123ProFeminazima/prolee 2011.studija na Institutum Studiorum
Humanitatis u Ljubljani. Ovaj privatni fakultet osnovan 1995.
godine predstavlja akademsku instituciju jedinstvenu za itavo
podruije Balkana,
kojaneprekidnootvaraprostorzarazliitevrstepovezivanjanesamoljudiiz
itavog (akademskog) sveta ve i razliitih znanja i ponekad
zaboravljenih rezultata (naunica i naunika koji su pisali na
lokalnim jezicima), teoretskih pristupa, metodologija i interesa
zaodreenetemekojesumarginalizovaneusavremenojakademskojpraksi.Najveu
zaslugu za ovaj uspeni netvorking ljudi i ideja pripada Svetlani
Slapak, ija izuzetna strunost i istraivaka radoznalost povezuje
oblasti antike, balkanskih studija, lingvistike, studija roda i
feministike teorije. Svi primeri koje u upotrebiti u tekstu kako
bih ilustrovala odreene metodoloke i predavake tehnike studija
balkanskih ena odnosie se na ritual. Razlog tome je sa jedne
stranetajtosuenenaBalkanuimaleoduvekzapaenuuloguuritualu.Poredtoga,
teme mojih istraivanja uglavnom su vezane za rodne odnose i
raspodelu rodnih uloga u ritualima (pre svega pogrebnim, ritualima
plodnosti i rtvovanjima) i to od grke antike pa sve do danas. Ova
istraivanja temelje se na postulatima Francuske antropoloke kole
antike i kole studija balkanskih
ena.PoeukratkimuvodomoFrancuskojantropolokojkoliionimmetodolokim
polazitimakojasuseispostavilaznaajnimzaistorijubalkanskihena.Francuska
antropolokakolarazvilaseuCentruLujerne(EHESS)uParizuidobilajeimepo
pioniru ovog inovativnog pristupa antici, Luju erneu (Louis
Gernet), koji je prvi doveo
upitanjelolokimetodnemakekoleiuveoantropolokipristupstudijamaantike.
Najznaajniji predstavnici ove kole su an Pjer Vernan (Jean-Pierre
Vernant), Nikol Loro
(NicoleLoraux),PjerVidalNake(PierreVidalNaquet)idrugi,anjihovmetodoloki
pristupzasnivasenaiitavanjuantikihtekstovaizperspektivekojaseuspostavlja
itanjem drugih antikih tekstova i to uz neprekidno nastojanje da se
ne nameu savremene vrednosti. Vano je da Grka vie nema status
neprikosnovene kulture i da je poreenje
sadrugimkulturamapostalodozvoljenoakipoeljno,stimdasetakoesmatraju
dragocenim terenska istraivanja koja omoguavaju pozicioniranje
istraivaa u odnosu ENE KROZ ISTORIJU BALKANSKOG PATRIJARHATAPrvi
put sam u kontakt sa Studijama balkanskih ena dola u toku
postdiplomskihLada Stevanovi124ProFeminazima/prolee
2011.naodreenidrutveniiistorijskikontekst.Jednoodglavnihpolazitaantropologije
antikog sveta jeste da se razliiti pristupi i metodologije meusobno
ne iskuljuuju. Ovi postulati implementirani su posredno ili
neposredno u metodoloki okvir istraivanja istorije ena Balkana.
Jedno od glavnih polazita ovog metodolokog okvira jeste zahtev da
se prepozna i istrauje glas ena kroz istoriju Balkana. Jasno je da
je re o glasovima prolosti, koji ne mogu vie govoriti u svoje ime.
Re je o dvostrukoj tiini koja zahteva da bude prekinuta
jednatiinajerezultatneprekidnihnaporautradicionalnimbalkanskimdrutvimada
seenskiglasukroti(atojeuspevalosamopovremeno;uostalom,danijetako,nebini
bilokonstantnihnaporadasetouini),adrugaseodnosinaneprekidnozanemarivanje
istraivanjaaktivneenskeulogeuistoriji.Osimtoga,zanemarivanjeenakaopredmeta
istraivanja odnosi se na one ene koje u istoriji nisu bile
anonimne, koje su bile kolovane i prisutne u javnom ivotu (nije ih
bilo mnogo, ali jesu postojale), i koje su pale u zaborav zbog
nedostatka naunikog interesovanja, kao i marginalizacije i
nebeleenja njihovog rada u hronikama, itankama ili kanonima, u duim
istorijskim periodima. Nita manje znaajno
nijeprouavanjeenakojesubileanonimne,kojenisuimaleimena(osimonogkojesu
dobijale po muevima) i koje su u svakodnevnom, javnom ivotu bile
utiane i potisnute.
