KURS PROGRAMIRANJA ZA UPRAVLJA^KU JEDINICU HAAS · 2020. 5. 19. · CNC struganje. PROGRAMIRANJE –principi, na~ela-STRUKTURA NU-SISTEMA Numeri~koprogramskoupravljanjema{inamaje

$Page 1: KURS PROGRAMIRANJA ZA UPRAVLJA^KU JEDINICU HAAS · 2020. 5. 19. · CNC struganje. PROGRAMIRANJE –principi, na~ela-STRUKTURA NU-SISTEMA Numeri~koprogramskoupravljanjema{inamaje$
KURS PROGRAMIRANJA ZA UPRAVLJA^KU JEDINICU HAAS –

CNC struganje

PROGRAMIRANJE – principi, na~ela

- STRUKTURA NU-SISTEMA

Numeri~ko programsko upravljanje ma{inama jeupravljanje po programu u alfa-numeri~kom kodu, koji sadrì niz komandi zapisanih u odre|enomjeziku radi obezbe|enja predvi|ene funkcije radnihorgana masine.

U zavisnosti od broja upravljanih koordinatnih osa, NU sistemi mogu biti 2, 2.5, 3, 3.5, 4, 4.5, 5 i vi{e osni

Hijerarhijski posmatrano postoje slede}e osnovne vrste upravljanja:

- konvencionalno NC (Numerical Control);

- kompjuterizovano CNC (Computer Numerical Control);

- direktno DNC (Direct Numerical Control).

MAŠINA

ALATKA

UPRAVLJAČKAJEDINICA

MERNI SISTEM

POGONSKI SISTEM

Merni element

Pogonski motor

Programiranje predstavlja pripremu i sastavljanje programa upravljanja (proces programiranja), kojise u obliku niza komandi prenosi na upravlja~ku jedinicu ma{ine (ru~nim unosom, bu{enom trakom, ra~unarom, i td.).

Nizom komandi u programu defini{u se geometrijski, tehnolo{ki i pomo}ni uslovi koji supotrebni da bi se dobio èljeni kvalitet i oblik radnog dela.

Programiranje se izvodi u ISO sitemu - sistem kodiranja za brojke, slova i oznake.

Svaki program sastoji se iz niza naredbi, odnosno blokova u kojima se nalaze re~i, a re~i se sastoje od adrese i numeri~kog podatka (slika dole).

PROGRAM

BLOK

RE^

ADRESANUMERI^KIPODATAK

Osim adresa i numeri~kih znakova koriste se i raznidrugi znaci - %, /, ( ), ;…

Adrese su ustvari komande (FUNKCIJE) i ozna~avaju se slovnim oznakama G, S, F, M, T, D,…

PRIMER PROGRAMA

Najva`niji podaci koji su potrebni za izradu programa su:

- stezanje obratka;

- redosled zahvata i operacija;

- alati za obradu;

- tehnolo{ki podaci;

- dimenzije izratka.

Da bi se odredila kretanja alata, na ma{inu (obradak) se postavlja zami{ljeni koordinatni sistem. Njegov centar se postavlja po potrebi, zavisno od na~ina obrade i tolerancija.

Smerovi osa odre|eni su internacionalnim standardom, kao {to je ISO/R 841 ili DIN 66217.

@eljeni pomaci alata tada su odre|eni kao ta~ke unutar tog koordinatnog sistema i moraju se podudarati sadimenzijama izratka.

Svako pojedina~no kretanje alata mora se napisati kao posebna instrukcija upravljanja, zajedno sa pripadaju}imtehnolo{kim podacima (br. obrtaja vretena, smer obtanja, korak…).

Zavisno od na~ina i mesta gde se pravi program, razlikujemo ru~no i ma{insko programiranje.

Ru~no programiranje obi~no se radi van ma{ine, a naknadno unosi program u memoriju ukucavanjem sa tastatureupravlja~ke jedinice (moè se ru~no programirati i direktno na ma{ini).

Ma{insko programiranje radi se na ra~unaru uz pomo} CAD/CAM softvera, a program tako|e naknadno unosi u memorijuma{ine.

Eksterno uno{enje programa na ma{inu vr{i se sa ra~unara, ostvarivanjem standardne komunikacije RS 232 (serijski port), ili, {to je slu~aj kod novijih ma{ina, uno{enjem preko USB porta koji se nalazi na samoj ma{ini.

FUNKCIJEFUNKCIJE

-- funkcijefunkcije pojedinihpojedinih adresaadresa --

G - funkcije

G-funkcije, ili kako se nazivaju, uslovi puta, odre|uju kretanje alata tokom obrade.

Puna adresa G-funkcije obeleàva se sa Gx, gde X predstavlja neki broj koji defini{e datu funkciju (adresu).

Na primer : G1, G28, G110 i td.

G-funkcije se dele na funkcije jednostavnog kretanja i funkcije sloènog kretanja ili tzv. “cikluse”.

Jednostavne G-funkcije su one pomo}u kojih ma{ina izvodi jedno kretanje ili operaciju – linearno, kru`no kretanje, ~ekanjeu mestu, odlazak u referentnu ta~ku itd.

Sloène G-funkcije ili ciklusi su one pomo}u kojih ma{ina izvr{ava niz kretanja i radnji u okviru jedne oblasti – ciklusdubokog bu{enja, ciklus obrade `ljebova, ciklus urezivanja navoja, itd.

Da bi ma{ina izvr{avala ono {to ho}emo, uz odre|enu G-funkciju moraju stajati i atributi koji odre|uju pozicijealata ili neku drugu radnju, zavisno od vrste G-funkcije.

G01 X100. Z100.; G04 P5.; G42 X20. …..

F – adresa

F – adresa sluì za definisanje (zadavanje) koraka. Ako se druga~ije ne setuje, ma{ini se zadaje korak u mm/o

S – adresa

S – adresa sluì za definisanje (zadavanje) broja obrtaja glavnog vretena. Broj obrtaja se zadaje u o/min

M - funkcije

M – funkcije su pomo}ne funkcije pomo}u kojih se ostvaruju razne pomo}ne radnje ma{ine.

Mogu se podeliti na slede}e grupe:

- pomo}ne funkcije za definisanje razli~itih vrsta zaustavljanja – stop komande;

- pomo}ne funkcije glavnog vretena;

- pomo}ne funkcije za definisanje podru~ja broja obrtaja;

- pomo}ne funkcije za upravljanje rashladnim sredstvom;

- pomo}ne funkcije za izmenu alata;

- ostale, po potrebi definisane pomo}ne funkcije.

T – adresa

T – adresa sluì za memorisanje, odnosno pozivanje odre|enog alata. Na primer, T03 zna~i da smo pozvali alat koji je memorisan u ma{inipod rednim brojem 3.

X, Y, Z – adrese

X, Y, Z – adrese koje defini{u pomake alata u smeru tih osa

N – adresa

N – adresa sluì za obeleàvanje rednog broja bloka. Na primer, N100 G0 X100, govori nam da se kretanje sa G0 X100 nalazi pod rednimbrojem bloka (reda) 100. Brojevi blokova se ne moraju unositi u program, ali su nekada jako korisni, pogotovo kod velikih programa, jer se pomo}u njih moè brè prona}i neki blok u programu.

I, J, K, R, Q – adrese

I, J, K, R, Q – adrese koje defini{u dodatne parametre pri definisanju kru`ne interpolacije i raznih ciklusa

O – adresa

O – adresa koja uz dodatnih 5 brojeva defini{e broj programa (naziv programa). Na primer, O00010 predstavlja program koji je memorisan u ma{ini pod rednim brojem 00010. OBAVEZAN NA POÊTKU SVAKOG PROGRAMA!

P – adresa

P – adresa koja uz dodatnih 5 brojeva defini{e broj podprograma. Tako|e, ima funkciju i adrese u koju se sme{ta vreme ~ekanja, odnosno vrememirovanja alata u toku obrade. Na primer, G4 P100. govori da }e alat narednih 100 sekundi mirovati tamo gde je predhodno zate~en.

L – adresa

L – adresa koja sluì za davanje broja ponavljanja ciklusa, a tako|e i podprograma

RADNI KOORDINATNI SISTEMRADNI KOORDINATNI SISTEM

X Z ravan je ravan obrade – kretanja alata

TL strugovi

DEKARTOV PRAVOUGLI KOORDINATNI SISTEM

Z osa je uvek osa glavnog vretena sa pozitivnim smerom koji ozna~avaudaljavanje alata od radnog komada.

Nulta ta~ka ‘’W’’ je ta~ka koju mi progla{avamo za po~etakkoordinatnog sistema i u odnosu na koju ma{ina vr{i apsolutnakretanja.

G G -- FUNKCIJEFUNKCIJE

G G –– funkcijefunkcije aktivneaktivne pripri uklju~ivanjuuklju~ivanju ma{inema{ine

G0 – brzi hod, pozicioniranje;

G18 – aktuelna ravan obrade je ravan XZ;

G21 – programiranje u metri~kom sistemu mera;

G40 – poni{tavanje kompenzacije pre~nika alata (G41, G42);

G54 – nulta ta~ka (prva u nizu);

G64 – poni{tavanje ta~nog zaustavljanja (G61);

G80 – poni{tavanje svih ciklusa;

G97 – konstantni broj obrtaja glavnog vretena (o/min);

G99 – brzina pomo}nog kretanja u mm/o.

ModalneModalne funkcijefunkcije

Modalne funkcije su one koje vaè kroz vi{e blokova, sve dok se ne ukinu nekom funkcijom iz iste klase.

To u dobroj meri ubrzava programiranje jer se dozvoljava preskakanje pisanja funkcija i koordinata koje su u predhodnim blokovima date, a nisu ukinute nekom funkcijom iz svoje klase.

Funkcije ~ije zna~enje vredi samo unutar jednog bloka (ili dok se ne izvrše) nisu modalne, a to su pomo}ne funkcije i G-funkcije izmodalne klase 0.

Na sledeće dve strane dat je spisak G-funkcija, gde je pored zna~enja odre|ene funkcije data i pripadnost modalnoj klasi.

SPISAK G SPISAK G -- FUNKCIJAFUNKCIJA

Funkcija Zna~enje

G0 Brzi hod, pozicioniranje;G1 Linearna interpolacija; G1 Linearna interpolacija sa obaranjem i zaobljavanjem ivica;G2 Kru`na interpolacija u smeru kazaljke na satu (CLW); G3 Kru`na interpol. u suprotnom smeru kazaljke na satu (CCLW); G4 Vreme čekanja (s); G17 Izbor ravni obrade XY;G18 Izbor ravni obrade XZ;G19 Izbor ravni obrade YZ;G20 Programiranje u in~nom sistemu mera;G21 Programiranje u metri~kom sistemu mera;G28 Odlazak u ma{insku referentnu ta~ku;G29 Odlazak u referentnu ta~ku;G32 Rezanje navoja;G40 Poni{tavanje korekture radijusa alata;G41 Korektura radijusa alata – leva;G42 Korektura radijusa alata – desna;G50 Pomeranje nulte ta~ke / Ograni~avanje broja obrtaja u radu;G51 Poni{tavanje G50 (YASNAC);G52 Postavljanje koordinatnog sistema (FANUC); G53 Opoziv teku}eg koordinatnog sistema; G54-G59 Nulte ta~ke od br. 1 do br. 6; G70 Ciklus finog struganja;G71 Ciklus aksijalnog struganja iz punog materijala (tip I i tip II); G72 Ciklus radijalnog struganja iz punog materijala (tip I i tip II);G73 Ciklus konturnog struganja pripremka;G74 Aksijalno urezivanje `ljebova;G75 Radijalno urezivanje `ljebova;G76 Ciklus automatskog rezanja navoja iz n prolaza;

Funkcija Zna~enje

G80 Poni{tavanje zatvorenih ciklusa;G81 Ciklus bu{enja;G82 Ciklus bu{enja sa ~ekanjem na dnu rupe; G83 Ciklus dubokog bu{enja sa izvlačenjem strugotine;G84 Ciklus urezivanja navoja – desni navoj;G85 Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa povratnim radnim hodomG86 Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa zaustavljanjem vretena; G87 Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ru~nim povratkom;G88 Ciklus razbu{., razvrtanja sa ~ekanjem i ru~nim povratkom;G89 Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ~ekanjem na dnu rupe; G90 Ciklus uzdu`nog struganja (spolja{nje i unutra{nje);G92 Ciklus rezanja navoja;G94 Ciklus radijalnog struganja;G96 Aktivna konstantna brzina rezanja;G97 Aktivan konstantni broj obrtaja;G98 Brzina pomo}nog kretanja (korak) u mm/min;G99 Brzina pomo}nog kretanja (korak) u mm/o;G100 Ga{enje preslikavanja oko ose;G101 Preslikavanje oko ose;G102 Programiranje izlaza koordinata na RS-232 port; G103 Limitiranje blokova ~itanih unapred;G110-G129 Nulte ta~ke od br. 7 do br. 26; G154 Koordinatni sistemi (nulte tačke) P1-P99;G184 Ciklus urezivanja navoja – levi navoj; G187 Kontrola ta~nosti obrade uglova;G200 Izmena alata u toku brzog hoda.

