15. jun 2016. godine

Lekari Srbije protiv ozakonjenja eutanazije

Učestvujući u javnoj raspravi o nacrtu novog Građanskog zakonika, petočlana radna grupa Etičkog

komiteta Srpskog lekarskog društva bila je za prihvatanje prava na eutanaziju, ali su se priklonili mišljenju

članova Lekarske komore Srbije

Lekari u Srbiji izjasnili su se protiv eutanazije, ubistva iz milosrđa, kako se kod nas najčešće naziva

mogućnost da se nekoj osobi skrati dugo umiranje u bolesti, za koju izlečenja nema. Uključujući se u javnu

raspravu o novom nacrtu Građanskog zakonika (GZ), kojim je prvi put predviđeno pravo na eutanaziju,

članovi Etičkog odbora Lekarske komore Srbije (LKS) i Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva (SLD)

– odlučili su da glasaju protiv eutanazije.

Predlog novog Građanskog zakonika predviđa eutanaziju kao „pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i

dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i

medicinski uslovi. Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuju se posebnim zakonom”.

Zloupotreba prava na eutanaziju, radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi, predstavljaće

osnov za krivičnu odgovornost, a kao alternativa ovom predlogu predviđeno je potpuno brisanje tog člana iz

GZ.

Rasprava o pravu na asistirano samoubistvo, podelila je čak i članove ova dva esnafska tela: petočlana radna

grupa Etičkog komiteta SLD bila je za prihvatanje prava na eutanaziju, ali su se priklonili mišljenju članova

Lekarske komore Srbije da u ubistvu iz milosrđa treba da učestvuju doktori.

Svoju reč o uvođenju eutanazije u srpsko zakonodavstvo očekuje se da u javnoj raspravi daju i verujući

ljudi, etičari, filozofi, pravnici, a zatim i sami poslanici, kada se ovaj Građanski zakonik nađe u Skupštini

Srbije.

Profesor novosadskog Medicinskog fakulteta dr Mladen Prvulović, predsednik Etičkog odbora LKS,

onkolog internista i specijalista nuklearne medicine, kaže da savremena medicina danas ima načina i znanja

da olakša muke i bolove i najtežim bolesnicima.

– Lekari ne žele da postanu sprovodioci smrti nad teškim bolesnikom i da uz našu profesiju ide epitet

„doktor smrt”. Mi to ne želimo čak ni ako bi bila primenjena procedura kao u zemljama koje su ozakonile

eutanaziju i gde trojica lekara daju injekciju a da ni sami oni ne znaju ko je dao sredstvo koje zaustavlja rad

srca – kaže dr Prvulović.

Na našu primedbu da zagovornici eutanazije taj čin smatraju lišavanjem neizlečivog bolesnika patnje i bola,

dr Prvulović podseća da je i u Holandiji svega šest odsto ispitanika navelo bolove kao razlog eutanazije, dok

su se ostali odlučili na smrt zbog nedostojnog života, tereta koji predstavljaju svojoj porodici, osećanju

odbačenosti... Dr Prvulović skreće pažnju i na još jednu činjenicu: eutanaziju su uvele isključivo

protestantske zemlje, dok su katoličke, a naročito pravoslavne – izričito protivne.

Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Mirjana Jašović Gašić, iako kaže da se priklonila većinskom

mišljenju kolega, smatra da je Srbija zrelo društvo da prihvati eutanaziju. Ova doktorka je na čelu radne

grupe Etičkog komiteta SLD za razmatranje eutanazije. Kako tvrdi, u Srbiji se godinama primenjuje pasivna

eutanazija, odnosno da se sa aparata isključuju bolesnici, kod kojih produžavanje života nema smisla.

– Eutanazijom poštujemo želju pacijenta i ne smemo da se sakrivamo iza floskule da „lekari ne ubijaju”.

Onaj ko trpi veliku fizičku i psihičku patnju i nalazi se u poslednjem stadijumu neizlečive bolesti ima pravo

da traži da mu lekari ne produžavaju patnju – kaže dr Jašović Gašić, napominjući da bi odluku o eutanaziji

uvek trebalo da donosi konzilijum lekara, za svaki slučaj ponaosob.

Prema važećem zakonu, onaj ko iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja, čak i uz izričit zahtev, liši

života punoletnu osobu, može biti osuđen na kaznu zatvora od šest meseci do pet godina.

Lekarska greška još teže dokaziva

Novim građanskim zakonikom položaj pacijenata pred sudom biće nepovoljniji. Oštećeni će morati da

dokazuje krivicu lekara. Pravnici zabrinuti, ukida se pretpostavka krivice lekara

UKOLIKO se Prednacrtom Građanskog zakonika izbriše

pretpostavka krivice kod medicinskih parnica, pacijenti će biti

u još nepovoljnijem položaju nego danas, kaže za "Novosti"

Nebojša Đuričić, predsednik UO Foruma sudija Srbije. Ovaj

Forum i Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno

pravo SUPRAM podneli su i zvanične primedbe Komisiji za

izradu GZ.

