Lav Nikolajevi Tolstoj

ANA KARENJINA 1

Sve srene porodice lie jedna na drugu, svaka nesrena porodica nesrena je na svoj nain. U kui Oblonskih prava je uzbuna. ena je doznala da joj je bio u intimnim odnosima sa njihovom bivom , "nantom Francuskinjom, pa mu je kazala da ne moe iveti s njim pod jednim krovom. To stanje traje evo ve trei dan, i i i njih dvoje i sve lanove porodice, i svu eljad u kui. lanovi porodice i eljad oseaju da nema smiSla da i dalje : zajedno, i da meu ljudima koji se sluajno nau u kakvoj 1skoj mehani ima vie veze nego meu njima, lanovima | dice i ukuanima Oblonskih. ena ne izlazi iz svojih , a mua ve trei dan nema kod kue. Deca tumaraju po !oj kui kao izgubljena, Engleskinja se zavadila s ekonomkom iisala cedulju prijateljici molei da joj nae kakvo drugo o, kuvar otiao od kue jo jue o ruku, kuvarica za mlae ;oija molili su da ih isplate. Trseg dana posle svae, knez Stepan Arkadijevi kski - Stiva, kako su ga obino zvali - probudio se u 1io vreme, to jest u 8 sati ujutru, ali ne u sobi za spavanje js sne, ve u svome kabinetu, na divanu od saktijana. On :nu svoje puno, iznegovano telo na oprugama divana, kao da JO dugo da spava, obgrli s druge strane uzglavlje i |Iti"|pte obraz uza nj, ali odjednom skoi, sede na divan i ri oi. "Da, da, kako ono bee? - mislio je, seajui se sna. - Da, o ono bee? Aha! Alabin je davao ruak u Darmtatu; ne, |JS u Darmtatu, ve neto amerikansko. Da, jer tamo je rmtat bio u Americi. Jeste, Alabin je davao ruak na Taklskim stolovima, a stolovi su pevali: II t 1ezogo , nije II C1o shogo, nego neho lepe; bili su i nekakvi mali Vkalii, "bokaliiene"", seao se on. Oi Stepana Arkadijevia veselo zasijae, i on se zamisli " i se. "Jest, bilo je lepo, vrlo lepo. Bilo je jo mnogo V11IH stvari tamo, ali se ne mogu reima iskazati, ni mislima P jaki oiveti." I spazivi prugu svetlosti koju je sa strane g11u|ptala jedna ohana zavesa, on veselo spusti noge s divana, |iipa papue oiviene zlaanim saktijanom, koje mu je ena 1NS"la kao poklon o roendanu, lane, i, po staroj devetogodinjoj navici, ne ustajui, prui ruku prema mestu gde mu je u sobi za spavanje bio okaen halat.2 I tada s" odjednom seti kako i zato ne spava u sobi za spavanje svoj" ene, ve u kabinetu; osmeha mu nestade s lica, elo mu s" nabra. "Ah, ah, ah! Ah..." zajauka on, seajui se svega to j{ bilo. I opet mu izioe pred oi sve pojedinosti njegove sva sa enom, sva bezizlaznost njegova poloaja, i, najmunije od svega, njegova vlastita krivica. "Jest! ona nee, i ne moe oprostiti. I to je najstranije, svemu tome ja sam kriv kriv sam, ali ne krivac. U tome i jeste sva tragedija" - mislis je on. - "Ah, ah, ah!" ponavljao je oajno seajui se najtego utisaka iz te svae. Najneprijatniji bio mu je onaj prvi trenutak kada on vrativi se iz pozorita veseo i zadovoljan i sa velikok krukom za enu u ruci, ne nae enu u salonu, na svoj" iznenaenje ne nae je ni u kabinetu, i najzad je ugleda u sobi spavanje, sa onim nesrenim pisamcetom, koje ga je odalo, ruci. Ona uvek zabrinuta i uurbana, a po njegovu miljenju malo ograniena Doli, sedela je nepomino s pisamcetom ruci, i s uasom, oajanjem i srdbom gledala u njega. - ta je ovo? Je li? - pitala je pokazujui pisamce.

I pri seanju na to, kao to esto biva, StepanJ Arkadijeviu bilo JS krivo ne toliko to se to desilo, koliks to je onako odgovorio eni na to pitanje. S njime se u taj mah desilo ono to se obino deava S ljudima kada ih iznenada uhvate u neem sramnom. On nije uspeo da podesi lice prema poloaju u kojem se naao kad se otkra ta njegova krivica. Mesto da se nae uvreen, da porie, da s" pravda, da moli za oprotenje, da ostane ak i ravnoduan - sve bi to bilo bolje od onoga to je uradio - na licu mu "to su refleksi mozga", pomisli Stepan Arkadijevi, koji je voleo fiziologiju, na licu mu sasvim nehotice zaigra obian, dobroudan, i zato glup osmeh. Taj glupi osmeh nikako nije mogao sebi da oprosti. Kad vide taj osmeh, Doli zadrhta kao od fizikog bola, izli a uroenom joj prgavou potok oporih rei, i pobee iz sobe Otada nije htela da vidi mua. "Svemu je tome kriv onaj glupi osmeh", mislio Stepan Arkadijevi. "Ali ta da se radi? ta da se radi?" govorio je sebi J oajanju, i nije nalazio odgovora. II Stepan Arkadijevi bio je iskren prema samom sebi. Nij" mogao sebe varati i obmanjivati da se kaje za svoje ponaanje Nije mogao da se kaje to on, lep, zaljubljiv ovek od trideset I etiri godine, nije bio zaljubljen u enu, majku petoro ive I dvoje umrle dece, koja je bila samo godinu dana mlaa od njega "o ss samo zato to nije umeo stvar bolje da sakrije od ene. js oseao svu teinu svoga poloaja, i alio JS enu, decu s. Moe biti da bi umeo i bolje sakriti svoj greh od ene ! nao kako e to na nju uticati. Jasno Je da nikad nije o tome 1s razmiljao; ali mu se nejasno inilo da ena odavno crs da joj on nije veran, i da na to gleda kroz prste. Njemu se inilo da ona, istroena, postarela, nimalo vie lepa, I iim privlana, ooina ena, koja je samo dobra mati - 9na iz oseanja pravinosti mora biti popustljiva. Ispalo je |im drukije. "Ah, to je strano! oj, oj, oj! strano! - ponavljao je an Arkadijevi i nije mogao nita da smisli. - I kako JS da sve bilo lepo, kako smo lepo iveli! Ona je bila oljna, srena sa decom, ja joj nisam ni u em smetao, 1ao sam joj da se brine o deci i o domazluku kako je htela. istina je, nije lepo to to je ona bila guvernanta u naoj Nije lepo! Ima neeg odvratnog i gadnog u tome kad se in udvara svojoj guvernanti. Ali kakva guvernanta! On se seti crnih, avolastih oiju t-11e Ko1aps1, i njezina ejka. Meutim, dok je ona bila kod nas u kui, ja nisam s I nita imao. A najgore je to to ona ve... Samo je jo to alo, kao za pakost! Oj, OJ, oj! Ali ta da se radi, ta da se "" Odgovora nije bilo osim onoga opteg odgovora koji daje na sva najzamrenija i najzagonetnija pitanja. Taj je vvor: iveti uz svakodnevni program, to jest zaboravljati. I nae zaborava u snu, bilo je nemoguno, bar do idupe noi; e ss mogao ni vratiti onoj muzici koju su pevale bokalii-cs; dakle, treba se predati ivotnom snu. "Videemo docnije", ree u sebi Stepan Arkadijevi, s, obue sivi hapat postavljen plavom svilom, stee oko gajtan s kiankama, i povukavi dosta vazduha u iroki udni ko, uobiajenim bodrim korakom izbaenih stopala da su tako lako nosila njegovo puno telo, prie prozoru, dis zavesu i jako zazvoni. im zvonce odjeknu, ue stari ijatelj kue, sobni sluga Matvej, nosei haljine, cipele i psgram. Odmah za Matvejem ue i berberin sa svojim priborom. Ima li to iz kancelarije? - upita Stepan kadijevi, uze telegram i sede pred ogledalo. Na stolu je - odgovori Matvej, pogleda upitno i psivo gospodina, i poutavi malo dodade s lukavim 4sjkom: - Koija je opet slao oveka. " gspan Arkadijevi nita ne odgovori i samo u ogledalu glsda Matveja; po pogledu kojim su se u ogledalu sreli, 1LSLO se da se oni razumeju. Pogled Stepana Arkadijevia kao I js govorio: zato mi to govori? zar ne zna?

Matvej metnu ruke u depove kaputa, izbaci nogu, i smeei I onla i utei, dobroduno pogleda svoga gospodina. Kazao sam mu da doe u nedelju, a dotle da ne uznemiruje ud ni vas ni sebe izgovori on oevidno ranije tsmljenu reenicu. Stepan Arkadijevi razumede da je Matvej hteo da se ali |dp skrsne panju na sebe. Jtvorivi telegram, on ga proita, jojui se ta treba da znae izvrnute, kao i uvek, rei, i lice mu se razvedri. - Matveje, moja sestra Ana Arkadijevna stie sutra - ree, zaustavivi za trenutak glatku do sijanja berberinov ruku koja je brijala rumenu putanju izmeu dugih kovrdasti zalizaka. - Hvala bogu - ree Matvej, pokazujui tim odgovorom d i on, kao i gospodin, razume znaaj toga dolaska, tj. da An Arkadijevna, ljubimica sestra Stepana Arkadijevia, mo pripomoi izmirenju mua i ene. - Sami ili s muem? - upitaMatvej. Stepan Arkadijevi nije mogao govoriti, jer mu j berberin ba u taj mah brijao gornju usnu, ve podie Jeda prst. Matvej u ogledalu klimnu glavom. - Sami. Da se spremi gore? - Javi Darji Aleksandrrvnoj, pa kako ona naredi. - Darji Aleksandrovnoj? - kao sumnjajui ponovi Matvej - Jest, javi. Evo uzmi i telegram, pa doi da mi kae su ti rekli. "Hoete da pokuate", razumede Matvej, ali ree sams - Razumem. Stepan Arkadijevi bee se ve umio i oeljao i htede d se oblai, kad se Matvej, oprezno stupajui u izmama koje s kripale, vrati u sobu s telegramom u ruci. - Darja Aleksandrovna, naredili su mi da kaem da on putuju. Neka radi kako mu je, tj. vama, volja - ree on, smee se samo oima, i metnuvi ruke u depove i oborivi glav upre pogled u Stepana Arkadijevia. Stepan Arkadijevi uup Dobroudan i malo tuan osmeh ukaza se na njegovu lepom licu, - A? Matveje? - ree on maui glavom. - Nita, gospodine, udesie se - ree Matvej. - Udesie se? - Dabogme. - Misli? Ko je to? - zapita Stepan Arkadijevi iza vrata u utanje enskog odela. - Ja sam - odgovori vrst i prijatan enski glas, i kro vrata se pomoli ozbiljno, boginjavo lice Matrjon Filimonovne, dadilje. - ta je, Matrjoa? - upita je Stepan Arkadijevi idui joj u susret. Iako je Stepan Arkadijevi bio kriv pred enom, i t oseao i sam, skoro svi u kui, ak i dadilja, najvei prijatel Darje Aleksandrovne, bili su na njegovoj strani. - ta je? - ree on snudeno. - Idite, gospodine, pokorite se jo jedanput. Moe dap bog. Mnogo joj je teko, alost je i pogledati je, a i u kui o sve okrenulo tumoe. Treba se smilovati na decu. Pokorite s" gospodine. ta ete! Ko priznaje... - Ali nee me primiti... - Vi uinite svoje. Bog je milostiv, molite se gospodine, molite se njemu. - Pa dobro, napred, Stepane! - ree Stepan Arkadijevi" i odjednom pocrvene. Daj da se obuem - ree Matveju i bra skide halat. 10 Matvsj je ve drao rairenu, spremljenu koulju, " |vajui s nje neto nevidljivo, i sa oiglednim oljstvom obue je na iznegovano telo svoga gospodina. III I Poto se obue, Stepan Arkadijevi se namirisa sima, popravi rukave koulje, vinim pokretom razmesti vpovima cigarete, novanik, kutiju sa

