16. decembar 2016. godine

Lažni patriotizam platiće radnici

Srpska Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata pozvala je hrvatske sindikalce na

zajednički korak kojim bi pokazali da je suživot Srba i Hrvata, baziran na obostranim

interesima i zajedničkim evropskim vrednostima, ne samo moguć već i neminovan.

Ovaj glas razuma, kao odgovor na novo zatezanje

komšijskih odnosa, prema rečima predsednice ASNS

Ranke Savić predstavlja pokušaj da se stane na put

pogrešnoj državnoj politici obe zemlje.

- Te neprestane tenzije stvaraju atmosferu u kojoj

politika i "patriotizam" odnose primat nad brojnim

problemima sa kojima svakodnevno žive radnici i svi

građani sa obe strane granice - pojašnjava Savić za

"Vesti".

To proizvođenje stalne napetosti, saplitanja, ucene i jeftini populistički poeni, prema njenim rečima, neće

doprineti boljem radu hrvatskih kompanija u Srbiji ni prodaji srpskih čokoladica u Hrvatskoj.

- Na kraju račun kao i uvek plate radnici, pa veliki sindikati sa brojnim članstvom moraju da preuzmu

društvenu odgovornost. Zato smo pozvali hrvatske kolege da umesto razlika nađemo zajedničke imenitelje,

poput privredne saradnje, prava radnika, sindikalne i socijalne solidarnosti, odnosno boljeg života za radnike

- kaže Savić i otkriva da će ASNS na isti način delovati u slučaju da dođe do napetosti u odnosima sa bilo

kojom zemljom u regionu.

Radnici: "Hestil" doneo znanje i novac u Železaru

Predstavnici sindikata smederevske Železare kažu za RTS da su radnici dolaskom "Hestila" nakon nekoliko

teških godina ponovo srećni i zadovoljni, kao i da je kineski poslodavac doneo znanje, novac, racionalizaciju

i optimizaciju procesa proizvodnje.

Predsednik

Samostalnog sindikata

Železare Siniša Prelić

rekao je, gostujući u

Dnevniku RTS-a, da je

radnicima omogućeno

da rade kako stvarno

žele.

"Iskren da budem posle

nekoliko teških godina

radnici su ne samo

zadovoljni, već i srećni.

Omogućeno im je da

rade kako stvarno žele.

Relaksirani su i na svojim mestima", kaže Prelić.

Naglašava da je radnicima falio posao i bolja organizacija rada.

"Radnici su navikli na disciplinu i rad, falio im je je posao i organizacija rada da se desi. Biće ovo jedna od

najsavremenijih fabrika i očekujemo pomake u tom pravcu", napominje Prelić.

Govoreći o zaradama, Prelić je naveo da su plate zadovoljavajuće, kao i da su u poređenju sa okruženjem

iznad proseka.

"Radnici pošteno zarađuju svoj novac. Povećanjem proizvodnje očekujemo i povećanje zarada", kaže Prelić.

Predstavnici sindikata su boravili u Kini, a Prelić napominje da teško može da se opiše kako fabrika

"Hestila" izgleda.

"Ono što smo videli u Kini teško može da se opiše. To je fabrika kao svemirski brod, neka bude 50 odsto od

toga mi ćemo biti sasvim nova fabrika", naglašava Prelić.

Smatra da će Železara postati primer u Srbiji i regionu.

"Sa njihovom sposobnošću, znanjem, iskustvom, novcem i fer odnosom prema radnicima očekujemo da ova

fabrika bude primer ne samo u Srbiji, nego i u regionu", tvrdi Prelić.

Predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Železare Saša Čolić ističe da je "Hestil"

doneo znanje, novac, racionalizaciju i optimizaciju procesa proizvodnje.

"Proizvodnja se povećala, nema praznog hoda. Potrebno je još par stotina radnika i očekujemo

konkurse za prijem radnika", kaže Čolić.

Napominje da je sadašnja sistematizacija radnih mesta izvršena u skladu sa radom jednom peći, kao i

da sada rade dve visoke peći.

"Radnici su spremni, rade posvećeno i sa velikim entuzijazmom, a očekuju i nove poslove", zaključio

je Čolić.

TANJUG,RTS

Železara zapošljava nekoliko stotina radnika

U smederevskoj železari Hestil Srbija rade obe visoke peći i zbog veće proizvodnje treba da se zaposli još

nekoliko stotina radnika u proizvodnim pogonima, rekli su danas predstavnici sindikata železare dodajući da

će već početkom januara biti raspisani prvi konkursi.