Javna rasprava o Prednacrtu traje do 2. jula, međutim, postoji

predlog da se produži do kraja godine.

- Prednacrt GZ ne sadrži pretpostavku krivice kakva je danas predviđena Zakonom o obligacionim odnosima

- kažu u SUPRAM i Forumu sudija. - Njeno ukidanje imalo bi nesagledivo loše posledice po pravnu zaštitu

pacijenata, koji bi morali da dokazuju profesionalne greške ili nepostupanje medicinskih profesionalaca.

Kako objašnjava Đuričić, do sada je tuženi lekar morao da dokazuje da nije kriv ako pacijent dokaže da mu

je naneta šteta i da bi ona mogla imati veze sa tuženim. Po novom predlogu, oštećeni će morati da dokazuje

krivicu lekara, iako nema stručna medicinska znanja.

- Ukidanjem pretpostavke krivice, zaštita pacijenata u postupcima naknade štete zbog lekarske greške biće

dovedena u pitanje - upozoravaju u SUPRAM.

Otežano dokazivanje kompromitovaće i suđenje u razumnom roku, a mogu se očekivati i mnogobrojni

postupci po ustavnim žalbama i pred Evropskim sudom u Strazburu. U ovim udruženjima se plaše i da bi

razočarani pacijenti mogli da uzmu pravdu u svoje ruke.

Zato smatraju ne samo da ne treba ukinuti pretpostavku krivice, već da je treba proširiti i na druge oblasti

van medicine, u kojima obični građani vode parnice protiv profesionalca. Pretpostavka krivice opstala je i u

nekim drugim zemljama iz okruženja koje su pristupile EU, kao što su Slovenija ili Hrvatska.

U Komisiji za izradu GZ odgovaraju da je u Prednacrtu predloženo osnovno i alternativno rešenje. Prema

osnovnom rešenju, svako "ko drugome prouzrokuje štetu svojom krivicom dužan je naknaditi je". U

alternativnom predlogu, koji ima ravnopravan tretman sa osnovnim, predloženo je da se ne menja važeći

član 154 Zakona o obligacionim odnosima i da ostane pretpostavljena krivica.

- Bez obzira na to koje će rešenje u javnoj raspravi dobiti više argumenata, veoma je bitna jedna druga

odredba Predrancrta, vezana za odgovornost lekara i drugih lica koja profesionalno obavljaju određenu

delatnost. Reč je pojačanoj, takozvanoj profesionalnoj odgovornosti koju GZ predviđa - kažu u Komisiji.

Kada prosuđuje da li je lice koje profesionalno obavlja određenu delatnost (lekari, veterinari, medicinsko

osoblje, apotekari, inženjeri, arhitekte, javni beležnici, advokati, zanatlije) prouzrokovalo štetu, sud će voditi

računa o tome šta se od razumnog i pažljivog stručnjaka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima.

SEDAM ZATVORSKIH KAZNI KADA je u pitanju lekarska greška, građani su do sada prijave podnosili

zbog dva dela - nesavesno pružanje i neukazivanje lekarske pomoći. Za tri godine podneto je 235 prijava, ali

je osuđena samo 21 osoba, od čega sedam na zatvorske kazne.

Nasilje pretrpi 20 odsto najstarijih, 49 odsto

doživelo diskriminaciju

Više od 70 odsto građana u trećem životnom dobu suočavalo sa nekom povredom ljudskih prava, ali da nisu

bili sigurni o povredi kog prava se radi i kome da se obrate

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava

Suzana Paunović ocenila je danas kao zabrinjavajuće

podatke da oko 20 odsto najstarijih sugrađana pretrpi

neki vid nasilja a 49 odsto je doživelo neki vid

diskirminacije.

"Tu govorimo o ljudima koji su bili spremni da to kažu,

a postoje mnogi među njima koji to ne kažu", kazala je

ona na konferenciji u Beogradu povodom početka

kampanje "Za nultu toleranciju diskriminacije prema

starijim osobama" uoči 15. juna - Međunarodnog dana

borbe protiv nasilja nad starijim osobama.

Paunović je dodala da je ta kancelarija podržala šest projekata za unapređenje i poboljšanje položaja starih i

da ti projekti nisu fokusirani samo na najstarije sugrađane Beograda, već i na ruralna područja Srbije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije Brankica Janković kazala je da se preko 70 odsto građana u

trećem životnom dobu suočavalo sa nekom povredom ljudskih prava, ali da nisu bili sigurni o povredi kog

prava se radi i kome da se obrate.