palidrvcima, sat sa rukim lancem i drangulijama, i otresnuvi maramicom, Jui se ist, namirisan, zdrav i fiziki raspoloen i svoje nesree, izae, lako se odbijajupi nogama, u ziju, gde ga je ve ekala kafa, a pored kafe i pisma i I iz kancelarije. 1 On proita pisma. Jedno, od trgovca koji je hteo da kupi na imanju njegove ene, bilo je vrlo neprijatno. Ta se neophodno morala prodati; ali sad, dok se ne pomiri sa zm, o tome nije moglo biti ni rei. Najneprijatnije je to I se u njegovo izmirenje sa enom upliu, eto, i materijalni eresi. I misao da se on rukovodi tim interesom, da zbog caje ume eli da se izmiri sa enom - ta misao vreala I Kad je bio gotov s pismima, Stepan Arkadijevi primae cslarijska akta, prelista brzo dva predmeta, velikom 1kom pribelei nekoliko napomena sa strane, i oturivi v, poe piti kafu. Pijui kafu, otvori jutronje, jo vlane novine, i poe I itati. Stspan Arkadijevi primao je i itao liberalne novine, ne krajnje liberalne, nego one kojih se drala veina. I, ne !dajui na to to njega u stvari nije zanimala ni nauka, ni stnost, ni politika, on se u tome vrsto drao onih pogleda |jih su se drale njegove novine i vepina, i menjao ih je samo kad ih je veina menjala, ili, bolje rei, nije ih on menjao, I su se oni u njemu neprimetno menjali. Stspan Arkadijevi nije birao ni pravac, ni poglede, ve pravci i pogledi sami dolazili k njemu, isto onako kao to cjs birao oblik eira i kaputa, nego je uzimao one to se s. Kako je iveo u izvesnom drutvenom krugu, oseao je i trebu izvesne misaone delatnosti, koja se ooino razvija u slo doba, potrebu isto tako neophodnu kao i imati eir. [ko js i bilo razloga zbog kojeg se drao liberalnog pravca, a koizervativnog, kojeg su se takoe mnogi iz njegova kruga rali, nije to bilo zato to bi on mislio da je liberalni mac pametniji, ve zato to se vie slagao s njegovim 1IIOM ivota. Liberalna je partija tvrdila da je u Rusiji sve VVO, i doista, Stepan Arkadijevi imao je mnogo dugova, a vvaca mu nikad nije bilo dosta. Liberalnaje partija govorila je brak preivela ustanova i da je potrebno udesiti ga 11 drukije; i doista, porodini ivot pruao je malo zadovoljstva Stepanu Arkadijeviu, primoravao ga da lae i da se pretvara, to se nije slagalo s njegovom prirodom Liberalna je partija govorila, ili bolje rei, podrazumevala da je religija samo uzda za varvarski deo stanovnitva, i doista, Stepan Arkadijevi NIJS mogar izdrati bez bola u nogama ak ni kratko molepstvije, niti je mogao razumeti nato su sve te strane i naduvene rei o onom svetu, kad se i na ovom moe veselo iveti. Pored toga, Stepan Arkadijevi, koji je voleo veselu alu, uivao je katkad da dovede u zabunu nekog dobriinu govorei mu: kad se ve ponosi svojim poreklom, ne treba da se zaustavlja na Ruriku, a da se odrie svog prvog pretka - majmuna. Dakle, liberalni pravac postao je navika Stepana Arkadijevia, i on je voleo svoje novine, kao to je voleo n cigaru posle ruka, zbog lakog zanosa koji mu je stvarala u glavi. Prvo je proitao uvodni lanak u kscem se govorilo kako se u nae vreme sasvim bez razloga die tolika povika na radikalizam, koji tobo preti da e progutati sve konzervativne elemente, i da bi vlada trebalo da preduzme mere i da stane na glavu hidri revolucije; naprotiv, "po naem miljenju, opasnost ne lei u hidri revolucije, ve u otporu tradicionalnosti koja koi progres", itd. On proita i drugi lanak, iz oblasti finansija, u kojem su pominjani Bentam i Mil, i bilo peckano ministarstvo. Sa uroenom mu bistrinom Stepai Arkadijevi je razumevao znaaj svakog peckanja: od kop dolazi, kome je i zato upravljeno; i tomu je i sad, kao i uvek inilo neko zadovoljstvo. Ali danas mu je to zadovoljstvo kvarila pomisao na ono to mu je savetovala Matrjona Filimonovna, i seanje da u kui ide sve naopako. Proitao je takoe da je grof Bajst, kako se uje otputovao u Vizbaden, i da nema vie sede kose; i da se prodaju neke lake karuce; i da neka mlada osoba nudi svoje

usluge; ali svi ti izvetaji nisu mu kao nekad, priinjavali tiho, ironino zadovoljstvo. Poto JS proitao novine, popio drugu olju kafe i pojeo zemiku s maslom, on ustade, otrese mrve s prsnika, isturivi iroke grudi radosno se rsmehnu, ali ne zato to je u dui rseao neto osobito prijatno - radostan osmejak izazvalr je dobro varenje. Taj ga radostan osmejak odmah podseti na sve, i on se zamisli. Dva detinja glasa Stepan Arkadijevi poznade glas Grie mlaeg sinia, i Tanje, starije devojice zaue se vratima. Oni su neto vukli i izvrnuli. - Ja sam ti govorila da putnike ne treba namestiti na krov - vikala je devojica engleski. - Sad ih skupljaj! "Sve ide tumbe" - pomisli Stepan Arkadijevi, - "eto i deca tre po kui sama." Prie vratima i zovnu decu Deca bacie kutiju KOJZ im je bila mesto eleznice, i uoe. Devojica, tatina ljuoimica, utra smelo, zagrli ga, smejui se obisnu mu se oko vrata, kao to je uvek radila, uivajui u poznatom mirisu koji je zapahivao od njegov zalizaka. Poto ga najzad poljubi u lice koje se sijalo od nenosti, i pocrvenelo zato to se bio sagao, devoji 12 puke i htede da istri napolje, ali je otac zadra. A ta radi mama? - upita on milujui je po glatkom, vratiu. - Zdravo! - ree deaku, koji prie da se vi. ssao je da mukaria manje voli, i trudio se uvek da gi i prema jednom i prema drugom, ali dete je to osealo, I ns osmehnu na hladan oev osmejak. Mama? Ustala je - odgovori devojica. gspan Arkadijevi uzdahnu. akle, i noas nije cele noi spavala", pomisli. A kako je mama, JS li vesela? evojica je znala da su se otac i mati svaali, i da mati ke biti vesela, i da otac to mora znati, i da se samo ra kad je tako lako pita o tome. I ona pocrvene mesto oca. I oseti, pa i sam pocrvene. Ne znam -ree. - Nije nam kazala da uimo, kazala nam cemo sa mis Gul kod babe. E pa onda idi, Tanuroka moja. Ah da, ekaj malo - dravajui je i milujui joj ruicu. e s kamina kutiju bombona koju je jue doneo, i dade joj vmbone, izabravi one koje ona najvie voli, jednu od Pads, i jednu sa kremom. Za Griu? - ree devojica pokazujui onu od pade. I- Jest, jest. - I poto je pomilova po ramenu, poljubi je dsljak i u vrat, pa je pusti da ide. [-- Kola su spremna - ree Matvej. - A eka i jedna ena, rnsto da vas moli. - ska li odavno? - upita Stepan Arkadijevi. - Oko pola sata. - Koliko ti je puta nareeno da odmah prijavi! - Ta treba valjda na miru kafu da popijete - ree 1S| onim prijateljski nabusitim tonom na koji se nije Po l.utiti. Hajde, neka ue odmah - ree Oblonski mrtei se. Moliteljka, gospra Kalinjina, ena tabnog kapetana klase, traila je neto nemoguno i besmisleno, ali je 1ai Arkadijevi, po obiaju, ponudi da sedne, pa JS ||Ivo, ne upadajui joj u re, saslua i potanko posavetrva p kako da se obrati; ak JOJ brzo i smiljeno napisa svojim cnim, razvuenim, lepim i itkim rukopisom pisamce za "; kojs JOJ je moglo pomoi. Kad isprati kapetanicu, Stepan 1DNJSVI uze eir i zastade seajui se da li nije neto gkio. Ne, nita nije zaboravio, osim onoga to je hteo da "rani - enu. "Ah, da!" Obori glavu, i njegovo lepo lice dobi tuan "I. "Da li da idem ili da ne idem?" govorio je u sebi. Neki tranji glas govorio mu je da ne treba da ide, da osim lai 1sga drugoga ne moe biti, da se odnosi izmeu njega i ene JM|u popraviti ni postati bolji, jer je nemoguno uiniti oisg tako

primamljivom da bi mogla izazvati lubav u njemu, I n.ega uiniti starcem, nesposobnim za ljubav. Osim prevare |i nita drugo nije moglo tu izii, a prevara i la bile [provne njegovoj prirodi. 13 "Pa ipak, jedanput se mora jer ovako ne moe ostati" -ree, trudei se da bude hrabar. Isprsi se, izvadi cigaret zapali je, povue dva-tri dima, baci JS u sedefnu koljku : pepeo, orzim koracima proe kroz mrani salon, i otvori dru! vrata KOJZ su vodila u eninu sobu za spavanje. IV Darja Aleksandrovna, u domaem aketiu i pridenutim potiljku pletenicama od retke, nekad guste i divne koa ispijena, mrava lica i krupnih, uplaenih oiju koje su zbog mravosti inile jo vee, stajala je izmeu razbacanv po sobi stvari pred otvorenim ormarom, odakle je neip odabirala. Kad u muevljeve korake, ona zastade gledajui vrata, i uzalud se trudei da svome licu da izraz strogosti preziranja. Oseala Je da ga se boji, da se boji i ovoga sastank Ona je i sad pokuala da uradi ono tr je pokuavala ve des puta za ova tri dana: da odabere deje i svoje stvari koje I poneti k materi, a ipak nije mogla da se na to odlui; ali je sad, kao i pre, govorila sama sebi kako to ne moe tako ostap kako ona mora neto preduzeti, kazniti ga, postideti, osvetit mu se ma i najmanje za bs koji joj je zadao. Jednako je jo: govorila da e ga ostaviti, ali JS oseala da je to nemoguno; bilo je nemoguno zato to se ona nije mogla odviknuti da I smatra svojim muem i da ga voli. Osim toga, oseala je da 1 njenoj deci biti gore tamo kuda se spremala da ode s njk petoro, kad eto u SVOJOJ kui jedva uspeva da ih gaji i neguje. ovako, za ova tri dana, naJmlai sini se razboleo zato to s ga nahranili supom koja nije bila dobra; a druga deca ostala s jue skoro bez ruka. Ona je oseala da je nemoguno otputovap pa ipak, varajui sebe samu, odabirala je stvari i pretvarala o kao da e otii. Kad ugleda mua, zavue ruke u fioku ormara trae tobo neto, i osvrte se tek onda kad joj on sasvim prie. Njeg lice, kojem je htela dati strog i odluan izraz, izraavalo _ zbunjenost i patnju. - Doli! - ree on tihim, poniznim glasom. I uvue vra u ramena, elei da izgleda jadan i pokoran, meutim, lice m JS sijalo od sveine i zdravlja. Brzim pogledom ona obuhvati o glave do pete njegovu priliku koja je sijala od sveine zdravlja. "Jest, on je srean i zadovoljan! - pomisli - a ja?, I ta njegova odvratna dobrota, zbog koje ga svi vole i hvale: mrzim tu njegovu dobrotu", pomisli ona. Usta joj se stegoe, a mii na desnoj strani bledo nervoznog lica zadrhta. - ta elite? - ree brzo, duboko iz grudi, kako obin nije govorila. - Doli! - ponovi on drhuim glasom. - Ana dolaz danas. - A ta se to mene tie? Ja je ne mogu primiti! - uzvikn Doli. - Pa ipak, trebalo bi, Doli... - Odlazite, odlazite, oddazite! - povika ona ne gledaju ga, kao da joj taj uzvik izazivae fiziki bol. 14 1S"tspan Arkadijevi mogao je biti miran kad je mislio r , mogao se nadati da e se sve udesiti, kao to ree Matvej, ao js mirno itati novine i piti kafu; ali kad je video izmueno, paeniko lice, kad je uo zvuk toga glasa JN sudbini i oajan, disanje mu zastade, neto ga stee u I oi mu se zasijae od suza. Boe moj, ta sam uinio! Doli! Za ime boje!... Ta... - logao da nastavi, jecanje mu zastade u grlu. na zatvori ormar i pogleda ga. - Doli, ta bih ti mogao rei?... Jedino: oprosti, oprosti Seti se, zar devet godina ivota ne mogu iskupiti ke, trenutke... na ooori oi i sluae, oekujui ta e on rei, i I molei ga da je nekako

razuveri. Trenutke zanosa... - ree on i htede da nastavi, ali pri i njene se usne opet skupie kao od fizikog bola, i I na desnom obrazu opet zaigra. Odlazite, odlazite odavde! - povika ona jojae - i orite mi vie o vaim zanosima i vaim gnusobama! Ona da ode, ali posrnu i pridra se za naslon od stolice. njegovo se razvue, usne nabrekoe, oi se napunie Doli! - ree on ve jecajui. - Za ime boje, pomisli , ona nisu kriva! Ja sam kriv, pa mene i kazni; naredi mi Jkajem svoj greh. Gotov sam na sve to mogu. Kriv sam, ne I ti rei koliko sam kriv. Ali oprosti mi, Doli! Ona sede. uo njeno duboko, glasno disanje, i bilo mu je neiskazano s. Ona nekoliko puta pokua da govori, ali nije mogla. Iskao. Ti se sea dece da bi se zabavljao s njima, a ja ih se uvek, i znam da su sad propala - izgovori ona oigledno od onih reenica koje je, za ova tri dana, vie puta Vvmla. Oia mu je kazala "ti", i on je zahvalno pogleda i pomae se ums za ruku, ali se ona s gnuanjem odmae od njega. - Ja mislim na decu, i sve bih na svetu uinila da ih sm; ali sama ne znam kako da ih spasem: da li tako to u ih cuti od oca, ili tako to u ih ostaviti razvratnom ocu , ravratnom ocu... Recite, posle onoga... toje bilo, zar je io da mi ivimo zajedno? Zar je to moguno? Recite, zarje ioguno? - ponavljala je podiui glas. - Posle toga, kad mu, otac moje dece, provodi ljubav s guvernantom svoje Vi ste mi gadni, odvratni! - povika ona ljutei se sve 11S. Vae su suze - voda. Vi me nikad niste ni voleli; vi ns ni srca ni plemenitosti. Mrski ste mi, gadni, tui, G, sasvim tui! - s bolom i mrnjom izgovori ona tu za nju cinu re tui. Pa ta da radim? ta da radim? - govorio je on 10SNIM glasom ne znajui sam ta govori, i sputajui glavu Ks p nie. i js pogleda, i mrnja koja se izrazi na njenu licu uplai |I audi. Nije uviao da nju njegovo aljenje drai. Ona je 15 kod njega videla saaljenje, a ne ljubav. "Ne, - pomisli on ona me mrzi, nee mi oprostiti." - Ah, to je strano, strano! - ree on. U taj mah se u drugoj sobi zaplaka dete koje verovatno bep palo; Darja Aleksandrovna oslunu, i lice joj se odjedns ublai. Ona se oigledno pribirala nekoliko trenutaka, kao nije znala gde je i ta treba da radi; zatim brzo ustade i po vratima. "Eto, ona voli moje dete - pomisli on opazivc promenu na njenu licu kad je dete poelo da plae - moje det kako onda moe da mrzi mene?" - Doli, samo jo jednu re - ree on idui za njom. - Ako poete za mnom, pozvau poslugu i decu. Neka s] znaju da ste nevaljalac! Ja odlazim danas, a vi ivite ovde svojom ljubaznicom! I ona izie zalupivi vrata. Stepan Arkadijevi uzdahnu, obrisa lice i laga korakom poe iz sobe. "Matvej kae: sve e se udesiti; ali k Ja ne vidim ak ni mogunosti. Ah, ah, kako je to strano!, kako je prostaki vikala - govorio je u sebi seajui se vike i rei: nevaljalac i ljubaznica. - Moda su i sluavke strano!" Stepan Arkadijevi uzdahnu, i isprsivi se izie iz sobe Bio je petak, i u trpezariji je asovniar Nemac navijj sat. Stepan Arkadijevi seti se svoje ale o tom tano] elavom asovniaru: da je Nemac i "sam bio navijen da celoga veka navijao satove , i nasmei se. Stepan Arkadijev! voleo je tu alu. "A moda e se sve udesiti! Zgodna re udesiti pomisli on. - To bi trebalo ispriati."

