Naslov originala Cathy KellyLESSONS IN HEARTBREAK

Keti Keli

Lekcije o ljubavnom jadu

S engleskog prevelaJovana Jelenović

Za Mareja, Dilena i Džona, s ljubavlju

Prolog

U svojoj glavi je znala da je ono što radi pogrešno. Ležala je otvorenihočiju u svitanje, osećajući čitavom dužinom njegovo nago telo kraj sebe,toplo uprkos hladnoći sobe. Nikad pre nije spavala naga, a sad se pitalakako bi se drugačije uopšte i moglo.

Naravno, potrebno ti je drugo telo pokraj tvog; telo poput njegovog,čvrsto od vežbanja, zategnuto i vitko, bez grama sala na sebi, i strašnosnažno.

Pa ipak je bio tako nežan prema njoj. Njegove ruke s nežnim prstimapijaniste prethodne noći su na njenoj bledoj koži iscrtavale spirale, oči sumu sijale na mekom svetlu prigušene sijalice.

Uz njegove ruke na svojoj koži, telo je postajalo kao nešto što ranijeuopšte nije poznavala: dragocena stvar stvorena da bude isprepletena snjegovim telom i obožavana.

– Toliko si lepa. Želeo bih da ovaj trenutak može da potraje zauvek –rekao je dubokim glasom koji je obožavala. Zapravo nije bilo ničeg u vezis njim što nije volela.

Bio je savršen.I nije bio njen.Ovo zajedničko vreme bilo je ukradeno: po nekoliko sati s vremena na

vreme, dok su se držali za ruke ispod stola za večerom, ili držali jedno zadrugo u ogromnom hotelskom krevetu kao preživeli brodolomnici nasplavu. U te sate bio je njen, ali ona ga je samo pozajmljivala.

Užas razdvojenosti ponovo je narastao u njoj. Bio je to fizički bol u dnunjenog stomaka.

Uskoro se probudio. Morao je da ode pre sedam sati da bi stigao navoz.

Kad bi ona bila ta koja prva mora da napusti hotelsku sobu, znala je dajednostavno ne bi mogla to da uradi. Ali on je mogao. Dužnost ga je zvala.

U sobi je bilo mračno i samo je sjaj kazaljki budilnika pokazivao da jejutro. Iskobeljala se iz kreveta i razmaknula teške zavese da pusti malo

sive svetlosti svitanja unutra. Napolju je padala kiša; ona vrsta ledenohladne kiše koja je nemilosrdno natapala do kostiju.

S ulice ispod dopirali su zvuci ranog jutra. Lupanje vratima, sviranjeautomobilskih sirena, brujanje saobraćaja. Uobičajeni život odvijao sesvuda oko njih, kao kad mravi radnici ropski marširaju u koloni, i nikonije svestan ničijeg tuđeg života. Niko nije svestan ni njenog života.

Pomerio se u krevetu i ona je požurila nazad očajnički želeći da prikupitrenutke poslednjeg dragocenog sata koji provode zajedno. Kad bisklopila oči, skoro da je mogla da se pretvara da je opet noć i da još uvekimaju nešto vremena.

Ali on se budio, sneno trljajući oči i trljajući rukom bradu na kojoj jepočela da se pomalja tamna čekinja.

Uskoro, on će otići.Plakala je kad se grubo prislonio uz nju, svojim toplim i teškim telom.– Ne budi tužna – kazao je, spuštajući glavu i poljupcem skupljajući

slanoću njenih suza.– Nisam tužna – rekla je, ne prestajući da plače. – Mislim, ne želim da

budem. Nedostajaćeš mi, ne mogu to da podnesem.– Moraš, oboje moramo.Uopšte nije znala da ljubav istovremeno može da bude toliko radosna i

toliko nepodnošljiva. Svaka nežnost primicala ih je bliže njegovomodlasku. Kad god bi je dodirnuo, nije mogla da spreči pomisao: je li ovozadnji put da ovo radi? Hoću li ga ikada ponovo videti?

Jedva je uspevala da zaustavi suze. Ali je uspevala, jer je morala.Na kraju, tiho je ležala u krevetu gledajući ga dok se sprema. Baš pre

nego što će krenuti, seo je pored nje, privukao je sebi i poljubio je kao daje ona kiseonik koji udiše.

Njene ruke su se zakačile oko njega, jedna mu se čvrsto savila okovrata a drugom ga je držala za potiljak. Ljubili su se sklopljenih očiju dato nikad ne bi zaboravili.

– Moram da idem. Volim te.Nije mogla da govori jer bi ponovo zaplakala.– Zbogom.Nije se osvrnuo dok je izlazio a ona se pitala da li je u tome razlika

između muškaraca i žena. Muškarci gledaju unapred, ratnici usredsređenina budućnost. Ženske oči lutaju posvuda. Traže, blude, mole se nekombogu da čuva ljude koje vole.

Legla je ponovo u krevet još uvek topao od otiska njegovog tela i pitalase hoće li ga ikada više videti.

1.

Sunce Novog Meksika visoko se dizalo na nebu kada je snimanje Zestovogkataloga najzad prekinuto radi ručka. Izi Silver je ustala i protegnula se dosvoje pune visine od sto sedamdeset pet centimetara, slaveći omamljujućuvrućinu koja je već potamnela pegice na njenim rukama uprkos tome što sebrižljivo namazala kremom sa zaštitnim faktorom 50.

Ljudi koji su pravi Kelti – mlečnobele kože, s pegama boje karamela iplavičastim venama na zglavcima – na suncu dobijaju samo jednu boju:račije crvenu. A crveno kao rak nikada neće biti moderna boja, osim kodranih faza melanoma.

Ovo joj je bio drugi dan na snimanju i Izi je mogla da oseti kako se njenanaturalizovano-njujorška krv usporava da se prilagodi tempu pustinjskogživota. Menhetn i Perfekt-Njujork agencija za modele, koja je poslalaovamo da bi se osigurala da ništa ne krene naopako na snimanju za katalogvrednom milion dolara na kom učestvuju i njena tri modela, izgledali suveoma udaljeno.

Da je bila u Njujorku, sedela bi za svojim radnim stolom s ostalimorganizatorkama: s telefonskom slušalicom na uvu, nedirnutom šoljicomkapućina na stolu, i nagomilanim porukama koje čekaju na nju. Kancelarijase nalazila u prestižnom bloku pored Hauston strita, puna staklenih prizmi iperspeks svetiljki s diskretno prigušenim svetlom.

Za vreme ručka, jurila bi do malog salona lepote na Sedmoj aveniji gdebi doterala voskom obrve ili bi brzo produžila u gornji deo grada uAntropolodži na Zapadnom Brodveju da vidi imaju li još onih izvrsnihsapunčića u obliku morskih školjki. Nije da joj je baš bilo potrebno jošotpada u kupatilu, molim lepo; bilo je kao salon lepote i onakvo kakvo većjeste.

Kad nije planirala živote drugih ljudi, ona je u mislima pregledala svojsopstveni raspored, misleći o svojim časovima pilatesa te večeri i da li ćeimati energije za njih. I mislila je na njega. Džoa.

Čudnovato, zar ne, kako ti neka osoba može predstavljati neznanca, a

onda za tili čas postati ceo tvoj život? Kako se to uopšte desilo?I zašto on? Kad je bio nejneprikladnija, pogrešna osoba da ga ona zavoli.

Upravo kad je mislila da je provalila sve stvari u vezi sa životom, naišao jeDžo i pokazao da ništa nikada ne biva onako kako želiš. Nemaš kontrolu –slučajnost je zakonitost.

Izi je mrzela slučajnost, iz dna duše. Prezirala je. Volela je da vladasituacijom.

Bar joj je boravak ovde dao vremena za razmišljanje, iako je propustilatretman obrva, pilates i – najvažnije – večeru sa Džoom. Jer je Džozauzimao toliko mesta u njenoj glavi i srcu da nije mogla jasno da razmišljakada je bio u blizini.

Ovde na ranču Čako, gde se u nedogled oko nje širila prašnjava zemlja aprostranstvo neba naizgled gutalo i sam horizont, jasno razmišljanje jegotovo bilo obaveza.

Izi se osećala kao kod kuće jednako kao i da je sedela na zadnjojverandi kuće svoje bake u Tamarinu, gde su morske orhideje rasute po travia miris okeana ispunjava vazduh.

Ranč Čako, samo trideset minuta udaljen od vreve Santa Fea, bio jeprostrana, belo okrečena stočarska kuća, smeštena poput dragocenogkomada tirkiza usred izbledele crvene grnčarije.

A iako je geografski bio vrlo daleko od Tamarina, malog irskogobalskog grada gde je Izi odrasla, dva mesta delila su istu retku odliku daje mañana reč koja nagoveštava preteranu žurbu, i da je možda prekosutrapravo vreme za ono što treba da se uradi.

Dok je ranč bio okružen ogromnim kaktusima i meskito drvećem koje jezaklanjalo kuću i planine koje su se izdizale u pozadini, Tamarin je bioopasno smešten na stene, kuće su se držale na strmim brdima kao da će ihrika Atlantika survati dole.

Na oba mesta, shvatila je Izi, pejzaž je činio ljude svesnim koliko suzaista sićušni u krupnom poretku stvari.

Spokojnost ranča koja je iz toga proizlazila svakog je umirivala barem nadva sata koliko bi to učinila i Bikramova joga.1

Organizatori su retko išli na snimanje: njihov rad bio je ograničen nakancelariju, živeli su kraj telefona, oslanjali se na imejl dok su usklađivali

da životi njihovih modela protiču bezbrižno. Ali Zest su bili važni klijenti iIzini šefovi su odlučili da se isplati da ona odleti tamo, za svaki slučaj akonešto krene naopako na ovom prvom snimanju za potpuno novu Zestovumodnu liniju.

– Volim ovo mesto – rekla je Izi plavokosoj vlasnici ranča, jutro predolaska ekipe s dovoljno odeće, šminke, laka za kosu i fotografske opremeda se snimi kraći film, i dovoljno adrenalina da daje energiju povećemgradu.

Meksikom nadahnuti lukovi na zidovima, popločana dvorišta s obešenimmarokanskim svetiljkama, i zidne tapiserije koje su pravili meštani davalisu celom mestu dubinu. Ručni radovi umetnika iz tog kraja bili su obešenirame uz rame s delima međunarodnih umetnika, a dva zida bila suposvećena sablasnim fotografijama ruševina Anasazija.2

Vlasnica ranča mahnula je vitkom smeđom rukom na kojoj su zazvečalesrebrne i tirkizne narukvice i objasnila da je Čako kanjon, gde su dragocenefotografije snimljene, bio postojbina buve koja i dalje prenosi bubonskukugu.

– Možemo li da dobijemo neku? – upita Izi mrtva ozbiljna. – Nije zamene, razumete, ali ima nekih ljudi koje bih volela da ta buva ujede.

– Mislila sam da vi ljudi iz sveta mode nemate smisla za humor – sosmehom joj je uzvratila plavokosa žena.

– Samo ja, žao mi je – rekla je Izi. – To je nepoželjno u modi, da budemiskrena. Neki od ovih ljudi noću plaču zbog izreza na haljini, i ako nisteistinski modni vernik, pokušaće da vas ubiju štiklama svojih manolo cipelaili vas namrtvo umlate svojim primerkom Voga: novo izdanje zakolekcionare. Ja lično smatram da smisao za humor pomaže.

– A vi niste istinski modni vernik? – pitala je žena radoznalo gledajući tuvisoku crvenokosu ženu.

– Hej, pogledajte me – nasmejala se Izi, prelazeći dlanovima po svomčvrstom, zaobljenom telu. – Istinski modni vernici misle da je hrana zaslabiće, tako da ja zasigurno nisam u konkurenciji. Nikad nisam probalaDijetu Južne obale ili Etkinsovu dijetu i jednostavno ne mogu da seodreknem ugljenih hidrata. A to su ključne stvari u Istinskoj Modi.

U nekom drugom svetu, Izi je mogla da bude model. Svi su joj to

govorili dok je bila dete i odrastala u Tamarinu. Imala je izgled. Krupneoči, boje potamnelog različka, sa sjajnim dugačkim trepavicama poputmorskih zvezda oko njih, i raskošna puna usta koja su činila da joj obraziizgledaju kao glatke jabuke kada se smeje. Njena grivasta kosa bojekaramele činila je da izgleda kao valkira dok stoji na svom dugačkomčamcu, dok joj pramenovi kose lepršaju a na licu joj se ogleda strašnaveličanstvenost. I bila je visoka, dugih, elegantnih nogu savršenih za balet,dok nije toliko porasla da je nadvisila sve ostale male balerine.

Postojao je samo jedan problem: njena veličina. Kad joj je bilo dvanaestgodina, bila je visoka sto sedamdeset pet bez cipela i težila pedesetkilograma.

Sada, s trideset devet godina, nosila je odeću američkog broja deset. Uindustriji gde su mršavice bile vrednije od dragulja, Izi Silver je štrčala izmnogo razloga.

Uz svoju savršenu figuru naglašenih oblina, kao povećana Venera, ona jebila dokaz da je veliko lepo. Volela je hranu, svuda gde je išla ljudi su seokretali za njom i činila je da modni ovisnici praznih pogleda izgledaju kaotrske kojima preti opasnost da se prelome.

Volela je svoju figuru i nikad nije držala dijetu.U svetu mode, to je bilo isto kao da kažete kako je vaš omiljeni

materijal sintetika.Džo Hensen je bio blago iznenađen kad mu je rekla da radi u modnoj

industriji prvog dana kad su se upoznali. Sedeli su za istim stolom jednonasuprot drugom na dobrotvornom ručku – događaju na kom se Izi obrelasamo zahvaljujući najčudnijim, potpuno slučajnim okolnostima, što jepodupiralo njen stav da su slučajnosti zakonitost.

Nije mislila da ju je opazio dok iznenada nije videla taj treptaj unjegovim očima: još jedan blesak dodat mozaiku bleskova koji su već bili unjegovom pogledu.

Zdravo i tebi, pomislila je melanholično.Toliko je vremena prošlo otkad je nekog muškarca smatrala privlačnim

da nije bila sigurna kakvo joj je to čudno podrhtavanje u stomaku. Ali akoje to bila privlačnost, ona je pokušala da je potisne. Nije više imalavremena za muškarce. Oni su činili da sve postane zbrkano, pravili su

pometnju u ljudskim glavama i samo su stvarali nevolje. Posao – finstabilan posao kom se vredno posvetiš i stvarno postižeš nešto, što ti nikone može oduzeti – i dobri prijatelji bili su ono što čini život.

Ali ako je ona otpisala njega, on očigledno nije otpisao nju. Izi je moglada oseti kako je Džo posmatra s divljenjem sa svog mesta na drugoj stranistola, zapanjen što vidi da je ona tako normalna i nepatvorena. Jela je svojukiflu sa zadovoljstvom, pa je čak brzo i oblizala trag putera sa svog prsta.Ugljeni hidrati i masti: čist zločin. Grad je bio pun ljudi iz sveta mode, aobično se smatralo da su oni vrlo mršava bića koja se strogo paze i uvekdrže neku komplikovanu dijetu. Izi se nije trudila da bude drugačija. Onajednostavno nikad nije pokušavala da bude ista.

– Bog te dao visoku da ljudi mogu da te gledaju – govorila joj je baka.Njena baba je preuzela mesto njene majke kad je mama umrla od raka, kadje Izi imala samo trinaest godina. Izi nije pouzdano znala kako je njena babauspela da je usmeri po nesigurnoj stazi odrastanja u svetu žena koje suželele da budu mršave, ali uspela je u tome.

Izi se dopadalo kako izgleda. A izgleda i muškarcu nasuprot njoj.On je bio okružen mršavim kraljicama dobrotvornih zabava slabašnih

nogu, koje su elegantno sedele na pozlaćenim stolicama jednako mršavihnogu, a gledao je u nju. Ne, gledanje nije bila prava reč: piljio je u njupožudno, to je bio pravi opis.

Mnogi muškarci su gledali Izi na taj način. Bila je navikla na to; ne našmekerski, baš me briga način, nego jedva da bi i okrznula pogledommuškarce koji su zurili u nju. Iskreno, nisu joj bili potrebni njihovi pogledida se oseća potpunom. Ali kad je Džo Hensen pogledao na taj način,preokrenuo je njen svet naglavačke.

Najšokantnija stvar bila je to što kad su njegove oči bile na njoj, moglaje da oseti da ona stara Izi – beskompromisna, jaka, srećna u vlastitoj koži– nestaje bez traga da bi je zamenila žena koja je želela da je taj markantnistranac smatra lepom.

– Znaš, dušo, po onome što sam čuo, to sve o svetu mode zvuči kaonekakav težak posao – uzdahnula je vlasnica ranča obraćajući se Izi,prizivajući njene misli nazad od Plaze i vraćajući je s prvog susreta saDžoom.

– Probala sam jednom tu dijetu Južnih obala, i potrebno je dostavremena da se naprave te rolnice od belanaca i uštipci od spanaća i sve testvari.

– Previše truda – složila se Izi, koja je radila u kancelariji gde je frižiderstalno bio pun sličnih grickalica. U to vreme je veoma popularna bilakinoa.3 Izi je probala i otkrila da ima ukus vlažnih kuhinjskih krpaostavljenih da odleže preko noći u mačjoj mokraći – pa, bar je mislila da bitakav bio ukus mačje mokraće. Njoj dajte tanjir Da Silvanovih špageta sdodatnim prelivom otopljenog rendanog parmezana svakog dana.

– Špageti su moja omiljena klopa – rekla je.– Špageti sa školjkama – reče druga žena.– Rižoto. S poljskim pečurkama i sirom – uzdahnula je Izi. Skoro da je

mogla da oseti ukus.– Palačinke s javorovim sirupom i puterom.– Dosta – nasmeja se Izi. – Počeću da balavim.– Kladim se da ove devojčice sebi nikad ne dopuštaju da jedu palačinke

– rekla je žena, odmahnuvši rukom u pravcu dve manekenke koje su sedelepušeći jednu cigaretu za drugom. Čak i dok puše izgledaju prelepo,pomislila je Izi. Sve vreme je bila puna poštovanja prema lepoti žena skojim je radila, iako je znala da je ta lepota ponekad samo površinska stvar.Ali kakva površinska stvar!

– Ne – rekla je. – One ne jedu mnogo, da budem iskrena.– Tužno je to.Izi je klimnula glavom.Vlasnica ranča je otišla, ostavljajući ekipu na njemu, a Izi je odlutala od

terase gde su pravljeni poslednji snimci i sišla niz popločane stepenice doverande u zadnjem delu gde je Tonja, s osamnaest godina najmlađa međumodelima Perfekt-Njujorka, otišla kad je najzad skinula zest haljinu bezrukava koju je nosila i presvukla se u svoju svakodnevnu odeću.

Tonja je bila brineta jagodičnih kostiju oštrih poput sečiva noža. Sedelaje u stolici s platnenom tendom, raširenih nogu sličnih žirafinim u tankomgep džinsu, i vukla prvi dim tek upaljene cigarete kao da joj život zavisi odtoga. Iz svakog ugla, ona je bila čista magija za fotografe.

Ali uprkos divnom iskošenom obliku očiju i napućenim usnama

stvorenim da zarade milione od žena koje čeznu da izgledaju kao ona, Izi jeshvatala da je bilo nečeg tragičnog u vezi s Tonjom.

Devojka je bila prelepa, vitka poput stabljike ljiljana i potpuno smušena.Ali Izi je znala da većina ljudi ne bi mogla to da primeti. Sve što su onivideli bila je urođena lepota, blaženo nesvesni da je osoba koja je nosiuplašena tinejdžerka iz malenog grada u Nebraski koja je dobila bogomdanu lepotu, ali čije unutrašnje biće to nije moglo da prati.

Kao članici ekipe Perfekt-Njujork, Izi Silver je bio posao da vidiuplašeno dete iza brižljivo nanesene šminke. Njen zanat bilo je odeljenjedevetnaestogodišnjakinja s budućnošću kod Ralfa Lorena, poreklom izbednih domova i s mnoštvom katastrofalnih izbora napravljenih umeđuvremenu.

Zvanično, Izin posao bio je da upravlja karijerama svojih manekenki inalazi im poslove. Nezvanično, ona ih je pazila kao starija sestra. Radila jeu svetu modela deset godina, i nikad se nije desilo da prođe nedelju dana ada ne sretne nekoga ko bi je naveo da misli kako bi manekenstvo moralo dapodrazumeva i besplatno lečenje.

– Zašto ljudi veruju da je lepota sve? – ona i Karla, njena najboljaprijateljica i koleginica organizatorka, pitale su se bar jednom nedeljno. Toje bilo retoričko pitanje u svetu u kome je cenjen veoma specifičan tiplepote.

– Pošto ne vide ono što mi radimo – neizbežno je odgovarala Karla. –Manekenke uzimaju lekove da ostanu mršave, uzimaju lekove da sačuvajučist ten i uzimaju droge da sve to podnesu.

Kao mnogi organizatori, Karla je i sama bila model. Pola hispanskogpola afroameričkog porekla, bila je visoka, s kožom boje čokolade i više jojse dopadao život s druge strane kamere, gde odbacivanje nije bilo tolikosurovo.

– Kad deseta osoba za nedelju dana progovori o tebi kao da nisi prisutnai kaže da su ti noge predebele, dupe preveliko, ili da je ceo tvoj izgled izprošle sezone, onda počneš da im veruješ – jednom je Karla rekla Izi.

Sada je retko govorila o svojim danima fotomodela. Umesto toga, ona iIzi – koje su se zbližile nakon što su se istovremeno zaposlile u agenciji iotkrile da su istih godina – pričale su o pokretanju sopstvene firme, gde će

se stvari raditi drugačije.Niko neće govoriti manekenkama SilverVeb agencije (ime je samo

proizašlo iz njihovih: Izi Silver, Karla Veb) da su predebele. Jer će onepredstavljati vrstu odeće većih veličina: lepo i veliko. Za žene s oblinama, stelima koja govore „boginja“ i s kožom koja je prirodno baršunasta umestokozmetički doterana da tako izgleda jer je manekenka premršava i punaakni od lošeg načina života.

Za dve žene koje su delile isti prezir prema foliranju i koje su se obeborile iznutra s onim delom svog posla koji im je nalagao da manekenkemoraju biti tanke kao trska, to je izgledalo kao veoma očigledno rešenje.

Pre pet meseci – pre Džoa – one su zajedno ručavale na požarnimstepenicama kraj ciglene zapadne fasade kancelarije Perfekt-Njujork,pričajući o manekenki iz druge agencije koja je završila na odvikavanjuzbog heroinske zavisnosti.

Imala je četrdeset pet kilograma, bila visoka sto osamdeset pet, i još jebila u potrazi za poslom u to vreme.

– To je prokleta tragedija, zar ne? – uzdahnula je Karla žvaćući svojručak. – Koliko je to pogubno? Reći toj deci da nisu baš ono pravo čak ikad su lepa da padneš na dupe. Dokle će to ići? Ko je pozvan da i daljeodlučuje šta je lepo, ako stvarno lepe devojke nisu dovoljno lepe?

Izi je odmahnula glavom. Nije imala odgovor. Za deset godina koliko jeprovela u toj struci videla je kako se savršen model menja od sveameričkogatletskog i jakog, iako vitkog, do visokog, uznemirujuće mršavog poputštapa. To je plašilo svakog u Perfekt-Njujorku i drugim uglednimagencijama.

– Doći će dotle da će deci trebati hirurški zahvati pre nego što dospejuna listu bilo koje agencije jer je izgled za ovu sezonu previše čudan zastvarna ljudska bića – rekla je. – Šta to govori o modnoj industriji, Karla?

– Ne pitaj mene.– A mi smo modna industrija – sumorno je dodala Izi. Ako one nisu bile

deo rešenja, onda su bile deo problema. Valjda bi mogle da menjaju stvariiznutra?

– Znaš – dodala je zamišljeno – kad bih imala sopstvenu agenciju,mislim da zaista ne bih radila s uobičajenim modelima. Ako nisu

upropašćene od samog početka, biće upropašćene pre nego što završekarijeru. – Uzela je zalogaj svoje rolovane piletine. – Kreatori stalno tražesve mlađe i mlađe. Na našoj listi će uskoro biti samedvanaestogodišnjakinje.