"Naša prošlogodišnja (iz 2015. godine) istraživanja koja smo sproveli sa Crvenim krstom Srbije oko 20

odsto najstarijih sugrađana izloženo je nekom nasilju, a nasilje prethodi dsikriminaciji čije uzroke nalazimo

u stereotipima", kazala je Brankica Janković.

Predstavnica Udruženja Snaga prijateljstva - Amity Nadežda Satarić kazala je da je cilj kampanje "Za nultu

toleranciju diskirimanicije prema starijim osobama" ukazivanje na rasprostranjenost diskriminatornog

ponašanja prema najstarijim sugrađanima.

"U poslednjih godinu dana 11 odsto, odnosno 136.000 starijih imalo je iskustvo u zlostavljanju", kazala je

ona i dodala da su procedure zaštite vođene samo u odnosu na 750 osoba što pokazuje da starije osobe ćute i

ne prijavljuju nasilje.

Nadežda Satarić je kazala da je među pojavnim oblicima disrkiminacije najprisutnije teže zapošljavanje

radnika starijih od 50 godina i nepružanje zdravstvenih usluga uopšte ili na vreme.

"Prema procenama Nacionalne službe za zapošljavanje iz maja ove godine 204.000, odnosno 28 odsto

nezaposlenih su radnici preko 50 godina. Stalno se povećava broj nezaposleni ljudi starijih od 50 godina",

kazala je ona.

On je kazala da je to jedan od razloga zbog kojih najstariji sugrađani sebe posmatraju kroz prizmu: "Mi smo

neracionalni trošak za državu".

"Veliki broj starijih živi u siromaštvu, povećava se broj obolelih od hipertenzije, od depresije, oni sami sebe

ubeđuju da nisu vredni i time sami sebe stavljaju na margine društva", kazala je Nadežda Satarić i dodala da

tek svaka četvrta osoba ima potrebu podrške za svakodnevno funkcionisanje.

Prema njenim rečima, udruženje Amity radi sa starijim osoba, upozanje ih sa svim oblicima diskriminacije i

edukuje ih u cilju prepoznavanja diskriiminacije i pronalaženja načina zaštite.

RTS/BETA

Srbiji nedostaje 15.000 IT stručnjaka

Izvoz softvera iz Srbije premašio je rast izvoza poljoprivrede, zbog čega informacione tehnologije mogu da

budu velika šansa za brži ekonomski rast, ocenjeno je na okruglom stolu "IT kadrovi-potencijal ili prepreka

za razvoj".

Procene su da će za pet godina u Evropskoj uniji nedostajati

900.000 IT stručnjaka među kojima nisu samo programeri, a

u Srbije više od 15.000 stričnjaka tog kadra, rekao je

pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Sava

Savić.

Na skupu koji je organizovala eKapija istakao je da

digitalizacija okruženja zahteva više od 90 odsto poslova,

među kojima je poznavanje digitalnih veština i korišćnjenja

računara, i da to ministarstvo ulaže sredstva za razvoj

digitalnog preduzetništva.

Dodao je da Srbija izvozi oko 700 miliona softvera, a u tu cifru ulaze i infromatičke usluge koje naše IT

kompanije pružaju širom sveta.

"U ovoj godini Ministarstvo je odvojilo novac za razvoj projekata koji će omogućiti dokvalifikaciju

nezaposlenih žena u oblasti IT sektora jer su one manje zastupljenije u odnosu na muškarce u toj industriji",

rekao je Savić.

Glavna i odgovorna urednica eKapije Tatjana Ostojić je istakla da se na fakultetima tehničkih nauka u Srbiji

godišnje školuje oko 1.000 studenata, što je nedovoljno za potrebe IT sektora.

"Iako je u Srbiji vidljiv razvoja IT sektora, što pokazuje i broj kompanija koje dolaze, u budućnosti se

predviđa nedostatak potrebnog kadra za tu oblast", rekla je Ostojić.

U Vladi odgovornost prebacuju na fakultete - kažu oni po smerovima raspoređuju broj studenata koji

studiraju o trošku države.

"Primer anomalija je ETF u Beogradu gde mi kao država raspisujemo kvote po ustanovi i onda određenu

kvotu dobiju budžetska mesta, dobije ustanova i sva ta budžetka meseta prebace na ono što nije IT",

kaže pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Milovan Šuvakov.

Pomoćnica ministra prosvete Snežana Marković je naglasila da algoritamski način razmišljanja mora da

počne da se razvija ranije i da su današnja deca digitalno spremna, ali ne i digilno kompetetna zbog čega se

mora raditi na poboljšanju školskog sistema u informatičkoj oblasti.

"Istraživanje koje je prošle jeseni rađeno među učenicima osmih razreda pokazalo je da je 60 odsto njih nije

tačno odgovorilo na pitanja iz predmeta informatika i računarstvo, da 50 odsto njih nikada nije upotrebilo

računar za učenje a da za kompjuterom provode pet sati radnim danima, a sedam sati vikednom", rekla je

Markovićeva.

