokih zrna lepe boje i odlinog
ukusa. irok spektar otpornosti prema Helmintosporium-u, patuljastom
virusu mozaika i ri, ine pogodnim za gejenje u punoj sezoni.
Elite F1
Kasni hibrid sa zrnima izuzetnog kvaliteta. Biljka je visoka a
klipovi dugi i tanki duine 23 cm sa po 20 redova zrna. Zrna su
atraktivne ute boje i odlinog ukusa. Klip je dobro zatien komuinom.
Tolerantan je na aavost i patuljasti virus kukuruznog mozaika
(MDMV). Namenjen je kako za preradu tako i za upotrebu u sveem
stanju.
Jubilee F1
Spirit F1
Boston F1
Hibridi sa poveanim sadrajem eera
Lincoln F1
Lincoln je po vremenu prispea srednjerani hibrid sa poveanim
procentom eera. Poveanje eera u odnosu na normalno slatke hibride
je 30%. Jake biljke su otporne na MDMV i daju duge i krupne
klipove. Veliina zrna je slina hibridu Jubilee. Boja zrna je svetlo
uta a ukus izvrstan.
HIBRIDI KUKURUZA EERCA FIRME CLAUSE
Sundance F1
Trenutno najraniji hibrid, vegetacije 68-70 dana od nicanja.
Kukuruz ecerac normalne slatkoe, sa utim cilindrino- konusnim
klipovima, prosene duine 17-19 cm.Veoma je traen za sveu potronju i
preradu. Zbog svog kvaliteta i ranostasnosti, poela je i
proizvodnja rasada u zatienom prostoru da bi se dobila to ranija
berba.
Gold Cup F1
Vrlo popularan hibrid kukuruza eerca sa neto duom vegetacijom
80-85 dana. Formira lep, cilindrian i vrlo kvalitetan klip duine
20-22 cm. esto se na biljci nalaze i po dva klipa. Namenjen za sveu
potronju i preradu. Dugi niz godina prisutan na naem tritu. Veoma
otporan na gar kikuruza.
Challenger F1 AS
Challenger F1 AS je kasni super slatki hibrid. Sazrevanje je oko
80 dana nakon nicanja (1670 toplotnih jedinica). Usev brzo raste i
daje prave, uniformne, atraktivne klipove sa malim utim zrnom.
Sheba F1 AS
Sheba F1 AS je rani visokorodni super slatki hibrid. Biljke su
srednje, duge i vrste. Klipovi su pravi, dobro puni vrh, skoro
cilindrini i dobrog ukusa. Pogodan je za mehaniku berbu.
Sundance F1
Gold Cup F1
Tolerancija prema bolestima:
CCR = Ra kukuruzaNCLB = Gare listaSVB = Stjuartova bakterija
uvenuaMDMV= virus patuljavosti kukuruzaALB= Antraknoza (gar)
Namena/upotreba:
P = PreradaFM = Svea potronjaF = zamrzavanjeC =
konzervisanje
Sheba F1
Challenger F1
HIIBRIIDII KUKURUZA EERCA FIIRME SNOWY RIIVER SEEDS
Kukuruz eerac za industrijsku preradu u naoj zemlji se gaji na
oko 2.500 ha godinje. Uporeujui tu povrinu sa znaajnijim
proizvoaima ova povrina je mala, ali ima tendenciju rasta.
Najznaajniji proizvoa u svetu su SAD sa oko 160.000 ha, ostali
znaajniji proizvoai u svetu su Brazil sa 30.000 ha, Tajland sa
60.000 ha (sa tri etve godinje ), Kina sa 100.000 ha (izvozi se
svega ok 10 % proizvodnje). U Evropi lider u prizvodnji kukuruza
eerca je Maarska sa 32.000 ha u 2006. godini. Ostali znaajni
proizvoai u Evropi su Francuska sa 23.000 ha, Italija sa 4.000 ha.
Uoljivo je brzo poveavanje povrine pod ovom kulturom u Ukrajini,
Rusiji, Moldaviji i Poljskoj. U Rusiji je i brz porast potronje sa
oko 15 % godinje, to moe uticati i na povanje izvoza preraenog
kukuruza eerca iz nae zemlje u Rusiju.
