Kvalitativna analiza Standardnih plesova

UNIVERZITET U BEOGRADU

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

Kvalitativna analiza Standardnih plesova

ZAVRŠNI RAD

Osnovne strukovne studije

Kandidat: Mentor: Dragana Labudović Van. prof. dr Sanja Mandarić

Beograd, 2015.

UNIVERZITET U BEOGRADU

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

Kvalitativna analiza Standardnih plesova

ZAVRŠNI RAD

Osnovne strukovne studije

Kandidat: Mentor: van. prof. dr Sanja Mandarić Dragana Labudović _________________________________

2. član: doc. dr Lidija Moskovljević _________________________________

3. član: red. prof. dr Stanimir Stojiljković

_________________________________

Mišljenje o radu: _____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

Beograd, 2015.

REZIME

Tema završnog rada je kvalitativna analiza Standardnih plesova. Rad je napisan pomoću

prikupljanja, razvrstavanja i analiziranja podataka, prevashodno teorijskih, iz dostupne

stručne literature. Cilj rada je sagledavanje nastanka i razvoja Standardnih plesova od

prvobitne forme do takmičarskog nivoa, kao i analiziranje elemenata tehnike Standardnih

plesova i uticaja sportskog plesa na takmičare svih nivoa sa više aspekata. Rad je teorijski i

sastoji se iz dva dela.

U prvom delu opisuje se nastanak i razvoj Standardnih plesova kao dela društvenih plesova.

Od početka nastanka civilizacije, razvoj plesova je pratio razvoj društva i promene u njemu a

XIX i XX vek su najznačajniji periodi za razvoj društvenih plesova koji se izvode u paru i iz

kojih su nastali moderni Standardni i takmičarski plesovi kao najsavršenija forma danas.

Svaki od pet Standardnih plesova ima svoj specifičan put razvoja koji je opisan u radu.

U drugom delu rada, u cilju razumevanja suštine sportskog (takmičarskog) plesa i

sagledavanja razlike u odnosu na društveni (rekreativni) ples, sagledani su svi elementi

specifični za izvođenje Standardnih plesova na sportskim takmičenjima u koje spadaju:

tehnika sportskog plesa, muzička i ritmička interpretacija u sportskom plesu, koreografska

rešenja, motoričke sposobnosti takmičara, prezentacija.

Da bi se zadovoljili svi kriterijumi tehnike izvođenja Standardnih plesova neophodno je da

takmičar u sportskom plesu poseduje visok nivo motoričkih sposobnosti, kako osnovnih tako

i specifičnih, zbog čega je u odeljku takmičarskog plesa obuhvaćena i analiza motoričkih

sposobnosti i njihov recipročan odnos sa sistemom treninga i takmičenjem.

Najosetljiviji deo sportskog plesa je svakako suđenje te je u poslednjem delu objašnjen

sveobuhvatan stav sudija šta je to što treba da se ocenjuje prilikom izvođenja Standardnih

plesova.

Ključne reči: Društveni plesovi, Standardni plesovi, Sportski ples, kvalitativna analiza,

elementi tehnike, pravila suđenja.

SADRŽAJ

1. UVOD 1

2. TEORIJSKI OKVIR RADA 2

2.1. Definisanje osnovnih pojmova 2

2.1.1. Standardni plesovi 2

3. PREDMET, CILJ I ZADACI ISTRAŽIVANJA 4

4. METODE ISTRAŽIVANJA 5

5. KVALITATIVNA ANALIZA STANDARDNIH PLESOVA 6

5.1. Poreklo i razvoj Standardnih plesova 6

5.1.1. Nastanak i razvoj Sporog valcera 7

5.1.2. Nastanak i razvoj Tango plesa 8

5.1.3. Nastanak i razvoj Bečkog valcera 14

5.1.4. Nastanak i razvoj Fokstrota (Sloufoksa) 17

5.1.5. Nastanak i razvoj Kvikstepa 19

5.2. Karakteristike Standardnih plesova kao takmičarske kategorije 21

5.2.1. Elementi tehnike sportskog plesa 21

5.2.2. Specifične karakteristike Standardnih plesova 41

5.2.2.1. Spori valcer 41

5.2.2.2. Tango 42

5.2.2.3. Bečki valcer 44

5.2.2.4. Sloufoks 45

5.2.2.5. Kvikstep 46

5.2.3. Motoričke i funkcionalne sposobnosti takmičara u sportskom plesu 48

5.2.3.1. Snaga i sila 48

5.2.3.2. Izdržljivost 48

5.2.3.3. Brzina 49

5.2.3.4. Koordinacija 49

5.2.3.5. Pokretljivost 50

5.2.4. Sistem takmičenja i vrednovanje u sportskom plesu 50

6. ZAKLJUČAK 54

7. LITERATURA 56

KKVVAALLIITTAATTIIVVNNAA AANNAALLIIZZAA SSTTAANNDDAARRDDNNIIHH PPLLEESSOOVVAA

1

1. UVOD

“Možemo da smatramo svaki dan izgubljenim u kome nismo plesali barem jednom“- Fridrih Niče

“Ples se može odrediti kao oblik muzičkog iskustva koje kroz ritmički određena kretanja i

pokrete doprinosi umetničkom izrazu duhovnih stanja čoveka. U plesu se čovek izražava

svojim telom u pokretu i kretanjima koje prostorno, dinamički i vremenski oblikuje.”

(Kostić, 2001, str. 5)

Ples je nastao zajedno sa čovekom kao deo njegove potrebe da kroz kretanje komunicira

sa spoljnim svetom, zadovolji svoje nagone i izrazi svoje emocije. Prolazeći kroz razne

epohe razvoja čovečanstva ples se menjao, razvijao, usavršavao do forme koju ima

danas.

Zbog značajnih fizioloških, morfoloških, psiholoških i socioloških uticaja na čoveka ples

danas ima široku primenu: u vaspitno-obrazovnim ustanovama kao deo nastavnog

programa fizičkog vaspitanja, u kineziterapiji (terapiji pokretom i kretanjem) kao

profilaktičko sredstvo i sredstvo u konkretnom lečenju, u sportskim aktivnostima kao

osnovno i dopunsko sredstvo u pripremi sportista, u rekreaciji a najveću primenu nalazi

u plesnim klubovima koji neguju ovu umetničko-sportsku disciplinu od rekreativno-

društvenog do vrhunskog takmičarskog nivoa.

Uslovno, plesove danas možemo da podelimo na: narodne plesove, društvene plesove i

umetnički ples (Jocić, 1999, str. 44). Razvojem društvenih plesova, nastalih u starom

veku kao potreba viših slojeva za zabavom i razonodom, kroz tri razvojne faze, nastali su

savremeni društveni plesovi. Sa aspekta parovnih igara, najznačajnije je treće razdoblje

koje obuhvata period XIX i XX veka. Upravo usložnjavanjem plesova nastalih u ovom

periodu i definisanjem internacionalizovanih pravila i tehnika izvođenja “rađaju” se

takmičarski ili sportski plesovi među kojima su Latinoamerički i Standardni plesovi.

Pod pojmom sportski ples se podrazumeva primena plesova u sistemu sportskih

takmičenja pri čemu je ples normiran u smislu posebnih pravila o takmičenjima,

plesovima, kostimima, sudijama i drugim elementima.

U ovom radu će biti opisani Standardni plesovi, njihova evolucija od nastanka do

takmičarske forme i elementi tehnike na osnovu kojih se pravi razlika između

rekreativne (društvene) i takmičarske forme.


2

2. TEORIJSKI OKVIR RADA

“Postoje prečice do radosti, ples je jedna od njih“- Viki Baum

2.1. Definisanje osnovnih pojmova

2.1.1. Standardni plesovi

Standardni plesovi, nekad nazivani i “balskim” (Ballroom) ili “dvoranskim” plesovima,

predstavljaju svet aristokratije, tradicije i strasti. Postoji istorija iza Standardnih plesova

kada govorimo i o takmičarskoj i o rekreativnoj varijanti. Reč “Ball” vodi poreklo od

latinske reči “ballare” što znači “plesati”1. Moderni Standardni plesovi obuhvataju pet

plesnih stilova i oni su: Spori (Engleski) valcer (Slow Waltz), Tango, Bečki valcer (Viennese

Waltz), Sloufoks (Slow Fox) i Kvikstep (Quick Step). Ovi plesovi su poznati u celom svetu i

ne izvode se samo u društvenoj varijanti nego su i takmičarski plesovi.

Standardni plesovi potiču uglavnom sa početka XX veka kada su njihovi utemeljivači sa

zapada otkrili umetnost ovih plesova. Vodeća svetska organizacija “Carsko društvo

učitelja plesa” (The Imperial Society of Teachers of Dancing (ISTD)) je osnovana 1904.

godine. U njoj su bile istaknute ličnosti koje su učestvovale u istraživanju i promociji

modernih Standardnih plesova među kojima je bila Džozefajn Bredli (Josephine Bradley),

“prva Dama” i svetski šampion Standardnih plesova, Dži Kej Anderson (G.K. Anderson)

koji je osmislio “engleski stil”, Lejdi Hemfris (Lady Humphries) koja je pomogla osnivanju

Fakulteta Modernih Standardnih Plesova i Aleks Mur (Alex Moore) koji je doprineo

pisanju knjige “Tehnika Standardnih plesova” (Technique of Ballroom Dancing).

Pokreti i kretanja u Standardnim plesovima su standardizovani i danas plesači treba da

prođu nekoliko nivoa da bi postali poznavaoci Standardnih plesova. Razlog tome je

složenost Standardnih plesova, njihove tehnike izvođenja, tempa, ritma, obrazaca

kretanja za koje je potrebno vreme da se nauče. Iako svaki pojedinačni Standardni ples

ima svoju posebnu estetsku vrednost, oni i dalje imaju mnoga zajednička obeležja što ih,

na neki način, čini sličnima i svrstava u istu grupu plesova, o čemu će kasnije biti reči.

Spori (engleski) valcer2. Spori valcer je jedan od plesova koji spadaju u kategoriju

internacionalnih Standardnih plesova i pleše se u sporom tempu i tročetvrtinskom taktu.

Obično se jedan korak pleše na svaki otkucaj muzike ili tri koraka za jedan takt muzike.

Iako melodija ima spori tempo, Spori valcer može da ima napredne figure koje

obuhvataju i do šest koraka za jedan takt muzike pri čemu mogu da sadrže i različite

vrste okreta. U sportskim plesnim takmičenjima Spori valcer se izvodi kao prvi ples u

kategoriji Standardnih plesova.

1 http://datehookup.com/content-a-history-of-modern-ballroom-dancing.htm, dostupno 24.03.2010. godine.

2 Prvobitno se ovaj ples zvao Spori valcer, zatim su mu promenili ime u Engleski valcer posle standardizovanja

figura od strane engleskih učitelja plesa. Danas su u upotrebi oba naziva, ali kao zvaničan naziv na takmičenjima, koji će biti korišćen i u tekstu, ponovo je u upotrebi Spori valcer.


3

Tango. Tango je Standardni ples dvočetvrtinskog takta koji vodi poreklo iz Argentine.

Danas postoje dva plesna stila, American Style i International Style. Prvi plesni stil je

daleko slobodniji, daje plesačima slobodu i mogućnost korišćenja otvorenog3 držanja

(pored zatvorenog4), kao i različitih kretanja u tom držanju, okretima ispod ruke, a može

da se izvodi i koreografija u kojoj partneri plešu jedan pored drugog (side-by-side).

Međutim, drugi (novi) plesni stil odlikuje brži, “životniji” tempo i sinkopiran ritam i to je

stil koji se izvodi na takmičenjima i to kao drugi ples po redu, posle Sporog valcera. Za

instrumentalnu pratnju Tanga tipičan je sastav: violina, gitara, harmonika ili bandoneon,

klavir i kontrabas.

Bečki valcer. Bečki valcer je druga verzija Standardnog valcera i takođe se pleše u

tročetvrtinskom taktu. On sadrži nekoliko različitih tipova kružnih kretanja koja uključuju

okrete u smeru kazaljke na satu i suprotno kazaljkama na satu. Pri plesanju bečkog

valcera plesači izvode i korake izmene koji ne sadrže okrete. Izvodi se kao treći od pet

Standardnih plesova na takmičenju.

Sloufoks. Sloufoks ili Fokstrot5 je ples četvoročetvrtinskog takta koji je popularizovao

glumac Harry Fox. Fokstrot se izvodio uz muziku koju su svirali veliki bendovi. Posle

izlaska pesme “Rock Around the Clock” u 50-tim godinama prošlog veka, Fokstrot je

postao sinonim za R’n’r muziku. U godinama koje su sledile on se razvio u dve forme:

Slow Foxtrot koji danas označava Fokstrot (Sloufoks) i Quick Foxtrot koji se danas zove

Kvikstep.

Kvikstep. Kvikstep je Standardni ples četvoročetvrtinskog takta sličan Fokstrotu kad je

muzika u pitanju, ali je obrazac kretanja drugačiji. Obzirom da se Kvikstep razvijao sa

ciljem da se pleše uz džez muziku tempo je jako brz a koraci skakutavog karaktera. Pleše

se kao peti, poslednji ples u kategoriji Standardnih plesova.

Prelepa kombinacija muzike i koraka koji se izvode u zatvorenom držanju čini

Standardne plesove jednom od najlepših aktivnosti za parove jer doprinosi

uspostavljanju bliskog kontakta i daje mogućnost komunikacije na romantičan način.

3 Otvoreno držanje je svaka pozicija u Standardnim plesovima u kojoj su partneri udaljeni telima jedno od

drugog zbog čega imaju veću slobodu kretanja. 4 Zatvoreno držanje je svaka pozicija u Standardnim plesovima u kojoj partneri imaju pet tačaka kontakta od

kojih je jedna i telom. 5 Sloufoks je skraćen naziv za Slou Fokstrot koji je ples poznat kao Fokstrot, ali u sporijem tempu. Danas su u

plesnoj literaturi u upotrebi oba naziva ovog plesa.


4

3. PREDMET, CILJ I ZADACI ISTRAŽIVANJA

“Prvo pleši. Misli kasnije. To je prirodni poredak.”- Semjuel Beket

Predmet ovog istraživanja su Standardni plesovi i analiza nastanka i razvoja svakog

pojedinačnog plesa.

Istraživanjem će takođe biti obuhvaćena i analiza sposobnosti koje plesač treba da

poseduje, kao i uticaj samog plesa i sistema treninga na razvoj tih sposobnosti.

Ciljevi istraživanja su:

1) teorijsko sagledavanje razvoja Standardnih plesova kao dela Društvenih plesova,

2) ukazivanje na rasprostranjenost i primenu Standardnih plesova u savremenom životu

sa posebnim osvrtom na primenu u rekreaciji dece, omladine i odraslih,

3) sagledavanje Standardnih plesova kao sportske discipline sa jasno definisanim

elementima i pravilima izvođenja,

4) predstavljanje mogućnosti Standardnih plesova u razvoju i očuvanju funkcionalnih i

motoričkih sposobnosti,

5) poseban aspekt primene Standardnih plesova u takmičarskom plesu odnosno kao

atraktivne sportske discipline sa elementima umetničkog.


5

4. METODE ISTRAŽIVANJA

“Ples je pesma u kojoj je svaki pokret reč.”- Mata Hari

U pisanju ovog rada istraživački postupak je bio zasnovan na bibliografsko spekulativnom

metodu istraživanja. Njime su obuhvaćeni bibliografski izvori metodom prikupljanja,

analiziranja i interpretiranja podataka, prevashodno teorijskih.

Osnovni izvori podataka su primarni bibliografski izvori koji podrazumevaju knjige,

udžbenike i periodične publikacije.

Analizom postojeće literature donešeni su određeni zaključci i usklađeni sa

dugogodišnjim trenerskim i sudijskim iskustvom u radu sa rekreativcima i takmičarima

svih nivoa.


6

5. KVALITATIVNA ANALIZA STANDARDNIH PLESOVA

“Ples je sve što čini komunikaciju bez reči – nežan dodir po ramenu, korak napred i pomeranje

težine, deljenje osećaja za muziku i pokrete tela.”- Džasper Vin

5.1. Poreklo i razvoj Standardnih plesova

Kao što je ranije spomenuto, XIX i XX vek su najznačajniji periodi za razvoj društvenih

plesova koji se izvode u paru i iz kojih su nastali moderni Standardni i takmičarski plesovi

kao najsavršenija forma danas.

Promene u društvu posle francuske revolucije u XIX veku dovele su do promena kako u

društvenom ophođenju tako i u muzici, plesovima, umetnosti. Dok se, sa jedne strane,

pozorišna igra tehnički razvijala i podizala na viši nivo, društvene igre, sa druge strane, su

se naglo pojednostavile. “Napuštaju se pređašnje dostojanstvene igre (slike 1. i 2.) i

njihove komplikovanije forme a neguju se veselije i prostije igre, dostupnije širim

građanskim slojevima igrača” (Magazinović, 1951, str. 139). Od ovog perioda počinju da

se razvijaju parovne okretne igre među kojima u početku dominiraju germansko-

slovenski plesovi.

Slika 1. Menuet 6 Slika 2. Gavota7

6 www.free-scores.com/download-sheet-music.php?pdf=47734, dostupno 26.09.2015. godine.

