KVALITET I PRAVEDNOST OBRAZOVANJA U SRBIJI

U PISA OGLEDALU

Dragica Pavlović-BabićAleksandar Baucal

Filozofski fakultet, Beograd

Na početku...nekoliko važnih napomena

• Nije najvažnije gde smo danas, već kako da budemo bolji sutra

• Da li je PISA relevantna za Srbiju?

• Da li je jedino relevantna za razvoj obrazovanja u Srbiji?

DA

NE

Osnovni cilj: pametno iskoristiti PISA rezultate• Kako se PISA rezultati koriste za unapređivanje

kvaliteta i pravednosti obrazovanja u drugim zemljama?

• Zašto je PISA važna za razvoj obrazovanja u Srbiji?

• Utvrditi kvalitet i pravednost obrazovanja u Srbiji• U kojoj meri obrazovna postignuća učenika

odražavaju uslove u kojima funkcioniše obrazovni sistem u Srbiji?

PISA: Osnovne informacije • OECD program: prva studija 2000. godine, zatim

svake 3. godine (2000, 2003, 2006, 2009...)• Osnovni cilj: Pratiti kvalitet obrazovanja u

različitim zemljama (sve više zemalja učesnica -2009. god. 68 zemalja)

• Ciljna grupa: Učenici starosti 15 godina (kraj opšteg obrazovanja)

• Šta se meri?– Funkcionalna pismenost (matematička, čitalačka,

naučna pismenost), tj. koliko su mladi “opremljeni” za život u savremenom društvu

– Kvalitet i pravednost obrazovanja– Faktori koji su povezani sa obrazovnim postignućima

PISA u Srbiji: osnovne informacije

• 150 srednjih škola + 15 osnovnih škola• Oko 5200 učenika• Uzorak je reprezentativan za populaciju

učenika starosti 15 godina (95% se nalazi u I razredu srednje škole)

• Veoma dobar odziv škola (98-99% pozitivnog odziva)

• Veoma dobar odziv učenika

Kako se PISA koristi u drugim zemljama?

• Instrument praćenja kvaliteta i pravednosti obrazovanja

• Pokretanje javne i stručne debate o obrazovanju

• Na osnovu PISA rezultata razvijaju se nove mere obrazovne politike

• Osnova za pokretanje krupnih reformi

Da li je PISA relevantna za Srbiju?

Ono što se uči u našim

školama

Ono što se ispituje

PISA testovima

Zašto je PISA važna za Srbiju? 4 razloga

• Generacije koje se sada školuju u Srbiji biće gradjani EU i zato je važno da pratimo u kojoj meri ih obrazovanje priprema za budućnost

• Pokazuje u kojoj meri obrazovni sistem podržava razvoj ekonomije i društva

• PISA je zvaničan instrument za merenje nekih EU indikatora kojim se prati realizacija Lisabonske agende– Npr. planirani rezultat (banchmark) za EU zemlje 2010.

god: smanjiti % funkcionalno nepismenih na 17%• Predstavlja referentni izveštaj o kvalitetu

obrazovanja u nekoj zemlji

KVALITET I PRAVEDNOST OBRAZOVANJA U SRBIJI

“Krvna slika” obrazovanja u Srbiji

• 5 parametara:– Kakvo je prosečno postignuće učenika u Srbiji

i distribucija po nivoima?– Kakav je kvalitet obrazovanja?– Koliki procenat petnaestogodišnjaka ne

dostiže kriterijum funkcionalne pismenosti (prema kriterijumima koji su prihvaćeni od strane EU?)

– Kakav je nivo pravednosti obrazovanja?– Da li postoje razlike između dečaka i

devojčica?

Kvalitet i pravednost obrazovanja u Srbiji: Matematička pismenost

2003 2006 2006 vs.

2003SRB OECD SRB OECD SRB

Obrazovna postignuća 437 500 435 498 =Kvalitet obrazovanja 445 500 440 500 ▼% funkcionalno nepismenih

42% 21% 43% 21% =

Pravednost (uticaj SES) 36 42 35 38 =Rodna razlika (M vs. Ž) 1 (nz) 11 5 (nz) 11 =

Da li je situacija u Srbiji ista, bolja ili lošija nego 2003. godine?