"Neophodno je još par stotina radnika i očekujemo već početkom januara godine da budu raspisani

konkursi za prijem u proizvodne pogone. Fale zavarivači, vozači dizalica, operatori, električari...",

rekao je predsednik ASNS u Hestil Srbiji Šaša Čolić.

On je gostujući na RTS rekao da su radnici spremni za povećanje proizvodnje u narednom periodu.

Čolić je naglasio da je novi poslodavac kineski Hestil doneo znanje i novac, kao i novu racionalizaciju

i optimizaciju proizvodnje i manje troškove.

On očekuje nove nabavke i da će proizvodnja biti oko 1,6 miliona tona u narednoj godini.

Predsednik Samostalnog sindikata u Hestil Srbiji Siniša Prelić je rekao da su radnici posle nekoliko teških

godina sa novi poslodavcem Hestilom zadovoljni i da mogu da rade kako najbolje znaju.

"Možemo da ostvarimo rezultate koji su planirane. Radnici su relaksirani i tu nema nikakvih problema.

Radnicima je falio pravi poslodavac", rekao je Prelić ističući da će sa njim dobiti jednu od najsavremenijih

organizacija rada.

On je potvrdio da su zarade radnicima povećane u oktobru i da su sada zadovoljavajuće, pošto su više nego

u sličnim kompanijama u okruženju.

"Verujemo da će sa profitom u železari biti i veća zarada", naveo je Prelić.

On je rekao da će proizvodnja u železari u narednom periodu biti automatizovano i da će železara dobiti

nove pogone, a možda i liniju koja će praviti gotove proizvode.

"Kinezi su dobri i korektni i imaju fer odnos prema radnicima, koji su takođe prema njima konkretni. Za par

godina ova fabrika će biti primer u regionu. Odužićemo se svim građanima Srbije koji su nas trpeli sve ove

godine i Vladi i premijeru Aleksandru Vučiću", naveo je Prelić.

On je dodao da Kinezi brzo uče srpski, kao i se i naši radnici trude koliko mogu da nauče kineski.

Od 2017. dodatnih šest meseci za odlazak u

penziju

Žene sa navršenom 61 godinom života i najmanje 15 godina staža do 31. decembra mogu da podnesu zahtev

za penziju, a ako to ne urade čekaće dodatnih šest meseci, kažu u Fondu PIO.

Kada je reč o prevremenom penzionisanju, Jelica Timotijević iz Fonda PIO je rekla da je u 2016. uslov za

prevremenu penziju za žene 37 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina života.

„Mogu da podnesu zahtev do 31. decembra ove godine i da ostvare pravo na prevremenu starosnu penziju”,

rekla je Timotijević za RTS.

Ona dodaje da je taj uslov za muškarce 55 godina i osam meseci života i najmanje 40 godina staža

osiguranja.

„Od 1. januara se menjaju uslovi i podiže granica za prevremenu starosnu penziju i za žene i muškarce, tako

da najkasnije 31. decembra treba da podnesu zahtev za penziju odosno da najkasnije 30. decembra prekinu

radni odnos”, navela je Timotijević.

Ona je rekla da je 2024. izjednačavaju uslovi za žene i muškarce za prevremenu starosnu penziju.

Kod žena te godine bi se došlo do uslova - 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života za

prevremenu starosnu penziju,kao i za muškarce.

„Za žene sledeće godine je uslov 55 godina i osam meseci života i 37 godina i šest meseci osiguranja, a za

muškarce 56 godina i četiri meseca života i 40 godina staža osiguranja”, rekla je Timotijević.

Ona dodaje da je umanjenje penzije 0,34 odsto po svakom mesecu za koji se ranije ode u penziju, ali to

umanjenje može da bude najviše za pet godina, što je ukupan iznos od 20,4 odsto.

Timotijević je rekla da je umanjenje trajno.

Prema njenim rečima, godišnje u proseku u Fond PIO stigne oko 560.000 zahteva, od čega se oko 93 odsto

reši u zakonskom roku od dva meseca.

Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi

KOLIKO NAM SE PARA MESEČNO SLIJE U

DŽEP: 60.000 dinara prosečan prihod po srpskom

domaćinstvu

Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu u Srbiji iznosili su 60.011 dinara u trećem

kvartalu ove godine, što je nominalno više za 2,3 odsto u odnosu na drugo tromesečje i za 2,9 odsto

višenego u istom kvartalu 2015.

S druge strane, izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava su u trećem kvartalu 2016. godine iznosili 60.615

dinara, i nominalno su viši za 0,8 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom, dok su na godišnjem nivou

porasli za 3,4 procenta, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Najveći udeo u prihodima imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa, 48 odsto, i penzije (31,2 odsto).Prihodi

od poljoprivrede, lova i ribolova u ukupnim su učestvovali sa 5,5 odsto, naturalna potrošnja sa 4,7,a ostala

primanja od socijalnog osiguranja sa 2,9 prcenata.