7 http://digitalcollections.nypl.org/items/8d020c10-0915-96f5-e040-e00a18061ad9, dostupno 26.09.2015.

godine.


7

U XX veku u dolazi do pojave plesova iz Južne i Severne Amerike u Evropi i na njenom tlu

se društveni plesovi uobličavaju u formu koju su zadržali do danas.

Iako su plesovi dospeli prvo u Pariz, Englezi su zaslužni za razvoj društvenog plesa do

najvišeg stepena. Njihov najveći doprinos razvoju kulture i plesova obuhvata područje od

društvenog do sportskog plesa. Engleski plesni stil je prepoznatljiv i podrazumeva da

“dobar plesač u standardnim plesovima združuje u pravoj meri lakoću sa lebdećim

gibanjem, (…) čemu se pridružuje smisao za vreme i prostor. Nasuprot tome (…) gibanje

u linijama, življenje u oblicima i u isto vreme mir i strast u stilu” (Milidrag, 1998, str. 70).

Aleks Mur (Alex Moore) je definisao engleski stil rečima: “Engleski stil je maksimum

gibanja povezan sa lakoćom” (Milidrag, 1998, str. 70).

5.1.1. Nastanak i razvoj Sporog valcera (Slow Waltz)

Spori valcer je ples u čijoj osnovi su njišući koraci ispunjeni elegancijom i mirom,

takmičarski se pleše od 1929. godine8.

Spori valcer je “ples srca”. To je nemački ples bez obzira na engleski uticaj i veoma je

romantičan. Izrastao je iz engleske škole dok je npr. Bečki valcer imao samo nekolicinu

pristalica u Engleskoj. Do 1914. on se plesao samo u engleskom visokom društvu.

Iako zajedničkog porekla, Spori valcer se nije razvio iz Bečkog valcera već iz plesa

poznatog pod nazivom Boston, koji je do 1912. skoro kompletno potisnuo Bečki valcer.

Ovaj ples je u Ameriku iz Evrope “preneo” 1834. bostonski učitelj Lorenzo Papanti kao

modifikaciju Bečkog valcera. Spori stil koji je demonstrirao postao je poznat kao Boston i

on je podstakao nastanak Sporog valcera u Evropi negde u vreme I svetskog rata9. Do

1918. kao posledica rata, plesovi se nisu izvodili u većoj meri, ali od ovog perioda ponovo

počinje da se pleše valcer i to u novoj formi i sporom ritmu, kao Boston. Novonastala

forma plesa je bila sinteza elemenata iz Bostona i Bečkog valcera. Razvili su se novi

osnovni koraci, sa karakterističnim promenama figura u otvorenom i zatvorenom

držanju, u napred i u nazad kao u Bostonu, sa okretima i koracima zadržavanja (izmene).

Bilo je potrebno nekoliko godina da se prihvati nova forma valcera. U Engleskoj je

Fokstrot, sa svojim “prolazećim” koracima upravo postao omiljen, što je uticalo i na Spori

vacer. Ovako je bilo sve do 1921. godine.

Englezi su prepravili i preuredili sve što je bilo vezano za ples te godine. Na velikom,

kongresu koji se sastojao od nekoliko manjih konferencija, valcer je ponovo bio na redu i

na trećoj konferenciji u oktobru 1921. doneta je odluka da mora da ostane u formi

Valcera, što podrazumeva zatvoreno držanje, a kao osnovne (basic) figure su

8 http://elbazdance.com/dance-styles/slow-waltz/, dostupno 24.03.2010. godine.

9 http://www.centralhome.com/ballroomcountry/waltz.htm, dostupno 24.03.2010. godine.


8

ustanovljeni desni i levi okret i izmene. Prolazne izmene su uzete iz Fokstrota uz

povratak karaktera starog Valcera. Velika razlika između stare i nove forme ogleda se u

tome što nova forma zahteva mnogo više prostora za svoje okrete. Ovakav ples dobija

svoju širinu izvođenja zadržavajući osnove ovog, po poreklu, nemačkog plesa - okrete.

Kombinacija starog i novog je tipična za progresivni engleski stil i nastavila je da

karakteriše valcer sve do danas. Nova forma plesa je precizno odvojena od Bostona. U

Valceru se pleše jedan korak na svaki otkucaj a na trećem koraku se stopala spajaju.

Boston je 1926. zamenjen Sporim valcerom iako se u to vreme još uvek plesao u

Nemačkoj. Stari (Bečki) valcer nije postojao u 1920-im, niko nije želeo da se toliko okreće

već da se kreće napred. Međutim, ni Spori valcer nije bio prihvaćen u Nemačkoj do

početka 30-tih godina kada je mlađa generacija nemačkih učitelja plesa najzad prihvatila

učenja engleskih učitelja u pogledu novog “Modernog” valcera, kako se u to vreme zvao.

Drugi veliki kongres je održan 1929. i na njemu je standardizovan Spori valcer u njegovu

konačnu formu. Klasični (Bečki) valcer je bio kompletno ignorisan na kongresu. U to

vreme ples se još uvek zvao “the Valse” jer je za Engleze postojao samo jedan Valcer.

Sa završetkom II svetskog rata, na scenu se vraća i Bečki valcer. Od tada se razlikuju i

prihvataju oba Valcera, jedan brzi i okretan a drugi mirniji, mekši, više sliven. Spori valcer

karakterišu nežni pokreti i ritmično ljuljanje od jednog vrha (na prstima) do drugog. Od

1929. Spori valcer je takmičarski ples i od 1963. deo svetskog plesnog programa10.

Istorija razvoja Sporog valcera deluje kratka, međutim treba imati u vidu činjenicu da se

on u vreme I svetskog rata razvio iz klasičnog (Bečkog) valcera i da njegova “pred-

istorija“ praktično počinje razvojem Bečkog valcera kao nove plesne forme, o čemu će

kasnije biti reči.

5.1.2. Nastanak i razvoj Tango plesa

Tango je ples strasti nastao oko 1910. godine11.

Istorija Tango plesa je kompleksna. Razvoj plesa ima dubok uticaj na način na koji se

Tango pleše i danas. Prvi put se ime Tango pojavilo 1808. u Montevideu (Milidrag, 1998,

str. 71). Smatra se da Tango potiče iz Urugvaja (Montevideo) i Argentine (obala La Plata

u Buenos Airesu) odakle se proširio na ostatak sveta. Tango je ples nastao pod uticajem

španske i afričke kulture koju su doneli doseljenici sa sobom. Deo španskih plesova, kao i

afrički ples Tangana kojeg su doneli crnački robovi, stopili su se sa plesovima Novog

sveta gradeći nove plesne forme. Na primer, u Argentini u kasnom XIX veku ovi plesovi

10

http://elbazdance.com/dance-styles/slow-waltz/, dostupno 24.03.2010. godine. 11

http://www.dancehistory.hit.bg/s_tango_en.html, dostupno 24.03.2010. godine.


9

su se stopili sa Habanerom (narodnim plesom iz Havane-Kuba). Tako je nastao ples

poznat kao Milonga za koju postoji mišljenje da je predhodnica današnjeg Tanga12.

Tango je nastao u nižoj klasi Buenos Airesa. Muzika je fuzija različitih formi muzike iz

Evrope. Pretpostavlja se da je reč “Tango“ prvi put upotrebljena 1890. godine. U početku

on je bio samo jedan od mnogih plesova, ali uskoro je postao popularan kada je iz

predgrađa stigao u pozorišta i do radničke klase u kojoj je bilo dosta imigranata iz

Evrope, prvenstveno Italijana, Španaca i Francuza.

Prema istraživanjima Kristin Deniston (Christine Denniston), dugogodišnjem istraživaču i

autoru više knjiga o Tango plesu, ako želimo da sagledamo istoriju Tango plesa potrebno

je da se ona podeli na četiri perioda13.

Prvi period obuhvata vreme pre i posle I svetskog rata. Iz ovog perioda postoje mnoge

pretpostavke kako se Tango razvijao na osnovu zvučnih snimaka, fotografija, video

klipova i savremenog mišljenja. Ovo je period samog nastanka Tanga u kome je veći

značaj imala muzika od plesa.

Drugi period je popularno nazvan “Zlatno doba Tango plesa“ i obuhvata vreme od 30-tih

godina prošlog veka do prevrata u Argentini 1955. godine. U ovom periodu postoje tri

različita stila koji su plesali veliki Tango plesači.

U geografskom centru Buenos Airesa i centralnim delovima južnog grada ranih 50-tih

godina prošlog veka nastao je plesni stil predviđen za podijume gde je velika gužva.

Kretanje plesača po podijumu sadrži mnogo promena pravaca. Koreografski je ovo

najjednostavniji stil, ali ne i tehnički i oslanja se na povezanost partnera i muzikalnost

igrača. Skladnost ovog stila leži u koracima čije je trajanje i frekvencija udvostručena u

odnosu na otkucaje. Karakterističan korak za ovaj stil je ocho cortado koji nije viđen ni u

jednom drugom stilu, a najpoznatiji orkestar je The Troilo sound, nazvan po osnivaču

Troilo Anibal-u14, sviraču bandoneona (vrsta harmonike).

U stilu koji je nastao u severnom delu Buenos Airesa, uobičajeno je da se plešu tri koraka

na četiri otkucaja muzike na način koji je potpuno prirodan i u skladu sa muzikom.

Karakterističan korak za ovaj stil je salida u kojem “vođa“ pleše dva koraka na četiri

koraka onog ko prati što je praćeno šetnjom u liniji sa promenom težine tela.

Najpoznatiji je orkestar Di Sarli Carlos-a, kompozitora i pijaniste15.

Verovatno najstariji stil “Zlatnog doba“ je stil južnog dela Buenos Airesa. Putanja koju

par opisuje je sastavljena od krivolinijskog kretanja i lukova. Težište plesača je bliže

podu. Muzička interpretacija uključuje mnogo pauza i brzih kretanja. Ovo je stil u kome

12

http://www-staff.it.uts.edu.au/~don/pubs/modern.html, dostupno 24.03.2010. godine. 13

http://www.history-of-tango.com, dostupno 10.04.2010. godine. 14

www.pasiontango.net/sr/biografija.aspx?id=anibal-troilo, dostupno 27.09.2015. godine. 15

https://en.wikipedia.org/wiki/Carlos_di_Sarli, dostupno 27.09.2015. godine.


10

su karakteristične figure gancho i boleo. Najpoznatiji izvođač ove vrste tanga je pijanista

Osvaldo Pedro Pugliese16.

Treći period u razvoju Tanga se zove “Mračno doba“. Prevrat koji je izveo General Peron

1955. imao je posledice po Argentinu u celosti i posebno za Tango. Nova vojna vlada je

bila sastavljena od članova više klase za koje je kultura mase bila strana i opasna. Oni

nisu razumeli Tango jer ga nisu ni plesali. Peron je koristio Tango umetnike u svoje

političke svrhe. Skupovi su bili zabranjivani, uveden je policijski čas a postojale su i

zabrane sastajanja više od troje ljudi, što je društveni ples činilo ilegalnim. Poseban atak

na Tango je predstavljala zabrana pojavljivanja maloletnika u klubovima, pri čemu su ovi

zakoni bili strogo primenjivani na Tango klubove a nisu na klubove u kojima se svirala

Rock’and’roll muzika. Tako, između državnog udara 1955. i pada vojne hunte posle

Foklandskog rata 1983. praktično niko nije učio da pleše Tango. Neki profesionalni

plesači drugih vrsta plesova pomislili su da mogu da žive praveći koreografije koje su

ličile na Tango u emisijama posebno onim usmerenim na tržište u inostranstvu. Ovaj

koncept za Scenski Tango se pojavio pre nego što su profesionalni plesači počeli svoje

improvizacije, još 1950-ih godina.

Četvrti period je poznat kao doba “Tango renesanse“, spektakularan preporod Tanga u

Buenos Airesu koji je započeo padom vojne hunte 1983. godine. Odjednom svi su hteli

da se pokreću, časovi joge su bili prepuni i ponovo su svi želeli da plešu Tango, simbol

Argentine za ostatak sveta. Čak i u Buenos Airesu kad je renesansa Tanga započela,

uglavnom su mladi plesači koji su malo znali vodili i svoje prve časove. Oni koji su plesali

u “Zlatno doba“, 1983. uglavnom više nisu bili plesači, a oni koji jesu, još uvek su bili

sumnjičavi prema strancima. Postepeno su se pojavljivali i plesači iz “Zlatnog doba“ a

neki od njih su razvili strastvenu želju za prošlošću kod mlađih generacija. Jedan od

najznačajnijih parova tog doba su bili Migel (Miguel) i Neli (Nelly). Jedan od

najznačajnijih učitelja tog vremena je bio Antonio Todaro, briljantan, inventivan plesač

starije generacije. Intelektualan izazov koraka koje je on kreirao i plesao tehnikom

“Zlatnog doba“ je bio inspiracija novim generacijama.

Novi stil koji je postao aktuelan i koji je zasnovan na stilu geografskog centra Buenos

Airesa i južnog centra grada je koreografski jednostavan, oslanja se na vezu između

partnera i njihovu povezanost sa muzikom. Ovaj stil nije imao smisla ukoliko se ne pleše

u zatvorenom držanju i kontaktu, što ga ujedno čini zavodljivim. Jedna od najistaknutijih

šampionki ovog stila dala mu je i ime “Estilo Milonguero“ - Milongero stil. “Milonguero“

znači bukvalno neko ko provodi mnogo vremena na milongama (plesne večeri na kojima

se pleše tango). Problem ovog stila, prelepog kakav jeste, je u tome što mu nedostaju

fascinantni koreografski izazovi svih autentičnih stilova “Zlatnog doba“.

16

https://en.wikipedia.org/wiki/Osvaldo_Pugliese, dostupno 27.09.2015. godine.


11

Evropa je upoznala Tango u prvoj dekadi XX veka. Smatra se da je prvo stigao u

Francusku (Marsej) gde su ga argentinski mornari plesali sa lokalnim devojkama kao svoj

omiljeni ples. Postoji zapis o paru koji pleše Tango u Parizu (Monmartre) 1909, ali je

1912. Pariz zahvatila “Tango oluja“.

Tango je fascinirao činjenicom da je bio prvi ples u paru ikada viđen u Evropi koji

uključuje improvizaciju. Pre Tanga, plesovi u paru su predstavljali utvrđene sekvence

koraka i svaki par na podijumu je plesao iste korake u isto vreme17.

Dolazak i popularnost Tanga je ono što je definisalo početak plesova u paru onakvih

kakve danas poznajemo i razumemo.

Kako je Argentina do tada postala sedma najbogatija zemlja sveta, pomodarstvo je bilo

da bogate porodice svoju decu šalju u Evropu na studije. Neki od ovih mladića su bili

dobri Tango plesači, iako je Tango još uvek bio totalno neprihvatljiv u političkom društvu

Buenos Airesa. Njihovo izvođenje Tango plesa je zadivilo visoku klasu u Parizu a Tango je

postao masovno ludilo.

Svuda u svetu 1913. je bila godina Tanga i svi su želeli da ga nauče. U to vreme u Valdorf

(Waldorf) Hotelu u Londonu počele su da se organizuju “Tango čajanke“ a veliki Tango

bal koji se održavao u Selfridžis (Selfridges) robnoj kući je bio događaj sezone. Moda se

menjala pod uticajem Tanga. Odbačeni su viktorijanski korseti i duge suknje sa više

slojeva a perje na šeširima je podignuto sa lica kako bi par mogao da komunicira dok

pleše. Suknja u obliku lale, razrezana napred, činila je ples lakšim. Ženama su prodavane

tango cipele, tango čarape, tango suknje, tango haljine, tango šeširi i sve što su tadašnje

radionice mogle da smisle. Boja Tanga je bila narandžasta.

U Evropi je objavljeno i nekoliko Tango knjiga 1913. i 1914, čak četiri od njih u Londonu,

sa namerom da prezentuju figure Tango plesa. Možda je najznačajnija od njih “Tajne

Tango plesa“ (The Secrets of Tango) objavljena 1914. pod imenom engleskog autora, ali

koraci u njoj su objašnjeni od strane mladog Argentinca koji je živeo u Londonu i bio

poznat na sceni Kraljevskog pozorišta pod umetničkim imenom Huan Barasa (Juan

Barrasa). Pretpostavlja se da koraci koje je opisao u knjizi jedini daju autentičnu sliku

kako se Tango plesao u Buenos Airesu pre I svetskog rata i poklapaju se sa snimcima

sačuvanim iz tog perioda.

Popularnost Tanga u Evropi napravila ga je interesantnim plesom viših slojeva u Buenos

Airesu i tako je Tango ponovo “uvezen“ u Argentinu. Čak je objavljena i knjiga o Tangu,

oko I svetskog rata, koja u predgovoru kaže da služi da uči ljude elegantan Tango kao što

17

Jedini zabeleženi izuzetak je bio Boston, ritmički složenija forma Valcera, popularan u Londonu 1911, iako se nikada nije šire plesao.


12

se pleše u Parizu, što nije ništa poput “bezukusnog, jadnog, malog plesa koji izvode niže

klase u predgrađima Buenos Airesa“18.