Dodala je da je novi program obrazovnog sistema bio na dnevnom redu Nacionalnog prosvetnog saveta 7.

juna i da su se nastavnici protivili savremenom programu, ali da će on biti prva tačka na sednici 27. juna.

Direktor ICT klastera Vojvodina Milan Šolaja je rekao da prosečna plata zaposlenog u IT industriji iznosi

oko 1.200 evra i da ima potencijala da se u toj oblasti zaposli od 10.000 do 200.000 ljudi.

Za razliku od ekonomista i pravnika, geografa ili istoričara, IT stručnjaci na posao ni u Srbiji ne čekaju dugo

bez obzira na to da li imaju fakultet.

"Dobra stvar je što je IT svetla tačka u Srbiji. U 'Majkrosoft' računskom centru u Srbiji radi 170 stričnjaka za

tu oblast. Stvarno smo uspešni možemo i 10 puta više, ali treba nam 10 puta više inženjera", kaže Milan

Novaković iz Razvojnog centar "Majkrosofta" za Srbiju.

SPORNE TAČKE Šta se dešavalo iza zatvorenih

vrata na početku razgovora sa MMF-om

Iza pohvala MMF Srbiji kriju se i ozbiljni zahtevi za

rezovima, koji se od Vlade očekuju u javnim preduzećima i

redovima zaposlenih u državnoj upravi.

To će biti ključne tačke sporenja tokom zvaničnih

razgovora Vlade i Fonda koji su započeli juče plenarnim

sastankom u NBS. Prve zvanične izjave s obe strane bile su

pune hvale i optimizma, ali u Nemanjinoj 11 dobro znaju

da će MMF biti uporan u svojim zahtevima, pre svega u

pogledu otpuštanja i smanjenja troškova u javnim

preduzećima.

MMF je prihvatio da procena rasta BDP u Srbiji za 2016.

bude podignuta na 2,5 odsto.

- Aranžman sa Fondom podrazumeva otkaze koji su

izostali, ali i strukturne mere poput rešavanja pitanja preduzeća u restrukturiranju i javnih preduzeća kao što

su EPS, „Srbijagas“ i Železnice. Deficit države jeste smanjen, ali nije isključeno da MMF i tu zahteva

dodatni pritisak - kaže izvor „Blica“.

Šef misije MMF za Srbiju Džejms Ruf izjavio je juče da se aranžman sa Srbijom uspešno sprovodi i da naša

zemlja postiže izuzetne rezultate u odnosu na postavljene ciljeve.

On je u razgovoru sa premijerom Aleksandrom Vučićem istakao da je veoma značajno jačanje investicija u

privatnom sektoru, kojima su doprineli pozitivni trendovi i oporavak na fiskalnoj strani programa Srbije sa

MMF.

- I pored teških razgovora o preduzećima u državnom vlasništvu, prvenstveno EPS, „Srbijagasu“ i

Železnicama, kao i problemu privatizacije, naša želja je da Srbija uspešno nastavi putem kojim već ide -

istakao je Ruf.

Vučić je ocenio da je ovo prelomni trenutak za oporavak domaće ekonomije. On je naglasio da su dobri

rezultati delom uslovljeni i velikom žrtvom, ali i da oni neće opstati ukoliko Vlada ne bude potpuno

posvećena daljem sprovođenju programa sa MMF.

Ministar finansija Dušan Vujović istakao je da se MMF saglasio da se podigne procena rasta BDP u Srbiji za

2016. sa 1,8 na 2,5 odsto.

- Prihvatili su 2,5 odsto, što je jako dobro. To će pomoći da se uklapamo u mere fiskalnog prilagođavanja,

da ostanemo na putu održivog rasta u narednim godinama - rekao je Vujović.

NOVI HIT U SRBIJI Kladionice primaju tipove i

za vremensku prognozu

Osim u sportske rezultate, kockari odnedavno gledaju i u RHMZ - svako ko uplati tiket prognozirajući da će

temperatura do kraja juna dostići 45 stepeni može dobiti osam puta više para.

Naime, na listama određenih kladionica među takozvanim specijalima našao se “najtopliji dan u Srbiji”, gde

je kvota osam da će temperatura barem u jednom trenutku do kraja juna bilo gde, od Palića do Košara,

odnosno od Dimitovgrada do Drine, biti veća od 44,9 stepeni.

To znači da će svako ko, recimo, uloži 1.000 dinara na ovakvo saharsko vreme dobiti osam crvenih

novčanica.

Ziheraši imaju alternativnu mogućnost da tipuju na “najtopliji dan u Beogradu”, gde je toplotna granica za

tri stepena niža i plaća se svaka temperatura u prestonici veća od 41,9 stepeni. Dobitak je isti - osam puta

veći od uloga.