U ličnoj potrošnji domaćinstava najveće učešće su činili izdaci za hranu i bezalkoholna pića (34,8 odsto) i za

stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (15,8).Slede izdaci za transport sa udelom od 9,7

procenata, za rekreaciju i kulturu (6,6), za ostale lične predmete i usluge (5,9), za komunikacije(5,2), za

odeću i obuću (4,9), za opremu za stan i tekuće održavanje (4,5), za alkoholna pića i duvan (4,4), i za

zdravl?e (4,3 procenta).

Podaci su prikupljeni na osnovu ankete sprovedene u 1.632 domaćinstva, što je (74 odsto od ukupnog broja

domaćinstava predviđenih za anketiranje u trećem kvartalu 2016, navodi se u saopštenju Republičkog

zavoda za statistiku.

"Ljudi će raditi, ali neće uspeti da zarade"

Ekonomski analitičar iz Londona Nebojša Katić upozorio je na posledice tehnološke revolucije, kojima se

još ne bavimo, a one su već prisutne.

On je, govoreći na konferenciji Ekonomist - svet

u 2017, naglasio da, za razliku od globalizacije, u

kojoj je bilo pobednika i gubitnika - a pobednik je

bila Kina, dok su gubitnici bili građani zapadnih

razvijenih zemalja - u tehnološkom razvoju

nećemo imati dobitnike, već samo gubitnike, jer

će on doneti ogroman broj nezaposlenih.

Prema njegovim rečima, tehnološka revolucija

zatvoriće brojna radna mesta, i to ona dobro

plaćena, a otvoriće radna mesta u servisnom

sektoru, koja su lošije plaćena.

Ljudi će, kako je dodao, raditi, ali neće uspeti

da zarade. Kao primer smanjenja radne snage naveo je Amazon, najveću internet-prodavnicu u svetu, koja već testira

prodavnicu bez ljudi.

„Za kupce to je sjajna vest ,jer će uštedeti par minuta, ali treba imati na umu da na kasama u Americi radi tri

miliona ljudi i postavlja se pitanje gde će oni raditi“, ukazao je Katić.

On je dodao da se testiraju vozila bez vozača i dodao da je problem što milion ljudi živi od vožnje, a niko

nije u stanju da kaže šta će se dogoditi kada nestanu njihova radna mesta.

Katić kaže da pripadnici jedne škole mišljenja veruju da još nema velike tehnološke revolucije pa je rano

razmišljati o posledicama, pripadnici druga da će nova tehnološka revolucija otvoriti nova radna mesta, dok

treća grupa smatra da je tehnološka revolucija već tu i da socijalne razlike stalno rastu, jer ljudi gube posao.

„Nedopustivo je izbegavati diskusiju o problemu koji se događa. Odvija se opasan proces na koji niko ne

reaguje. Šokove kakve smo imali 2016. imaćemo sve više“, uveren je Katić.

Konferencija „Romsko preduzetništvo: Izazovi i perspektive“

Čak 100.000 Roma u Srbiji nezaposleno

Omerović: Zakon u Srbiji romsko dete koje prosi na ulici prepoznaje ne kao žrtvu, već kao prekršioca

U Srbiji je zvanično 23.000 nezaposlenih Roma, a nezvanično ih je čak 100.000, odnosno gotovo 97 odsto

radno sposobnog stanovništva romske nacionalnosti nema posao.

Problem je sa jedne strane,

kako kaže direktor Yurom

centra Osman Balić,

ekonomska kultura koja mora

da se menja, a sa druge, i

stepen odgovornosti države,

koja bi morala da pomogne

romskoj populaciji mnogo

više.

- Stanje romskog stanovništva

je katastrofalno, naročito kada

je zapošljavanje u pitanju.

Problem su finansije, ali

problem je i neodgovornost lokalne samouprave, ali i ukupna politička neodgovornost. Pomoć nevladinih i

međunarodnih organizacije postoji, ali one ne mogu da zamene državu – rekao je danas Balić, na

konferenciji „Romsko preduzetništvo: Izazovi i perspektive“, koju su zajednički organizovali Institut za

teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i Yurom centar, u saradnji sa Nemačko-srpskom razvojnom

saradnjom koju sprovodi GIZ: Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju i uz podršku Fondacije

Institut za otvoreno društvo iz Budimpešte.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević rekao je

da bi Vlada do Nove godine trebalo da usvoji akcioni plan za sprovođenje Strategije za socijalno

uključivanje Roma, kao i da očekuje u prvoj polovini naredne godine bude usvojeno nekoliko ključnih

zakona, između ostalih i zakon o socijalnom preduzetništvu.