Plesni stilovi Tanga su mnogobrojni, nastali kako u različitim regijama Argentine tako i

na drugim lokacijama u svetu i to su:

- Tango Argentino,

- Tango Oriental,

- Tango Canyengue,

- Tango Liso,

- Tango de Salon,

- Tango Orillero,

- Tango Milonguero,

- Tango Nuevo,

- Show Tango (Fantasia),

- Ballroom Tango,

- Finnish Tango.

Ovi stilovi se plešu na različite tipove muzike:

- Tango,

- Vals,

- Milonga,

- Tango Electronico.

Za instrumentalnu pratnju Tanga karakterističan je sastav: violina, gitara, harmonika ili

bandoneon, klavir i kontrabas (Milidrag, 1998, str. 72).

Milonguero stil karakteriše veoma prisno držanje, kratki meki koraci i sinkopiran ritam

koraka. Nastao je u klubovima centra Buenos Airesa 1950-ih godina.

Kao kontrast, Tango koji potiče iz porodičnih klubova iz predgrađa Buenos Airesa

naglašava duge korake i kompleksne figure (Tango Orillero-u prevodu znači “Tango koji

potiče izvan grada“, odnosno koji plešu ljudi sa oboda grada). U ovoj varijanti, držanje je

malo otvoreno da bi mogli da se izvedu složeni koraci i rad nogu. Ovaj naziv za Tango se

pojavljuje do 30-tih godina prošlog veka. Od perioda “Zlatnog doba“ termin Orillero se

ne koristi više da označi bilo koji stil jer se Tango vraća u plesne dvorane i salone

dobijajući naziv Tango de Salon i predstavlja sve stilove koji su se izvodili u ovom

periodu, uključujući i stil na kom je 1990-ih bio baziran i Milonguero stil. U bukvalnom

prevodu znači “Tango za dvorane“ i to podrazumeva Tango pogodan za cenjene

društvene dvorane.

18

http://www.history-of-tango.com, dostupno 10.04.2010. godine.


13

Show Tango je baziran na figurama Orillero stila, karakterišu ga kompleksni koraci a zbog

potrebe pozornica držanje je obično jako otvoreno i složenost figura je uvećana

podizanjima, kikovima i spuštanjima.

Tango Nuevo je novi stil popularizovan 1990-ih širom sveta od strane mlađih generacija

plesača. Držanje je često veoma otvoreno i elastično, što dozvoljava igraču da vodi u

velik broj jako složenih figura i obično ga primenjuju oni koji žele da plešu uz džez i

tehno-alternativnu varijantu Tango muzike, melodija predstavlja fuziju Tango muzike i

elektronike. Gotan Project je izdao prvi svoj “Tango fuzija“ album 2000. i ubrzo se javljaju

i novi albumi i izvođači.

Tango Canyengue je ritmičan stil Tanga iz ranih 1900-tih popularan i danas. To je jedan

od originalnih stilova, predstavlja koren ostalih stilova i sadrži sve osnovne elemente

tradicionalnog Tango plesa iz Rio de la Plata regiona (Argentina i Urugvaj). U ovom stilu

par ima zajedničku osu, pleše se u zatvorenom držanju sa nogama opuštenim i blago

savijenim. Razdvajanje tela se koristi za vođenje, kretanje je u čvrstom kontaktu sa tlom i

koristi se povremeno izlaženje iz ritma.

Finnish Tango je stil jako popularan u Finskoj 1950-ih, nakon rata. Melanholičan ton

muzike odražava teme finske narodne poezije. Finski tango je, skoro uvek, u melodiji

mola. Pleše se jako bliskom kontaktu gornjeg dela tela, u širokom i snažnom držanju i

karakterišu ga glatki horizontalni pokreti jasno definisani. Igrači su jako nisko postavljeni

što omogućava duge korake bez podizanja i spuštanja. Kod koraka u napred prvo se

spušta peta a u koraku nazad igrači se guraju od pete. U osnovnim koracima, noga koja

prolazi kreće se brzo do momenta prolaza pored stajne noge.

Ballroom Tango se poslednjih decenija podelio na dva stila: International (engleski) i

American koji je nastao kada je Tango prvi put stigao na područje Evrope i Severne

Amerike. Ples je pojednostavljen, prilagođen potrebama konvencionalnih plesača u

dvoranama i ubačen je u program međunarodnih plesnih takmičenja. Engleski tango je

prvi put uobličen u oktobru 1922. kad je predloženo da može jedino da se pleše uz

savremene melodije, idealno pri tempu od 30 takt/min19 (120 otk/min20). Smatra se da

je najveći doprinos uvođenju Tango plesa u sistem takmičenja i njegovoj standardizaciji

dao engleski učitelj i koreograf Viktor Silvester (Victor Sylvester) (Jocić, 1999, str. 123).

Internacionalni tango je zatim evoluirao u vrhunski takmičarski ples dok se Američki

tango razvio u netakmičarski društveni ples koga karakteriše velika sposobnost igrača za

vođenje i praćenje. To je dovelo do razlika u osnovnoj tehnici i stilu.

Ballroom Tango karakteriše drugačija muzika i stil od izvornog Tango plesa nastalog u

regiji Rio de la Plata, sa više stakato pokreta i karakterističnim oštrim pokretima glave. U

19

Takt/min označava broj taktova u minutu. 20

Otk/min označava broj otkucaja u minutu.


14

Standardnoj (takmičarsko) verziji Tango plesa mnoge figure su dodate nakon 1934.

godine.

Tehnika izvođenja Argentinskog i Internacionalnog tanga se jako razlikuje.

- Argentinski plesni stil podrazumeva prvo pokretanje centra tela a noge podrže to

kretanje. U Internacionalnom plesnom stilu noga se kontinuirano kreće a telo u

etapama te se ima utisak da telo “stiže“ nogu.

- Rad stopala je takav da se kod Argentinskog plesnog stila korak u napred pravi na

prednjem delu stopala ili na celo stopalo (mačkasti stil), kod Internacionalnog se

staje na petu pa onda na celo stopalo.

- Koraci u Internacionalnom stilu se izvode tako da je svakog trenutka neki deo stopala

u kontaktu sa podom (klizeći korak), dok Argentinski stil uključuje i pokrete kao što

su voleo (sadržavanje noge u vazduhu), gancho (kik između nogu partnera), kao i

karakteristične elemente kretanja poput sacada, parada, arrastre...

- Držanje u Argentinskom stilu se zove „zagrljaj“ (abrazo), gornji delovi tela su u

bliskom kontaktu, igračica ima stav kao da je blago naslonjena na partnera. U

Internacionalnom stilu držanje je kao kod svih ostalih Standardnih plesova (što će biti

objašnjeno kasnije), sa razlikom što je uži okvir držanja što je u skladu sa tehnikom

vođenja21.

5.1.3. Nastanak i razvoj Bečkog valcera

Bečki valcer je elegantan ples sa karakterističnim okretima koji je nastao oko 1775.

godine22.

Posle doba igara svečanog ophoda i šetnje (Basadance, Pavane, Pasameca, Galjarde - XV

i XVI vek) i doba vrhunca lične kulture pokreta u parovnim igrama (Kuranta, Gavota,

Menuet - XVII i XVIII vek), koje su bile svečane, gorde, veličanstvene, dostojanstvene,

nastaje doba opšte parovne igre “demokratskog duha“ XIX veka (Magazinović, 1951, str.

78). Jedan od plesova nastalih u ovom periodu je i Valcer, prvi ples u zatvorenom

držanju, držanju kompromitujućem za žene tog vremena zbog dodirivanja koje nije

odobravano u javnosti.

Valcer ima dugačku liniju razvoja i postojale su velike polemike oko toga odakle vodi

poreklo, s' obzirom da je u više regija postojao ples koji se izvodio kroz okrete, slično

Valceru. Približno u XIII veku nastao je Dreher u Nemačkoj, kao vrsta plesa sa okretima.

Sredinom XV veka se pojavljuje Volta, ples u kome je ponašanje kao u Valceru, okreće se

sa visokim skokovima i uz podršku plesača. Prvi zapis plesa u tročetvrtinskom taktu 1559.

se odnosio upravo na ovaj narodni ples Provanse, iako se tvrdilo u to vreme da je Volta

italijanski ples (reč “volta“ znači “okret“ na italijanskom). U XVI veku Volta je postala

21

http://en.wikipedia.org/wiki/Tango_(dance), dostupno 24.03.2010. godine. 22

http://dancehistory.hit.bg/s_vienne_waltz_en.html, dostupno 24.03.2010. godine.


15

popularna u kraljevskim krugovima Zapadne Evrope. Volta je zahtevala od plesača da

plešu u zatvorenom držanju sa plesačicom sa leve strane plesača. Plesač je držao

plesačicu oko struka a plesačica je desnu ruku držala na ramenu plesača dok je levom

pridržavala svoju suknju. Ples je zahtevao podizanje plesačice tako što je plesač koristio

svoje levo bedro ispod plesačicinog desnog bedra. Poznata ilustracija ovog plesa je slika

koja predstavlja Kraljicu Elizabetu I kako izvodi skakutavi okret Volte23 (slika 3.).

Slika 3. Kraljica Elizabeta I pleše Voltu24

Prve melodije za pravi Valcer su nastale u Nemačkoj 1754. godine. Kakogod, bilo koja

veza između Volte i Valcera je nejasna, iako reč “waltzen“ na nemačkom znači “okretati

se“25.

U Beču se 1580. pojavljuje Weller a u 1590-im Nizzarda u Francuskoj je imala obeležja

Valcera26.

Kao muzička i igračka forma, Valcer je poreklom iz nemačke narodne igre i pesme,

nastao pred kraj XVIII veka. Zavičaj su mu Tirol, Austrija i Bavarska a izveden je iz

Lendlera i Drejera (Magazinović, 1951, str. 140). U Austriji to je bio Langaus. Zbog toga

do današnjih dana u Nemačkoj, Austriji i Francuskoj reč “Valcer“ (nem.”Waltz“,

fr.”Valse“) se odnosi na izvorni (Bečki) valcer a ne Spori valcer. U ovoj početnoj formi

imao je teške, robusne pokrete i zahtevao je puno prostora. Obično plesačice su snažno

bacane u vazduh pokretima koji su neretko dovodili do povreda. Koraci i okreti su bili

skakutavi.

23

http://www- staff.it.uts.edu.au/~don/pubs/modern.html, dostupno 24.03.2010. godine. 24

http://www.luminarium.org/encyclopedia/leicester.htm, dostupno 26.09.2015. godine. 25

http://www.dancehistory.hit.bg/s_vienne_waltz_en.html, dostupno 24.03.2010. godine. 26

http://www.streetswing.com/histmain/z3waltz.htm, dostupno 24.03.2010. godine.


16

Kao što je pisano u časopisu 1799, Valcer su izvodile plesačice tako što su držale svoje

duge haljine da se ne bi saplitale o njih, visoko kao plašt, izgledalo je kao da su oba

partnera pod istim pokrivačem. Takvo kretanje je zahtevalo i veliku blizinu tela plesača i

ta bliskost je prouzrokovala da Valcer proglase moralno nepodobnim.

Iako se suočio sa tolikim neprilikama, Valcer je ipak postao jako popularan jer je bio

omiljeni ples mladih i nastavio je da se pleše, prvo u Beču a onda i šire. Velike dvorane,

kao što su “Zum Sperl“ (1807) i “Apollo“ (1808) su otvorene kako bi se napravio prostor

za hiljade plesača27. Zbog premeštanja u gradske plesne dvorane Valcer je prerastao u

“lebdeći“ ples, lagan, sa klizećim korakom i okretima, upravo za uglačane dvorane i

zabave. Njegova muzika je takođe pretrpela promene, postala je prefinjenija, otmenija i

orkestarska. Najzastupljeniji instrumenti u melodijama Valcera su bili klavir, violina i bas.

1787. je donet i na opersku pozornicu u operi “Retka stvar“ (Una Cosa Rara). Mocart je

bio veliki obožavalac Valcera i u operi “Don Giovanni“ u jednoj sceni su se plesala tri

Valcera. Jasno je da ples nije mogao da bude zaustavljen28.

U Englesku Valcer je stigao 1812. godine. Predstavljen je kao Nemački valcer i ubrzo

stekao popularnost kao društveni ples.

Putujući orkestri, neki od njih i sa čamaca po Dunavu, popularizovali su Valcer. Među tim

muzičarima a jedno vreme i članovi istog benda, bili su Josef Lanner i Johann Strauss

(stariji). U njihovim kompozicijama Bečki valcer je dobio svoju sofisticiranost29.

Pored njih, Valcere su komponovali i Johann Strauss (mlađi), Morelli, Schubert i Schopen.

Valcer se dugo smatrao nedostojnim dvora, čak i u Nemačkoj. U Francuskoj je bio

zabranjen još 1820. godine. Dosta kasnije se pojavio i u Petrogradu. U Engleskoj je otpor

najduže trajao (Magazinović, 1951, str. 140).

Sa izbijanjem I svetskog rata, austrijski orkestri koji su preovladavali do tada u celoj

Evropi, morali su da odu iz drugih zemalja tako da je i Bečki valcer prestao da se izvodi. U

kasnijem periodu, do 1920, Bečki valcer je “zastareo“ čak i u Nemačkoj sa pojavom

novih, modernih i dinamičnih plesova. U Engleskoj se prilagodio tadašnjim prilikama gde

su preferirani prvo Boston a kasnije Spori valcer. Bio je skoro mrtav do 1929. godine.

Jedino se zadržao u Austriji kao narodni ples i u ovoj formi preživeo do ponovog

pojavljivanja 30-ih godina XX veka30.

Tadašnji vojni oficir Karl fon Mirkovič (Karl von Mirkowitsch) je učinio Valcer prihvatljivim

i za društvenu i visoku klasu. Do 1932. Bečki valcer je počeo da se izvodi na dvoranskim

plesnim podijumima. Pol Krebs (Paul Krebs), učitelj plesa iz Nirnberga, 1951. je

27


http://www.essortment.com/all/historyofthew_rklu.htm, dostupno 24.03.2010. godine. 29

http://bobjanuary.com/waltz.htm, dostupno 24.03.2010. godine. 30

http://www.dancehistory.hit.bg/s_eng_waltz_en.html, dostupno 24.03.2010. godine.


17

kombinovao tradicionalni austrijski Valcer sa engleskim stilom Valcera i postigao veliki

uspeh na plesnom takmičenju u Blekpulu te godine. Od tada je Bečki valcer jedan od pet

internacionalnih Standardnih plesova i 1963. je ubačen u svetski plesni program koji je

osnova plesnih škola Evrope31.

Danas je Bečki valcer “rotirajući“ ples u kojem se plesači konstantno okreću u smeru

kazaljki na satu (natural) ili suprotno kazaljkama na satu (reverse), sa koracima izmene

odnosno promene okreta iz jedne u drugu stranu. Pravi Bečki valcer se sastoji samo od

okreta i izmena. Ostali koraci kao što su flekeri, figure američkog stila, nagibi ili okreti

ispod ruke su savremene inovacije.

Takmičarski stil Bečkog valcera je smanjio broj koraka na najosnovnije: okrete (desni i

levi), izmene, zadrške, linije, prolaze. Fleker je jedna od karakterističnih figura koja se

izvodi na plesnim takmičenjima a predstavlja staro kretanje primitivnih narodnih plesača

koji su plesali okrećući se u krug na jednom mestu, držeći se jedan za drugog veoma

blizu32.

5.1.4. Nastanak i razvoj Fokstrota (Sloufoksa)

Fokstrot (Sloufoks) je ples koji nosi duh američke aristokratije. Spada u tehnički

najsloženije i “fleksibilne“ plesove, nastao je 1913-1914. godine33.

Fokstrot se premijerno pojavio u leto 1914. a izveo ga je vodviljski glumac Harry Fox.

Prema legendi, nije mogao da pronađe plesačicu koja zna teže korake plesa Two-step te

je dodao “teturajuće“ korake (dva kasa, poskoka) kreirajući osnovni ritam Fokstrota

“sporo-sporo-brzo-brzo“. U to vreme, pozorište u New York-u je pretvoreno u bioskop a

kao posebnu atrakciju menadžeri pozorišta su odlučili da između projekcija angažuju

vodviljske glumce. Izbor je pao na Harry Fox-a koji je na velikom osvetljenom platou-

sceni ispred pozorišta koji je, kao deo svoje glume, izvodio korake “kasa“ (trotting steps)

uz “regtime“ muziku i ljudi su opisivali njegov ples kao “Fox’s Trot“, odakle je nastalo ime

plesa Foxtrot. Gluma je bila popularna, muzika široko rasprostranjena, tako je i Fokstrot

postao popularan u plesnim dvoranama. Članovima ISTD-a predstavljen je u Londonu

1915. godine34.

Fox-ova uključenost u nastanak plesa imala je uticaja i na nastanak imena Foxtrot, mada

ima i drugih mogućnosti. Jedna od njih je da je ples dobio naziv po terminu iz vojske koji

označava posebnu vrstu konjskog hoda koji je neobično miran, karakterističan i za ovaj

ples. Druga mogućnost je da ima bukvalno značenje “lisičji hod“ jer se način na koji se

izvode koraci u ovom plesu poklapa sa načinom na koji lisica gazi, desna i leva noga gaze

31

http://en.wikipedia.org/wiki/Viennese_Waltz, dostupno 24.03.2010. godine. 32


http://www.dancehistory.hit.bg/s_foxtrot_en.html, dostupno 24.03.2010. godine. 34

http:/www.dancehistory.hit.bg/s_foxtrot_en.html, dostupno 24.03.2010. godine.


