laserska obrada

8/17/2019 laserska obrada

1/23

OBRADA LASERSKIM SNOPOM ( L

Pripremili:

Kadrić Omer

Hebibović Miran

Kalem Sanid


2/23

Prinip obrade la!erom

LASER (Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation), po

svjetlosti stimulacijom emisije začenja!

"imjena #oncentisane fotons#e enegije, fo#usiane na malu pov$inu %ogu&e su obade'

zagijavanjem,

topljenjem,

sagoijevanjemispaavanjem!

nivezalan alat

snovna #aa#teisti#a obade' izbjegavanje stu#tunih i hemijs#ih po

na pedmetu obade


3/23

"odjela pema vsti medija' čvsti, tečni, gasni i polupovodnič#i

*ajče$&e #oi$teni' + i *d'-A.


4/23

snovni element L/% sistema je optič#i ezonato #ojeg čine'

0vantni geneato, čini ga lases#i a#tivna mateija #oja mo1e biti u čvs

ili gasovitom stanju,

2zvo pobude (lampe, ele#tična enegija) 3va paalelna ogledala

stali elementi sistema'

izvo ele#tične enegije,

sistem za hla4enje optič#og sistemasistem za vo4enje i obli#ovanje za#e (ogledala i sočiva)

za$titni gas

adna glava

upavljač#a jedinica


5/23

"O# la!eri

A#tivni medij je mje$avina gasova +,, *,, 5e

2maju veli#e sednje snage snopa i doba #valitet snopa uz

efi#asnost

*edostata# je $to su ve&ih dimenzija ali su i e#onomičniji

vi lasei se mogu podijeliti na dva tipa'

sa a#sijalnim poto#om' manje snage, mo1e aditi u #ont(67 do 6777 8) i impulsnom e1imu(977 do 777 8)

sa tansvezalnim poto#om' ve&e snage, samo #ontinual

ada(izlazna snaga od 677 do 96 777 8)


6/23

Nd:$A% la!eri

A#tivni medij je #istal ganat

%anjih su dimenzija, e#onomični

%ogu aditi impulsnim ili #ontinualnim e1imom ada

2maju viso#u efi#asnost zbog viso#e fe#vencije pulsianja

i enegije impulsa (od 6 do : ;)

2zlazna snaga ve&inom o#o 9777 8!poteba' najvi$e za bu$enje


7/23

Sna&a i &'!ina la!er!o& !nopa

Snaga lasea pedstavlja enegiju lases#e svjetlosti emitiane u jednoj s

.ustina snage snopa zavisi od popečni# pesje#a snopa, najve&a snaga

Raspoed gustine snage zavisi od tipa lasea i #aa#teisti#a ezonatoa


8/23

Na*in odno+en,a maeri,ala

Apsobovana enegija lasea zagijava

pov$ins#i sloj

%ateijal se tenutno zagijava natempeatue od +

"očinje topljenje i?ili ispaavanje mateijala

"oces obade je veoma slo1en zbog

gubita#a usljed efle#sije i asp$ivanja

mateijala, pa se zbog toga #oiste i za$titnigasovi!


9/23

-a+ini &a!

"i lases#oj obadi često se u zonu obade dovodi pomo&ni gas pod pi

0od ezanja svih metala uvije# se #oisti dodatni gas, do# se #od ezanj

mateijala dodatni gas ne upotebljava! "omo&ni gas se upotebljava zbog' pove&anja bzine ezanja, za$tite ob

#omponenti alata od istopljenih i ispaenih dijelova osnovnog mateijal

"omo&ni gasovi za ezanje mogu biti'

0isi# (za sve čeli#e, ba#a)

Azot (za aluminij, viso#olegiane čeli#e debljine do 9 mm)

Agon i 5elij (za titan i njegove legue)

@azduh (za plasti#u, dvo, sve metale)


10/23

.ia,ni parameri

0oličina s#inutog mateijala ovisi o'

vsti i dimenzijama mateijala obat#a,

#valitetu obade,

#aa#teisti#ama intenziteta lases#e za#e u fo#usu,

geometijs#im veličinama lases#e za#e,

fo#usna du1ina, pečni# fo#usa, polo1aj fo#usa, dubina fo#usa

bzini pomo&nog #etanja,

vsti i pitis#u pomo&nog gasa,

izvedba, pečni#, udaljenost mlaznice!