OPIS G OPIS G -- FUNKCIJAFUNKCIJA

G0 – Brzi hod, pozicioniranje

G0 X50. Z73. ili G0 U20. W33.

X, Z – apsolutne koord. koje se dostiù

U, W – relativne koord. koje se dostiù

G1 – Linearna interpolacija Kretanje sa programiranim korakom. Alat se kre}e po pravoj liniji (najkra}im rastojanjem) odre|enom brzinom do programirane ta~ke. Obe ose dostiù istovremeno krajnju zadatuta~ku.

Programira se sa uslovom puta G1, krajnjom pozicijom alata X, Z i veli~inom F kojapredstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak u mm/o. Krajnja pozicija moè bitiprogramirana u apsolutnim koordinatama X i Z (u odnosu na koordinatni po~etak) iliinkrementalnim merama U i W (u odnosu na predhodnu poziciju).

G1 X50. Z73. F0.15 ili G1 U20. W33. F0.15

X, Z – apsolutne koordinate ta~ke koja se dostiè

U, W – relativne koord. po X i Z ta~ke koja se dostiè

F – brzina kretanja alata – korak (mm/o)

Ova funkcija sluì za kretanje u brzom hodu (m/min) od trenutne pozicije do programiranepozicije.

Programira se sa uslovom puta G0 i krajnjom pozicijom alata X i Z. Ova krajnja pozicija moè biti programirana u apsolutnim koordinatama (u odnosu nakoordinatni po~etak “W”) ili inkrementalnim merama (u odnosu na predhodnu poziciju).

Kretanje po osama od jedne do druge ta~ke kontrolisano je linearnim interpolatorom. Prevaljeni put ne dostiù sve ose istovremeno. Prvo se vr{i kretanje po jednoj osi najkra}imrastojanjem (pod 45 stepeni), a onda i kretanje po drugoj osi do programirane ta~ke.

UPOZORENJE: izbegavati brzi hod G0 dat sa obe koordinate u jednom bloku (G0 X100. Z2.) u koliko nismo sigurni koju će tačno putanju alat imati!!!

PRIMER PROGRAMA SA FUNKCIJAMA G0 I G1

G1 – Linearna interpolacija sa obaranjem ivice

Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e po pravoj liniji odre|enom brzinom do programirane ta~ke uz zadato obaranje ivice.

Programira se sa uslovom puta G1, krajnjom pozicijom alata X ili Z, {irinom oborene iviceI i K ili uglom obaranja A i veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ilikorak. Krajnja pozicija moè biti programirana u apsolutnim koordinatama X i Z (u odnosuna koordinatni po~etak) ili inkrementalnim merama U i W (u odnosu na predhodnupoziciju).

Potrebno je obratiti pa`nju na predznak veli~ina I, K i A. Kod adresa I i K pozitivnevrednosti su one koje se izvode kretanjem u pozitivnom smeru osa X i Z.

G1 X50. K5. F0.15 ili G1 U20. K5. F0.15

G1 Z50. I5. F0.15 ili G1 W20. I5. F0.15

G1 X50. A150. F0.15 ili G1 U20. A150. F0.15

G1 Z50. A150. F0.15 ili G1 W20. A150. F0.15


U, W – relativne koordinate po X i Z ta~ke koja se dostiè

I – {irina ivice koja se obara po X-osi

K – {irina ivice koja se obara po Z-osi

A – ugao koji zaklapa Z osa sa oborenom ivicom u pozitivnommatemati~kom smeru

F – brzina kretanja alata – korak u mm/o

PRAVILA:

- Koristiti K adresu samo sa X (U) adresom; - Koristiti I adresu samo sa Z (W) adresom; - Adrese I i K nestavljati u okviru jednog bloka; - Naredni blok mora biti linearno kretanje upravno napredhodno; - Obaranje ivica ne moè se koristiti u ciklusima; - Izvodljivo je samo kretanje po jednoj od osa prilikomobaranja ivica.

G1 – Linearna interpolacija sa obaranjem ivica – prikaz mogu}ih kretanja

Obaranje ivice Kod

1. Kretanje po Z+ ka X+ X20. Z-20.

G01 Z-1. I5.

X40.

2. Kretanje po Z+ ka X- X20. Z-20.

G01 Z-1. I-5.

X5.

Obaranje ivice Kod

3. Kretanje po Z- ka X+ X20. Z-1.

G01 Z-20. I5.

X40.

4. Kretanje po Z- ka X- X20. Z-1.

G01 Z-20. I-5.

X5.

Obaranje ivice Kod

1. Kretanje po X- ka Z- X40. Z-1.

G01 X20. K-5.

Z-20.

2. Kretanje po X- ka Z+ X40. Z-1.

G01 X20. K5.

Z10.

Obaranje ivice Kod

3. Kretanje po X+ ka Z- X5. Z-1.

G01 X20. K-5.

Z-20.

4. Kretanje po X+ ka Z+ X5. Z-1.

G01 X20. K5.

Z10.

G1 – Linearna interpolacija sa zaobljavanjem ivica

Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e po pravoj liniji odre|enom brzinom do programirane ta~ke uz zadato zaobljenje ivice.

Programira se sa uslovom puta G1, krajnjom pozicijom alata X ili Z, radijusom zaobljenjaR i veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak. Krajnja pozicija moèbiti programirana u apsolutnim koordinatama X i Z (u odnosu na koordinatni po~etak) iliinkrementalnim merama U i W (u odnosu na predhodnu poziciju).

Potrebno je obratiti pa`nju na predznak veli~ine R. Pozitivna vrednost adrese R je ona kodkoje zaobljenje ide ka pozitivnoj osi narednog kretanja.

G1 X50. R5. F0.15 ili G1 U20. R5. F0.15

G1 Z50. R5. F0.15 ili G1 W20. R5. F0.15


U, W – relativne koord. po X i Z ta~ke koja se dostiè

R – radijus zaobljenja ivice

F – brzina kretanja alata – korak u mm/o

PRAVILA:

- Koristiti R adresu samo sa X (U) ili Z (W) koordinatom, nikako sa obe u istombloku; - Kada se koristi R adresa, adrese I i K ne smeju se koristiti; - Naredni blok mora biti linearno kretanje upravno na predhodno;- Automatsko zaobljavanje ivica ne moè se koristiti u ciklusima; - Izvodljivo je samo kretanje po jednoj od osa prilikom zaobljavanja ivica.

Zaobljavanje ivice Kod

1. Kretanje po Z+ ka X+ X20. Z-20.

G01 Z-1. R5.

X40.

2. Kretanje po Z+ ka X- X20. Z-20.

G01 Z-1. R-5.

X5.


3. Kretanje po Z- ka X+ X20. Z10.

G01 Z-1. R5.

X40.

4. Kretanje po Z- ka X- X20. Z10.

G01 Z-1. R-5.

X5.

G1 – Linearna interpolacija sa zaobljavanjem ivica – prikaz mogu}ih kretanja

G1 – Linearna interpolacija sa zaobljavanjem ivica – prikaz mogu}ih kretanja


1. Kretanje po X- ka Z- X40. Z-1.

G01 X20. R-5.

Z-20.

2. Kretanje po X- ka Z+ X40. Z-1.

G01 X20. R5.

Z10.


3. Kretanje po X+ ka Z- X5. Z-1.

G01 X20. R-5.

Z-20.

4. Kretanje po X+ ka Z+ X5. Z-1.

G01 X20. R5.

Z10.

G2 – Kru`na interpolacija (u smeru kazaljke na satu)

Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne ta~ke po kru`nomluku odre|enom brzinom do krajnje ta~ke. Kretanje se izvodi u smeru kazaljke nasatu. Programira se sa uslovom puta G2, krajnjom pozicijom alata X (U), Z (W), radijusom kru`nog luka R ili poloàjem centra kru`nog luka I, K i veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak. Vrlo je va`na ~injenica u kojoj ravni se izvodi kru`na interpolacija (XY, XZ ili YZ). Po uklju~ivanju ma{ine vaì naredba G18 (ravan XZ), tako da je ne moramonagla{avati ako se obrada izvodi u ravni XZ. U koliko se obrada vr{i u nekoj oddve preostale ravni (XY ili YZ), potrebno je u re~enici sa G2 dati i radnu ravan(G17 ili G19). Postoje dve mogu}nosti da se programira kretanje po kru`nici. Prva je da se zadapolupre~nik kru`nog luka R po kojem se kre}e alat. Druga mogu}nost je da se zadaju rastojanja po~etne ta~ke kretanja alata do centra kru`nice I, K. U ovomslu~aju kretanje je nezavisno od nulte ta~ke i veličine kružnog luka. Predznacirastojanja I, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa po kojima ih merimo, a u smeru od po~etne ta~ke kretanja ka centru kru`nice.

G2 X50. Z-60. R20. F0.2

X, Z – koordinate ta~ke koja se dostiè (mm)

R – polupre~nik kru`ne putanje (mm)


G2 X50. Z-60. I20. K0. F0.2

X, Z – koordinate ta~ke koja se dostiè

I – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centrakru`nice mereno po X-osi

K – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centrakru`nice mereno po Z-osi


VAVAŽŽI ZA SLI ZA SL--STRUGOVE!STRUGOVE!

G3 – Kru`na interpolacija (u suprotnom smeru kazaljke na satu)

G3 X50. Z-60. R20. F0.2




G3 X50. Z-60. I-20. K0. F0.2





VAVAŽŽI ZA SLI ZA SL--STRUGOVE!STRUGOVE!

Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne ta~ke po kru`nomluku odre|enom brzinom do krajnje ta~ke. Kretanje se izvodi u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Programira se sa uslovom puta G3, krajnjom pozicijom alata X (U), Z (W), radijusomkru`nog luka R ili poloàjem centra kru`nog luka I, K i veli~inom F koja predstavljabrzinu pomo}nog kretanja ili korak. Vrlo je va`na ~injenica u kojoj ravni se izvodi kru`na interpolacija (XY, XZ ili YZ). Po uklju~ivanju ma{ine vaì naredba G18 (ravan XZ), tako da je ne moramonagla{avati ako se obrada izvodi u ravni XZ. U koliko se obrada vr{i u nekoj od dvepreostale ravni (XY ili YZ), potrebno je u re~enici sa G3 dati i radnu ravan (G17 iliG19). Postoje dve mogu}nosti da se programira kretanje po kru`nici. Prva je da se zadapolupre~nik kru`nog luka R po kojem se kre}e alat. Druga mogu}nost je da se zadaju rastojanja po~etne ta~ke kretanja alata do centrakru`nice I, K. U ovom slu~aju kretanje je nezavisno od nulte ta~ke i veličine kružnog luka. Predznaci rastojanja I, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa po kojima ihmerimo, a u smeru od po~etne ta~ke kretanja ka centru kru`nice.