- Matveje! - viknu. - Spremi, dakle, sa Marijom s: to treba za Anu Arkadijevnu, u sobi do trpezarije - re1 Matveju koji ue. - Razumem. Stepan Arkadijevi obue bundu i izie na verandu. - Neete kod kue ruati? - upita Matvej ispraajui p - Videu. Evo ti za troak - ree, vadei iz novan deset rubalja. - Hoe li biti dosta? - Dosta, ili ne, moraemo se zadovoljiti - ree Matvej zalupi vrata na kolima i odstupi na verandu. Meutim, Darja Aleksandrovna, poto umiri dete i I zvrjanju kola poznade da je on otiao, vrati se opet u sobu spavanje. To je bilo njeno jedino utoite od domaih brig koje bi je opkolile im oi odatle izila. Eto i sad, za ] kratko vreme dok je bila u dejoj sobi, Engleskinja i Matrjo! Filimonovna ve su je pitale za neke stvari koje se nisu mogj odlagati, i na koje je jedino ona mogla odgovoriti: ta da " obue deci za etnju? Treba li im dati mleka? Treba li poslat po drugog kuvara? - Ah, ostavite me, ostavite! - ree ona, i vrativi se sobu za spavanje sede na isto mesto gde je razgovarala s mua stisnu mrave ruke s prstenjem koje JS spadalo s nje kotunjavih prstiju, i poe u pameti prelaziti sav s razgovor s njime. "Otiao je! Ali kako je s njom svrio?" ule! Strano prostac postoja malo, obrisa o" 16 __ I js. - "Da li se jo sastaje s njom? Zato ga nisam |? Ns, ne, tu nema izmirenja. Ako i ostanemo pod jednim - mi smo tui jedno drugom. Zanavek tui" - ponovi g, sa naroitim naglaskom, tu za nju stranu re. - "A ga volela, boe moj, kako sam ga volela! Kako sam I A zar ga sad ne volim? ga ne volim vie nego pre? Uglavnom je strano to..." i ne dovri misao, jer Matrjona Filimonovna I na vrata. Dopustite bar da poaljem po moga brata - ree ona " skuvati ruak; a ako bude kao jue, deca nee ruati do gi. Dobro, idem evo odmah da naredim. Je li ko otiao po peko? ", Darja Aleksandrovna se izgubi u brigama svakidavdnjeg 1 i u njima utopi svoj jad, bar za neko vreme. vhvaljujui svojim lepim sposobnostima Stepan [ijsvi uio je dobro u koli, samoje bio lenj i nestaan, JS ostajao meu poslednjima. Ali bez obzira na svoj uvek san ivot, skroman rang i mlade godine, on je zauzimao ,no i dobro plaeno mesto naelnika jednog sudskog vtva u Moskvi. To mu je mesto izradio zet Aleksije sapdrovi Karenjin, mu njegove sestre Ane, koji JS |mao JSDNO od najvanijih mesta u ministarstvu u IJSM JS uju bilo ono sudsko nadletvo; ali i da Karenjin NIJS ,"vio svoga uraka na to mesto, stotina drugih osoba |ca i neroena braa i sestre, strievi, ujaci i tetke, dmli bi Stivi Oblonskom to, ili drugo slino mesto sa sst hiljada rubalja gate, koliko mu je trebalo, jer su Vvs finansijske prilike, i pored eninog prilinog N,a, bile traljave. 11olovina Moskve i Petrograda bili su roaci i prijatelji pana Arkadijevia. On se rodio meu ljudima koji su bili koji su postali ljudi od velikog uticaja. Jedna treina nniika, sad ve starih ljudi, bili su prijatelji njegova oca, npavali su Stivu jo od malena; druga treina bila je s pa "ti"; a trea - njegovi dobri poznanici; prema tom, svi su delili zemaljska blaga u obliku dobrih mesta, zakupa, |cssija, i tome slinog, bili su mu prijatel.i, i nisu mogld J1"i svoga oveka. Oblonski se dakle ne morao bogzna Jiko truditi da dobije dobro mesto; trebalo JS samo ne jati kad ga ponude, ne zavideti nikom, ne svaati se ni s , ms vreati se, to on po uroenoj mu dobroti nikad nije ni no. 1emu bi bilo smeno da su mu kazali da nee dobiti K1 sa platom koja mu je potrebna, utoliko pre to on nije ni kio nita izvanredno; on Je hteo samo ono to su dobijali i Goii vrnjaci; a vriti takvu dunost umeo je on isto kao i

17 svaki drugi. Stepana Arkadijevia, zbog njegove dobre i vesele naravi besprekornog potenja, ne samo to su voleli svi koji su I poznavali, nego je u njemu, u njegovoj lepoj, vedroj spoljanosp sjajnim oima, crnim obrvama, kosi, belom i rumenom lic bilo neega to je fiziki uticalo na ljude da prema njem budu prijateljski raspoloeni i veseli kad ga sretnu. "AJ Stiva! Oblonski! Evo ga!", govorili su ljudi skoro uvek radosnim osmejkom kad bi ga videli. Ako bi se katkad desilo posle razgovora s njim neko opazi da tu nije bilo nie naroito radosnog, ipak, drugog ili treeg dana, svi bi se o radovali kad bi se sreli s njim. Sluei skoro tri godine kao naelnik jednog sudskj nadletva u Moskvi, Stepan Arkadijevi je osim ljubavi stekj i potovanje svojih drugova, potinjenih mu inovnck stareina i sviju koji su s njim imali posla. Glavne osob Stepana Arkadijevia, koje su mu pribavile tr op: potovanje u slubi, leale su, prvo, u neobinoj njegov snishodljivosti prema ljudima, koja je dolazila otuda to bio svestan svojih nedostataka; drugo, u potpunoj liberalnoeg ne onoj liberalnosti o kojoj je itao u novinama, ve onoj mu je bila u krvi, i s kojom se on potpuno jednako pona prema svima ljudima, bez obzira na njihovo stanje i poloaj;" tree - najglavnije - u potpunoj ravnodunosti prema posl kojim se bavio, usled ega se nije nikad zanosio i nije greio. Kad stie u svoje nadletvo, Stepan Arkadijevi, pratnji vratara koji je ponizno nosio za njim portfelj, ue svoj mali kabinet, obue uniformu i pree u zasedanje. Pisar i ostali inovnici ustadoe, klanjajui se veselo i potovanjem. Stepan Arkadijevi, kao i uvek, brzo proe I svoje mesto, rukova se sa lanovima i sede. Naali se porazgovara taman onoliko koliko je trebalo, i poe da rad| Niko nije umeo bolje od Stepana Arkadijevia nai o granicu slobode, neizvetaenosti i zvaninosti, koja potrebna da se posao prijatno radi. Sekretar, veselo i potovanjem, kao i svi koji su radili u kancelariji Stepan Arkadijevia, prie s aktima i progovori prijateljsm slobodnim tonom KOJI bee uveo Stepan Arkadijevi. - Ipak smo uspeli da dobijemo izvetaj iz penzens okrunog naelstva. Evo, izvolite... - Dobili smo ga najzad? - ree Stepan Arkadijevi" metnuvi prst izmeu akata. - Dakle, gospodo... - I sednic otpoe. "Kad bi oni znali - mislio je on, nagnuv dostojanstveno glavu i sluajui referat - kako im predsednik, pre pola sata, izgledao kao dete kad neto skrivi Oi su mu se smekale dok se referat itao. Do dva sat trebalo je da se radi, bez prekida, a u dva odmor i doruak. Jo nije bilo dva sata, kad se velika staklena vrat nadletva otvorie i neko ue. Svi inovnici, i oni to sedeli ispod careve slike, i oni iza zercala, obradovavi sluaju da se malo razonode, osvrnue se prema vratima; al posluitelj koji je stajao pred vratima, istera onoga to je bi uao i zatvori staklena vrata. 18 iao bez pitanja, zao sam mu: kad , js iredmet bio proitan, Stepan Arkadijevi ustade, I ss, i povodei se za slobodoumnijim miljenjem, koje je preteno, izvadi jo u zasedanju cigaretu, pa ode u 5inst. Dvojica njegovih drugova, stari inovnik _1 i kamerjunker3 Grinjevi izioe za njim. Zavriemo valjda posle doruka - ree Stepan "evi. vko da neemo! - ree Njikitin. A taj Fomin mora da je strana varalica - ree | o oveku pominjanom u predmetu koji su ggoetresali. vn Arkadijevi se namrti kad u te Grinjevieve Jui time na znanje kako je nepristojno pre vremena I ocenu - i ne odgovori nita. _o je to ulazio? upita posluitelja. JNekakav ovek, vae prevashodstvo, u: ["dok sam se

okrenuo. Traio je vas. K; vnovi, tada... .deje? Mora da je izaao u predsoblje, dosad je ovuda etao. - ree posluitelj pokazujui rukom snanog, pleatog |"KOVrdave brade, koji se, ne skidajui jagnjeu ubaru, brzo peo po izlizanim stepenicama od kamena. Nekakav ""I zvaninik, koji je s portfeljom silazio, zastade, popreko u noge oveka koji se brzo peo, zatim, isto i, pogleda u Oblonskog. pan Arkadijevi stajao je gore na stepenicama. Njegovo uno vedro lice, uokvireno vezenom jakom uniforme, ri se jo vie kad poznade onoga koji se peo. Dabogme! Ljevin! Jedva jednom! - ree s prijateljskim iikim osmehom, zagledajui Ljevina koji mu prie. - rgi nije bilo odvratno da me trai u ovoj jazoini? - tspan Arkadijevi, i ne zadovolji se rukovanjem, ve i i svog prijatelja. Jssi li odavno doao? Tsk to sam stigao. Mnogo sam eleo da te vidim - ori Ljevin osvrui se oko sebe stidljivo i u isti mah i uznemireno. Hajdemo u kabinet - ree Stepan Arkadijevi, koji je vao istoljubivu i rasrdljivu stidljivost svoga tsl.a, i uhvativi ga za ruku povede ga za sobom kao da ga odi kroz neku opasnost. GSteian Arkadijevi bio je na "ti" skoro sa svima svojim icima: sa ezdesetogodinjim starcima, sa sstogodinjim mladiima, s glumcima, ministrima, 1I11ma i general-autantima, tako da su se mnogi od onih s li js bio na "ti" esto nalazili na dvema krajnjim takama ggisnog poloaja, i veoma bi se zaudili kad bi doznali da !o Oblonskog imaju neeg zajednikog. On je bio na "ti" sa m s kim je pio ampanj, a ampanj je pio sa svima, i zato, [ bi ss pred svojim potinjenima susreo sa nekim od svojih idnih "ti", kako je u ali nazivao mnoge svoje prijatelje, V, sa uroenim mu taktom, umeo da umanji neprijatan utisak "mG kod potinjenih. Ljevin nije bio od postidnih "ti", [ js Oblonski svsuim taktom osetio da Ljevin misli kako on 19 moda ne eli da pred potinjenima pokae svoju bliskost njim, i zato pohita da ga uvede u kabinet. Ljevin je bio gotovo istih godina s Oblonskim, i nije s njim na "ti" samo po ampanjcu. Ljevin je bio njegov drug; prijatelj iz rane mladosti. Oni su se voleli, bez obzira razne naravi i ukuse, kao to se vole drugovi koji su sprijateljili jo u prvoj mladosti. Ali, kao to esto biva ljudi koji su izabrali razliita zanimanja, svaki od premda je posle zrelog razmiljanja pravdao rad s: prijatelja, u dui je onog drugog prezirao. Svakome se od inilo da Je onaj ivot kojim on ivi, jedini pravi ivotj onaj kojim ivi prijatelj - samo opsena. Oblonski se tako "" mogao uzdrati od lakog, ironinog osmejka kad je v _g Ljevina. Mnogo ga je puta ve video kako dolazi u Moskvu | sela, gde je neto radio, ali ta je radio, to Steg Arkadijevi nije mogao dobro da razume, a nvde se za to interesovao. Ljevin je dolazio u Moskvu uvek uzbuen, uur malo snebivljiv i ljutit zbog te snebivljivosti, i naje" potpuno novim i neoekivanim pogledima na stvari. Ste: Arkadijevi smejao se tome, i voleo je to. Tako isto, Ljevin j dui prezirao varoki nain ivota svoga prijatelja i NjSJ slubu, kogu je smatrao za besposlicu i podsmevao joj Razlika je bila u tome to se Oblonski, radei ono to rade, smejao dooroudno i samopouzdano; a Ljevin, bez samopouzdanja i ljutito. - Odavno smo ti se nadali - ree Stepan Arkadijev: ulazei u kabinet; pustio je ruku Ljevinovu, kao da je time ht rei daje tu sad prestala opasnost. Veoma, veoma se raduj to te vidim - nastavi on. - ta mi radi? Kako si? Kad doao? Ljevin je utao pogledajui u nepoznata lica dvoji pomonika Oblonskog, a naroito u ruku elegantnog Grinjevi sa tako dugakim belim prstima, sa tako dugim, utim, kraju savijenim noktima, i tako velikim i SJZJNIM dugmetima koulji, da su te ruke oigledno privlaile svu njegovu pa: i nisu mu davale