18

na istu liniju. Tek 1950-ih je propagirano da desno i levo stopalo imaju svoje odvojene

putanje kojima se kreću na podijumu35.

Originalni ples ima tempo oko 160 otk/min (40 takt/min) i opisan je ekstremno kao

isprekidan. Ovaj izvorni Fokstrot se zvao “Rhythm“ ili “the Blues“36. Smatra se da je

nastao iz plesova One-step (plesa jednostavnih koračnih kretanja) i Regtajm (Ragtime)

(plesa sa hitrim koracima sinkopiranog ritma) (Milidrag, 1998, str. 73).

Iren i Vernon Kasl (Irene i Vernon Castl), poznati plesni par tog doba, dali su Fokstrotu

ono što je postalo njegovo obeležje, mirnoću i stil. U svojoj verziji Fokstrota, Artur Marej

(Arthur Murrey) je imitirao poziciju Tango plesa što je, verovatno, imalo udela u tome

kako se ovaj ples kasnije izvodio.

U svojim počecima Fokstrot nije bio sliven, klizeći ples ritma “sporo-brzo-brzo“, kao

danas. Tada su plesači izvodili četiri spora koraka duž linije, zatim osam brzih sa tek malo

“šepurenja“. Kretali su se po krugu izvodeći korake sa privlačenjem i proizvodeći tako

ceo okret. Od elemenata se pojavljuju poskoci i kikovi.

Fokstrot je predstavljao najznačajnije dostignuće u Standardnim plesovima. Kombinacija

sporih i brzih koraka dozvoljava veću fleksibilnost i izaziva mnogo veće plesno

zadovoljstvo nego One-step ili Two-step koje je zamenio. U Fokstrotu postoji više

raznovrsnosti nego u ostalim plesovima i na neki način, on je najteži ples za učenje.

Fokstrot se pojavio u Evropi početkom XX veka i dostigao vrhunac popularnosti 20-ih

godina. “Užurbani“ koraci su 1922. zamenjeni manje snažnim pokretima i klizećim

kretanjem.

Do 1927. Fokstrot se razvija u dve internacionalne plesne forme: sporiju koja dobija ime

Slow Foxtrot ili kraće Slow Fox (120 otk/min) i bržu pod nazivom Quick Step (200

otk/min)37.

U sporoj kategoriji plesa postoji dalja razlika između internacionalnog (engleskog) stila

Fokstrota i neprekidnog američkog stila Fokstrota, oba su nastala na temeljima “sporo-

brzo-brzo“ ritma i sporijeg tempa muzike, sa jedne strane i američkog društvenog stila

koji koristi ritam “sporo-sporo-brzo-brzo“ u nešto bržem tempu muzike, sa druge38.

35

http://www.better-ballroom- dancing.com/ballroom-dancing---slow-fox-trot.php, dostupno 10.04.2010. godine. 36



http://en.wikipedia.org/wiki/Foxtrot, dostupno 10.04.2010. godine.


19

5.1.5. Nastanak i razvoj Kvikstepa

Kvikstep je najrazigraniji Standardni ples, nastao je oko 1923. godine.

Kvikstep se razvio 1920-ih godina kombinacijom plesova Fokstrot (Foxtrot), Čarlston

(Charleston), Šimi (Shimmy) i Blek botom (Black Bottom).

Čarlston (Charleston) se razvio u živahan kružni ples koji su izvodili crnački lučki radnici u

Čarlston luci. Plesao se sa širokim mahanjem rukama i bočnim kikovima na muziku

tempa 200-240 otk/min. Na pozornici je prvi put izveden u Njujorku 1922. a u beloj

populaciji je postao popularan posle izvođenja pozorišne predstave Zigfeld Folisa

(Ziegfeld Follies) „Divlje trčanje“ (Running Wild) 1923. godine. U Evropi ga je

popularizovala Džozefajn Bejker (Josephine Baker) u Parizu. Čarlston korake i skakutave

šasee (Scatter Chasse) su ubacili u Kvikstep Voli Frajer (Wally Fryer) i Vi Barni (Vi Barnes)

u Londonu 1940-ih godina.

Blek botom (Black Bottom) je nastao u predgrađu Detroita, izvodio se uz muziku tempa

140-160 otk/min i uključivao je pregibanje torzoa, savijanje kolena i kratke kikove.

Postao je popularan nakon izvođenja u scenskoj predstavi Džordža Vajta (George White)

“Skandali“ 1926. godine.

Šimi (Shimmy) je verovatno nastao iz nigerijskog plesa Šika (Shika) koju su doneli u

Ameriku crnački robovi. Bio je popularan od 1910. do 1920. godine. Izvodi se kroz

pokrete brzog “drmanja“ ramenima i kukovima, okrećući ih levo i desno, napred i nazad

oko vertikalne ose, sa rukama na kukovima39.

“Čarlston groznica“ je počela 1925, što je imalo velikog uticaja na razvoj Kvikstepa.

Englezi su razvili Kvikstep sjedinjenjem originalnog Čarlstona kao progresivnog plesa bez

kikova i brzog Fokstrota i nazvali su ga The Quick Time Foxtrot and Charleston. Na

šampionatu “Zvezda“ 1927. engleski par Frenk Ford i Moli Spejn (Frank Ford i Molly

Spain) izveli su verziju ovog plesa bez karakterističnih Čarlston pokreta u kolenima i

napravili su od njega ples za dvoje umesto solo40. Tada su utvrđene figure Quarter Turns,

Cross Chassees, Zig-Zag, Corte, Open Reverse Turn i Flat Charleston. U Kvikstepu su

1928/29. ustanovljeni “šasei“ kao karakteristični koraci (Kostić, 2001, str. 126).

Kvikstep je, po poreklu, engleski ples standardizovan 1927. i od tada je u grupi

Standardnih plesova. Danas je jasno odvojen od Fokstrota. Suprotno savremenom

Fokstrotu (Slou foksu), plesači obično priključuju nogu i sinkopirani koraci su normalna

pojava, kao što je bio slučaj u ranom Fokstrotu41. Tako se Kvikstep plesao u tempu

39

http://www.staff.it.uts.edu.au/~don/pubs/modern.html, dostupno 24.03.2010. godine. 40

http://www.dancehistory.hit.bg/s_quickstep_en.html, dostupno 24.03.2010. godine. 41

http://www.dancehistory.hit.bg/s_quickstep_en.html, dostupno 24.03.2010. godine.


20

muzike 200 otk/min, zadržao je šetnje, trčeće korake, šasee42 i okrete od izvornog

Fokstrota sa dodatim brzim figurama poput lokova43, poskoka i skokova44.

Do kraja XX veka tempo Kvikstepa koji su izvodili napredni plesači se još više ubrzao

usled obimnih, dugačkih figura koje su plesali. Dok je raniji obrazac kretanja bio

kombinacija “brzih“ (jedan otkucaj) i “sporih“ (dva otkucaja) koraka, mnogi napredni

obrasci kretanja danas sadrže korake koji traju pola otkucaja i broje se kao “brzo-i-brzo-i-

brzo-brzo-sporo“. Glavna razlika između Fokstrota i Kvikstepa je u tome što je upotreba

sinkopiranih koraka u Kvikstepu skoro obavezna. U nekom figurama ples može da

podseća i na Spori valcer.

U takmičarskom pogledu, Kvikstep odlikuju sledeće specifičnosti:

- dok su osnovne figure potpuno jednostavne, tempo muzike i ceo karakter plesa

poziva na posebnu interpretaciju njegovog veselog ritma;

- dokazano je da količina energije koja se utroši za 60 sekundi plesanja Kvikstepa

odgovara utrošenoj količini pri trčanju jedne milje u rekordnom vremenu;

- nivo izvođenja naprednih plesača obično deluju nedostižno početnicima u plesu45.

42

Šase je kombinacija tri koraka koja se koristi u svim Standardnim plesovima a posebno je karakteristična za

Kvikstep. Pleše se prvi korak u stranu, drugi je privlačenje sa promenom težine i treći korak u stranu. 43

Lok je kombinacija tri koraka u kojoj se drugi korak ukršta ispred ili iza stajne noge. Može da se pleše u napred (Forward Lock) ili u nazad (Backward Lock). 44

http://www- staff.it.uts.edu.au/~don/pubs/modern.html, dostupno 24.03.2010. godine. 45

http://www.dancehistory.hit.bg/s_quickstep_en.html,


21

5.2. Karakteristike Standardnih plesova kao takmičarske kategorije

U cilju razumevanja suštine sportskog (takmičarskog) plesa i sagledavanja razlike u

odnosu na društveni (rekreativni) ples, neophodno je sagledati sve elemente specifične

za izvođenje Standardnih plesova na sportskim takmičenjima u koje spadaju: tehnika

sportskog plesa, muzička i ritmička interpretacija u sportskom plesu, koreografska

rešenja, motoričke sposobnosti takmičara, prezentacija.

5.2.1. Elementi tehnike sportskog plesa46

Razvoj Standardnih plesova doveo je do dramatičnih promena u dinamici, količini

kretanja i ukupnom vizuelnom doživljaju svakog pojedinačnog plesa. Najveće promene

su postignute u načinu na koji plesači koriste gornji deo tela. Kretanje tela je značajno ne

samo da bi se proizvele veće i lepše „linije“ već i da se poveća „zajedništvo“ u paru i

stvori efekat lakoće u kretanju.

Akcija kretanja tela (Body Action) su sva kretanja koja uključuju gornji deo tela. Tri glavna

pokreta su:

- Rotacija (Rotation) - Torzija (Torsio),

- Nagib (Sway),

- Istezanje (Extension).

Neophodno je razumeti anatomsko-funkcionalne osnove pokreta ljudskog tela da bi se

razumeli pokreti u plesu koji su suština tehnike izvođenja Standardnih plesova.

U anatomiji, ljudsko telo je definisano sa tri imaginarne ravni: čeona (frontalna), bočna

(sagitalna) i horizontalna (transverzalna) (slika 4.).

46

Elementi tehnike su definisani prema publikaciji WDSF-a, Sietas i sar., 2013. jer obuhvata najsavremeniju

podelu tehničkih elemenata, uvođenje novih elemenata, detaljan opis tehnike njihovog izvođenja, situacija u kojima se primenjuju, sa osvrtom na anatomsko-funkcionalne zakonitosti kretanja ljudskog tela. S’ obzirom na široku rasprostranjenost i upotrebu u plesnoj literaturi knjiga „Technique of Ballroom Dancing“ (1992), čiji je autor Guy Howard i „Technique of Advanced Ballroom Figures“ (2013), čiji je autor Geoffrey Hearn, u tekstu će biti jasno naznačene razlike i sličnosti u odnosu na definicije iz ovih knjiga. Plesna nomenklatura na srpskom jeziku ne postoji te su svi pojmovi opisani u delu tehnike moj slobodan

prevod baziran na poznavanju opisanih elemenata. Istovremeno, to predstavlja i doprinos lakšem razumevanju

plesne terminologije koja je definisana na engleskom jeziku. U opisu izvođenja elemenata tehnike, pored

navedene literature, korišćeno je i iskustvo stečeno u radu sa takmičarima.


22

Slika 4. Ravni tela47

Svaka ravan je izgrađena od dve ose koje definišu poziciju ravni u trodimenzionalnom

prostoru. Tri moguće ose su: vertikalna osa, horizontalna osa i sagitalna osa. U svakoj

kombinaciji, treća osa seče ravan i postaje osa kretanja te ravni.

Čeona (frontalna) ravan je svaka vertikalna ravan koja deli telo na prednju (ventralnu) i

zadnju (dorzalnu) polovinu. Izgrađena je od vertikalne i horizontalne ose i seče je

sagitalna osa oko koje se rotira frontalna ravan. U plesu, kretanje vertikalne ravni oko

sagitalne ose su levo-desno i u plesu se zove nagib (Sway).

Bočna (sagitalna) ravan je svaka ravan koja deli telo na levu i desnu polovinu, definisana

je vertikalnom i sagitalnom osom i presečena horizontalnom osom oko koje se sagitalna

ravan okreće. U toku plesa, kretanje sagitalne ravni oko horizontalne ose pravi pokrete

napred-nazad (fleksija i ekstenzija).

Horizontalna (transverzalna) ravan je svaka ravan koja deli telo na gornju i donju

polovinu, konstruisana je od horizontalne i sagitalne ose i presečena vertikalnom osom

oko koje se horizontalna ravan rotira. Ovo kretanje se zove rotacija a u plesu je to CBM ili

CBMP48.

47

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Human_anatomy_planes-HR.svg, dostupno 26.09.2015. godine. 48

CBMP-Contrery Body Movement Position je pozicija suprotne ruke i noge, odnosno položaj u kojem je jedno stopalo ispred drugog na istoj liniji kada se izvodi korak napred ili nazad. U osnovi se koristi kod pozicija o.p.(outside partner)-sa spoljašnje strane partnera. CBM-Contrery Body Movement je kretanje u istom pravcu suprotnih strana tela koje je u plesu definisano kao rotacija.


23

Svi navedeni pokreti u ravnima i osama obrtanja vrše se u odnosu na čovekov aparat za kretanje kada se on nalazi u položaju normalnog uspravnog stava (Opavski, 1998, str. 19). Osnovni pojmovi i elementi tehnike u Standardnim plesovima su:

1) Korak/kretanje (Step/Action),

2) Postavljanje stopala (Foot Placement),

3) Smer i pravac (Alignment and Direction),

4) Količina okreta (Quantity of turn),

5) Rad stopala (Foot Action),

6) „Ritmičko brojanje“49 (Timing)

7) Pozicija, odnos partnera (Couple Position),

8) Rotacije (Rotation),

9) Podizanje i spuštanje (Rise and Fall).

1) Kretanje (Step/Action) predstavlja broj koraka ili pokreta koje sadrži figura. Korak

predstavlja koordinisano prebacivanje težine sa jedne na drugu nogu. Pokret je

kretanje koje ne sadrži prebacivanje težine.

2) Postavljanje stopala (Foot Placement) definiše gde se stopalo postavlja na početku i

kraju svakog koraka u odnosu na drugo stopalo. Stopalo može da se postavi u bilo

kom pravcu (napred, nazad, u stranu, dijagonalno, ukršteno ili priključeno) pri čemu

svaka pozicija može da sadrži dodatne specifične opise. Kretanje stopala se uvek

definiše u dve faze, do postizanja ravnotežnog položaja i posle postizanja

ravnotežnog položaja. Ravnotežni položaj je pozicija u kojoj je težina tela

raspodeljena na obe noge, kada se izvodi korak napred, ova pozicija će biti u sredini

iskoraka a težina je raspodeljena 50% na peti stopala postavljenog napred i 50% na

prednjem delu stopala postavljenog nazad. Ova pozicija se postiže kroz akciju

odgurivanja (Drive Action). Na dalje su opisani različiti tipovi koraka i postavljanja

stopala koji su zastupljeni u Standardnim plesovima.

Prema Hearn-u, ovaj pojam je definisan kao pozicija stopala (Foot position) i odnosi

se na poziciju jednog stopala u odnosu na drugo na kraju koraka. U definisanju

pozicije u naprednim figurama češće se može sresti oznaka “prsti unutra““ (toe

turned in) i “prsti u polje“ (toe turned out) zbog potrebe dodatnog definisanja načina

postavljanja stopala kod složenog kretanja (Hearn, 2004, str. 8).

Karakteristična kretanja u Standardnim plesovima od kojih zavisi postavljanje stopala su:

Korak u stranu sa zamahom (The Swing Side Step) se izvodi napred i u stranu, iako su opisani kao koraci u stranu. Ovakav korak je karakterističan za drugi korak okreta

49

„Ritmičko brojanje“ se odnosi na brojanje u skladu sa vremenskim trajanjem svakog pojedinačnog koraka.


24

u napred i daje zamah za odgovarajuću količinu okreta (korak 2 u desnom okretu plesača). Jedan od posebno važnih aspekata za plesača je kontrola kretanja koja se postiže

upravo postizanjem ravnotežnog položaja.

Akcija odgurivanja (Drive Action) se obično koristi na svakom prvom koraku u figuri i

predstavlja specifičnu koordinaciju između ravnoteže tela, savijanja kolena i zamaha

nogom. U koraku napred, ova koordinacija je podeljena na 5 pod-akcija: spuštanje,

otpor, kontrola, guranje, oporavak. U koraku u nazad dodatna pod-akcija noge koja

se kreće je priprema.

1) Spuštanje (Lower) je akcija savijanja kolena, ukoliko kreće od pozicije “na

prstima“ akcija započinje prvo spuštanjem celih stopala na pod a zatim se saviju

kolena.

2) Odolevanje, otpor (Resist) je momenat kada počinje prebacivanje spuštene

težine tela u pravcu kretanja, to je malo prebacivanje težine napred na prednji

deo stopala bez pravljenja nekog značajnijeg kretanja.

3) Kontrola (Control) je trenutak kada je igrač spreman da pomeri nogu kojom treba

da zakorači zajedno sa pomeranjem težine tela do ravnotežnog položaja.

4) Guranje (Push) je akcija guranja kroz mišiće stajne noge. Kretna noga će se

opustiti da bi dozvolila prebacivanje težine na nju i ona sada postaje nova stajna

noga.