Postoji mogućnost prognoziranja i najtoplijeg zimskog dana u Beogradu, a kvota je opet osam, i to na

temperaturu veću od 24,5 stepena u prestonici.

Na “specijalima” su i opcije “najhladniji dan u Srbiji” i “najhladniji dan u Beogradu”, doduše još bez

granica i kvota.

Za dobitak su merodavni podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

VULIN: Za zapošljavanje invalida izdvojeno 550

miliona dinara

Ministar za rad Aleksandar Vulin izjavio je danas da su i ove godine predviđena značajna sredstva za

podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

"Predvideli smo značajna novčana sredstva za

podsticaj zapošljavanja osoba sa invaliditetom i ove

godine je to 550 miliona dinara", rekao je Vulin

novinarima posle konstitutivne izborne sednice

Skupštine saveza slepih Srbije.

On je dodao da se nada da će poslodavci prepoznati

potrebu, svoju šansu da će se javiti i više nego do sada

zapošljavati osobe sa invaliditetom.

Vulin je istakao i da očekuje da će u toku ove godine biti usvojen zakon o organizacijama osoba sa

invaliditetom koji će, kako je rekao, konačno uvesti red u tu oblast.

Prema njegovim rečima, tim zakonom će se znati koje su to oragnizacije od posebnog značaja koje imaju

tradiciju, rezultate iza sebe...

"Očekujem da će skupštinski saziv to brzo usvojiti", rekao je Vulin.

"Osobe sa invaliditetom su važan deo našeg društva i tu ne govorim samo o slepim i slabovidim već o svim

osobama sa invaliditetom koje imaju pravo i treba da očekuju svaku podršku i pomoć od čitave zajednice",

rekao je Vulin.

On je dodao da se kvalitet društva meri i po tome kako se odnosimo prema onima kojima je pomoć

potrebna, odnosno kako se odnosimo prema osobama sa invaliditetom.

Navodeći da u Srbiji ima oko 12 hiljada slepih i slabovidih, Vulin je istakao da se mora voditi računa o tome

da se na prvom mestu obezbedi odgovarajuće obrazovne pretpostavke, a onda i sve druge, da bi mogli da

žive u našoj zajednici, u društvu koje njima pripada koliko i bilo kome drugom.

"Ukoliko nismo u stanju da omogućimo svakom slepom i slabovidom detetu da se obrazuje, napreduje, da se

bori za svoju budućnost, onda se postavlja pitanje da li smo uspešni kao društvo i da li možemo tako da se

ponašamo prema bilo kom članu svoje zajednice", rekao je Vulin, dodajući da je neophodno da se podsetimo

da su osobe sa invaliditetom važan deo našeg društva, da nisu nikakav teret i da su ljudi kao i svi drugi

kojima je nekada potrebna pomoć.

Dosadašnji predsednik saveza slepih Srbije milan Stošić rekao je da sa zadovoljstvom može da se konstatuje

da je položaj slepih i slabovidih u odnosu na okruženje u priličnoj meri poboljšan u poslednje vreme.

On je kao dva ključna problema istakao i problem inkluzivnog obrazovanja i zapošljavanja.

Centar za promociju nauke odobrio sredstva za 65

projekata

Ovogodišnja sredstva Centra za promociju nauke (CPN) od sedam miliona dinara biće raspodeljena na 65

najbolje rangiranih projekata u tri kategorije, saopšteno je danas iz tog centra.

Kako je navedeno, na Javni poziv CPN prijavilo se 250 naučnih, naučnostručnih društava, udruženja i

drugih organizacija, kao i fizičkih lica s idejama za promociju nauke.

Kako bi se raspoloživa sredstva raspodelila na način koji će najviše uticati na kulturu nauke i rast naučne

pismenosti na teritoriji cele Republike, prijave su sakupljane u tri različite kategorije - projekti promocije

nauke u naučnim klubovima, samostalni projekti promocije nauke i visokouticajni i inovativni projekti

promocije nauke.

U okviru prve kategorije prijavljen 71 projekat, a sredstva su dodeljena za 47 projekata, u drugoj kategoriji

od 126 prijavljenih, dodeljena su sredstva za 15 najboljih projekata, precizira se u saopštenju i dodaje da se u

okviru treće kategorije prijavilo devet projekta, od čega su tri osvojila sredstva.

Pojedine države iz regiona zabranile uvoz stoke iz

Srbije

Bolest kvrgave kože goveda je pod kontrolom, tvrde nadležni, iako se beleže novi slučajevi obolele stoke.

Ugrožen je čitav Pčinjski okrug u kome je zabranjen promet žive stoke, a zatvorena je i stočna pijaca. Štetu

zbog gubitka grla trpe domaćinstva, a zbog smanjenog izvoza junetine trpi čitava privreda.

Stošići iz sela Ljiljance kod Bujanovca imali su osam krava. Posle jučerašnje ispaše - jednu manje.