da slobodno misli. Oblonski to odmah opazi i osmehnu se. - Ah, da, dopustite da vas upoznam - ree. - M pomonici: Filip Ivanovi Njikitin, Mihailo Stanislav; Grinjevi - i okrenuvi se Ljevinu: - lan zemstva4, no! saradnik u zemstvu, atleta koji jednom rukom die osamdes kilograma, stoar i lovac, i moj prijatelj Konstantin Dmitr; Ljevin, brat Sergija Ivanovia Kozniova. - Drago mi je - ree starac. - Imao sam ast da upoznam vaeg brata, Ser Ivanovia - ree Grinjevi pruajui mu svoju tanku ruku dugim noktima. Ljevin se namrti, rukova se hladno i odmah se okr Oblonskom. Mada je veoma potovao svoga brata po majci, knjievni koga je znala sva Rusija, trpeti nije mogao kad mu se neko obr! ne kao Konstantinu Ljevinu, ve kao bratu uvenoga Koznio] - Nisam vie lan zemstva. Sa svima sam se posvaao vie ne idem na skupove ree Oblonskom. 20 "Zar vs! - osmehnu se Oblonski. - Ali kako? Zato? G Duga je to pria. Ispriau ti jednom - ree Ljevin, pa da pria. - Ukratko reeno, uverio sam se da 9G rada u zemstvu nema i ne moe biti - poe vatreno, |ga js neko maloas uvredio. - S jedne strane, igraka, S parlamenta, a ja nisam ni odve mlad, ni odve star, da [zabavljao igrakama; a s druge strane on zape, to JS za sresku so!epe5 da dou do novca. Nekad su to radili | i sudije, a sada zemstvo; ne kaem da uzimaju mito, nego plate koje nisu zasluili - govorio je tako vatreno 5 neko od prisutnih pobijao njegovo miljenje. - Aha! Ti si kao to vidim, opet u novoj fazi, u vtivnoj - ree Stepan Arkadijevi. - Uostalom, aemo DOCNIJS o tome. "Da, docnije. Ali potrebno je da budem s tobom - ree | Gledajui s mrnjom Grinjevievu ruku. [vpan Arkadijevi se lako osmehnu. Govorio si da vie nikad nee obui evropsko odelo? , merei oima Ljevinovo novo odelo koje je sigurno io ancuz kroja. - Dakle, vidim: nova faza. vin najedanput pocrvene, ali ne onako kao to crvene ljudi - tako da sami to ne osete, ve onako kao to deaci, i osete da su smeni sa svojom stidljivou, JGZ se stide i crvene jo vie, gotovo do suza. Tako JS no bilo videti to umno, muko lice u takvom stom stanju, da ga Oblonski prestade gledati. Gde emo se videti? Vrlo, vrlo je potrebno da s tobom zvaram - ree Ljevin. blonski kao da se zamisli. Zna ta: hajdemo na doruak kod Gurina, tamo emo ovarati. Ja sam slobodan do tri sata. I- Ns mogu - odgovori Ljevin, razmislivi - imam da |tim jo na jedno mesto. - Pa dobro, onda emo zajedno ruati. - Ruati? Nemam ja nita naroito, tek da ti kaem dve I, da te neto pitam, a posle emo razgovarati. Pa reci mi odmah te dve rei, a razgovaraemo za Kom. Hteo bih, zna - poe Ljevin - uostalom nije nita io. Lics mu odjednom posta pakosno zbog toga to se trudio da Pkda SVOJU stidljivost. ta rade erbacki? Je li sve po starom? - ree. an Arkadijevi odavno zna da je Ljevin zaljubljen u njegovu stiku Kiti, pa se neprimetno osmehnu, a oi mu veselo |us. Ti si mi kazao dve rei, a ja ti ne mogu na to odgovoriti 1dns rsi, jer... Oprosti, molim te, samo za trenutak...

Ugs sekretar, s potovanjem u kojem se ogledala i neka C1NOST i neko opte svima sekretarima skromno saznanje o joj iadmonosti u poznavanju posla nad SVOJIM stareinom, s Oblonskom s aktima, i tobo traei uputstva poe "njavati neko zapleteno mesto. Stepan Arkadijevi ga ne ua, metnu neno svoju ruku na njegov rukav. 21 - Ne, uradite onako kao to sam vam kazao - ree, i tom se osmehnu da bi ublaio svoju primedbu; objasnivi ukratko kako on razume tu stvar, odmae akta i ponovi: Uradite tako, molim vas, Zahare Njikitiu. Zbunjeni sekretar ode. Dok se Oblonski objanjavao | sekretarom, Ljevin se potpuno pribrao. Stajao je naslok obema rukama na stolicu, a lice mu je izraavalo podrugljn panju. - Ne razumem, ne razumem, - ree. - ta ne razume? - ree Oblonski, osmejkujui se io onako veselo i vadei cigaretu. Oekivao je od Ljevina nv neobian ispad. - Ne razumem ta vi radite - ree Ljevin sle ramenima. - Kako moe to tako ozbiljno raditi? - Zato? - Pa zato to tu nema ta da se radi. - To se tebi tako ini, mi smo pretrpani poslom. - Na hartiji. Ali, jest, ti ima dara za to - Ljevin. - To jest, ti misli da meni neto nedostaje? - Moz je i tako - ree Ljevin. Pa ipak ja uivam u velianstvenosti i ponosim se to mi je prijatelj tako ve ovek. Ali, nisi mi odgovorio na pitanje - dodade gledaju oajnim naprezanjem pravo u oi Oblonskom. - Dobro; dobro. Poekaj malo, doi e i ti do ov Lako je tebi kad ima tri hiljade lanaca u karazinskom srezuJ takve miice, i sveinu dvanaestogodinje devojice - doi e i ti k nama. A to se tie onoga to si pitao: sveC isto, teta samo to nisi tako dugo bio kod njih. - A zato? - upita Ljevin uplaeno. - Nita - odgovori Oblonski. - Razgovaraemo. zato si upravo doao? - Ah, i o tome emo docnije govoriti - ree Ljev" pocrvenevi opet do uiju. - Lepo. Razumeli smo se - ree Stepan AJadijevi. Vidi, ja bih te pozvao svojoj kui, ali ena mi JS neto sla Nego zna ta, ako hoe da se s njima vidi, one e danas etiri do pet sigurno biti u Zoolokoj bati. Kiti ide klizanje. Ti otidi tamo, ja u doi po tebe, pa emo nekud ruak. - Vrlo dobro! Dakle, db vienja! - Samo pazi, znam, zaboravie, ili e iznenada ot na selo! - viknu smejui se Stepan Arkadijevi. - Neu, zacelo. I Ljevin izie iz kabineta, setivi se tek kad je ve na vratima da je zaboravio da se oprosti s pomonici Oblonskog. - Mora da je to neki veoma energian gospodar - Grinjevi kad Ljevin izie. - Jeste, bauka - odgovori Stepan Arkadijevi, mag _ glavom - i ima sree! Tri hiljade lanaca u karazinskom sre budunost pred njim, i gledajte kako je sve! A ne kao mi. - A na ta se vi apite, Stepane Arkadijeviu? - Pa, zlo je, ne valja - ree Stepan Arkadijevi i , 22 1ihnu. VI Kad je Oblonski zapitao Ljevina zato je upravo doao, vin je pocrveneo i naljutio se na sebe to je pocrveneo, jer NIJS mogao odgovoriti: "Doao sam da prosim tvoju ;tiku", iako je samo zato doao. Ljevin i erbacki behu stare moskovske plemike kue, ! su uvek bile u bliskim i prijateljskim odnosima. Ti su se osi JO jae uvrstili u vreme kad je Ljevin bio student. On |bio zajedno spremao i upisao na univerzitet sa

mladim vom erbackim, bratom gospoica Doli i Kiti. U to vreme |in je esto odlazio u kuu erbackima, i zaljubio se u tu u. Ma koliko to izgledano udnovato, ali Konstantin Ljevin js zaljubljen ba u kuu, u porodicu, a naroito u ensku Kvinu porodice erbackih. Svoju majku Ljevin nije ni |mtio, a njegova jedina sestra bila je starija od njega, tako da kui erbackih prvi put video stari plemiki ivot vzovane i estite porodice, kojim on NIJS iveo, jer je ostao oca i majke. Svi lanovi te porodice, naroito enska zvina, inili su mu se kao zaklonjeni nekim tajanstvenim skim zastorom, i on ne samo da u njima nije video nikakvih nego je bio uveren da se iza toga zastora, koji ih je injao, kriju samo uzvieni oseaji i svemogupa rsnstva. Zato su te tri gospoice govorile jednog dana Psski, a drugog francuski; zato su odreeno vreme zmsnce svirale na klaviru, a zvuci se uli i gore kod brata, I su njih dvojica, kao studenti, uili; zato su dolazili ti tel,i francuske knjievnosti, muzike, crtanja, igranja; to su se tri gospoice, u odreeno vreme, u pratnji t-11e "p izvozile u koijama do Tverskrg bulevara, u atlasnim cicama - Doli u dugakoj, Natalija u poludugakoj, a Kiti svim kratkoj, tako da sujoj se dobro videle lepe noice u egnutim crvenim arapama; zato su etale po Tverskom snaru u pratnji lakeja sa zlatnom kokardom na eiru - sve i mnogo ta to se zbivalo u tom njihrvom tajanstvenom u, JBevin nije razumevao, ali JS znao da je sve to se tamo a divno, i bio JS zaljubljen ba u tajanstvenost toga to se lo. Kao student umalo se nije zaljubio u najstariju, Doli; nju 1o udadoe za Oblonskog. Zatim se poe zaljubljivati u u ssstru. Nekako je oseao da treba da se zaljubi u jednu od ira, samo nije bio naisto u koju; ali, i Natalija se udade, iplomatu Ljvova, im je poela da izlazi u drutvo. Kiti je jo dete kad je Ljevin svrio univerzitet. Mladi roacki stupi u mornaricu i udavi se u Baltikom moru, in, iako je bio prijatelj Oblonskom, poe ree dolaziti | ackima. Ali kada je poetkom ove zime, posle godinu doao sa sela u Moskvu i video se sa erbackima, ieo js u koju mu je od njih triju bilo sueno da se zaljubi. 23 Nita prostije, reklo bi se, ve da on sa svojih trvdeo dve godine, ovek od dobra roda, pre bogat nego siro! zaprosi kneginjicu erbacku; na svu priliku, svi bi rekli je on dobra prilika. Ali Ljevin je bio zaljubljen, pa mu inilo da je Kiti savrena u svakom pogledu, da je stvore koje je uzdignuto iznad svega zemaljskog, a on tako ni: zemaljski stvor, da se nije moglo ni misliti da e ma ko, ona sama, smatrati njega dostojnim nje. Poto je kao u nekom bunilu proveo u Moskvi dva mese: viajui se s Kiti skoro svakog dana na razliitim sastancn u velikom svetu, koji Je poeo pohaati samo da bi se sreta njom, on iznenada odlui da od toga ne moe biti nita vrati se u svoje selo. Ljevinovo uverenje da od toga ne moe biti ni osnivalr se na tom: da je on u oima njenih roaka bio ra nedostojna prilika za divnu Kiti, i da ga ni sama Kiti ne voleti. U oima njenih roaka on nema nikakvo uobiaje odreeno zanimanje i poloaj u drutvu; dok su drugovi, sad, kad je njemu trideset i dve godine, postali: i pukovnik i carev autant, neko profesor, neko direktor G ili eleznike direkcije, ili predsednik itavog je, dravnog nadletva, kao na primer Oblonski; a on on je : dobro znao kakav mora izgledati u oima sveta, on Je ple: spahija koji gleda da zapati to vie krava, koji ide u lov ljuke, podie zgrade na svom imanju, to e rei: ovek ikakva talenta, od koga nita ne moe biti, i koji, drutvenim pojmovima, radi ono to rade ljudi koji ni: nisu sposobni. Tajanstvena i divna Kiti nije mogla voleti tako oveka za kakvog je on sebe smatrao, i, to je glavno, oveka"t; obinog, koji se niim nije istakao. Osim toga, njeg preanji odnosi prema Kiti - odnosi odraslog oveka p; detetu, to je poticalo od njegova drugovanja s njenim bratom inili su mu se kao nova prepreka njegovoj ljubavi. Runog dobrog oveka, u kakve je on sebe