Paipak,udobakriza,njihovasupleabiladovoljnojakadaprimeteretsvegatodrugi
(tj. Prvi) nisu bili spremni da prihvate, a to je breme smrti. Ovde
mislim na ene, uesnice tradicionalnog pogrebnog rituala koje su
bile zaduene za gotovo sve poslove oko pokojnika
i,tojenajvanije,bilesuzaduenezaoplakivanjeinaricanje.Dalimukarcinisubili
dovoljno odvani da se bave mrtvima i smru zbog ritualne neistoe
koja je nuno pratila kontakt sa mrtvima, ili zbog rizika i straha
od suoavanja sa sopstvenim emocijama nije jasno, ali ostaje
injenica da su smrt i pogreb bili jedine prilike u antikoj Grkoj
kada je enama bilo dozvoljeno do govore javno na groblju. Ili, kako
kae Gail Holst-Warhaft: Postoji barem jedan javni prostor u kome
ene dominiraju a to je groblje i ukoliko se njihov glas ne uje van
kue i u drugim prilikama, pred licem smrti uje ga itava
zajednica.1Ipremdapredstavljajuanonimneakter(k)e,oveeneinjihovupraksumogue
jepratitiiprouavatikrozduguistorijuBalkanajoodminojskogdoba(dodue,za
ovajperiodpostojesamovizuelnimaterijalinaslikanojkeramici)pasvedodanas.To
nasvodidoznaajnogteoretiaraiistoriara,veomavanogzasamudisciplinu,atoje
FernanBrodel(FernandBraudel),idonjegoveidejedajeistorijskedogaajepotrebno
posmatratiuperiodimadugogtrajanja(konceptlongdure),jerjejedinotakomogue
prepoznati anonimnog aktera u istoriji i razumeti istorijske
dogaaje (Braudel 1998). Otuda zahtev da se istorija ena Balkana
prouava u dugim periodima trajanja i u irokoj regiji itavog
Balkana. U tom smislu je npr. istraivanje ena u antikoj Grkoj,
njihove moi i uloge koju su imale u pogrebnom ritualu, mogue
dopuniti istraivanjima istog fenomena u ruralnoj Grkoj i drugde na
Balkanu. Naime, podaci koji se odnose na rodnu raspodelu moi u
trenutku smrti nesumnjivo ukazuju na zakljuak da je uloga ena u
ovim prilikama 1There is at least one public space that women
dominate the graveyard and if their voice is restrained outside the
house on other occasions, in the face of the death it is heard by
the whole community. Holst-Warhaft 1995: 53.125ProFeminazima/prolee
2011.veoma znaajna i da je ensko naricanje bilo neizostavni deo
pogreba, ali i da su u toku VII i VI veka p. n. e. uvedene brojne
zakonske mere irom grkog sveta (izmeu ostalog i Solonov zakonik u
Atini) koje su se odnosile na ograniavanje uloge ena u ovoj
prilici. Uporedo sa time, u toku ratova a oni su oduvek bili
povezani sa ratnom propagandom javne sahrane i javno oplakivanje
bili su organizovani od strane drave; enski glas je bio utian, a
naricanje i oplakivanje linog gubitka i pojedinane smrti bilo je
zabranjeno. Komentariui sve ovo, Plutarh, rimski istoriar i
biograf, takoe spominje zakone u Atini
kojisuseodnosilinaograniavanjeulogeenaupogrebnomritualukaoinazabranu
produavanja neprijateljstva meu porodicama koje se prenosilo s
generacije na generaciju.2 Sva istraivanja koja su se odnosila na
kasnije istorijske periode potvrdila su situaciju u antikoj Grkoj
da su ene te koje, u trenutku smrti, daju Poslednju re (the Last
Word)3, utiui na javno mnjenje i dalje odluke u vezi sa krvnom
osvetom. Upravo razlog to je
enskonaricanjenaBalkanuibilopodstalnomkontrolomipritiskomdraveilicrkve
stoji u vezi sa injenicom da je naricanje bilo (i jo uvek moe biti)
mono i opasno po dominantni patrijarhalni sistem. ensko naricanje
nesumnjivo pripada sistemu, neprekidno predstavljajui pretnju za
njega i destabiliui ga. Pa ipak, kao to su pokazala dijahronijska