– Što znači da smo mi, kao žene od skoro četrdeset godina – Karla seprekrstila da odvrati taj apokaliptični rođendan – gerijatrija.

– Gerijatrija, i potrebna nam je odeća veličine dvocifrenog broja, u momslučaju – podsetila ju je Izi.

– Hej, ti si žena i po, a ne dečkić – rekla je Karla.– Poruka je shvaćena i hvala ti, ali sam ja ipak anomalija. A stvar je u

tome što su u prvom redu žene kao ti i ja, mi smo one s parama da kupeprokletu odeću.

– To ti kažeš.– Šiparice ne mogu da iskopaju osamsto dolara za najmoderniju haljinu

koja se verovatno samo hemijski čisti i biće zastarela za šest meseci.– Šest? Bolje reci četiri – rekla je Karla. – Između mornarskih linija i

prelaznog izgleda postoje četiri kolekcije za svaku godinu. Do trenutka kadto iskopaš iz modnog magazina, već je izašlo iz mode.

– Tačno – složila se Izi. – Ipak, to je odlično za zgrtanje para za modnekuće. Ali nije to ono što me zaista nervira. Nervira me prokleti jaz izmeđuciljne grupe i modela.

– Odeća za odrasle na malim devojčicama?– Tačno – složila se Izi.Kao neudata žena od karijere koja živi u vlastitom stanu u Njujorku,

morala je da brine o sebi, da radi sve od otpušavanja lavaboa do brige oporezu i igranja grube igre s ogromnim konglomeratskim kompanijama zakoje su njihovi modeli bili samo pioni.

Ipak, kad su konglomerati prikazivali odeću namenjenu ženama odkarijere poput Izi, oni su birali da to rade na krhkim devojčica-ženama.

Poruka doterane, izvanredne odeće bila je: ja sam ravnopravna s tobom,gospodine, i nemoj to da zaboraviš.

Poruka koju su slali modeli napućenih ružičastih usana i s kolenimaširim od butina bila je: pobrini se za mene, tatice.

– Ovo je zajeban svet – rekla je. – Volim naše devojke, ali one su tako

mlade. Potrebne su im majke a ne organizatorke.Zastala je. Mnogi ljudi su govorili da su organizatorke delom majke a

delom menadžerke. Iz nekog razloga to joj je u zadnje vreme smetalo.Ranije joj nikad nije smetalo kako je zovu, ali sad se osećala nelagodno kadje opisuju kao majku jedne osamnaestogodišnjakinje. Ona nije bila majka, idoživela je kao šok to što je bila dovoljno stara da je smatraju majkomdruge odrasle osobe. Zašto joj je to sada smetalo? Da li su u pitanju bilegodine? Ili nešto drugo?

– Aha. – Karla je ostavila svoj ručak i počela da pije kafu. – Zar ne bibilo sjajno da radiš sa ženama koje su imale šansu da odrastu pre nego štosu naterane da vrckaju u hodu?

– Bože, da – zažareno je rekla Izi. – I koje nisu stvorene da se nasmrtizgladnjuju da bi odeća visila s njihovih lopatica.

– Govoriš o modelima za veće brojeve... – rekla je Karla polako,gledajući svoju prijateljicu.

Izi je zastala na pola zalogaja. To je bilo tačno ono o čemu je uvekrazmišljala. Koliko bi lepše bilo raditi sa ženama kojima je dopušteno daizgledaju kao žene i nisu uterane u kliše. U kliše bez grudi, bez stomaka ibez zadnjice.

Karla je zamišljeno sklopila obe ruke oko svoje šolje za kafu.Uobičajena buka njihovog gnezda na požarnim stepenicama – šumsaobraćaja i zvuk ogromnog sistema za klimatizaciju zgrade koji je s krovarežao i zviždao kao raketa koja se sprema da poleti – izbledela je doništavila.

– Mogle bismo...– ... da pokrenemo sopstvenu agenciju...– ... za veće brojeve...Uhvatile su jedna drugu za ruke i zavrištale kao deca.– Misliš li da možemo to da uradimo? – iskreno je pitala Izi.– Sada definitivno postoji tržište za modele za veće brojeve – rekla je

Karla. – Sećaš se pre nekoliko godina, niko nije želeo krupnije devojke, alisada, koliko nas često pitaju imamo li neke devojke koje nose većebrojeve? Stalno. Prošli su dani u kojima su devojke koje nose veće brojevekorišćene samo za kataloge s mustrama za pletenje. A uz mnoštvo kuća s

velikim parama koje proizvode linije većih brojeva, traže se modelistvarnijeg izgleda. Ne, postoji tržište, to je tačno. To je trenutno izdvojenotržište, ali narasta.

– Izdvojeno tržište: da, to je opis situacije – složila se Izi. – Volimizdvojena tržišta. Ona su posebna, elitna, drugačija.

Bila je zasićena radom za Perfekt-Njujork i svakodnevno se poslovnosukobljavajući s tri partnera u kompaniji koji su odavno prešli na tamnu,profitersku stranu. Saradnici s tamne strane u agenciji nisu marili za ljude,bili to zaposleni ili modeli. Sada se svakog dana moglo očekivati da ćetemorati da se čekirate pri ulasku u ženski toalet, a mašina će vam izbacivatiodređeni broj listića toaletnog papira.

Osim toga, ona je posvetila deset godina kompaniji i osećala je da je naraskršću u svom životu. Četrdeseta je pristizala. Život odmiče i, tada je Iziiznenada sinulo šta nije u redu s njom i zašto se u zadnje vreme osećačudno – osećala se kao da je prevaziđena.

Imala je sve što je želela: nezavisnost, vlastiti stan, divne prijatelje,sjajne odmore, vrlo ispunjen društveni život. A ipak je postojao taj osećajda nešto nedostaje, sitnica poput pukotine u zidu koja ne poništava efekat,ali ipak je tu, ako porazmislite o tome. Odbila je da poveruje da bi delićkoji nedostaje mogla da bude ljubav. Ljubav je predstavljala samo nevolju.Imati pukotinu u životu jer nemaš nekoga da ga voliš bio je takav prokletikliše, a Izi je odbijala da bude kliše.

Rešenje je bilo u radu – u njenom sopstvenom biznisu. To će bitiljubavna priča njenog života i izbrisaće sve nejasne sumnje, iz kasnih noćnihsati, o njenom životnom putu.

– Sigurna sam da možemo da skupimo pare – rekla je Karla. – Nemamonikoga koga bismo morale da izdržavamo. Mora biti i nekih prednosti utome što si neudata žena, je li tako?

Obe su se široko nasmešile. Izi je često govorila da Njujork sigurnomora imati najveći procenat neudatih žena od karijere na celom svetu.

– A nije da ne znamo dovoljno pustolovnih kapitalista s Volstrita da ihpitamo za pomoć – dodala je Karla.

Ovoga puta se Izi glasno nasmejala. Njihova industrija privlačila jemnogo bogatih ljudi koji su imali sve igračke za dečake – privatne

mlaznjake, ostrva za odmaranje – i osećali su da bi model koji ih drži podruku bio savršen dodatak.

– Kao da bi oni izlazili s nama – nasmejala se. – Ti znaš da devojke zamomke s Volstrita imaju starosnu granicu, a mi smo je za deset godinapremašile, sestro. Ne – ispravila se – ne deset, pre će biti petnaest. Timuški gospodari svemira sa svojim maseratijima i časovima letenjahelikopterom preferiraju devojke mlađe od dvadeset pet godina. Oni suslepi kad su žene našeg godišta u blizini.

– Prestani da nas opanjkavaš, gospođice Silver – uzvratila je Karla. –Kad budemo imale svoju agenciju, moći ćemo da radimo ono što sam njimaovde uvek govorila i da imamo odeljenje za starije modele. A ti bi moglada budeš naša zvezda – dodala je oštro. – Gospodari svemira drže sepodalje od tebe samo zato što te se plaše. Previše si dobra u tom fazonu„žestoka irska riba“. Muškarci su kao psi čuvari, Izi. Reže kad su uplašeni.Nemoj da ih plašiš, i oni će da šene i da peze.

– Sada prestani – rekla je Izi, spuštajući glavu da opet zagrize svojurolovanu piletinu. – Nije bitno da li ih plašim ili ne: oni će se uvek radijeopredeliti za devetnaestogodišnju manekenku iz Ukrajine. Ako čovek hoćedete a ne ženu, onda on nije moja vrsta muškarca.

Nije se potrudila da odgovori na primedbu kako bi ona mogla da radikao model. Bilo je to lepo od Karle, ali ona je bila prestara da počinje, iprovela je previše vremena s modelima da bi želela da uđe u njihov svet. Izije želela da upravlja svojom sudbinom a ne da je ostavi u rukama gomileljudi koji su želeli specifičnu osobu da reklamira specifičnu odeću i koji sumogli ženi da slome duh govoreći: „Tebe definitivno ne želimo.“

– Da li bismo mogle postići da naša agencija radi? – upitala je Karlusedeći na požarnim stepenicama. – Mislim, koliki postotak novih firmipropadne i sagori u prvoj godini rada? Pedeset posto?

– Pre će biti sedamdeset pet posto.– Oh, ta statistika je znatno više umirujuća.– Pa, isto toliko je realna – rekla je Karla.– Barem ćemo raditi nešto u šta stvarno verujemo – dodala je Izi.Prvih mesec dana nakon tog razgovora nisu radile ništa drugo osim što

su pričale o toj ideji. Onda su počele da postavljaju temelje za nju: da

pričaju s bankama, pričaju s konsultantima za malu privredu i pišu poslovniplan. Dosad, niko nije bio spreman da im pozajmi pare ali, kao što je Karlarekla, bilo je potrebno samo da jedna osoba poveruje u njih.

Onda je, pre dva meseca, Izi našla svoju ljubav.Ljubav u obliku Džoa Hensena. Ljubav je potisnula sve drugo iz njenog

uma. I dok je Karla i dalje pričala o njihovoj vlastitoj agenciji, Izi više nijebila srcem u tome, prosto zato što u njenom srcu nije bilo mesta ni za štadrugo osim za Džoa.

Ljubav je Izi dograbila neočekivano, i niko nije bio zaprepašćeniji od njesame.

– Ako sve to bude ispalo kako treba, više nećemo biti kičma Perfekt-Njujorka – radosno je rekla Karla baš pre nego što će Izi krenuti za NoviMeksiko. – Zamisli, mi ćemo biti šefice... i organizatorke, asistenti,računovođe, a verovatno i žene koje će noću ribati ženski toalet, ali hej,neće nas biti briga.

– Neće – složila se Izi, misleći kako je nju baš briga za sve jer je takožalosna što mora da leti u Novi Meksiko i bude daleko od Džoa. Nekad bivolela tu priliku da napusti kancelariju radi snimanja na udaljenoj lokaciji.Sada, zahvaljujući Džou, bila je to tužna pomisao.

– Snimanja za kataloge su teška – dodala je Karla. – Šteta što umestoovog nisi poslata da nadzireš snimanje za magazin. Jer ovo će biti teškašljaka, dušo.

Bila je u pravu, mislila je Izi, stojeći na vrućini Novog Meksika igledajući modele Perfekt-Njujorka na poslu.

Snimanja za kataloge i jesu bila težak posao. Sati snimanja odeće bezvremena da se stvari odrade na način na koji se to može na snimanjima začasopise. Na takvim snimanjima, Izi je to znala, snimanje šest odevnihkompleta lako može potrajati ceo dan – ovde su to morali da postignu zajedno jutro. Modeli moraju da budu izuzetno profesionalni. Devojkaisturenih jagodica, mirnog pogleda i tiha, bila je upravo takva.

Tokom jutra, Izi je gledala Tonju u sedam zadivljujućih različitihodevnih kombinacija, kako svaki put pretvara svoje mirno i pažljivo lice uizraz osmehnute sveameričke devojke iz susedstva. Tek kad su se kamereisključile i Tonjino lice opustilo u njen uobičajeni tinejdžerski izgled, Izi je

ponovo počela da razmišlja koliko je ona neverovatno mlada.Sad je vreme ručka. Fotograf i njegova dva starija asistenta pili su kafu i

gutali hranu dostavljenu iz restorana; druga dva asistenta premeštala sureflektore i pomerala ogromne lampe.

Za njih nije bilo ručka.Šminkerke i frizerke su sedele napolju, puštajući suncu da potamni

njihove pedikirane nožne prste i živahno tračareći o ljudima koje znaju.– Ona uporno tvrdi da nije radila nikakve kozmetičke tretmane. Mislim,

ma daj!! Kakva laž. Kad bi joj kožu oko očiju još samo malo podigli uuglovima, mogla bi da vidi sa strane. A priča kako je botoks koještarija.Nikad se nije mnogo smešila, ali sad je kao voštana lutka.

– Lutka? Može samo da mašta. Lutke su nekad bile tople – zar nisu takoi pravljene, od topljenog voska?

– E ti nisi čitava!Žena iz Zestovog ogromnog marketinškog sektora glasno je telefonirala

svojoj kancelariji.– Fenomenalno: završavamo. Provešćemo ostatak dana ovde jer je

svetlost tako dobra da Ivan kaže kako možemo da snimamo i do posle šest.Onda sutra idemo do puebla...

Izin mobilni telefon diskretno je zazujao i ona poče da pretura po svojojogromnoj tašni dok ga nije pronašla. Volela je velike tašne u koje su moglida stanu njen rokovnik, šminka, rezervne cipele s ravnim đonom, žvake,čokoladice za zlu ne trebalo, flaša s vodom i bočica njenog omiljenogparfema, Akva di Parma. Nedostatak je bio što ste mogli pobedonosno daizvučete uloške greškom misleći da je to zapravo beležnica. Kako oni uvekuspevaju da pobegnu iz svog pakovanja i zalepe se gde ne treba? Nikad senisu zalepili za gaćice tako čvrsto kao što su se lepili za stvari u njenojtašni.

– Kako ide? – pitala je Karla, a veza je bila tako čista da je izgledalokao da je u susednoj prostoriji a ne hiljade kilometara daleko, u njihovojkancelariji na Menhetnu.

– Ide dobro – uverila ju je Izi. – Niko još ne viče ni na koga, niko nepreti da će se naljutiti i otići, a snimci su dobri.

– Primenjuješ magiju da bi sve išlo glatko, devojko? – pitala je Karla.

– Nosim svoj kotao u tašni – odgovorila je Izi – i imam spremnodaždevnjakovo oko i krv device.

Karla se nasmejala na drugoj strani žice. – Nemoj da preteruješ s krvljudevice ako je snimatelj Ivan Majzner.

Ivanova reputacija se svuda proširila. Kao fotograf, on je možda biogenije oko koga su se gložili W i Vog, ali priča o njegovoj genijalnosti nijedosegla razmere priče o njegovoj ličnosti.

Niko ko ga je video kako dokono briše svoj objektiv za snimanje nadaljinu dok gleda mlade manekenke ne bi uopšte sumnjao da on sebepomalo smatra majstorom u krevetu koliko i za objektivom svog haselbladaparata.

– Definitivno je bacio oko na Tonju – rekla je Izi – ali ne brini.Zaustaviću ga u tom galopu.

– Može li iko to da snimi? – pitala je Karla. – Volela bih da ga vidimkad ga ti dokačiš. Hard copy-ju bi se mnogo dopao film u kome Ivanaprebijaju na mrtvo ime i prezime.

Izi se nasmejala. Karla je bila jedna od retkih koji su znali da je sačetrnaest godina Izi Silver važila za muškaraču koja ima opaku desnicu. Tonije bila stvar za koju bi volela da se naširoko zna – nasilje u modi bilo jepopularno samo kad se prave lažni žestoki snimci u uličicama prekrivenimgrafitima – ali ipak joj je davalo izvesnu oštrinu.

– Ne zezaj se s krupnom irskom devojkom – rekli bi neki ljudi. Izi jebila više nego sposobna da se svakome usprotivi. Donekle je mogla dashvati kako to odbija neke muškarce. Pre Džoa, prošlo je šest meseci odnjenog poslednjeg sastanka s muškarcem. Ali nije joj baš ni bilo mnogostalo: morate da idete dalje, zar ne?

– Karla, umireš od želje da me vidiš da nekog mlatnem, zar ne? – Izi sesad već smejala.

– Znam da bi to mogla zbog svih tih časova kik-boksa – odgovorila jeKarla. – Naravno, ti si kraljica u tome da nateraš ljude da ućute gadnimpogledom i rečenicom da ne trpiš sranja, ali ipak bih radije videla da jednogdana nekog patosiraš. Iz zabave. Moliiim te...? Mrzim način na koji Ivanmuva mlade manekenke.

– Ovog puta neće – čvrsto je rekla Izi. – Može da pokuša, ali to ga neće

nikuda odvesti. Pošto je kompanija zaista potrošila veliku lovu da medovede ovamo kako bi sve išlo glatko, daću sve od sebe. Ima li išta novotamo kod tebe?

– Jok, prilično je mirno. Rozana je na bolovanju, pa imamo jednu ženumanje. Lola je primetila prelepu Meksikanku u metrou prošle večeri.Uslikala ju je i dala devojci svoju posetnicu, ali misli da se dete uplašiloimigracione policije ili nečeg takvog, pa možda i neće zvati. Zadivljujuća je,kaže Lola. Visoka, s neverovatnom kožom i neviđenim nogama.

– Oh, nadam se da će nazvati – rekla je Izi. Kao organizatorke, one suuvek bile u potrazi za sledećom velikom zvezdom u manekenstvu. Uprkosširenju televizijskih emisija u kojima se devojke pojavljuju u nadi da ćeuskočiti u manekenstvo, i dalje je postojalo bezbroj neotkrivenih lepotica, anije bilo ničeg goreg nego kad pronađeš neku a ona ne poveruje tvom„radim za modnu agenciju“ pristupu.

– I ja se nadam. Lola stalno blene u telefon. Uskoro će ga zapalitipogledom.

– Nema nikakvih drugih novosti?– Ne. Tišina. Kakav je dasa iz Zestovog marketinga? Čula sam da je

faca.Izi se nacerila. Karla je još prošle nedelje rekla kako više nikad neće

izaći ni na jedan sastanak.– Nije mogao da dođe. Poslao je ženu da ga zameni.– Onda ti možeš da zadržiš uspavanu lepoticu – nasmejala se Karla pre

nego što je prekinula.Kada je završeno snimanje za taj dan, cela ekipa se povukla u hotelski

restoran s barom da se malo odmori i opusti. Vladao je osećaj da je togadana urađen dobar posao, ali nije bilo baš vreme za žurku. Ono će biti sutrauveče, kad snimanje za katalog bude potpuno dovršeno i kad niko ne budemorao da ustaje u cik zore a mamurluk ne bude problem.

Osim toga, žena iz Zestovog marketinga bila je tu i nadzirala je svezajedno s Izi, a bilo je previše uloženo u snimanje kataloga da bi se svezabrljalo u pola snimanja.

Izi je znala šta se dešava na snimanjima kad bi noć slavlja iskrslaprerano. Neko je nazvao nju u kancelariju i vikao kako su njene manekenke

podivljale, a sledeći dan je bio užas i šminkerska ekipa je radilaprekovremeno da bi prikrila posledice nedostatka sna, dok je sveopštanervoza od mamurluka činila čudesnim to što je uopšte išta snimljeno.

– Jelovnici – rekla je razdragano žena iz Zesta deleći ih okolo kaoškolski nastojnik koji pokušava da saseče svaki nestašluk u korenu. –Ovde je takođe i bife sa salatama ako neko želi nešto laganije.

Red mršavih žena koje su davale sve od sebe da ako je moguće nikad nejedu ništa teško, grubo joj je uzvratio pogled. Dakle, ništa od mohitokoktela noćas.

Hrana je najzad naručena, uz skromnu količinu vina i, zahvaljujućifrizeru, koji je mrzeo žene koje naređuju, koktela.

– Samo po jedan za svaku – procvrkutala je žena iz Zesta, koja je najzadimala kompanijsku karticu kojom će sve to da plati.

Kao što je Izi i predvidela, Ivanu nije dugo trebalo da se prišunjaTonjinoj stolici, brižljivo noseći neko alkoholno piće s koktel menija.

Izi je sela na stolicu nasuprot Tonji i Ivanu, istovremeno umirujućetapšući Tonju po kolenu i šaljući Ivanu onu vrstu oštrog pogleda koji jeusavršila nakon godina susretanja s muškarcima njegovog kova.

– Kako je Sandrin? – rekla je razgovorljivo. Sandrin je bila njegova ženai manekenka koja je na čudesan način produžila svoj radni rok trajanjapošto je okarakterisana kao supermodel. Obični modeli smatraju se starijimkad dostignu dvadeset petu; supermodeli mogu da imaju još deset godinavan industrije ako su pametni. Ivan naizgled nije shvatio poruku. Otpio jejoš jedan podobar gutljaj svoje margarite, gledajući Tonju preko svoje čašeobložene solju.

– U Parizu je, snima za Mari Kler – rekao je najzad.Tonja je, bog je blagoslovio, izgledala impresionirano. Izi je želela da

može da objasni mlađoj devojci da Sandrinina izuzetnost neće osmozompreći na nju. Spavanje s fotografom–mužem supermodela neće vas učinitisupermodelom. Samo će učiniti da delujete glupo, osećate se iskorišćeno isteknete lošu reputaciju.

Izi je pokušala još jednom, suptilnijim pristupom. Ipak je ona radila zaTonjinu agenciju. Nije bilo svrhe toliko iznervirati fotografa da napravigrozne snimke devojke, uništavajući joj tako i karijeru i njen deo kataloga.

Izi je znala da njenom šefu nije to bilo na umu kad je rekao „pobrini se daništa ne pođe po zlu“.

– Ivan je oženjen sa Sandrin – blago je obavestila Tonju, kao da Tonja toveć nije znala. – Ona je veoma lepa i veoma uspešna, ali mnogo putuje.Mora da je veoma teško biti razdvojen kad si u braku – zamišljeno jedodala Izi. – Mora da ti Sandrin mnogo nedostaje. Kladim se da jedvačekaš da je pozoveš. Kolika je vremenska razlika u odnosu na Pariz, desetsati, jedanaest?

Izi nije bila rođeni lažov. Katolička škola je davno obavila svoje, ali jeona za svoj posao usavršila umetnost suptilne manipulacije. Prilagodiš ovo,nagovestiš ono drugo, i to je sve što ti treba.

Mogla je da vidi kako se dve stvari trkaju u Ivanovom mozgu: da li ćeprvi stići tečni plamen ovdašnje tekile, ili će ga prestići njen nagoveštaj daće telefonirati njegovoj ženi.

Trenutak je prošao, i Ivan je gurnuo ruku u džep jakne da nađe svojmobilni telefon.

Izi je sebi dopustila kratak, prikriven osmeh.Previše kokaina i opšta glupost narušile su Ivanove logističke

sposobnosti, ali i dalje je imao izvesnu volovsku inteligenciju. Bio jesvestan da Izi poznaje organizatore u agenciji njegove žene i da će, ako sebude nedolično ponašao, informacije stići do Sandrin. Počeo je da pritiskadugmiće s brojevima.

Njegova žena je bila ona vrsta modela kakav bi Tonja jednog danamogla da postane, uz dovoljno ljubaznosti i pažnje, i ljude koji ćezaustavljati grabljive mužjake koji nasrću na nju.

Zašto se Sandrin uopšte udala za Ivana Izi nije mogla da razume. Modeliznaju da privlače fotografe kao džem muve. I da je izgovaranje na mestosnimanja u njihovom poslu toliko često da bi trebalo da uđe u bračnuzakletvu za modele. Obećavam da ću voleti, poštovati, slušati i gledati nadrugu stranu kad on/ona odleti na snimanje u Maroko... Ipak, to nijesasvim tako išlo sa supermodelima; kad možeš da imaš svakog muškarcana svetu, ne podnosiš da te varaju.

Kad je Tonja ustala da ode u ženski toalet, Izi se hitro prebacila nasedište mlade manekenke, da osigura da joj se Ivan ne može približiti kada

se vrati.Najzad im se pridružio i ostatak grupe, stigla je hrana i opasnost da će

Ivan odvojiti Tonju na mirno i osamljeno mesto je prošla.Grupa je jela niskokalorični obrok, a Ivan je rano odlutao nekud sa

svojim asistentom. Verovatno da uzmu koku, pretpostavila je Izi, i to ne onutečnu koja osvežava. Uostalom, on nije morao ujutro da izgleda dobro.