Kvalitet i pravednost obrazovanja u Srbiji: Naučna pismenost

2003 2006 2006 vs.

2003SRB OECD SRB OECD SRB

Obrazovna postignuća 436 500 436 500 =Kvalitet obrazovanja 445 500 440 500 ▼% funkcionalno nepismenih

- - 38% 19%

Pravednost (uticaj SES) 35 45 33 40 =Rodna razlika (M vs. Ž) -5 nz 6 nz -5 nz 2 nz =

Da li je situacija u Srbiji ista, bolja ili lošija nego 2003. godine?

Kvalitet i pravednost obrazovanja u Srbiji: Čitalačka pismenost

2003 2006 2006 vs.

2003SRB OECD SRB OECD SRB

Obrazovna postignuća 412 494 401 492 ▼Kvalitet obrazovanja 420 500 406 500 ▼% funkcionalno nepismenih

47% 19% 52% 20% ▼

Pravednost (uticaj SES) 34 41 36 38 =Rodna razlika (M vs. Ž) -43 -34 -42 -38 =

Da li je situacija u Srbiji ista, bolja ili lošija nego 2003. godine?

Grafik 2: MATEMATIKA: nivoi postignuća

Nivo Učenik može da

6668

-kritički razmatra nalaze, interpretacije, argumente -analizira kompleksnu problemsku situaciju; -odabira, poredi i vrednuje različite strategije rešavanja problema

Evaluativna znanja

5607

4545

-selektuje i povezuje podatke date na različite načine i u različitim izvorima-primenjuje i opisuje primenjene procedure-interpretira podatke iz različitih izvora

Integracija

3483

2421

-izvodi relevantne i/ili tražene informacije iz jednog izvora-primenjuje osnovne algoritme, formule-doslovno interpretira dobijene rezultate-odgovara na jednostavna pitanja u poznatom kontekstu

Reproduktivnaznanja

1358 13.6

26.8

21.9

18.7

24.3

19.6

7.7

23.0

19.1

9.1

2.4

10.0

0.4

3.3

Srbija OECD prosek

% učenika u pojedinim kategorijama postignuća

1

<1

2

3

1

2

3

4

<1

4 5

5 i 6 6

Grafik 3: ČITANJE: nivoi postignuća

12.7

28.1

22.7

16.0

27.8

23.6

7.4

28.1

20.7

3.90.3

8.6

Srbija OECD prosek

% učenika u pojedinim kategorijama postignuća

1

<1

2

3

1

2

3

4

<1

4 5

5

Nivo Učenik može da

5625

-deli tekst na manje celine i kombinuje informacije-procenjuje verodostojnost informacija i obrazlaže-kritički evaluira tekst i rešava pitanje pojmova koji su u suprotnosti sa očekivanjima

Evaluativna znanja

4553

-zaključuje koja informacija iz teksta je relevanta -određuje značenje dela teksta-povezuje i poredi pojedine informacije i delove teksta -povezuje više delova teksta da bi odredio osnovnu ideju

Integracija

3481

2408

-poredi ili povezuje tekst sa svakodnevnim znanjima-traži jednu ili više eksplicitno datih informacija-prepoznaje osnovnu temu i cilj autora

Reproduktivnaznanja

1335

Još malo o funkcionalno nepismenim• PISA ne obuhvata celu populaciju mladih starosti 15

godina => % funkcionalno nepismenih je nešto viši ako se uzmu u obzir i oni koji nisu nastavili školovanje nakon završetka VIII razreda

• U domenu čitalačke pismenosti % funkcionalno nepismenih se popeo za oko 5% između 2003 i 2006 (u druga dva ostao na istom nivou)

Učenici Matematička pismenost

Čitalačka pismenost

Naučna pismenost

20% najsiromašnijih učenika

65.2%(2.5)

73.9%(2.6)

59%(2.3)

Ukupna populacija 42.6% 51.7% 38.5%

Primer zadatka sa drugog nivoa

Koja je visina svakog od 14 stepenika?