"Posle paše kad smo došli da muzemo ja sam primetio da krava ima kljoke u predelu vrata i predelu prednje

plećke", kaže Tomislav Stošić iz sela Ljiljance.

Laboratorijska analiza da li je stoka zaražena bolešću kvrgave kože koju prenose komarci, muve i krpelji,

više se ne čeka. Sva grla sa simptomima preventivno se uništavaju. Prema evidenciji Uprave za veterinu, do

sada je registrovana 61 obolela krava, jedno june i 13 teladi. Veterinarske ekipe na terenu su 24 časa.

"Upozoravamo vlasnike životinja na moguće posledice, da nam prijave svaki sumnjiv slučaj, da mi izvršimo

pregled tih životinja. A što se nas konkretno tiče, obaveštavamo vlasnike da dođu u veterinarsku stanicu ili

mi kad stignemo obaveštavamo ih koje preparate da koriste i zaštite ih od ovih insekata", objašnjava

veterinar Srđan Mitrović.

Zbog situacije na jugu Srbije, pojedine zemlje u regionu zabranile su uvoz stoke sa teritorije cele zemlje. U

drugim, zabrana važi samo za stoku iz ugroženih područja.

"Što se tiče EU, ona nas još nije zvanično obavestila vezano za neku zabranu ili neku meri restrikcije izvoza

u EU. Mislim da su oni potpuno svesni da je nadležna institucija spremna i da je adekvatno odgovorila, ali

ipak moramo sačekati zvaničan odgovor i stav", kaže Sandra Barić iz Uprave za veterinu.

Od tog stava zavisiće i ekonomski gubici. Preciznih podataka o šteti koju je naneo smanjen izvoz junetine

još uvek nema. Upućeni kažu da je za tu računicu rano.

MNOGO BUKE NI OKO ČEGA Skoro svi

plaćamo taksu za RTS

Prema podacima EPS-a, gotovo 94 odsto domaćinstava redovno izmiruje dug za struju, a samim tim i taksu

za javni servis.

Vezivanjem takse za popust za struju građani su primorani da plate mesečno 150 dinara za TV taksu, tako da

je sada naplata pretplate u odnosu na 2013. godinu povećana čak četiri puta. Građani se plaše da ne plate TV

pretplatu jer bi ih u suprotnom tužili za dug za struju, pa gotovo svi i plaćaju, pišu "Novosti".

"Građani sada u većoj meri plaćaju i zato što je taksa niža nego ranije", kaže Petar Bogosavljević iz

Udruženja potrošaća, dok ekonomista Ljubomir Madžar navodi da je naplata TV takse uređena po sistemu

"vezane trgovine".

"Negativna strana zakona koji uređuje taksu za TV jeste što primorava potrošaće da plate dve usluge i tako

se odstupa od načela valjanog trgovanja. Ipak, pozitivna stvar jeste što je zakon uređen tako da se ne trpi

nepoštovanje. Država je zgodno uredila propis da primora potrošače da ga primenjuju", rekao je Madžar za

"Novosti".

Kada se izračuna prihod sada i pre dve godine, dolazi se do računice da na račun RTS-a sada svakog meseca

legne 50 miliona dinara više nego kad je pretplata bila 500 dinara, jer, sa naplatom od 94 odsto, na račun

javnog servisa sada legne 455 miliona dinara mesečno.

I UKINUO 800 KILOMETARA PRUGE Iz

magacina uskočio u direktorsku fotelju!

Skandal! Referent iz magacina i diplomac pod stare dane Dušan Garibović „presuđuje“ prugama.

Nakon što je javnost saznala da će 800 kilometara

pruge u Srbiji, zbog, kako kažu, nedovoljnog niova

rentabilnosti i nepostojanja interesovanja za daljim

korišćenjem biti ukinuto, „Alo!“ otkriva ko stoji iza

predloga da se na crnoj listi nađu neke vrlo važne

regionalne trase koje su od vitalnog interesa za

građane i privredu, ali i deonice koje su strategijom

razvoja železničkog saobraćaja predviđene za

kompletnu rekonstrukciju.

Naime, Dušan Garibović, v. d. direktora

„Infrastrukture Železnica Srbije”, sa svojim

saradnicima uputio je 13. maja ove godine

Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture analizu o rentabilnosti železničke mreže, koja je

pokazala da ukupno 800 kilometara pruge treba zatvoriti. Međutim, postavlja se pitanje koliko su Garibović

i njegovi saradnici stručni za ovaj posao.

„Alo!“ je došao u posed Garibovićevog uverenja o stečenom visokom obrazovanju, na osnovu kog vidimo

da je on zvanje diplomirani ekonomista stekao tek u septembru 2014. godine, na jednom privatnom

univerzitetu u Beogradu, i to u svoj 48 godini, sa prosečnom ocenom 6,98! Osim toga, kako tvrdi naš izvor,

blizak „Infrastrukturi Železnice“, put ovog svežeg diplomca do mesta v. d. direktora je vrlo čudan.