ubrajao, mogli su, mislio je O1 voleti kao dobrog prijatelja, ali da takav ovek bude vol ljubavlju kojom je on voleo Kiti, za to bi trebalo biti lep, to je glavno, neobian ovek. Ljevin je sluao da ene esto vole i rune, obine lju, ali tome nije verovao, jer je sudio po sebi: on je mogao vol samo lepe, tajanstvene i neobine ene. Meutim, posle dvomesene usamljenosti na selu, on uverio da ovo nije bila jedna od onih zaljubljenosti kakve, oseao u ranoj mladosti; da mu ovo oseanje ni za trenutak ! daje mira; da on ne moe iveti dok se ne rei pitanje: hoe l ona biti njegova ena ili ne, i da njegovo oajanje dolazi sam od uobraenja, jer on nema nikakvih dokaza da e ga tamo odbit I sad je eto doao u Moskvu sa vrstom namerom da Kt zaprosi i da se oeni, ako ga prime. Ili... nije mogao ni misli ta e biti s njim, ako ga odbiju. 24 VII vvii je stigao jutarnjim vozom uMoskvu i odseo kod svoga |G brata po MZJCI, Kozniova. Poto se presvukao, uao u u kabinet, u nameri da mu odmah ispria zato je , i da ga upita za savet; ali brat nije bio sam. Kod njega se poznati profesor filozofije, koji je iz Harkova vao da izgladi nekakav nesporazum ponikao meu njima u vanom filozofskom pitanju. Profesor se vatreno [protiv materijalista, a Sergije Kozniov paljivo je tu polemiku, i kad je proitao poslednji profesorov , saoptio mu je u pismu neke zamerke, prebacuJui mu da 10 odve popustljiv prema materijalistima. I prrfesor oputova da se objasne. Govorilo se o temi koja je onda modi: ima li granice izmeu psihikih i fiziolokih " ljudskoj delatnosti, i gde JS ta granica? [gije Ivanovi doeka brata sa svojim ljubaznim i osmejkom sa kojim je doekivao svakoga, predstavi ga vru i nastavi razgovor. aalen ovek u naoarima, ut u licu, niska ela, prekide |utak razgovor da se pozdravi, i nastavi onda govor ne jui panju na Ljevina. Ljevin sede, oekujui da or ode, ali ga ubrzo zainteresova predmet o kojem su I. vvin je nailazio u asopisima na lanke o kojima se sad glo, itao ih i interesovao se njima, jer su pisci u raijali osnove prirodnih nauka, ksue su Ljevinu, ci.aku po struci, bile poznate; samo to on naune ks o ovekovu poreklu od ivotinje, o refleksima, o iji i sociologiji nikad nije dovodio u vezu s pitanjima aju koji ivot i smrt imaju za njega samoga, pitanja koja su Joslednje vreme ee dolazila na pamet. puajui njihov razgovor, zapazio je da oni vezuju nauna a sa intimno ovenim pitanjima, i nekoliko puta su se tovo dotakli bili tih pitanja, ali uvek, im bi, kako se iiilo, doli blizu najvanijem, odmah bi se opet li i ponovo se udubljivali u oblast finih podela, nih pogodaba, citata, nagovetaja, pozivanja na Itste, tako da je on, Ljevin, jedva razumevao o emu govore. - 11s mogu dopustiti - ree Sergije Ivanovi sa om mu jasnou i razgovetnou u izraavanju i sa ccnjom dikcije - ni u kom sluaju se ne mogu sloiti s m, da sve MOJS predstave o spoljanjem svetu dolaze od ka. Najosnovniji pojam o bitisanju nisam dobio putem a; i nemamo ni naroitog organa pomou kojeg bismo I do goga pojma. Jsst, ali oni - Vurst i Knaust, i Pripasov - oni e [odgovoriti da vae saznanje o bitisanju potie iz 1OSTI svih oseanja, da je to saznanje, dakle, rezultat .a. Vurst ak otvoreno govori: im nema oseanja, nema ni 25 pojma o bitisanju.

- Naprotiv, ja kaem - poe Sergije Ivanovi. JBevinu se u taj mah uini da se oni, doavi najglavnijeg, opet udaljuju, i odlui da profesora upita: - Prema tome, kad se moja ula ugase, kad telo umre, 01| ne moe vie biti ni bia? Jetko, i kao s nekim intelektualnim bolom to je preki u mislima, profesor pogleda toga udnovatog pitaa KOJI vi lii na onoga to vue lau nego na filozofa, pa skrenu pogjj na Sergija Ivanovia, kao da ga pita: vredi li tu govoriti? Sergije Ivanovi, koji nije govorio ni blizu s ov napregnutou i jednrstranou s kojima je to radio pro i u IJOJ je glavi ostajalo mesta i da profesoru odgovori, i, isto vreme razume to prosto i prirodno gledite sa kojer pitanje bilo postavljeno, osmehnu se i ree: - Jo nemamo prava da reavamo to pitanje - Nemamo podataka - potvrdi profesor, i nastavi sv dokazivanje. - Ne - govorio je - ja samo istiem: | oseanju, kao to veli Pripasov, slui kao podloga utis onda moramo strogo razlikovati ta dva pojma. Ljevin nije vie sluao, ekao je samo da profesor ode. VIII Kad profesor ode, Sergije Ivanovi se okrete bratu. - Milo mi je to si doao. Hoe li se zadrav; Kako gazdinstvo? Ljevin je znao da gazdinstvo nimalo ne zanima star] brata, i da je tim pitanjem on hteo jedino da mu u zadovoljstvo, i zato odgovori samo o prodaji penice i o nov: Ljevin je hteo da kae bratu kako je naumio da se eni, i ga zamoli za savet; ak se vrsto bio odluio na to; ali kad sastao s bratom, kad je uo njegov razgovor s profesorom, kad zatim uo kako brat i nehotice, kao s neke visine, pita gazdinstvo imanje njihove majke nije bilo podeljeno, i Ljevin upravljao i svojim i bratovljevim delom, Ljevin oseti nekako ne moe zapodenuti razgovor s bratom o svojoj odluci se eni. Oseao je da brat to nee onako shvatiti kako bi eleo. - A ta se radi kod vas u zemstvu? - zapita Ser Ivanovi, koga je zemstvo neobino zanimalo; on mu pripisivao veliki znaaj. - Pravo da ti kaem, ne znam... - Kako to?... Pa ti si lan uprave? - Nisam vie; istupio sam, i ne idem vie na sednice odgovori Ljevin. - teta! - ree Sergije Ivanovi namrtivi ee. Da se opravdao, Jevin poe priati ta se radi na sednicac njegovom srezu. 26 Uvek ti je to tako! - prekide ga Sergije Ivanovi. - lo, Rusi, uvek takvi. Moda nam je to i dobra strana, ta Vnost da vidimo svoje mane, ali preterujemo, teimo se |jom koja nam je uvek na jeziku. Rei u ti samo toliko: daj I prava, kao to je vaa ustanova zemstva, drugom narodu pi, Nemcima i Englezima, oni bi s njima izvojevali ; a mi se samo podsmevamo. ta u? - ree Ljevin pokunjeno. - To je bio moj 1i pokuaj. Ja sam iskreno pokuavao. Ne mogu, nisam za ren. Nije istina da nisi za to stvoren - ree Sergije Ji - ve ravo shvata stvar. Moe biti - ree Ljevin tuno. A zna li da je brat Nikolaj opet ovde? at Nikolaj bio JS roeni i stariji brat Konstantina V, a brat po majci Sergiju Ivanoviu, propao ovek koji "grdao vei deo svoga imanja u najsumnjivijem i ravom IV, a s braom bio u svai. ta kae? - uzviknu Ljevin zaprepaeno. - Otkud Video ga Prokofije na ulici.

Ovde u Moskvi? Zna li gde je? - Ljevin ustade, kao da Odmah otii. Kajem se to sam ti kazao - ree Sergije Ivanovi, glavom i posmatrajui uzbuenje mlaeg brata. - Slao doznam gde ivi, i poslao mu menicu koju sam za njega io Trubinu. Evo ta mi je odgovorio. Ssrgije Ivanovi izvue ispod pritiskivaa pisamce i I bratu. svin proita pisamce napisano neobinim, njemu rukopisom: "Molim vas, ostavite me na miru; to je to traim od svoje drage brae. Nikolaj Ljevin." proita, i ne diui glave stajae s pisamcetom u ruci sr! ijem Ivanoviem. njegovoj se dui borila elja da zaboravi nesrenog | i saznanje da to nije lepo. On oigledno hoe da me uvredi - nastavi Sergije "i - ali on me ne moe uvrediti, i ja bih od sveg srca da mu pomognem, samo, znam daje to nemoguno. Jsst, jest - ponovi Ljevin. - Ja razumem i cenim tvoje ! irsma njemu, ali ja u ga ipak potraiti. Ako ba hoe, potrai ga, ali ja ti ne savetujem - jSsrgije Ivanovi. - To jest, to se mene tie, Ja se ne da pe on tebe posvaati sa mnom; ali tebe radi ti ujsm da ne ide. Tu nema pomoi. Uostalom, radi kako Moda i nema pomoi, samo, ja oseam, naroito sada - js drugo - oseam da ne bih mogao biti miran. To ja ne razumem - ree Sergije Ivanovi. - Ali jedno |- dodade - ovo nam Je nauk da oudemo smerni. Poeo sam ijs i snishodljivo da gledam na ono to se zove podlost, |JS ia brat Nikolaj postao ovo to je... Ti zna ta je Lh, to je strano, strano! - ponovi Ljevin. 27 Doznavi bratovljevu adresu od lakeja Sergija Ivanovi Ljevin htede odmah da ide, ali promislivi malo, ostavi uvee. Da bi stekao duevni mir, trebalo je pre svega da ;. ono pitanje zbog kojeg je doao u Moskvu. Od brata Ljevi otiao u kancelariju Oblonskom, i doznavi gde e I erbacke, ode tamo gde mu rekoe da e moi da nae Kiti.J IX Oseajui kako mu lupa srce, Ljevin se u etiri sata sa fijakera pred Zoolokom batom i poe stazom", klizalitu znajui nasigurno da e tamo nai Kiti, jer j ulazu video koije erbackih. Bio je vedar i hladan dan. Napolju je stajao itav niz saonica i andarma. Gomile lepo obuena sveta, sa e; koji su se prelivali na suncu, vrvele su na ulazu i raienim stazama, izmeu kuica nainjenih u r stilu, sa rezbarijom na krovu; stare kitnjaste breze, ije grane povijale pod snegom, izgledale su kao obuene u sveano ruho. On JS iao stazom ka klizalitu i govorio u sebi: treba se uzrujavati, treba se stiati. ta ti je? ta ho puti, budalo!" govorio je svome srcu. I to se vema trudi se umiri, sve vema ga je neto guilo. Neki poznanik ga SJ i viknu ga po imenu, ali Ljevin ga i ne poznade. Pope se brdo; tu su zveali lanci sportskih saonica koje su se dizad sputale niz breg, tutnjale i prevrtale se uz pratnju vese smeha. On proe jo nekoliko koraka i doe do glav klizalita, i odmah izmeu sviju klizaa poznade nju. Saziao je da je ona tu po radosti i strahu koji mu obuz srce. Ona je stajala i razgovarala s jednom gospoom suprotnom kraju klizalita. inilo se da nema nieg osobi ni u njenom odelu ni u njenom dranju; ali Ljevin je nju t lako poznao u gomili, kao to oi se lako poznala rua m koprivama. Kiti je osvetljavala sve. Ona je bila osmejak koj! obasjavao sve unaokolo. "Je li moguno da u sii dole na da joj mogu prii?" pomisli on. Mesto gde je ona stajala i mu se kao nepristupana svetinja, i u jednom trenutku zamal nije otiao, toliko ga bee spopao strah. Morao se savlada1 rei sam sebi kako oko nje prolaze i drugi svakovrsni ljud! i on moe otii tamo da se kliza. Sie dole, izbegavaju: dugo gleda u nju, kao u sunce, ali

ju je video, kao i sunce, i| gledajui je. U isti dan u nedelji, i u isto vreme, skupljala su se na lica koja su se poznavala i pripadala istom drutvu. T; bili majstori u klizanju, koji su se razmetali SVOJOM veti: i oni koji su tek uili gurajui pred sobom naslo neveti i plaljivi; i deca i starci koji su se klizal: higijenskih potreba. Svi su se Ljevinu inili kao s izabranici, zato to su bili u njenoj blizini. Svi kl 28 hladnokrvno pored nje, as sustiui je a as 1 js; ak su .i razgovarali s njom, i nezavisno od nje Jdivnom ledu i lepom vremenu. erbacki, Kitin brat od strica, u kratkom m pantalonama, sedeo je na klupi sa klizaljkama 1m kad ugleda Ljevina, viknu: " " najboljeg klizaa u Rusiji! Kad ste doli? Led je ge klizaljke. L ih - odgovori Ljevin udei se toj smelosti i nenom prisustvu, i ne gubei je ni za trenutak iz " nije u nju gledao. Oseao je da mu se sunce , Ona se nalazila na uglu; iskrenuvi malo svoje ce u visokim cipelama, oigledno bojaljivo se k njemu. Nekakav deko u ruskom odelu, oajno ama i saginjui se do zemnje, projuri mimo nje. ! klizala nesigurno; izvadivi ruke iz mufa koji joj |0 vratu, drala ih je u pripravnosti; gledajui u oga JS poznala, smeila se na njega u svome strahu. Kad ukruenom nogom se odupre i doklizi do zg, pa, uhvativi se za njega i osmehujui se, klimnu vinu. Bila je lepa nego to je on zamiljao. [ god je o njoj mislio, ivo ju je umeo sebi predstaviti, " lepotu male plavokose glave koja je tako slobodno gavljena na lepo razvijenim devojakim ramenima i v detinjske vedrine i dobrote. Detinjski izraz njena itak, lep stas davali su joj naroitu lepotu i toga se on "ao; ali ono to ga je uvek iznenaivalo, to je bio izraz Krotkih, mirnih i providnih riju koje nisu umele a osobito njen osmejak, koji je Ljevina prenosio u I svet, u kojem se oseao mek i ganut, kakav je bivao, seao gke dane svoga ranoga detinjstva. Kad ste drli? - ree ona pruajui mu ruku. -Hvala! 1vds, kad joj on podie maramicu to bee ispala iz Ja? SkoroJue... to jest, danas... sam doao, - odgovori koji od uzbuenja u prvi mah nije ni razumeo ta ga ona Hteo sam da doem k vama - ree, i setivi se s kojom "m ju je traio, zbuni se i pocrvene. - Nisam ni znao da zate, i to tako lepo. na ga paljivo pogleda, kao da je htela da dokui zato je I. Maa pohvala mnogo vredi. Ovde, vas su ljudi zadrali JMSII kao najboljeg klizaa - ree stresajui ruicom u rukavici inje koje joj bee palo na muf. Jsst, nekad sam se sa strau klizao - ree on - hteo I postanem savren vetak. Vi, ini mi se, sve radite sa strau - ree ona sMm se. - Ja bih tako rado posmatrala kako se klizate. ts. pamestite klizaljke, pa emo se ZZJSDNO klizati. "Klizati se zajedno! Je li moguno?" pomisli Ljevin 1Ju1je. Odmah u ih namestiti - ree. I ode da namesti 1L.KS. 29 - Niste nam odavno dolazili, gospodine - posluitelj, pridravajui mu nogu i nametajui kl" - Posle vas nije bilo vie majstora meu gospodom. dobro? - zapita, priteui kai. - Dobro, dobro, samo bre, molim te - odgovori Ljen mukom zadravajupi osmejak sree to mu se i nehotice na licu. "Jeste, mislio je on, eto to je ivot, eto to je Zajedno, ree ona, hajde da se klizamo zajedno. Kako bi bi JOJ sad kaem? Ali se ba zato i bojim da joj sad kaem, t sad srean, srean makar samo u nadi... A onda?... Ali m Moram, moram! Dalje od mene, slabosti!" Ljevin ustade, zimski kaput, i rastravi se po hrapavome ledu oko podignute na