istraivanjapogrebnogritualanaBalkanusituacijajemnogokomplikovanijaakose,
umestosuzama,pozabavimoenskimsmehom.Uprkosnesumnjivomkontinuitetui
dokazimakojiukazujunatodajeritualnismehpostojaonasahranama,kaoiudrugim
ritualimauvezisaplodnouismru(atosubiliuglavnomiskljuivoenskipraznici,
kojisu,izmeuostalog,imaliznaajnuuloguzaenskuemancipacijuislobodu),smeh
ukontekstusmrtibiojeizuzetnoretkopredmetistraivanja.Tonasvodidojojednog
znaajnog zadatka prouavanja istorije ena Balkana, a to je da nije
samo vano sauvati od zaborava istoriju ena, ve i sve one pojave i
fenomene koji su vezani za ene, a zbog
tabuasubilizanemareniuakademskimistraivanjima.Naravno,ovakvifenomeni,koji
su se esto percipirali kao pretnja, bili su podloni kontroli i
pritiscima i u svakodnevnom
ivotu,atonasvodidotemeinstitucionalizacijeakademskogznanjaimehanizama
njegove kontrole. U tom smislu, nije neobino da je prouavanje
balkanskih ena poelo na privatnom fakultetu i da kombinuje metode
koje sve u izvesnom smislu preispituju vrsto ustoliene discipline.
Jojednoznaajnometodolokooruestudijabalkanskihenazasnivasena preseku
istraivanja kroz sinhroniju i dijahroniju, upotrebom svih izvora
koji su nam na raspolaganju: svi pisani, vizuelni dokumenti,
arheoloki artefakti i terenska istraivanja kada je to mogue.
Kombinovanje istraivanja kroz sinhroniju i dijahr oniju dvostruko
je
korisno:ononesamodaomoguavadasekrozsavremenaistraivanjeboljerazumei
diferenciraprolostukonkretnomkulturnom,politikomidrutvenomkontekstuvei
obrnuto. Ilustrativni primer za to je istraivanje iskljuivo enskih
praznika. Naime, antike 2Plutarch, Solon, 21.
47.3OvojenaslovknjigeNadijeSeremetakiskojasebavilatubalicomuunutranjemManiju,
oblasti na Peloponezu, a nastala je kao rezultat terenskih
istraivanja koja je Nadia Seremeta-kis sprovodila osamdesetih
godina u selima iz kojih, po majci, vodi poreklo. Nadia
Seremeta-kis (1991). The Last Word: Women, Death, Divination in
Inner Mani. Chicago.126ProFeminazima/prolee
2011.grketesmoforijesubileritualboginjiDemetrizavremekogasueneoplakivalebrak
Demetrine keri sa vladarem podzemnog sveta, Hadom. Drugi deo
rituala predstavljao je Persefonin povratak na zemlju i bio je
proslavljan veoma slobodno i lascivno i nuno
bezprisustvamukaraca.SlianritualpostojaojeiuSrbiji,HrvatskojiiBosni,skoro
do poslednje etvrtine XX veka, tzv. revena. Tek je modernizacija
uspela da uniti ovaj iskljuivo enski praznik apsolutne slobode kada
je enama je sve bilo doputeno. Uloge su se preokrenule i za vreme
ovog praznika, sve to je inae bilo doputeno mukarcima,
azabranjenoenama,pretvoriloseuenskaposla.Veomasuptilnimpatrijarhalnim
mehanizmima za vreme SFRJ (naime, nominalno je socijalizam nastojao
da kroz zakone izjednai poloaj i prava mukaraca i ena, ali je
zapravo esto koristio perdne mehanizme
pritiskaicenzureuodnosunapravu,nezavisnu,enskuifeministikuinicijativu,ako
ona nije bila u sklopu partije), proslava Osmog marta koja je po
nekim elementima bila slina reveni (radost, jedenje, pijenje, ples)
zapravo je unitila i zamenila praznik enske
slobode,istovremenoizgubiviisvojizvornismisao(Maleevi2007:87).Takojejo
jedanmetodolokizahtevkolesistematizacijaznanjakojezahtevauveavanjebroja
istraivanjauoblastienaBalkanaipatrijarhataurazliitimistorijskimipolitikim
kontekstima. Ovo bi dalo bolju perspektivu za prepoznavanje
specinosti poloaja ena u razliitim istorijskim (i savremenim)
kontekstima.
