LEKCIJA 11

Upravljanje kvalitetom u logistici Lekcija 11. METODE I TEHNIKE UNAPREĐENJA KVALITETA 1

dr Milorad Kilibarda, dipl. inž. Saobraćajni fakultet Beograd – Odsek za logistiku

11. METODE I TEHNIKE UNAPREĐENJA KVALITETA Tehnike za upravljanje kvalitetom su veoma važno sredstvo za postizanje, praćenje i unapređenje kvaliteta proizvoda/usluga i procesa u smislu otkrivanja grešaka i otklanjanja njihovih uzroka. Metode i tehnike koje se koriste za utvrđivanje nedostataka i otklanjanje posledica u procesima nedovoljno su obrađene i u zavisnosti od autora na različite načine klasifikovane. Pojedini autori metode kvaliteta grupišu u tri grupe:

1. osnovni alati kvaliteta (stratifikacija podataka, histogrami raspodele, dijagram rasipanja-korelacioni dijagram, Pareto-ABC dijagrami, dijagrami uzrok-posledica - Išikava, kontrolne karte),

2. dopunski alati kvaliteta (dijagram toka, tehnika nominalne grupe, vodič za organizovanje sastanaka, dijagram sličnosti-dijagram afiniteta, dijagram međusobnih veza, dijagram stabla, matrični dijagram, PDPC dijagram, poređenje osobina, analiza polja sila)

3. metode i tehnike kvaliteta (brainstorming i brainwriting, SWOT analiza, FTA analiza, analiza vrednosti, mrežni dijagram, kanban, roling, poka-yoke, nulta greška-zero defect, FMEA metoda, QFD metoda).1

Cilj primene osnovnih alata kvaliteta podrazumeva:

� praćenje dostignutog nivo kvaliteta proizvoda/usluga � prelazak sa inspekcije na prevenciju kvaliteta � sistemsko i sistematsko:

- unapređenje nivo kvaliteta proizvoda/usluga - planiranje proizvodnje sa nultom greškom.

Metode i tehnike unapređenja kvaliteta mogu se klasifikovati i kao:

1. statističke metode i tehnike (izdvajanje i načini prikazivanja podataka, Pareto ili ABC dijagram, dijagram rasipanja, kontrolne karte)

2. inženjerske metode i tehnike (dijagram toka, dijagram uzroci-posledica, matrični dijagram, FTA, FMEA, FMECA, QFD metoda)

3. menadžerske metode i tehnike (izbor problema, dijagram sličnosti, dijagram stabla, dijagram međusobnih veza, PDPC, analiza upotrebnih vrednosti, analiza polja uticaja, poređenje osobina, brainstorming i brainwriting, SWOT analiza, drama tehnika, mrežni dijagram).2

1 Lazić M. Alati, metode i tehnike unapređenja kvaliteta, Kragujevac 2006. 2 Grupa autora, Metode i tehnike unapređenja kvaliteta, Novi Sad, 1998.



11.1. STATISTIČKE METODE I TEHNIKE Donošenje odluka na osnovu činjenica jedna je od ključnih principa sistema kvaliteta. Do činjenica je moguće doći prikupljanjem, obradom i analizom podataka ili opažanja. Statističke metode su alati menadžera kvaliteta za utvrđivanje zakonitosti ili uočavanje trendova tokom realizacije procesa. Statističke metode i tehnike unapređenja kvaliteta podrazumevaju prikupljene podatke, pri čemu se stvara dokumentovana tradicija. Registrovanjem podataka objektivniji je i odgovorniji odnos izvršilaca prema svom poslu. Koristi od statističkih metoda su u mogućnostima predviđanja, na bazi naučnih metoda, u objektivnom ocenjivanju sposobnosti procesa, u analizi procesa i donošenju mera za poboljšanje kvaliteta. Statističke metode i tehnike unapređenja kvaliteta su struktuisane na sledeći način:

1. izdvajanje i način prikazivanja podataka 2. Pareto ili ABC dijagram 3. dijagram rasipanja 4. kontrolne karte

Izdvajanje i načini prikazivanja podataka

Izvori podataka: � podaci o iosporučiocima - podaci o ocenjivanju isporučilaca i iz procesa prijemnog

kontrolisanja � podaci iz procesa rada - podaci o proverama kvaliteta u procesu rada � podaci od potrošača - podaci o zahtevanim karakteristikama proizvoda/usluge, reklamacijama,

reakcije potrošača i sl. Izvori podataka o kvalitetu usluga u okviru logističkih aktivnosti mogu biti:

• podaci o tržištima i korisnicima • podaci o logističkim procesima i aktivnostima • podaci o podsistemima i elementima sistema • podaci o drugim nosiocima logističkih usluga.