G2 – Kru`na interpolacija (u suprotnom smeru kazaljke na satu)

Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne ta~ke po kru`nomluku odre|enom brzinom do krajnje ta~ke. Kretanje se izvodi u smeru suprotnom od kazaljke na satu.Programira se sa uslovom puta G2, krajnjom pozicijom alata X (U), Z (W), radijusom kru`nog luka R ili poloàjem centra kru`nog luka I, K i veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak. Vrlo je va`na ~injenica u kojoj ravni se izvodi kru`na interpolacija (XY, XZ ili YZ). Po uklju~ivanju ma{ine vaì naredba G18 (ravan XZ), tako da je ne moramonagla{avati ako se obrada izvodi u ravni XZ. U koliko se obrada vr{i u nekoj oddve preostale ravni (XY ili YZ), potrebno je u re~enici sa G2 dati i radnu ravan(G17 ili G19). Postoje dve mogu}nosti da se programira kretanje po kru`nici. Prva je da se zadapolupre~nik kru`nog luka R po kojem se kre}e alat. Druga mogu}nost je da se zadaju rastojanja po~etne ta~ke kretanja alata do centra kru`nice I, K. U ovomslu~aju kretanje je nezavisno od nulte ta~ke i veličine kružnog luka. Predznacirastojanja I, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa po kojima ih merimo, a u smeru od po~etne ta~ke kretanja ka centru kru`nice.

G2 X50. Z-60. R20. F0.2




G2 X50. Z-60. I20. K0. F0.2





VAVAŽŽI ZA TLI ZA TL--STRUGOVE!STRUGOVE!

G3 – Kru`na interpolacija (u smeru kazaljke na satu)

G3 X50. Z-60. R20. F0.2




G3 X50. Z-60. I-20. K0. F0.2





VAVAŽŽI ZA TLI ZA TL--STRUGOVE!STRUGOVE!

Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne ta~ke po kru`nomluku odre|enom brzinom do krajnje ta~ke. Kretanje se izvodi u smeru kazaljke nasatu. Programira se sa uslovom puta G3, krajnjom pozicijom alata X (U), Z (W), radijusomkru`nog luka R ili poloàjem centra kru`nog luka I, K i veli~inom F koja predstavljabrzinu pomo}nog kretanja ili korak. Vrlo je va`na ~injenica u kojoj ravni se izvodi kru`na interpolacija (XY, XZ ili YZ). Po uklju~ivanju ma{ine vaì naredba G18 (ravan XZ), tako da je ne moramonagla{avati ako se obrada izvodi u ravni XZ. U koliko se obrada vr{i u nekoj od dvepreostale ravni (XY ili YZ), potrebno je u re~enici sa G3 dati i radnu ravan (G17 iliG19). Postoje dve mogu}nosti da se programira kretanje po kru`nici. Prva je da se zadapolupre~nik kru`nog luka R po kojem se kre}e alat. Druga mogu}nost je da se zadaju rastojanja po~etne ta~ke kretanja alata do centrakru`nice I, K. U ovom slu~aju kretanje je nezavisno od nulte ta~ke i veličine kružnog luka. Predznaci rastojanja I, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa po kojima ihmerimo, a u smeru od po~etne ta~ke kretanja ka centru kru`nice.

PRIMER PROGRAMA SA FUNKCIJAMA G2 I G3

SL strug

TL strug

G17 – Izbor ravni obrade XY

Kada je aktivna funkcija G17, putanja alata se vr{i u ravni XY. Koristi se za transformaciju pravougaonog u polarni koordinatni sistem. Upotrebljava se kod “pogonjenih alata” za aksijalna glodanja i bu{enja van centra.

G18 – Izbor ravni obrade XZ

Kada je aktivna funkcija G18, putanja alata se vr{i u ravni XZ. Prilikom uklju~ivanja struga u pogon, ova f-ja je automatski aktivna.

G19 – Izbor ravni obrade YZ

Kada je aktivna funkcija G19, putanja alata se vr{i u ravni YZ. Ova f-ja tako|e pretvara pravougaoni u polarni koordinatni sistem.

G4 – Vreme ~ekanja

Programira se adresom G4. Parametrom P defini{e se vreme zadràvanja alata u mestu, u sekundama (bez tačke iza celog broja su milisekunde).

Naj~e{}e se koristi kod promene smera obrtanja glavnog vretena u toku obrade (urezivanjenavoja ma{inskom ureznicom) i u okviru ciklusa bu{enja, razbu{ivanja i dr.

G4 P200.

P – vreme ~ekanja (s)

G20 – Programiranje u in~nom sistemu mera

Funkcijom G20 omogu}avamo programiranje u in~nom sistemu mera. Jedinica mere se reguli{e i setingom 9.

G21 – Programiranje u metri~kom sistemu mera

Funkcijom G21 omogu}avamo programiranje u metri~kom sistemu mera. Jedinica mere se reguli{e i setingom 9.

G28 – Povratak u ma{insku referentnu ta~ku

G29 – Povratak u referentnu ta~ku

Naredba G28 se koristi za povratak svih osa u ma{insku referentnu ta~ku. Ako se neka od osa X, Z, U ili W daju posebnim blokom sa G28, samo te ose koje su date vra}aju se u ma{. ref. ta~ku. Ako uz naredbu G28 zadamo neku poziciju (G28 X100. Z100.), alat }e prvo dosti}i tu zadanu tačku, a tek onda otići u referentnu mašinsku tačku. U koliko kretanja zadajemo inkrementalnim koordinatama U i W, ma{inska referentna ta~ka }e biti dostignuta naredbom G28 U0 W0 ili G28 U0 (samo po X-osi) ili G28 W0 (samo po Z-osi).Važno je znati da funkcija G28 gasi dužinsku korekciju za tekuće kretanje.

Funkcijom G29 pomeramo alat u neku referentnu ta~ku koju smo definisali u naredbi G29 (G29 X300. Z500.). Pomeranje se odvija u teku}em koordinatnom sistemu brzim hodom.

VAVAŽŽNONO: NE PREPORUČUJE SE KORIŠĆENJE FUNKCIJA G28 I G29 ZBOG MOGUĆIH NEŽELJENIH POSLEDICA, A USLED NE PAŽNJE PROGRAMERA ILI RUKOVAOCA MAŠINE!!!

G32 – Rezanje navoja

Funkcija G32 ne spada u grupu ciklusa, ve} predstavlja “ru~no” rezanjenavoja. Mogu}e je obra|ivati cilindri~ne i konusne navoje konstantnogkoraka. G32 je modalna funkcija i poni{tava se funkcijama iz istegrupe: G0, G1, G2, G3 ili sa reset. Jednom napisana, vaì za sve opisekonture (ne mora se pisati u svakom redu).

Sa prvim blokom funkcije G32 korak je sinhronizovan sa signalomenkodera glavnog vretena. Ta sinhronizacija ostaje u toku svake linije(bloka) G32 sekvence. To je mogu}e obezbediti i pri ukidanju i ponovnim pozivanjem G32 bez gubitka prvobitne sinhronizacije. Brojobrtaja mora biti konstantan tokom celog procesa rezanja.

Potrebno je ulaznu i izlaznu ta~ku putanje alata postaviti dovoljnodaleko od radnog komada da ne bi do{lo do o{te}enja navoja usledefekta ubrzavanja i usporavanja servo osa.

G32 X50. Z-40. F1.5

G32 U50. W-40. F1.5

X – apsolutna pozicija po X-osi

Z – apsolutna pozicija po Z-osi

U – inkrementalna pozicija po X-osi

W – inkrementalna pozicija po Z-osi

Q – ulazni ugao navoja

F – Korak (mm/o) (korak navoja)

Napomena: ulazni ugao navoja Q se zadaje kao: 60 stepeni = 60000 ili 180 stepeni = 180000 Davati samo celebrojeve!

- - -

G97 S300 M03 Konstantni broj obrtaja

N1 G0 X30. Z8. Brzi hod do startne ta~ke

N2 G32 Z-10. F1.5 Ravan navoj sa korakom 1.5

N3 X36. Z-20. Prelaz na konusni deo navoja

N4 Z-30. Povratak na ravan navoj

N5 X42. Z-33. Izlaz iz navoja pod 45 stepeni

G0 X 50. Brzi hod na poziciju za novi ulaz G0 Z8.u obradu sa drugom dubinom

- - -

G40 – Poni{tavanje kompenzacije vrha alata

Funkcijom G40 poni{tavamo naredbe G41 i G42.

G41, G42 – Startovanje kompenzacije vrha alata – leva i desna kompenzacija

Da bi smo razumeli svrhu kompenzacije vrha alata, potrebno je da prvouo~imo na~in merenja alata za obradu. Na slici levo, prikazana su dvaosnovna tipa merenja pozicije plo~ice alata kod HAAS strugova (ostale tipove prilikom umeravanja videti u knjizi dobijenoj uz mašinu).

Ta~ka preseka ivica plo~ice P je tzv. imaginarna ta~ka sa kojomprogramiramo putanju alata. U koliko obradjujemo po pravolinijskimputanjama sa prelazom koji je pod uglom razli~itim od 90 stepeni ili pokru`noj putanji, javi}e se razlika izme|u programirane i dobijene mere. To se moè videti na slici desno.

Da bi dobili èljene dimenzije komada koristimo naredbe G41 (levakompenzacija) i G42 (desna kompenzacija) – slika dole levo.

TIP 2 TIP 3

P

P

Ugao vrha pločice

NNAPOMENAAPOMENA: U TOKU RADA SA KOMPENZACIJOM VRHA ALATA, BILO KOJI RADIJUS NA KONTURI KOMADA KOJI SE OBRADJUJE

NE SME BITI MANJI OD RADIJUSA PLOČICE ALATA!

Prvo kretanje po X ili Z koordinati u ~ijem bloku se nalaze naredbe G41 ili G42, zove se ulazno (prilazno) kretanje. Ono mora biti isklju~ivolinearno G0 ili G1. Na startu prilaznog kretanja trenutna pozicija nije kompenzovana, da bi na kraju tog kretanja bila pomerena za radijus plo~ice.Nije preporučivo paliti kompenzaciju pri kretanju koje započinje obradu. Takodje, nije preporučivo ni gasiti kompenzaciju dok sasvim nismo izašli alatom iz materijala.

Karakteristi~an blok sa kompenzacijom alata: G41(G42) G0 X Z ILI G41(G42) G1 X Z F

Takodje, blok koji sadrì naredbu G40 zove se izlazno kretanje. Poslednje kretanje mora biti linearno (G0 ili G1). Na po~etku izlaznog kretanja, trenutna pozicija je kompenzovana dok }e krajnja pozicija kretanja biti bez kompenzacije.

Karakteristi~an blok sa ga{enjem kompenzacije alata: G40 G0 X Z ILI G40 G1 X Z F

G50 – Pomeranje nulte ta~ke / Ograni~enje broja obrtaja u radu

Naredba G50 podrazumeva upotrbu u dva slu~aja. Postavljanje novog koordinatnog sistema, pomeranjem postoje}eg u novi poloàj, kao i ograni~avanje broja obrtaja glavnog vretena na neku maksimalnu vrednost.

Da bi se postavila nova nulta ta~ka, moraju se dati vrednosti koordinata X i Z: G50 X… Z…

Da bi se pomerio teku}i koordinatni sistem moraju se dati inkrementalne vrednosti pomeranja po X i Z, tj. moraju se dati vrednosti U i W: G50 U… W…

Ova funkcija je veoma korisna za primenu u slu~aju da imamo potrebu postavljanja nulte ta~ke unutar komada (od ~eone povr{ine komadapomeramo u –Z smeru).