- Biznis nema predznak ni nacionalni, ni verski, niti bilo koji drugi. Za dobrog preduzetnika je bitno

obrazovanje jer je bez njega teško napredovati. Svi koji žele da se bave biznisom imaće podršku Vlade. Već

sledeće nedelje dolaze nam eksperti iz Slovenije da nam pomognu oko zakona o socijalnom preduzetništvu

– rekao je Ivanišević.

Statistika pokazuje da su Romi jedna od najranjivijih grupa u srpskom društvu, smatra predsednik

skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, a problem kako

da dođu do posla je najveći sa kojim su suočavaju.

- Nizak nivo obrazovanja, napuštanje škole, rad na crno. Naročito veliki problem imaju Romkinje, rana

trudnoća i rani brakovi, one su u jako teškom položaju. Zatim, zakon u Srbiji romsko dete koje prosi na ulici

prepoznaje ne kao žrtvu, već kao prekršioca. Sve to mora da se menja – rekao je Omerović.

Podsticajne mere postoje, ističe on, ali problem je što poslodavci često nisu zainteresovani da više

zapošljavaju Rome. Prema njegovim rečima, ove godine je svega 64 Roma iskoristilo subvencije za

samozapošljavanje i naglasio kako bi svi zajedno trebalo da se potrudimo da taj broj naredne godine bude

bar duplo veći.

Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj Dragiša Mijačić istakao je kako je 2016. proglašena u

Srbiji za godinu preduzetništva, ali da u okviru programa koje je realizovala Vlada Srbije nije bilo mera koje

su podržale preduzetništvo kod romske populacije.

- U svojim programima država prepoznaje potrebe za razvoj preduzetništva među merginalizovanim

grupama, pre svega kod mladih i žena, ali ne prepoznaje specifičnosti i potrebu za razvojem preduzetništva

kod romske populacije koja je najugroženija etnička grupa u Srbiji - rekao je Mijačić.

Milionski dugovi za električnu energiju nastali zbog obračuna EPS

Koliko građana živi bez struje

Pravni stav Vrhovnog kasacionog suda u Srbiji nije obavezujući za EPS, već se ti nezakoniti dugovi i dalje

vode u knjigovodstvu EPS-a i povremeno se koriste za ucenu potrošača

Zbog višegodišnjeg nerazumevanja naših političara i nerešavanja ogromnih problema koje imaju građani

Srbije, morao sam da napišem ovaj članak u nadi da će se ipak nešto promeniti.

Piše: Mr Jovan Jovanović

Reč je o pokušaju rasvetljavanja nastanka

milionskih dugova građana prema EPS-u

za utrošenu i neutrošenu električnu

energiju.

Nastanak milionskih dugova građana

za električnu energiju biće prikazan na

primeru građana Niša.

Grad Niš je u nekadašnjoj državi

Jugoslaviji bio jedan od najvećih

industrijskih centara u zemlji a i na

Balkanu. Samo u Elektronskoj

industriji je bilo zaposleno oko 30.000 ljudi, u Mašinskoj industriji oko 20.000, a Fabrika duvana Niš,

Fabrika pumpi Jastrebac, Fabrika aluminijumskih proizvoda Nisal i još mnogo drugih manjih fabrika je

zapošljavalo oko 10.000 ljudi.

U to vreme, građani su redovno izmirivali svoje račune za električnu energiju i svake godine su išli sa

porodicama na more.

Propast privrede počeo je uvođenjem ekonomske blokade SR Jugoslaviji devedesetih godina prošlog veka.

Prvo su nestali industrijski giganti: Elektronska industrija i Mašinska industrija, a zatim i ostali privredni

subjekti.

Tako se na tržištu rada u Nišu našlo preko 50.000 nezaposlenih i njihove porodice nisu imale novca da

prehrane svoje članove, a za plaćanje komunalnih usluga i električne energije nije bilo nikakve mogućnosti.

Zbog ovakve situacije, bez obzira na neplaćanje računa za komunalne usluge i utrošak električne energije,

građanima su pružane ove usluge i redovno su im dostavljani računi.

Međutim, ti računi su svakog meseca uvećavani za kamatu obračunatu konformnom metodom, što znači da

je za svaki dan kašnjenja sa plaćanjem zaračunavana kamata, zatim je kamata sabirana sa glavnicom a

potom se na tako uvećanu glavnicu ponovo zaračunavala kamata, što predstavlja klasičan primer

zaračunavanja kamate na kamatu, koja je članom 279 Zakona o obligacionim odnosima zabranjena.