Podaci o karakteristikama proizvoda/usluge i procesa rada se javljaju kao:

� kvantitativni (numerički) – podaci o veličinama koji se mogu meriti � kvalitativni (atributivni) – opisni podaci.



Nakon prikupljanja i izdvajanja podataka potrebno je sistemski i sistematski predmetne podatke učiniti razumljivim primenjujući adekvatan način prikazivanja podataka. Načini prikazivanja podataka mogu biti (slika 1):

� histogram � dijagram sa stupcima � kružni dijagram � polarni dijagram � linijski dijagram.

a) b)

c)

Slika 1. Mogućnosti grafičkog prikazivanja podataka: a) histogrami, b) kružni, c) linijski dijagrami Dobro postavljen sistem izdvajanja i obrade podataka podrazumeva da će on obuhvatiti kupce/korisnike, istraživanje tržišta, razvoj, pripremu pa sve do praćenja proizvoda i/ili usluge u eksploatacionim uslovima.



Primer 1:

Posmatraju se uvozni tokovi roba, u kojima učestvuje 25 različitih proizvoda. Proizvodi su grupisani u pet grupa:

1. roba široke potrošnje: P1, P2, P3, P4, P5, P6, P7, P8 2. prehrambeni proizvodi: P9, P10, P11, P12, P13 3. tehnička roba: P14, P15, P16, P17 4. sirovine: P18, P19, P20 5. obuća i odeća: P21, P22, P23, P24, P25.

Histogramom na slici 2. su predstavljeni svi proizvodi koji učestvuju u uvoznim tokovima i to prema broju isporuka koje se realizuju na godišnjem nivou.

Slika 2. Histogram raspodele broja isporuka po grupama proizvoda na godišnjem nivou

0 20 40 60 80

100 120 140 160 180 200

broj isporuka

P1 P2 P3 P4 P5 P6 P7 P8 P9 P10 P11 P12 P13 P14 P15 P16 P17 P18 P19 P20 P21 P22 P23 P24 P25 proizvodi

Broj isporuka po grupama proizvoda na godišnjem nivou



Pareto ili ABC dijagram

Vilfredo Pareto, italijanski ekonomista: „Veći deo kapitala (80%) se nalazi u rukama neznačajnog broja ljudi (20%)!”

ABC dijagrami su namenjeni identifikovanju značajne manjine iz mnoštva faktora uticajnih na pojavu koja se posmatra.

Slika 3. Najčešći oblik kumulativne linije Pareto dijagrama

Za izradu Pareto dijagrama, slika 3. najpre se prikupe svi zapaženi fenomeni (npr. vrste grešaka) istraživanog problema. Kao sledeće mora se utvrditi koji će kriterijum odlučivati sobzirom na istraživani problem o reagovanju pojedinih kategorija. Osatli koraci u definisanju dijagrama podrazumevaju: Korak 3: za svaku kategoriju se određuje udeo u sveukupnom učinku i izrašunava postotno učešće Korak 4: utvrđuje se redosled kategorija prema pripadajućim učincima Korak 5: za svaku se kategoriju u skladu sa tim redosledom sabiraju učešća Korak 6: taj zbir učešća se grafički prikazuje redosledom kategorija Cilj: - rangiranje pojava prema stepenu značajnosti - utvrđivanje i razdvajanje kritičnih područja posmatranih veličina – značajne manjine - usmeravanje napora na rešavanje problema, čijim rešavanjem se postižu maksimalni efekti



Primena Pareto dijagrama u procesu unapređenja kvaliteta podrazumeva područja:

� upravljanja - analiza veličina osnovnih pokazatelja poslovanja � marketinga - analiza tržišnih kretanja � razvoja - analiza karakterističnih trendova u razvoju proizvoda /usluga � komercijalnih poslova � proizvodnje � upravljanja novčanim tokovima � opštih poslova � integralne sistemske podrške (logistike).