Na tritu Zapadne Evrope i SAD zadnjih godina uoena je vea
potranja super slatkog kukuruza eerca i to za oko 10 % godinje. U
Francuskoj, Italiji i paniji potronja super slatkog kukuruza eerca
prelazi 50 % od ukupne potronje.
Australijska firma SNOWY RIVER SEEDS prisutna je u Srbiji od
2001. god., posredstvom Evropskog predstavnika firme CONSULTING FOR
INDU-STRIAL VEGETABLES KARL KNSEL iz Nemake i predstavnika u Srbiji
GROWER SEED d.o.o. iz Ade. Najpoznatiji hibrid ove firme je:
ENTERPRISE F1: Namenjena za sveu potronju u glavnoj sezoni,
duina vegetacije 88 dana. Spada meu normalno slatke kukuruze eerce.
Biljke su visoke oko 220 cm, snane otporne na poleganje. Klipovi su
oko 21 cm, cilindrini su sa 18 redi zrna na klipu. Prinos klipa u
dobrim uslovima gajenja dostie i 21 22 t/ha. Rezistentan na virusna
oboljenja kukuruza. (MDMU A).EMPIRE F1: Hibrid eerca za prve rokove
setve, duina vegetacije 87 dana. Biljke visoke oko 210 cm. Klipovi
duine 21 cm sa 22 redova zrna po klipu. Izrazito ukusan kukuruz
eerac, normal slatki tip. Prinosi 20 21 t/ha.
RISING SUN F1: Hibrid namenje prvenstveno za sveu potronju.
Kratke vegetacije sa 80 dana. Spada u super slatke eerce, duina
klipa 19 cm sa 16 redi zrna po klipu.COLUMBUS F1: Super slatki
eerac, sa duinom vegetacije od 87 dana. Namenjen za industrijsku
preradu i za sveu potronju. Klipovi su duine 21 cm sa 18 redi zrna
po klipu.BLISS F1: Normal slatki eerac, spada u rane hibride sa
duinom vegetacije od 80 dana. Namenjena je industrijskoj preradi is
sveoj potronji. Klipovi su duine 20 cm sa 18 redi zrna po
klipu.
Bor Nandor dipl.ing. agr. Grower Seed d.o.o., Ada
EMPIRE F1
VP TC UNION F1 SU je trolinijski hibrid kukuruza eerca
standardnog kvaliteta firme SUPERIOR. Sadraj eera je 4,5-5%, 25- 27
dana od oplodnje. Klip je dug 20 - 25 cm, prenika 4-5 cm, sa 14-16
redova zrna. Mlado zrno je uto, krupno, duboko, mekano i slatko.
Biljka raste 200-225 cm u visinu i daje 1-2 klipa normalne krupnoe.
Sazreva za oko 90 dana od nicanja, poetkom avgusta, iz aprilske
setve.
Dr Ivo inovi
Kukuruz eerac dobro uspeva na prirodno plodnim, strukturnim,
humusnim i dubokim zemljitima koja su dobro obezbeena vlagom.
Optimalna pH reakcija je blago kisele do neutralne. Na peskovitim
zemljitima pH moe da bude 5, na renim humusnim aluvijumima 6,4 na
zemljitima sa dosta ine 6,7. Na istoj parceli moe da se gaji svake
druge godine. U batama koje se redovno ubre stajnjakom, podnosi i
monokulturu. Monokultura treba da se izbegava zbog zbog irenja
bolesti i tetoina.
Dobri i kvalitetni prinosi kukuruza eerca postiu se u uslovima
optimalne vlanosti zemljita. Zbog toga on se obavezno gaji u
uslovima navodnjavanja. To naroito vai za postrne ili kasnije
rokove setve, kada je navodnjavanje potrebno posle setve, kako bi
se obezbedilo brzo i ravnomerno nicanje. Kasnije, navodnjavanje
svakih 15 do 20 dana, kako bi se dobili rentabilni prinosi.