Iako smo sve vreme ukazivali da je primena konformne metode za obračun zatezne kamate nezakonita

(kamata na kamatu), to niko nije uvažavao. Na taj način su dugovi građana enormno nezakonito uvećavani i

dostizali milionske cifre.

Ali nije nezakoniti obračun zatezne kamate jedini razlog enormnog uvećavanja dugova građana. Tako je

Elektroprivreda Srbije građanima kojima je zbog dugova isključena električna energija nastavila da svakog

meseca dostavlja račune u kojima je stajalo da je potrošnja 0 (nula), ali im je fakturisana angažovana snaga,

merno mesto i naravno zatezna kamata obračunata konformnom metodom i na taj način i dalje uvećavala

dugove.

Nije jasno kako su građani mogli da angažuju snagu ako im je isključena električna energija a naravno nije

postojao ni trošak mernog mesta, ali se to svakako naplaćivalo građanima?!

U pokušaju da osporimo primenu konformne metode za obračun zatezne komate obratili smo se Ustavnom

sudu Srbije. Postupak pred Ustavnim sudom Srbije za ocenu ustavnosti naplate zatezne kamate konformnom

metodom je trajao nekoliko godina. Najzad je na sednici održanoj 12. jula 2012. godine Ustavni sud Srbije

proglasio neustavnom primenu konformne metode za obračun zatezne kamate i naložio zabranu njene

primene.

Iako u članu 60 Zakona o Ustavnom sudu stoji: "Zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda

utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim

međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana

objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni", što znači da je trebalo

izvršiti preračun do tada zaračunate zatezne kamate prostom metodom. To nije urađeno pa se i sada u tim

dugovima nalazi zatezna kamata zaračunata konformnom metodom, koju je Ustavni sud Srbije proglasio

neustavnom.

Zahtev za primenu člana 60 Zakona o Ustavnom sudu smo uputili EPS-u i Ministarstvu energetike, ali na taj

zahtev nikada nismo dobili odgovor.

Najzad je Vrhovni kasacioni sud dana 30. maja 2014. godine objavio pravni stav - o sprovođenju izvršenja

izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, u kome je jasno definisan postupak da se zatezna

kamata obračunata konformnom metodom počev od 3. marta 2001. godine pa nadalje mora preračunati

metodom prostog interesnog računa.

Na taj način bi se dugovi građana umanjili za skoro 50 odsto.

Međutim ni pravni stav Vrhovnog kasacionog suda u Srbiji nije obavezujući za EPS, već se ti nezakoniti

dugovi i dalje vode u knjigovodstvu EPS-a i povremeno se koriste za ucenu potrošača, posebno prilikom

promene vlasnika nekretnina ili ustanovljavanja neispravnosti mernog mesta. I ako se radi o dugovima koji

se zakonskim putem zbog zastarelosti ne mogu naplatiti jer se radi o dugovima koji su nastali pre pet i više

godina a ti dugovi prema članu 378 Zakona o obligacionim odnosima zastarevaju za jednu godinu, a prema

članu 86 Zakona o zaštiti potrošača zabranjeno je uslovljavanje priključenja - nastavak pružanja usluga

plaćanjem zastarelih dugova, građanima se postavlja uslov isplate takvog duga da bi mogli da prenesu

nekretninu ili da dobiju priključenje električne energije nakon otklanjanja neispravnosti na mernom mestu.

Kako su se dugovi građana za električnu energiju uvećavali gotovo geometrijskom progresijom,

prikazaćemo kroz primer jedne četvoročlane niške porodice u kojoj je otac bio zaposlen u Mašinskoj

industriji a majka u Elektronskoj industriji, koji su početkom 2000. godine ostali bez posla. Otac je išao po

gradilištima da zaradi novac da bi prehranio porodicu a majka je čuvala dvoje dece i održavala kuću.

Naravno, nisu plaćali utrošenu električnu energiju, jer nisu imali novca.

Do 2005. godine dug za električnu energiju je dostigao iznos od 500.000 /(petsto hiljada) dinara, kada ih je

EPS isključio sa mreže. Od tada ova četvoročlana porodica živi bez električne energije, ali svakog meseca

dobija račun u kome stoji da je potrošnja 0 (nula), ali im se fakturiše angažovana snaga, trošak mernog

mesta i naravno zatezna kamata zaračunata konfomnom metodom. Kada nam se 2007. godine ovaj bračni

par obratio, iako je dve godine živeo bez električne energije, na njihovom računu je prikazan dug koji je

premašio 1.000.000 (milion) dinara.