Ova metoda se pored jednostavnosti i efikasnosti, odlikuje visokim stepenom fleksibilnosti jer je praktično nezavisna od prirode problema i karaktera uticajnih veličina koje se analiziraju. Primenljiva je u slučaju posedovanja kvantitativnih podataka o problemu koji se analizira, ali i u slučaju kada su mere uticajnih veličina izražene kvalitativno, uz određena podešavanja modela. Pored samostalne primene na određenom modelu PARETO ili ABC dijagram se koristi kao nezaobilazna, najčešće početna ili završna faza velikog broja drugih metoda i tehnika za unapređenje kvaliteta – praktično u svim prilikama kada je potrebno rangiranje veličina najrazličitije vrste prema prethodno utvrđenim kriterijumima. Posmatrajući procese u okviru logističkih aktivnosti često je moguće ustanoviti pareto zakonitost, tj. nije redak slučaj da 20% nekih pojava (artikala) vuče i do 80% događaja (prometa).



Primer 2:

Za uvozne tokove roba i grupe proizvoda koje su prethodno definisane u primeru 1, izvršena je ABC analiza kojom su utvrđene kategorije proizvoda koje su u najvećoj meri prouzrokovale zakašnjenje u isporuci (do jednog dana), slika 4. i grupe proizvoda za koje isporuka nije realizovana, slika 5.

Slika 4. Rapodela proizvoda u isporuci koja je kasnila do jednog dana

Slika 5. Rapodela proizvoda u isporuci koja nije realizovana



Dijagram rasipanja (Korelacijski dijagram)

Ovaj dijagram predstavlja grafički prikaz odnosa pripadajućih varijabli, zbog prepoznavanja veze između njihovih vrednosti. Iz njega se vidi kako se promenom nezavisne varijable X menja zavisna varijabla Y. (slika 6) Dijagramima se definiše:

� regresija – zavisnost dve promenljive (dva skupa promenljivih) y = f(x),

kada nezavisno promenljiva X (uzrok) utiče i uslovljava zavisno promenljivu Y (posledica - cilj)

� korelacija – međuzavisnost ili veza dve promenljive (dva skupa promenljivih) promenljive X i Y kada se sagledava jačina veze između promenljivih preko koeficijenata

korelacije.

a) pozitivna korelacija b) negativna korelacija c) krivolinijsk korelacija d) korelacija ne postoji

Slika 6. Dijagram rasipanja

Ciljevi:

� utvrditi postojanje međuzavisnosti dva skupa podataka � oceniti intenzitet međuzavisnosti



Kontrolne karte

Kontrolne karte (slika 7) su grafički prikaz obrađenih podataka kojima se prati tok nekoga procesa. Apcisa ovog grafikona predstavlja redosled kontrolisanja, a na ordinatu se unose vrednosti parametra, koji se kontroliše preko uzoraka određene veličine. Rezultati primene kontrolnih karata podrazumevaju:

� održavanje procesa u stanju kontrole � dovođenje procesa u stanje kontrole nakon poremećaja � potvrđivanje dostignutog nivoa kontrole kvaliteta � sprečavanje pojave neusaglašenih proizvoda � prevencija kvaliteta � i sl.

GKG – gornja kontrolna granica CL – centralna linija

DKG – donja kontrolna granica GKG CL DKG

Redni broj uzorka - n Slika 7. Kontrolna karta Ciljevi primene:

� praćenje kvaliteta materijala, delova i proizvoda � utvrđivanje sposobnosti procesa i proizvodne opreme



11.2. INŽENJERSKE METODE Problemima kontrole kvaliteta proizvoda, a zatim i upravljanja kvalitetom i sistemom kvaliteta prvi su počeli da se bave inženjeri u proizvodnji. U tom smislu za svoje potrebe rešavanja problema razvili su sistem tzv. inženjerskih metoda i tehnika unapređenja kvaliteta. Ovo ″inženjerskih″ bi trebalo shvatiti uslovno, jer je teško povući jasnu podelu između statističkih, inženjerskih i menadžerskih metoda i tehnika. Metode koje pripadaju ovoj grupi i koje se u značajnoj meri koriste za unapređenje kvaliteta su:

1. dijagram toka 2. dijagram uzroci-posledica 3. matrični dijagram 4. FTA, FMEA i FMECA (metode analize neispravnosti i otkaza) 5. QFD metoda.

Dijagram toka

Alat čija je svrha da komplikovane tokove sa različitim nadležnostima i zadacima toka prikaže, kako bi njihova struktura i logika bila jasna i transparentna. Iz dijagrama toka učesnici lako prepoznaju svoje različite zadatke. Formiranje dijagrama toka moguće je korišćenjem osnovnih simbola kojima se predstavljanju procesi i aktivnosti u okviru njih, slika 8.