Kad je otišao, ostavila je Tonju u nežnim rukama ostalih modela,šminkera i frizera, i otišla u krevet.

Njena soba je bila velika, uređena u blagoj oker boji koja je izgledalakao deo zemljišta Novog Meksika, i gledala je na lep bazen okruženkeramičkim svetiljkama, koje su sve bile upaljene i bleštale kao malezvezde. Otvorivši dvostruka vrata koja su vodila na mali balkon, izašla jenapolje na trenutak i udahnula veoma prijatan noćni vazduh.

Na balkonu su se nalazile dve drvene naslonjače, pored žuto-plavogstolića s kamenom pločom na kom je bila mala lampa koja je ispuštalamiris limuna da odagna insekte koji su zujali po vazduhu. Odozdo seuzdizao težak miris vanile, kao i nešto udaljeniji miris kuvanog belog luka.Sve je bilo vrlo romantično i prosto je prizivalo da se s nekim podeli. Čakje i kada u prostranom apartmanu bila dovoljno velika za dvoje. Ipak jedelovala tužno kad si sam.

Izi je uzdahnula i vratila se u sobu. Svukla je svoju jednostavnu haljinu spojasom i uvukla se u krevet, pokušavajući da ne razmišlja o tome kolikose drugih ljudi zavuklo pod ovaj teški dupion pokrivač – hoteli su bilijezivi. Toliko drugih ljudi koristilo je isti ovaj prostor, i toliko puta ostavilosvoje zračenje i svoj znoj na ovom mestu, ležući u ovaj krevet. Glava joj jebila teška od vrućine i bila je umorna. Umorna i osetljiva.

Ponovo je pogledala svoj telefon. Nije bilo poruka. Kako je ono OskarVajld rekao: da je bolje da se o vama govori nego da se ne govori?

Isto je bilo s mobilnim telefonima. Koliko god se ljudi žalili na njih, biloje lepše da vas zovu nego da vas ne zovu.

Prevukla je svojim nelakiranim noktom preko zaobljene plastike ekrana,želeći da se na njemu pojavi neka poruka. Ali nije bilo ničega: praznina jojse rugala.

Nije zvao. Šta li radi?

U čemu je svrha da budete mudri, lukavi, promišljeni – sve to na čemuje vredno radila kod sebe – kad sve to rizikujete s oženjenim čovekom?

Izi je sklopila oči i dopustila da je preplavi sad već poznata nervoza.Volela je Džoa. Volela ga je. Ali sve je to bilo tako komplikovano. Čeznulaje za vremenom kada će sve biti jednostavnije.

Naravno, bilo je komplikovano samo zbog toga kakva je ličnost bio Džo.On jeste bio čvrsti pripadnik elite s Volstrita, čovek iz hedž-fonda koji jeotpočeo sopstveni posao s prijateljem osnovavši zatvoreni fond i polako,neumoljivo gurao ka milijarderskom klubu velikih igrača. Ali ispod svegatoga on je bio porodičan čovek, i tu je iskrsavala komplikacija.

Odrastao je u Bronksu, oženio se u dvadeset prvoj, postao otac udvadeset drugoj, njegov profesionalni život je možda bio fenomenalan, alinjegov porodični život postao je jadan poodavno. Ono što ipak jeste imaobila su tri sina koja je obožavao, i iako je živeo odvojeno od svoje žene,ipak su njih dvoje pokušavali da zaštite dva mlađa sina od tog raskida.

Kad pomisli na to, na zamršenu zbrku u koju se upustila s Džoom, Izioseti mučninu. Znala je da ljudi njenih ili Džoovih godina sa sobom vukuteret prošlosti, ali njegov teret učinio je njihovu vezu toliko teškom.

Nije čudo što je osećala mučninu.Ono što je bilo najsmešnije, neko bolestan je sve to namestio. Taj neko

bila je Emili De Santos, jedna od partnera Perfekt-Njujorka.Ona je kupila kartu za dobrotvorni ručak u Plazi po ceni od dvadeset

hiljada dolara po porciji, u korist zaštite dece iz zaostalih područja.– Misliš li da bi ti bogataši dobili infarkt kad bi zaista videli dete iz

zaostalog područja? – pitala se Karla kad je odozgo stigla vest da je Emili –koja se toliko žestoko uspinjala na društvenoj lestvici da je sa sobom nosilabocu s kiseonikom – previše bolesna da zauzme svoje mesto na tom ručku ida želi nekog da je zameni.

– Karla, ne budi zla – rekla je Izi, koja je bila jedina koja nije imalazakazano za taj ručak, i stoga je morala da juri kući da presvuče farmerke iđusi kotir trenerku na kopčanje boje čokolade i obuče odeću za svečanusalu Plaze. – Oni prikupljaju novac. Zar to nije ono što se računa? Osimtoga, oni ne moraju da urade baš ništa za druge ljude. Mogu jednostavno dasede kod kuće i kupe nešto drugo za svojih dvadeset hiljada zelembaća.

– Dileja – rekla je Karla.– Cinik – rekla je Izi, plazeći jezik.Bila je usred feniranja, pa je njenoj kosi bilo potrebno brzo sređivanje, a

Marčelo, jedan od njenih omiljenih frizera, rekao je da bi mogao da jeuklopi u raspored ako dojuri do njega u salon.

– Prizivam duh Odri Hepbern – objavio je kad je Izi stigla, pošto sepresvukla kod kuće i pokušala da se našminka u taksiju na putu dofrizerskog salona.

– Bolje da ga prizoveš prokleto brzo – prasnula je Izi, bacajući se usedište i mrzovoljno piljeći u svoju kosu.

– U pravu si – složio se Marčelo, podižući pramen Izine kose češljem,kao da se ne usuđuje da je dotakne rukom. Marčelo je bio iz Bruklina, bioje očajan u srednjoj školi kad mu nisu dopustili da bude kraljica mature, ito je nadoknadio postavši kraljica drame za doveka. – Zaboravi Odri.Vidim... žena se naginje u kontejner za đubre i traži nešto da jede, a kosunije prala mesec dana...

– Da, da, veoma si zabavan, trebalo bi da imaš vlastiti šou, Marčelo.Moram da krenem odavde za dvadeset minuta da bih stigla u Plazu – možešli da prizoveš Izi Silver koja izgleda malčice bolje? Zašto bih morala daizgledam kao neko drugi?

– To su pravila stila, šećeru – uzdahnuo je Marčelo, kao neko ko podeseti put objašnjava da Zemlja nije ravna. – Niko ne želi da izgleda kao onsâm. To je previše, previše dosadno. Zašto da budeš ti kada možeš dabudeš neko zanimljiviji?

– U tome je problem s modom – rekla je Izi. – Niko nije dovoljno dobaronakav kakav je. Moramo da mirišemo na nekog drugog, nosimo se kaoneko drugi i izgledamo kao neko drugi.

– Imaš manjak otrova u krvi? – promrmljao je Marčelo. – Popij dupliespreso, molim te – preklinjao je. – Mnogo te je lakše doterivati kad u sebiimaš kofeina. Moda je fantastična. – Marčelo je počeo da joj nanosi lak nakosu uz posvećenost baštovana koji tamani koloniju štetnih insekata.

– Ode još jedan delić ozonskog omotača – procvrkutala je Izi.– Koga je briga za ozonski omotač? – progunđao je on dok je nanosio

lak. – Jesi li videla Britni u Enkvajeru?

Tračarili su dok je Izi poslušno ispijala svoj lek u vidu espresa aMarčelo stvarao svoju čaroliju.

– Dopada ti se? – rekao je najzad, podižući ogledalo da bi ona mogla davidi svoju glavu otpozadi.

On je pretvorio njene pramenove boje karamele u pokrov od mekihuvojaka koji su joj uokvirivali i ublažavali lice. Odri nije bila pravi izbor,još ranije je odlučio Marčelo. Ona je bila više kao svetlosmeđa Merilin.

– Odlično je! Slavna sam u raju – šalila se Izi. – Kao slavna u kraju,samo katolička varijanta.

– A misliš da bi trebalo ja da imam svoj šou? – nacerio se Marčelo. – Tisi lakrdijaš.

Svet na ručku u Plazi bio je toliko izvan Izinog okruženja da je njenanjujorška opuštenost bila poljuljana. Blenula je. Naviknutoj na svet modegde je nošenje ameriken aperela uz nešto Makvinovo smatrano mudrimizborom, bilo joj je čudno da vidi toliko nakita ekskluzivnih dizajnera najednom mestu.

Ovo je bio spoj prikrivenog bogatstva – odeća, nakit i modni detalji bilisu toliko skupi i elitni da se nije mogla videti nijedna marka koja nijeodisala skupoćom – i dobrih starih novobogataša, gde se nijednom delu telanije puštalo da se pokaže bez nekog čuvenog imena na sebi: Tomi Hilfiger ,Viton, Fendi.

Žene su šetale kamenje koje košta više od godišnje kirije za Izin stan, ibilo je teško ne ošamutiti se pred vrednošću nakita koji se tu pokazivao.Ipak, Izino lice nije ništa otkrivalo.

Najviša, najkrupnija devojka iz samostana Svetog srca u Tamarinumorala je da nauči da deluje opušteno, pribrano i mirno. Izi nikad nijevisoko podizala nos – nije imala potrebe za tim. Nosila je samopouzdanjena sebi kao dugačak ogrtač koji se vijori oko nje pokazujući da je srećna,stabilna i spremna da se suoči sa svetom u svim uslovima.

Kosa joj je, zahvaljujući Marčelu, bila fenomenalna. Njena pripijenasvilena haljina – delo novog kreatora za kog niko nije čuo a koji jerazumevao kako da istakne figure s oblinama – možda je koštala samo delićcene haljina koje su nosile druge zvanice, ali ona je u njoj izgledalazadivljujuće. Vera u sebe, kako je uvek govorila njena draga baka Lili,

vrednija je od svakog dijamanta.Izi nije imala nijedan dijamant, namerno. Nijedan muškarac joj ga nikad

nije kupio, a dijamanti su nekako u njenoj glavi predstavljali znak da si uvezi s nekim. Muškarci kupuju veličanstvene pojedinačne dijamante navereničkom prstenju za svoje devojke, ili polukružni niz dijamanata zarođenje beba. Vredne singl žene kupovale su vredan nakit same sebi.

Zato je Izi nosila svoje narukvice u venecijanskom stilu i alke u ušima sponosom, jer je za njih sama ispisala ček. Možda nije mogla sebi da kupiovu kartu od dvadeset hiljada dolara, ali nije bila ništa gora od bilo kogaovde.

Svečana sala bila je predivno formalistička i sva u krem tonu: stolnjacikrem boje; nasloni stolica krem boje; ruže krem boje, postavljene nastolove, koje su treperile na najmanjem dašku i umekšavale ceo prizor. Biloje veoma lepo i vonjalo je po novcu.

Za njenim stolom bilo je šest žena, uključujući i nju, i dva muškarca.Jedan je bio mlad, zgodan i u društvu prelepe, veoma vitke ženemladalačkog lica, izdajničkog dekoltea sredovečne žene i sa smaragdnomogrlicom tako zapanjujuće lepote i očigledne vrednosti da je verovatno bilaizvađena iz sefa u banci samo za taj dan.

Drugi muškarac za stolom bio je potpuno druga kategorija. Četrdesetakgodina, čeličnosivih očiju kojima je poput jastreba osmatrao prostoriju,uredno podšišana tamna kosa i lice pomalo išibano vremenom koje biprikladno izgledalo pod kaubojskim šeširom – definitivno je ostavljaoutisak. Nije mu bilo potrebno skupo savršenstvo njegovog brioni odela daoda činjenicu da je on nekakav tajkun.

Izi je poznavala znake. Da je postojao spisak potrebnih atributa zatipičnog dominantnog mužjaka, čovek u brioni odelu bi ih sve imao.

Elegancija, krajnja samouverenost, lebdeći nagoveštaj nemilosrdnosti: onje sve to imao.

Tu je takođe bila i činjenica da je jedna od gošći, koju je Izi prepoznalas trač stranica u štampi, koketirala s njim kao da Nojeva barka upravopolazi iz grada a njoj treba muškarac da se s njim ukrca. Žene kojeprofesionalno love bogataše biraju samo one zaista bogate i moćne.

Žena sa smaragdima stalno mu je pričala o superjahtama. Izi se dokono

pitala šta su to superjahte; po neobičnom deliću razgovora koji je dopro donje zaključila je da ploveća palata za koju je potrebno šezdeset stalnozaposlenih članova posade deluje pre kao prekookeanski brod nego kaojahta.

Razmišljala je da li da pita nešto u vezi s tim, čisto radi podmetanjaklipova u društvene točkove, ali je odlučila da ne radi to.

Kako je ručak odmicao, Izi nije mogla da se suzdrži da ne gleda čoveka,procenivši ga kao superbogatog valjatora koji je proveo godine u prljavimposlovima zarađivanja novca, i sad, napokon, otresa prašinu trgovačkograda s ruku i traži neku vrednu dobrotvornu prigodu da se uspne mnogostrmijim lestvicama: lestvicama do njujorške visoke klase.

Nije želela da on vidi da ga gleda. To bi bilo izuzetno neprijatno.Ali nije mogla da prestane.Hej, zdravo.Nije to rekla, ali je pomislila. Ovaj čovek je sasvim izvesno za nekoliko

stepenika izlazio iz njene lige. Bogataši jure mlade lepotice: kraj priče.Obična njujorška žena od karijere ne bi imala šanse.

Ali ipak... on ju je gledao, od čega joj je stomak poigravao.– ... tako da sam ga nazvala, rekla sam da neću, ali znaš, muškarci nikad

ne preuzimaju inicijativu... – nastavljala je da priča žena s Izine leve strane.Linda je bila plavuša zategnuta botoksom da izgleda kao da joj je četrdesetpre nego pedeset, koliko je zaista imala. Započevši tako što je rekla da jojse dopada Izina haljina i da je oduševljena njenim nakitom, sad se tugaljivoprisećala svojih ljubavnih sastanaka na Menhetnu i poigravala se svojimjelom, gurajući odlučnim pokretima salatu od fete i radiča po svom tanjiru.

Izi je uspela da odvoji pogled od čvrstog tajkunskog tipa i usredsredi sena priču žene kraj sebe, kao i na svoj odrezak od tune.

– Dakle, otišla si na sastanak s tim dasom? – upitala je Lindu.– Tako nekako. Da li je to sastanak ako on kaže da ćete se videti na

žurki na koju oboje ionako idete?Izi se prenula. Izgleda da su bogate raspuštenice najzad baš kao i sve

ostale žene. Odlučila je da uputi onu vrstu saveta kakvu bi uputila iprijateljici. – Nije baš sastanak. Više je kao obećanje sastanka ako se nepojavi nešto bolje – rekla je. Nije bilo svrhe u okolišanju. – On drži svoje

opcije otvorenim, Linda.Linda je uzdahnula. – To sam i ja mislila. Htela sam da kažem ne, ali mi

se sviđao.– Ako se ti sviđaš njemu, to je u redu – rekla je Izi odlučno. – Ali nemoj

da staviš svoje srce pred njega tako da može da se igra s tobom. Linda,muškarci mogu da nanjuše kad žena žudi za izlaskom lako kao štopolicijski psi mogu da pronađu deset kila teške droge. Ako kažeš sama sebida ti nije potreban taj momak, onda imaš više šanse. A ako nije mislioozbiljno, onda ne moraš da ideš protiv sebe izlažući svoje srce na tacni.Veruj mi.

– Da, sve sam to ja već prošla, imam i suvenir – uzdahnula je Linda. – Ija sam nekada davala takve savete, kad sam bila tvojih godina. Ali višenisam: tvoje godište daje taj savet. Da ti kažem nešto, dušo, kako starišpostaješ očajan. Nije te briga ako su oni svesni toga. Sranje, oni to svakakoznaju. Ovaj grad je pun žena poput mene, a svi momci znaju tu priču. Neželim da budem sama. Zašto to kriti?

Izino meko srce se steglo. Uzela je Lindu za koščatu ruku i stisnula je.Nije očekivala tu vrstu iskrenosti na ovakvom mestu. Ovde, gde je sve bilosamo pokazivanje, bilo je čudno a tako osvežavajuće naći Lindu i njenuotvorenost.

– O, slušaj me samo, zvučim tako tugaljivo – rekla je Linda, konačnospuštajući viljušku i nož u svoj tanjir s ispreturanom ali nepojedenomhranom.

– To nije tugaljivost, to je iskrenost – osmehnula se Izi. – Stalno vodimovakve razgovore sa svojim prijateljicama. To je sukob između želje dabudeš samostalna zauvek i navikavanja na to, ili ukrcavanja na prvi avionza Aljasku gde usamljeni muškarci umiru od želje da te upoznaju.

– Zašto momci s Aljaske ne mogu da dođu u Aper Ist Sajd? – htela jeLinda da zna.

– Jer bi onda, pretpostavljam, postali njujorški muškarci i iznenada bi imse supermodeli bacali pred noge, a oni onda ne bi više želeli nas normalnežene.

– Oh, mani me modela – uzdahnula je Linda.Izi se ovoga puta nasmejala. – Ja radim s njima – objasnila je. –

Organizator sam u agenciji Perfekt-Njujork.Linda je pogledala s poštovanjem. – Pogledaj mene kako se žalim što

sam usamljena, a ti moraš da se nadmećeš s tim. Na svetu nema dovoljnolekova za depresiju da bih pristala da radim s manekenkama.

– One su zapravo samo deca kojima se desilo da tako izgledaju –ukazala je Izi. – Mnoge među njima su jednostavno u haosu, kao i većinanas. Zadivljujući izgled ne sređuje nijednu stvar iznutra.

– Mogla bih da se nosim s dosta unutrašnjeg sranja kada bih takoizgledala spolja – rekla je Linda gorljivo. – Ipak, pretpostavljam da će i onejednog dana ostariti.

– Ti nisi stara.Linda ju je pogledala. – U ovom gradu, Izi, jednom kada kreneš ka

pedesetoj isto je kao da si u invalidskom dupku. Zajebi hirurgiju i botoks:muškarci žele zaista mlade i zategnute guze i jajnike koji još uvek izbacujujajne ćelije. Oni možda ne žele dete, ali žele ženu koja može da ga rodi akopromene mišljenje. Oni žele mladost. Kraj priče.

Zvučala je tako grubo, tako ogorčeno, da Izi nije mogla ništa daodgovori. Ovoga puta izdao ju je i apetit.

Zaustavili su se svi razgovori dok je počinjala modna revija i aukcijskideo ručka. Konobari su tiho odnosili tanjire, tehno muzika nadahnutaAfrikom pulsirala je iz zvučnika i predstava je počela.

Izi je gledala dok su manekenke – mnoge od njih iz Perfekt-Njujorka,koje su ovamo poslate besplatno za ovu priliku – paradirale gore-dole popisti. Obično bi posmatrala lica i pokrete svojih devojaka da vidi kojaizgleda zadovoljno, kojoj je dosadno i čije zenice odaju previše gutljajašampanjca pred početak predstave. Ali danas, Izi je još uvek bila potresenadok je razmišljala o svom razgovoru s Lindom i onim što nije izgovorila: dase i ona plaši samoće.

Prošlo je dugo vremena otkad je to ikome priznala, pa čak i samoj sebi.Brak je izgledao neizbežno dok je odrastala u Tamarinu: upoznaš nekoga

i venčaš se, prosto tako. Sve će lagano doći na svoje mesto, a ti ne morašništa da uradiš.

Samo što je ona iz Tamarina otišla u London i Njujork, mesta gde se tapravila o momku koji upozna devojku i oni se venčaju izgleda ne

primenjuju. Sada, kad sve njene drugarice iz škole za sobom imaju barjedan brak, ona nije čak ni blizu veridbe.

Pronalaženje prave osobe izgleda pomalo kao povratak spejs-šatla nazemlju – postoji izuzetno mala mogućnost, mnogo manja nego što ikoshvata, i ako je propustite, morate se nadati da ćete uhvatiti drugu prilikupre nego što bude prekasno.

Kad su slobodni momci nestali, morate da sačekate sledeću turu – onekoji su bili u braku, razveli se, i spremni su da krenu iz početka. Osim štooni traže mlađe žene, možda i deset godina mlađe. A žene koje su istihgodina kao ti momci jesu one koje ispadaju iz igre.

Izi je pomislila na svoj predstojeći četrdeseti rođendan u novembru.Strastvena škorpija, kako je volela da je podseća Tiš, njena drugarica

zaluđena astrologijom. Izi i Tiš su zajedno živele na drugom spratutrospratnice u Vest Vilidžu kad je Izi tek došla u Njujork.

Bile su istih godina i u istom poslu – Tiš je bila pomoćnik fotografa – iobe su bile doseljenice. I nakon deset godina Tišin pevljivi velški akcenatje zvučao kao i pre. Ona je bila udata i majka šestomesečnog dečačića.

Tiš će uskoro takođe biti četrdeset godina, ali Izi je stizala do toga izdrugačije životne pozicije nego njena drugarica.

Svi su premestili svoje stolice da bolje vide modnu reviju, tako da je,kad je došlo vreme za aukciju, dasa u brioni odelu sedeo mnogo bliže njoj.Izi to nije primetila dok njen list s programom aukcije nije pao, a on hitroustao, podigao i pružio joj ga.

– Hvala – rekla je iznenađeno, uzevši list.– Nelakirani nokti, veoma originalno – primetio je.Izi nikad nije premazivala nokte nikakvim drugim lakom osim bezbojnim.

U najezdi skupih manikira, njene skoro ogoljene ruke bile su upadljive.– Nisam ja neka kovrdžava klinka – rekla je odsutno. Osećala se previše

uzdrmano posle razgovorom s Lindom da bi povratila isti nivozainteresovanosti za čoveka. On bi ionako teško mogao biti zainteresovanza nju: šta je s njenim sparušenim jajnicima i kožom koju nikakva količinagela za kožu ne može da osveži.

– Molim? – Upitao je.– Nisam ja neka kovrdžava klinka.

– Nisam govorio o tvojoj kosi. – Nije ispružio prste da bi dodirnuocrvenkaste uvojke prošarane nijansom meda, koja ju je papreno koštala usalonu Sirk svake šeste nedelje. Ali gledao ju je kao da je pomišljao na to.

Linda se izvukla i otišla do toaleta, pa je njeno mesto bilo slobodno, ičovek u brioniju ga je zauzeo, toliko se približivši Izi da je osetila kako jojponestaje daha. Bila je visoka žena, i instinktivno je znala ako su ljudi višiod nje. Ovaj čovek je bio.

– Ja sam Džo Hensen – rekao je pružajući ruku.– Izi Silver – odgovorila je automatski, osećajući kako se nešto u njoj

prenulo kad je uhvatila njegovu čvrstu muževnu ruku.Blizu je četrdesete, ali ipak još uvek može da oseti nalet privlačnosti, zar

ne?A način na koji ju je on gledao, posmatrao, naveo ju je da pomisli kako

on ne traži dvadesetpetogodišnjakinju. Tražio je nju.Osmeh, lep, pravi osmeh. Koji ju je naveo da pomisli na njega sa

strgnutom košuljom, a nju pripijenu uz njega, kako ga ljubi, obgrljena timjakim rukama, dok su njegove usne sklopljene na smeđem ispupčenju njenebradavice. Auh.

Čak i sada, Izi je mogla da se priseti svakog delića tog trenutka. – Pa, učemu je fora s tom „kovrdžavom klinkom“?

Isterujući sliku sisanja bradavice iz glave, Izi mu se sad širokoosmehnula, ne svojim stilizovanim, u Njujorku usvojenim osmehom, negoosmehom devojke rođene i odrasle na selu koji bi njena porodica lakoprepoznala. – Moja najbolja prijateljica je takve stvari nazivala„kovrdžavim“. Ne znam zašto. Čudno se izražavala. „Kovrdžav“ označavavrstu osobe koja voli ružičaste mašne i ukosnice, šminka oči da izgledajukao Bambijeve i veruje da treba jesti pre večere s muškarcem da on ne bipomislio kako je ona neka konjina s ogromnim apetitom.

– Garantovao bih da se nikad u životu nisi ponašala ni slično tome –kazao je ispitujući je pogledom. – A i nema ničeg lošeg u dobrom apetitu.