Visina: _________ cm

Donja slika prikazuje stepenice sa 14 stepenika i visinom od 252 cm:

Ukupna dubina 400cm

Ukupna visina 252cm

Cena:

40% nedovoljno funkcionalno pismeni≈ 32000 učenikaGodina školovanja po učeniku ≈ 700 $9 godina školovanja

Total ≈ 200 mil $

Dodatni faktori koji utiču na obrazovna postignuća u Srbiji: 2 važna nalaza

• Anksioznost (strah) učenika prema matematici je u Srbiji značajno viša u odnosu na prosek (spadamo u 8 zemalja sa najvišim nivoom anskioznosti). Kada bi se rešio problem anskioznosti postignuća bi bila značajno viša

• U odnosu na druge zemlje motivacija učenika nije povezana sa matematičkom i naučnom pismenošću -> nastava “otuđena” od učenika

Kvalitet i pravednost obrazovanja u Srbiji u poređenju sa nekim referentnim zemljama

KVALITET OBRAZOVANJA

Matematička pismenost

Naučna pismenost

Čitalačka pismenost

% učenika na dva kraja PISA skale: Matematička pismenost

23.023.9

28.019.3

13.112.814.214.9

4.8

19.629.4

24.79.3

4.68.15.7

7.31.1

2.83.11.24.8

13.71110.610.4

24.4

60 40 20 0 20 40

SrbijaBugarskaRumunijaHrvatskaSlovenijaSlovačka

PoljskaNorveška

Finska

% funkcionalno nepismeni (nivo 1 i ispod nivoa 1)

% na najvišim nivoima (nivo 5 i 6)

% učenika na dva kraja PISA skale: Čitalačka pismenost

28.122.3

27.915.312.1

16.611.2

14.04.0

23.628.8

25.66.2

4.411.2

5.08.4

0.8

0.32.10.33.75.3

5.411.6

7.716.7

60 50 40 30 20 10 0 10 20 30

SrbijaBugarskaRumunijaHrvatskaSlovenijaSlovačka

PoljskaNorveška

Finska

% funkcionalno nepismeni (nivo 1 i ispod nivoa 1)

% na najvišem nivou (nivo 5)

Ima i dobrih vesti:

kvalitet niži, pravednost niža

Pravednost obrazovanja

Kvalitet obrazovanja

Pravednost u Srbiji je nešto bolja nego u OECD zemljama

Pravednost: ima jedno ali

• Najsiromašniji učenici koji spadaju u 20% najuspešnijih učenika u Srbiji imaju 3,7 puta manje šanse da upišu gimnaziju

• Mogući razlog: siromašni učenici su “prinudjeni”da upisuju stručno obrazovanje da bi što pre došli do posla -> tako su na gubitku i pojedinac i društvo!

• Moguće win-win rešenje: stipendiranje ovih učenika!

PISA rezultati u kontekstu uslova u kojima funkcioniše

obrazovni sistem u Srbiji

PISA 2006 naučna pismenost i BDP za obrazovanje

Bug

Pol

Rum

Slo

Slovačka Hrv

Srb 1

Fin

Nor

396

436

476

516

556

596

3.0 3.5 4.0 4.5 5.0 5.5 6.0 6.5 7.0 7.5% BDP za obrazovanje (2005. godina)

Postižu iznad očekivanja

Postižu ispod očekivanja

EU prosek: 5.03%

Naučna pismenost(PISA 2006)

500OECD prosek

Srb 2

PISA 2006 naučna pismenost i plate nastavnika

Bug

Pol

Rum

Slo

SlovačkaHrv

Srb

Fin

Nor

380

420

460

500

540

580

40% 60% 80% 100% 120% 140% 160% 180%

Naučn

a pi

smen

ost (

PISA

200

6)

Prosečna godišnja plata nastavnika u odnosu na BDP po glavi stanovnika

PISA 2006 naučna pismenost i broj učenika po nastavniku

Bug

Pol

Rum

Slo

SlovačkaHrv

Srb (procena)

Fin

Nor

380

420

460

500

540

580

10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Naučn

a pi

smen

ost (

PISA

200

6)

Prosečan broj učenika po nastavniku u obaveznom obrazovanju (2005. godina)

Staviti PISA rezultate u kontekst: mogući zaključak

• Rezultati bi mogli biti bolji i u postojećim uslovima =>

• Da li to sugeriše da je obrazovni sistem demotivisan?

• Da li to znači da se značajno unapređenje kvaliteta i pravednosti može ostvariti kroz mobilisanje?