Slika 8. Osnovni simboli za izradu dijagrama toka Može se koristiti za različite namene:

� da bi se snimio neki postojeći proces � da bi se prikazao neki novi proces koji se tek projektuje.



Postupak izrade dijagrama podrazumeva: Korak 1: utvrđivanje početka i kraja procesa Korak 2: definisanje aktivnosti u procesu Korak 3: analiza pojedinih aktivnosti u procesu Korak 4: crtanje dijagrama toka Korak 5: kontrola dijagrama toka.

Slika 9. Faze unapređenja sistema kvliteta prikazane dijagramom toka

Dijagram uzroci-posledice (Išikava dijagram)

Jednostavan način grafičkog prikaza uzroka i posledica. Dijagram nosi naziv po jednom od istaknutih gurua kvaliteta Kaoru Išikavi, koji ga je razvio tokom 50-ih godina prošlog veka. Ovi dijagrami predstavljaju metodu koja na jednostavan, sistematičan i uočljiv način stvara preduslove za analzu problema tako da se otkriju stvarni uzroci nastalog problema. Išikava dijagrami, slika 10, se najčešće izrađuju od strane grupe stručnjaka, koji su često različitih kvalifikacija i sa raznih stručnih područja.



Slika 10. Struktura Išikava dijagrama

Ovaj alat kvaliteta upotrebljava se za analizu svih mogućih uzroka koji utiču na neku pojavu (grešku, aktivnost, proces). Postupak izrade dijagrama podrazumeva sledeće korake:

1. definisanje pojave (problema u procesu, posledice) 2. izbor opštih kategorija mogućih uzroka (najčešće se pod opštim kategoriajma podrazumevaju:

oprema, radna snaga, metod, materijal, održavanje, okolina – okruženje preduzeća ili u neproizvodnim delatnostima nekada su pogodniji dijagrami koji podrazumevaju: poslovnu politiku, ljude, postupke, poslovni prostor). Izbor kategorija vrši se u skladu sa problemom (posledicom) koji se analizira, odnosno koriste se one opšte kategorije koje su bitne ili se smišljaju neke druge, specifične, nove kategorije.

3. konstruisanje dijagrama definisanjem posledice u pravougaoniku na početku kičme (glava ribe) i postavljanjem opštih kategorija mogućih uzroka u pravougaonike na krajevima velikih kostiju

4. utvrđivanje pojedinačnih uzroka i njihovo upisivanje u kategorije. Dobro razvijen dijagram nema grane sa manje od dva nivoa, a većina ima tri ili više nivoa.

5. odabir malog broja uzroka najnižeg nivoa koji naizgled imaju najveći uticaj na posledicu i pokretanje daljih aktivnosti kao što su prikupljanje podataka, kontrolisanje itd.

Cilj ove metode je određivanje odnosa između uzroka i posledice, sa krajnjim ciljem izdvajanja prioritetnih uzroka i tim u vezi pokretanje prioritetnih radnji na smanjivanju negativnog uticaja posledice. Išikava dijagram predstavlja alat kvaliteta koji usmerava korektivne akcije i predstavlja dobru osnovu za edukativno delovanje i unapređenje kvaliteta.



Primer 3:

Metod dijagrama riblja kost veliku primenu nalazi na području logistike. Pošto se identifikuje problem moguće je predstaviti sve značajne uzroke koji su izazvali njegovu pojavu. Na slici 11 je dat primer mogućih uzroka koji su doveli do kašnjenja proizvoda u isporuci (ključni problem).

Slika 11. Uzroci kašnjenja u isporuci prikazani metodom uzročno-posledičnog dijagrama