- Dušan Garibović je došao u „Železnice“ 2103. godine, na mesto pomoćnika direktora za nabavke, dok je

direktor još bio Dragoljub Simonović, međutim, vrlo brzo je smenjen i postavljen na mesto referenta u

nekom magacinu. Tamo je bio sve dok 10. avgusta, kada su u okviru „Železnice“ formirana četiri preduzeća,

kada je naprasno iz magacina prebačen u fotelju izvršnog direktora. Tu je sedeo sve dok

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture nije u aprilu smenilo Gorana

Maksića i umesto njega postavilo upravo

Garibovića - kaže naš sagovornik.

Interesantno je i to što je Garibović, pošto su

potpisali analizu za ukidanje pojedinih deonica,

praktično odmah smenio Radovana Milovanovića,

pomoćnika generalog direktora za održavanje

železničke infrastrukture, i Sašu Stojanovića,

pomoćnika generalnog direktora za organizaciju i

regulisanje železničkog saobraćaja.

- Ako se uzme u obzir stručnost kadra koji je

izrađivao analizu, ali i njihovo iskustvo u poslu,

onda svakako ne čudi što se na spisku nalaze deonice, kao što su Požarevac-Majdanpek, Beočin-

Petrovaradin i Ovča-Padinska Skela, koje su strategijom razvoja železničkog transporta Srbije, ali i master

planom razvoja železničkog, vodenog, vazdušnog i intermodalnog transporta Srbije 2010-2020. predviđene

za potpunu rekonstrukciju. Problem je svakako i što je svojevremno Direkcija za razvoj železničkog

saobraćaja dozvolila privrednim gigantima, kao što je recimo „La Farž“, najveća cementara u regionu, da

grade industrijske koloseke, kako bi mogli da se priključe železničkom transportu, a sada država planira da

pruge ukine - tvrdi naš sagovornik.

Konkurisao za generalnog direktora

Ministrarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je konkurs za mesto generalnog direktora

„Infrastrukture Železnice Srbije“, a kako saznajemo Garibović je jedan od kandidata, iako ne ispunjava

uslove konkursa kada je reč o godinama staža na „Železnici“, kao i o godinama staža na rukovodećim

mestima.

„Železnice“ bez odgovora

Pitanja u vezi sa stečenim obrazovanjem i funkcijama koje je Dušan Garibović obavljao otkad je došao u

„Železnice“, smo uputili i „Infrastrukuri Železnice“, međutim, ni od njih nismo dobili odgovore. Kako

bismo proverili da li je tačno da su deonice predviđene za rekonstrukciji sada na spisku onih koje će biti

ukinute, uputili smo pitanja i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gde su nam obećali da

ćemo odgovore dobiti danas.

Stipendija Nemačke fondacije za životnu sredinu

(DBU)

Nemačka fondacija za životnu sredinu (Deutsche Bundesstiftung Umwelt - DBU) i ove godine dodeljuje

stipendije za praksu ili istraživački boravak u trajanju do dvanaest meseci u organizacijama u Nemačkoj -

univerzitetima, institutima, ministarstvima ili nevladinim organizacijama. Konkurs je otvoren do 1. avgusta.

Mogućnost da konkurišu za stipendije

imaju master diplomci (koji su diplomu

stekli u poslednje tri godine), studenti

master ili doktorskih studija, ali i građani

Srbije do 30 godina starosti sa znanjem

nemačkoj jezika, navodi se u pozivu.

Stipendijama će biti podržan najširi spektar

struka pri čemu predlog projekta mora biti

u oblasti zaštite životne sredine, ekologije,

održivog razvoja, klimatskih promena ili

obnovljivih izvora energije.

Prijava se vrši onlajn, a potrebno je pripremiti: CV na nemačkom jeziku, predlog projekta (do 3 strane, sa

opisom problema, metodologijom rada i očekivanim rezultatita) na nemačkom jeziku, kopiju diplome - na

nemačkom ili engleskom jeziku, pismo preporuke od univerzitetskog profesora - na nemačkom ili

engleskom jeziku, sertifikat ili potvrdu o znanju nemačkog jezika - na nemačkom jeziku. Intervju sa

potencijalnim kandidatima obavljaće se na nemačkom.

Početak realizacije stipendiranog projekta predviđen je za 1. februar 2017. godine.

RTS/TANJUG

Osmaci polažu test iz srpskog jezika

Završni ispit za učenike osmog razreda počeo je u 9.00 časova testom iz srpskog odnosno maternjeg jezika,

u četvrtak je test iz matematike, dok je u petak kombinovani test iz fizike, hemije, biologije, istorije i

geografije.

Pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih Snežana Marković poručila je

osmacima da se ne plaše završnih ispita, već da ih urade na najbolji mogući način.