U uslovima bez navodnjavanja dobre prinose daje samo rani
hibridi iz redovne proletnje setve. Njihov vegetacioni period traje
kratko, te u kritinim fazama razvoja cvetanju i nalivanju zrna,
poetkom jula u zemljitu se jo uvek nalazi dovoljno vlage koja se
akomulira tokom zime i ranog prolea. U pogledu prema toploti,
kukuruz kao biljka toplog porekla , ima izraene zahteve.Minimalna
temperature zemljita za nicanje je 100C optimalna 290C , a
maksimalna 40,60C.Ako su zemljite i vazduh dovoljno vlani, rast se
ne zaustavlja ni ba 400C. Izmrzava na -1do -20C.
Temperature, udruene sa svetlou, najvie utiu na brzinu rasta i
prelaska iz jedne faze razvoja u drugu. Tako kod jednog istog
hibrida, iz redovne, aprilske setve, od svilanja do tehnoloke
zrelosti proe proseno 23-24 dana, a iz postrne junske, svega 16 do
18 dana. U postrnim rokovima suma toploptnih jedinica potrebni za
razvoj od nicanja do berbe postie se za 15 do 20 dana krai
period.Isto tako, broj dana za vegetacioni period od nicanja do
berbe dobijen u Kaliforniji ili na Floridi je za oko 15-20 dana
manji od potrebnog broja u Vojvodini. Zbog toga amerike hibride
deklarisane kao rane, npr. od 64 dana kod nas posmatrati kao da im
treba 80 dana.
Unaim uslovima postoje dovoljne koliine suneve svetlosti za
optimalni razvoj eerca, bilo iz redovne ili postrne setve.
Sl. 6 eerac na zakieljenom zemljistu.
Sl. 7 Slaba polinacija
AGROTEHNIKA
Kukuruz eerac se gaji slino kao retarski. Zemljite se ubri
stajnjakom, 20-40 t/ha, ujesen, pre dubokog oranja, kada se unosi i
NPK 10:39:20, 400-500 kg/ha.
Osnovno se urenje podeava tako da odnos hraniva NPK bude 1:2:2,
s tim to e azot kasnije dodavati kroz prihranjivanje. Prihranjuje
se 1-2 puta, sa po 150 -200 kg KAN-a ili uree. Prvo prihranjvanje
izvodi se kada biljke odrastu 10-15 sm u visinu, a drugo kada
odrastu pola metra. ubriva se unose malo dalje od korenovog vrata,
najbolje da se rasture po celoj meurednoj povrini i onda pomeaju sa
povrinskim slojem okopavanjem, kutiviranjem ili rotoviranjem. Posle
prihranjivanja treba da padne kia, ili da se obavi navodnjavanje,
kako bi se ubrivo rastvorilo i dolo u zonu korenovog sistema. Setva
se obavlja od polovine aprila pa do 20 juna (postrno). Sukcesivne
setrve treba da omogue to dui period berbe sveih klipova. Obavljaju
se svakih 15 dana, tj. kada prethodni rok nikne, sledei se
seje.
Po hektaru se troi 12-20 kg semena, to zavisiod krupnoe semena i
eljene gustine useva. U jednom gramu ima 3,6 do 6,7 semenki proseno
5 zrna. Apsolutna masa semena varira 150 - 280 grama. Seme uva
klijavost 5-6 godina. Seje se u redove, najee 75x25 cm, to daje
53.333 biljaka po hektaru. Rani hibridi se seju gue, a kasni ree. U
malim batama obavezno se seje u nekoliko redova, kako bi se
obezbedila dobra oplodnja i ispunjnost klipova zrnom. Naime,
kukuruz se oprauje vetrom, tako da, ako se gaji u jednom redu,
vetar odnosi prah daleko od biljaka i klipovi ostaju turi. Dubina
setve varira od 4-6 cm. Na peskovitim zemljitima je vea nego na na
tekim glinovitim.