klizalitu, izlete na gladak led i poe I lako klizati kao da je samo svojom voljom ubrzavao i uspo kretanje. On joj prie plaljivo, ali ga njen osmejak umiri.1 Ona mu prui ruku, i pooe zajedno, ubrzavajui to su bre jurili, ona mu je sve jae stezala ruku. - S vama bih bre nauila; ne znam zato, ali poverenje prema vama - ree mu ona. - I ja verujem u seoe kad se vi oslonite na mene -, on, ali se odmah uplai onoga to je rekao i pocrve zbilja, im izgovori te rei, odjednom, kao kad sunce zg oblake, njeno lice izgubi svu svoju umiljatost, i Ljevin onu poznatu mu ivu promenu na njenu licu koja je pokazv napregnutost misli: na njenu glatkom elu pojavi se bora. - Vi imate neku neprijatnost? Uostalom, ja nemam da pitam - brzo progovori on. - Po emu to mislite?... Ne, nije mi nita neprijat odgovori ona hladno, i odmah dodade: - Jeste li videli 1lpop? - Jo nisam. - Priite joj, ona vas mnogo voli. "ta li Je to? Uvredio sam je. Boe, pomozi mi!1 pomisli Ljevin i pojuri staroj Francuskinji sa s" uvojcima, koja je sedela na klupi. Smeei se i pokazujui svoje vetake zube, on predusrete kao staroga prijatelja. - Da, eto rastemo - ree ona pokazujui oima na K - starimo. Ttu eag6 ve je veliki! - nastavi Francusn. smejui se i podseti ga na njegovu alu o trima gospo! koje je on poreivao sa tri medveda iz jedne engleske Seate li se, tako ste esto govorili? On se toga apsolutno nije seao, a ona se deset godina I toj njegovoj ali koja joj je bila po volji. - Nego, idite, idite, klizajte se. Je l" te da se naa sad lepo kliza? Kad je Ljevin ponovo priao Kiti, lice njeno vie bilo strogo, oi su gledale isto onako iskreno i ljupko; Ljevinu se inilo da u njenoj ljubaznosti ima izveta1 mirnope. I bi mu teko. Poto su porazgovarali o st guvernanti i njenim nastranim navikama, Kiti zapita kam ivi. - Zar vam nije dosadno na selu? - Nije, nije mi dosadno, jer sam uvek u poslu - re 30 I di I a ona potinjava svome mirnom tonu, iz kojeg nee : da se otrgne, kao to je bivalo s poetka zime. "sts li dugo ostati? - upita ga Kiti. I znam odgovori on, ne mislei o onom to govori. I Na to, da e, ako se upusti u taj ton mirnog opet otputovati ne uinivi nita, doe mu u I odlui da se bori. "da ne znate? znam. To zavisi od vas - ree, i odmah se uplai Kiti nije ula njegove rei, ili nije htela da ih da se spotae, udari dvaput nogom o led, i brzo njega. Otkliza se do t-11e Glpop, ree joj neto i "Iici gde su dame skidale klizaljke. ve, ta sam uradio! Gospode boe, pomozi mi, govorio je Ljevin molei se Bogu i istovremeno potrebu silnog kretanja: razleteo se opisujui i unutranje krugove. mah jedan od mlaih ljudi, najbolji od novih klizaa, u ustima i sa klizaljkama na nogama, izie iz ra se, polete s klizaljkama niz stepenice lupajui i Slete dole, i ne promenivi ak ni slobodan ku poe se klizati po ledu. K, to je neto novo! - ree Ljevin i odmah otra gore trooa. zite da se ne ugruvate, treba se navii! - doviknu 1J erbacki. nn se pope gore, zalete se koliko je mogao i polete dole rukama ravnoteu u tom za njega neobinom Jposlsdnjoj stepenici zape, ali, dodirnuvi samo malo [I, uini snaan pokret, povrati ravnoteu i smejui I se dalje. "Divan ovek - pomisli u taj mah Kiti, izlazei iz [s p1-11e 1lpop i gledajui ga s osmejkom nene milote,

1 a brata. [jssam li ja kriva, da li sam uinila neto ravo? Vele: ija. Ja znam da njega ne volim, ali mi je ipak prijatno s I JS tako krasan. 40, ato mi je ono kazao?..." mislila je. nids Kiti da odlazi, i njenu mater koja ju je ekala na "cama, Ljevin, sav rumen od brzog kretanja, zastade i I ss. |ids klizaljke, i na izlasku iz bate stie majku i erku. Milo mi je to vas vidim - ree kneginja. - Mi , kao i uvek, etvrtkom. Dakls danas? Milo e nam biti da vas vidimo - ree kneginja hladnoa oalosti Kiti, i ona poto-poto htede da I ma gerinu hladnou. Okrenu glavu i ree smeei se: Dovienja! U taj mah Stepan Arkadijevi, sa 1J1,snim eirom, vedra lica i pogleda, ue u batu kao pobedilac. Ali kad prie tati, on JOJ, tuna lica, i 31 kao krivac, odgovori na njeno pitanje kako je Doli sa zdra Poto porazgovara s tatom tiho i setno, isprsi se Ljevina pod ruku. - Hoemo li? - upita. - Neprestano sam mislio o" i vrlo, vrlo mi je milo to si doao - ree, znaajk gledajui u oi. - Hajdemo, hajdemo - odgovori sreni Ljevin, jer j ur zvuk glasa koji mu je kazao "dovienja", i gledao oe kojim su bile propraene te rei. - Hoemo li u "Ermi lita" ili kod "Engleske"?7 - Meni je svejedno. - Onda hajdemo kod "Engleske" - ree Arkadijevi, izabravi "Englesku", zato to je tamo bio I duan nego u "Ermitau", pa je smatrao da nije lepo da ob|| tu gostionicu. - Ima li kola? Divota, Jer ja sam svoja poslao kui. Celoga puta prijatelji su utali. JBevin je mislio: znaila ona promena na licu Kiti, i as je uveravao sebe, nade, as je oajavao uviajui da je ludo nadati se; a mej! oseao je da je sad sasvim drugi ovek, ni nalik na onog njenog osmeha i rei "dovienja". Stepan Arkadijevi je uz put sastavljao meni za ruak.: - Ti, ini mi se, voli igoN9 - ree on JBeviJ stigoe. - ta? - upita Ljevin. - Tirbo? Da, strano tirbo. Kad Ljevin sa Oblonskim ue u gostionicu, nije mop primetiti na licu i u CSLOJ pojavi Stepana Arkadije naroiti izraz KOJI je liio na neko uzdrano zadovolj Oblonski skide kaput, i sa eirom na uho proe u trpeza i poe izdavati naredbe kelnerima Tatarima koji, obuei frakove, i sa ubrusima, obletahu oko njega. PozdravljajuJ desno i levo s poznanicima kojih je bilo i ovde, kao i svuD koji su ga radosno doekivali, on prie bifeu, pojede pG ribe, ispi rakiju, i ree neto nabeljenoj Francuskinji ed sedela za kasom sva u pantljikama, ipkama i kovrdicama," se ak i ta Francuskinja iskreno nasmejala. Ljevin samo zat uze aicu rakije to ga je vreala ta ena koja mu se sva sazdana od lane kose, roiLge de pg I ta1ge Le oNeNe. pohita da se odmakne od nje, kao od neistog mesta. Dua : bila puna uspomena na Kiti, a u oima mu je sijao pobede i sree. - Ovamo, vaa svetlosti, izvolte, ovde vaa svetlost I biti uznemiravana govorio je, lepei se za Oblonskog, I prosedi Tatarin, irokih kukova, iznad kojih se razd pole fraka. - Izvolte, svetlosti - govorio je i Ljevii potovanja prema Stepanu Arkadijeviu udvarajui njegovom gostu. 32 _"svi zaas ist pokriva po okruglom stolu, KOJIJS [zastrt, i na kojem je stajao bronzani svepnjak, on omotske stolice, i sa ubrusom i jelovnikom u ruci I Stspana Arkadijevia, oekujui naredbe. | slite zasebnu sobu, vaa svetlosti, odmah e biti tamo je sad knez Galicin s jednom gospoom. Dobili

; ostriga. ! ostrige? I Arkadijevi se zamisli. bi bilo, Ljevine, da promenimo plan - ree on prst na jelovnik. Na licu mu se ogledala ozbiljna " li dobre ostrige? Pazi dobro! !Nsburke, vaa svetlosti, ostendskih nema. ensburke, flensburke, dobro, samo jesu li svee? "J smo ih dobili. I li da ponemo od ostriga, i zatim da izmenimo i ceo ii je svejedno. Ja najvie volim orbu sa kiselim I kau od heljde, ali ovde toga nema. lite li kau a 1a gihe1p - ree Tatarin, naginjui vinom kao dadilja nad detetom. ale, to god izabere, bie dobro. Klizao sam se, an. I ne misli - dodade, spazivi da Oblonski zljan - da neu ceniti tvoj izbor. Ja u sa vom i dobro jesti. I dabogme! Moe se rei ta se hoe, ali to je jedno od ava u ivotu - ree Stepan Arkadijevi. - Dakle, ti, brate, ostrige, jedno dvadeset, ili bie malo, " komada; supu od zeleni... RgtGatge - prihvati Tatarin. Ali Stepan evi nije hteo da mu uini zadovoljstvo te da jela incuskim imenom. "I sleni, zna? Zatim tirbo u gustom sosu, zatim... j, ali pazi da bude dobar. Zatim donesi kopuna, ili tako kompota. se da Stepan Arkadijevi ne naziva jela po skom Jelovniku, Tatarin ne ponavljae nazive za njim, ni i sebi zadovoljstvo da celu porucbinu ponovi prema . u: "sup prentanier, tirbo sos Bomare, pular a l" 111. masedoan de frui ... odmah, spustivi jednu ukorienu kartu, on, kao na 4i, dohvati drugu, u kojoj su bila pobrojana vina, i dade |iu Arkadijeviu. A ta emo piti? Ja? to god hoe, samo najpre malo... ampanjca - snin. IIIta? Zar odmah? Uostalom, moemo. Ti voli onaj s |csatom? Kas blan prihvati Tatarin. Dakle, daj nam tu marku uz ostrige, a posle videemo. Raumem. A kakvo stolno vino elite? Donesi nui, ili, bolje, klasii abli. Raumem. elite li vaega sira? 33 - Jest, jest, parmezana. Moda ti voli drugi koji? - Ne, meni je svejedno - odgovori Ljevin, ne mOga zadri osmeh. I Tatarin s razapetim polama fraka otra, i posle pet minuta s inijom osgriga u sedefskim koljkama i s bocom izmeu prstiju. Stepan Arkadijevi malo izguva utirkani ubrus,: ga za prsnik, i namestivi ruke zgodno, lati se ostriga. - A, dobre su - govorio je poduhvatajui viljukom ljigave ostrige sa sedefskih koljki, gutaj jednu za drugom. - Dobre su - ponovi, podiui vlane i sjajne oi| Ljevina as na Tatarina. Ljevin je jeo i ostrige, mada mu je beli hleb sa sirok prijao. Ali je sa uivanjem posmatrao Oblonskog. " Tatarin, poto je izvukao zapua iz boce i nalio pen vino u tanke bokaste ae, namesti svoju belu map posmatrae Stepana Arkadijevia s oigledno zadov osmejkom. - A ti ba ne mari za ostrige? - ree Arkadijevi ispijajui au naiskap ili si neto br On je eleo da Ljevin bude veseo. Ali Ljevin ne sa nije bio veseo nego se prosto oseao skuen. S onim toL lealo na dui, njemu je bilo teko i nelagodno u gosti sa zasebnim sobama gde se ruavalo sa enama, usred trkaranja i jurenja; bronza, ogledala, razno osvetljenje, " - sve ga je to vrealo. Bojao se da ne uprlja ono to ispunjavalo duu. - Ja? Jest, neto sam zabrinut; ali i osim toga, sv skuava me - ree on. - Ne moe zamisliti kako se KOJI ivim na selu, sve to ini udnovato, ba kao i onoga gospodina koga sam video kod tebe...