Ovo vaì za slu~aj da koristimo “FANUC” koordinatni sistem (sto i treba da je slu~aj jer je on podudaran “HAAS-u”). Vrste koordinatnih sistemamogu se birati setingom 33 (FANUC ili YASNAC). O sistemu YASNAC moè se detaljnije videti u priru~niku dobijenim uz ma{inu.

U slu~aju da naredbu G50 koristimo za ograni~avanje broja obrtaja vretena, potrebno je dati i vrednost maksimalnog obrtanja: G50 S3000, gde jeS u o/min. Ova funkcija je veoma zna~ajna kod obrade gde se koristi konstantna brzina rezanja G96. U tom slu~aju se spre~ava dostizanjemaksimalnog broja obrtanja ma{ine pri vrlo malim pre~nicima obratka.

G51 – Poni{tavanje funkcije G50 (YASNAC)

Naredba G51 se koristi za poni{tavanje postoje}ih parametara u geometriji alata i nulte ta~ke u YASNAC sistemu.

G52 – Postavljanje lokalnog koordinatnog sistema (FANUC)

G52 funkcija uspostavlja lokalni koordinatni sistem. Ona nije modalna tako da vaì samo do izvr{enja narednog bloka. Vrednosti koordinata X i Z unose se u registar G52 ru~no ili kroz program, a one se automatski dodaju na sve “ofsete” (kao da pomeramo celi koordinatni sistem). Vrednosti u registru G52 mogu se obrisati ru~nim uno{enjem 0 ili programiranjem G52 X0 Z0.

Kod YASNAC sistema naredbom G52 se prelazi na drugu nultu ta~ku (na pr. G55). Programiranjem G92 X0 Z0 upravljanje }e prihvatiti tu vrednostkao novu nultu ta~ku i smestiti je u registar G52.

G53 – Prelazak na ma{inski koordinatni sistem

Funkcijom G53 poni{tavamo radni koordinatni sistem i prelazimo na ma{inski. G53 nile modalna funkcija.

G54–G59 – Korisnički definisane nulte ta~ke

Predstavlja {est korisni~ki definisanih koordinatnih sistema. Njihove pozicije unose se u tabelu mašine “OFFSET”.

G70 – Ciklus finog struganja

Ciklus finog struganja G70 je u su{tini jednostavni lokalni podprogram koji se moèkoristiti kako u okviru grubog ciklusa skidanja materijala iz punog (G71, G72, G73), takoi kao pojedina~na operacija.

U ciklusu se moraju dati najmanje dva podatka, a to su broj po~etnog P i krajnjeg Qbloka u kojima je opisana putanja alata. Posmak dat u okviru bloka G70 vaì kroz sveblokove opisa putanje.

Programirana putanja se zadaje od po~etne do krajnje ta~ke (od P do K), stim {to se pre zadavanja G70 mora alat dovesti u neku startnu poziciju S (naj~e{}e brzim hodom). Tako|e, alat se automatski vra}a brzim hodom u startnu poziciju po zavr{etku ciklusa.

NapomenaNapomena:: u okviru ciklusa, kru`na putanja se mora programirati isklju~ivo prekonaredbi G2 i G3 (ne preko G1 i radijusom zaobljenja R)

G70 P30 Q80 F0.15

P – broj po~etnog bloka (na pr. N30);

Q – broj zavr{nog bloka (na pr. N80);

F – korak (mm/o)

G71 – Ciklus aksijalnog struganja iz punog materijala – TIP I

Ciklus G71 sluì za pojednostavljeno programiranje grube obrade kod koje moramo skidati materijal u aksijalnom pravcu iz punog ¯ materijala do neke èljene konture. Moèmo izvoditi kako spolja{nju, tako i unutra{nju obradu. Posle ovog ciklusa, naj~e{}e se koristi ciklus fine obrade G70 kojikoristi podatke za konturu date u ciklusu G71.

Isto kao i kod ciklusa G70 potrebno je definisati putanju konture kroz blokove koji se pozivaju u okviru linije G71 sa P (prvi blok sa konturom) i Q(poslednji blok sa konturom). Poželjno je da se ostavi dodatak za zadnji prolaz grube obrade (I i K), a po potrebi i dodatak za finu obradu koja moèdo}i posle grube ili naknadno (sa istim ili drugim alatom).

Reìmi obrade koji se navode u okviru same linije ciklusa G71 vaè kroz sve blokove istog.

Za način primene videti primere date na sledećim stranama (G71 i G72).

Razlikujemo dva tipa putanje obrade. Tip I je tzv.-a monotona putanja. Kodovog tipa X koordinata ne menja pravac na programiranoj putanji, tj. startnai krajnja ta~ka putanje moraju biti na istoj X poziciji (startna ta~ka svakogprolaza polazi iz iste Z pozicije). Takva putanja se zove monotona. Slikadole pokazuje mogu}e slu~ajeve kod ovog tipa.

G71 P30 Q80 F0.15 D1. I0.5 K0.2 U0.5 W0.2



F – korak (mm/o);

D – dubina struganja po prolazu (polupre~nik) (mm);

I – veli~ina i pravac po X osi dodatka za grubu obradu (polupre~nik) (mm);

K – veli~ina i pravac po Z osi dodatka za grubu obradu (mm);

U – veli~ina i pravac po X osi dodatka za finu obradu (pre~nik) (mm);

W – veli~ina i pravac po Z osi dodatka za finu obradu (mm);

Kod tipa II, X-osa menja pravac i takva putanja se zove nemonotona –startna ta~ka svakog prolaza ne polazi sa iste Z pozicije.

Prilikom zadavanja kru`ne putanje koristiti funkciju G2 umesto G1 sa radijusom R.

Da bi mašina znala koji je tip obrade u pitanju (tip I ili tip II), za željeni “TIP I” prvo kretanje posle zadavanja ciklusa G71 (blok P) mora sadržati samo X-koordinatu!

PRIMER PROGRAMA STRUGANJA IZ PUNOG AKSIJALNIM CIKLUSOM G71 – TIP I

G71 – Ciklus aksijalnog struganja iz punog materijala – TIP II

Brzi hodRradni hod

Programirani putSigurnosna ta~kaPo~etna ta~kaKrajnja ta~kaDodatak za

zavr{nu obradu

Kod tipa II, X-osa menja pravac neposredno pre ulaza u materijal i takva putanja se zove nemonotona – startna ta~ka svakog prolaza ne polazi saiste Z pozicije. Sve {to je re~eno za f-ju G71 TIP I vaì i za TIP II.

…

G71 P1 Q8 U0.3 W0.1 D3. F0.3

N1 G0 G42 X.. Z..

...

Da bi mašina znala koji je tip obrade u pitanju (tip I ili tip II), za željeni “TIP II” prvo kretanje posle zadavanja ciklusa G71 (blok P) mora sadržati i X i Z koordinatu!

PRIMER PROGRAMA STRUGANJA IZ PUNOG AKSIJALNIM CIKLUSOM G71 – TIP II

G72 – Ciklus radijalnog struganja iz punog materijala – TIP I

G72 P30 Q80 F0.15 D1. I0.5 K0.2 U0.5 W0.2



F – korak (mm/o);

D – dubina struganja po prolazu (pozitivna vrednost po Z-osi)(mm)

I – veli~ina i pravac po X osi dodatka za grubu obradu(polupre~nik) (mm);

K – veli~ina i pravac po Z osi dodatka za grubu obradu (mm);

U – veli~ina i pravac po X osi dodatka za finu obradu(pre~nik)(mm)

W – veli~ina i pravac po Z osi dodatka za finu obradu (mm);

Ciklus G72 sluì za pojednostavljeno programiranje grube obrade kod koje moramo skidatimaterijal u radijalnom pravcu iz punog ¯ materijala do neke èljene konture. Moèmoizvoditi kako spolja{nju, tako i unutra{nju obradu. Posle ovog ciklusa, naj~e{}e se koristiciklus fine obrade G70 koji koristi podatke za konturu date u ciklusu G72.

Isto kao i kod ciklusa G71 potrebno je definisati putanju konture kroz blokove koji se pozivaju u okviru linije G72 sa P (prvi blok sa konturom) i Q (poslednji blok sa konturom). Poželjno je da se ostavi dodatak za zadnji prolaz grube obrade (I i K), a popotrebi i dodatak za finu obradu koja moè do}i posle grube ili naknadno (sa istim ili drugim alatom).

Reìmi obrade koji se navode u okviru same linije ciklusa G72 vaè kroz sve blokoveistog.

Prilikom zadavanja kru`ne putanje, koristiti funkciju G2 umesto G1 sa radijusom R.

Radijalna obrada je u stvari putanja tipa II, jer se kod nje menja X-koordinata.

Razlikujemo dva tipa putanje obrade. Tip I je tzv.-a monotona putanja. Kod ovog tipa Z koordinata ne menja pravac na programiranoj putanji, tj. startna S i krajnja Q ta~ka putanje moraju biti na istoj Z poziciji (startna ta~ka svakog prolaza polazi iz iste X pozicije). Takva putanja se zovemonotona. Slika na predhodnoj strani pokazuje mogu}e slu~ajeve kod ovog tipa.

Kod tipa II, Z-osa menja pravac i takva putanja se zove nemonotona – startna ta~ka svakog prolaza ne polazi sa iste X pozicije.

Da bi mašina znala koji je tip obrade u pitanju (tip I ili tip II), za željeni “TIP I” prvo kretanje posle zadavanja ciklusa G72 (blok P) mora sadržati samo Z-koordinatu!

Kod tipa II, Z-osa menja pravac neposredno pre ulaza u materijal i takva putanja se zove nemonotona – startnata~ka svakog prolaza ne polazi sa iste X pozicije. Sve{to je re~eno za f-ju G72 TIP I vaì i za TIP II.

…

G72 P1 Q8 U0.3 W0.1 D3. F0.3

N1 G0 G41 X.. Z..

...

Da bi mašina znala koji je tip obrade u pitanju (tip I ili tip II), za željeni “TIP II” prvo kretanje posle zadavanja ciklusa G72 (blok P) mora sadržati i X i Z koordinatu!

G72 – Ciklus radijalnog struganja iz punog materijala – TIP II

Programirana putanja

Dodatak za grubu obradu

Dodatak za finu obradu

Brzi hod

Radni hod

Programirana putanja

Startna tačka ciklusa Početna tačka konture

Krajnja tačka kontureDodatak za grubi prolaz

Dodatak za fini prolaz

PRIMER PROGRAMA STRUGANJA IZ PUNOG RADIJALNIM CIKLUSOM G72 – TIP I

G73 – Ciklus konturnog struganja pripremka

G73 P30 Q80 F0.15 D5. I7. K7. U0.8 W0.3



F – korak (mm/o);

D – broj prolaza (pozitivan broj);

I – veli~ina i smer po X osi rastojanja od prvog do poslednjegprolaza (polupre~nik) (mm);

K – veli~ina i smer po Z osi rastojanja od prvog do poslednjegprolaza (mm);

U – veli~ina i smer po X osi dodatka za finu obradu (pre~nik) (mm);

W – veli~ina i smer po Z osi dodatka za finu obradu (mm);

Ciklus G73 vr{i struganje po nekoj programiranoj putanji tokom svih N prolaza (ofset putanje). Možemo ga koristiti kod obrade pripremaka dobijenih livenjem ili kovanjem. U zavisnosti od broja prolaza D, moèmo posti}i èljenu dubinu rezanja po prolazu. Startna pozicija S je nezavisna od drugihuslova, a prilaz prvom i slede}im zahvatima moè biti brzim ili radnim hodom, zavisno od toga {ta smo dali u prvom bloku P. Posle svakog prolazano` se vra}a u po~etnu ta~ku S čiji će naredni položaj biti ofsetovan za dubinu rezanja. Po zavr{etku poslednjeg prolaza, no` se zaustavlja u ta~ki S. Vrednost D ne sme biti decimalna ili će se u suprotnom javiti alarm!

Dubina rezanja prvog prolaza po X-osi defini{e se kao (U/2+I) i (W+K) po Z-osi.