5) Oporavak (Recover) je momenat privlačenja noge koja izvodi sledeći korak do

pozicije ispod tela spremna da započne novi korak dok je celokupna težina tela

prebačena na prednji deo stajne noge kao priprema za sledeći korak (slika 5.).

Slika 5. Pod-akcije u akciji odgurivanja50

Princip zamaha, ljuljanja (Swing Principles) – u fizici ljuljanje je definisano kao

slobodno kretanje oko fiksirane tačke (tačka O na slici 6.a), a za primer definicije služi

poseban primer periodičnog kretanja - klatno. U tačkama A i C kinetička energija

(brzina) je jednaka nuli i potencijalna energija (m x g x h) ima maksimalnu vrednost.

Počevši od tačke A brzina se povećava do tačke B a zatim opada do tačke C, gde je 50

Siestas i sar., 2013a, str. 13


25

jednaka nuli i obrnuto (slika 6.). Kretanje nalik kretanju klatna uočeno je i kod

plesača, kao kinematičko kretanje i vizuelno. Plesačev centar tela je tačka kretanja u

klatnu, što se dešava na prvom koraku figure koji ide u spuštanje. Ovde se termin

“ljuljanje“ odnosi na spuštanje i podizanje na prste (slike 6. i 6.a).

Slika 6. Princip zamaha (klatno) u plesu51 Slika 6.a Klatno52

Okret preko pete (Heel Turn) je statički okret u levu ili desnu stranu. Izvodi se preko

pete stopala koje je napravilo prvi korak. Pritom se drugo stopalo privlači bez

prenosa težine, težina se na njega prenese u mestu nakon završene odgovarajuće

količine okreta, prvo na petu a zatim na prednji deo stopala (princip kružnog kretanja

stopala) nakon čega sledi treći korak koji se izvodi u napred nogom koja je napravila

prvi korak. Iako je okret preko pete statički okret, nagib se izvodi na drugom i trećem

koraku.

Produženi okret preko pete (Heel Pull) je poseban vid okreta preko pete. Izvodi se da

bi se usporilo telo i izvela promena pravca kretanja. Posle prvog koraka, koji je isti

kao kod običnog okreta preko pete, sledi okret na čijem kraju se težina ne prebacuje

na nogu u mestu već se sa njom napravi dodatni korak u stranu. Treći korak je

privlačenje bez prenosa težine (slika 7.).

Slika 7. Grafički prikaz kretanja u produženom okretu preko pete53

51

Siestas i sar., 2013a, str. 15 52

http://www.zivotna-skola.hr/clanci/zakoni_prirode.htm, dostupno 29.09.2015. godine 53

Siestas i sar., 2013a, str. 18


26

Pivot (Pivot) je poseban vid okreta koji, u cilju pravilnog definisanja, mora da se

podeli na dva tipa: pivot okret u desno (the Natural Pivot Turn) i pivot okret u levo

(the Reverse Pivot Turn).

Tehnika pivot okreta se karakteriše sledećim elementima:

1) okret se izvodi oko stopala koje je napravilo korak,

2) maksimalna količina okreta je do polovine kruga,

3) kada jedan od partnera (obično je to plesač) izvodi Pivot, drugi partner sarađuje

plešući Pivoting Action,

4) pivotu prethodi intenzivna priprema u kombinaciji sa korakom nazad i malo u

stranu,

5) okret koji se izvodi je rezultat pravilno izvedene pripremne faze na kraju

prethodnog koraka praćene rotacijom koja je zastupljena tokom celog okreta,

6) prilikom izvođenja Pivota održava se zatvorena pozicija,

7) za vreme okreta plesači treba da izbegavaju moguće “spiralne efekte“ nogu koji

mogu da se jave zbog jake dinamike koja je nastala, pažnja treba da bude

usmerena na to da se zadrže stopala u istoj poziciji kao na početku okreta, sve do

kraja. Ova pozicija podrazumeva da stopala budu paralelna, ali nikad ukrštena

(kao kod CBMP pozicije),

8) nagib je dozvoljen da bi se postigla ravnoteža i lako prenela težina tela (više je to

“kozmetički“ nagib koji predstavlja blago istezanje u stranu),

9) rad stopala je „prednji deo stopala-peta-prednji deo stopala“ (BHB-„ball-heel-

ball“) i raspoređen je na sledeći način:

- akcija stopala „prednji deo stopala“ (ball-B) koristi se na početku Pivota, za

vreme pripreme koja je dozvoljena na ovom koraku;

- akcija stopala „peta“ (heel-H) koristi se na kraju okreta čime se dobija

prebacivanje akcije rotacije sa prednjeg dela stopala na petu, za to vreme pravac

kretanja stopala potpuno menja svoju orijentaciju na podu od u nazad (backing)

do u napred (facing) pri čemu peta treba da se spusti na pod sa velikom

kontrolom i, da bi se dao kontinuitet kretanju, mora se odmah odići od poda

(poznat kao efekat “poljubac poda“);

- akcija stopala „prednji deo stopala“ (ball-B) se koristi na početku sledećeg

koraka, za vreme ravnotežnog položaja, kad se težina ponovo prebacuje na

prednji deo stopala čime se vrši promena pravca kretanja od nazad ka napred.

Tehnika levog pivot okreta je uglavnom ista kao desnog, sa malim razlikama:

1) oba partnera izvode Pivot istovremeno,

2) levi Pivot nema intenzivnu pripremu kao desni, ali pozicija stopala je ista (nazad i

malo u stranu),

3) dozvoljen slab nagib.


27

Pivot akcija (Pivoting Action) je poseban vid okreta koji se obično kombinuje sa

desnim Pivotom (kada jedan od partnera pleše Pivot drugi pleše Pivoting Action)

Osnovne karakteristike su:

1) okret se izvodi oko noge koja je napravila korak, ali krajnji deo okreta se izvodi na

unutrašnjoj strani stopala kako bi se održao kontinuitet okreta koji sledi (obično

je to Spin),

2) maksimalna količina okreta je polovina kruga,

3) prethodi mu intenzivna priprema i gazi se napred i malo u stranu,

4) Kao i kod Pivota, Pivoting Action je rezultat pravilno izvedenog kretanja na

prethodnom koraku i praćen je slabom rotacijom kroz ceo koorak,

5) zatvorena pozicija je neophodna,

6) igrači moraju da izbegavaju “spiralne efekte“ nogu i da zamahnu slobodnom

nogom u sledeću poziciju,

7) u osnovi nema nagiba,

8) Rad stopala je „peta-prednji deo stopala“ (Heel-Ball-HB) raspodeljena na sledeći

način:

- akcija „peta“ (heel-H) se koristi na početku koraka, u pripremnoj fazi,

- akcija „prednji deo stopala“ (ball-B) se koristi za vreme samog okreta i dobija

se prebacivanjem težine na prednji deo stopala i za vreme ove faze orijentacija

stopala se menja od “facing“ do “backing“ a težina treba da se zadrži na

unutrašnjoj ivici prednjeg dela stopala na kraju okreta.

Produženi spin okret (Continuous Spin) podrazumeva da plesač izvodi desni Pivot a

plesačica Pivoting Action, a na sledećem koraku plesač izvodi Pivoting Action a

plesačica desni Pivot, bez spuštanja pete na pod, što znači da par pleše napredno

spajanje ove dve akcije poznato kao produženi spin.

Za vreme izvođenja produženog spina, visina Pivoting Action-a će se zadržati kako bi

se favorizovao okret a rad stopala će biti:

Plesač – “HB“ u Pivoting Action-u i “BHB“ u Pivotu.

Plesačica - “HB“ u Pivoting Action-u i “B“ u Pivotu.

Spin (Spin Turn) je vrsta okreta sa količinom okreta maksimalno 3/854 kruga i izvodi

se kroz dva koraka (desna-leva za plesače, leva-desna za plesačice) posle desnog

Pivota da bi se nastavilo jako kružno i progresivno kretanje.

Pripremni korak (Preparation Step) se izvodi zbog težnje da se postigne veliko

kretanje kada se kreće iz statičke pozicije na početku koreografije pri čemu ovaj

korak priprema kretanje plesača u prvoj figuri što je praćeno blagim podizanjem koje

prati rotacija koja treba da poveća zamah na prvom koraku.

54

Opšte je prihvaćeno pravilo da se količine okreta u plesovima označavaju razlomcima pri čemu je najmanja količina okreta koja se definiše 1/8 (u levo ili u desno).


28

“Vučenje“ (Brush) je kretanje u kojem se težina zadržava na jednoj nozi dok druga

klizi po podu do stajne noge i, bez ikakvog prebacivanja težine, produžava dalje.

Vreme izvođenja okreta se kontroliše blagim pritiskom stopala koje se kreće o pod a

privlačenje traje duže od postizanja novog koraka.

Šase (Chasse) je kombinacija tri koraka koja se koristi u svim Standardnim plesovima,

ali je jedino pronađena u osnovnim figurama Valcera i Kvikstepa. Ova sekvenca

koraka predstavlja karakteristično kretanje koje ima nekoliko važnih tehničkih

elemenata:

1) obično šaseu prethodi korak koji sadrži Drive Action,

2) šase, u svakom plesu osim Tangu, koristi postepeno podizanje koje počinje na

kraju prethodne akcije odgurivanja i kontinuirano se nastavlja do pretposlednjeg

koraka šasea (gde se stopala spajaju). U poslednjem koraku se zadržava

postignuta visina,

3) u svakom progresivnom šaseu kreira se bočno kretanje,

4) kad se šase izvodi iz pozicije promenade, kretanje plesača se izvodi u napred sa

blagim vođenjem levim ramenom.

Privlačenje sa promenom težine (Close) je akcija koja se izvodi na kraju nekoliko

tipičnih figura Valcera. Funkcija ovog koraka je da se prenese težina sa jedne noge na

drugu a stopala završavaju spojena, sa izuzetkom u Tango plesu gde je privlačenje do

pola stopala.

Ukrštanje (Crossing) je akcija u kojoj se slobodno stopalo kreće, kroz privlačenje i

preko stajnog stopala, do pozicije ukrštenih stopala. Postoje dva tipa ukrštanja:

1) “Cross to“ kada su stopala u ukrštenoj poziciji čvrsto spojena i ispod tela plesača i

2) “Across“ kada se stopalo ukršta ispred stajnog stopala bez dodirivanja i koristi se

kao priprema za korak koji zahteva veliko odgurivanje, kao što je npr. šase.

Okret sa uvrtanjem (Twist turn) je poseban tip okreta gde se stopala na početku

ukrste a onda se, kroz okret, vrate u početnu poziciju. Ovu akciju obično izvodi plesač

i ona je koordinisana okretom u desno na sledeći način:

1) ukrstiti nazad desnim stopalom iza levog sa radom stopala “B“,

2) za vreme ukrštene pozicije težina se zadržava između stopala, ali teži peti noge

postavljene ispred,

3) okret se vrši između pete noge postavljene napred i prednjeg dela stopala noge

postavljene nazad,

4) za vreme okreta prsti noge postavljene napred treba da održavaju kontakt sa

podom,

5) peta noge postavljene nazad je skoro u kontaktu sa podom a na kraju okreta se i

spušta,


29

6) na kraju okreta stopala će biti paralelna i skoro spojena a težina se zadržava na

desnom stopalu,

7) moguće je podizanje na kraju okreta kao priprema za sledeću figuru,

8) pravo držanje leđa u osnovi se zadržava za vreme okreta, ali napredni plesači

mogu da izvedu “kozmetički“ nagib,

9) Plesačica izvodi seriju od 3 (u Tangu 6) koraka oko plesača pri čemu plesač veliku

pažnju treba da obrati na brojanje da bi uskladio svoj okret sa njenim koracima.

Pozicija suprotne ruke i noge (CBMP - Contrery Body Movement Position) je položaj

u kojem je jedno stopalo ispred drugog na istoj liniji kada se izvodi korak napred ili

nazad. U osnovi se koristi kod pozicija o.p.(outside partner) - sa spoljašnje strane

partnera. Oba partnera koriste ovu poziciju da bi sačuvali kontakt u figurama koje

zahtevaju posturalnu distorziju. Takođe se koristi kod promenadne pozicije kada

plesač pravi korak napred desnom nogom a plesačica korak napred levom nogom.

Vođenje bokom (Side leading) je kretanje u kojem je isto rame kao i stopalo

okrenuto u pravcu kretanja. Ovaj tip akcije najčešće se koristi kod promene pozicije

iz zatvorene u o.p. (Feather Step - Slowfox).

Pivot na prstima (Toe Pivot) je okret (kao i svaki drugi Pivot) koji se izvodi oko

stopala koje je napravilo korak i ima maksimalnu količinu okreta polovina kruga.

Izvodi se samo u figurama ili delovima figura koje nemaju progresivno kretanje i rad

stopala je uvek “T“ (na prstima). Primer je Double Reverse Spin, korak za plesače.

3) Pravac i smer kretanja (Alignment and Direction) čine opis putanje kojom se plesači

kreću i kako se orijentišu kroz specifične pravce kretanja. Ovi elementi više imaju

veze sa koreografskim rešenjima nego sa tehnikom izvođenja. Postoje četiri plesna

smera (linije) po kojima se par orijentiše i one predstavljaju “zidove“ u prostoru u

kom se pleše. U svakom plesnom smeru mogu se definisati osam pravaca kretanja:

LOD-Line of Dance,

DC-Diagonal to Centre,

C-Centre,

DW-Diagonal to Wall,

W-Wall,

DC Against LOD-Diagonal Centre Against Line of Dance,

Against LOD-Against Line of Dance,

DW Against LOD-Diagonal Wall Against Line of Dance.

Howard (1976.) preciznije definiše pravce i smer kretanja, u njegovom nazivu

pravca kretanja obuhvaćen je i smer kretanja. Koriste se sledeći pravci i smerovi:

1.facing LOD ili backing against LOD,

2.facing DW ili backing DC against LOD,

3.facing W ili backing C,


30

4.facing DW against LOD ili backing DC,

5.backing LOD ili facing against LOD,

6.facing DC against LOD ili backing DW,

7.facing C ili backing W,

8.facing DC ili backing DW against LOD.

Postavljanje, obeležavanje (Pointing) se javlja kada se pri okretu stopalo okreće

za veću količinu okreta nego telo (body turn less - telo kasni), noga tada označava

gde će se završiti količina okreta na sledećem koraku pri privlačenju druge noge i

sustizanju tela (Howard, 1992, str. 7).

4) Količina okreta (Quantity of turn) opisije količinu okreta koju plesači naprave dok

izvode korak i meri se kao količina između stopala. Okret može da bude u levo i

desno i precizno se označava samo kad se da količina i smer okreta, npr. 3/8 u levo.

Količine okreta su prikazane na slici 8.

Slika 8. Količine okreta u plesovima55

Howard je 1976. definisao i razliku u načinu postizanja krajnje količine okreta pri

kretanju u napred i u nazad. Ove pojmove je definisao kao spoljašnji i unutrašnji

okret.

Spoljašnji okret (Outside of turn) označava okret prilikom izvođenja koraka

napred. Tada je količina okreta raspodeljena na prva tri koraka, između prvog i

drugog koraka količina okreta je 1/4 a između drugog i trećeg 1/8, tako da je

ukupna količina okreta na ovom trokoraku 3/8.

Unutrašnji okret (Inside of turn) označava okret prilikom izvođenja koraka u

nazad. Ovde se celokupna količina okreta od 3/8 pravi između prvog i dugog

koraka, ali u ovom delu okreta telo je okrenuto manje nego stopalo (body turn

less). Ako je treći korak privlačenje sa promenom težine, telo završava okret, ali

ako je prolazni korak (Feather Finish - Sloufoks ili Running Finish - Kvikstep) telo

izgleda kao da se nije okrenulo. Iako postoji slab pomak i u telu između ova dva

koraka, ono ostaje u otvorenoj poziciji.

55

Siestas I sar., 2013a, str. 24


31

Izuzeci u deljenju količine okreta su u figurama u kojima plesač pleše produženi

okret preko pete (Heel pull), plesačica tada izvodi istu količinu okreta kao plesač,

iako je ona u spoljašnjem okretu (Hesitation Change - Spori valcer, Natural Turn

with Hesitation - Kvikstep). U figurama sa brzim rotacijama i većom količinom

okreta između dva koraka, oboje imaju istu količinu okreta (Natural Spin Turn 4-

6, Impetus Turn, Natural Pivot, Reverse Pivot, ...) (Howard, 1992, str. 7-8).

5) Rad stopala (Foot Action) označava koji deo stopala je u kontaktu sa podom pri

izvođenju koraka i kako se postavlja. Postoji devet definisanih tačaka kontakta:

H-Heel (peta) - početak ili kraj normalnog kružnog pokreta noge;

T-Toe (prsti) - koristi se za najviše pozicije podizanja;

ET-Extreme Toe (ekstremni prsti) – najviši kontakt prstima bez težine, uglavnom

se koristi za linije;

F-Whole Foot (celo stopalo) – kada se celo stopalo spušta direktno na pod;

Flat Foot – kada se celo stopalo spušta na pod kroz kružni pokret;

B-Ball (prednji deo stopala) – označava bilo koju fazu kružnog pokreta između

celog stopala i prstiju;

I/E of Toe-Inside Edge of Toe (unutrašnja ivica palca) – kada se palac spusti na

pod pokretom unutrašnje bočne fleksije zgloba;

I/E of Foot-Inside Edge of Foot (unutrašnja ivica celog stopala) – kada se celo

stopalo stavi na pod pokretom unutrašnje bočne fleksije zgloba;

O/E of Toe-Outside Edge of Toe (spoljašnja ivica prstiju) – kada se prsti spuste na

pod pokretom spoljne bočne fleksije zgloba.