- Jest, video sam da su te nokti jadnog GrinjeviaJ zanimali - ree Stepan Arkadijevi smejui se. - Ne mogu to da gledam - odgovori Ljevin. - molim te, na moje gledite, na gledite jednog stanovnika. Mi se na selu trudimo da nam ruke budu takve! bismo njima to lake mogli raditi; zato opsecamo nm| ponekad zasukujemo rukave. A ovde, ljudi namerno putaju 1: da im izrastu koliko god mogu, i, mesto dugmeta, pridec manete itave tanjirie, te ne mogu rukama nita da radvvj Stepan Arkadijevi se veselo osmejkivae. ] - E, to je dokaz da onome grub rad nije potreban. Kod radi um... - Moe biti, ipak, meni to izgleda udnovato, kao 1 se ini udno i ovo: mi, seoski stanovnici, urimo da pre najedemo, pa da radimo, a ja i ti se staramo da se to, ne najedemo, i zato jedemo ostrige. " - Pa razume se - prihvati Stepan Arkadijevi. - U | i jeste cilj obrazovanja: da ovek od svega ume sebi uivanje. - E, ako je to cilj, onda bih ja voleo da sam divljak. - Ti si i tako divljak. Svi ste vi Ljevini divljaci. 34 I udahnu. Seti se svoga brata Nikolaja, i bi ga stid i VNjko, pa se namrti; ali Oblonski poe govoriti o Koji Ljevina odmah otre od tih misli. hoe li ii veeras kod naih, to jest, kod "h? - ree, odmiupi prazne, hrapave koljke, I sir i znaajno sijajupi oima. G, svakako u otii - odgovori Ljevin - mada mi se I ms je kneginja nerado pozvala. s tobom! Kojeta! To je njen nain... E, donesi nam en nain, gaps1e s1atep - ree Stepan Arkadijevi. Cu i ja, ali prvo moram ipi na probu pevanja kod Vnino. E, reci, zar nisi divljak? ime da se objasni canput iezao iz Moskve? acki su me neprestano pitali o tebi, kao da ja moram A ja znam samo toliko da ti uvek radi ono to I - ree Ljevin polako i uzbueno. - Ima pravo - ak. Samo, moje divljatvo nije u tome to sam onda I u tome to sam sad doao. Sad sam doao... kako si ti srean ovek! - prihvati Stepan c, gledajui Ljevina u oi. Ismu? znajem vatrene konje po nekim njihovim igovima, a mladie po oima odeklamova Stepan i. :js pred tobom. zar je kod tebe iza tebe? Ko i nije ba iza, tek pred tobom je budunost, a kod danjost - i to ba preizdana. ko to? 1a, nije dobro. Uostalom, neu o sebi da govorim, a sve [da objasniti - dodade Stepan Arkadijevi. - Dakle, doao u Moskvu?... Hej, dii ovo! - viknu on Gi nagaa? - odgovori Ljevin, ne skidajui sa I Arkadijevia oiju koje su iz dubine sijale. 1igaam, ali ne mogu ja poeti da o tom govorim. Ve po smi videti da li JS moje nagaanje tano ili nije - Vpap Arkadijevi gledajui Ljevina s lakim osmehom. Pa. ta veli? - ree Ljevin druim glasom i |i kako mu na licu igraju miii. - Kako ti na to S1K1N Arkadijevi polako ispi au ablija, ne g 111 oiju s Ljevina. I J""."... - ree Stepan Arkadijevi - nita na svetu ne Lso kao to, nita! To JS neto najbolje to bi moglo L da se ti ne vara?.3na li o emu mi govorimo? - .enmi i upre pogled u svoga sagovornika. - Misli li da Jguno? Mnslim da je moguno. A zato bi bilo nemoguno? | Lh, ti zbilja misli da je to moguno? Reci, reci mi misli! A ako me... ako me odbiju?... I ja sam ak 35 uveren... - Zato tako misli? - ree Stepan Arka smeei se kad ga vide onako uzbuena. - Tako mi se ponekad ini. A to e biti strano i: i za nju.

- U svakom sluaju, za devojku tu nema ta Strano. Svaka se devojka ponosi kad je prose. - Jest, svaka devojka, ali ne ona. Stepan Arkadijevi se osmehnu. Njemu je bilo poznato to Ljevinovo oseanje, znao je da Ljevin sve dev svetu deli u dve vrste: jedna vrsta - to su sve devojke i osim nje, i sve te devojke imaju ljudske slabosti, i sas obine; druga vrsta - to je ona jedina, bez ikakvih sla" uzviena iznad svega oveanskog. - Stani, uzmi sosa - ree, zadravajui Ljevinov kojajeguralasos. Ljevin posluno izvadi sosa, ali ne dade Arkadijeviu dajede. - Stani, ekaj! - ree on. - Razumej da je to" pitanje ivota i smrti. Ja nikad ni s kim nisam govorio I ni s kim i ne bih mogao govoriti, osim s tobom. Da, smo po svemu razliiti: imamo razliite ukuse, pogle ali ja znam da me ti voli i razume, i zato te strano 1 Za ime boje, budi sasvim iskren. - Rekoh ti ono to ja mislim - ree Stepan Arka smekajui se. - Ali, rei u ti i vie: moja ena, udesna ena... - Stepan Arkadijevi uzdahnu kad svojih odnosa prema eni, i poutavi malo, nastavi: ima dar da sve predvidi. Ona skroz vidi oveka. Ali i sve - ona zna ta e se desiti, osobito u pitanjima bra je, na primer, prorekla da e se ahovskaja udati za Brei. Niko u to nije verovao, a to se dogodilo. I ona je na strani. - To jest, kako? - Tako to ne samo da te voli, nego tvrdi da e KitiJ zacelo tvoja ena. | Kad Ljevin to u, lice mu odjednom obasja osmejak,] osmejak koji granii sa suzama ganutosti. - To kae! - uzviknu Ljevin. - Ja sam uvek govorio tvoja ena prosto divna. A sad dosta, dosta o tome - ustajui s mesta. - Dobro, ali sedi. Ljevin nije mogao da sedi. Svojim sigurnim korakom dva puta po sobici, trepnu oima da sakrije suze, i tekj ponovo sede za sto. - Razumej me - poe on. - Ovo nije ljubav. Ja sam i ]_ bivao zaljubljen, ali ovo je drugo. Ovo nije moje oseanje, I neka spoljanja sila zavladala mnome. Otputovao sam, j doao do zakljuka da se to ne moe zbiti, razume li, sree nema na zemlji; i borio sam se sa sobom, ali vidim , toga nema ivota. I treba odluiti... - Pa zato si onda otputovao? - Ah, stani! O, koliko misli! Koliko imam da te Sluaj. Ti ne moe ni zamisliti koliko si mi uinio j 36 go rekao. Toliko sam srean, da sam postao i , i ia sve drugo sam zaboravio. sam doznao da je moj brat Nikolaj... zna, on je ovde... I sam zaboravio. Meni se ini da je i on srean. Ovo je udilo. je uasno... ti si oenjen, ti zna to oseanje... I to to mi stari, ve sa prolou... ne ljubavi, ve odjednom dolazimo u najblii dodir sa istim, Jstvorenjem; to je odvratno, i ovek mora oseati da costojan. I bar nema mnogo grehova. , ipak - ree Ljevin - ipak, "s gaenjem itam knjigu a, drem i proklinjem, i gorko se jadam..." Da! ta e, tako ti je to u svetu - ree Stepan . ina mi je jo uteha, kao to stoji u onoj molitvi koju voleo: oprosti mi ne po zaslugama mojim, ve po Jsvoms. 1samo moe mi i ona oprostiti. XI ... I ispi au i obojica uutae. oram ti jo jedno repi. Poznaje li Vronskog? - pan Arkadijevi Ljevina. e, ne poznajem. Zato pita? Conssi drugu - ree Stepan Arkadijevi Tatarinu, e sipao vino u ae i vrteo se oko njih ba onda kad Je [bio potreban. vto bi trebalo da poznajem Vronskog? to treba da poznaje Vronskog, jer ti je

to jedan od GKo js to Vronski? - ree Ljevin, i njegovo dotle ushieno lice, u kojem je maloas uivao Oblonski, I najsdanput pakrsno i neprijatno. "Jroiski, to je jedan od sinova grofa Kirila Ivanovia g, jsdan od najboljih predstavnika zlatne mladei "ske. Ja sam ga upoznao u Tveri, kad sam tamo bio sa 4, a on dolazio kao lan regrutne komisije. Strano je si js, ima velika poznanstva, autant je u dvoru, i uz to I prijatan i dobar. Jo vie nego dobar. A otkad sam ga olis upoznao, video sam da je obrazovan i veoma vntan: to je ovek koji e daleko otii. 1ii je utao i mrtio se. 1 Onamo je doao Vronski ubrzo posle tvoga odlaska, i, ss ini, do uiju se zaljubio u Kiti; a, ti e n, da njena mati... Ivini, ali ja ne razumem nita - ree Ljevin, sve gmuren. ti se svog brata Nikolaja, i kako je on, Ljevin, gadan 37 to ga je mogao zaboraviti. - Stani malo, stani - ree Stepan Ark smekajui se i dodirujui Ljevinovu ruku. Rekao sam ov znam, a ponavljam ti: meni se ini da u tom delikatnom koliko se moe nagaati, pretee tvoja strana. Ljevin se navali na stolicu; lice mu bee bledo. - .I ja bih ti savetovao da to pre svrava - Oblonski dolivajui mu u au. - Nemoj, hvala! ne mogu vie - ree Ljevin od au. - Opiu se... A kako ti ivi? - nastavi, oevidno da promeni razgovor. - Samo JO jednu re: u svakom sluaju, savetuje to pre svri s tim. Danas ti ne bih savetovao da gov njom o tome - ree Stepan Arkadijevi. - Idi sutra uj po starinski, zaprosi je, i neka ti JS bog u pomoi. - A ta bi s onim: govorio si da e doi k meni J Doi na prolee - ree Ljevin. Sad se od svega srca kajao to je poeo taj razgo Stepanom Arkadijeviem. Njegovo osobito oseanje oskvrnjeno tim razgovorom o suparnitvu ne petrogradskog oficira,, pretpostavkama i savetima Arkadijevia. Stepan Arkadijevi se osmehnu. On je znao ta se Ljevinovoj dui. - Doi u ti jednom - ree. - Tako ti je to, brat su stoer oko kojeg se sve okree. Eto, kod mene je zlo, vr I sve zbog ena. Reci mi iskreno - nastavi on izvadivi cigaru i , jednom rukom au posavetuj me. - U emu? - Evo u emu. Recimo, ti si oenjen, i voli enu, je zanela druga ena... - Oprosti, ja to apsolutno ne razumem, kao to... sve kao to ne razumem kako bih ja sad, ovako sit, proao pekara i ukrao kola. Oi Stepana Arkadijevia sijale su vie nego obino - Zato ne? Kola ponekad tako mirie da se ov moe uzdrati. tts 11 Mete 1gsIse Ve1eg; Aeg sJosI, mepp " ts1 e1ipeep, NaP" 1s ais ges1 izs RGatgR Govorei to, Stepan Arkadijevi lako se smek Ljevin ne mogao da se ne osmehne. - ala na stranu - nastavi Oblonski. - Raz pitanju je ena, milo, krotko stvorenje koje te voli, si nema nigde nikog, i sve ti je rtvovala. Sad kad je ve u1 razumee me, zar sad da je odgurnem? Recimo da se i rast njom, da ne bih razorio svoj porodini ivot, ali zar da| poalim, ne obezbedim, ne zagladim ono to sam uinio. 38 tu msne sad izvini. Ti zna da ja sve ene delim u . go jest, ne... bolje rei: ima ena, a ima... Ja jo so, niti u videti posrnula stvorenja koja bi bila vakva, kao ova namazana Francuskinja na kasi, sa Sovrdicama, ta je za mene grdoba, kao to su i sve te rnule.

v iz Jevanelja? J ostavi se toga. Hristos nikada ne bi kazao te rei, [koliko e ih zloupotrebljavati. Iz celog Jevanelja |Su ljudi samo te rei. Uostalom, ja ne govorim ono m, nego ono to oseam. Ja oseam odvratnost prema ksnama. Ti se boji pauka, a ja se bojim tih gadura. da nisi prouavao pauka i ne zna njihov moral; KO je tebi tako govoriti; to je kao onaj gospodin u romanu koji levom rukom prebacuje preko desnog zapletena pitanja. Ali odricanje injenica nije [Jta da se radi, reci ti meni, ta da se radi? ena Gsi pun ivota. Nisi se jo ni osvrnuo, a ve osea ve voleti, ma koliko da je potuje. I tu se uri ljubav, i onda si propao, propao! - ree ijevi s tugom i oajanjem. I ss osmehnu. 1 propao - nastavi Oblonski. - Ali ta da radim? I kradi kolae. ,N Arkadijevi se nasmeja. gmoralisto! Ali, razumej, ima dve ene: jedna trai L, a to pravo to je tvoja ljubav, koju joj ne moe dati: [rtvuje sve, a nita ne trai. ta da radi? Na ta i? To je strana drama. hoe da ti iskreno kaem ta ja o tome mislim, I da ns verujem da tu ima drame. A evo zato. Po mome ljubav... upravo ooe ljubavi, koje, sea se, Platon I u svojoj Gozbi, obe te ljubavi slue kao probni kamen edni razumeju samo jednu, a drugi samo drugu ljubav. I ! znaju samo za neplatonsku ljubav, uzalud priaju o I takvoj ljubavi ne moe biti drame. "Hvala vam lepo _. zbogom , eto ti dele drame. A pri platonskoj 1S1 110 moe biti drame, jer Je pri takvoj ljubavi sve to, jsrje... greiutku Ljevin se seti svojih grehova i unutarnje I js irsiveo. I iznenada dodade: Uostalom, moda i ima pravo. Vrlo lako moe I ja ne znam, apsolutno ne znam. 1LI1I li - ree Stegtan Arkadijevi - ti si vrlo sk. tvoja vrlina i tvoja mana. Tvoj je karakter sreen, i | da ss i ceo ivot sastoji iz tako sreenih prjava, a . Ti prezire dravnu slubu, jer bi hteo da posao cri cilju, a to ne biva. Ti bi tako isto hteo da ovek, sk ima pred sobom cilj, da ljubav i porodini ivot isto - a toga nema. Sva raznolikost, sva dra, sva [ovom ivotu ba se i sastoji u odmeni svetlosti i 39 Ljevin uzdahnu i nita ne odgovori. On je mislio oj stvarima i nije ni sluao Oblonskog. I najedanput obojica osetie: iako su prijatelji, zajedno ruali i pili vino koje je trebalo da ih jop zblii, ipak svaki od njih misli samo o sebi, i jednv stalo za drugog. Oblonski, koji je ve toliko puta| ovakvih rukova, osetio razdvojenost mesto zblienja,! ta u takvim prilikama treba raditi. - Da platim! - viknu i izie u susednu dvor odmah nae poznanika autanta i poe s njim da ra nekoj glumici i njenom ljubavniku. I odmah, u tom ra autantom, Oblonski oseti da mu je lake i da se od razgovora s Ljevinom, koji ga JS uvek navodio da napree i umno i duevno. Kad Tatarin doe s raunom od dvadeset i est _ nekoliko kopJejaka i s dodatkom za napojnicu, Ljevin, ks inae, kao stanrvnik sa sela, zgranuo kad bi video!! raun, po kojem je trebalo da on plati etrnaest rubal " i ne osvrnu na to, ve plati i ode kui da se presvue,; erbackima, gde e se reiti njegova sudbina. XII Kneginjica Kiti erbacka imala je osamnaest Ovo je bila prva zima kad je poela da izlazi u drutvoJ je vie uspeha u velikom svetu nego obe njene starije vie negr to je oekivala kneginja. Ne samo da su 1 koji igraju na moskovskim balovima, skoro svi bili zaljj u Kiti, nego je ve prve zime imala dve ozbiljne prilik uda: Ljevina i, odmah posle njegova odlaska, grofa Vronsi