Svaki naredni prolaz defini{e se kao (I/(D-1)) po X-osi i (K/(D-1)) po Z-osi.

Poslednji prolaz ostavlja dodatak za finu obradu (U/2) po X-osi i W po Z-osi.

Ovaj ciklus se takodje može koristiti sa finim prolazom zadavanjem ciklusa G70.

Kod ciklusa G73 ne moramo voditi računa o monotonosti konture kao kod ciklusa G71 i G72.

PRIMER PROGRAMA KONTURNOG STRUGANJA PRIPREMKA CIKLUSOM G73

G74 – Aksijalno urezivanje `ljebova

G74 F0.15 D1. X50. Z20. I5. K5. U0.5 W0.2

F – korak (mm/o);

D – sigurnosno odstojanje pri povratku na startnu ravan svakog prolaza(pozitivan broj) (mm);

X – apsolutna vrednost poslednjeg prolaza po X-osi (pre~nik) (mm);

Z – apsolutna vrednost dubine struganja po Z-osi (mm);

I – inkrementalna vrednost izme|u dva susedna prolaza po X-osi(polupre~nik) (pozitivan broj) (mm);

K – dubina jednog prolaza po Z-osi (mm) (inkrementalno);

U – inkrementalna vrednost rastojanja do poslednjeg zahvata alata(odbijaju}i vrednost D) (pre~nik) (mm);

W – inkrementalna, ukupna dubina struganja po Z-osi (mm);

Ciklus G74 moè biti primenjeno za aksijalnu obradu `ljebova, struganje sa lomljenjem strugotine ili za duboko bu{enje.

Setingom 22 moèmo odrediti vrednost izvla~enja alata brzimhodom pre novog zahvata u istom pravcu.

NapomenaNapomena:: u jednom bloku G75 pisati ilikoordinate X i Z ili veli~ine U i W. NapomenaNapomena:: za zatvorene žljebove (kao u primeru desno) D mora biti jednako 0!

PRIMER PROGRAMA UREZIVANJA AKSIJALNOG ŽLJEBA

G75 – Radijalno urezivanje `ljebova (spolja{nje i unutra{nje)

G75 F0.15 D1. X50. Z20. I5. K5. U0.5 W0.2

F – korak (mm/o);

D – sigurnosno odstojanje pri povratku na startnu ravan svakogprolaza (pozitivan broj) (mm);

X – apsolutna vrednost dubine struganja po X-osi (pre~nik) (mm);

Z – apsolutna vrednost poslednjeg prolaza po Z-osi (mm);

I – dubina jednog prolaza po X-osi (mm) (inkrementalno);(polupre~nik) (mm);

K – inkrementalna vrednost izme|u dva susedna prolaza po Z-osi;

U – inkrementalna vrednost rastojanja do poslednjeg zahvata alata;

W – inkrementalna, ukupna veli~ina struganja po Z-osi (mm);Ciklus G75 moè biti primenjeno za radijalnu obradu `ljebovalomljenjem strugotine. Tako|e moè biti dato i struganje bezvra}anja (obrada celom dubinom `ljeba).

Setingom 22 moèmo odrediti vrednost izvla~enja alata brzimhodom pre novog zahvata u istom pravcu.

NapomenaNapomena:: u jednom bloku G75 pisati ili koordinate X i Z ili veli~ine U i W. NapomenaNapomena:: za zatvorene žljebove (kao u

primeru desno) D mora biti jednako 0!

PRIMER PROGRAMA UREZIVANJA RADIJALNOG ŽLJEBA

G76 – Ciklus automatskog rezanja navoja iz n prolaza

G76 F1.5 D0.2 X20. Z-30. K1.5

A – ugao vrha alata (o);

F – korak navoja (mm/o);

D – dubina struganja pri prvom prolazu (mm);

X – apsolutna vrednost unutra{njeg pre~nika navoja (mm);

Z – apsolutna vrednost duìne navoja (mm);

I – inkrementalna veli~ina konusa navoja po X-osi (polupre~nik)(mm) (kodspolja{njih navoja vrednost I uzima negativan predznak);

K – inkrementalna vrednost visine navoja (polupre~nik), defini{e granicu poslednjegprolaza (pozitivna vrednost) (mm);

U – inkrementalna vrednost rastojanja startne ta~ke do unutra{njegpre~nika navoja (mm);

W – inkrementalna, ukupna duìna navoja po Z-osi (mm).

Ciklus G76 moè se koristiti za struganje ravnih i konusnihnavoja.

Optere}enje i tro{enje alata moè biti kontrolisanokori{}enjem P koda. P kod specificira koja strana alata reè i kako će biti rasporedjena sila rezanja (vidi sledeću stranu).

Visina navoja bi}e izra~unata kao vrednost K umanjena za dodatak fine obrade. Setingom 86 defini{emo veli~inu dodatka za finu obradu, a vrednostkoja je uneta po difoltu je 0.

Dubina prvog prolaza definisana je parametrom D koji tako|e odre|uje i broj prolaza uzimaju}i u obzir i visinu navoja K, kao i uzeti metod rezanja. Dubinu struganja poslednjeg prolaza moèmo kontrolisati tako|e i sa setingom 86. Bilo koji metod P da uzmemo, zadnji prolaz nikad ne}e biti manji odvrednosti setinga.

Ugao vrha konusa (plo~ice) A moè biti u rasponu od 0-120 stepeni. Ako se parametar A ne zada u bloku G76, podrazumeva se da je vrednost ugla 0.U principu, kada se radi sa standardnim pločicama za rezanje navoja ne treba pisati ugao A u okviru ciklusa G76.

U koliko se na kraju navoja zahteva izlaz pod uglom, kontrolisa}emo ga setinzima 95 (veli~ina oborene ivice (mm)) i 96 (ugao izlaza). Vrednostikoje se nalaze po difoltu u tim setinzima su 1 za 95 i 45 stepeni za seting 96. Da bi smo startovali efekte izlaza iz navoja, ne moramo programski uključiti ove setinge naredbom M23 jer mašina to radi automatski. Ako hoćemo ravan izlaz, pozivamo gašenje izlaza iz navoja M24.

Setingom 99 reguli{emo minimalnu dubinu prolaza (posle prvog). Vrednost koja se podrazumeva je 0.076 mm, a svaki prolaz ne sme biti manji od vrednosti zadateovim setingom.

P1: jedna rezna ivica, konstantna snaga rezanja – podrazumevanimodel obrade navoja.

P2: dve rezne ivice, konstantna snaga rezanja

P3: jedna rezna ivica, konstantna dubina rezanja

P4: dve rezne ivice, konstantna dubina rezanja

Koja će opcija biti upotrebljena zavisi prvenstveno od tipa materijala koji se obradjuje. Iskustvo u industriji obrade metala ukazuje da najbolje rezultate može dati tip P2, što opet treba uzeti sa rezervom. Najbolje je početi rad sa tipom P1 i posmatrati ponašanje obradnog procesa.

Parametar D predstavlja dubinu prvog prolaza, a svakislede}i se dobija kao relacija D*sqrt(N), gde je N – n-tiprolaz.

Napomena:Napomena: rezanje navoja raditi sa konstantnim brojem obrtaja G97!

Napomena:Napomena: u setingu 232 podešava se podrazumevani tip obrade navoja P. Fabrički podešen je tip P1.

PRIMER PROGRAMA UREZIVANJA NAVOJA CIKLUSOM G76

ZATVORENI CIKLUSI

Zatvoreni ciklusi predstavljaju ciklus sa ograni~enom operacijom po Z-osi. Funkcija ovih ciklusa ogleda se samo u ravni G18 (X-Z ravan). Ciklusima se nazivaju složene operacije koje se sastoje iz niza elementarnih kretanja brzim i radnim hodovima, namenjenih odre|enoj tehnolo{kojobradi. Drugim re~ima, ciklusi se sastoje od vi{e pojedina~nih radnji koje se u~estano ponavljaju na isti ili sli~an na~in {to se daje potrebnimparametrima. Velika su pomo} kod programiranja jer se izbegava nepotrebno pisanje funkcija i koordinata koje se stalno ponavljaju, naro~ito priobradi vi{e istih elemenata. Svi zatvoreni ciklusi dopu{taju ponavljanje operacije na drugom mestu zadavanjem druge startne pozicije po X koordinati (samo ravan G18), dok Z koordinata ostaje ista i bez ponavljanja kompletnog pisanja ciklusa.

G80 – Poni{tavanje zatvorenih ciklusa

Ovo je modalna funkcija. Poni{tava sve zatvorene cikluse i traje sve dok ne aktiviramo neki od njih. Tako|e, ciklusi se mogu poni{titi i sa G0 i G1.

Funkcija G80 gasi cikluse, kao i programiranje naredbi G0 ili G1. Jednom dat ciklus moè se ponavljati u bilo kojojnaknadno datoj ta~ki u ravni XZ, bez ponovnog pisanjaciklusa.

Imamo pet osnovnih operacija implementiranih u svakiciklus:

1. Pozicioniranje po X osi;

2. Brzi hod do sigurnosne ravni (R-ravan);

3. Operacija obrade;

4. Operacija na dnu rupe;

5. Povratak na sigurnosnu ravan (R-ravan)

G81 – Ciklus bu{enja

PARAMETRI CIKLUSA G81

F – korak (mm/o);R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm);W – inkrementalna vrednost dubine bu{enja (mm);X – pozicija centra rupe po X-osi (opciono) (mm);Z – apsolutna vrednost dubine bušenja (mm).

G81 je modalna funkcija.

Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osiizazva}e ponavljanje ciklusa.

G82 – Ciklus bu{enja sa zadràvanjem


F – korak (mm/o);P – vreme ~ekanja na dnu rupe (s);R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm);W – inkrementalna vrednost dubine bu{enja (mm);X – pozicija centra rupe po X-osi (opciono) (mm);Z – apsolutna vrednost dubine bušenja (mm).



S

S

PRIMER PROGRAMA OBRADE BUŠENJA CIKLUSOM G81

PRIMER PROGRAMA OBRADE BUŠENJA SA ČEKANJEM CIKLUSOM G82

G83 – Ciklus dubokog bu{enja sa izvlačenjem strugotine


I – veli~ina prvog radnog hoda (mm); J – veli~ina kojom se umanjuju naredni prolazi (mm); K – minimalna dubina prolaza (mm); P – ~ekanje na dnu rupe (s); Q – dubina prolaza-inkrementalno (mm); R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm); X – pozicija centra rupe po X-osi (opciono) (mm);Z – apsolutna vrednost dubine bušenja (mm); W – inkrementalna vrednost dubine bu{enja (mm);F – korak (mm/o).

Ako se zadaju vrednosti I, J i K ima}emo sledeći način rada ciklusa. Prvi prolaz uze}e vrednost I, svaki slede}i umanji}e se za vrednost J, a minimalni prolaz }e biti vrednost K. Kada se želi bušenje uvek istom dubinom po prolazu, dovoljno je od parametara dati samo Q. Kada se zadaveli~ina P, alat }e na kraju poslednjeg prolaza sa~ekati dato vreme u sekundama pre povratka na startnu poziciju.



S

Seting 22 predstavlja vrednost rastojanja do predhodno izbušenog nivoa po Z-osi do koje alat ide brzim hodom u povratku i nastavlja radnim(inkrementalna vrednost u mm).

Seting 52 menja na~in rada funkcije G83 pri povratku na R ravan. On predstavlja dodatnu ravan koja moè da se defini{e kao granica za bezbednoizbacivanje strugotine iz rupe – ravan je definisana kao SETING 52 + ravan R. U koliko je seting 52 definisan (različit od nule), alat }e se pri vra}anju iz zahvata rukovoditi njime i to tako {to }e veli~ina do koje se alat izvla~iiz rupe biti jednaka poziciji R + seting52 (vidi sliku).