Brz titraj u njenom stomaku naveo je Izi da pomisli kako nije mislio naapetit vezan za hranu.

– Ja volim da jedem – rekla je ravnim tonom.S njom se neće poigravati. Znala je kako se igraju igre nakon godina

izlazaka s muškarcima na Menhetnu. Igre su igre. A ovo je stvarno, zar ne?– Šta je onda tvoje omiljeno jelo? Ono koje bi tražila kao zadnju želju?On se sad već zavalio u Lindinoj stolici, potpuno zanemarujući sve

ostale oko njih. Počela je dobrotvorna aukcija. Prodavala se nekakvagrozna skulptura i drugi alfa mužjaci u prostoriji samo što se nisu busali uprsa kao gorile u pokušaju da je otkupe.

Ali Džo nije bio zainteresovan. Bio je potpuno usredsređen na nju.Zauzvrat, ona nije mogla da skloni pogled s njegovog lica, s tih čeličnosivihočiju zbog čijeg se pogleda osećala kao najvažnija osoba u prostoriji. To nemože biti varka, zar ne? Može li neko da glumi potpunu opčinjenost?

Izi je više osećala nego opažala da žene za njihovim stolom primećuju daona i Džo koketiraju, i znala je da je vreme da sve to okonča, i vrati se ustvarnost. Neko će primetiti. Ona se napola prisećala njegovog imena i bilaje sigurna da je gospodin Hensen krupna riba, dok je ona bila samo račić uovoj bari. Ali nekako, još nije mogla da završi s tim. Prošlo je tolikovremena otkad je flertovala s muškarcem, ili osetila makar i delićprivlačnosti koju je sada osećala. Još samo nekoliko minuta, to valjda nemože da škodi?

– Sirup protiv kašlja i nešto protiv bolova, verovatno – našalila se. Šalilase kad je bila nervozna.

– Ne tvoj zadnji obrok u bolnici Kedrovi Sinaja – rekao je, dok su muoči svetlucale a usta se samo blago izvijala u osmehu. On se smeje očima,shvatila je Izi. Toliko malo ljudi se smeje tako.

– Pastrmku upecanu u potoku iza moje kuće u Irskoj, sa salatom odrukole iz bašte moje bake. Ona kaže da je to odličan lek za mrzovolju,vraćajući ti polet. I pitu od kupina sa šlagom.

– Prava hrana – rekao je Džo, sada sjajnih očiju, koje su odašiljale jošviše topline rastapajući joj srce. – Plašio sam se da ćeš možda reći nešto onekom retkom iranskom kavijaru ili šampanjcu iz malog vinograda kojiimaju samo u hotelima s pet zvezdica u Parizu.

– Onda me ne znaš dobro – odgovorila je Izi. Nema mnogo stvari kojemogu da iznenade gospodina Hensena, u to je bila sigurna. Promućuran nijebila prava reč za njega. Izi je osećala da je dostigla nešto što je malo komeuspelo, i to samo zato što je bila ono što jeste. Obično, ako bi bila ono što

jeste, ne bi dospela daleko s muškarcima. Bilo je divno upoznati nekogakome se dopada nepatvorena, obična Izi Silver. Izi na pragu četrdesete.

– Voleo bih to – rekao je. – Mislim, da te znam dobro.– Prodato za sedamdeset hiljada dolara! – povikao je voditelj aukcije

trijumfalno. Izi je skrenula pogled. Naftaški milioner crvenog lica za stolompored njihovog sad je bio ponosni vlasnik nečeg što je Izi izgledalo poputzgnječene automobilske haube ižvrljane jarkožutim mrljama. Umetničkemrljotine.

– Gnjavim te – rekao je Džo blago.– Ne – Izi je pocrvenela. Izi nikad nije crvenela. To je bilo za

devojčurke koji jure muškarce, i rangiralo se uz stvari koje je najvišemrzela, poput čupkanja kose i izazovnog lickanja usne na koje su muškarciizgleda uvek padali, bili oni neurohirurzi ili vozači taksija. Muškarci moguda budu tako glupi.

– Uopšte me na gnjaviš – brzo je rekla. Ipak, on ju je uznemirio. Ali nebi to baš mogla i da mu kaže. Zdravo, nisam šest meseci ni sa kim izašla iodustala sam od muškaraca, tako da me ne gnjaviš, ali si me nasmrtuplašio jer mi se sviđaš. Ne, definitivno nije mogla da kaže nešto takvo.

On je ponovo govorio; pomisliće da je ona totalna ludača zbog načina nakoji se uključivala i isključivala.

– To je dobro – rekao je. – Mrzim kad sam dosadan.Kao da jesi, pomislila je Izi blago uzdahnuvši.Glas spikera se razlegao iz zvučnika: – Sledeći predmet na današnjoj

aukciji je portret koji je naslikao legendarni umetnik Paša Nilanji. Ko ćeprihvatiti početnu cenu od dvadeset hiljada dolara?

Svi su ispustili odobravajuće zvuke. Izi nije imala pojma ko je taj Paša,ali svi ostali jesu sudeći po odobravajućem mrmljanju. Ili su se pakpretvarali da ne bi izgledali kao neznalice u umetnosti.

– Da li skupljaš umetnine? – pitao je kriveći vrat da vidi sliku koju susada nosili između stolova.

– Samo sa stranica časopisa – rekla je uz uvređen osmeh. – Obavestićute u poverenju: nisam platila svoju današnju ulaznicu – dodala je. – Nisamjedna od ovih dama koje kupuju umetnost uz ručak.

Čekala je da on uzmakne. Bila je prestara a nije bila ni bogata.

– I ja takođe imam tajnu – promrmljao je, primičući se tako da je onainstinktivno povila glavu da ga čuje. – Shvatio sam to i sâm. Zato irazgovaram s tobom.

Izi je ponovo osetila stezanje u stomaku. – Hoćeš da kažeš da štrčim kaootečen palac? – podrugnula se.

– Na pozitivan način – nacerio se. – Ono što te odalo je što sam videoda si zaista pojela svoje predjelo.

Izi nije mogla da se suzdrži: glasno se nasmejala.– Odala me proždrljivost – smejala se. – Kako je to grozno.– Nije proždrljivost – tvrdio je. – Hej, i ja sam pojeo svoje.– Ti si muškarac – rekla je Izi, kao da objašnjava osnovne fiziološke

razlike četvorogodišnjem detetu. – Muškarci mogu da jedu i izgledajumuževno. U našem poremećenom svetu, žene ne mogu da jedu.

– Osim tebe – navaljivao je.– Osim mene – složila se, iznenada se osetivši kao krava.– Odlično. Pošto hoću da te pozovem na ručak, a to ne bi imalo

nikakvog smisla ako nećeš da jedeš. Ili ako ručak ne odgovara, možemootići na večeru.

Izi je htela da vrisne „da!“ iz sveg glasa. Ovaj čovek, uza svu elegancijui brioni odelo koje je koštalo više od mesečnog zakupa njenog stana,pridobio ju je tako sigurno kao da je zatvorio u kavez. Mogao je bitiobučen kao civilizovan čovek, ali on je svejedno bio lovac, grabljivac, alfamužjak.

A poigravanje s alfa mužjacima bilo bi suludo. Oni znaju šta žele i zatim posežu bezobzirno. Izi nije želela da bude povređena.

Da bi se primirila, dohvatila je postolje svoje vinske čaše i okretala gameđu prstima. Sto više nije izgledao lepo. Sad je delovao tužno: jelovniciodbačeni u stranu, rezervacije zgužvane, prljavi ubrusi nemarno spuštenipored šolja za kafu i nedirnutih sitnih kolača.

Čitav događaj bio je skoro završen, i ona je nakon toga morala da sevrati na posao, da se vrati svom običnom životu u kome milioneri neflertuju s njom.

Živela je u malom stanu s tušem koji je kapao i buđi u kredencu ispodsudopere u kuhinji, a i dalje je dugovala hiljadu dvesta dolara na svojoj

kreditnoj kartici, nek joj je bog u pomoći, nakon što je rastrošno kupila onelubuten cipele s platformom i stela makartni pantalone. Da li je on zamenios nekom osobom iz svog mondenskog sveta? Zamislila je kako su ljudi kojeje ona poznavala čuli za njen flert s Džoom Hensenom i prenula se. Nikadnije želela da bude ukras nekog bogatog čoveka: ukrasi su imali dvadesetakgodina i težili četrdeset pet kila, a veći deo težine im se nalazio u umecimaza grudi, dekoraciji i egu.

– Sve je moguće – rekla je poletno, na način na koji se obraćaladeprimiranim manekenkama preko telefona kad bi im izmakao neki posaoza koji su bile sigurne da će ga dobiti. – Ipak, nije verovatno.

– Zašto?Izi je razmislila o svojim rečima. – Jer iako te ne poznajem odvajkada,

gospodine Hensen, imam prilično jasnu predstavu da živiš u sasvimdrugačijem svetu, a taj svet nije moj.

– Koji je svet tvoj? – upitao je.– Ja sam organizatorka u modnoj agenciji – rekla mu je i malo objasnila

svoj posao.– Zašto je to drugačije od mog sveta?Izi je podigla ruke. – U redu, imam tri pitanja za tebe i ako na ijedno od

njih odgovoriš potvrdno, onda smo se složili da dolaziš iz drugog sveta,važi?

– Važi – složio se, zainteresovano je gledajući.– Jesi li leteo putničkim avionima prošle godine? – osmehnula se, a i on

je.– Ne – priznao je.Izi je podigla jedan prst. Ljudi moraju da zarađuju malo više od

prosečnog fabričkog radnika da bi leteli privatnim avionima.– Da li je na čeku koji si dao za današnju dobrotvornu akciju bilo tri ili

više nula?Ovoga puta se on nasmejao. – Lukava si.– Da li to znači da?– Znači.Podigla je dva prsta. – Dva puta da – rekla je. Po načinu na koji je jedan

od organizatora koji je prilazio stolovima obigravao oko njega malo ranije,

Izi je bila sigurna da je Džo ostavio ček na najmanje sto hiljada dolara zadobrotvorne svrhe.

– Najzad, poseduješ li drugu kuću na Istočnoj obali, recimo u Hemptonuili Vestčesteru, ili nekom mestu od bog te pita koliko nula u fazonu RalfaLorena?

On je sklopio oči i rukom prešao preko vilice po kojoj je već izbijalasenka brade. To je seksi, pomislila je Izi. Muškarci doterani u svakompogledu su je zabrinjavali: ovaj čovek je bio veoma stvaran, veomamuževan.

– Pobedila si me – rekao je. – Ali ništa od toga ne može biti razlog da nebudemo prijatelji.

Izi ga je počastila svojim pogledom kroz skupljene oči koji je bez rečigovorio: a ček će ti biti dostavljen, je l’ da?

– Nisam baš dobar u ovome – dodao je sa žaljenjem.– Verovatno si sjajan u tome – rekla je. – Ja sam ta koja nije baš

uvežbana.– Teško mi je da u to poverujem.– Pa, poveruj, gospodine Hensen – kazala je. – Upravo sam vodila

deprimirajući razgovor o godinama sa ženom koja je sedela tu gde sadasediš ti. Starije žene u Njujorku stare po proporciji psećih godina. Kadstignemo do četrdesete, kotrljamo se naniže ka pretvaranju u starijegrađane, koji nose pantalone s lastišem i idu na krstarenja da bi mogli danabace još pet-šest kila na brodskom posluženju. Da zaključim: potpunosam nespremna za seksi ćaskanje s novim muškarcima.

Bilo joj je pomalo žao kad su joj te reči izletele iz usta, ali nije želela dase poigravaju s njom. Džo se verovatno samo zabavljao dok ne naiđe nekaizglednija prilika.

– Ne izgledaš kao da ti je četrdeset – rekao je. – A ja stvarno nisamdobar u ovome. Ni ja nisam baš vežbao. Bio sam dugo u braku, i moja ženai ja smo se, pa, rastavili. – Sve to je izgovorio polako, kao da se teknavikava na tu frazu.

– Žao mi je što to čujem.– Hvala, ali to se spremalo već dugo vremena. – Slegnuo je ramenima. –

Venčali smo se mladi. Pokušavali smo veoma dugo da nam krene, ali, eto,

nije krenulo.– Znači ti si u potrazi za drugom ženom? – upitala je Izi drsko. – Pitam

jer žena kraj tebe – mislila je na ženu s nakitom iz sefa u banci – izgledakao kandidat za tu ulogu.

– Mafi? – rekao je. – Slatka je ali nije baš moj tip.Slatka? Mafi? Bila je slatka kao zmija zvečarka, pomislila je Izi, ali nije

ništa rekla. Dopalo joj se što on nije čovek koji bi iznosio podmukleprimedbe o Mafi.

– Slušaj – nastavio je – ovo obično ne radim. Prošlo je... – trepnuo je –više od dvadeset godina kad sam to poslednji put radio.

Spustio je ruku na njenu golu nadlakticu i Izi je morala da sakrije svojnagli uzdah.

Šta se to dešava s njom?– Upuštam se u poslovne rizike, proračunato. Pokušavam da sistematski

ovladam tržištima pomoću matematike. Ponekad ulažem na duge staze, aline često. Poznat sam po iskrenosti i tome što govorim ono što mislim.Nikad nisam sedeo pored nepoznate žene na dobrotvornoj zakusci i ovakose osećao, ili se ovako ponašao. Po svemu što znam, možeš da postavišoglas s telefonskim brojem na šestoj stranici Njujork posta u kome će pisatida Džo Hensen nije uspeo, ali ovoga puta me nije briga jer moram daizgovorim ono što osećam.

Nastalo je ćutanje. Njegovi prsti bili su još obavijeni oko njene ruke,topla koža na toploj koži.

– Ovo je ludo – rekla je Izi potreseno.Gledali su jedno drugo u oči, a on je skrenuo pogled samo da tiho opsuje

u pola glasa i izvadi mali mobilni telefon koji je vibrirao iz džepa nagrudima. Brzo ga je osmotrio, a onda vratio nazad.

– Moram da idem – kazao je Džo užurbano. – Mogu li da te odvezemtamo gde si krenula?

– I ja moram da se vratim na posao – rekla je. Izgledalo je da je posaomilion kilometara daleko. – Ali moja kancelarija je pored Hauston strita, toti možda nije uz put... – dodala je tiho.

– Imam vremena – rekao je.Iznenada su krenuli, izašli su ne pozdravivši nikoga. Aukcija je još uvek

bila u toku. Džo je telefonirao sa svog mobilnog telefona, i kad su stigli naulicu diskretna crna kola već su čekala na njih. Bila su aerodinamična iluksuzna ali neupadljiva, kao nešto što bi NASA možda želela da pošaljena Mars. Izi se popela u njih.

– Živela sam u stanovima manjim od unutrašnjosti ovih kola – našalilase, smeštajući se u sedište od bledokrem kože.

– Poznajem vlasnika. Možemo da se dogovorimo – uzvratio je on šalom.Sela je što je mogla dalje od njega na zadnjem sedištu, pokušavajući da

izgleda kao da je provela mnogo vremena vozajući se u luksuznimlimuzinama po gradu.

– Ti znaš ponešto o meni, a ja još uvek ne znam ništa o tebi, gospođiceSilver. Čime se baviš? – pitao je.

Izi mu je ispričala svoju hvalisavu priču. Žene su obično bilezainteresovane za svet mode i ispuštale zvukove odobravanja slušajućipriču o radu s prelepim bićima. Muškarcima bi ili bilo dosadno, ili bi im selice ozarilo i hteli su da znaju – neki diskretno, neki direktno – ima li njenaagencija neke od devojaka iz kampanje Viktorijas sikret na svojoj listi.

Džo nije spadao ni u jednu od te dve grupe.Pitao ju je o agenciji i problemima u poslu gde su glavna roba ljudska

bića. Dok su kola krstarila gradom, izolujući Izi i Džoa od kišnih ulicaispod zatamnjenih prozora, ona se predano upustila u priču omanjkavostima svog posla.

Pre nego što je i bila svesna, zaboravila je na sve osim potrebe daobjasni ovom čoveku da mrzi to što vidi toliko devojaka u haosu zbogposlovne sklonosti da se koriste zabludele klinke s najtanjim udovima kojemogu da se pronađu.

– Zvanično, ljudi iz sveta mode kažu da nije naša greška što jepreovlađujući izgled „reksi“ – ta reč je spoj reči seksi i anoreksičan –objašnjavala je dok je on zbunjeno gledao – ali naravno da na to utičecelokupna modna industrija. Ma daj, ako imaš četrnaest godina i vidišsuvonjavu devojku u svakoj TV reklami ili duplerici časopisa, najzad ćešpomisliti da bi i ti trebalo tako da izgledaš, čak iako ti je tako nešto fizičkinemoguće. Dakle, dobro došle anoreksijo i bulimijo.

– Drago mi je što imam sinove – primetio je.

– Sinove? Koliko im je godina? – Izi se oporavila od iznenađenostimunjevitom brzinom. Naravno da ima decu. Pričao je o svom dugom braku:deca su logičan deo toga.

– Dvadeset tri, dvanaest i četrnaest – rekao je dok mu se izraz licaublažavao. – Tom je najstariji. U Francuskoj je, usavršava jezik i verovatnojuri devojke. Met je posle njega, malo mi je dalek, čega sam svestan, imnogo je zagrejan za muziku. Samo vežba gitaru i neće ni da dohvatidomaći iz matematike. Ironija je u tome što sam ja na tome zaradio svojepare. Džoš je više okrenut svojim knjigama. U njegovoj školi imaju dodatnunastavu iz jezika u ovom polugodištu, japanski, i on je pohađa. – Džo nijemogao da potisne ponos iz svog glasa. – Tom kaže da je njegov mali bracalud. Klinci, a?

– A oni žive sa...? – iskušala ga je Izi.– Sa nama. I dalje smo u istoj kući dok sve ne sredimo – rekao je. –

Rastava se dugo spremala, ali tek smo je nedavno i formalizovali. Imamoveliku kuću – dodao je. – Želimo da stvari razrešimo na pravi način zbogdečaka, a ovo je bio najbolji način. Tata se nije iselio, ne još.

– Aha – rekla je Izi. Bilo joj je vreme da se povuče. Bez obzira natrenutnu privlačnost prema ovom čoveku, nije želela da se uplete u zbrkanurastavu i razvod, ili čak da bude osoba koja će ga tešiti dok se ne vrati ženi.Svaki čovek koji se razvodi nakon tako dugog braka vratiće se nazad kaolopta kad se odbije o zid.

– To je ta zgrada – rekla je vozaču kad se ispred njih pojavila zgrada ukojoj su bile kancelarije Perfekt-Njujorka.

Auto se parkirao. Džo je stavio ruku na kvaku vrata da je propusti snjegove strane, na trotoar.

– Hoćeš li jednom da izađeš na ručak sa mnom? – pitao je.– I dalje si oženjen – ukazala je Izi. – Za mene, to utiče na ceo proces

izlazaka. To ume da bude malčice zbrkano, viđala sam to i ranije. Ne želimto i da doživim.

– Samo ručak – rekao je, a njegove čeličnosive oči kao da su se topiledok su gledale u njene. Izi je ponovo osetila: to uzbuđenje koje je vrebalo unjoj. Mogla bi sasvim iskreno da kaže da nikad ništa slično nije osetilaranije u životu, ali čemu? Njihov odnos može da bude samo prijateljstvo, i

nema budućnosti. Ako bi postupila drugačije, uradila bi nešto zaista glupo.– Ne mrdaj – kazao je Džo vozaču. – Ja ću da otvorim vrata gospođici

Silver.– Kako god želite, gospodine Hensen.Kako god želite, gospodine Hensen, pomislila je Izi bespomoćno,

osećajući kako joj se ponovo taj talas privlačnosti širi iz pleksusa.Samo jedan običan ručak. Kakvu štetu to može da izazove?

2.

Ivice crno-bele fotografije bile su otrcane i blago izbledele, pa ipak je životprosijavao iz nje kao da je snimljena koji trenutak ranije, a ne pre nekihsedamdeset godina.

Četiri žene i pet muškaraca stajali su oko masivnog kamenog kamina, sviodeveni u večernju odeću iz tridesetih godina dvadesetog veka: žene suvijenom kosom, mekih udova i u haljinama koje su se nabirale poput svileoko njihovih članaka; muškarci strogih lica s crnim kravatama, raskošnihbrkova i zapovedničke atmosfere koja je lebdela oko njih. Jedan čovek,najstariji u grupi, među usnama je držao debelu cigaru, drugi je uzdigaosvoju kristalnu čašu prema fotografu, jednom nogom ležerno oslonjen našipku ispred kamina, savršen prizor opuštenog džentlmena. Na drugoj stranislike stajala su dva starinska stola ukrašena cvećem i fotografijama usrebrnim okvirima. Na parketu ispred njih ležala je nemarno rasprostrtatigrova koža.

Ceo prizor je govorio o novcu, otmenosti i privilegovanosti.Džodi je skoro mogla da čuje škripavi gramofon i Ajvor Novelo ili Kit

Kat Band u pozadini, muzika koja nosi u sebi snažnu čaroliju.Rođendan ledi Ajrin. Retneri, septembar 1936. bilo je zapisano

izbledelim mastilom na poleđini.Džodi se pitala koja je od četiri žene bila ledi Ajrin. Jedna od dve

plavuše, ili možda žena s dijademom s draguljima upletenom u kovrdžavutamnu kosu kao kod neke indijske plesačice.

Fotografija je izašla u novinama Skarlet Pimpernel, i zalepljena je nakorice starijeg zbornika biblioteke od pre nekoliko decenija. Džodi Beketumalo da previdi tu fotografiju. Otišla je u tamarinsku biblioteku jednogjutra kad joj se kompjuter pokvario po treći put, i bila je toliko ljuta da jejednostavno morala da izađe iz male kućice, koja još nije bila njen dom,iako su ona i Den živeli u Tamarinu sad već dva meseca. Neumorna kišaznačila je da čak ni šetnja nije rešenje, a onda je Džodi pomislila nabiblioteku na samom kraju njene ulice.

Provela je mnoge sate u biblioteci kad je studirala kod kuće u Brizbejnu,ali proteklih godina jedva da je i zavirila u neku. Prolazila je poredTamarinske javne biblioteke svakog dana na putu do prodavnice, i nikadnije zakoračila u nju. Tog jutra, sjurila se niz Dilejni strit, glave pognutepred kišom koja je ubadala poput igala, i ušla u zabran.

Unutra nije bilo nikog osim starijeg čoveka zatrpanog dnevnom štampomi bibliotekarke od dvadeset i neku godinu pametnog lica, zagasitocrnoofarbane kose, s alkom u nosu i ljubičastim ružem koji je odgovaraonjenom čupavom ručno pletenom džemperu od angore. Tu je vladala tišina,koja je pala na Džodi s tako umirujućim efektom kao da je u glavipreslušavala CD s meditativnom muzikom.

Proleteo je jedan sat dok je lutala između polica izvlačeći knjigu zaknjigom, smeškajući se kad vidi one koje je čitala i volela, govoreći sebi daupamti one koje nije čitala.

A onda je ispala ta fotografija iz Skarlet Pimpernela, i Džodi je osetilafasciniranost kakvu je osetila davno prošlog leta kad se priključila jednomarheološkom iskopavanju u Turskoj dok je bila student.

Arheologija nije bila za nju: volela je istoriju ali nije bila baš luda zafizičkim kopanjem po njenim zemnim ostacima.

A ipak je ova fotografija izazvala isti efekat, osećaj pronalaska nečegašto niko nije video decenijama, osećaj misterije koja čeka da buderazotkrivena.

Bibliotekarki je bilo zadovoljstvo da je pitaju za neke informacije, irekla je da je Retneri bila velika kuća u tom području.

– Bili su poznati kao porodica Lohrejven, lord Lohrejven od Tamarina.Zvuči dobro, zar ne? Oni su bili tamarinsko plemstvo – kazala je. – To je idalje prelepa kuća, iako je sada malo zapuštena. Niko tamo ne živi većgodinama. Pa, otkad ja pamtim – dodala je.

– Ima li nekih knjiga o kući ili porodici? – pitala je Džodi.Bibliotekarka je odmahnula glavom. – Ne, nijedne, što je čudno.

Lohrejvenovi su bili u toj kući najmanje dve stotine godina, možda i duže,tako da mora biti mnogo zanimljivih stvari tamo.