Matrični dijagram

Matrični dijagrami često predstavljaju pogodnu formu za prikaz veza između relevantnih parametara vezanih za složene probleme koji su nepogodni za rešavanje putem primene statističkih metoda. Matrični dijagram predstavlja dvodimenzionalnu vezu u koju se upisuju parametri relevantni za razmatrani problem i veze između njih. Matrični dijagrami nemaju kruto definisanu formu. Mogu se prikazivati samostalno ili u kombinaciji sa drugim vrstama prikaza. Jedan od mogućih postupaka prikazivanja podrazumeva: Korak 1: izbor tipa dijagrama Korak 2: sortiranje parametara prema redosledu važnosti, hronološkom redosledu ili slično Korak 3: detaljna analiza mogućih veza Korak 4: preispitivanje dodeljenih vrednosti intenziteta veza Korak 5: izračunavanje važnosti veza. Matrični dijagram nalazi direktnu primenu u QFD metodi, centralno mesto kuće kvaliteta je praktično matrični dijagram (L tipa) u kome se sučeljavaju korrisnikovi zahtevi i tehničke specifikacije proizvoda. QFD metoda nalazi primenu i u sklopu usluga, pri čemu tehničke specifikacije proizvoda zamenjuju faze izvršenja usluge. FMEA - Failure Mode and Analysis

FMEA metod (Failure Mode and Analysis) se odnosi na analizu uticaja, uzroka i posledica grešaka3.

Naime, materijalni i uslužni proizvodi često imaju određene tzv. "skrivene" nedostatke, koji sa sobom nose tržišni rizik i negativne posledice. Nedostaci u principu mogu biti otkriveni pre nego proizvod ili usluga stignu do korisnika, ili pak kod samog korisnika, pri korišćenju proizvoda. Kako drugi slučaj ima mnogo ozbiljnije posledice, neophodno je po svaku cenu sprečiti da nedostatak stigne do korisnika. Što se nedostatak pre otkrije to su troškovi njegovog otklanjanja niži, tj. "najskuplji" je nedostatak koji najduže ostane skriven. FMEA metoda se može vrlo uspešno koristiti za pravovremeno otkrivanje i eliminaciju nedostataka

proizvoda i usluga4.

Metod je pogodan za: � otkrivanje nedostatka (greške, otkaza) na fizičkim proizvodima, uslugama i procesima; � predviđanje izbegavanje ili ublažavanje rizika; � smanjenje troškova i gubitka usled lošeg kvaliteta i � uspešno delovanje na tržišni položaj kompanije.

Kada su usluge u pitanju FMEA metod se koristi za analizu procesa pružanja usluga i otklanjanja svih neusaglašenosti. 3 www.fmea.exsudo.de

4 Luczak H. Weber J., Wiendahl H.P. (2001) : Logistik Benchmarking, Springer-Verlag Berlin Heidelberg New York



Osnovni ciljevi FMEA metode su: poboljšanje performansi proizvoda, usluga i procesa, odnosno smanjenje trošova i gubitka, usled niskog nivoa kvaliteta. Metoda se bazira na definisanju i utvrđivanju funkcija, grešaka, uzroka, posledica i drugih relevantnih parametara. Moto je predviđanje i analiza rizika u cilju identifikacije, kvantifikacije i eliminacije grešaka. Pod ukupnim faktorom rizika (Ru) podrazumeva se više promenljivih: verovatnoća nastanka (faktor rizika R1), značaj posledica (faktor rizika R2) i verovatnoća otkrivanja (faktor rizika R3), što se može predstaviti izrazom:

Ru=R1 * R2 * R3 . Za procenu verovatnoće nastanka greške, značaja posledice i verovatnoće otkrivanja koristi se metod skala ocenjivanja. FMEA analiza se odvija u više koraka i obuhvata: definisanje ciljeva; formiranje timova; izradu zbirnih listi grešaka sa pregledom posledica; utvrđivanje faktora rizika R1, R2, R3, Ru; analizu uzroka nastanka grešaka; definisanje i primenu preventivnih mera i ponovno utvrđivanje faktora rizika. Za uspešno izvođenje analize neophodan je multidisciplinarni tim sastavljen od stručnih i iskusnih članova. 11.3. MENADŽERSKE METODE UNAPREĐENJA KVALITETA Savremenom menadžeru čiji je osnovni zadatak da upravlja procesima (plniranja, organizovanja, rukovođenja i kontrolisanja), neophodna su znanja kako iz oblasti statističkih metoda tako i iz oblasti menadžerskih metoda i tehnika. Ovakvi alati se koriste za uspešno rešavanje problema upravljanja i unapređenja kvaliteta i poslovanja uopšte. Menadžerske metode i tehnike podrazumevaju:

• izbor problema • dijagram sličnosti • dijagram stabla • dijagram međusobnih veza • PDPC dijagram • analiza upotrebnih vrednosti • analiza polja uticaja • poređenje osobina • brainstorming i brainwriting • SWOT analiza • drama tehnika • mrežni dijagram.