Da li neko u državi Srbiji ima podatak koliko građana u ovoj 2016. godini zbog ovakve situacije živi bez

električne energije !?

Verujte da taj broj nije mali......

Autor je predsednik Centra za zaštitu potrošača "Forum" iz Niša

KONTROLA Kazne ako koristite nelegalno

gorivo!

Ukoliko se u rezervoaru vozila pronađe gorivo nelegalnog porekla, nacrtom nove uredbe Vlade Srbije o

markiranju naftnih derivata za prekršioca su propisane kazne

od 50.000 do 2.000.000 dinara.

- Kontrola će se u početku odnositi na transportna i

poljoprivredna preduzeća i preduzetnike, a obavljaće se na

parkinzima tih firmi. Osim novčane kazne, predviđena je i

zabrana rada do tri godine - kaže za „Alo!“ Tomislav Mićović,

generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije

(UNKS).

Koncentracija markera u gorivu do sada se kontrolisala u

skladištima i na benzinskim pumpama, a od naredne inspekcija

bi trebalo da proverava i poreklo goriva u rezervoarima.

Primenu uredbe, ukoliko bude usvojena, možemo očekivati od

početka 2017.

- Koliko su bolne sankcije zbog nenamenskog korišćenja derivata nafte, na koži su mogli da osete naši

vozači na putevima u zemljama EU. Tokom rutinskih kontrola, u rezervoarima su ustanovljeni tragovi

markera za lož-ulje - navodi Mićović.

MORAĆE DA POLOŽI RAČUNE Bajatović na

„ribanju“ zbog „Srbijagasa”

Dušan Bajatović, direktor javnog preduzeća

„Srbijagas”, ovih dana biće na „ribanju” kod

premijera Aleksandra Vučića, bar ako je suditi

prema premijerovoj izjavi da se jedina zamerka

Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)

odnosi upravo za to preduzeće.

Vučić je, naime, juče rekao da je jedina

primedba koja je stigla od MMF-a ona koja se

odnosi na “Srbijagas”, ali i dodao da je uveren

da ćemo ipak proći sve revizije te

međunarodne finansijske institucije.

- Imamo problem sa određenim neispunjenim

obećanjem u „Srbijagasu” i o tome ćemo narednih dana razgovarati sa direktorom, ali i o tome kako su se

naglo uvećavali dugovi hemijskih preduzeća od septembra do novembra, kao i o naplati potraživanja -

napomenuo je Vučić.

Dodao je da će promena biti i u mnogim drugim preduzećima.

- Biće dosta promena u širem smislu u Vladi do kraja godine. Ne mislim na ministre, već mislim na sve ono

što je pod Vladinim ingerencijama - objasnio je premijer i dodao:

- Mi smo prvi put pošteno ostavili rezervu šta je to čime ćemo mi da platimo to što oni loše rade.

Za razliku od nezadovoljstva MMF-a kada je reč o „Srbijagasu”, ta institucija je prihvatila ono što je plan

Vlade za Bor i Resavicu. „Srbijagas”, inače, ima udeo u brojnim preduzećima, između ostalih, i u „Azotari“

i „Petrohemiji“.

Kinezi u „Železaru“ ulažu još 120 miliona

Železara „Hestil“ u Smederevu planira da sledeće godine proizvede dva miliona tona čelika i uticaće na

BDP Srbije za jedan odsto, a verovatno i više, rekao je premijer Aleksandar Vučić tokom obilaska ove

kompanije. Predsednik „Hestil grupe“ Ju Jong kaže da će grupacija „Hestil“ u 2017. u „Železaru“ investirati

120 miliona dolara u obnovu i nabavku opreme i tehnologije.

Usvojen plan za smanjenje administrativnih

procedura

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić izjavila je da je Vlada Srbije usvojila Akcioni

plan za smanjenje administrativnih procedura "Stop birokratiji".

Ona je na konferenciji "Economist - Svet u 2017" u Beogradu rekla da će se i tokom 2017. i 2018. godine ići

u bržu primenu aktivnosti, koji će olakšati život građana i privrede i omogućiti bolje usluge koja pruža

država.

Prema njenim rečima, prioritet za 2017. je e-uprava i više elektronskih servisa za građane Srbije.

Ona je podsetila da je formiran ministarski IT savet i da je uočeno da Srbiji nedostaju IT kadrovi, ali da je

potrebna i podrška inovativnim kompanijama i malim i srednjim preduzećima u ovom sektoru. Najavila je

da će Vlada Srbije do kraja godine usvojiti Akcioni plan za IT savet i Savet za inovacije, a da je plan da od

1. januara sledeće godine krene primena tog plana.