Džodi je opet osetila ubod misterije. – Znam da fotografija verovatnopripada biblioteci – rekla je – ali mogu li da je uzmem i napravim kopiju?

Ja sam pisac – dodala je, što je tehnički bilo istina. Ona je bila pisac, alinije objavljivala od svoje teze o američkim pesnicima devetnaestog veka, izarađivala je za život prethodnih sedam godina u izdavaštvu kao urednik. –Volela bih da napravim neka istraživanja o Retneriju. Da vidim kuću,čujem o ljudima... napišem knjigu o tome.

Eto, rekla je to. Den ju je uvek podsticao da napiše knjigu, ali Džodi nijeznala poseduje li podsticajnu iskru potrebnu za beletristiku, a dosad nikadnije imala ideju za dokumentarnu knjigu.

– Knjigu o Retneriju! Strava! – odgovorila je bibliotekarka. – Imamovodič kroz grad s informacijama i o Retneriju, ali to je sve. Nemojte daodete! Pronaći ću vam taj vodič. Dopašće vam se kuća. Prelepa je. Mislim,zamislite život u takvoj vili.

Fotokopirana slika sad se nalazila na suvozačkom sedištu Džodinih kolazajedno s malim vodičem za ovo područje, u kome se nalazila još jednaslika Retneri hausa, kako je izgledao pedesetih godina. Skrenula je naposlednjem uglu avenije prema kući, gunđajući u sebi na očajne amortizereu kolima i na neravnu aveniju. Avenija je zaista bila prekrupna reč za tuulicu, zaključila je. Iako oivičena veličanstvenim bukovim stablima i dugaviše od kilometar i po, bio je to samo seoski put s visokim grebenom posredini i po kom je rasla trava.

A onda, kad je izbila iza poslednjeg zaokreta i provezla se poredprerasle ružičaste azaleje, ugledala je kuću. I stopalo joj je automatskiskliznulo do kočnice, zaustavljajući mali auto na tucaniku kojim je bionasut put.

– Bogo moj – glasno je rekla Džodi i zablenula se u kuću.Mutna crno-bela slika u vodiču kroz Tamarin nije pravedno prikazivala

kuću. Okruženo drvećem i nekad savršenim živicama i lejama ruža, stajaloje ono što je vodič opisivao kao „savršen primer viktorijanskogpaladističkog stila“.4 U stvarnosti je to bila elegantna siva građevina selegantnim lukovima i kamenim stubovima paladističke arhitekture iogromnim simetričnim prozorima koji su gledali preko mekog zelenogtravnjaka istačkanog maslačcima i belim radama.

Ogromna kuća protezala se pozadi naizgled u beskraj i granala se u štale,

prostorije za sluge, viktorijansku zimsku baštu s desne strane i zidovekuhinje obrasle mahovinom koji su se protezali ulevo. Ogromna kamenapostolja na kojima su stajale žardinjere sad obrasle korovom označavala supočetak bašte omeđene jasenovim drvećem i postavljene u obliku omče,sada obrasle divljim ruzmarinom i lavandom koji su ispuštali svoj opojnimiris u vazduh.

Nije bilo dama s raskošnim šeširima s cvećem i u dugim haljinama dastoje pored strogih brkatih muškaraca, niti je na vidiku bilo dugačkihuglancanih limuzina s bleštavim haubama. Ali ovaj Retneri, iako stariji iočigledno mnogo manje održavan nego onaj na bilo kojoj od fotografija, idalje je nepogrešivo zadržao veličanstvenost velike kuće.

Bile bi potrebne čete slugu da je održavaju, a hiljade jutara zemlje bilebi potrebne da sve to plate.

Bio je to drugi svet, vreme kad je Tamarin bio mala varoš gde je moćnaporodica Lohrejven slala svoje sluge da obavljaju poslove za njih. Sada jeTamarin bio prosperitetan gradić a Retneri je bio prazan, Lohrejvenovi suodavno nestali, osim vlasnika kuće, daljeg rođaka koji nikad nije nogomkročio na to mesto, kako je objasnila bibliotekarka.

– Retneri je engleska verzija imena. Zapravo ono glasi Rat na ri –kraljevo utvrđenje, na irskom – nastavila je. – Ne mogu da se setim ni polaod onoga što sam učila u školi, ali to odjekuje u svima nama. Imala samnastavnicu istorije koja je bila veoma zainteresovana za Lohrejvenove, reklaje da je njena majka išla na lovačke plesove u Retneri hausu tridesetihgodina; bilo je veoma zvanično, tu je bio batler a žene su nosile duge haljinei rukavice. Hoćete da vam nacrtam mapu kako da stignete do tamo?

– Ne – rekla je Džodi. – Otprilike znam gde je to. Živim ovde već dvameseca.

– Zaista? Gde? Recite mi. – Devojka se druželjubivo nagnula prekopulta.

– Moj muž i ja smo se doselili iz Dablina – objasnila je Džodi, kao što jetoliko puta radila otkad su Den i ona stigli u Tamarin.

Ovde nije bilo šanse da ne poznaješ svoje komšije.Bilo je veoma drugačije nego u stanu u Klontarfu, gde su živeli dve

godine i gde su znali za svoje komšije samo po zvucima koje su čuli kroz

tanke zidove što su ih razdvajali. S jedne strane su bili ljudi koji su vrištalikad su vodili ljubav. S druge su bili zavisnici od televizijske serije oforenzičarima – Mesto zločina, koji su imali kablovsku televiziju i provodiličitave večeri kraj televizora pojačanog do daske da im ne bi promakao nidelić autopsije. Ni Den ni ona ne bi prepoznali ni jedne ni druge komšije uliftu osim ako neko od njih ne bi povikao „oh to, TO!“

Njihov novi dom u Tamarinu bila je kućica nakrivljenih zidova u Dilejnistritu s malim dvorištem i baštom okruženom belo okrečenim zidovima. Zasamo nedelju dana otkad su došli bili su na večeri s komšijama s obestrane, ljudi s druge strane ulice ponudili su im riđe mače na poklon, a spoštarom su se oslovljavali po imenu.

– Den, moj muž, radi u Nacionalnoj školi Sent Kilijan – objasnila jeDžudi. – On je novi zamenik direktora...

– A, gospodin Beket! Moja mlađa sestra je u šestom razredu. Sada vaspoznajem! – bibliotekarka je bila oduševljena. – Vi ste Australijanci, zarne?

Džodi se široko osmehnula. – Radio Mileva vam sjajno radi.– Bolje radi od interneta – devojka je uzvratila osmehom.– Pričajte mi o tome. Radim u izdavaštvu i poludela sam pokušavajući

da se povežem. Tehničar mi kaže da to ima veze s tim što sam na krajuveze u našoj ulici, što nema nikakvog smisla.

– On to svima tako kaže, ne obraćajte pažnju na njega.U tom trenutku su stigli grupa školske dece i njihov nastavnik u potrazi

za ostacima naselja iz ranog bronzanog doba, i bibliotekarka se s osmehomizvinjenja upućenim Džodi okrenula da ih usluži. Džodi je gestom pokazalasvoju zahvalnost i otišla.

Otišla je kući sa svojom dragocenom fotografijom, i te večeri, kad jeDen stigao kući, ispričala mu je svoju zamisao.

– Želiš da napišeš knjigu o tim ljudima – rekao je, sedajući za njihovmali kuhinjski sto da bi mogao pažljivo da pogleda fotografiju. – Menizvuči dobro. Zar ti nisam uvek govorio da bi trebalo da napišeš knjigu?

– Da, ali nikad nisam pronašla ništa o čemu sam želela da pišem – reklaje Džodi, sedajući mu u krilo.

Den je obavio ruke oko nje i zagrlio je.

– Žao mi je zbog onog danas – rekla je. Nazvala ga je na posao kad jojje kompjuter otkazao po treći put, vičući da je njoj muka od ovog prokletoggradića, a da njemu sve ide veoma dobro: ima posao na koji odlazi i ljudekoje viđa, ali šta je s njom?

– U redu je. Znam da ti je teško – rekao je Den, usana uronjenih u njenukosu. – Znaš da te volim, moja luda kravice.

– I ja volim tebe – odgovorila je, dopuštajući sebi da je tetoši. Odpobačaja je bila vrlo napeta, zategnuta poput opruge, tako da nije bila ustanju da dopusti Denu da je uteši. Selidba ovamo zbog njegovog novogposla trebalo je da pomogne, ali nije. Ovde, u ovoj lepoj varoši pastelnihboja, osećala se otuđeno i izmešteno. Čak i njihov stari dom, s komšijamabučnog seksualnog života, bio je bolji od ovog. Tamo je uradila testtrudnoće: sedeći na šolji u njihovom malom plavom kupatilu dok se Denpoletno nadvijao nad njom.

Tamo je bila trudna. U Tamarinu nije, nikad nije. Možda nikad više ineće biti.

A sad je ova stara fotografija pokrenula malo one stare Džodi, učinila jeda se oseća lako, kao da ponovo može da bude ono što jeste.

Naslonila se na Dena i sklopila oči. Morala je malo da pretraži internet. Isredi laptop. Nema načina da istražuje kako treba s nepouzdanimkompjuterom.

Dva dana kasnije stajala je ispred prelepog Retneri hausa a mirislavande ispunjavao joj je glavu.

Džodi je tumarala napuštenim vrtovima zureći kroz ogromne prozore, alimogla je da vidi vrlo malo: prozori su bili prljavi i iznutra su bili spuštenikapci. Unutra je vladala pomrčina, što je značilo da ništa ne može darazazna.

Divovska zarđala kapija sprečavala ju je da uđe u dvorište iza kuće, paje stajala s rukama na kapiji i gnevno je drmusala.

Želela je da uđe unutra, želela je da vidi Retneri i sazna njegove priče.Spisak ljudi koje treba da vidi je rastao. Od kad je rekla Denu za

fotografiju, ideje su joj se množile u glavi. Prvo je trebalo da priča s nekimko zna sve o ovom području i ko će moći da je poveže s pravim ljudima.Ivon, koja je živela pored njih s mužem i dvoje dece, smesta je napravila

dug spisak ljudi koji bi mogli da pomognu.– Lili Šenahan, ona je ta s kojom bi trebalo da pričaš. Ima skoro

devedeset godina, ali ne bi joj dala ni dana preko sedamdeset. I ni slučajnojoj se ne dešava da joj misli odlutaju, da ti kažem. Oštra je kao brijač, alina divan način – brzo je dodala Ivon. – Njena porodica je radila zaLohrejvenove, a i ona je dok je bila mlađa, mada ne mislim da je ikada bilauslužna prema njima poput svoje majke. Ona je godinama bila nadzornicakuće i idealizovala je ledi Ajrin. Ali Lili nije bila ljubitelj Ajrininoggazdaričkog držanja po rođenju. Ipak, ponešto bi mogla da ti ispriča oRetneri hausu, sigurna sam u to. Tamo se nije desilo mnogo toga čemu onanije bila svedok.

Džodi je sve to brzo zapisala.– Misliš li da bi trebalo prvo da nazovem njenu porodicu, da vidim hoće

li ona da razgovara sa mnom? – pitala je Džodi, misleći da bi se tako staradama mogla uznemiriti kad bi joj prišla čudna žena iz Australije.

– Gospode, ma ne. Nema potrebe za formalnostima s Lili. Daću ti njenbroj telefona – odgovorila je Ivon. – Živi sama tamo na Si roudu. Dolazi jojkućna pomoćnica u zadnje vreme da obavi neke sitne poslove oko kuće, aliona je veoma samostalna.

– Ipak, ima porodicu? – Džodi je i dalje mislila da bi trebalo da se obratiLili preko nekog drugog. Devedesetogodišnjaci su osuđeni da budunervozni i krhki.

– Cela njena porodica je divna. To su njen bratanac Edvard Kenedi injegova supruga Aneliz. Radila sam svakog ponedeljka s Aneliz u radnjiČamac za spasavanje. Njeno ime se izgovara kao Ana Liza, ali se neobičnopiše. Mislim da je to austrijsko ime. Oni su predivan par. Aneliz je sjajnabaštovanka. Ima talenat za uzgajanje biljaka. Lili je imala ćerku, Alis, ali jeona umrla, nažalost. Rak. Ali Lilina unuka, Izi, živi u Njujorku i radi sasupermodelima. Mada čovek nikad ne bi pretpostavio – rekla je Ivon,smešeći se. – Izi je veoma obična, uprkos tim supermodelima i svemutome. Uglavnom ju je odgajala Lili, iskreno govoreći, a Lili je veomapribrana i staložena.

– Imaš li imejl ili telefon unuke u Njujorku? – pitala je Džodi. – Moglabih prvo njoj da se obratim?

– Taman posla. – Odsekla je Ivon. – Idi pravo kod Lili. Dopašće ti se –svima se dopadne.

– Kažeš da je radila za Lohrejvenove?– Jeste, kad je bila mlada. Ali otišla je u London na kurs za medicinske

sestre, za vreme Drugog svetskog rata, i mislim da posle nikad više nijeradila u Retneriju. Tamo se ionako sve izmenilo – dodala je Ivon. – Nakontoga više ništa nije bilo isto, govorila je moja majka.

Džodi je sebi napomenula da nauči više o Drugom svetskom ratu. Biloje toliko toga što nije znala, i nije želela da razgovara sa starom damom dokne prouči činjenice.

Nazvaće Lili Šenahan čim stigne kući, rešila je Džodi, još jednomposlednji put prodrmavši veliku zarđalu kapiju. Kapija se nije pomerila, a smesta gde je stajala video se samo ćošak dvorišta.

Nadala se samo da Lili ima dobro pamćenje. Ako joj je sada skorodevedeset godina, 1936. godine imala je sedamnaest ili osamnaest godina,kad je fotografija snimljena, a to je bilo pre užasno mnogo vremena. Aliipak, Ivon je rekla da vreme nije umanjilo ništa od njenih sposobnosti.Džodi se nadala da je zaista tako. Bilo je nečega u vezi s Retnerijem što jeučinilo da želi da sazna više o njemu i ljudima koji su živeli i disali unutartih zidova.

3.

Aneliz Kenedi sela je u masivnu fotelju okrenutu ka moru i uzela jedan odsvojih starih kataloga s cvećem. Pored stolice, na stolu od bele trske uvekje bila gomila kataloga s „ušima“ na stranicama, spremna za prelistavanjekad nije imala snage za novine.

Obično je njenim prstima bilo potrebno samo da pređu preko stranica dabi osetila zadovoljstvo kako struji kroz nju. Stranice o semenju silustracijama punog cvata navele su je na razmišljanje o satima koje jeprovodila u svom vrtu, ruku zarivenih u zemlju, dok je gajila cveće i nijerazmišljala ni o čemu osim o prirodi.

Danas te čarolije nije bilo. Bila je to samo hrpa često prelistavanihkataloga, a ruka koja je počivala na njima bila je prošarana ispucalomkožom i osušenim zanokticama.

– Imaš tako lepe ruke, trebalo bi da ih paziš – uzdahnula je njena majkapre nekih trideset sedam godina kad je Aneliz bila mlada udavača iobičavala da gurne ruke u vodu za pranje sudova nemajući vremena nisklonosti da razmisli o navlačenju gumenih rukavica.

Aneliz je bila hitra osoba. Nije bila nepromišljena, uopšte. Brza,praktična i spretna. Rukavice i kreme za ruke bile su za generaciju njenemajke, ne za dvadesetogodišnjakinju ogromne energije i sa životom kojitreba živeti.

– Umetničke ruke i zeleni prsti – rekao je ponosno Edvard dok su stajaliispred crkve na dan kad se njihova ćerka, Bet, udavala a Aneliz provelasate uvezujući tek procvale ruže u male bukete za postavljanje na klupe.

Aneliz bi više volela rascvetale ruže, od kojih bi u udobnosti rasadnikaTamarin napravila bukete, ali vezivala bi ruže i zubima od radosti što vidiBet kako ide niz prolaz između klupa.

Četiri godine pre tog dana desio se najsrećniji dan njenog života, kad jevidela da se Bet najzad skrasila. Bet je i sama bila poput ruže: jedne odretkih starinskih ruža kakve su Aneliz i Nil, vlasnik rasadnika, voleli dauzgajaju u zaklonu ogromnog staklenika.

Kao i vrsta madam alfred karijer, predivnog izgleda i raskošnog mirisa,ali i trnovita i zahtevna, kojoj su potrebni sati brižljive nege. Na dan kad seBet udala za Markusa – nežnog, srčanog i ludog za njom – Aneliz je znalada će toj ruži neko drugi pružati tu brižljivu negu, ili to barem činiti zajednos njom.

Ako je Bet bila ruža, Edvard je bio stablo, retka vrsta hrasta, što seuzdizalo visoko i snažno nasuprot vetru s mora. A Aneliz? Kad je upoznalaEdvarda, bila je poput jablana: visoka, tanana i uzdrhtala od vrha svojesvetlokose glave do svojih uvek živahnih prstiju na nogama.

Ali više nije znala šta je. Vreme i život su je izmenili.Nekada, kad je počela da se bavi hortikulturom, mislila je da je

umetnost uzgajanja biljki odgovor na sva pitanja. Zemlja te nauči da budešmiran, da čekaš, da se ciklusi menjaju ali će se opet povratiti: proleće ćenajzad uslediti za surovom zimom. Ništa, ni problemi ni rešenja, ne može sepožurivati – ništa više nego što bi mogao da požuruješ lutajuću snežnupahulju. Sneg će se sneno pojaviti u vazduhu kad za to bude spreman iraspoložen. To je postala Anelizina maksima. Stvari se dešavaju kad su zato spremne i raspoložene.

A sada je izgledalo da je grešila. Teško grešila.Ustala je, otišla u kuhinju i pristavila čajnik. Bila je to refleksna radnja.

Kad nije imala šta da radi, uključivala bi taj prekidač i pozabavila bi seritualom spremanja čaja. Najčešće bi popila jedva malo više od polovinešolje.

Edvard nije bio ljubitelj čaja; više je voleo kafu. Još uvek je tu bila teglanjegove omiljene i jezivo skupe blu mauntin kafe kupljene u radnjiFortnam i Mejson.

Aneliz je kafu mrzela, ali volela je njen miris. Više neće biti nikoga dapravi kafu, neće biti bogate arome koja se podiže u vazduh da joj saopšti daje Edvard bio u kuhinji, dokono slušajući radio dok kuva kafu.

Neće biti druge osobe da skloni krpu s čajnika, namesti jastuče, rastvorinovine. Nakon tri decenije života s drugom osobom, hoće li se sadanaviknuti na ovu usamljenost? Možda je usamljenost istinsko ljudskostanje, umesto ta platonska vizija dvoje ljudi zajedno. Nadala se da je tako.

Isključila je prekidač čajnika, uzela svoje ključeve i otišla do zadnjih

vrata. Prezuvši se iz ravnih cipela u čizme, navukla je staru postavljenujaknu koja je visila između ostalih na čiviluku u malom stražnjem hodniku.Zadnja vrata gledala su na obalu i, kad ih je Aneliz otvorila, svež naletmorskog vazduha oduzeo joj je dah.

Miris peska i vonj mora ispunili su joj pluća i na trenutak se zagrcnulapre nego što je povratila dah.

Njena kućica bila je na osamsto metara udaljenosti od obale, osamstometara od mesta gde se istrajna kržljava trava i žilava morska orhidejadržala za tlo pre nego što ustupi mesto hrbatu od sitnog kamenja koje jebleštalo poput dragulja kada bi ga more natopilo. Sada je plima prošla ipojas od smeđesivog peska protezao se pred njom u obliku potkovice. Toje zaliv Milsin, mali zaton ukraj mnogo većeg zaliva Tamarin, i razdvojenod njega nazubljenim grebenom koji se prostire uz ivicu vode.

Milsinska strana grebena bila je izloženiji deo žala, gde su pesak i morečinili da kola rđaju i dobovali po boji na kućama, ostavljajući na kućicamapoput Anelizine istu boju kakvu ima drvo naplavljeno na žalu.

Na drugoj strani grebena smešten je sam Tamarin, zaštićen od udaravetra i mora vencem grebenova.

Dolinu koja se niz Tamarin spušta u zaliv, gde je glečerski led prosekaoputanju pre nekoliko miliona godina, zauzimali su reka Boun i široki drumkojim se dolazilo u varoš i iz nje odlazilo. U osunčanom utočištu uzavijutku doline nalazio se rasadnik gde je Aneliz radila do prošle godine.

Godinama unazad, Aneliz je mislila da bi volela da živi bezbednougneždena u skutovima zaliva Tamarin, gde vetar dopire i lupa prozorimaali gde ima komšija koji su blizu noću kad nestane struje. U zaklonugrebenova i brdâ, skoro da je postojala mikroklima, a u rasadniku je Anelizuzgajala biljke i cveće koje ne bi mogla ni sanjati da sadi na Milsinskojstrani.

Tetka njenog muža, Lili, za ime božje, imala je smokvino drvo u vrtu:izuzetno debelog debla i više ne baš izdašno u smokvama, kao neki starigospodin koji ne može da se gnjavi produktivnošću sad kad je dostigaotrocifren broj godina plus deset, ali još uvek je to bilo smokvino drvo, jošuvek stvorenje iz toplijih krajeva.

Sada je ipak Aneliz bilo drago što su se ona i Edvard doselili ovamo u

kućicu pre dvadeset godina. Odgovarao joj je osećaj izdvojenosti. Vetarnije mogao da jauče bolnije i bešnje nego što je već činio, a ovde je baremmogla, ako poželi, da sedne na svoju vremešnu verandu i pije vino dokToska vrišti u pozadini, i niko je ne bi nazvao ludom ili nazvao njenurodbinu pitajući se da li bi oni mogli „da popričaju s njom“.

Po obali su bile rasute školjke i tragovi sluzave morske trave. Visoko uzobalu videli su se otisci kopita koje su ostavili jutarnji jahači galopirajućiniz plažu, iz štale pet kilometara uvučene u kopno. Edvard ih je jedno letofotografisao: crno-bele fotografije besnog galopa, raširene nozdrve iuzvitlane grive dok su konji i jahači tutnjali niz obalu, raspršujući pesak imorsku penu.

Jedna od fotografija još je bila okačena u kućici, gde je mogla da je vidisvaki put kad uđe na prednja vrata. Bio je to divan snimak.

– Mogao bi da se baviš fotografijom – rekla mu je Aneliz. Edvard je bioveoma umetnički nastrojen, iako nije bilo mnogo potrebe za umetnošću uposlu s osiguranjem.

– Ja sam običan amater, ljubavi – odvratio je, iako je znala da mu jedrago. Nije bio naviknut na komplimente. Edvardova majka je mislila da jepohvala reč koju koristiš jedino u crkvi, hvaleći Gospoda. Aneliz se uvektrudila da nadomesti to odsustvo pohvala u Edvardovoj mladosti.

– Prilično je dobra za jednog amatera.– Ti si slepa, je l’ znaš? – rekao je Edvard, smešeći se. – Ti vidiš samo

moje dobre strane.– Selektivno slepilo – Aneliz mu je uzvratila osmeh. – Vidim pojedinosti

koje mi se dopadaju, a većina njih mi se dopada.Hodajući sada duž obale, Aneliz je znala da mora da skine tu sliku sa

zida kad se vrati kući. Previše je bolno gledati je.Vetar joj je grizao lice i štipao joj oči. Aneliz je krenula dole po pesku,

rešena da pronađe nešto što će joj skrenuti misli s oštrog bola u srcu.Nekoliko metara ispred nje ležalo je parče naplavljenog drveta, obavijenomrljom hemijsko plave boje zaostalom iza ribarske barke.

Polako se sagnuvši, ona ga podigne. Bilo je dugačko tridesetakcentimetara, izuvijano kao klupko kanapa. Neki komadi naplavljenog drvetabili su prelepi, izvajani morem, i dalje lepe stvari uprkos udarcima koje su

podnele.A bilo je i komada naplavljenog drveta koji su bili prosto to: drvo

izbačeno na obalu nakon plutanja u morskoj peni, izrovašeno i isprano,ružno i neželjeno. Kao ovo. Kao ja, znala je Aneliz.

Ona uopšte nije bila biljka – bila je naplavljeno drvo. Ružno većini ljudi,prelepo samo retkima.