Princip kružnog kretanja stopala je bitan element tehnike rada stopala za sve

plesove koji imaju zamah na prvom koraku i on se dešava kroz Driving Action.

Rad stopala je definisan kao “HF“ što proističe iz tehnike izvođenja ovog koraka

koja zahteva podizanje, tipično za sportski ples. Praktično, partner koji se kreće

napred prvo gazi na petu. Dalje, u cilju intenzivnog prebacivanja težine tela i

održavanja ravnoteže, mora, u fazi oporavka koraka, da održava celo stopalo u

kontaktu sa podom. U sledećoj fazi, peta može da napusti pod, to je faza u kojoj

kreće u podizanje i odgurivanje u sledeći korak.

6) „Ritmičko brojanje“ (Timing), vremensko trajanje i interpretacija koraka su

melodijski parametri značajni kako za precizno ritmičko izvođenje definisanih figura

tako i za prezentaciju karaktera svakog pojedinačnog plesa. U sportskom plesu

brojanje svake figure je utvrđeno i precizno označeno za svaki pojedinačni korak.

Svaka oznaka ima precizno trajanje:

1-ceo otkucaj

&-1/2 otkucaja

a-1/4 otkucaja


32

S-2 otkucaja u plesu koji imaju takt 4/4 (Sloufoks) i 1 otkucaj u plesu koji ima takt

2/4 (Tango)

Q-1 otkucaj u plesu koji ima takt 4/4 (Sloufoks) i 1/2 otkucaja u plesu koji ima

takt 2/4 (Tango)

Standardizovano trajanje koraka je vodič za izvođenje figura, ali napredni

takmičari mogu da ga modifikuju i izađu iz okvira preciznog brojanja. Utvrđeno

brojanje za napredne plesače može da predstavlja skučenost jer oni pokazuju

tendenciju da personalizuju trajanje svakog koraka i pokreta u zavisnosti od

svojih fizičkih karakteristika, biomehaničkih sposobnosti i ličnih afiniteta.

7) Pozicija, odnos partnera (Couple Position) podrazumeva specifičnu kombinaciju

vođenja i odnosa tela a zavisi od više elemenata.

Držanje tela podrazumeva pravilno držanje kičme u normalnom stojećem stavu

čoveka, koje se ostvaruje usled sledećih prilagođavanja:

- blago rastezanje abdominalne muskulature, što podrazumeva i blago

rastezanje mišića leđa;

- kontrola pelvične muskulature, linija struka je skoro paralelna sa podom;

- težina se prenosi preko prednjeg dela stopala dok su kolena blago savijena i u

fazi prenosa težine ugao linije tela mora da ostane nepromenjen u odnosu na

pod;

- plesačica prenosi težinu preko prednjeg dela stopala, ali samo sa centrom

tela dok glava ostaje u prvobitnom položaju što stvara blago zakrivljenu liniju

leđa koja se ne javlja u početnom položaju tela.

Odnos prema partneru podrazumeva poziciju tela plesača i plesačice u

međusobnom kontaktu prilikom izvođenja plesova. Tela su blago pomerena u

levu stranu i u kontaktu približno u projekciji poslednjeg desnog rebra. Linija

ramena treba da je paralelna sa podom, vrat izdužen i ramena spuštena. Ova

procedura dozvoljava paru da zauzme prvu od devet pozicija tela - zatvorenu

poziciju (Close Position).

Držanje ruku (Hand hold) podrazumeva kontakt partnera koji ostvaruju preko

ruku. Ti kontakti su:

- plesačeva leva šaka hvata plesačicinu desnu šaku. One se zadrže približno u

visini očiju plesačice.

- plesačeva desna šaka je smeštena na levu lopaticu plesačice. Ona je podrška

plesačici i inicira kretanje napred, nazad i u stranu.

- plesačicina leva šaka je smeštena na kraj deltastog mišića plesača.

Zajedno, kontakt centrima tela i šakama čine pet tačaka kontakta između

partnera neophodnih za lep izgled plesnog para, ali i za izvođenje složenih

kretnih struktura Standardnih plesova (slika 9.).


33

Slika 9. Tačke kontakata u Standardnim plesovima

Postoji devet pozicija tela partnera i one su objašnjene ispod uz prateće fotografije56.

Slika 10. Zatvorena pozicija (Closed Position)

1. Zatvorena pozicija (Closed Position) je osnovna pozicija iz koje polazi svaki ples. U

zatvorenoj poziciji desni donji deo abdomena plesačice je u kontaktu sa desnim

donjim delom abdomena plesača (slika 10.).

56 Pozicije su demonstrirali takmičari plesnog kluba Calypso, Ivana Zarić i Ognjen Dimovski.


34

Slika 11. Pozicija pored partnera (Outside Partner Position)

2. Pozicija pored partnera (Outside Partner Position) se koristi pri izvođenju koraka

sa spoljašnje strane partnera preko linije stajnog stopala. Partneri su u kontaktu

istim delom kao u zatvorenoj poziciji sa razlikom što postoji rotacija tela približno

za 1/8 u desno (slika 11.).

Slika 12. Promenadna pozicija (Promenade Position)

3. Pozicija promenada (Promenade Position) je pozicija u kojoj je tačka kontakta

desna plesačeva i leva plesačicina strana formirajući “V“ držanje, koristi se za

kretanje oba partnera napred u istom smeru (slika 12.).


35

Slika 13. Poluotvorena pozicija (Fallaway position)

4. Poluotvorena pozicija (Fallaway Position) je pozicija u kojoj je tačka kontakta

desna plesačeva i leva plesačicina strana formirajući “V“ držanje. Razlika od

pozicije promenade je u tome što su noge u ukrštenoj poziciji i koristi se za

kretanje oba partnera u nazad (slika 13.).

Slika 14. Kontra promenadna pozicija (Counter Promenade Position)

5. Pozicija kontra promenade (Counter Promenade Position) je pozicija u kojoj je

tačka kontakta leva strana plesača i desna plesačice formirajući “V“ držanje.

Koristi se pri kretanju oba partnera napred u istom smeru. Po orijentaciji je

suprotna od pozicije promenade (slika 14.).


36

Slika 15. Kontra otvorena pozicija (Counter Fallaway Position)

6. Kontra otvorena pozicija (Counter Fallaway Position) je pozicija u kojoj je tačka

kontakta leva plesačeva i desna plesačicina strana kreirajući “V“ držanje. Stopala

su u ukrštenoj poziciji a koristi se za kretanje oba partnera u nazad u istom

smeru. Suprotna je od Fallaway Position (slika 15.).

Slika 16. Pozicija “krilo“ (Wing Position)

7. Pozicija “krilo“ (Wing Position) (leva na levu stranu-Left to Left) je pozicija u kojoj

su partneri u kontaktu oboje svojom levom stranom tela dok su ramena i kukovi

paralelni. Suprotna je od osnovnog (zatvorenog) držanja (slika 16.).


37

Slika 17. Pozicija “desnog ugla“ (Right Angle Position)

8. Pozicija “desnog ugla“ (Right Angle Position) je pozicija u kojoj je levi kuk

plesačice u kontaktu sa desnom stranom plesača sa otvorenom pozicijom u regiji

bokova za približno između 1/8 i 1/4 kruga u desno. Ramena se okreću manje

nego kukovi težeći da ostanu paralelna (slika 17.).

Slika 18. Pozicija “levog ugla“ (Right Angle Position)

9. Pozicija “levog ugla“ (Left Angle Position) je pozicija suprotna od Right Angle

Position. Spoljašnja strana plesačicinog desnog kuka je u kontaktu sa levom

stranom plesača. Odnos kukova i ramena je kao u prethodnoj poziciji sa razlikom

što su otvoreni u levo (slika 18.).


38

Pored ovih osnovnih, interesantne su pozicije tela koje se formiraju u linijskim

figurama. Kako sam naziv kaže, to su figure u kojima par zadržava korak praveći linije

određenim delovima tela. Najvažniji momenat u izvođenju ovih figura je izvijanje

igračice (Extension) (slika 19.).

Slika 19. Linijske figure u Standardnim plesovima57

8) Rotacija (Rotation) je termin koji označava bilo koji trenutak u kome se ramena i

kukovi plesača ne nalaze u istoj ravni.

Obično ove varijacije predstavljaju rotacije ramena u odnosu na kukove, ali dešava se

i da se kukovi i noge rotiraju u odnosu na ramena. U slučaju figura bez okreta,

rotacije prave samo kukovi. Postoje i primeri kombinacije oba ova kretanja, primer je

Whisk.

Anatomski, rotacija je pokret koji se dešava oko sagitalne ose, to je u stvari torzija

tela.

Tri su osnovne upotrebe rotacija:

- Širina koja se ogleda kroz CBM akciju tela koja podrazumeva kretanje

suprotnih strana tela (Contrery Body Movement). Javlja se na početku skoro svake

figure (nekad su to bile uglavnom figure sa okretom u levo ili desno) pri čemu oba

partnera rotiraju gornji deo tela (ramena) u odnosu na donji (kukove i stopala).

- Vođenje koje se odnosi na promenu držanja iz jedne u drugu poziciju centra

tela ili pored partnera kao priprema za sledeću figuru.

- Dinamika kretanja se takođe postiže rotacijama što daje pojačan efekat

kretanja. Obično se koristi u linijskim figurama, ali se primenjuje i u nekim osnovnim

figurama da bi kretanje učinili atraktivnijim i bržim.

U osnovi, rotacije pokazuju stabilnost, koordinaciju i izgled para.

57

http://www.dance-forums.com/threads/most-common-line-figures-in-open-standard.44114/, dostupno 26.09.2015. godine.


39

9) Podizanje i spuštanje (Rise and Fall) opisuje promenu visine koju izvode plesači. Tri

dela tela se koriste da bi proizvela podizanje: stopala, noge (misli se na kolena) i telo.

Za vreme podizanja u stopalima (uspon) težina tela prelazi od centra do prednjeg

dela stopala ili prstiju i, kao posledica toga, peta napušta pod, polako ili naglo.

Suprotno, prilikom spuštanja (spon) peta se vraća na pod uz konstantnu mišićnu

kontrolu.

Opružanje u nogama je izazvano opružanjem u zglobu kolena, takođe savijanje je

posledica fleksije u zglobu kolena stajne noge.

Opružanje u telu se postiže dodatnim opružanjem u gornjem delu trupa, izvlačenjem.

Ovo izvlačenje se dešava obično kada plesači dostignu svoju maksimalnu visinu ili u

delovima figure u kojima nema uspona.

Howard je 1976. definisao i pojam “no foot rise-NFR“ koji označava izostajanje

uspona, kada postoji opružanje (menjanje visine) koje je zastupljeno kroz noge i telo.

Dešava se pri izvođenju okreta na koraku u nazad, drugi korak u stranu prati NFR

podizanje pri kome u poziciji ravnoteže (raspodeljene težine) stopalo noge koja je

zakoračila se nalazi prednjim delom stopala na podu dok je drugo stopalo u poziciji F

(celo stopalo na podu), oba kolena se opružaju iz savijene pozicije što predstavlja

podizanje na ovom koraku.

Kada se podizanje i spuštanje korektno izvode to je ono što pravi razliku u karakteru

Standardnih plesova jer svaki ples ima svoju karakterističnu tehniku izvođenja

podizanja i spuštanja.

Kod Sporog valcera Howard (1992) razlikuje 4 tipa podizanja:

Tip 1: Podizanje započinje na kraju prvog koraka, nastavlja se na drugom i trećem

(kontinuirano) i spušta se na drugoj polovini trećeg koraka (kod figura sa osnovnim

obrascem kretanja - Nat. i Rev.Turn 1-3, RF Close Change, LF Close Change);

Tip 2: Podizanje započinje na kraju prvog koraka, na drugom se nastavlja

kontinuirano, up je na trećem koraku i spuštanje na drugoj polovini trećeg koraka

(Outside Change, Whisk, Back Whisk);

Tip 3: Podizanje započinje na kraju prvog koraka, kontinuirano je na drugom i trećem

koraku, up na četvrtom koraku i spuštanje na kraju četvrtog koraka (Chasse from PP,

Turning lock);

Tip 4: Podizanje započinje blago na prvom koraku kao NFR, kontinuirano je na

drugom koraku, up na trećem i spuštanje na kraju trećeg koraka (Heel Turn).

Tango u osnovnom obrascu kretanja i tehnici izvođenja ne sadrži podizanje i

spuštanje.

U Bečkom valceru podizanje i spuštanje je takođe kontinuirano, slično Tipu 1 u

Sporom valceru, ali sa manjim podizanjima nego kod Sporog valcera, pri čemu kolena

ostaju blago savijena a podizanje se skoro završi na kraju prvog koraka.

U Sloufoksu podizanje i spuštanje u osnovnom obrascu kretanja se dešava po

sledećem principu: podizanje započinje na kraju prvog koraka, up na drugom i


40

trećem i spuštanje na kraju trećeg koraka. Up pozicija u Sloufoksu je niže definisana

nego u ostalim Standardnim plesovima na račun dužine koraka.

Podizanje i spuštanje u Kvikstepu se odvija po principu Tip 3 podizanja u Sporom

valceru što je i karakteristika šasea koji su osnovni obrasci kretanja u ovom plesu

(Howard, 1992, str. 8).

Pored devet osnovnih, postoje još tri napredna elementa tehnike:

1) Nagib (Sway) je element koji se ne ubraja u osnovne elemente poput do sad

navedenih, ali je značajan za funkcionalnost i lepotu kontinuiranog kretanja u

Standardnim plesovima. Nagib predstavlja inklinaciju, odnosno bočnu fleksiju trupa.

U plesu može da se definiše kao udaljavanje od noge koja se kreće ili nagib iznad nje.

Koristi se u različite svrhe, uključujući postizanje ravnoteže posebno u koracima

velike dužine, inicira kretanje, povećava brzinu kretanja, poboljšava estetiku figure.

Količina nagiba zavisi od tipa figure i željenog vizuelnog efekta. Specifičnija podela

razlikuje tri vida nagiba:

- tehnički nagib (Technical sway) je osnovna forma nagiba koja uključuje celo telo, od

stopala do glave. Obično ovaj nagib kreće iz regije kukova (zastupljen je u skoro svim

osnovnim figurama u manjoj ili većoj meri, obično zajedno sa jednim od druga dva

nagiba);

- oslobađajući (Releasing) ili prelomljen nagib (Broken sway) uključuje gornje partije

tela dok je pozicija kukova netaknuta, izvodi se skraćenjem jedne strane i istezanjem

suprotne, što u plesu dovodi do boljih vizuelnih efekata (Drop Oversway u Tangu);

- Kozmetički nagib (Cosmetic Sway) je jako mala inklinacija koju proizvode samo

ramena i lopatice. Nivo ramena se menja bez veće promene neutralne pozicije glave i

u ovom slučaju takođe se jedna strana tela skraćuje a druga izdužuje, samo je

amplituda pokreta manja nego i kod prethodne vrste nagiba. Ova vrsta nagiba stvara

vizuelni efekat kod pravolinijskih figura (Feather Step u Sloufoksu) ili pomoć u

okretima sa većom količinom okreta na pojedinačnim koracima gde nije moguć

tehnički nagib (Pivot, Reverse Pivot, Twist Turn, Spin Turn ...)

2) Izvijanje (Extension) je akcija tela koju izvodi plesačica i izvodi se jakim istezanjem

prednjeg dela tela u odnosu na leđa. Svako izvijanje treba da započne u gornjem delu

tela (glava, vrat i grudi) posle čega se nastavlja i u donjem delu tela, abdominalnoj i

lumbalnoj regiji. Stepen istezanja zavisi od vremena koje plesači imaju da izvedu

izvijanje i od činjenice da ono ne sme da naruši ravnotežu para.

3) Iznenadni pokreti (Sudden Movement) se često koriste u Standardnim plesovima, posebno u Tangu, kada je potrebno za kratko vreme preći iz jednog kretanja ili linije u drugo (Sietas i sar., 2013a, str. 41-42).

Možemo zaključiti da dobra tehnika podrazumeva sve gore navedene elemente

objedinjene u kontinuiranom kretanju uz sinhronizovano kretanje para na podijumu.


41

5.2.2. Specifične karakteristike Standardnih plesova

Pored zajedničkih karakteristika i elemenata tehnike za sve Standardne plesove gore

opisanih, postoje i posebnosti svakog Standardnog plesa koje čine njegov karakter i

obeležja koja ga razlikuju od ostalih plesova.

5.2.2.1. Spori valcer

Takt: 3/4

Tempo: 28-30 takt/min

Brojanje: “1-2-3“ sa akcentom na 1.

Trajanje na takmičenju: 2 minuta

Spori valcer odlikuje kontinuirano, ritmično, sliveno kretanje i naizmenični prelaz iz

jednog u drugi okret. Nema specifičnosti i odstupanja od osnovnih principa ranije

navedenih. Njegova jedina specifičnost je u više tipova podizanja gore opisanih (slika 20.

predstavlja jednu od mogućih figura u Sporom valceru).