Izbor problema

Tehnika izbora problema je verovatno najjednostavnija od svih tehnika i metoda za unapređenje kvaliteta. Izbor problema se nikada ne koristi kao tehnika sama za sebe. Uvek prethodi nekoj od drugih tehnika kao što su dijagram sličnosti, dijagram međusobnih veza, i mnogobrojnih drugih tehnika koje zahtevaju odabir od više problema i ciljeva one sa najvećim prioritetom. Postupak primene metode se zasniva na vrednovanju svih postojećih problema i podrazumeva:

� definisanje grupe problema � obrada sakupljenih ideja � prikaz sakupljenih ideja � vrednovanje prikazanih ideja � sumiranje rezultata.

Dijagram sličnosti

Koristi se za grupisanje prema sličnosti, prikupljenih ideja i mišljenja o određenom problemu. Ova tehnika naročito je pogodna za predstavljanje složenih problema, kod kojih se ne mogu, na jednostavan način identifikovati putevi za njihovo rešenje. Predstavljanje dijagrama sličnosti podrazumeva:

� izbor problema � prikupljanje ideja � prikaz ideja � definisanje kriterijuma i grupisanje ideja.

Dijagram stabla

Najčešće se koristi kada je potrebno analizirati problem iz mnoštva ideja, mišljenja i uzroka, koji mogu imati uticaja na njegovo rešavanje, generisati odgovarajuću strategiju za razrečenje postavljenog problema ili cilja. Tehnika omogućava sistematsko identifikovanje svih aktivnosti koje je potrebno realizovati kako bi se postigao zadati cilj. Dijagram stabla, slika 12, podrazumeva:

� izbor cilja � utvrđivanje metoda i tehnika – zadataka realizacije cilja � analiza i razgranavanje aktivnosti � preispitivanje dijagrama.



Slika 12. Opšti izgled dijagrama stabla

Dijagram međusobnih veza

Pomaže pri identifikovanju logičkih veza između faktora koji utiču na razmatrani problem. Predstavlja nadgradnju na dijagram stabla.



PDPC – dijagram programa procesa odlučivanja

Sve češće se koristi za predviđanje neočekivanih događaja i njihovu prevenciju u cilju podizanja nivoa pouzdanosti i bezbednosti proizvoda i procesa. Podrazumeva sledeće aktivnosti:

� formirati dijagram stabla � ispitati sve grane i faze dijagrama � razgranati prvobitnu putanju � za svaku fazu evidentirati akcije i mere.

Ključna pitanja koja je ovde potrebno postaviti jesu:

Šta može da krene naopako? Koja je druga putanja moguća?

Brainstorming i Brainwriting

Ove tehnike ubrajaju se u grupu generisanja i prikupljanja ideja i koriste se za različita područja pa se u tom smislu mogu pojaviti različite varijacije za:

• generisanje ideja za razvoj novih proizvoda • rešavanje menadžerskih problema u različitim domenima • unapređenje prodaje i plasmana proizvoda • unapređenje kvaliteta proizvoda i usluga.5

Za područje logistike ova tehnika može biti primenljiva kada je potrebno izvršiti sistematizaciju postojećih ideja koje su okrenute ka poboljšanju kvaliteta logističkih usluga. Brainstorming seanse su zamišljene kao iznošenje ideja po grupama pri čemu se ideje nikada ne kritikuju, već samo dalje razvijaju i nadograđuju. Bitno je da je ideja što više, koje treba razvijati, kombinovati i na kraju vrednovati. Postupak sprovođenja brainstorming-a podrazumeva nekoliko koraka:

K1: upoznavanje sa pravilima K2: definisanje tema K3: iznošenje ideja K4: vrednovanje ideja K5: predlaganje akcija K6: donošenje plana.

Brainwriting podrazumeva ispisivanje po više ideja od strane svakog učesnika. Najčešće učesnici zapisuju ideje, odgovore na inicijalna pitanja u određene tipske blokove. Nakon upisivanja odgovora svi učesnici svoje blokove stavljaju na sredinu stola i uzimaju blok drugog učesnika koji do tada nisu uzimali radi čitanja odgovora i komentarisanja ideja. Ova tehnika podrazumeva korake koji se sprovode počevši od zapisivanja ideja i upisivanja komentara do analize ideja i komentara.

5 Grupa autora, Metode i tehnike unapređenja kvaliteta, Novi Sad, 1998.

Documents

LEKCIJA 11