PRIMER PROGRAMA OBRADE DUBOKOG BUŠENJA SA IZVLAČENJEM STRUGOTINE CIKLUSOM G83

SA DUBINOM BUŠENJA Q

SA DUBINOM BUŠENJA DATIM KROZ PARAMETRE I,

J, K

G84 – Ciklus urezivanja navoja – desni navoj


F – korak navoja (mm/o);R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm);W – inkrementalna vrednost dubine navoja (mm);X – pozicija centra rupe po X-osi (opciono) (mm);Z – apsolutna pozicija dubine navoja po Z-osi (mm).



Nije potrebno startovati vreteno (CW) pre ciklusa, upravljački sistem to radi automatski.

G85 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa povratnim radnim hodom


F – korak (mm/o);R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm);U – inkrementalna vrednost kretanja po X-osi (mm); W – inkrementalna vrednost dubine obrade (mm); X – apsolutna vrednost kretanja po X-osi (mm);Z – apsolutna vrednost dubine obrade po Z-osi(mm)



PRIMER PROGRAMA UREZIVANJA NAVOJA CIKLUSOM G84

PRIMER PROGRAMA RAZBUŠIVANJA SA POVRATNIM HODOM CIKLUSOM G85

G86 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa zaustavljanjem vretena na dnu rupe

G87 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ru~nim povratkom


F – korak (mm/o);R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm);U – inkrementalna vrednost kretanja po X-osi (mm); W – inkrementalna vrednost dubine obrade (mm);X – apsolutna vrednost kretanja po X-osi (mm);Z – apsolutna vrednost dubine obrade po Z-osi(mm)




F – korak (mm/o);R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm);U – inkrementalna vrednost kretanja po X-osi (mm); W – inkrementalna vrednost dubine obrade (mm);X – apsolutna vrednost kretanja po X-osi (mm);Z – apsolutna vrednost dubine obrade po Z-osi(mm)


Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osiizazva}e ponavljanje ciklusa. Posle ru~nog povratka, pritisnuti ‘CYCLE START’ za nastavakprograma.

PRIMER PROGRAMA RAZBUŠIVANJA (RAZVRTANJA) CIKLUSOM G86


G88 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ~ekanjem na dnu rupe i ru~nim povratkom

G89 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ~ekanjem na dnu rupe


F – korak (mm/o);R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm);P – vreme ~ekanja (s);U – inkrementalna vrednost kretanja po X-osi (mm); W – inkrementalna vrednost dubine obrade (mm);X – apsolutna vrednost kretanja po X-osi (mm);Z – apsolutna vrednost dubine obrade po Z-osi(mm)

G88 je modalna funkcija.Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osiizazva}e ponavljanje ciklusa. Posle ru~nog povratka, pritisnuti‘CYCLE START’ za nastavak programa.


F – korak (mm/o);R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm);P – vreme ~ekanja (s);U – inkrementalna vrednost kretanja po X-osi (mm); W – inkrementalna vrednost dubine obrade (mm);X – apsolutna vrednost kretanja po X-osi (mm);Z – apsolutna vrednost dubine obrade po Z-osi(mm)





G184 – Ciklus urezivanja navoja – levi navoj

G90 – Ciklus uzdu`nog struganja (spolja{nje i unutra{nje)


F – korak (mm/o);I – rastojanje i pravac konusa po X-osi (radijus) (mm);U – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po X-osi (pre~nik) (mm);W – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po Z-osi (mm); X – apsolutna koordinata cilja (T) po X-osi (mm);Z – apsolutna koordinata cilja (T) po Z-osi (mm).


F – korak navoja (mm/o);R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm);W – inkrementalna vrednost dubine navoja (mm);X – pozicija centra rupe po X-osi (opciono) (mm);Z – apsolutna pozicija dubine navoja po Z-osi (mm).



Nije potrebno startovati vreteno (CCW) pre ciklusa, upravljački sistem to radi automatski.

G90 je modalna funkcija. Moè se koristiti za jednostavno struganje.

Programirati se moè u bilo koja 4 kvadranta XZ ravni variraju}iparametre U, W, X i Z. Konusmoè biti pozitivan i negativan.

G92 – Ciklus rezanja navoja


F – korak navoja (mm/o);I – rastojanje i pravac konusa po X-osi (polupre~nik) (opciono) (mm);U – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po X-osi (pre~nik) (opciono) (mm); W – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po Z-osi (opciono) (mm);X – apsolutna koordinata cilja (T) po X-osi (mm);Z – apsolutna koordinata cilja (T) po Z-osi (mm).

G92 je modalna funkcija. Moè se koristiti za jednostavno struganje. Budu}i da je modalna funkcija, mogu}e je raditi vi{e prolaza daju}isukcesivno X koordinate prolaza. Ciklus moè biti dat sa 3 parametra: X, Z i F. Za definisanje konusa dajemo I koje se ra~una od cilja (T), tj. X-koordinate. Videti sliku iz ciklusa G90.Na kraju navoja, automatski se izvodi izlaz navoja pod 45 stepeni (po difoltu) pre dostizanja cilja (T). Veli~ina ugla izlazanavoja moè se regulisati setinzima 95 i 96 i funkcijama M23 (upali) i M24 (ugasi).Da bi se obradio neki navoj ovom f-jom, moramo dati svaki prolaz (dubinu prolaza) po X-osi zasebno, ne ponavljajući ciklus G92 (jer je modalna f-ja).

PRIMER PROGRAMA STRUGANJA CIKLUSOM G90

Budu}i da je modalna funkcija, mogu}e je raditi vi{e prolazadaju}i sukcesivno X i Z koordinateprolaza (struganje iz punog). Ciklus moè biti dat sa 3 parametra: X, Z i F. Za definisanjekonusa zadajemo I.

G94 – Ciklus radijalnog struganja


F – korak (mm/o); K – rastojanje i pravac konusa po Z-osi (opciono)(mm); U – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po X-osi (pre~nik) (opciono) (mm); W – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po Z-osi (opciono) (mm); X – apsolutna koordinata cilja (T) po X-osi (mm); Z – apsolutna koordinata cilja (T) po Z-osi (mm).

G94 je modalna funkcija. Moè se koristiti za jednostavno struganje. Budu}i da je modalna, mogu}e je raditi vi{e prolaza daju}isukcesivno Z i X koordinate prolaza (struganje iz punog). Ciklusmoè biti dat sa 3 parametra: X, Z i F. Za definisanje konusa dajemoK koje se ra~una od cilja (T), tj. Z-koordinate.

Programirati se moè u bilo koja 4 kvadranta XZ ravni variraju}iparametre U, W, X i Z.

Konus moè biti pozitivan i negativan.

PRIMER PROGRAMA STRUGANJA CIKLUSOM G94

G96 – Konstantna brzina rezanja

Funkcija G96 je modalna, {to zna~i da vaì do poni{tavanja sa naredbom G97. Brzina rezanja se daje u m/min. Broj obrtaja vretena se automatskireguli{e u zavisnosti od trenutnog pre~nika obrade prema relaciji S=1000V / πD. Treba je primenjivati svuda gde dolazi do promene prečnika u toku obrade kako bi se zadržao konstantan kvalitet obradjene površine. Takodje treba biti obazriv kako kod pojedinih operacija tako i kod pojedinih ciklusa gde se NE SME raditi sa konstantnom brzinom rezanja G96!

G97 – Konstantan broj obrtaja

Funkcija G97 je modalna, {to zna~i da vaì do poni{tavanja sa naredbom G96. Broj obrtaja vretena se daje u o/min. Broj obrtaja vretena jekonstantan tokom cele obrade. Ova funkcija je automatski aktivna po uklju~ivanju ma{ine ili resetovanju.

G98 – Brzina pomo}nog kretanja (korak) u mm/min

Naredba G98 je modalna funkcija i menja se funkcijom G99. Odre|uje kako se interpretira brzina pomo}nog kretanja. Veli~ina F je u inch/min kadaje seting 9 setovan na INCH, a mm/min kada je setovan na METRIC.

G99 – Brzina pomo}nog kretanja (korak) u mm/o

Naredba G99 je modalna funkcija i menja se funkcijom G98. Odre|uje kako se interpretira brzina pomo}nog kretanja. Veli~ina F je u inch/o kada jeseting 9 setovan na INCH, a mm/o kada je setovan na METRIC. Ova funkcija je automatski aktivna po uklju~ivanju ma{ine ili resetovanju.

G110 -129 – Koordinatni sistemi (nulte ta~ke)

Ove funkcije predstavljaju dodatne korisni~ke koordinatne sisteme takodje sme{tene u memoriji ma{ine (OFFSET). Imaju istu ulogu kao i nulte ta~ke G54-G59.

G154 – Koordinatni sistemi P1-P99

Ova funkcija obezbe|uje 99 dodatnih nultih ta~aka. G154 sa parametrom P od 1-99 aktivira dodatne koordinatne sisteme. Na primer, G154 P10 aktivirat će nultu ta~ku br. 10 iz liste dodatnih nultih ta~aka.

G100 – Ga{enje preslikavanja oko ose

Funkcija G100 vr{i poni{tavanje naredbe G101.

G101 – Preslikavanje oko ose

X – komanda za X-osu;

Z – komanda za Z-osu.

Programiranje slike u ogledalu oko neke ose moè biti individualno oko X i/ili Z ose. Ova funkcija nijemodalna. Na dnu ekrana biće vidljiva indikacija koja je od osa preslikana. Ovaj G-kod moè bitikori{}en u bloku bez ostalih G-kodova i ne}e uzrokovati bilo kakvo kretanje.

G102 – Programiranje izlaza na RS-232

X – komanda za X-osu;

Z – komanda za Z-osu.

Programiranje izlaza na RS-232 port omogu}uje nam da trenutne radne koordinate svih osa prebacimo naneki eksterni ure|aj preko RS-232 porta. Ova naredba nije modalna i ima efekta samo u bloku u kojemje programirana. G102 moè biti kori{}ena u bloku bez ostalih G-kodova i ne}e uzrokovati bilo kakvokretanje.

Jedna kompletna linija teksta bi}e poslata na prvi port. Svaka osa koja bude izlistana na RS-232 port ima}e isti format kao vrednosti(koordinate) prikazane u programu.

Setingom 41 moèmo uticati na preglednost podataka. Ako je seting aktivan (ON), izme|u svake adrese bi}e praznina. U suprotnom, svakiznak }e biti odmah do predhodnog. Setingom 25 kontroli{emo znak EOB (;) izmedjublokova.

G103 – Limitiranje blokova ~itanih unapred

P = 0-15 – max. broj blokova ~itanih unapred

G103 [P…]

Funkcija G103 se koristi za ograni~avanje blokova koje upravlja~ka jedinica ~ita i priprema unapred za izvr{avanje, a za vreme dok se izvr{ava teku}i blok naredbi. G103 nije modalna funkcija. Kada je programirano G103 P0, limitiranje blokova se isklju~uje (isto tako i ako samo zadamo G103). Ako se zada G103 Pn, tada }e upravljanjemanipulisati sa n blokova ~itanih unapred. Kompenzacija alata, G41 ili G42, ne moè biti aktivna pod dejstvomG103.

Mogu se tako|e konvertovati celi programi kada èlimo da nam ose promene smerove. Setinzi 45 i 47 sluè za ru~no davanje slike u ogledalu oko odabrane ose.

G187 – Kontrola ta~nosti obrade (zaobljavanja) uglova

Funkcija G187 nije modalna. Reguli{e sa kojom ta~nosti će biti obradjen ugao saglasnoodabranoj toleranciji. Format zapisa G187 je sledeći:

G187 Exxxx, gde je parametar E – maksimalna vrednost zaobljavanja ugla.

Seting 85 predstavlja parametar E, a sa tim setingom mašina radi sve vreme obrade dokle god neaktiviramo funkciju G187 sa nekom drugom vrednošću za E.

Naredba G187 Exxxx se vraća na vrednost setinga zadavanjem samo naredbe G187, ili resetovanjem programa, f-jama M30, M02, kao i pritiskom na E-STOP.