Jojedanznaajanaspektdisciplineodnosisenanaunikeinaunice,nesamo
oneijasuseistraivanjaiinteresovanjaodnosilanaBalkanveionekojisaBalkana
dolaze. Naime, veoma korisno za istorijska istraivanja i analize
koji su ponudili komplek-snu sliku grkog sveta i Balkana bilo je
kombinovanje feministike teorije i istraivanja najprogresivnijih i
priznatih klasiara iz druge polovine dvadesetog veka, kada je
disciplina,
kaotosamvespomenula,poeladaseoslobaaokovakonzervativizmaklasine
nemake loloke kole. Pored toga, veoma znaajna grupa istraivaa su
oni koji su pisali
nalokalnimjezicimaiupravozbogtogaostalineproitaniinepoznatiuirimnaunim
akademskimkrugovima.OvdemislimpresveganaMilanaBudimira,jugoslovenskog
klasiaraispecijalistuzabalkanskejezikeinaVeselinaajkanovia,takoeklasiara
kojijeizuzetnodobropoznavaoantikenarodeinjihovereligijeikojije,zahvaljujui
tomspecinomznanju,ostaviozasobomsistematinuanalizusrpskogfolkloraire-ligije,
bavei se slojevitim prouavanjima nekih folklornih formi i nudei
uvek razliite sinhronijske i dijahronijske paralele. Osim toga,
mislim i na naunicu koja nije poreklom sa Balkana, ali deli istu
sudbinu marginalizacije i to samo zato to nije pisala na poeljnom
jeziku, a to je Olga Freidenberg, nepravedno zanemarena ruska
teoretiarka, koja je imala
slinapolazitakaopredstavniciFrancuskeantropolokekoleitopedesetgodinapre
njih.OlgaFreidenbergistraivalajeiposmatralaantikukaoserijupromenadrutvenih
konstrukata(odplemenaiklanovadopolisa)kojisuvanizaistraivanjepromenaod
konkretnogkaapstraktnommiljenjuitokrozmitologijuifolklor.Rekonstrukcijarane
antikemisliispostavilasekaoveomakorisnazaprepoznavanjeokamenjenihostataka
umitovimairitualima,aliizarekonstrukcijupromenakognitivnihprocesaidrutvene
organizacije onih koji su imali mo i oblikovali je, i onih koji/e
nisu. U tom smislu, njen 127ProFeminazima/prolee 2011.rad se
ispostavio dragocenim za istraivanja istorije ena Balkana kroz
folkloristiki ma-terijal, a to je veoma delikatan i komplikovan
zadatak, koji sa druge strane moe doneti izuzetne rezultate. to se
tie savremenih istraivanja poloaja ena u Srbiji danas i kroz
istoriju iz etnoloke i antropoloke perspektive, veoma dragocen, a
nedovoljno poznat van granica zemlje, jeste rad Miroslave Maleevi i
Lidije
Radulovi.4Progresivnostzanemarenihizaboravljenihteoretiaraiteoretiarkikojesam
spomenulauprethodnompasusunajoitijajekada
kombinujemonjihovraditeorijesa rezultatima teoretiara i istraivaa
mnogo mlaih od njih i to ne samo u oblasti antike
veiire.KaoprimernaveupreklapanjeradaakaDeridesajednestranei
Veselina ajkanovia sa druge a obojica su se bavili rtvom farmakosa
koje je otvorilo zanimljiv prostor za istraivanje enskog tela u
epskoj poeziji, konkretno, u korpusu pesama koje se bave ljudskom
rtvom. Prema legendi, ena je bila zazidana u temelje neke graevine
da bi obezbedila njenu uspenu izgradnju. Prema jednoj varijanti
(pesma Zidanje Skadra na
Bojani)5,enajemoliladabudepoteena,alijedinotojeuspeladaizdejstvujejeste
nekoliko otvora za njeno telo dva za grudi, da hrani dete, i dva za