Slika 20. Jedna od figura u Sporom valceru58

58

http://www.zimbio.com/pictures/8qWotLLOKn8/16th+Asian+Games+Day+1+Dance+Sport/mLrKepFY4IT, dostupno 26.09.2015. godine.


42

5.2.2.2. Tango

Takt: 2/4


Brojanje: “1-2“ (ili različita kombinacija sporih i brzih koraka) sa akcentom na 1 i 2.

Trajanje na takmičenju: 2 minuta

Tango je ples koji ima niz specifičnosti koje ga razlikuju od ostalih Standardnih plesova.

1) Odnos partnera je takav da je držanje kompaktnije nego u ostalim Standardnim

plesovima. Plesačica je pomerena više u plesačevu desnu stranu. Plesač postavlja

svoju desnu šaku dublje ka sredini leđa pri čemu je podlaktica paralelna sa podom.

Leva šaka stoji kao u ostalim plesovima, sa tim što je lakat malo više postavljen a

podlaktica je pod oštrim lukom što pomera levu šaku bliže telu.

Leva šaka plesačice je postavljena na plesačevim leđima, sa grupisanim prstima i

ispod miške, palac ruke se ne vidi. Desna šaka je postavljena kao u ostalim

plesovima, ali sa manjim nagibom napred (Howard, 1992, str. 78).

Početna pozicija stopala koja su spojena je takva da je desno stopalo približno 5-8cm

iza levog, kolena su savijena. Ova pozicija je neophodna da bi se proizvelo tipično

kretanje za Tango. Ramena, kukovi, kolena i stopala su u istoj liniji.

2) Podizanje i spuštanje kod osnovne tehnike izvođenja ne postoji. Međutim, u

modernim Tango koreografijama napredni plesači koriste malu količinu podizanja i

spuštanja u nekim specifičnim situacijama. U svakom slučaju, podizanje ne treba da

bude preterano. Ovo neobično podizanje je definisano kao akcija “ball“ (Sietas i sar.,

2013b, str. 46).

3) Rad stopala u Tangu ima neka specifična pravila:

-prva dva koraka svake figure koja počinje iz promenadne pozicije su definisana kao

H;

-tehnika stopala svakog koraka u nazad koji sadrži akciju vođenja stranom se izvodi

I/E of B-H;

-svi koraci koji se završavaju priključenjem su definisani kao F;

-kod okreta u levo, drugi korak plesača je BH a plesačice F (izuzev u figuri Progressive

Side Step Reverse Turn gde je za oboje I/E of F);

-korak u stranu ima dve varijante rada stopala: I/E of F (treći korak Closed Promenade

za plesača) i I/E of B pa H (treći korak Closed Promenade za plesačicu) (Sietas i sar.,

2013, b, str. 46).

4) Tango Walk (kretanje) (slika 21.) je karakteristično i razlikuje se od ostalih plesova.

Glavne razlike su:

-nepostoji podizanje i spuštanje;

-kolena se zadržavaju u savijenoj poziciji;


43

-svi koraci levom nogom sadrže CBMP a desnom vođenje bokom što stvara efekat

kretanja u konstantnoj zakrivljenoj liniji;

-svaki korak u CBMP poziciji (levom napred i desnom nazad) se pleše tako da se

stopalo noge koja pravi korak stavlja na liniju stajne noge (ispred ili iza), nikako preko

nje;

-održava se stalno kružno kretanje stopala;

-na početku svakog koraka u nazad, prsti noge postavljene napred se oslobađaju

težine praveći kružno kretanja od prstiju do pete;

-rad stopala u svakom koraku napred je definisan kao H, ali postoji slab pritisak na

spoljašnju ivicu celog stopala kod koraka levom nogom i unutrašnju ivicu celog

stopala na koraku desnom nogom. Isto je i u koraku nazad, pritisak je na spoljašnjoj

ivici desne i unutrašnjoj ivici leve noge kada ona pravi korak (Sietas i sar., 2013b, str.

46).

Slika 21. Kretanje u Tangu59

59

http://jongsanguandee.blogspot.rs/2013/09/ballroom-dance.html, dostupno 26.09.2015. godine.


44

5.2.2.3. Bečki valcer

Takt: 3/4


Brojanje: “1-2-3“ sa akcentom na 1.

Bečki valcer karakteriše kretanje kroz niz okreta u levu i desnu stranu sa koracima

izmene za promenu pravca okretanja. Pri izvođenju koraka podizanje i spuštanje

proizvode stopala, kolena i telo. Promena visine nastala svakim podizanjem u nizu

(stopalo, koleno i telo) pravi efekat “klatna“ a spuštanje doprinosi pojačanoj akciji

odgurivanja na sledećem koraku. Podizanje u Bečkom valceru se, u osnovi, završava na

kraju prvog koraka i na tom nivou se zadržava za vreme koraka koji slede do kraja tog

takta. U suštini, zbog brzog tempa muzike, prilikom izvođenja Bečkog valcera ne postoji

maksimalno podizanje i samim tim su kolena blago savijena a rad stopala u koracima sa

podizanjem je B.

U novije vreme plešu se figure van karakterističnog obrasca Valcera, “3 otkucaja - 3

koraka“. Da bi se dobilo složenije kretanje, mnoge figure iz ostalih Standardnih plesova

su modifikovane za primenu u Bečkom valceru. Jedna od njih može da bude figura

prikazana na slici ispod – Contracheck (slika 22.).

Figura karakteristična za Bečki valcer, koja se izvodi isključivo na višem plesnom nivou, je

Fleker (Fleckerl). Ovo je vrsta okreta, moguća je u levo i desno i podrazumeva okretanje

para u mestu a kretanje je složenije nego što se naizgled čini. U ovom tipu okreta uvek se

jedan od partnera okreće u mestu dok drugi kruži oko njega, ali kretanje je takvo da se

na svaka 3 koraka smenjuju uloge partnera (ako je u prvom trokoraku igrač centar okreta

a igračica kruži oko njega, u drugom trokoraku je igračica centar okreta a igrač kruži oko

nje). Ovaj model kretanja pravi putanju “duple zvezde“.

Zbog konstantnog okretanja, koje nemamo kod ostalih Standardnih plesova, u Bečkom

valceru treba da se prati trajektorija koja skraćuje ugao podijuma radi lakšeg skretanja

(Sietas i sar., 2013c, str. 44-45).


45

Slika 22. Contracheck60

5.2.2.4. Sloufoks

Takt: 4/4


Brojanje: “1-2-3-4“ (ili “sporo-brzo“ u različitim kombinacijama) sa akcentom na 1 i 3.

Specifičnosti tehnike Sloufoksa se ogledaju u podizanju i spuštanju (podizanje počinje na

kraju prvog koraka, up na drugom, up na trećem i spuštanje na kraju trećeg) u smislu da

je potrebno proizvesti maksimalnu visinu za maksimalnu dužinu koraka (slika 23.). “Luk“

koji par pravi je mnogo duži nego u ostalim plesovima, iako je najviša pozicija definisana

kao up. Izvođenje ovakvog podizanja prouzrokovaće visoku tačku podizanja na kraju

prvog koraka menjajući normalnu zakrivljenost putanje zamaha (“klatno“) koja se javlja u

drugim plesovima. Kako bi se sprečilo preveliko podizanje na prvom koraku, što bi

skratilo dužinu drugog koraka, tehnika podizanja za plesačice je: podizanje započinje na

kraju prvog koraka sa NFR, up na drugom NFR, up na trećem NFR, spuštanje na kraju

trećeg koraka. Ovakvo izvođenje zahteva visoki tehnički nivo plesača.

Druga specifičnost su nagibi koji su prisutni u svakoj figuri. Na koraku u stranu se izvodi

tehnički nagib, dok je nagib koji se javlja u figurama pravolinijskog kretanja kozmetički

nagib (Sietas i sar., 2013d, str. 44-45).

60

http://strictlyballroom.tumblr.com/, dostupno 26.09.2015. godine.


46

Slika 23. Kretanje u Sloufoksu61

5.2.2.5. Kvikstep

Takt: 4/4


Brojanje: “1-2-3-4“ (ili “sporo-brzo“ u raznim kombinacijama) sa akcentom na 1 i 3.

Specifičnost Kvikstepa su figure koje sadrže razne vidove trčanja, skakanja, poskakivanja

i kikova. One se, po pravilu, izvode na višem takmičarsko-plesnom nivou. Postoje tri

načina izvođenja Kvikstepa:

-Smooth (glatko, klizeće izvođenje), jednostavno linijsko izvođenje u kome nema

skokova. Koristi se pri izvođenju osnovnih figura.

-Jumping (skakutavo izvođenje), koristi se u naprednim koreografijama i uključuje serije

poskakivanja i skokova koji se smenjuju (slika 24.).

-Cadenzato (ritmičko izvođenje), izvođenje pri kom se glava zadržava na istoj visini dok

noge rade pokrete u određenoj ritmičkoj interpretaciji. Kolena imaju značajnu ulogu u

apsorbovanju vertikalnog kretanja da bi se pravilno izveo ovaj način. Koristi se u

naprednim figurama.

Kombinovanje ova tri načina u koreografiji čini ovaj ples interesantnijim i manje

monotonim.

61

http://dancecenterusa.com/blog/1, dostupno 26.09.2015. godine.


47

Još jedna specifičnost u kretanju pri izvođenju Kvikstepa su razni tipovi šasea. Postoje tri

tipa šasea koji se koriste u Kvikstepu, dva se izvode u osnovnim figurama a treći se izvodi

samo u naprednim figurama. Svi se izvode na dva otkucaja muzike i to su:

-Osnovni šase (Bassic chasse) – QQ ili S&

-Sinkopirani šase (Synchopated Chasse) – QeQ

-Polka šase (Polka Chasse) – Q&Q&

Kada se izvodi osnovni šase u kombinaciji skakutavog niza figura njegovo brojanje

prerasta u Q&, ali kada se koristi u osnovnim figurama onda je QQ.

Step-Hop (korak-poskok) je još jedna karakteristična figura za Kvikstep. To je korak iza

kojeg sledi poskok ili skok na jednoj nozi. Ovo je napredna figura i koristi se kao veza

između različitih tipova šasea u naprednoj kombinaciji figura, posebno kod skakutave

interpretacije. Može da se ponovi više puta a brojanje koje se koristi je S&.

Kvikstep spada u plesove koji imaju u osnovi kretanja podizanje i spuštanje po principu

klatna (Swing dance). Međutim, balističko kretanje je još jedan vid kretanja koje je

zastupljeno samo u Kvikstepu. To je kretanje koje se dobija izvođenjem vertikalnog

kretanja (skoka, u pravcu Y-ose) u kombinaciji sa kretanjem duž X-ose (duž linije plesnog

smera) usled težine tela plesača. Kombinacija ova dva kretanja pomera plesače napred

pod određenim uglom u odnosu na X-osu i kada se kombinuje sa silom gravitacije koja

deluje na masu plesača prouzrokuje karakterističnu krivinu balističkog kretanja-putanja

projektila. Pravilno izvedeno balističko kretanje produkuje veliku brzinu kretanja. Kroz

skokovito kretanje noge plesača kompletno napuštaju pod, plesači se pomeraju kroz

vazduh pre nego se spuste na istu ili suprotnu nogu pri čemu njihovo kretanje piše

parabolu. Plesači koriste elastičnu silu odskoka da bi kreirali podizanje i zajedništvo kao

para (Sietas i sar., 2013e, str. 44-45).

Slika 24. Kvikstep – skakutavo izvođenje (Jumping)62

62

http://www.ctdsf.org.tw/news_detail.php?id=185, dostupno 26.09.2015. godine.


48

5.2.3. Motoričke i funkcionalne sposobnosti takmičara u sportskom plesu

Da bi se zadovoljili svi kriterijumi tehnike izvođenja Standardnih plesova neophodno je

da takmičar u sportskom plesu poseduje visok nivo motoričkih sposobnosti, kako

osnovnih tako i specifičnih. Sa tim u vezi, treneri treba da obrate pažnju na senzitivne

periode za razvoj određenih sposobnosti koji predstavljaju “one intervale koje

karakteriše veća podobnost za delovanje spoljnim nadražajima nego u drugim

intervalima razvoja“ (Višnjić i sar., 2004, str. 86). Jedino na taj način je moguće da se

maksimalno razviju i ispolje nečije sposobnosti.

5.2.3.1. Snaga i sila

Snaga je “sposobnost čoveka da pomoću mišićnih kontrakcija savlada relativno veliki

spoljašnji otpor ili da mu se suprotstavi“ (Stojiljković i sar., 2012, str. 118).

Manifestacije sile i snage su: apsolutna snaga, brzinska snaga, eksplozivna snaga i

izdržljivost u snazi. Kod plesača treba posebno da se razvija opšta snaga tela povezana

sa pokretljivošću u zglobovima (Kostić, 2001, str. 422). Posebno treba razvijati i snagu

mišića nogu jer one trpe veliko opterećenje.

Obzirom da mišićna snaga zavisi od mišićne mase, kod dece povoljan period za razvoj

snage nastupa nešto kasnije nego kod drugih sposobnosti. Relativna snaga raste od 9-11.

i iza ovog perioda ona se intenzivno povećava što je naročito izraženo posle 13. godine

(Višnjić i sar., 2004, str. 86).

5.2.3.2. Izdržljivost

Izdržljivost je sposobnost dugotrajnog izvođenja postavljenog zadatka bez smanjenja

efikasnosti (Labudović, 2010, str. 9). U zavisnosti od izvora energije koji se koristi za

vršenje rada, izdržljivost može da bude anaerobna (alaktatna i laktatna) i aerobna

(glikolitička i lipolitička) (Stojiljković i sar., 2012, str. 24).

Shodno vrsti plesa, trajanju i brzini kojom se izvode, značajan je i određen tip

izdržljivosti. Za plesače su bitni i aerobna i anaerobna izdržljivost i zato je potrebno

treningom razvijati oba vida izdržljivosti. Takođe, za plesače je karakteristična i specifična

plesačka izdržljivost koja podrazumeva sposobnost vršenja plesne radnje duže vreme

bez zamora uz sve elemente tehnike sportskog plesa. Povećava se isplesavanjem na

treningu.

Izdržljivost pokazuje najveći porast od 12 do 13 i od 14 do 15 godina, pri čemu devojčice

zaostaju za dečacima i što je uzrast stariji razlike su veće (Višnjić i sar., 2004, str. 90).


49

5.2.3.3. Brzina

Brzina je svojstvo koje najviše zavisi od genetskih faktora jer je uslovljena funkcijom

nervnog sistema. “Brzina predstavlja sposobnost plesača da plesne tehnike izvodi u

najkraćem vremenu u plesnim uslovima“ (Kostić, 2001, str. 435).

Brzina ima više oblika ispoljavanja (latentno vreme motorne reakcije, brzina

pojedinačnog pokreta, frekvencija pokreta i početna brzina kretanja) među kojima nema

korelacije te je potrebno da se svaki oblik brzine pojedinačno i razvija u sistemu treninga.

Za plesače su značajni svi vidovi ispoljavanja brzine. Brzina pojedinačnog pokreta raste

od 10. godine. Najveće smanjenje latentnog perioda dešava se u periodu od 9 do 12

godina i tada je prednost trenirane nad netreniranom decom velika. Najveća efikasnost

razvoja brzine kretanja je u periodu od 9 do 13 godina. Pod uticajem treninga, najveće

povećanje frekvencije pokreta dešava se od 9 do 11 godina. Brzinu kretanja treba

razvijati od 7. godine (Višnjić i sar., 2004, str. 88-89).

U plesu je značajna i brzina izvođenja složenih kretanja obzirom da su sva kretanja po

strukturi tog tipa. Ona zavisi od brzine izvođenja pojedinačnih kretanja i od brzine

inhibicije prvobitnog kretanja. Neki plesači mogu jednu tehniku da izvode brže od drugih

plesača, ili brže u odnosu na drugu tehniku, što je uslovljeno funkcionisanjem CNS-a.

5.2.3.4. Koordinacija

Koordinacija je najsloženija motorička sposobnost i predstavlja usaglašenost vremenskih,

prostornih i energetskih karakteristika kretanja. Faktori koji utiču na koordinaciju su:

kognitivni faktor (inteligencija), motoričko iskustvo, uzrast, koncentracija, motivacija i

emotivno stanje. Kod plesača koordinacija se ispoljava preko brzinskih svojstava i

predstavlja brzo usklađivanje kompleksnih motoričkih zadataka u vremenu i prostoru

(Labudović, 2010, str. 11).

Koordinacione sposobnosti koje preovlađuju u plesu su :

1) sposobnost diferencijacije (usaglašavanje pojedinačnih faza jednog pokreta ili

pojedinačnih pokreta);

2) sposobnost povezivanja (spajanje pojedinačnih pokreta ili faza pokreta u jednu

celinu);

3) sposobnost orijentacije (određivanje pozicije i kretanja tela u prostoru i vremenu);

4) sposobnost ravnoteže (sposobnost da se očuva stabilan i odgovarajući stav tela kada

se ono kreće ili miruje. Može da se određuje kao sposobnost uspostavljanja

ravnotežnog položaja (dinamička ravnoteža) i sposobnost održavanja ravnotežnog

položaja u određenoj poziciji ili pokretu (statička ravnoteža));

5) sposobnost reagovanja (sposobnost brzog reagovanja plesača u nepredviđenoj

situaciji);


50

6) sposobnost promene (sposobnost plesača da menja plesne celine u nepredviđenim

okolnostima);

7) sposobnost za ritam (sposobnost izvođenja specifičnih i različitih ritmova i sposobnot

korišćenja složenih ritmičkih formi).