Sl. 8 Rasad kukuruza eerca
Sl. 9 Kukuruz eerac na mal foliji
Sl. 10 Sistem navodnjavanja kap po kap bez folije
Sl. 11 Sistem navodnjavanja kap po kap pod folijom
Izuzetno eerac se moe gajiti i iz rasada. Seje se u saksije
prnika 6-8 cm, i 10-15 dana od nicanja presauje se, sa sve zemljom
i ilama, na ista rastojanja kao i pri setvi: 70x25 cm. Gusta setva
omoguava razvoj veeg broja zaperaka. Isto tako smanjuje se broj
klipova po biljci, ali se dobija vei broj standardnih klipova u
jednofaznoj etvi.
eerac u retkim usevima bolje podnosi suu, daje vei prinos po
biljci i esto se bokori. Obavezna je zatita semena od bolesti,
zemljinih tetoina i ptica. Seme mora da se tretira nekim fungicidom
npr. TMTD-om, tiramom i slinim, kao i insekticidom koji se unosi u
zemljite uporedo sa setvom. Da bi se nicanje odvijalo brzo i
ujednaeno, parcela mora da dude idealna kako bi svo seme bilo
posejano na istu dubinu i dolo u vlanu i strukturnu sredinu koja
omoguuje nicanje u kontinuitetu, od poetka do kraja. Ukoliko seme
nije uneto na istu dubinu, preti opasnost od zasuivanja klice onog
koje je plitko posejano, i truljenja onog koji je posejano mnogo
duboko. Od gustine useva mnogo zavisi uspeh u proizvodnji.
KAKO OBEZBEDITI TO DUI PERIOD BERBE
U naim klimatskim uslovima, kombinacijom sorti ili hibrida,
rokovima setve, izborom parcele, ubrenjem i navodnjvanjem, mogue je
ostvariti kampanju berbe i prerade eerca dugu dva meseca - od
poetka avgusta do kraja septembra. U pogledu izbora zemljita, treba
znati da postoje prirodno topla i hladna zemljita. Prva su
peskovita i humusna, na niskim nadmorskim visinama, ravna ili blago
nagnuta prema jugu, zaklonjena od hladnih vetrova ili oluja.
Druga su teka, glinovita, hladna, ritska i smonina zemljita koja
dobro vodu i teko se zagrevaju. Na njima svi radovi kasne, a biljke
stiu za berbu 6-10 dana kasnije u odnosu na peskue, iz istih rokova
setve. Zemljita na viim nadmorskim visinama omoguavaju kasnije
redovne rokove, imaju hladniju klimu i na njima vegetacioni period
due traje.
ubrenje veim koliinama azota usporava i omoguuje kasnije zrenje.
Obrnuto, ubrenje veim koliinama fosfora i kalijuma, a manjim
azotom, obezbeuje ranije zrenje. Navodnjavanje je osnovni preduslov
za uspeh u kasnijim rokovima i ono je esto ograniavajui faktor u
obezbeenju to due kampanje kukuruza eerca. Postrna setva ne sme da
se obavlja ako nisu obezbeeni uslovi navodnjavanja.
U redovnim rokovima navodnjavanje poveava prinos, prua sigurnost
u planiranju i omoguava neto kasnije berbu iz istih rokova u odnosu
na one bez navodnjavanja. Moe delimino da uspori prezrevanje
kukuruza eerca i produi period za nekoliko dana.
Izbor sorte ili hibrida ima najvei znaaj u obezbeivanju to dueg
perioda berbe pogotovo u ulovima bez navodnjavanja. U zavisnosti od
klimatskih uslova, nekada posle 17, drugi put posle 24 dana nakon
oplodnje eerac dospeva za berbu. U to vreme klipovi su nabrekli i
jedri, dobro napunjeni zrnom, svila je dobila mrku boju i sasuila
se, a zrno se nalazi u mlenoj zrelosti. Kada se oljuti vrh klipa i
noktom pritisne zrno - ako iz njega procurivoda - jo je rano za
berbu, a ako se pojavi mleko - vreme za berbu je tu. Sadraj eera je
najvei izjutra oko 10 asova. Posle berbe sadraj eera se naglo
smanjuje u zavisnosti od uslova u kojima se uva.