Skupljajući svu energiju sačuvanu u telu, zavitlala je drvo nazad u okeani vrisnula na njega.

– Mrzim te, mrzim te, mrzim te.Nije bilo nikoga da čuje njen krik. Njen vrisak je uhvatio vetar i oduvao

ga daleko u vazduh gde galebovi nisu na njega obratili nikakvu pažnju.Edvard nije obratio nikakvu pažnju onog jutra kad je ustala u osam i

rekla da ide na nedeljnu misu u devet, pa bi mogla da pozove Lili.Promrmljao je nešto što je zvučalo kao odobravanje, i prevrnuo se ukrevetu, obmotavajući snežnobeli jorgan oko svog štrkljastog tela. Aneliznije marila. Ona je bila ševa a on sova. Suprotnosti koje se privlače i takoto.

Deset minuta kasnije bila je istuširana, obučena i sedela je pijuckajućizeleni čaj pre nego što požuri na vrata. Zavolela je zeleni čaj uprkos tomešto ga se godinama grozila nakon što joj je stručnjak za akupunkturu rekaoda je veoma koristan za nju. Zašto je stvarima koje ti koriste potrebnotoliko vremena da se na njih navikneš, a od štetnih stvari smesta postaješzavisnik?

Jutarnje bogosluženje u crkvi Sent Kenis na trgu u Tamarinu bilo je čistoi savršeno. Hladno prolećno sunce slalo je zrake svetlosti kroz zamrljanaprozorska stakla, hvatajući zrnca prašine koja su visila u vazduhu, sučinkom da je sve izgledalo kao kad nebeski zraci blagosiljaju vernike nabiblijskim freskama. Nije bilo muzike na jutarnjoj službi.

Hor je pevao na misi u jedanaest, uz nategnute himne gospodinaFicpatrika izvedene na prozuklim orguljama, dok je pastva krivila lica aotac Šon se ohrabrujuće smešio, nastojeći da privoli ljude da se ne smejuotvoreno.

Dragi otac Šon. Imao je sjajan smisao za humor koji je morao daobuzdava jer nisu baš svi želeli sveštenika koji ispaljuje štosove. Aneliz je

osećala sažaljenje prema njemu koji je mogao da ide samo do te nevidljivecrte.

Misa u jedanaest je bila i porodična, kad su deca klečala na klupama i sdosadom u očima zagledala ljude pored sebe. Preslatka, ali i odvlačepažnju.

U devet u nedelju ujutro, crkva je bila samo četvrtinom ispunjena, a to jeAneliz savršeno odgovaralo. Volela je taj sveukupni mir. Uz vreme zarazmišljanje, ali ne toliko vremena da bi um odlutao u mračna područja. Ne,to nije volela. Na svu sreću, to joj se nikad nije desilo na misi. Bilo je to unekakvoj vezi s ritualom stajanja i klečanja, dok je mrmljala odgovore namolitve koje su joj bile usađene u dušu jer ih je mrmljala tolike godine.

Anelizina vera bila je meditativno, bezbedno pribežište u kom seodmarala, pre nego intenzivna, doktrinarna verzija religije.

Onda je naišla migrena s parališućom glavoboljom bez ikakvogupozorenja; ne puni nalet koji bi je primorao da legne na pod, ali ipakzaslepljujući bol od koga su joj se oči mučno stisnule.

Nije bilo svrhe da čeka: mora da ode kući i legne. Može kasnije danazove Lili i izvini joj se. Njena tetka, pa, tačnije rečeno tetka njenog mužaEdvarda, neće zameriti. Lili je imala mnogo sjajnih osobina – bila jezabavna, prijatna, imala je izvanredan smisao za humor – ali jedna od njenihneporecivih vrlina bila je činjenica da nikad nije bila utučena niti ju je ištavređalo.

– Brini se o sebi, Aneliz, i navrati kada ti bude bolje – bilo je sve što birekla.

Aneliz je znala toliko ljudi koji su negovali svoje primljene uvrede itragali za njima u svemu. Utešno je bilo što Lili nije bila takva osoba.

Aneliz je vozila do kuće polako, osećajući podrhtavanje kola na vetru, ipožurila je u kuću misleći samo na blaženo olakšanje leganja u krevet,samo napola opažajući da auto parkiran ispred kuće pripada njenojprijateljici, Nel. Edvard će morati da razgovara s njom. Nel neće smetati:ona i Edvard su bili odlični drugari, i Nel je znala da kad Aneliz pogodimigrena, ova je sposobna samo da legne.

A onda je ušla u kuhinju i videla kako Nel i Edvard sede zajedno zastolom, njegova tamnokosa glava bila je nagnuta ka njenoj svetlokosoj a

ruke su im bile isprepletene.Nije bilo blage muzike ili svetla, nisu se razodenuli. Ali intimnost

njihovog dodira zasekla je Aneliz kao kad se nož zarije kroz pileći file.– Aneliz! – prodahtao je Edvard kad ju je ugledao.Razdvojili su se naglo, hitro. U nekom drugom svemiru, Aneliz bi se

možda našalila kako nagli pokreti mogu delovati na Edvardov išijas iliNelinu ukočenost vrata. Ali znala je, s apsolutnom sigurnošću, da nije biloničeg nevinog u njihovoj bliskosti. Migrena je zadobovala jače u njenojglavi, boreći se s osećajem mučnine koji se javio istog trenutka.

– Samo smo... – počela je Nel nespretno, a onda prekinula kao da nemaideju šta bi sledeće rekla.

Nel nikada nije nedostajalo reči. Za razliku od Aneliz, koja je često viševolela da ćuti, Nel je imala reč za svakoga i komentar za sve.

Kao za kišu: – Ovo bi bila divna mala zemlja samo kad bismo mogli dapridobijemo nekog da je zakloni kišobranom.

Ljudima se to dopadalo.Ili razmišljanja o novcu: – Potroši ga odmah, u mrtvačkom pokrovu nema

džepova.Sada, Nel nije imala ništa da kaže.– Aneliz, ne treba da stekneš pogrešan utisak – počeo je Edvard, a lice

mu je bilo stegnuto strepnjom dok je prilazio Aneliz pokušavajući da njeneruke obujmi svojim. Kosa mu je bila vlažna od tuširanja. Bilo je prošlosamo dvadeset pet minuta otkako je izašla iz kuće. Mora da je iskočio izkreveta čim je otišla.

– Objasni mi šta je pogrešan utisak, da bih mogla da shvatim razlikuizmeđu ispravnog i pogrešnog – rekla je Aneliz blago mu sklanjajući ruke.U glavi joj se još mutilo, ali moćna instinktivna poruka u mozgu govorila jojje da ne dopusti svom mužu da je dodiruje.

– Gospode, Aneliz, molim te nemoj misliti da bismo ikada uradili neštošto bi te povredilo – kazala je Nel.

Nervozno je pogledala Edvarda, preklinjući ga da to razreši.Možeš prepoznati šta ljudi misle po njihovim očima lakše nego po bilo

čemu drugom, znala je Aneliz.Tokom godina, ona i Edvard razmenili su mnogo rečitih pogleda. A i ona

i Nel su ih takođe razmenjivale – bile su prijateljice skoro dvadeset godina,čitav jedan život.

Samo što nikad nije bila svesna da ovo dvoje njoj važnih ljudi gledajujedno drugo na ovaj način. Do sada.

Aneliz se osećala kao da gleda poslednji kadar filma u kome se svizapleti iz radnje povezuju.

Nel i Edvard su sada razmenjivali rečite poglede jer su oni bili par uovoj sceni: ne Aneliz i Edvard, nego Nel i Edvard.

– Molim te, Aneliz, sedi.Edvard je i dalje bio kraj nje, izraz lica mu je bio napet a ruke ispružene

u molbi.– Želeo bih da nismo morali ovo da radimo, ali pretpostavljam da

moramo. Sad ili nikad, je li tako? – rekao je, izgledajući poraženo aliodlučno, odlučno da obavi ovaj užasni razgovor.

I tada je Aneliz bespogovorno znala da je Edvard ostavlja zbog Nel.Edvard je mrzeo sve vrste sukobljavanja. Bio je beskoristan u

situacijama kad se Bet gušila u suzama, očajna iz ovog ili onog razloga.Njegovo upuštanje u razgovor koji je lako mogao da se završi vikanjem

govorilo joj je sve što je trebalo da zna.– Odlaziš, zar ne? Odlaziš sa Nel.Edvard je ćutke klimnuo glavom i preklinjući ispružio ruke, kao da kaže:

Šta drugo mogu da uradim?Aneliz je zatim sela i spustila ruke na sto. – Došla sam kući ranije jer

imam migrenu – rekla je nikom posebno.– Hoćeš da odem po tvoje pilule? – pitao je Edvard.Klimnula je glavom.Istrčao je iz sobe jedva čekajući da ne bude tu.– Čaj bi mogao da ti prija – dodala je Nel i okrenula se da otvori

kredenac, lako pronalazeći šolje i kesice s čajem. Provela je tolike sateovde, deleći čaj i život s Aneliz, da je znala gde se šta nalazi isto takodobro kao Edvard i ona.

– Čaj zapravo neće pomoći – rekla je Aneliz grubo. – Ništa nećepomoći.

Potučena, Nel je sela za drugi kraj stola nasuprot Aneliz.

Kosa joj je izgledala drugačije, shvatila je Aneliz. Obično je Nelinatamnoplava kovrdžava kosa bila kao raščupana od vetra čak i kada vetranije bilo. Retko je stavljala mnogo šminke, a za ženu njenih godina – imalaje godina isto koliko i Aneliz, pedeset šest – imala je izuzetno čistu, glatkukožu, s veoma malo borica koje su se širile od njenih nasmejanih plavihočiju. Danas joj je kosa bila brižljivo očešljana i stavila je ruž i maskaru.Izgledala je sređeno, spremno za neki događaj.

A taj događaj bio je bekstvo s Anelizinim mužem.– Zašto, Nel, zašto?– Oh, Aneliz, nemoj samo da sediš tu s tim iznenađenim izrazom –

obrecnula se Nel, koja se nikad pre u životu nije obrecnula na Aneliz. –Sigurno si znala. Edvard je rekao da nisi, ali znam da jesi. Žene znaju.Samo si se pravila da ne vidiš, to je sve. Što govori mnogo o vašoj vezi, danisi mnogo marila...

– Nisam znala – prekinula ju je Aneliz, šokirana ovom novom verzijomNel, koja je pre samo nekoliko trenutaka govorila kako nikada nije želelada povredi Aneliz. – Da sam znala, misliš li da bih i dalje želela da tibudem prijateljica, izlazim na ručak s tobom, zovem te ovamo na večeru? –Ućutala je jer se osećala previše otupelom da bi smišljala druge primere zato da nije znala.

– Koliko dugo to već traje? – prošaptala je.Aneliz je znala da bi trebalo da ispolji sav bes i gnev, ali sve što je

osećala u tom trenutku bila je užasna slabost u nogama i osećaj da jeužasno grešila u vezi s ljudima u svom životu.

Da su je bilo Edvard bilo Nel izdali pojedinačno, drugo bi bilo pored njeda je podseti da je i dalje voli. Ali oboje su je izdali. Zajedno.

– Nemoj da nastavljaš s tim da nisi znala. Morala si znati – prosiktala jeNel.

Ponovo Aneliz prenerazi gorčina u glasu njene prijateljice.– Ne laži me, Aneliz. Možeš lagati sebe, ali ne i mene. Da ste vas dvoje

bili ludo zaljubljeni jedno u drugo, da li bi Edvard došao meni? Odgovorimi na to? Ne, ne bi. Došao je meni jer tebi nije bio potreban, odbacila si ga.Imala si tako mnogo, a nije te bilo briga, nisi to shvatala. Pa, ja jesam i nećuti se izvinjavati zbog toga.

Aneliz je osećala pritisak Neline ljutnje na nju: na Aneliz jer ima divnogEdvarda samo za sebe, a ne shvata kakvo blago ima, blago koje je glupoizgubila.

Pomislila je na sve subotnje večeri kad je pozivala Nel u kućicu navečeru, čineći da to izgleda kao da su njih troje prijatelji koji zajednoobeduju, a ne par u srećnom braku koji pruža ruku prijateljstva udovicikoja bi možda inače sedela sama kod kuće. Erik, Nelin muž, umro je predeset godina, i od onda je Aneliz iz sve snage pokušavala da uključi Nel unjihov život. Aneliz je mislila o tome kao o čistom prijateljstvu, ali moždaje Nel to videla kao nešto drugo: kao sažaljenje? Ili kao da se Anelizhvališe, kao da govori: Ja imam muža a ti nemaš. Dođi da jedeš s nama iosećaj zavist, zašto i ne bi? Šta je još Nel pogrešno protumačila?

– Mislila sam da me poznaješ dovoljno dobro, Nel, da znaš da bih, dasam shvatila da ste ti i Edvard...

Bilo je teško to izgovoriti.– ... u vezi, rekla nešto. Mogu imati mnogo nedostataka, ali znam da sam

iskrena. Priseti se koliko smo mnogo razgovarale o vrednosti prijateljstvagde je iskrenost veoma važna? Kako smo mrzele lažne prijatelje, ljude kojikažu prave stvari u pravo vreme a uopšte to ne misle?

Bes koji nije bio prisutan sad je iznenada buknuo i oživeo u Anelizinomsrcu. Lagali su je. Oboje su rekli da cene istinu, a sad se ispostavilo daistine već vrlo dugo nije bilo. Još gore, Nel je pokušavala da svali krivicuna Aneliz.

– Nisam imala pojma šta se dešava – nastavila je grubim glasom. – Ti bise mogla osećati bolje ako misliš da jesam i da sam ti ćutke dala odobrenjeda mi ukradeš muža, ali nisam to uradila.

– Žao mi je, Aneliz. – Edvard je stajao na vratima s malom plastičnomkutijom Anelizinih lekova za glavobolju u ruci i s izrazom očajanja na licu.– Znao sam da nisi znala. Želeo sam da mislim da jesi jer bi tako bilo lakše,ali znao sam da nisi.

– Koliko je dugo trajalo, to između vas dvoje? – pitala je Aneliz,namerno više ne gledajući u Nel.

– Ne previše dugo – rekao je Edvard.– Od prikupljanja priloga za spasilački čamac – ubacila se Nel,

očigledno nesklona umanjivanju počinjene štete blagim nastupom premaAneliz.

Dobrano preko godinu dana, pomislila je Aneliz za sebe.– Pretpostavljam da ste onda čekali neki lep trenutak da mi to saopštite.

Moj rođendan? Božić?– Moralo je jednom da izađe na površinu – hladno je rekla Nel. – Zašto

da ne sada.Obe žene su pogledale Edvarda, koji je bespomoćno slegnuo ramenima.Aneliz je osetila nov nalet gneva, ovog puta uzavrelog.Reči su izašle iz Anelizinih usta pre nego što je imala vremena da

razmisli o njima: – Treba da se pakuješ, Edvarde. Nel, volela bih dasačekaš napolju, molim te. Ne želim te više u svojoj kući. Uvek možeš daodeš kući i sačekaš Edvarda da dođe. Trebaće mu prostora za njegovestvari.

Aneliz je nekako ustala i otišla u dnevni boravak, gde je prekinulanaviku dugu čitav život, i sebi obilno nasula brendi, koji je uzela iz glupogpokretnog stolića u obliku globusa koji je Edvard voleo a ona oduvekmrzela. Moći će njega da dobije, za početak.

Čula je prigušen razgovor iz kuhinje, a onda zatvaranje kuhinjskih vrata ipokretanje Nelinih kola. To je predstavljalo izvesno olakšanje.

Nije mogla podneti da Nel sad bude u kućici. Samo njeno prisustvo biloje otrovno: od najgore vrste otrova, onih za koje ne znaš da su opasni.

Nakon prvog pića, Aneliz je popila i drugo. Bilo je glupavo sada piti, alitrebalo joj je nešto da je umrtvi. Sela je na prozorsku dasku gledajućinapolje na zaliv i pokušavajući da ne sluša zvuke Edvardovog pakovanja.

Kad je Bet bila tinejdžerka, Aneliz je postala veoma vešta u slušanju.Bilo je to drugačije od slušanja malog deteta koje se maje po kuhinji:slušanje kako se otvara frižider, kako se s mukom skida čep s boce mleka,klokotanje mleka i uvlačenje vazduha kad se nešto mleka prospe. Bilo je tobezazleno slušanje.

Ali majke tinejdžera moraju da slušaju na drugi način; odličan pokazateljje i koji se CD sluša.

Oasis i Counting Crows bili su dobri znaci. Bilo šta sporo i sanjalačkomoglo je značiti da je Bet u opuštenom raspoloženju. Ali Suzan Vega je bila

pogubna. Znak da je Bet u haosu.Moraće da kaže Bet za ovo, naravno. Aneliz je sklopila oči na pomisao o

tom razgovoru.Zadnja vrata su lupila i ona je poskočila na taj zvuk. Edvard je otišao.

Pohitala je ka prozoru sa strane i videla ga kako ubacuje jedan kofer isportsku torbu u svoja kola. Mogao je da ponese veoma malo u tome, samosvoju odeću, shvatila je. Da li je to značilo da ipak želi da ostane, ili jetoliko očajnički želeo da bude s Nel da nije mario za svoje stvari? Ko zna?

Veče je bacalo svoje sive čini preko obale i uprkos staroj postavljenojjakni, Aneliz je zadrhtala. Obala je bila crna kad je nestao nagoveštajsunca: kao divlje kraljevstvo koje pokazuje svoju blažu stranu tokom dana,ali kad stigne veče, vreme je da ljudska bića nestanu odatle da bi to mestomoglo da pokaže svoju divljačnu, neukroćenu stranu.

Plima je nadolazila, polako, neumitno. Aneliz je stajala uz ivicu vode igledala kako talasi zapljuskuju tlo i povlače se, sežući svaki put sve dalje idalje uz pesak koji je tonuo u tamu. Bili su neumorni. Napred i nazad,stalno iznova. Kao život, koji je neprestano nadolazio na nju dok je onaželela da prestane.

Posmatrala je kao hipnotisana, dok joj se voda uvlačila u cipele, a ondase prenula i odstupila.

Kada bi je sada neko mogao videti, mislio bi da je luda, a možda je ibila: usamljena žena stoji napola izbezumljena na obali, kao ukopana, upunom značenju te reči. Onda se okrenula i otišla kući, ostavljajućivečernju tamu za sobom.

Kućica je bila jezivo tiha, i ona je prošla kroz nju paleći sva svetla, svešto je moglo da stvori osećaj toplote. U dnevnoj sobi, uzela je svoju torbicuza pletenje i čežnjivo pogledala u ispreturanu klupčad obojene vunepoloženu na nju.

Nije mogla da podnese pomisao na televiziju, pa čak ni na radio. Ali jemogla da plete. Pletenje joj je nekako umirivalo svest. To joj je bio novijihobi. Noviji stoga što je plela predmete godinama unazad: dečju odeću,ćebenca za Betine lutke, pantalonice, ali nikada nije bila baš neki stručnjak.Vratila mu se pre godinu dana, nakon što je prestala da radi u rasadniku, aznala je da će joj trebati nečim da se zabavi.

Poigravala se idejom o učenju drugog jezika ili obuci za kompjuter, aonda je Markus, njen zet, pomogao davši joj stari laptop. Iako joj sebeskrajno izvinjavao zbog njegove vremešnosti, sprava je još radila i Anelizje bila oduševljena njom.

– Zastareo je – rekao je izvinjavajući se.– Odličan je – osmehnula se Aneliz.– Star je deset godina. On je zapravo dinosaurus u kompjuterskom svetu

– nastavio je Markus.– Kao i ja sama – dodala je Aneliz, potapšavši ga po ramenu.Obožavala je taj uređaj i surfujući po netu – kako je volela te reči! –

jednog dana se neobičnim putem obrela na zanatlijskom sajtu gde jepronašla sve vrste pletenja, koje nisu imale ništa zajedničko s rastegnutimpantalonicama i dečjim prslučićima koje je nekada pravila.

Ovo pletenje podrazumevalo je pravljenje čupavih ručnih torbica,oblikovanje čipkastih šalova, pravljenje zidnih tapiserija.

Svidelo joj se to, i odmah je poručila torbicu s priborom. Onda se, nerazmišljajući previše u tom trenutku, prijavila na forum „Zaluđene pletilje“ iučlanila se kao početnica u pletenju. Na tom sajtu su žene iz celog svetarazmenjivale svoja iskustva u pletenju.

Trebalo joj je beskrajno mnogo vremena da ispiše tekst na forumu: biloje nečeg jezivo konačnog u vezi sa slanjem svojih misli tamo gde svakomože da ih pročita, ali Aneliz se osećala bezbedno u anonimnostikomunikacije preko interneta.

Aneliz iz Irske mogao bi biti bilo ko.U svojoj kućici s popaljenim svim svetlima, ulogovala se na sajt,

kliknula na svoju poslednju poruku i osetila ubod krajnje zapanjenosti nadonim što je napisala pre samo nekoliko dana. Bilo je to tako normalno, takouobičajeno.

Dopola sam isplela sivo-ružičastu torbu. Toliko je lepa da ne

mogu da dočekam da je stvarno dovršim jer želim da vidim kako ćeizgledati kad bude gotova. Prošle noći sam sedela do ponoći suključenim televizorom stalno pletući. Istovremeno sam pomalogledala dve drame s medicinskom tematikom koje uopšte nisam

gledala pre i emisiju o ostrvu u Dubaiju stvorenom ljudskom rukom, istalno sam plela. Volela bih da sam bila brža, a nisam sigurna kakoda ispletem cvet – ima li neko neku preporuku za to?

Aneliz je mislila o toj večeri. Edvard se smejao njenom opsesivnom

pletenju i otišao je u krevet, ostavljajući je s njenom okruglom iglom zapletenje ispred televizora. S vremenom je počela da oseća krivicu što gapušta da ode u krevet sam. To je bilo jednako loše kao imati razdvojenespavaće sobe.

Što samo pokazuje da nije imala pojma.Brinula je što ga je poslala u krevet samog, dok je on verovatno bio

zahvalan na tome što joj je umakao.Današnji bol je bio još previše svež da bi uminuo, ali nakratko je Aneliz

osetila oštar ubod prave agonije. Edvard je nestao, otišao je s Nel. A svevreme ona nije imala pojma šta joj se dešava ispred nosa. Nekada seosećala toliko intuitivnom, toliko povezanom sa svetom. Očigledno nijebila. Ta povezanost bila je još jedna velika zabluda.

U čemu je još grešila u svom životu?Iznenada je Aneliz osetila da ne može da se nosi sa svim tim bez

pomoći. Trebalo joj je nešto da sve to otupi. Pronašla je otpušač i flašuveoma skupog crvenog vina koje je Edvard sačuvao. Ma batali to sve,pomislila je sipajući sebi veliku čašu vina.

Onda je s čašom u ruci sela ispred laptopa i osetila zahvalnost štopostoje ti drugi ljudi širom sveta, koji možda sada sede kao i ona, sami.

Vino joj je opalilo grlo dok ga je gutala. Imalo je prekiseo ukus, alimožda se samo njoj tako činilo. Imala je jak metalni ukus u ustima čitavogdana: je li to ukus bola? Ispila je svejedno sve i pitala se da li iko od„Zaluđenih pletilja“ ima ikakav predlog šta činiti kad te muž napusti nakontrideset sedam godina braka? Za pet meseci, koliko se dopisivala prekosajta, uvek je pričala samo o pletenju – ružičasto-sivoj pletenoj torbi scvećem za koju joj je trebalo tri meseca rada jer je bila veomakomplikovana. Drugi ljudi su govorili o svojim životima. Ali Aneliz nijebila osoba koja bi se otvarala drugima. Sada kad je imala ovu neočekivanuželju da podeli s nekim svoj bol, on je bio preveliki da bi o njemu govorila.

Pregledala je komentare posetilaca sajta. Merili je postavila slikunajfantastičnijeg čipkanog šala s izvezenom dugom, a Aneliz se odsutnopitala da li će ona ikada biti u stanju da napravi nešto tako komplikovano.Ta torba s cvetnim motivom bila je teška samo zbog toga što je imalamnogo delova. Nije bilo zaista teških bodova, samo mnoštvo delikatnihsitnih delova da se ispletu, spoje i veoma pažljivo ušiju.