Ljevinov dolazak na poetku zime, njegove este p otvorena ljubav prema Kiti, bili su povod da se poved ozbiljan razgovor izmeu njenih roditelja o njenoj budui u isto vreme oili i razlog da se knez i kneginja prepirati. Knez je bio za Ljevina i govorio je da nita I eli za Kiti. Kneginja pak, naviknuta, kao i sve okolii, govorila je da je Kiti suvie mlada, da Ljevinjj ne pokazuje da ima ozbiljne namere, da Kiti ne mari mv1 njega, i vazdan drugo; a nije govorila ono to de glavno: I oekuje bolju priliku za ker, da joj Ljevin nije simpat da ga ona ne razume. I kad JBevin iznenada otputova, kneginja se obra likujui ree muu: "Vidi da sam imala pravo." A pojavi Vronski, ona se jo vie obradova, uverena miljenje da Kiti treba da se uda ne samo dobro, nego sja Za mater, nije moglo biti nikakvog poreenja Vronskog i Ljevina. Majci se nije sviao kod Ljevina nij udnovat i odsean nain miljenja; ni njegova nespre drutvu, osnovana, kako se njoj inilo, na oholosti; ni , kako je ona mislila, poludivljaki ivot na selu gde s stokom i seljacima; nije JOJ se svialo ni to to on, zalju njenu ker i gost u kui mesec i po dana, kao da neto o 40 ckrajka, ba kao da se boji da e za njih biti odve [ko dsnojku zaprosi; i to, najzad, ne razume da kad pii u kupu gde ima devojka na udaju, treba da se vnput otputovao bez objanjenja. "Dobro je to primamljiv, te se Kiti nije zaljubila u njega", ti. js potpuno odgovarao svima eljama majke, bio intsligentan, uven, na putu da naini sjajnu rijsru na dvoru, ovek koji moe da zanese. Nita se 9glo poeleti. I ss na balovima javno udvarao Kiti, igrao je s njom, u, dakle nije moglo biti sumnje da ima ozbiljne ipak, pored svega toga, mati je cele te zime bila emirsna i uzbuena. ieginja udala se pre trideset godina po tetkinu u. Mladoenja, o kome se sve unapred znalo, doao dsvojku, videli su i oni njega; tetka navodadika saoptila uzajamno nainjen utisak; utisak je bio su je u odreeni dan zaprosili od roditelja, koji istanak. Sve JS ilo prosto i lako. Bar tako se 1nji. Ali, sa svojim kerima, osetila je ona kako to v, ni prosta, ni ooina stvar - udavati ker. ss samo nastrahovala, koliko joj je samo misli z glavu, ta JS novca prtroeno, koliko je puta sukob s muem - dok nije udala dve starije keri. vtaliju! Sad, kad je poela izvoditi u svet najmlau, la JS ista strahovanja i sumnje i jo vee sukobe s kad je izvodila starije keri. Stari knez, kao i svi js nsobino osetljiv u pogledu asti i nevinosti sri; on je bio ludo ljubomoran prema kerima, a irsma Kiti, koja je bila njegova ljubimica, i na Koraku js pravio scene kneginji: zato kompromituje Nstinja je na to od njega bila navikla jo sa prvim ali sad je oseala da kneeva osetljivost ima vie Psla js da se u poslednje vreme mnogo ta promenilo u , i da su materinske dunosti postale jo tee. Videla nrnjakinje njene Kiti stvarale nekakva drutva, ile kurseve, slobodno se ponaale prema mukarcima, sams po ulicama, mnoge nisu htele da prave duboke s, i, to je glavno, sve su bile vrsto uverene da je izbor [I.phona stvar, a ne stvar njihovih roditelja. "Sad se ]js ulajs, a ne kao pre", mislile su i govorile sve te mlade V, ma ak i stari ljudi. Ali kako se to sad udaje, kneginja koga nije mogla da dozna. Francuski obiaj - da Vl.p rsavaju deju sudbinu - bio je odbaen, osuivan. Ski obiaj - da devojka bude potpuno slobodna - takoe no usvojen, jer nije bio moguan u ruskom drutvu. Ruski ianodadisanja smatrao se kao neto uasno; to su I1p svi, pa i sama kneginja. Ali kako se to treba udavati, I udavati keri, to niko nije znao. Svi s kojima je kneginja irilike da razgovara o tbme, govorili su uvek isto: "Ta nas, u dananje vreme treba ve jednom napustiti taj 41

starovremski obiaj. Ne udaju se i ne ene se rodite deca; zato treba ostaviti mlade neka radi kako zna." tako govoriti onima koji nemaju keri! Meutim, kne znala da joj se ker pri tim upoznavanjima moe zaljubi zaljubiti u onoga koji nije za nju, ili u onoga koji se ne njom oeniti. I ma koliko da su kneginji govrrili sadanje vreme mlade sama treba da reava o svojoj sudbn nije mogla u to da veruje, kao to ne bi mogla verovati, petogodinju decu najbolja igraka bio napunjen ga zato se kneginja vie brinula za Kiti nego to se bri starije keri. Sada, bojala se da se Vronski ne zadri samo na ud njenoj keri. Videla je da joj je ker ve zaljubljena u a se teila: on je poten ovek, pa nee to uiniti. Ipa je kako je pri dananjoj slobodi u ponaanju lakr mozak devojci, i kako mukarci na to povrno gledaju. nedelje Kiti je ispriala materi ta je razgovarala s Vr za vreme mazurke. Taj je razgovor unekoliko umirio I ipak nije mogla biti potpuno mirna. Vronski je kazao i njegov brat tako su navikli da u svemu sluaju svoju nikad ne preduzimaju nita vano dok se s njom ne ps "I sada oekujem, kao osobitu sreu, da mi doe Petrograda", rekao je Vronski. Kiti ispria to, ne prk nikakav znaaj tim reima. Ali mati je to drukije J Ona je znala da staru oekuju svakog dana; znala je da e s4 obradovati sinovljevom izboru, i bilo joj je udno | bojei se da ne uvredi majku, ne prosi devojku; meutim, j toliko elela TZJ brak, i, vie svega, da jedanput odazj briga, da je verovala u sve. Iako je kneginji bilo teko gl nesreu najstarije keri Doli, koja se spremala da ostavij uzbuenje zbog najmlae keri, ija se sudbina sad re1 preovlaivalo je u njoj nad svim drugim oseanjima. Da dan, sa prjavom Ljevinrvom, dodao je novu brigu: ona se boj Kiti, koja je, kao to joj se inilo, imala u jedan mah na prema Ljevinu, da Kiti ne odbije Vronskog iz pre savesnosti, i da, uopte, Ljevinov dolazak ne zadri"! zaplete stvar koja je tako blizu svretka. - Je li odavno doao? - upita kneginja o Ljevii stigoe kui. - Danas, tatap.i - Hou samo jedno da ti kaem... - poe knegik njenom ozbiljnom i ivahnom licu Kiti se seti o govoriti. - Mama - ree Kiti, porumenevi i okreui materi - molim vas, molim vas, ne govorite nita o ts znam,ja znam sve. Ona je elela isto to i mati, ali pobude iz kojih je| to elela, vreale su je. - Hou samo da ti kaem da devojka, kad probudi jednom... . - Mama, draga, ako boga znate, ne govorite. Strah me j" tome govorimo. - Neu, neu - ree mati spazivi joj suze u ok jedno samo, duo moja, ti si mi obeala da nee nita 42 LI da ise? 1L, mama, i nita - odgovori Kiti porumenevi i I majci pravo u lice. - Ali sad nemam ta da vam , ji... i kad bih htela, ne znam ta da vam kaem, i VM... is, ko ima ovakve oi, taj ne moe lagati", gi i osmehnu se, gledajui ker uzbuenu i srenu. osmsjkivala videi kako se njoj, Kiti, sirotoj, nsto veliko i znaajno ono to joj se u taj mah ui. XIII posle ruka i sve do poetka veernjeg posela to nalik na ono to osea mladi pre boja. Srce joj 1o, i nije mogla ni na em da zaustavi misli. Gda js dananje poselo, na kojem e se njih dvojica i, presudno za nju. I ona ih je neprestano as svakog za se, as obojicu zajedno. Kad je mislila g, opa se sa zadovoljstvom i s nenou zaustavljala vma o svojim odnosima prema Ljevinu. Uspomene iz i uspomene na njegovo drugovanje s njenim pokojnim cinals su osobitu, poetinu dra njenim odnosima u. Njsgova ljubav prema NjOJ, u koju je ona potpuno |laskala joj je i radovala je. I bilo JOJ je prijatno da se cna. A u seanja na Vronskog upletalo se neto , mada je on bio u velikoj meri

svetski i sreen ovek; bilo iesg lanog, ne u njemu - on je bio veoma 1111 i mio - ve u njoj samoj; dok se sa JBevinom ksk, iskreno i otvoreno. Ali, im bi pomislila na sa Vronskim, pred oi bi joj izlazila srena i sjajna na; Oudunost sa Ljevinom inila joj se maglovita. Jss pops gore da se obue za poselo, i kad se pogleda u radosno opazi da je ovo jedan od onih dana koji su po |DGri, da potpuno vlada svom svojom snagom, a to joj je TrsGo radi onog to joj je predstojalo; oseala je u Il.a1mnu mirnou i slobodnu ljupkost u kretanju. sdam i po, tek to sie u salon, lakej prijavi: gip Dmitri Ljevin." Kneginja je bila jo u svojoj kio jo ne bee iziao. "Eto ti", pomisli Kiti, i rn pojuri k srcu. Ona se prestrai kad u ogledalu spazi psda. dapo je znala da je on zato i doao ranije da bi je |mu, i da je zaprosi. I tek sad i prvi put, pokaza joj se 1r sa sasvim druge, nove strane. Tek sad razumede da se | ns I is same nje - s kim e ona biti srena i koga ona is da ovog trenutka mora uvrediti rveka koga voli. I II111 ga strano... Zato? Zato to je on, mili ovek, T" js aljubljen u nju. Ali, nema se kud, tako treba da Ko se mora. "1oe moj, zar ba ja treba to da mu kaem? - pomisli 43 ona. - Zar da mu kaem da ga ne volim? To bi bila la.," mu kaem? Da mu kaem da drugoga volim? Ne, to je nem Idem odavde, idem." Ve je bila prila vratima, kad u| korake. "Ne! to nije lepo! ega se bojim? Nisam nipl uinila. Bie to e biti. Rei u istinu. S njim ne teko. Evo ga!" - ree u sebi ugledavi njegovu sv bojaljivu priliku, sa sjajnim, u nju uprtim oima. Ona mu pogleda pravo u lice kao da ga moli da je pb i prui mu ruku. - ini mi se, doao sam u nevreme, suvie rano on obazrevi se po praznom salonu. Kad vide da suJ oekivanja ispunila, da mu eto nita ne smeta da se lice mu se namrai. - O, ne - ree Kiti i sede kraj stola. - A ja sam ba i eleo da vas zateknem samu - po sedajui i ne gledajui u nju, da ne bi izgubio hrabrost. - Mama e odmah doi. Ona se jue mnogo umorila., Kiti je govorila ne znajui sama ta joj usne govs skidajui s njega moleiv i umiljat pogled. Onje pogleda; ona porumene i uuta. - Rekao sam vam da ne znam koliko u u Moskvi to od vas zavisi... Ona je sve nie obarala glavu, ne znajui ta da od na ono to ima da doe. - To zavisi od vas - ponovi on. - hteo sam da hteo sam da kaem... Doao sam zato da... budete moja ree, ne znajui ta govori; ali oseajui da je ono toj najstranije ve rekao, zastade i pogleda je. Ona je duboko disala i nije ga gledala. Oseala jej Dua joj je bila prepuna sree. Nije se nadala da e izjava ljubavi uiniti na nju takav utisak. Ali to je samo za trenutak. Ona se seti Vronskog. Podie na svoje sjajne, iskrene oi, i ugledavi njegovo oajno licv odgovori: - To ne moe biti... Oprostite mi. Kako mu je pre jednrg trenutka bila bliska, kako njegov ivot! I kako mu je sad postala tua i daleka! - Drukije nije ni moglo biti - ree on, ne gle je. Pokloni JOJ se i htede otii. XIV Ali ba u taj mah ue kneginja. Na licu joj se ocrta; kad ih spazi same i uzrujane. Ljevin joj se pokloni i nv nita. Kiti je sedela oborenih oiju i utala. "Hvala j odbila ga je", pomisli mati, i lice joj ozari obian kojim je doekivala goste svakog etvrtka. Ona sede raspitivati Ljevina o njegovu ivotu na selu. On jo j sede, oekujui da dou gosti, pa da se neopaeno udalji.

Posle pet minuta ue drugarica Kiti, koja se prolv ud