G200 – Izmena alata u toku brzog hoda

Funkcija G200 nije modalna.Služi da bi se uštedelo vreme izmedju odlaska jednog alata za izmenu, same izmene i povratka novog alata do komada.

Na primer: G200 T0202 U100. W200. X102. Z2. – tekući alat će se za vreme brzog hoda u tačku udaljenu od predhodne za 100 mm po X-osi i 200 po Z-osi, zameniti sa alatom broj 2 koji sada postaje aktivan i koji se takodje u brzom hodu vraća u tačku datu koordinatama X102. i Z2., čime postaje spreman da u narednom bloku vrši obradu komada.

U – inkrementalno kretanje po X-osi u poziciju za izmenu alata (mm); W – inkrementalno kretanje po Z-osi u poziciju za izmenu alata (mm); X – krajnja pozicija po X-osi pri povratku na komad (mm);Z – krajnja pozicija po Z-osi pri povratku na komad (mm);T – broj alata koji se menja.

SPISAK M SPISAK M -- FUNKCIJAFUNKCIJAFunkcija Zna~enje

M0 Program stop M1 Opcioni program stopM2 Kraj programaM3 Vreteno napredM4 Vreteno nazadM5 Vreteno stop M8 Rashladno sredstvo uklju~enoM9 Rashladno sredstvo isklju~enoM10 Stezanje paknova na hidrauličnoj steznoj glaviM11 Otpu{tanje paknova na hidrauličnoj steznoj glaviM17 Obrtanje magacina alata uvek u napredM18 Obrtanje magacina alata uvek u suprotnom smeruM19 Orijentacija vretena (opcija)M23 Izlaz navoja uklju~enM24 Izlaz navoja isklju~enM30 Kraj programa sa povratkom na po~etakM31 Izbaciva~ strugotine napredM33 Izbaciva~ strugotine stopM36 Prihvata~ delova – gore (opcija)M37 Prihvata~ delova – dole (opcija)M41 Stepen prenosa – niìM42 Stepen prenosa – vi{iM43 Otklju~avanje magacina alata (samo za servis)M44 Zaklju~avanje magacina alata (samo za srevis)M76 Ga{enje displejaM77 Aktiviranje displejaM88 Uklju~ivanje hla|enja visokim pritiskomM89 Isklju~ivanje hla|enja visokim pritiskomM97 Pozivanje lokalnog podprogramaM98 Pozivanje posebnog podprogramaM99 Povratak iz podprograma ili petlje

OPIS M OPIS M -- FUNKCIJAFUNKCIJA

M8 – Rashladno sredstvo uklju~eno

M0 – Program stop

M0 funkcija se koristi za zaustavljanje programa. Zaustavlja obrtanje vretena, hla|enje i interpolaciju blokova koji se pripremaju unapred(G103). Sa ponovnim startovanjem tastera “Cycle start” program se nastavlja od narednog bloka.

M1 – Opcioni program stop

M1 funkcija se koristi za zaustavljanje programa. Potpuno je ista kao i M0 osim {to je potrebno aktivirati dugme sa kontrolnog panela“Optional stop”, tako da kada ma{ina nai|e na M1 u programu – staje. Sa ponovnim startovanjem tastera “Cycle start”, program se nastavlja odnarednog bloka.

M2 – Kraj programa

M2 se koristi za zaustavljanje programa – KRAJ PROGRAMA. Program se mora resetovati, ina~e se kursor ne}e vratiti na njegov po~etak. U principu, bolje je koristiti naredbu M30 iz razloga što pored restartovanja programa, resetuje i pojedine G funkcije kao i pojedine korekture.

M3 – Vreteno napred

M3 sluì za davanje smera obrtanja glavnog vretena. Svi alati desne orijentacije funkcionišu sa ovim smerom obrtanja.

M4 – Vreteno nazad

M4 sluì za davanje smera obrtanja glavnog vretena. Smer obrtanja je suprotan i koristi se za alate leve orijentacije.

M5 – Vreteno stop

M5 sluì za zaustavljanje glavnog vretena. Blok se odlaè dok je br. obrtaja ispod 10 o/min.

Pomo}nom funkcijom M8 startujemo rashladno sredstvo. Zadaje se pre po~etka radnog hoda.

M9 – Rashladno sredstvo isklju~eno

Pomo}nom funkcijom M9 gasimo rashladno sredstvo. Zadaje se neposredno posle poslednjeg radnog hoda.

M10 – Stezanje paknova

Pomo}nom funkcijom M10 steèmo paknove.

M11 – Otpu{tanje paknova

Pomo}nom funkcijom M11 otpu{tamo paknove. U koliko se vreteno okreće, zaustaviće se neposredno pre izvršavanja otpuštanja.

M14 – Zaklju~avanje (stezanje) glavnog vretena

Ovom M funkcijom zaključavamo (ukrućujemo) glavno vreteno u datom poloàju. Ima ulogu, izmedju ostalog, kod obrade sa pogonjenim alatima i C-osom.

M15 – Otpu{tanje glavnog vretena

Ovom M funkcijom otpu{tamo (otključavamo) glavno vreteno.

M17 – Obrtanje magacina alata uvek u napred

Ovo je modalna pomo}na funkcija koja daje naredbu da se revolver glava uvek obr}e u jednom smeru pri izmeni alata. Smer obrtanja je u napred, od alata broj 1. Ako se ova funkcija ne zadaje, obrtanje se izvodi saglasno setingu 97 koji moè biti pode{en na najkra}e obrtanje do odre|enog alata ili uvek u jednom smeru (ili drugom).

M18 – Obrtanje magacina alata uvek u suprotnom smeru

Ovo je modalna pomo}na funkcija koja daje naredbu da se revolver glava uvek obr}e u jednom smeru pri izmeni alata. Smer obrtanja je u suprotan i ide od poslednjeg alata. Ako se ova funkcija ne zadaje, obrtanje se izvodi saglasno setingu 97 koji moè biti pode{en na najkra}eobrtanje do odre|enog alata ili uvek u jednom smeru (ili drugom).

N1 T0101 M17

N1 T1010 M18

M19 – Orijentacija glavnog vretena

M23 – Izlaz navoja uklju~en

Komanda M23 nalaè upravljačkoj jedinici izvr{avanje izlaza (oborene ivice) kraja navoja kod ciklusa G76 ili G92. Ovo je modalna funkcija. Setinzima 95 i 96 odre|ujemo veli~inu i ugao oborene ivice.

M24 – Izlaz navoja isklju~en

Komanda M24 nalaè mašini izvr{avanje ravnog izlaza (bez oborene ivice) kraja navoja kod ciklusa G76 ili G92. Ovo je modalna funkcija. M24 se moè poni{titi aktiviranjem M23, resetovanjem programa ili gašenjem ma{ine.

M30 – Kraj programa sa povratkom na po~etak

M31 – Izbaciva~ strugotine napred

Startovanje motora izbaciva~a strugotine u smeru za izbacivanje. Konvejer ne}e startovati ako su vrata ma{ine otvorena. To se moè regulisatisetovanjem bita 17 parametra 209. Vremensko aktiviranje izbacivača mogu}eje setinzima 114 i 115 – uključuje se na svakih, na pr. 15 min. i radi neprekidno, na pr. 15 min do isključenja.

M33 – Izbaciva~ strugotine stop

Zaustavlja kretanje izbacivača strugotine.

Funkcija M19 se koristi za orijentaciju glavnog vretena u fiksnu poziciju. Vrednost P moè biti data kada èlimo da vreteno bude orijentisanona neki (ceo) ugao u stepenima. Na primer M19 P180. Parametrom R moèmo davati decimalne vrednosti uglova (do 4 decimale). Ostvaren }e biti onaj ugao koji dozvoljava servo sistem (merni sistem) svojom rezolucijom. Na primer M19 R132.6534

Koristi se za zaustavljanje programa. Zaustavlja vreteno, sva kretanja i gasi hla|enje. Kursor se vra}a na po~etak programa koji je spreman zaponovno startovanje. M30 poni{tava i korekturu duìne alata.

M36 – Prihvata~ delova – gore (pozicija za hvatanje komada)

Aktiviranje hvata~a odsečenih gotovih komada u položaj za prihvat.

M37 – Prihvata~ delova – dole

Deaktiviranje hvata~a gotovih komada. U ovom položaju komad se sklanja sa hvatača.

M41 – Stepen prenosa – niì

M42 – Stepen prenosa – vi{i

M43 – Otklju~avanje magacina alata

Samo za servis.

M44 – Zaklju~avanje magacina alata

Samo za servis.

M76 – Ga{enje displeja

Koristi se za ga{enje prikaza na ekranu mašine.

M77 – Aktiviranje displeja

Koristi se za aktiviranje prikaza na ekranu. Funkcioni{e samo u slu~aju kada je aktivan kod M76.

Koristi se za odabir nièg stepena prenosa kod glavnog kretanja. Vreteno staje kada se menja oblast brzina. Funkcioni{e samo u slu~aju kada jema{ina sa zup~astim prenosom – SAMO ZA STARE TIPOVE MAŠINA!!!

Koristi se za odabir vi{eg stepena prenosa kod glavnog kretanja. Vreteno staje kada se menja oblast brzina. Funkcioni{e samo u slu~aju kada jema{ina sa zup~astim prenosom – SAMO ZA STARE TIPOVE MAŠINA!!!

M97 – Pozivanje lokalnog podprograma

M98 – Pozivanje posebnog podprograma

Ova funkcija se koristi za pozivanje posebnog podprograma, nezavisnog u memoriji ma{ine. Parametrom Pnnnn nazna~avamo broj programakoji se poziva iz memorije i mora biti u istom bloku sa M98. Podprogram pod brojem Onnnn, mora tako|e biti ve} une{en u memorijuma{ine i mora se zavr{avati kodom M99 radi povratka u glavni program po njegovom izvr{enju.

Parametar L moè biti stavljen u bloku sa M98 kako bi nazna~ili broj ponavljanja petlje pre nego {to se pre|e u slede}i blok.

O0001 (broj glavnog programa) ..... (program) M98 P100 L4 (pozivanje podprograma, broj podprograma je 100, ponavljanje istog 4 puta) ...... (nastavak glavnog podprograma)M30 (kraj glavnog programa)

O0100 (broj podprograma u memoriji ma{ine) . . . . . (izvr{avanje podprograma) M99 (povratak u glavni program O0001)

M97 se koristi za pozivanje lokalne subrutine koja je sme{tena pod rednim brojem Nnnnnn u istom programu iz koje se i poziva (obaveznoiza M30). Sa Pnnnnn prelazi se na liniju Nnnnnn glavnog programa koja je po~etak subrutine. Koristi se za jednostavne operacije koje nezahtevaju komplikovane i glomazne programe.

Sa L moèmo zadati broj ponovnih pozivanja subrutine.

Kodom M99 moramo nazna~iti povratak iz podprograma.

M99 – Povratak iz podprograma ili petlje

Ovom pomo}nom funkcijom se vra}amo u glavni program iz podprograma ili makroa. Ako sa M99 damo parametar Pnnnn, ne}emo imatipovratak u glavni program na prvi slede}i blok ve} na liniju Nnnnn specificiranu u parametru P.

O0001 (glavni program) ……... N70 M98 P2 N71 M99 P100 ………N100 (nastavak sa ove linije) ………M30

O0002 (podprogram) M99

PRIMER BUŠENJA SA LOMLJENJEM STRUGOTINE URADJENOG PREKO LOKALNOG PODPROGRAMA M97 I

BROJA PONAVLJANJA L

PRIMERI PROGRAMIRANJA

1.1.

% O00001 (LINEARNA I KRUZNA INTERPOLACIJA) N10 T0101 (ALAT ZA SPOLJASNJU OBRADU) N20 G54 N30 G50 S3500N40 G97 S500 M03 N50 G00 X100. Z10. M08 N55 G96 S170 N60 G00 G42 X16. Z4. N70 G01 Z2. F0.3 N80 G01 X32. Z-6. F0.15 N90 G01 Z-28.