Najbrži prirast koordinacije je od 9 do 13 godina i u tom periodu treba maksimalno

uticati na njen razvoj. Pod uticajem vežbanja koordinacija pokreta se poboljšava a visok

stepen koordinacije omogućava usavršavanje raznovrsnih kretanja što je kod plesača

jako značajno zbog složenosti kretnih zadataka.

5.2.3.5. Pokretljivost

„Pokretljivost (fleksibilnost, gipkost) je sposobnost izvođenja pokreta optimalnom

(maksimalnom) amplitudom“ (Stojiljković i sar., 2012, str. 293). Pokretljivost može biti

statička i dinamička. Pokretljivost celog tela, kao i izdvojenog zgloba, zavisi od

elastičnosti mišića i ligamenata (Kostić, 2001, str. 432).

Za plesače je neophodna sposobnost pokretljivosti (gipkosti) zbog poza i izdržaja koji

zahtevaju visok stepen njenog razvoja. Pokretljivost je svojstvo koje treba razvijati

konstantno, ali i održavati njen nivo. To je svojstvo koje ima tendenciju smanjivanja što

je u zavisnosti od uzrasnog okoštavanja hrskavičavog tkiva. Pokretljivost kod dece treba

razvijati od 7. godine.

Poznavanje senzitivnih perioda za razvoj motoričkih sposobnosti je značajno sa aspekta

trenera jer omogućava da se dugoročnim planiranjem sistema treninga maksimalno

iskoriste potencijali sportiste u cilju postizanja vrhunskih takmičarskih rezultata.

5.2.4. Sistem takmičenja i vrednovanje u sportskom plesu

Sportski ples, kao i druge sportske discipline, ima piramidalnu strukturu. U osnovi

piramide su sportsko-plesni klubovi koje objedinjuje nacionalni granski savez koji je član

međunarodne sportske organizacije.

PSS (Plesni savez Srbije) je naš granski plesni savez priznat od MOS-a. Prema Članu 15.

Takmičarskog pravilnika Plesnog saveza Srbije:

“Plesna takmičenja mogu biti:

1. Klupsko takmičenje

2. Školsko takmičenje osnovne, srednje, više ili visoke škole

3. Prvenstvo osnovne, srednje, više ili visoke škole u sportskom plesu

4. Prvenstvo opštine, grada, okruga i pokrajine u sportskom plesu


51

5. Međuopštinsko, međugradsko i međuokružno prvenstvo u sportskom plesu

6. Plesna manifestacija, plesni festival, plesni susreti, plesne smotre, plesne igre i sl.

7. Kvalifikacioni turnir PSS

8. Rejting turnir PSS

9. KUP Republike Srbije u sportskom plesu

10. Prvenstvo Republike Srbije u sportskom plesu

11. PSS Pozivno takmičenje u sportskom plesu

12. PSS Otvoreni kvalifikacioni turnir u sportskom plesu

13. PSS Međunarodni turnir u sportskom plesu

14. Međunarodni turnir po propisima WDSF

- WDSF Open

- WDSF International Open

- WDSF World Open

- WDSF Grand Slam Open“ (Takmičarski pravilnik PSS, 2015, str. 6)

Takmičenja se odvijaju po uzrasnim i kvalitativnim razredima.

Uzrasne kategorije su:

- Pioniri (7-11 godina) - Mlađi omladinci (12-13 godina) - Omladinci (14-15 godina) - Stariji omladinci (16-18 godina) - Seniori (19-35 godina)

Kvalitativni razredi su označeni slovom i od nižeg ka višem rangu su poređani na

sledeći način: E, D, C (osnovni program, stariji omladinci i seniori kreću od D razreda),

B, A, I (slobodni program).

Takmičari prelaze u viši razred skupljajući bodove koji se dobijaju za plasman

ostvaren na svakom takmičenju. U nižim kvalitativnim razredima (E i D) Standardni

plesovi se ocenjuju zajedno sa Latinoameričkim plesovima a od C razreda se ocenjuju

posebno kao Standardni plesovi.

Pravilnik o oblačenju je pravilnik koji reguliše izgled kostima (slike 25. i 26.) za

Standardne plesove za sve kvalitativne razrede i sastavni je deo Takmičarskog

pravilnika.

Pravilnici PSS-a su usklađeni sa Takmičarskim pravilnikom WDSF-a (World Dance

Sport Federation), Međunarodne organizacije čiji je član Plesni savez Srbije.


52

Slika 25. Pionirski kostimi63

Slika 26. Kostimi za seniore64

63

Pionirski takmičarski parovi plesnog kluba Calypso (Ristić Tadej - Kaleb Elena i Pavlović Nikola - Praizović Anđela, WDSF takmičenje – Sarajevo Open 2015.) 64

Seniorski plesni par plesnog kluba Calypso (Petronijević Dušan - Zarić Ivana, slika sa godišnje završne priredbe Kluba, 2014. godine.)


53

Elementi vrednovanja u Standardnim plesovima su detaljno opisani u delu tehnike

Standardnih plesova. U ovom delu će samo biti, po svojoj specifičnosti, raspodeljeni

u tri grupe:

1) DRŽANJE (posture), koje obuhvata vertikalne i horizontalne linije tela partnera i

one su u direktnoj vezi sa izgledom plesnog para, pet tačaka kontakta, zasuke

(rotacije) u desno i levo u ovom predelu, poziciju ruku i okvir držanja, promenu

položaja centra pri prelasku iz jednog koraka u drugi, pravilno pozicioniranu

glavu.

2) KRETANJE (movement), koje obuhvata tri elementa koja su zastupljena uvek:

kretanje napred, rotacije i nagibe. Dobro kretanje je kada je telo stalno u pokretu

i u svakom trenutku sadrži sva tri elementa kretanja. U kretanju napred značajna

je akcija odgurivanja i zamah, kao posledica se javlja određena dužina koraka.

Rotacije su značajne sa aspekta iniciranja okreta i kontinuiranog kretanja. Nagib

produžava korak i ima vizuelni efekat. Ovde, kao četvrti element tehnike koji

gradi kretanje, može da se doda podizanje i spuštanje.

3) MUZIKA (music) podrazumeva pravilnu ritmičku interpretaciju figura i jasno

pokazan karakter svakog pojedinačnog plesa, složenost plesnih struktura sa

aspekta ritma, usklađenost sa muzikom, usklađenost ritma partnera.


54

6. ZAKLJUČAK

Sumiranje pregleda dostupne literature o plesu, uz višegodišnje iskustvo u radu sa

decom svih uzrasta i odraslima, od rekreativnog do takmičarskog nivoa, dovodi do

zaključka da je ples oduvek bio i ostao značajan deo obrazovanja dece i odraslih,

kvalitetan način provođenja slobodnog vremena, važan element fizičkih aktivnosti i put

ka ostvarenju želja, ambicija, vrhunskih rezultata i priznanja za talentovanu decu.

O tome koliki je značaj plesa u sociološkom razvoju čoveka govori činjenica da je ples

ostavio pečat u svakoj epohi razvoja čovečanstva. Plesom su se ljudi oduvek bavili iz

različitih pobuda, ali najpre je to bila zabava, raspoloženje i emocionalno rasterećenje

koje ples sa sobom nosi. Nije ni čudo što su plesovi imali burnu istoriju razvoja koja se

nastavlja i danas.

Pored navedenog, u današnje vreme civilizacijskog napretka koji vodi sedenternom

načinu života i posledicama koje nedovoljna fizička aktivnost (hipokinezija) ima na

zdravlje savremenog čoveka, zdravstveni aspekt bavljenja plesom kao rekreativnom

aktivnošću ima veliki značaj, kako za decu tako i za odrasle. Ciljevi bavljenja plesom su

različiti i mogu da obuhvataju razvoj funkcionalnih i motoričkih sposobnosti, korekciju

morfološkog statusa, samo zabavu i razonodu. Obično se više ciljeva istovremeno

realizuje.

Za decu je od izuzetnog značaja da se što ranije uključe u plesne aktivnosti i da im se ova

materija približi i učini zanimljivom jer će im u narednom periodu života ples doprineti

stvaranju značajnih socijalnih razlika u sredini u kojoj žive. Kroz ples deca ne stiču samo

osećaj za ritam i pokret već delimično izgrađuju ličnost i kulturu. Sa druge strane,

rekreativno bavljenje plesom u dečijem uzrastu ne opterećuje previše kućni budžet

porodice, za treninge je dovoljna minimalna oprema, članarine u klubovima su

pristupačne, muzika atraktivna i deca sa časa uvek odlaze razdragana. Bavljenje dece

plesom ima za cilj da deci pruži ugodan osećaj, dobar provod a istovremeno da izvrši

maksimalne korekcije njihovog kako fizičkog tako i mentalnog habitusa što je

prevashodno zadatak pedagoga koji sa decom trenira.

Masovno uključivanje dece u plesne škole dovodi ne samo do kvalitetno provedenog

slobodnog vremena dece i povećanja opšteg zdravlja ljudske zajednice, već i do

značajnijih mogućnosti za odabir talentovanije dece koja imaju idealne predispozicije za

sportsko bavljenje plesom. Takva deca se blagovremeno uključuju u poseban program

treninga i razvoja plesnih sposobnosti da bi u kasnijem periodu života, kada stignu do

seniorske kategorije, imali mogućnost ostvarenja značajnih rezultata u vrhunskom plesu.

Svi događaji vezani za takmičenja do ovog uzrasta su samo usputne stanice koje svaki

plesač mora da prođe na putu do ostvarenja svojih maksimalnih mogućnosti.


55

Od presudnog značaja za ostvarenje ovih mogućnosti je pravilna selekcija dece, pravilan

odabir načina treniranja u pojedinačnim fazama razvoja deteta, uticanje treningom na

razvoj sposobnosti u kritičnim periodima, periodizacija treninga, ali je možda od svega

najznačajnija motivacija koju deca na ovom dugom putu učenja i vežbanja mogu da

izgube. U plesu je to možda izraženije nego u drugim sportskim disciplinama jer, koliko

god plesovi bili raznovrsni u pogledu stilova, figura, koreografskih rešenja, oni imaju i

najviše tehničkih elemenata za učenje i uvežbavanje a deci je upravo tehnika

najmukotrpniji deo treninga.

Sportski ples koji, između ostalih, čine i Standardni plesovi jedna je od najmlađih i

svakako najatraktivnijih sportskih disciplina. Ono što ples izdvaja od ostalih sportova je

još jedna dimenzija – umetničko izražavanje. Jedan takmičar u plesu mora da pokaže ne

samo virtuoznost u koracima već da da ukupni emotivni doživljaj posmatraču.

“Veliki plesači nisu veliki zbog njihove tehnike, oni su veliki zbog njihove strasti!“ –

Martha Graham


56

7. LITERATURA

Hearn, G. (2004). A Technique of Advanced Standard Ballroom Figures. London: SIA.

Howard, G. (1992). Technique of Ballroom Dancing. London: Chapman Graphics Corporation.

Jocić, D. (1999). Plesovi, Beograd: Fakultet za fizičku kulturu univerziteta u Beogradu.

Kostić, R. (2001). Ples: teorija i praksa. Niš: Grafika Galeb.

Labudović, D. (2010). Ples kao sredstvo rekreacije dece, Neobjavljen završni rad. Beograd: Visoka sportska i zdravstvena škola.

Magazinović, M. (1951). Istorija igre. Beograd: Prosveta.

Milidrag, S. (1998). Ples, pokret, ritam. Beograd: Svet knjige.

Opavsky, P. (1998). Uvod u biomehaniku sporta. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

Sietas, M., Cacciari, D., Bosco, F., Guerra, R., Ambrož, N., Cacciari, O., Ferrari, M., Benincasa, G. (2013a). Waltz. Rim: World Dance Sport Federation.

Sietas, M., Cacciari, D., Bosco, F., Guerra, R., Ambrož, N., Cacciari, O., Ferrari, M., Benincasa, G. (2013b). Tango. Rim: World Dance Sport Federation.

Sietas, M., Cacciari, D., Bosco, F., Guerra, R., Ambrož, N., Cacciari, O., Ferrari, M., Benincasa, G. (2013c). Viennese Waltz. Rim: World Dance Sport Federation.

Sietas, M., Cacciari, D., Bosco, F., Guerra, R., Ambrož, N., Cacciari, O., Ferrari, M., Benincasa, G. (2013d). Slow Fox. Rim: World Dance Sport Federation.

Sietas, M., Cacciari, D., Bosco, F., Guerra, R., Ambrož, N., Cacciari, O., Ferrari, M., Benincasa, G. (2013e). Quick Step. Rim: World Dance Sport Federation.

Stojiljković, S., Mitić, D., Mandarić, S., Nešić, D. (2012). Personalni fitnes. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja i autor.

Višnjić, D. (2004). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

http://www.datahookup.com/content-a-history-of-modern-ballroom-dancing.html, dostupno 24.03.2010. godine.

http://www-staff.it.uts.edu.au/~don/pubs/modern.html, dostupno 24.03.2010. godine.

http://www.dancehistory.hit.bg/s_eng_waltz_en.html, dostupno 24.03.2010. godine.

http://elbazdance.com/dance-styles/slow-waltz/, dostupno 24.03.2010. godine.

http://en.wikipedia.org/wiki/Waltz_(International_Standard), dostupno 24.03.2010. godine .

http://www.centralhome.com/ballroomcountry/waltz.htm, dostupno 24.03.2010. godine.

http://dancehistory.hit.bg/s_tango_en.html, dostupno 24.03.2010. godine.

http://www.history-of-tango.com/, dostupno 10.04.2010. godine.

http://en.wikipedia.org/wiki/Viennese_waltz, dostupno 24.03.2010. godine.

http://www.dancehistory.hit.bg/s_vienne_waltz_en.html, dostupno 24.03.2010. godine.

http://bobjanuary.com/waltz.htm, dostupno 24.03.2010. godine.

http://www.streetswing.com/histmain/z3waltz.htm, dostupno 24.03.2010. godine.

http://www.esortment.com/all/historyofthw_rklu.htm, dostupno 24.03.2010. godine.


57

http://en.wikipedia.org/wiki/Waltz, dostupno 24.03.2010. godine.

http://dancehistory.hit.bg/s_foxtrot_en.html, dostupno 24.03.2010. godine.

http://en.wikipedia.org/wiki/Foxtrot, dostupno 10.04.2010. godine.

http://www.better-ballroom-dancing.com/ballroom-dancing---slow-fox-trot.php, dostupno 10.04.2010. godine.

http://www.datehookup.com/content-a-history-of-modern-ballroom-dancing.htm, dostupno 24.03.2010. godine.

http://www.dancehistory.hit.bg/s_quickstep_en.html, dostupno 24.03.2010. godine.

www.free-scores.com/download-sheet-music.php?pdf=47734, dostupno 26.09.2015. godine.

http://www.luminarium.org/encyclopedia/leicester.htm, dostupno 26.09.2015. godine.

http://digitalcollections.nypl.org/items/8d020c10-0915-96f5-e040-e00a18061ad9, dostupno 26.09.2015. godine.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Human_anatomy_planes-HR.svg, dostupno 26.09.2015. godine.

http://dancecenterusa.com/blog/1, dostupno 26.09.2015. godine.

http://www.dance-forums.com/threads/most-common-line-figures-in-open-standard.44114/, dostupno 26.09.2015. godine.

http://www.ctdsf.org.tw/news_detail.php?id=185, dostupno 26.09.2015. godine.

http://strictlyballroom.tumblr.com/, dostupno 26.09.2015. godine.

http://www.zimbio.com/pictures/8qWotLLOKn8/16th+Asian+Games+Day+1+Dance+Sport/mLrKepFY4IT, dostupno 26.09.2015. godine.

http://jongsanguandee.blogspot.rs/2013/09/ballroom-dance.html, dostupno 26.09.2015. godine.

http://rlttc.tumblr.com/post/77278042358/10-dance-spoiler-review-1-mesmerized-by-his-dance, dostupno 26.09.2015. godine.

https://kristinagavrilov.wordpress.com/citati-o-plesu/, dostupno 27.09.2015. godine.

http://vijestigorila.jutarnji.hr/gorilopedija/lifestyle/knjizevnost/izreka_dana_izreke_o_pples, dostupno 27.09.2015. godine.

www.pasiontango.net/sr/biografija.aspx?id=anibal-troilo, dostupno 27.09.2015. godine.

https://en.wikipedia.org/wiki/Carlos_di_Sarli, dostupno 27.09.2015. godine.

https://en.wikipedia.org/wiki/Osvaldo_Pugliese, dostupno 27.09.2015. godine.

http://www.zivotna-skola.hr/clanci/zakoni_prirode.htm, dostupno 29.09.2015. godine.

http://www.dance-forums.com/threads/most-common-line-figures-in-open-

http://jongsanguandee.blogspot.rs/2013/09/ballroom-dance.html

Documents

Kvalitativna analiza Standardnih plesova