11/23

Predno!i LBM:

minimalni gubita# osnovnog mateijala zbog veoma us#og eza,

mogu&nost ezanja vlo slo1enih #ontua,

mogu&nost ezanja svih vsta mateijala, od papia i te#stila do vlo te$#mateijala poput dijamanta,

nema habanja alata i opasnosti od o$te&enja adnih #omada zbog mehan

#onta#ta,

veoma us#a zona uticaja toplote,

dovoljno dobe bzine ezanja,

fle#sibilnost


12/23

Nedo!ai LBM:

s#upa nabav#a i od1avanje opeme,

poblematična obada mateijala sa efle#sivnom pov$inom

oganičenje debljine mateijala,

nemogu&nost pecizne izade otvoa, pogodni su za izadu upa

debljinu mateijala,

odstupanje od cilindičnosti pi bu$enju mateijala ve&ih debljin

#onusni obli# otvoa)

pisustvo $tetnih gasova to#om obade!


13/23

Obradivo! maeri,ala

vu tehnologiju mo1emo #oistiti za obadu svih vsta metalnih

nemetalnih mateijala, jedini uslov je da posjeduju minimalno s

apsopcije infacvenog začenja!%etalni mateijali i legue odbijaju jedan dio svjetlosti i imaju p

apsopciju u ganicama od 7,697B! Cbog toga se manje ili vi$e

oba4uju pomo&u lasea

*emetalni mateijali uglavnom imaju dobo svojstvo apsopcije

infacvenog začenja!

"oed toga nemetalni mateijali obično imaju niza# #oeficijent t

povodljivosti i ni1u tač#u topljenja ili paljenja pa su zbog toga

pogodni mateijali za obadu laseom


14/23

blast pimjene osnovnih L/% opeacija


15/23

S,e*en,e i pro!,ean,e

L/% tehnologija se najče$&e #oiste u ovoj oblasti obade m

"omjeanjem adne glave ili obat#a ostvauje se izuzetno e

isjecanje i posjecanje jednostavnih ili slo1enijih #ontua!

%ogu&e je ezati gotovo sve vste mateijala, metali obično

debljine 97 mm, nemetali i do D7 mm!

/zine ezanja su do 67 m?min, minimalni ezovi su o#o 7,

ma#simalne #valitete obade su *


16/23


17/23

B'+en,e la!erom

/u$enje otvoa azličitih geometijs#ih obli#a, dubina i polo1aj

ganičenje je u pogledu elativno male debljine mateijala i p

otvoa pa se obično pimjenjuje u industiji pecizne mehani#e,alata, ele#to industiji itd!

/u$enje se obično izvodi *d'-A. laseom u impulsnom e1imu

%ogu&a je izada vlo malih otvoa dimenzija od 7,79 do 7,6 m

osnovna pednost u #oi$tenju L/% u odnosu na ostale postup#


18/23

*ačini bu$enja'-die#tno bu$enje jednim snopom-die#tno bu$enje sa vi$e impulsa,-stepenasto izezivanje otvoa-#ontinuiano izezivanje otvoa


19/23


20/23

-avarivan,e i leml,en,e

Cavaivanje se ostvauje tenutnim topljenjem mateijala dva ili

spojenih dijelova i naglim hla4enjem astopljenog spoja

%ogu&e je zavaivanje sa ili bez pimjene dodatnog mateijala, pisustva za$titnog gasa

%ogu&e je zavaivanje nemetalnih i aznoodnih mateijala

"ednost zavaivanja laseom je vlo us#a zona uticaja toplote $

manje osnovnog mateijala polazi #oz fazne tansfomacije! *edostata# je zahtjevanje vlo viso#e peciznosti pipeme pov

spajaju $to dodatno pove&ava cijenu!


21/23

3ubina penetacije pi lases#om zavaivanju neh4aju&eg austenitnofe

(3upleF) čeli#a azličitim bzinama (s lijeva na desno 9, , D,


22/23

%raviran,e la!erom

Lases#o gavianje i ma#ianje je vlo često u upotebi zbog niza pe

viso#e bzine, peciznosti i #valitetom tajnog označavanja bez #oi$ten

boja, mehanič#og o$te&enja, pljanja itd!

@lo često se #oisti za obilje1avanje poizvoda i #omponenata (seijs#i

#odovi), za obilje1avanje s#ala na mjenim ue4ajima, te na gafič#im p

poput logo zna#ova, simbola, natpisa itd!


23/23

Ca#ljuča#

vom tehnologijom je mogu&e oba4ivati $io# spe#ta ma

ja#o me#anih i defomabilnih do veoma #tih i tvdih,

%ogu&a je pecizna izada otvoa vlo malih dimenzija

3jelovanjem lases#og snopa na pedmetu obade ne dolaz

stu#tunih i hemijs#ih pomjena u $ioj zoni

"avilnim izboom e1ima obade mogu se posti&i viso#i #vobade

*ajve&i nedostata# je viso#a cijena opeme i od1avanja

Documents

laserska obrada