Lili se veoma dopao dovršen proizvod.– Nije li to šašava stvarčica – rekla je kad je Aneliz došla da pokaže

pletivo u njegovom punom sjaju.– Volela sam pletenje kad sam bila mlađa, iako više ne mogu da pletem

– dodala je žalosnim glasom podižući prste izuvijane od artritisa. – Tosmiruje dušu.

– Ja zapravo ne umem da pletem – odgovorila je Aneliz. – Stalno sepoigravam idejom da nabavim šemu za džemper ili nešto tako, ali nisamsigurna da bih mogla da napravim nešto tako složeno.

– Aneliz, ti možeš da uradiš bilo šta na šta usmeriš svoj um – osmehnulase Lili.

– Jesam li prestara da naučim?Lili se tome otvoreno nasmejala. – Nikad nisi prestara da naučiš, draga –

rekla je. – Ja još uvek učim, a pogledaj me, skoro mi je devedeset. Ti sisamo dete, Aneliz. Kako se to sada kaže? Izi mi je jednom rekla... – Lilistade da razmisli o tome. – Da, setila sam se: devedesete su noveosamdesete! Dakle pedeset šest je kao da si klinac, ako sebe nateraš darazmišljaš na taj način.

Aneliz je uzdahnula. Moraće da kaže i Lili za Edvarda.Lili neće biti kao jadna, draga Bet i neće joj biti potrebno pažljivo

ophođenje kad sazna novost. Lili je bila prilično otporna na šokove, iako jeizgledala kao otelotvorenje nežne i fine stare dame.

Iako je Lili nekad bila visoka, godine su je skupile dok nije zadobilanekakav ptičji izgled: i dalje je imala te žestoke oči boje različka kojimaništa nije izmicalo, ali svejedno je bila krhka poput neke ptice. No i daljenije bilo ničeg krhkog u njenom umu i njenim stavovima.

Dakle nije pomisao na to da će je šokirati učinilo da Aneliz ne želi dakaže Lili – bilo je to sažaljenje koje bi videla na Lilinom licu. Aneliz je

najviše od svega mrzela sažaljenje.Dovršila je svoje piće i počela da piše. Možda će njeni sadruzi u

pletenju imati mudrost koja joj je potrebna.

Žao mi je što vas sve gnjavim ovim, ali nemam nikog da s njimporazgovaram a moram da govorim. Vidite, danas me je napustiomuž. Neću vas gnjaviti redosledom i pojedinostima, ali u osnovi:došla sam kući i zatekla ga u razgovoru s mojom najboljomprijateljicom, i znala sam. Bili su u vezi. Otišao je s njom. Ne znamšta da radim ili mislim. Još nisam nikome rekla – imamo ćerku, a onaje veoma osećajna. Moglo bi se reći da ne podnosi stvarnost bašnajbolje.

Najgora stvar je osećaj da ga uopšte nisam poznavala – ili nju, kadsmo već kod toga. To je poput smrti. Mislim da prolazim kroz patnju.Osećam se kao što ljudi mora da se osećaju kad otkriju da je nekokoga su voleli potajni silovatelj ili ubica. Toliko sam zapanjena štonisam to znala, a onda se pitam nije li sve bilo laž? Mora da jeste. Aja nikad to nisam opazila.

Kako je to moguće? O koliko je drugih stvari lagao? Da me voli?Da sam ja jedina žena s kojom je želeo da vodi ljubav? Da je želeoda bude sa mnom? Ovog časa, sve bi to moglo da bude laž jer jeuspeo da sakrije jednu ogromnu laž od mene, pa kako bih onda moglabiti sigurna da i ostale stvari nisu bile laži?

Odavde gde sedim mogu da vidim našu sliku okačenu na zidu, igledam je pokušavajući da uhvatim nagoveštaj te drugačije osobekoja je tu morala biti sve vreme, samo je ja nisam primećivala. Tanaša slika – ja i on i naša ćerka, kad je imala nekih deset godina –snimak je s odmora kad smo bili na pikniku, i sad mi izgledadrugačije. Mi smo ispred nekog starog železničkog vagona, a isprednjega je prostrto stvarno ružno škotsko ćebe, ja se smešim, i ontakođe, a Bet pleše – u to vreme se interesovala za balet – tada,zaklela bih se krvlju i suzama da sam znala šta mu je u glavi u tomtrenutku: da je srećan s nama. A sada – pa, ne znam.

Dakle ono što je sada uradio navodi me da sumnjam i svaku

pojedinačnu stvar u našem celokupnom zajedničkom životu. Mojeuspomene su nestale jer bi mogle biti lažne, a mogle bi i ne biti.

To je kao kada ti pokažu sliku vaze na crnoj podlozi, a onda tineko ukaže da bi ona takođe mogla predstavljati i dva lica iz profila,a kad jednom vidiš tu novu sliku, nemoguće ju je pogledati i ponovovideti samo vazu.

A kako ću da kažem svojoj ćerki? Njoj je trideset šest godina,udata je – a to zvuči kao da bi trebala da bude ovde i brine se zamene upravo sada, ali stvar je u tome da je i dalje potpuno obrnuto.Bez obzira na to šta se meni dogodi, Bet će biti potrebno da se nekobrine o njoj. Dakle, ima li iko nekakav savet za mene. Očajna sam.

Aneliz samo što nije kliknula na opciju „pošalji“ kad je promenila

mišljenje. Jednim pritiskom na tastaturi pobrisala je ceo tekst.Mogla je u glavi da čuje glas svoje majke, glas koji je izražavao bes što

je Aneliz zalupila vrata svoje sobe i odbila da izađe: „Znaš, Aneliz, nemožeš sve rešiti time što ćeš se zatvoriti i skloniti od nas.“

Lupanje vratima možda nije delovalo, ali činilo je da se oseti bolje.Uvek je bilo tako. Moglo bi ponovo da bude tako. Instinkti nisu nazvaniinstinktima uzalud.

Zaključala je vrata i proverila da li su prozori zatvoreni. To je uvek bioEdvardov zadatak: muški posao, sređivanje kuće pre spavanja. Aneliz jeprigušila povređenost i bol od razmišljanja o njemu. To su bila samo vrata:mogla je da ih zaključa i sama.

Prošla je kroz kućicu metodično, gaseći svetla, a onda se uspela uzstepenice do njihove spavaće sobe. Sada njene spavaće sobe.

Grede na gornjem spratu kućice bile su od tesanog drveta, izbledelosvetle kao i svi podovi. Njihova spavaća soba bila je svetloplava s belimnameštajem, dve krpene prostirke na podu i belim debelim zavesama dazadrže hladnoću. Aneliz je bacila pogled na masivnu uzdignutu konstrukcijukreveta s belim dvostruko protkanim pokrivačem, i povukla se nazad izsobe. Nije noćas mogla da spava tu. To bi bilo poput leganja u posteljulaži.

Betina soba i dalje je bila Betina, iako je ona otišla iz kuće godinama

unazad. Bet je volela što su stvari iz njenog detinjstva još uvek bile tu:njene lutke i razna kola i odeća i dalje složena na drvenim policama, iuredno poređane knjige Inid Blajton.

Preostala spavaća soba u kućici bila je gotovo veličine kutije. Okrečenanajčistijom belom bojom i u njoj je bilo prostora samo za krevet, izanđalidrveni sanduk s fiokama, na koji su odozgo bile stavljene morske školjkekao dekoracija, i sićušni noćni ormarić s jednom fiokom sa starom tučanomsvetiljkom na njemu. Za dvadeset godina koliko je živela u ovoj kućici,Aneliz nikad nije spavala u toj sobi. Što ju je činilo savršenom za ovupriliku.

Iskopala je kutijicu s pilulama za spavanje iz ormarića u kupatilu, uzelajednu i progutala je uz vodu sa česme. U Betinoj sobi je pronašla staruspavaćicu svoje ćerke i navukla je. Nije želela da ništa iz njene sobe zagadinovi prostor. Popela se u krevet u rezervnoj sobi, isključila svetlo i sklopilaoči dok je nije obuzeo hemijom podstaknut san.

Prodavnica Čamci za spasavanje u Tamarinu veoma je dobro radila.Možda je to bilo zbog bučne blizine samog mora, ali svi su – meštani kao iposetioci – savesno ulazili u nju da potraže robu, znajući da će novac odsvakog polovnog džempera koji kupe otići na održavanje mesnih čamaca zaspasavanje. Čak i uz nebeski sjaj mora u zalivu koji je padao na ljudeletnjim danom, osećala se sila vode: prelepa, pa ipak svemoćna.

Ponedeljak je bio jedan od Anelizinih dana za rad u prodavnici. Radila jetu ponedeljkom i sredom, i radila je tako od kad je napustila posao s punimradnim vremenom u rasadniku. Kad se probudila rano dan nakon što ju jeEdvard napustio, znala je da mora da ode tamo.

Ako se ne pojavi, svi bi mislili da je bolesna, a onda bi neko mogao davidi Edvarda i pita ga kako je ona, a on bi mogao reći istinu i...

Aneliz to nije mogla da podnese. Nije želela da svi znaju šta se desilo,ne dok ne raščisti s tim u sopstvenoj glavi. Nije bila sigurna da li će biti ustanju to da uradi – tableta za spavanje učinila je nemogućim svakorazmišljanje kad se obeznanila dvadeset minuta nakon što ju je popila, a dabi odagnala osećaj usamljenosti u kućici sledećeg jutra, glasno je pustilaradio, radije slušajući vesti nego ostajući sama sa svojim mislima.

Njene misli su bile opasne, shvatila je: nije želela da ostane nasamo snjima.

Aneliz je najviše volela jutro u radnji.Ljudi koji su išli u crkvu sigurno će doći nakon mise, a žene koje su

vodile decu u školu navratiće da se na brzinu promuvaju po radnji. Ljudikoji su rano ručavali ponekad bi smazali svoje sendviče za nekoliko minutada bi mogli da preturaju po policama s odećom ili gledaju izložene knjige.

Bilo je to fino mesto za rad gde se dosta ćaskalo, bez pravog poslovnogpritiska, sem kad bi nešto vredno pristiglo i kad bi se sve osoblje blagouspaničilo zbog određivanja prave cene, u slučaju da se prvobitni vlasnikvrati i oseti kako njegova donacija nije dovoljno cenjena.

Danas je bilo pet vreća s odbačenim stvarima koje je trebalo pregledati,pa je Aneliz sela u zadnji deo radnje, gde su se nalazili magacin, kuhinjica itoalet, i pažljivo pregledala robu. Bila je to gomila odeće, uglavnom ženske,plišane igračke još pokrivene prašinom i dečja odeća sa sve ukrasima,nešto knjiga u mekom povezu i malo bižuterije. Otprilike polovina stvaribila je u dobrom stanju, i Aneliz poče pažljivo da razdvaja kukolj od žita.

Bilo je neverovatno šta su neki ljudi smatrali prihvatljivim da ga pokloneu dobrotvorne svrhe, mislila je držeći mušku košulju otrcanog okovratnik,bez nekoliko dugmadi i sa žutom mrljom nepoznatog porekla na rukavu. Odkarija? Cvetnog polena? Bacila ju je u kutiju za otpad.

Ivon, druga volonterka, radila je za tezgom u prednjem delu i neprestanoodržavala razgovor s mušterijama. Aneliz je volela da radi s Ivon jer onanikad nije tražila nikakve odgovore. Ivon je govorila i nije izgledalo da mariodgovara li joj neko ili ne. To je obično odgovaralo Aneliz jer je volela daradi na miru uz blag šum radija u pozadini. Danas joj je to odgovaralo jernije bila sigurna hoće li biti u stanju da vodi razgovor makar joj i život odtoga zavisio.

Aneliz je znala da izgleda izmoždeno, i rekla je da nije spavala da biobjasnila tu činjenicu, iako ju je tableta onesvestila na osam sati. Aliizgledala je mnogo gore nego što bi to mogao da opravda bilo kakavnedostatak sna. Šokirao je vlastiti izgled u ogledalu tog jutra. Bol ju jepostario preko noći, i izgledalo je kao da su joj se kosti same zabile u kožuiznutra negodujući zbog sveg tog bola. Osećala je kao da je poslednji,

donekle mladalački sjaj njene kože iščezao, ostavljajući samo oštre uglove,šupljine i krupne indigo plave oči koje je njena ćerka Bet nasledila, sličnesjajnim jezercima na ovalnom licu. Gusta seda kosa – nekad neverovatnobledoplava, sada samo svilasto seda – koju je uredno vezivala na potiljkuviše nije delovala ženstveno. Umesto toga je činila da izgleda mnogo starijeod svojih stvarnih godina: starije i karikaturalno veštičasto.

Aneliz je jedva mogla da prepozna ženu kojoj je jedan obožavalac, premnogo godina, rekao da izgleda kao prima balerina sa svojim dugim,dražesnim vratom i očima košute. Ona je bila jedna od tamarinskih lepoticapre nekih milion godina, pomislila je tužno, ili joj je bar Edvard tako rekao.

Ko bi sada pomislio tako nešto?Trebalo je da se potrudi i ipak se našminka, pomislila je. Neki osnovni

mekši puder da prikrije tamne podočnjake, maskaru da joj istakne oči imalo tečnog rumenila da donese toplinu njenim jagodicama: Aneliz je uvekbila veoma spretna sa šminkom.

To je bila ta jedna stvar oko koje su se ona i njena majka slagale.Ako će se Aneliz traćiti na posao u baštovanstvu, onda bi ipak trebalo

da pazi na svoju kožu i nikad ne izlazi bez ruža na usnama, govorila je njenamajka.

Njena majka je takođe uvek bila odlučna u tome da žene ne piju žestokapića. Aneliz se takođe držala te odredbe i žalila je zbog brendija i čašâ vinakoje je ispila prethodnog dana. U glavi je osećala tup bol nenaviknutosti napiće.

– Psi će obaviti svoje na plaži, rekla sam ja – govorila je Ivon mušteriji.– Table, to nam je potrebno; znaci upozorenja na plaži da su psići toobavili.

Aneliz je bila jedna od onih koja se nije slagala s tim stanovištem, ipreferirala je skupljanje psećeg izmeta nasuprot mnoštvu ružnih tabli kojeće upozoravati ljude da tu nije počišćeno. Znaci bi uništili neskladnu,ogoljenu lepotu plaže.

Ali i dalje je ćutala, dopustivši sebi da se upita šta bi Ivon napravila odnovosti o njoj.

Edvard me napustio. Živi s Nel Mičel. Da, tom Nel – mojom najboljomprijateljicom. Eto ti. To pokazuje da nikada istinski ne poznaješ ljude, zar

ne?I dalje je zvučalo pogrešno.Pokušala je ponovo, rekavši to sporije u svojoj glavi, da vidi može li da

mu dâ neki smisao.Prolazili smo kroz težak period, Edvard i ja, i možda je za njega bio

pretežak, a s Nel je tako lagodno i, najzad, njih dvoje se poznaju veomadobro...

– Aneliz, šta si rekla? – Ivon ju je pogledala upitno iz prednjeg delaradnje. Mušterija je otišla i ostalo ih je samo dvoje u radnji.

– Ništa, Ivon. Pričala sam sama sa sobom.– O naravno, i sama to radim, Aneliz. – Ivon je uzdahnula i vratila se

proučavanju lokalnih novina. – Niko na mene ne obraća ni najmanje pažnje.Mama, kažu klinci, ti pričaš od jutra do sutra, a kad pokušamo daodgovorimo, nastavljaš da melješ pa te i ne prekidamo. Deca!

– Deca, da – klimnula je Aneliz, dok je zapravo mislila „muževi“ i„najbolje prijateljice“.

– Ali volimo ih, zar ne? – nastavila je Ivon, i dalje govoreći o deci i ninajmanje svesna da ona i Aneliz uopšte nisu na istoj talasnoj dužini.

U tom momentu Aneliz je sinulo da je stvarno prilično lako prevaritiljude kad ne očekuju da budu prevareni. Koliko je lako bilo prevariti nju?Sramotno lako, pretpostavila je.

Prestala je s razvrstavanjem robe da bi porazmislila o tome. Kakve su jojsve laži Edvard i Nel govorili? Jesu li išli u kućicu u dane kad je Anelizbila u radnji, i vodili ljubav na njenom krevetu?

Iznenada je morala da pojuri u mali toalet da povrati. Izleteli su samosluz i jučerašnje vino.

– Aneliz, jesi li dobro? – pitala je Ivon.– Dobro sam – slagala je. – Gastritis. Od sinoćnje pite s dimljenom

ribom.Odakle sam izvukla taj izgovor, pitala se uspravivši se i pogledavši

svoje lice i pocrvenele oči u malom ogledalu u toaletu. Da li je laganjesamo stvar vežbe?

Radnja je celog jutra, na svu sreću, bila puna. Ivon je žurila okolo,pričajući i radeći za kasom, dok je Aneliz odavala utisak zauzetosti

doterujući police i rafove za mušterijama.Pogled joj je često skretao na tamarinske ulice tražeći poznatu priliku

njenog muža kako promiče njima. Edvard je radio u mašinskoj kompaniji ugradu i ponekad svraćao do nje kad je bila u radnji Čamci za spasavanje.

Ali danas ne, zaključila je.Ipak, piljila je kroz prozor pitajući se hoće li Nel proći tuda.Grad je bio napravljen u obliku polovine mnogokrake zvezde, čije su se

sve ulice spuštale naniže ka luci gde su ulazile na Lučki trg, široku čistinu spovijenim mediteranskim palmama, kafeom na otvorenom zvanim KodDorote i lukom u obliku potkovice u pozadini, poput dve ruke koje posežuu more – ili poput zakrivljenih rakovih klešta, u zavisnosti od toga kako steželeli da gledate na to.

Radnja Čamci za spasavanje nalazila se u Filibert stritu, na pola putaizmeđu Lučkog trga, dole, i malog Crkvenog trga, gore, gde je stajala crkvaSent Kenis u svojoj nenametljivoj kamenoj lepoti.

Njena smena u radnji završavala se u dva sata, kad je dolazila dapreuzme Korin Brejdi, sa svojim razvezanim šalom, uznjihanom ogrlicom isnažnim mirisom mošusnog ulja kupljenog pre mnogo meseci u gradskojprodavnici zdrave hrane. Aneliz je to znala jer joj je Korin uvek govorila dasu moderni parfemi štetni i da je starinska mošusna toaletna vodica i daljeono što je bila.

– Prirodni mirisi su najbolji, Aneliz – rekla bi Korin kočoperno, mašućibočicom lepljivom od starosti. – Moderni parfemi izazivaju rak, znaš.

Obično bi Aneliz tolerisala Korinine ekscentričnosti i njene čudnovatemedicinske teorije, ali danas nije mogla da se nosi s tim. Bilo joj je potpunoponestalo goriva ljudske ljubaznosti, a nije bila sigurna da može da ga kupii u jednoj od lokalnih radnji.

– Zdravo, Ivon, vidi ovo! Nova isporuka kantariona. Dakle, Ivon, znamda ne želiš da govoriš o svim tim stvarima u vezi s menopauzom...

Aneliz je ustuknula u zadnju prostoriju. Jadna Ivon. Nije bilo šanse zadiskretan razgovor o ženskim problemima kad je Korin učestvovala unjemu. Korin nije imala kontrolu glasnosti. Grmela je čak i kad jepokušavala da šapće.

– Ovo je fenomenalno – govorila je Korin.

– Viči malo glasnije – mrzovoljno je rekla Ivon. – Mislim da te nije čuobaš ceo grad.

– Tja, ovde smo samo mi žene, i ponosne smo na svoja tela – rekla jeKorin, ne brinući. – To je životni ciklus, Ivon. Veličanstvena životna silakoja se kreće u nama jer ju je tu postavila Majka priroda.

Obično bi se do sada Aneliz već široko smešila na ovo. Niko ne bimogao poreći da je Korin bila neverovatno zabavna kad bi se upustila usvoju uobičajenu priču o Majci prirodi. Majka priroda bila je odgovorna zasve odlike stvari, uključujući Korininu zavisnost o mlečnoj čokoladi idoktora Berka iz Grejeve anatomije.5 Majka priroda bi, nesumnjivo, bilakriva za Edvardovo bekstvo s Nel, kad bi Korina dobila priliku da govori otome. Veličanstvena životna sila bila bi u nadolasku, ili nešto tako. Anelizse stresla na pomisao da položi ovaj sirov bol na Korininu mentalnu daskuza seckanje kako bi bio proučen. Pitala se bi li mogla neopaženo da ode.Prekasno...

– Zdravo, Aneliz... O moj bože, izgledaš tako umorno. Jadnice moja.Imam pravu stvar u svojoj tašni... – počela je Korin, posežući u ogromnutašnu od raznobojnih komada kože koju je vukla svuda sa sobom. Tašna ješirila zaista neprijatan miris svih tih bočica s uljem i napicima koji su seprosipali u njoj. – Možda izgleda pomalo čudno, draga, ali to su gljive, a titreba stalno da im dosipaš vodu i piješ taj sok i...

– Hvala ti, Korin – rekla je Aneliz žurno, misleći da će možda ponovomorati da povrati na samu pomisao o pijenju soka od gljiva. – Plašim se dane mogu da se zadržavam, ne sada. Zdravo.

Skoro je istrčala iz radnje, držeći u ruci svoju jaknu i tašnu. Nije moglada se nosi s Korin. Ne sada.

Uprkos svojoj krupnoći, Korin je bila veoma brza, i strah od toga daKorin ne potrči za njom naterao je Aneliz da pojuri niz Filibert strit tragajućinasumice za mestom gde bi se skrila. Knjižara. Opali list bila je mala,izdvojena radnja s velikim odeljenjem kriminalističkih romana izatamnjenim prozorima tako da je onima spolja bilo teško da vide neštounutar radnje. Savršeno. Ovde niko neće pričati s njom.

Bilo je to pravilo knjižare: samo osmesi i klimanje glavom.Utrčala je u tišinu Opalog lista i nasumično se probila do polica u

zadnjem delu. Odeljenje s klasicima. Prelazila je prstima po riknama knjiga,pitajući samu sebe kad je poslednji put čitala Džejn Ostin?

Najzad se osetila mirnije. Korin je nije pratila. Sad kad izađe iz knjižare,moći će da prestane da se pretvara i ponovo bude ono što jeste. Osim štonije tačno znala šta ona jeste. Bio je to čudan, neprijatan osećaj. Aneliz seosećala prozračno, ne kao neka stvarna osoba. Kao da je bila teleportovanau ovo telo i život a ništa od toga joj nije bilo ni najmanje blisko.

O ne, molim te ne.Prešla je iz odeljka s klasicima i našla se na odeljku za primenjenu

psihologiju. Disanje joj se ponovo ubrzavalo. Ne. Diši duboko. Udahni,broj do četiri, izdahni. Nakon nekog vremena, ponovo se usredsredila napolice. Primenjena psihologija. Pregledala je ovaj deo ranije mnogo puta, iznala je da nema naslova Meditacije za ljude koji su besni na ceo svet.

To je definitivno rupa na tržištu, pomislila je ogorčeno. A nema ni 100načina da ubiješ svog muža i bivšu najbolju prijateljicu.

Ali bilo je mnoštvo knjiga o depresiji, koja je mogla da se leči terapijom,pozitivnim vizuelizacijama ili unošenjem tačno određenih kombinacijahrane, u zavisnosti od toga koju si knjigu pročitao.

Aneliz ih je pročitala dosta u želji da se popravi. Gledala je policemisleći da verovatno sve te knjige ima kod kuće, osim ovih novijih. Nijednaod njih nije delovala. Depresija nije nešto što možeš da odstraniš iz sebeprosto čitajući knjigu.

To je bilo nešto mnogo mračnije i dublje. Ljutito je gledala knjige, besnana njihove pisce što su se usudili da se pretvaraju da znaju kako je to.

Knjige o depresiji pisali su prokleti psihijatri i gurui mentalnog zdravlja,umesto stvarni ljudi koji su zaista bili u toj podzemnoj odaji: mestu gde nemožeš da zamisliš običan, srećan život; mestu gde funkcionisanje skoro dane dolazi u obzir.

Aneliz, izađi iz svoje sobe i pričaj sa mnom, molim te. Ponovo glasnjene majke u njenom sećanju. Draga majka. Toliko se trudila, znala jeAneliz, ali ona je bila sa svojom ćerkom zarobljena u oblaku tmine unutarsebe i svoje porodice – obične, uljudne, prosto stvarne – i nije znala šta daradi s nekim poput nje.