Zrno eerca je tako mekano, slatko i ukusno zbog toga to sadri
gene koniare za pretvaranje eera u skrob, pa se oni uvaju u obliku
vodorastvorljivih polisaharida, koji se nazivaju dekstrini. Oni
daju kremastu strukturu i fini ukus. Bez njih zrno kukuruza ima
vodnjikav ukus.Odmah po berbi koja se moe obaviti mainski ili runo,
eerac mora da se kuva ili zamrzava kako bi sauvao ukus i kvalitet.
Naeti klipovi ne ostavljaju se u polju jer je idealan mamac za
ptice koje mogu napraviti velike tete naroito u semenskom usevu.
UVANJE I PROMENA KVALITETA KUKURUZA
Kod normalvih hibrida kukuruza eerca, za jedan dan uvanja
klipova na 40 C izgubi se se 17% saharoze, dok se WSPs-a , a za
isto vreme cmanji sadraj skroba za 35% i ukupnih ugljeninih hidrata
za 5%.
Za isto vreme uvanja na temoeraturi od 270 C izgubi se 60%
saharoze, sadraj WSP-a se poveava za 39%, izgubi se 40% skroba i 5%
ugljenih hidrata. Za dva dana uvanja na temperaturi od 270 C izgubi
se 68%, a za tri ak 83% saharoze. Ekstra slatki, ugeri ranken
hibridi, na obinim temperaturama koji vladaju uvreme berbe, izgube
za dan - dva 21-23% eera, ali jo uvek vie sadre nego normalni u
momentu berbe. Kod njih se naglo povea sadraj skroba pri uvanju,
tako da se gubi kremasta struktura zrna.
Najvaniji sastojci mladog zrna kukuruza eerca Sadraj suve
materije se menja sa zrenjem, bre ili sporije, to zavisi od
spoljnih uticaja sredine. Tako jedna ista sorta ili hibrid moe
imati razliit procenat suve materije zavisno od godine.
Ocenjivanje najpovoljnijeg momenta berbe sa stanovita kvaliteta
zrna mora da se obavlja svake godine, za svaki hibid i lokaciju
posebno. Prerana berba daje nizak prinos, a kasna lo kvalitet.
etiri gupe jedinjenja oreuuje kvalitet zrna meusobnim odnosom:
voda, eeri, deksrini i skrob. Pri tome treba znati daposle berbe
nabre poda sadraj eera, dektrini ostaju na istom nivou, dok se
sadaj skroba poveava, pd 8,5% do 12- 13%. U ovakvim uslovima
kvalitet eerca moe da se ouva 4-8 dana, due ako je ubran sa
komuinom, dok oien krae vreme.
Sl. 12 Berba kukuruza eerca.
Sl. 13 Krunja za kukuruz eerac - ITN Zemun 011/3160-328
MINI KUKURUZ - BEBY CORN
To su sitni, mladi klipovi kukuruza eerca, ubrani i konzervisani
pre oplodnje. Ubiraju se u vreme kada pone da se javlja svila, iste
se od komuine i svile i kisele se kao krastavci kornioni. Koriste
se kao salata. Za ovu proizvodnju treba gajiti prolifik - vieklipe
hibride kukuruza eerca. Moe da se dobije i od obinih tipova
kukuruza, zubana i tvrdunca ili kokiara.
Sl. 14 Mini corn
BOLESTI I TETOINE KUKURUZA EERCA
Mnogobrojne bolesti i tetoine kukuruza javljaju se u veem ili
manjem intenzitetu i na eercu. Seme posle setve, ako nastupi dui
period hladnog i vlanog vremena, moe da istrune od napada
saprofitnih gljiva. Pri optimalnim temperaturama u nicanju seme
napada gljiva Penicillium spp.Trule stabla moe da bude
prouzrokovana gljivama Gibberella spp., Diplodia spp., Pythium
spp., i Fusarium spp. Trule klipova najee izazivaju Diplodia i
Gibberella zeae. Zrno trune usled napada Fusarium spp. izazivajui
ruiastu trule. esto se javlja kod semenskih useva kukuruza eerca.