Brnabić je istakla da je plan da se do kraja godine osnuje organizacija "Digital Srbija" za pravu digitalizaciju

u Srbiji, u kojoj će učestvovati i vlada.

"Srbija se spremna da tokom 2017. godine uhvati priključak sa Evropom i EU u četvrtoj industrijskoj

revoluciji", rekla je ona.

Brnabić je dodala da je digitalizacija osnovni generator napretka u svetu i da je to Vlada Srbije prepoznala i

insistiraće na tome.

Upozorenje za sve kompanije – evo kako potrošači

u Srbiji reaguju na loša iskustva

Čak 86% građana Srbije neće više kupovati kod kompanije sa kojom su imali loše iskustvo; 92% tvrdi da je

o lošem iskustvu sa nekom kompanijom pričalo sa bliskim osobama, a 20% ih je o takvom lošem iskustvu

pisalo javno na internetu (putem npr. socijalnih mreža kao što su Facebook i sl.).

Istovremeno, kada bi srpski potrošači trebalo da daju ocenu zadovoljstva kvalitetom korisničke podrške,

koju im na tržištu nude proizvođači i davaoci usluga, tada bi ta ocena bila prilično niskih 5,0 od ukupno

mogućih 10.

Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja u Srbiji međunarodne istraživačke i sertifikacijske kuće ICERTIAS

– International Certification Association, za potrebe sertifikacijskog programa Customers’ Friend.

Predmetno istraživanja sprovedeno je od 14. do 31. oktobra 2016.god. putem web-ankete na uzorku od

1.200 ispitanika, CAWI metodom.

Evo kako su odgovarali građani Srbije (ocenom od 1 do 10):

„Koliko ste Vi u Srbiji zadovoljni kvalitetom korisničke podrške koju Vam nude proizvođači i davaoci

usluga na srpskom tržištu?“ – prosečna ocena 5,0.

„Ako ste imali LOŠE ISKUSTVO sa nekom kompanijom od koje ste kupili robu ili uslugu, ako je ta

kompanija prema Vama bila neljubazna, nestručna, spora u reakciji na Vašu reklamaciju i sl. – da li ste od

takve kompanije i dalje kupovali ili ste se okrenuli njihovoj konkurenciji i počeli kupovati kod njihove

konkurencije?“ – čak 86,0% ispitanika odgovorilo je da u takvom slučaju nisu nastavili kupovati kod

takve kompanije kod koje su imali loše iskustvo.

„Ako ste imali neko LOŠE korisničko iskustvo sa nekom kompanijom, da li ste o tom lošem korisničkom

iskustvu pričali bliskim sa osobama (prijateljima, rodbini, kolegama sa posla i sl.)?“ – na ovako

postavljeno pitanje, 91,5% ispitanika odgovorilo je potvrdno – odnosno da su pričali o tom svom

negativnom iskustvu sa bliskim osobama.

„Ako ste imali neko DOBRO korisničko iskustvo sa nekom kompanijom, da li ste o tom dobrom korisničkom

iskustvu pričali bliskim sa osobama?“ – 95,7% ispitanika odgovorilo je potvrdno – odnosno da su

pričali sa bliskim osobama (prijateljima, rodbinom, kolegama sa posla i sl.) o tom pozitivnom

iskustvu.

„Ako ste imali neko LOŠE korisničko iskustvo sa nekom kompanijom, da li ste o tom lošem korisničkom

iskustvu pisali javno na internetu – (npr. putem socijalnih mreža kao što je Facebook, putem Bloga i sl.)“ –

20,4% ispitanika odgovorilo je potvrdno – odnosno da su pisali o svojim lošim korisničkim iskustvima

na internetu.

„Ako ste imali neko DOBRO korisničko iskustvo sa nekom kompanijom, da li ste o tom dobrom korisničkom

iskustvu pisali javno na internetu – (npr. putem socijalnih mreža kao što je Facebook, putem Bloga i sl.)“ –

33,9% ispitanika odgovorilo je potvrdno – odnosno da su pisali o svojim dobrim korisničkim

iskustvima na internetu.

Нема стечаја, блокада рачуна остаје

Предстечајни поступак у АД Фабрика шећера ТЕ-ТО у Сенти је обустављен. Решење о завршетку

предстечајног поступка и одбацивању предлога о покретању стечаја донела је стечајна судија

Привредног суда Суботица Илма Алмади, али рачун предузећа је и даље блокиран за износ од 533

милиона динара, а неизмирене обавезе према

повериоцима су 1,4 милијарду динара.