oi, da posmatra. Ideal neme ene, majke koja tiho posmatra, narativ
je koji se pojavljuje u razliitim drutvenim i istorijskim
kontekstima i samo bogata i kompleksna mrea teoretskih pristupa iz
razliitih perspektiva moe obezbediti orue za njegovo razumevanje i
korienje, ak i za itanje i interpretaciju savremenih konstrukata
rodnih identiteta. To je mesto na kome se pojavljuje
potrebazauvoenjemfeministikihteorija,kaotojenpr.korporealnateorijaElizabet
Gros (Elisabeth Grosz) i druge (npr. teorije pogleda).ZAKLJUAK
Nabrojaujojedanputosnovnametodolokapolazitaznaajnazaistraivanja
istorije ena Balkana: traganje za enskim glasom anonimnim ili
individualnim u prolosti
denisanjeistraivanjauirokomistorijskomrasponukrozbalkanskuregijukao
jedinstvenu kulturnu celinu bez dravnih granica pozicioniranje
istraivaa u odnosu na prolost, bez nametanja savremenih vrednosti
bavljenje pojavama i fenomenima koji su marginalizovani u nauci, a
istovremeno kontrolisani i suzbijani od strane sistema kombinovanje
istraivanja kroz sinhroniju i dijahroniju korienje razliitih
izvora, metodologija, teorija i pristupa sistematizacija znanja
koja bi omoguila kvalitetnija istraivanja uvanje od zaborava
naunica/naunika i teoretiarki/teoretiara iji je rad znaajan za temu
istraivanja, a koji su, uprkos strunosti i sjajnim rezultatima,
ostali nepoznati u iroj naunoj javnosti zbog neprivilegovanih
jezika na kojima su pisali.4Videti posebno monograje Maleevi 2007 i
Radulovi 2009.5irom Balkana pojavljuju se razliite verzije ove
pesme, a najuuvenija je grka varijanta Most na
Arti.128ProFeminazima/prolee 2011.Dijahronijska istraivanja
balkanskih ena koja se zasnivaju na ovim metodolo-kim
pretpostavkama trebalo bi da se pozabave ne samo specinostima
rodnih odnosa i istorijom ena u balkanskim drutvima ve da budu
korisna i za razumevanje rodne dina-mike u socijalistikom i
postsocijalistikom periodu, koji esto perdno krije svoje lice,
deklarativno promoviui jedne vrednosti (ovde mislim konkretno na
socijalistiki period kada je promovisana jednakost, za razliku od
savremenog doba kada se promovie tradi-cionalizam). U svom tekstu
Identities under Threat of the Eastern Borders, objavljenom u
knjizi Thinking Differently, Svetlana Slapak naglaava da balkanska
drutva poseduju odreene nie koje su istorijski nasleene i da one
predstavljaju prostor enske slobode. Budui da te nie nisu
kontrolisane, one otvaraju prostor za moguu (re)akciju (Slapak
2002: 153). Jednu od takvih nia tradicionalnog ritualnog prostora
iskoristile su ene u cr-nom u svojim pacistikim performansima
okupljanja u javnom prostoru (kao na grobu), gde su palile svee i
oplakivale individualne, pojedinane smrti (ibid.: 155).6 Ovi
protesti
zavremejugoslovenskihratovaizazvalisusnanoneslaganjeiosudujavnihautoriteta,
najverovatnijezbogtogatoseanjenatradicionalnipogrebniritualnijeiilelo.Zani-mljiv
paradoks lei u tome da je ratna propaganda koristila
tradicionalizam kao sopstvenu vrednost i oruje. Ali, kao to je ovo
istraivanje pokazalo, ratna propaganda u Srbiji ko-ristila je