N100 G01 X40. Z-32 N110 G01 X70.

N120 G01 X76. Z-40.24 N130 G01 Z-49.

N140 G02 X82. Z-52. R3. N150 G01 X86.

N160 G03 X90. Z-54. R2. N170 G01 Z-62.

N180 G01 G40 X100. F0.3N190 G00 X200. Z200. M09N200 M30 %

% O00002 (LINEARNA INTERPOLACIJA SA I, K, R, A) N10 T0101 (ALAT ZA SPOLJASNJU OBRADU) N20 G54 N30 G50 S3500N40 G97 S500 M03 N50 G00 X100. Z10. M08 N55 G96 S170N60 G00 G42 X16. Z4. N70 G01 Z2. F0.3 N80 G01 X32. Z-6. F0.15 N90 G01 Z-32. I4. N100 G01 X70.N110 G01 X76. A-20.N120 G01 Z-52. R3. N130 G01 X90. R-2. N140 G01 Z-62.

N150 G01 G40 X100. F0.3 N160 G00 X200. Z200. M09 N170 M30

%

2.2.% O00003 (PROGRAMIRANJE INKREMENTALNIM KOORDINATAMA) N10 T0101 (ALAT ZA SPOLJASNJU OBRADU) N20 G54 N30 G50 S3500N40 G97 S500 M03 N50G00 X100. Z10. M08 N55 G96 S170N60 G00 G42 X16. Z4. N70 G01 W-2. F0.3 N80 G01 U16. W-8. F0.15 N90 G01 W-22.N100 G01 U8. W-4. N110 G01 U30.N120 G01 U6. W-8.24N130 G01 W-8.76 N140 G02 X82. Z-52. R3. N150 G01 U4.N160 G03 X90. Z-54. R2.N170 G01 W-8.N180 G01 G40 X100. F0.3N190 G00 U55. W262. M09N200 M30 %

3.3.%O00004 (REZANJE NAVOJA FUNKCIJOM G32) N10 T0202 (ALAT ZA REZANJE NAVOJA) N20 G54 N30 G97 S400 M03 N40 G00 X100. Z10. M08 N50 G00 X19.6 Z5. (PRVA DUBINA ZA PRVI PROLAZ) N60 G32 Z-20. F1.5 N70 X30. Z-40. N80 Z-60. N90 G00 X40. N100 G00 Z5. N110 G00 X19.2 (NOVA DUBINA ZA DRUGI PROLAZ) (PONOVO PISATI G32 SA ISTOM PUTANJOM...) (...I TAKO PONAVLJATI DO UNUTRASNJEG...)(...PRECNIKA NAVOJA) (..........)N290 G00 X40.N300 G00 X200. Z200. M09 N310 M30 %

4.4.%O00005 (CIKLUS FINOG STRUGANJA G70)N10 T0303 (ALAT ZA FINU OBRADU) N20 G54 N30 G50 S3900 N40 G97 S500 M03 N50 G00 X92. Z3. M08 N60 G96 S170 N70 G70 P80 Q180 F0.12 N80 G00 G42 X14. N90 G01 X32. Z-6. N100 G01 Z-32. I4. N110 G01 X70. N120 G01 X76. A-20. N130 G01 Z-49. N140 G02 X82. Z-52. R3. N150 G01 X86. N160 G03 X90. Z-54. R2. N170 G01 Z-62. N180 G01 G40 X92. N190 G00 X200. Z200. M09 N200 M30 %

5.5.

%O00006 (CIKLUS STRUGANJA NAVOJA G76)N10 T0404 (ALAT ZA STRUGANJE NAVOJA) N20 G54N30 G97 S800 M03N40 G00 X20. Z5. M08 N50 G76 P2 X17. Z-20. D0.2 K1.5 F1.5 (IZLAZ NAVOJA, AKO SE NISTA DRUGO NE ZADA,…) (…RUKOVODICE CE SETINZIMA 95 I 96)N60 G00 X200. Z200. M09 N70 M30 %

Rezanje navoja ciklusom G76

6.6. %O00007 (CIKLUS UZDUZNOG SPOLJASNJEG STRUGANJA G90)N10 T0505 (ALAT ZA SPOLJASNJU OBRADU) N20 G54 N30 G50 S3900 N40 G97 S500 M03 N50 G00 X110. Z5. M08 N60 G96 S200N70 G01 G42 X102. Z3. F0.5N80 G90 X94. Z-49.7 F0.2 N90 X88. N100 X82. N110 X76.N120 X70.N130 X64.N140 X58.N150 X52.N160 X50. Z-50. F0.15N170 G00 G40 X110. Z5. N180 G00 X200. Z200. M09 N190 M30 %

%O00008 (CIKLUS RADIJALNOG SPOLJASNJEG STRUGANJA G94) N10 T0505 (ALAT ZA SPOLJASNJU OBRADU) N20 G54 N30 G50 S3900 N40 G97 S500 M03 N50 G00 X110. Z5. M08 N60 G96 S200 N70 G01 G41 X102. Z1. F0.5 N80 G94 X51. Z-2.5 F0.2 N90 Z-5. N100 Z-7.5 N110 Z-10. N120 Z-12.5 N130 Z-15. N140 Z-17. N150 Z-19. N160 X50. Z-20. F0.15 N170 G00 G40 X110. Z5. N180 G00 X200. Z200. M09 N190 M30 %

7.7.

8.8.

Rezanje navoja ciklusom G92

%O00009 (REZANJE NAVOJA CIKLUSOM G92) N10 T0606 (ALAT ZA REZANJE NAVOJA) N20 G54 N30 G97 S700 M03 N40 G00 X110. Z5. M08 N50 G00 X35. N60 G92 X19.6 Z-20. I-4. F1.5 N70 X19.2 N80 X18.8 N90 X18.4 N100 X18. N110 X17.6 N120 X17.3 N130 X17. N140 G00 X200. Z200. M09 N150 M30 %

9.9.%O00010 (CIKLUS AKSIJALNOG STRUGANJA G71-TIP I)N10 T0707 (BURGIJA SA PLOCICAMA D40) N20 G54 N30 G97 S800 M03 N40 G00 X100. Z50. M08N50 G82 X0 Z-130. R2. P3. F0.13N60 G80N70 G00 X200. Z200. M09N80 T0808 (ALAT ZA UNUTRASNJU GRUBU OBRADU) N90 G97 S500 M03N100 G00 X50. Z5. M08N110 G96 S200 N120 G00 X38. Z2.N130 G71 P140 Q230 D2. I-0.8 K0.4 U-0.8 W0.2 F0.2N140 G00 G41 X143.5 N150 G01 X122. Z-42. N160 G01 Z-69.N170 G03 X112. Z-74. R5.N180 G01 X99.N190 G01 X72. Z-94. N200 G01 Z-116.N210 G03 X64. Z-120. R4.N220 G01 X40.N230 G01 G40 X38. N240 G00 X200. Z200. M09 N250 T0909 (ALAT ZA UNUTRASNJU FINU OBRADU) N260 G97 S500 M03 N270 G00 X38. Z2. M08 N280 G96 S230N290 G70 P140 Q230 F0.12N300 G00 X200. Z200. M09N310 M30 %

Ciklus aksijalnog unutrašnjeg struganja iz punogmaterijala G71 – TIP I

10.10. %O00011 (CIKLUS AKSIJALNOG STRUGANJA G71-TIP II) N10 T0101 (ALAT ZA GRUBU OBRADU) N20 G54 N30 G50 S3500 N40 G97 S500 M03 N50 G00 X50. Z5. M08 N60 G96 S170

N70 G00 X159. Z2.5N80 G71 P90

Q190 D1.2 I0.5 K0.3 U0.8 W0.2 F0.18 N90 G00 G42 X43.6 Z2.5 N100 G01 Z0

N110 G03 X69.23 Z-81.08 R50. N120 G02 X60. Z-91.9 R15. N130 G01 Z-100.

N140 G02 X80. Z-114.14 R15. N150 G01 Z-142.

N160 G01 X86. Z-145. N170 G01 X146.

N180 G01 X156. Z-150. N190 G01 G40 X159. Z-151.5 N200 G00 X200. Z200. M09 N210 T0202 (ALAT ZA FINU OBRADU) N220 G54

N230 G50 S3900

N240 G97 S500 M03 N250 G00 X159. Z2. M08 N260 G70 P90 Q190 F0.1 N270 G00 X200. Z200. M09 N280 M30 %Ciklus aksijalnog spoljašnjeg struganja iz punog materijala G71 – TIP II

1111.. %O00012(CIKLUS RADIJALNOG STRUGANJA G72-TIP I) N10 T0303 (ALAT ZA GRUBU OBRADU) N20 G54 N30 G50 S3000 N40 G97 S500 M03 N50 G00 X220. Z5. M08 N60 G96 S150 N70 G01 X213. Z1.5 F0.5N80 G72 P90 Q190 D2. I0.5 K0.4 U0.8 W0.2 F0.2N90 G00 G41 Z-124.5N100 G01 X204. Z-120.N110 G01 X146.4N120 G01 X110. Z-70.N130 G01 Z-50. N140 G02 X70. Z-30. R20. N150 G01 X54. .........

(NASTAVAK)........ N160 G03 X50. Z-28. R2.N170 G01 Z-4. N180 G01 X42. Z0.N190 G01 G40 X39. Z1.5N200 G00 X200. Z200. M09 N210 T0404 (ALAT ZA FINU OBRADU) N220 G54 N230 G50 S3900 N240 G97 S500 M03 N250 G00 X213. Z1.5 M08 N260 G70 P90 Q190 F0.1 N270 G00 X200. Z200. M09 N280 M30 %

Ciklus radijalnog spoljašnjeg struganja izpunog materijala G72 – TIP I

1122..

1133..

%O00013 (CIKLUS KONTURNOG STRUGANJA PRIPREMKA G73) N10 T0505 (ALAT ZA GRUBU OBRADU) N20 G54 N30 G50 S3500N40 G97 S500 M03 N50 G00 X234. Z3. M08 N60 G96 S180

N70 G73 P80 Q180 D5 I10. K14. U0.8 W0.3 F0.22 N80 G00 G42 X40.N90 G01 X50. Z-2. N100 G01 Z-18.N110 G02 X90. Z-38. R20.N120 G01 Z-48. N130 G01 X130.66 Z-59.74N140 G03 X161.64 Z-112.83 R40.N150 G01 X200. Z-168.N160 G01 X226. N170 G01 X230. Z-170. N180 G01 G40 X234. Z-172.N190 G00 X250. Z200. M09 N200 T0606 (ALAT ZA FINU OBRADU)N210 G54 N220 G50 S3900 N230 G97 S500 M03 N240 G00 X234. Z3. M08 N250 G70 P90 Q180 F0.13N260 G00 X250. Z200. M09 N270 M30 %

Ciklus konturnog struganja pripremka G73

Primer podprograma sa ponavljanjem

%O00014 (UREZIVANJE ŽLJEBOVA PREKO PODPROGRAMA) N10 T0707 (ALAT ZA UREZIVANJE ŽLJEBOVA, B=6 mm) N20 G54 N30 G50 S3000N40 G97 S500 M03 N50 G00 X80. Z2. M08 N60 G96 S130

N70 G01 X73. Z-5. F0.5N80 M97 P110 L5

N90 G00 X200. Z200. M09 N100 M30

(PODPROGRAM)N110

G00 W-11. N120 G01 X50. F0.08 N130 G00 X73. N140 G01 W-4. F0.5 N150 G01 X50. F0.11 N160 G00 X73.

N170 M99%

Documents

KURS PROGRAMIRANJA ZA UPRAVLJA^KU JEDINICU HAAS · 2020. 5. 19. · CNC struganje. PROGRAMIRANJE –principi, na~ela-STRUKTURA NU-SISTEMA Numeri~koprogramskoupravljanjema{inamaje