"U utorak su testovi distribuirani iz Zavoda za

štapanje novčanica. To je procedura koja je

ustanovljena davno i svake godine se

unapređuje", rekla je Markovićeva za Tanjug.

Đacima je poručila da se ne plaše priča o

završnim testovima, da je to najobičniji test

kojim treba da pokažu šta su naučili za osam

godina i da iskoriste maksimalno vreme koje

im je na raspolaganju kako bi zadatke uradili

na najbolji mogući način.

Za gotovo 70.000 malih maturanata ima 7.000

više mesta u srednjim školama, a od uspeha

zavisi da li će upisati željenu.

Preliminarni rezultati završnog ispita biće objavljeni 19. juna, a konačni 24. juna. Lista želja sa odabranim

školama, smerovima gimnazija i obrazovnim profilima predaje se 25. i 26. juna.

Raspored po školama obaviće se 4. jula, dok je 5. i 6. jul rezervisan za upis učenika u srednju školu- prvi

upisni krug.

Za drugi upisni krug 5. jula predaje se lista želja sa odabranim školama, dok 8. jula izlazi raspored učenika

po školama i za taj dan predviđen je i upis učenika u srednju školu.

Redosled kandidata biće utvrđen na osnovu opšteg uspeha od šestog do osmog razreda, koji donosi najviše

70 bodova. Na tri testa đaci ukupno mogu osvojiti najviše 30 poena.

Novina ove godine je i to što učenici koji upisuju četvorogodišnju školu moraju da imaju minimum 50

bodova sa testa i tokom školovanja.

Marković: Ne može se razgovarati o dnevnicama dežurnim nastavnicima

Pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih Snežana Marković rekla je,

komentarišući zahtev sindikata da se dežurnim nastavnicima na završnim ispitima isplati dnevnica, da se ne

može razgovarati o plaćanju nečega što je unapred planirano.

"Nastavnik ima svoje rešenje o 40-časovnoj radnoj nedelji, to je osam radnih sati dnevno, tako da mnogi od

tih poslova oko završnih ispita su već unapred predviđeni da se rade u to vreme. U čitavom tom poslu ima i

onih vanrednih poslova, koji ne ulaze u nečiji opis posla i izlaze iz okvira tih osam sati i o tome treba

razgovarati", rekla je Markovićeva.

Emisija "Radar" skinuta sa programa RT Vojvodine

Fratucan: Odlazim sa RTV-a

Analitička emisija "Radar" autorke Marine Fratucan ne nalazi se u letnjoj šemi programa Radio-televizije

Vojvodine i večeras se emituje poslednji put, potvrdila je Fratucan za Danas.

Nemam informaciju o produženju ugovora. Radar

nikad nije imao pauzu, pa mi je čudno obrazloženje da

je letnja šema u pitanju i da svaki urednik ima pravo na

to, iako je urednica (Nada Kalkan - prim. aut.) u v. d.

stanju, pa bi trebalo da se vodi računa o tome da li ona

ima sva ovlašćenja. U trenutku kada zemlja treba da

izabere republičku i pokrajinsku vladu, kada pričamo o

pregovorima sa EU, prekidanje jedine analitičke

političke emisije po prvi put ne mogu da tumačim

drugačije nego kao politički pritisak na medije i javni

servis. Sada ne moraju da se bakću sa nama da li ćemo da odgovorimo zahtevima njihove uređivačke

politike koja je sve samo ne objektivna - navela je Marina Fratucan za Danas.

Ona je istakla da sa njom nisu vođeni razgovori o produženju ugovora i da je ni v. d. urednika programa, a ni

v. d. generalnog direktora nisu obavestili o tome.

- Sa mnom niko nije obavio razgovore, tako da mi je samo rečeno da se u letnjoj šemi "Radar" više ne

emituje. Od 2011, od kada postojimo, nikad nešto drugo nije išlo utorkom od 21 osim naše emisije. Nekada

su to bile i "the best of" emisije. Ja imam ugovor do kraja juna i po njemu bih morala da uradim još dve

emisije, ali ova letnja šema stupa na snagu 20. juna. Planirali smo da uradimo analizu posete MMF-a, da

vidimo da li ima prostora za povećanje plata i penzija kako kaže Vučić ili ne kako kaže MMF, ali je rečeno

da nema "Radara". Ovo je pritisak na pokušaj drugačijeg izveštavanja - rekla je Marina Fratucan uz

konstataciju da odlazi sa RTV-a.

- Ako žele da dokažu da ovo nije politički pritisak, što se analitičke emisije ukidaju u ovom političkom

trenutku u državi, neka nastave emisiju u septembru. Ne mogu sve emisije da nestanu zato što je došlo leto i

sija sunce. Sad ni Vučić ne treba da napravi vladu do septembra? - zaključila je Marina Fratucan.