tradicionalne folklorne kliee, oblikujui ih za sopstvene potrebe
(olovi 2000: 8789). Ivan olovi naglaava da ljudi obino ne znaju
gotovo nita o svojoj tradiciji i folkloru, to ih ini otvorenim za
usvajanje novih obrazaca. Pa ipak, sfera rituala, koja je zapravo
preivljavala konkretno kroz praksu (a praksa se uvek bolje pamti
nego usmena tradicija), ostavljena je enama kojima je i nekada
pripadala (iako bi istraivanja socija-lizma, kako pretpostavljam,
dala drugaije rezultate). Ako ovu situaciju uporedimo sa an-tikom
Atinom, razlike nisu velike. Epsku poeziju i nadgrobne besede
koristili su mukarci
idominantnepolitikestrukturezaratnupropaganduidravnukontrolu,dokjeenski
ritual bio pod stalnom prismotrom i kontrolom, ali je tek
privremeno stavljan pod dravnu kontrolu. to se tie segmenta rituala
koji sam ukratko prikazala, jasno je da istraivanja tradicije i
poloaja ena u patrijarhalnim drutvima na Balkanu mogu i treba da se
koriste
kaoantipodkonzervativizmukojisvakodnevnonarastaubalkanskomsvakodnevnomi
akademskomivotu,kakobiseponudilodubljerazumevanjeestopojednostavljenihi
kontradiktornih rodnih obrazaca.6Re je o pokretu koji je
internacionalan i ije su pacistike akcije prvi put organizovane u
Iz-ralu 1988. godine kada su jeverejske i arapske ene zajedno
istupile u protestu protiv izraleske okupacije Gaze.
129ProFeminazima/prolee 2011.LITERATURABraudel, Fernand (1998).
Sredozemlje i sredozemni svijet u doba Filipa II. Zagreb.Budimir,
Milan (1969). Poreklo evropske scene. U Sa balkanskih istonika.
Beograd.ajkanovi Veselin (1994). Sabrana dela, 5. Beograd: SKZ,
BGZ, Partenon, Prosveta.olovi, Ivan (2000). Bordel ratnika.
Beograd: XX
vek.Freidenberg,Olga(1987).Mitiantikaknjievnost(translatedintoSerbianbyRadmilaMeanin).
Beograd: Prosveta.Freidenberg, Olga (1997). Potika sjueta i anra.
Moskva.Grosz, Elizabeth (2005). Promenljiva tela. Beograd: Centar
za enske studije i istraivanja
roda.Holst-Warhaft,Gail(1995).DangerousVoices:WomensLamentandGreekLiterature.Patsdow,
Cornwall: T J Press.Loraux, Nicole (1984). The Children of Athens,
Athenians ideas about the Citizenship and Division between the
Sexes (translated into English by Caroline Levine). New
Jersey.Maleevi, Miroslava (2007). Dan raspusnog ivljenja. U ensko.
Beograd.Maleevi, Miroslava (2007): ensko, Etnografski aspekti
drutvenog poloaja ene u Srbiji. Beograd.Radulovi, Lidija (2009).
Pol/Rod i religija, Konstrukcija roda u narodnoj religiji Srba.
Beograd.Seremetakis, Nadia (1991). Last Word: Women, Death,
Divination in Inner Mani. Chicago: The Uni-versity of Chicago
Press.Slapak, Svetlana (1985). Svi Grci nazad. Beograd.Slapak,
Svetlana (2000). Za antropologijo antinih svetov. Ljubljana.Slapak,
Svetlana (2002). Identities under Threat of the Eastern Borders. U
Rosi Braidotti and Ga-briele Grifn (eds.), Thinking Differently.
London: ZED Books.Slapak, Svetlana (2003). Baubo: slika iz
arheologije mizoginije. U ProFemina 3636.Winkler, John (1991). The
Laughter of the Oppressed: Demeter and The Gardens of Adonis. U The
Constraints of Desire. London and New York: Rutledge.