List oboljeva od suve palei koju izaziva Helmintosporium turcicum i
lisne re pr. Puccinia spp., gar na klipu, metlici i stablu koju
prouzrokuje gljiva Ustilago maydis.Od bakterijskih bolesti poznato
je bakterijsko uvenue pr. Erwinia stewartii.Sve ove bolesti
spreavaju se gajenjem otposnih sorti hibrida, plodoredom, dobrom
negom, agrotehnikim merama koje se sprovode blagovremeno, kao i
hemijskim merama zatite smena pre setve.
Trule klijanca - pr.Fusarium spp.
Lisna ra - Puccinia spp.
Suva pale - Helmintosporium turcicum
Gar na klipu - Ustilago maydis
Trule klipa - Gibberella zeae
Bakterijska pale - Erwinia stewartii
Sl. 15 Faze razvoja kukuruza osetljive prema plamencu
Sl. 16 Lisne vai i virusne bolesti kukuruza eerca
Najznaajnija tetoina na eercu je gusenica kukuruznog plamenca
(Ostrinia nubilalis). eerac je omiljena meta napada plamenca jer je
slai i hranljiviji od zubana i tvrdunca. Hrani se sadrajem
stabljike, od osnove do metlice, napada klip te se hrani zrnom i
koankom. esto se na polju mogu nai polomljene biljke od vetra na
mestima gde je gusenica progrizla i oslabila stablo. Mesto napada
potamni, a pri pregledu otkriva se hodnik kroz koji gusenica
izbacuje izmet napolje. Na velikim povrinama zatita se izvodi
aviotretimanjem. Na manjim povrinama (batama) da se na vrhove klipa
na ve osuenu svilu, nanese nekoiko kapi mineralnog ulja. Pored
plamenca na kukuruzu eeracu poznate su i druge insekatske vrste.
Larve injaka napadaju tek iznikli kukuruz, itna pijavica grize
list, pogotovo posle setve penice kada se preseli s jednog polja na
drugo. Kukuruzni buvai nisu retki, ponekad se masovno javlja
kukuruzna lisna va Rhopalosiphum maidis. Kukuruzna sovica
Helicovepra armigera predstavlja novu opasnu tetoinu koja napada
klip, oteujui zrno i koanku i stvarajui uslove za sekundarna
bakterijaska i gljivina oboljenja kukuruza eerca.
Od virusnih oboljenja na kukuruzu eercu moe da se pojavi viroza
patuljavosti kukuruza, zatim mozaik lista i dr. Virus patljavosti
izaziva atrofiju pojedinih zrna i itavog klipa. Naroito je izraeno
na vrnom delu klipa. Rane zaraze izazivaju jako skraivanje
internodija, biljke upadljivo zaostaju u porastu i patuljastog su
izgleda. Kasnije zaraze biljke izostaju simmptomi patuljavosti, pa
su gale du nerava jedini vidljivi simptom i otuda se ovo virusno
oboljenje i naziva patuljava hrapavost kukuruza. Virus prenosi
jedna vrsta cikade, koju je potrebno suzbijati na svim travnim
korovima u blizini kukuruzita.
ZATITA KUKURUZA EERCA
Zatita kukuruza eerca je veoma ograniena to se tie registrovanih
preparata. Razlog tome je mala povrina pod ovim usevom u Srbiji
tako da proizvoai sredstava za zatitu bilja nisu spremni da ulau u
skup proces registracije jer je potencijal trita veoma ogranien. Iz
tog razloga proizvoai su primorani da koriste preporuke iz susednih
zemalja gde kukuruz eerac predstavlja vanu kulturu u obimu
poljoprivredne proizvodnje. Naveemo praktine preporuke iz Maarske
gde je izbor preparata za zatitu kukuruza eerca zadovoljavajui.