Истовремено, потраживања сенћанске фабрике

износе наплативих 780 милиона.

Обустављање предстечајног поступка уследило је

јер нико од поверилаца није захтевао отварање

стечаја у сенћанској фабрици, која је у велике

потешкоће запала пошто ју је од италијанске

компаније СФИР преузела компанија „Суноко”

из „МК групе” Миодрага Костића, после чега су

пословне банке одмах блокирале рачун и

имовину ради наплате потраживања. Слична

ситуација са закључивањем предстечајног

поступка већ се дешавала, али је обустава трајала свега један дан и поступак је обнављан.

Највећи проблем у фабрици шећера ТЕ-ТО још одраније је недостатак око пет милиона евра обртних

средстава. Челни људи сенћанске фабрике и „Сунока” претходних дана одржали су више састанака с

произвођачима шећерне репе с тог подручја, у очекивању да уговоре производњу и обезбеде

сировине, од чега ће зависити судбина фабрике и поновно покретање њених погона.У фабрици су

тренутно остала 122 радника, којима се исплаћује минимлац, док су остали напустили предузеће у

потрази за егзистенцијом.

Без кампање ове сезоне

Кампања ове сезоне у фабрици у Сенти није покретана јер је „Суноко” више месеци чекао на одлуку

Комисије о заштити конкуренције па није било могућности да се обаве припреме за кампању. Због

тога је репа, коју је уговарала сенћанска фабрика, прерађена или се још прерађује у „Суноковим”

шећеранама у Ковачици, Врбасу и Пећинцима.

Besplatna struja u 85.000 domaćinstava

Iako je budžet predvideo skoro pola milijarde manje za energetski ugrožene kupce, uslovi se ne menjaju.

Procena urađena na osnovu proseka prijavljenih u poslednjih nekoliko meseci

BUDžET je za narednu godinu predvideo 450

miliona dinara manje za besplatnu struju

siromašnima nego prethodne godine. U

Ministarstvu energetike ipak tvrde da to neće

uticati na smanjenje količine energenata koje

ugroženi mogu da dobiju, niti će se smanjiti broj

onih koji mogu da se prijave za ovu beneficiju.

Za siromašne je prošle godine budžetom bilo

predviđeno 1,6 milijardi, da bi predlog budžeta

Vlade Srbije skresao ova davanja - na polovinu.

Ipak, zbog apela ministra energetike Aleksandra

Antića, konačan iznos je povećan na 1,15 milijardi dinara. Procena novca je rađena na osnovu poslednjih

nekoliko meseci ove godine i prosečnog broja ljudi koji se prijavio.

- Prema poslednjim podacima iz Ministarstva iz oktobra 2016. godine, pravo energetski ugroženog kupca na

umanjenje mesečnih računa za električnu energiju ili prirodni gas koristi 64.768 domaćinstava, na šta se

mesečno iz budžeta izdvaja preko 85 miliona dinara - kaže Mirjana Filipović, državni sekretar iz

Ministarstva energetike. - S obzirom na to da se u decembru podnose zahtevi za narednu 2017. godinu,

pozivamo sve koji su ovo pravo koristili u 2016. godini, kao i one pojedince ili porodice koje su korisnici

novčane socijalne pomoći, dečjeg dodatka, najnižih penzija, nezaposlene i uopšte porodice sa najnižim

prihodima prema uslovima propisanim Uredbom, da postupak za sticanje statusa pokrenu podnošenjem

zahteva organu jedinice lokalne samouprave, nadležnom za poslove socijalne zaštite, u mestu prebivališta.

Broj domaćinstava koja ostvaruju pravo ugroženog kupca se povećava svakog meseca i naši planovi su da će

do kraja 2017. godine pravo ostvarivati preko 85.000 domaćinstava.

Prema rečima Filipovićeve, u toku je priprema analize dosadašnje primene Uredbe o energetski ugroženom

kupcu.

- Na temelju ove analize ćemo planirati izmene ovog propisa, a koje ni u kom slučaju neće uticati na obim

već utvrđenog prava ugroženih kupaca - dodaje državni sekretar u Ministarstvu energetike.

PRIJAVA NA LOKALU

ENERGETSKI ugroženi kupac predstavlja budžetsku podršku socijalno ugroženim domaćinstvima u

obezbeđivanju osnovnih potreba za energijom, a što će u budućnosti omogućiti potpunu deregulaciju tržišta

električne energije. Sprovodi se kroz primenu Vladine uredbe, a domaćinstva status ostvaruju pred lokalnim

samoupravama.