HERBICIDIPoznato je da je kukuruz eerac osetljiviji na primenu
herbicida od merkantilnog kukuruza i da znaajan deo ovih preparata
primenjivanih u merkantilnom kukuruzu izazivaju fitotoksinost na
eercu. Isto tako, pojedinani hibridi eerca razliito reaguju na
herbicide, pa je preporuljivo da se proizvoa informie kod semenskih
kua o moguoj primeni herbicida za svaki hibrid.Preparati na osnovi
istog atrazina su bezbedni za primenu u suzbijanju irokolisnih
jednogodinih korova pri standardnoj primeni posle setve a pre
nicanja. Doza je 1-2 l/ha preparata (50% atrazina).Na parcelama gde
dominiraju travni jednogodinji korovi slobodno se moe primeniti
selektivni herbicid Dual Gold 960 EC (a.m. S-metolahlor) takoe u
periodu posle setve, a pre nicanja sa dozom 1,2-1,4 l/ha. U sluaju
prisustva obe vrste gore navedenih korova ova dva preparata se mogu
meati, ili se primenjuje specifini herbicid Primextra Gold 720 SC
koji u sebi sadri obe gore navedene aktivne materije. Oprimalna
doza primene je 3-3,5 l/ha.U sluaju ponovnog ili kasnijeg nicanja
korova a kada je ve kukuruz iznikao, preporuuje se selektivni
herbicid Callisto (a.m. mezotrion) sa dozom primene 0.25 l/ha.
Preparat se primenjuje kada je kukuruz 3-5 listova, a irokolisni
korovi 5-6 cm. Preparat e obezbediti i dodatno delovanje preko
zemljita na korove koje bi tek trebali da izniknu (2-3 nedelje
posle primene).Suzbijanje viegodinjih travnih korova kao to je
divlji sirak je veoma oteano upravo iz razloga osetljivosti
kukuruza eerca na herbicide iz grupe sulfonilurea koji se
standardno primenjuju u merkantilnom kukuruzu. Pominje se mogua
primena herbicida na osnovi aktivne materije nikosulfuron
(Motivell), ali sa umanjenom dozom (0.8 l/ha) i ranijoj primeni
kada je kukuruz 4-5 listova, a divlji sirak 10-15 cm. Veoma je vano
za primenu ovog herbicida da kukuruz nije izloen stresnim uslovima
(visoke temperature), ili kada se oekuju padavine, ili nagla
promena temperatura 3-4 dana posle primene herbicida.
INSEKTICIDIOsnovni problem u gajenju kukuruza eerca je kukuruzni
plamenac ija se gusenica ubuuje u stablo koje se kasnije lomi, ili
u ve formirani klip i time ozbiljno smanjuje prinos. S obzirom da
je pojava ove tetoine u fazi kada je biljka kukuruza eerca ve
formirana, mehanizovana primena insekticida je mogua samo, sa
traktorskim agregatom visokog klirensa, kako ne bih dolo do oteenja
biljaka. Suzbijanje je mogue u dva navrata. Prvo kada se uoi
masovan let leptira (momenat odlaganja jaja) u veernjim satima i
drugo, pri piljenju jaja na naliju lista i pojavi gusenica a pre
njihovog ubuivanja u biljku.
Pri izboru insekticida svakako treba voditi rauna o karenci
samog preparata jer berba kukuruza eerca poinje u relativno kratkom
periodu posle pojave kukuruznog plamenca.Jedan od insekticida koji
je mogue primeniti je Karate Zeon 5 CS (a.m. lambda-cihalotrin).
Preporuuje se doza 0.25 l/ha i to u dva navrata. Prvi tretman treba
obaviti kada se uoe prva poloena jaja na naliju lista a drugo 7-12
dana kasnije (piljenje jaja). S obzirom da su temperature vazduha u
tom periodu obino visoke, preporuuje se primena preparata u kasnim
poslepodnenvim satima.
Zemljine tetoine kao iari, podgrizajue sovice, gundelji se
uspeno suzbijaju primenom zemljinih insekticida depozitorima u
vreme setve. Jedan od najpouzdanijih insekticida je Force 1.5 G
koji pored navedenih tetoina pomae i u suzbijanju larvi kukuruzne
zlatice. Doza primene je 7-8 kg/ha a period zatite je oko 60 dana a
pri primeni doze od 10 kg/ha (za kukuruznu zlaticu) zatitni period
se produava do 90 dana.
Napominjemo da su navedene preporuke zasnovane na zvaninim
preporukama drugih zemalja i pozitivnim iskustvima proizvoaa
kukuruza eerca.
Slobodan Nikoli, dipl.ing. Agrostar Novi Sad, 021/420-105