– Kad bi mi samo rekla šta nije u redu – preklinjala bi njena majka.

– Ne znam šta nije u redu – odgovarala bi Aneliz. Jer i nije znala. Nikoje nije udario ili povredio. Ali ona je sve osećala duboko, dublje negoAstrid, njena starija sestra, koja joj je bila najbliža po godinama. Bilo jedana kad joj je glava prosto bila puna oblaka, oblaka straha, nervoze i tame.Nije znala zašto – jednostavno su bili tu.

Prošlo je više od četrdeset godina otkad je to shvatila. Imala je petnaestgodina kad je otkrila da svi drugi osećaju drugačije, da je ona različita.

A onda, u knjižari Opali list u Tamarinu, Aneliz Kenedi je imala topoznato, uznemirujuće osećanje tmine u svojoj glavi, i još nešto, navalučiste panike. Iza očnih kapaka nailazio je pulsirajući osećaj, poput bubnjevakoji tuku u daljini. Spora, neprestana buka koja nije bila stvarna – znala jeto – ali je njoj delovala stvarnije od bilo čega drugog u tom trenutku. Niječula taj zvuk veoma dugo, sada ga je obično čula samo u noćnim morama,ali znala je šta je to: strah i panika.

Jednom je pročitala da izvesne situacije dovode do prevlasti amigdale.Amigdala je suštinski deo mozga ljudskog bića određen za preživljavanje,niži u hijerarhiji od limbičkog sistema i cerebralnog korteksa.

Amigdala uskače kad ljudi dospeju u stanje dubokog primalnog straha.Bilo je još mnogo drugih strašno dugačkih medicinskih termina u članku,koje je Aneliz slabo pohvatala, ali sećala se tog malog dela: da je amigdalaosnovni mehanizam opstanka i stupa u dejstvo kad je osoba u smrtnojopasnosti.

Kao sada. Kad ju je nalet panike obuzeo silnom snagom. Čim se setilareči osetila je gubitak daha i počela da šišti osećajući kako joj se grudistežu. Nije mogla da diše, srce joj lupalo.

Aneliz se kretala toliko brzo da je naletela na čoveka koji se sagnuoprelistavajući knjige o sportu.

– Izvinite – skoro da je prodahtala, promičući pored njega. Morala je daizađe napolje i stigne do kuće. Morala je da bude na sigurnom mestu da bimogla da natera taj strah i tminu da nestanu.

Prošle su godine otkad je imala napad panike, godine. Zaboravila jekoliko su užasni bili, kako se uvek osećala kao da će umreti.

Ruke su joj se toliko tresle da joj je bilo teško da izvuče ključeve iztašne i skoro nemoguće da drži ključ od kola pod pravim uglom da bi ga

uvukla u bravu. Ali uradila je to. Bezbedna, bila je delimično bezbedna.Sedela je na vozačkom sedištu drhteći, pokušavajući da umiri disanje.Udahni, broj do četiri, izdahni.Kad se osetila dovoljno oporavljeno, pokrenula je motor, glasno pojačala

radio nadajući se da će diskusija s prijemnika blokirati njene vlastite misli.Nije želela da razmišlja.

Kuća je bila tiha kad je stigla u nju – nije to bila tišina kuće u koju biuskoro mogla da se vrati druga osoba, nego umrtvljujuća tišina mesta ukome živi samo jedna osoba. Aneliz je sebi napravila šolju biljnog čaja,umirujućeg čaja zbog koga joj se Edvard blago podsmevao. Dok je vraćalapakovanje u kredenac, uzela je još jednu kesicu i strpala je u šolju. Trebalajoj je dvostruka doza smirenja.

Onda je ponela šolju i staro vuneno ćebe napolje na verandu.Skupivši noge ispod sebe, sa šoljom u ruci i ćebetom obmotanim oko

sebe, Aneliz je zurila u talase koji su se lomili o obalu i prepustila sepolaganom disanju.

Diši. Udisaj i izdisaj. Polako i duboko. Koncentriši se na svaki udisaj,dopusti plućima da se napune i sporo izdahni kroz nos. Udisaj i izdisaj. Toje jedino što moraš da radiš svakog dana – da dišeš.

Sranje, sranje. Nije pomagalo. Uprkos dubokom disanju, mogla je daoseti kako joj srce ubrzano poigrava, a tmina je još bila u dubini njeneglave, i približavala se.

Jebi se, Edvarde, što si mi ovo uradio, pomislila je ogorčeno Aneliz.Utonula je u vuneno ćebe da bi se zgrejala.Neće se vratiti pilulama, ne ponovo.

Edvard je bio tako dobar i pun razumevanja u vezi s njenom depresijom,iako je nikad nije potpuno razumeo.

– Ponekad se osećam pomalo tužno, znaš – rekao je negde na početkunjihovog braka. – Nije to isto kao kod tebe, ljubavi, ali te razumem, ili barpokušavam.

Aneliz, koja je pažljivo birala reči kad je govorila o stanju depresije daga ne bi uplašila ili navela da misli da je oženjen totalnom ludačom kojastalno treba da ima ludačku košulju nadohvat ruke, morala je da se suzdrži

da se ne nasmeje glasno.On nije mogao da zna niti razume da je depresija bila deo nje: mogla je

da vodi svoj svakodnevni život kao bilo ko drugi, ali kao što neki ljudiimaju glatku ili dražesno maslinastu kožu kao deo svog genetskog nasleđa,ona je imala depresiju. Deo nje: nekad je bio prisutan, nekad ne. Mogli suda prođu meseci, godine, da ne oseti kako je savladava tmina, ali kada bidošla, to je bilo daleko gore nego osećati se pomalo tužno. A ipak ga jevolela, volela ga je što je pokušavao da razume.

– Volim te, dragi čoveče – rekla mu je vatreno. On se takođe nasmejao izagrlio je, i Aneliz je završila sedeći mu u krilu, rukama su obujmili jednodrugo, a ona se osećala zaista voljenom.

Taj ljubazni, delikatni čovek nije stvarno shvatao šta ona prolazi, ali ječinio koliko je mogao. To je bila ljubav: pokušavati razumeti svog partnera,čak i kad je razumevanje bilo izvan vaših mogućnosti.

Sećala se kako je i s Nel pričala o tome. To je bolelo: razmišljanje oprokletoj Nel koja je znala za Anelizin unutrašnji bol, a onda ipak otišla snjenim mužem. Aneliz se stresla pod svojim vunenim ćebetom.

Počela je da mrzi Nel.– Kako se možeš osećati tako, znaš već, loše, a ipak izaći i biti

normalna? – pitala ju je jednom Nel, kad je Bet bila mala devojčica aAneliz je dovela na rođendan školske drugarice i otišla kući da plače čitavadva sata, gde ju je Nel zetekla kad je navratila.

– Navučeš masku – jednostavno je rekla Aneliz, lica pocrvenelog odsuza. – Ne možeš da sediš u uglu i zuriš u prazno kad imaš dete.Jednostavno ne možeš.

Ne da nije osećala potrebu za tim mnogo puta, ali majčinska ljubav jebila moćna sila. Aneliz je mnogih dana mogla želeti da ostane u krevetu,navuče jorgan oko sebe poput oklopa i odsedi tako dok je ne prođezlovolja. Ali nije to mogla da radi svojoj ćerki.

Kad je Bet poodrasla i kad je postalo jasno da je nasledila depresijusvoje majke baš kao što je nasledila i njene oči indigo boje, zaštititi Betpostao je Anelizin život. Bet, kojoj je trebalo veoma mnogo ljubavi i pažnje,postala je prva na listi prioriteta.

Sledeća na listi bila je sama Aneliz, koja je ponekad vladala, a ponekad

padala u ponor, tako da je s oklevanjem morala ići kod lekara i uzimatineke od tih prokletih antidepresiva, a mrzela ih je. Bilo je to kaopriznavanje neuspeha, a da je pročitala samo još jedan članak o tome da jedepresija kao dijabetes, i da ne treba da vam smeta uzimanje insulina dabiste je prevazišli, onda bi nekoga ubila.

Edvard, dragi ljubazni Edvard, bio je definitivno treći na listi prioritetasvoje žene.

Osnovna ljubav i briga žene uvek su njena deca, ako ih ima, shvatila jeAneliz, dok je to muškarcu njegova žena. Te dve jednačine čak nisu bile niu istoj ravni.

Da li je to oteralo Edvarda – to što je oduvek bio treći u njihovombraku? Kako on nije znao da nije treći po izboru nego po pravilima prostogpreživljavanja?

Aneliz je uzdahnula i zagledala se u vidik koji se njoj i Edvardu pružaoiz kuće tolike godine. Pod jasnim svetlom, zaliv Mislin bio je kao ogledalopostavljeno u dolinu koje je menjalo sliku od belog peska do mahovinastogzelenila poljâ.

Iza se prostirao Atlantski okean, nad kojim su ponirali galebovi araspršena bela pena teatralno poletala uvis. Pazite se, grmela je voda. To jebila pouka koju meštani nikad nisu zaboravljali. Turisti su čamcimaisplovljavali da istražuju zaklonjeni zaliv, i pravili se da vode nisu opasne,samo da bi bili spasavani kad njihove čamce usisaju žestoke olujeAtlantika.

Ponekad su se mogle videti ajkule kako lenjo krstare, s litica na kojim seveličanstveno uzdizao dolmen.6 Aneliz je mogla da se seti dana kad su onai Edvard poveli Bet da vidi dolmen kada je bila mala, želeći da usadeosećaj ponosa u nju.

– Ovo je naša istorija, Bet – objašnjavao je Edvard.A sad je nanovo ispisivao istoriju njihove porodice. Aneliz nije znala

hoće li mu to ikada oprostiti. Nije bilo opravdanja, nikakvog.Naravno, Edvardu nije bilo važno da li će mu ona oprostiti ili ne. On se

više nije nalazio u njenom životu.

4.

Izin stan na Menhetnu bio je hladan i delovao je pusto nakon toplote hotelau Novom Meksiku. Čak i njen voljeni Njujork bio je danas hladno bezličan,shvatila je: vozač koji je povezao s aerodroma nije bio uobičajenoekscentričan, nego prosto tupav, a padala je i kiša, poput naleta plime, štoje moglo čoveka da namoči do gole kože za tili čas.

Mokra i umorna, Izi je s treskom spustila svoj prtljag i pokušala daustanovi šta je izazivalo taj osećaj nezadovoljstva koji je imala. Bilo jenečeg u gostoprimljivosti puebla, ljubaznosti malog grada koja je Izinedostajala od njenog doma. Ona je ipak bila devojka iz malog grada,pomislila je, i osetila nalet nostalgije za Tamarinom. U poslednje vreme jedosta mislila o kući. Da li je to bilo zbog toga što se osećala tolikousamljeno kad je Džo otišao kasno uveče, a njene misli se okrenuleporodici, drugim ljudima kojima je bilo stalo do nje?

Ili je to bilo jer je osećala sve veću nervozu u vezi s onim što sedešavalo: veze koju je bilo tako teško objasniti da nije ni pokušala nikomeda je objasni, ni Karli, ni svom tati, ni baki.

Svukla je namočenu jaknu i tek tad sebi dopustila da pogleda telefonskusekretaricu. Na displeju se videla velika okrugla nula. Nula poruka.

Grozna prokleta mašina. Zurila je u nju kao da je mašina bila kriva štoDžo nije zvao.

Uključivši svetla da bi dala svom domu neku vrstu unutrašnjeg sjaja, Izije odmarširala u kupatilo, skinula odeću i stala pod tuš da spere prašinunovomeksičke visoravni. Postajala je opsednuta održavanjem higijene. Da lije opsesivno-kompulsivni poremećaj posledica složenih ljubavnih veza?Nikada se u životu nije toliko tuširala, i uvek se brisala i mazala uljima unadi da će, kad bude pod tušem, telefon da zazvoni. Uvek je bivalo tako.Ali ne i sada. Džo nije nazvao pet dana.

Pet dana.– Zvaću te – promumlao je onog jutra kad je trebala da odleti za Novi

Meksiko.

– Učini to – uzvratila je mumlanjem, želeći da može da otkaže let, želećida se nešto dogodi da bi ostala kraj njega, jer je postojao neki hladan,usamljenički osećaj u tome da ne bude u istom gradu u kom je i on. Zbogčega je bilo tako?

Ali on nije telefonirao.Čak ni poslednje večeri kad su se svi raspustili, kad bi buka zabave

učinila svakog normalnog partnera koji nije prisutan bar malo ljubomornim– zbog čega se Izi i nadala da će on tada pozvati, samo da bi ona imalapriliku da se skloni iz krkljanca i uzgred kaže kako je Ivan igrao limbo-ples,7 i učini da sve to zvuči fenomenalno. Toliko fenomenalno da bi on bioljubomoran jer je ona tu bez njega... Samo što on nije prihvatio tu igru. Nijetelefonirao.

Izi se isteturala ispod tuša, i dalje iznervirana.Ne, tuširanje nije bilo ono pravo. Kupanje, to bi bilo savršeno.Počela je da puni kadu, sipajući u nju najmanje pola flašice svog

dragocenog ružinog ulja džo meloun za kupku, otvorila je flašu belog vina inapravila sebi špricer, pa najzad utonula u mirišljave mehuriće.

Pijuckala je špricer i zavalila se unazad sklapajući oči u pokušaju da seopusti. Ali uobičajeni blagosloveni zaborav koji joj je donosilo kupanje,kad bi tonula u vrelu tečnost koja je činila da zaboravi na sve drugo,zaobišao ju je. Kao i uvek, otkad je srela Džoa, on je bio jedina stvar kojajoj je bila na umu.

Na tom prvom ručku, sastali su se u malom, netipičnom italijanskomrestoranu u Vilidžu, mestu za kakvo Izi ne bi ni pomislila da se Džoudopada. Pretpostavljala je da on preferira prestižnije lokale, gde osobljeprepoznaje svakog milijardera u gradu. To je bila još jedna stvar koja joj sedopadala kod njega, ta različitost.

Uz predjelo su ćaskali i, što je više govorio, Izi je sve više osećala da sezagreva za njega.

Diplomirao je biznis, a onda se priključio programu banke Dž.P.Morgan za obuku diplomaca.

– Tada mi je proradila bubica – rekao je, namačući parčence italijanskogdomaćeg hleba maslinovim uljem s bosiljkom. – Suština trgovine je umomentalnom zadovoljenju poriva, a ja to volim.

– Zar to nije stresno? – pitala je, misleći na gubljenje miliona i kako biona morala da uzima neka sredstva za smirenje kad bi radila takav posao.

– Nikad nisam osećao stres – rekao je. – Voleo sam to. Trgovao sam,malo dobijao malo gubio, šta god bilo otišao bih kući na spavanje. Ljudi sustalno izgarali na tom poslu, naporan rad, prekovremeni rad, izigravanječvrstog stava, mnoge od njih je to pogađalo, ali ne i mene.

U dvadeset devetoj godini, vodio je sopstveni trgovački fond, takozvanihedž-fond.

– Znači to je značenje reči – rekla je Izi s olakšanjem. – Nikad nisamznala značenje.

Što se više uzdizao na lestvici, više je rizikovao, ali zarađivao jeprocentualno više, dok se na kraju nije obreo na čelu trgovačkog sektorajedne ogromne banke. – U suštini, pokušavaš pomoću matematike daosvojiš sva tržišta – objašnjavao je. – Samo reci šta, i mi ćemo trgovatitime. Mi smo zatvoren fond.

Izi ga je pogledala upitno, ustiju punih pržene paprike.– To znači da mi samo ponovo ulažemo profite i nijedan novi investitor

ne može da uđe unutra.– Aha – klimnula je glavom. Ovo je bilo poput postdiplomskih studija na

Volstritu. Koliko je godina poznavala sve te lovatore a nije imala pojma očemu pričaju?

– Najzad, išlo nam je tako dobro da smo izmenili strukturu premija s dvai dvadeset na pet i četrdeset.

– Ja sabiram uz pomoć prstiju – iznela mu je Izi. – Nemam predstavu štato znači.

On se nacerio i dodao joj još hleba.– To je tipična struktura premija: dva i dvadeset znači da dobijaš dva

procenta kao menadžer i dvadeset procenata od zarade nakon obavljenogposla.

– Auh – rekla je. – A vi trgujete milionskim sumama?Klimnuo je glavom. – Zamisli kad upravljaš sa šest stotina.Izi je mrzela da deluje tupo. – Šest stotina miliona dolara? – pitala je,

samo da proveri.Klimnuo je glavom.

– Onda si ti bogat – rekla je, mrzeći sebe što je pojela sva ta predjela jerse već osećala sitom, a glavna jela će uskoro pristići.

Džo se nasmejao.– Ti si prava cura, Izi Silver – rekao je. – To mi se sviđa.– Iskreno – kazala je odgurujući tanjir. – Ne dopada se to svima.– Meni se dopada. Da, moglo bi se reći da sam bogat.– Ipak, nemaš superjahtu? – upitala je, sa sjajem u očima.On se ponovo nasmejao. – Ne. Želiš li jednu takvu, ili samo želiš da

izlaziš s momkom koji je ima?Izi se nasmejala njegovoj bezazlenosti. – Nemaš pojma, zar ne? – rekla

je hladnokrvno. – Ja sam toliko daleko od žene koja želi čoveka sasuperjahtom da sam prosto na drugom kontinentu. – Ispremeštala je stvarina stolu, pomerajući so i biber levo i desno. – Ja sam biber. – Postavila jeposudicu na ivicu stola. – A so – premestila je posudicu na suprotnu stranu– jeste ona vrsta žena koje žele da znaju momku stanje na računu pre negošto izađu s njim na piće. Vidiš? Veliki razmak, velika razlika. Ogromna.

– Izvini.– Samo nemoj da ti se ponovi – našalila se. – Nikad u svom životu

nisam izašla s momkom zbog stanja na njegovom računu. Nikad. Kratkosam izlazila, na jedan sastanak, s momkom koji je živeo u stanu pored mogstarog stana jer je znao kako da popravi grejanje, i sredio ga je kod menejednog dana kad kućepazitelj nije bio tu, i ja sam izašla na sastanak s njim.Ali to je bilo sve. Jedan izlazak.

– Dakle sa mnom si izašla jer sam te povezao do kancelarije? –začikavao ju je.

– Tačno tako – rekla je. – Nastavi s tom svojom životnom pričom.Ispričaj mi neke lične stvari.

Imao je četrdeset pet godina, žena mu je bila nekoliko godina mlađa ivenčali su se mladi, zapravo još kao klinci. Izi je bilo žao što ga je pitala zaprivatne stvari.

– Onda je prilično brzo stigao Tom – rekao je ponosno. – Onda se svepromeni, znaš. Imaš li dece?

Da, držim ih u torbi, poželela je Izi da kaže. – Ne, nažalost ne. Tako dane znam kako se to sve promeni.

– Veruj mi na reč. To promeni dinamiku para, postaneš obuzet decom.Ali, hej, nisam došao ovde da pričam o svojim dečacima – kazao je.

– U redu, zbog čega si došao? – pitala je. Nije bila sigurna zašto je onaovde. On je bio previše komplikovan, bilo je previše zbivanja u njegovomživotu. Čovek koji se oporavlja od propale veze trebao joj je koliko i rupau glavi.

Osim toga, on čak nije bio ni u stadijumu oporavka: bio je još ustadijumu gajenja propale veze. Čovek u potrazi za vezom koja bi gaoporavila nije obavezno hteo da priča o svojoj ženi i deci.

Šteta, pomislila je tužno. Bio je divan, seksi, izazivao joj je titranje ustomaku na način na koji se nije sećala da joj se dešavalo ranije.

To je samo dokazivalo ono što je već znala, a Linda joj je potvrdila: svidobri su već zauzeti. Ali on je bio šarmantan čovek i mogla je da uživa uručku i upamti ga kao dodatno iskustvo.

– I dalje ne znaš zbog čega sam došao? – pitao je.Izi mu dobaci skeptičan pogled.– Možda želim više da saznam o modnoj industriji da bih mogao da

ulažem u nju – nastavio je.– Možda samo želiš da upoznaš dugonoge manekenke? – uzvratila je. –

Obično sam prilično dobra u otkrivanju kada se čovek zanima za menesamo kao za posrednika da stigne do manekenki. Iako ti – osmotrila ga je –nisi uobičajen tip. Previše si fin.

On se pravio da se zagrcnuo. – Fin? To nije reč koju ljudi obično koristeu vezi sa mnom. Nazivaju me ajkulom, znaš.

– Ti si fin – rekla je Izi, uzvraćajući mu osmeh. To je bila istina. I poredtoga što je bio dominantni mužjak, sa svom tom ugrađenom arogancijom iinteligencijom, imao je u osnovi nečeg valjanog i toplog, a razoružavajućapojedinost kod njega bila je što je, premda bogat, bio odgojen da brine oljudima, da štiti svoju porodicu i svoju ženu. Izi je osetila ujed bola što njuniko nije nazivao ženom. Bilo bi nečeg divnog u tome da bude s muškarcemkoji bi brinuo o njoj.

– Možeš se pretvarati da si ajkula, ali ti si cicamaca – nastavila je, maloga začikavajući. – Osim toga, znam da ti nisam potrebna da bih te upoznalasa supermodelima. Dovoljno si bogat da kupiš sva poznanstva koja su ti

potrebna. Novac je poput propusnice u sva područja, zar ne?– Gadno si cinična za nekog tako mladog – nacerio se.– Nisam mlada, skoro mi je četrdeset – rekla je. Da je mislila da se

zanima za nju, rekla bi da joj je trideset devet. – Zbog toga samprestravljena svakog dana. Uskoro ću da krenem nizbrdo.

Pre nekoliko dana, to je mogla da bude šala. Ali od Plaze i razgovora sLindom, Izi više nije osećala radost na pomisao o približavanju svogrođendana.

– Nikada ti nećeš krenuti nizbrdo – rekao je tihim glasom koji ju je,besmisleno, naveo da pomisli kako je u krevetu s njim a on joj polakosvlači odeću.

– Da li vi to flertujete sa mnom, gospodine Henson? – ciknula je Izi daprikrije svoju nelagodu. – Mislila sam da je ovo prijateljski ručak.

– Karte na sto – kazao je. – Da, flertujem s vama.– Dakle, stani – naredila je. – Upravo si mi pričao o svojoj ženi i divnoj

deci. Ne znam kakvu si vrstu ženâ navikao da srećeš, ali ja nisam na tržištupovremene ljubavi. Trideset devet godina sam živela ne izlazeći smuškarcima koji su i dalje vezani sa svojom ženama, i ne planiram ni sadda počnem.

– Misliš li da bih bio ovde da je moj brak još uvek održiv? – pitao jeprigušeno zarežavši. – Imaj malo poštovanja prema meni, Izi. Da, imamženu i decu, ali razdvojeni smo i živimo zajedno samo radi te dece. Zar menisi slušala? Rekao sam ti da smo se Elizabet i ja venčali mladi. Neodgovaramo jedno drugom već godinama, ničijom greškom, to jejednostavno bilo neizbežno. Najzad smo se sporazumeli pre nekolikomeseci da to ne funkcioniše ni na jednom nivou, i da treba i formalno darešimo stvari.

– Oh – rekla je Izi, čekajući. Da li je bio ozbiljan? Ili je zapravo još biou tom groznom stadijumu posle raskida kad pokušava da ubedi sebe da jegotovo i da će rastava rešiti stvar?

– Volim je, oduvek sam je voleo – rekao je – ali to je kao da volišsestru. Proveli smo dvadeset godina i još malo više zajedno; to je čitavživot, ali taj deo s brakom je završen. Pokušavali smo da izgledamo kao dasmo skupa radi mlađih dečaka. Tom bi mogao da se ponese s tim da se

razdvojimo, ali Met i Džoš ne bi. Naša kuća u Njujorku je veoma velika, tonije problem. Dosta ljudi radi tako: ako imaš dovoljno prostora, možetesrećno da živite svi zajedno. Ja imam svoj život, ona ima svoj. Elizabetiniroditelji su se razveli, i ona ne želi da naši dečaci dolaze iz razorenog doma.Zbog toga ostajemo zajedno, čini mi se, ali veoma je teško. Ne mogu toviše da radim.

– Šta ako bi se jedno do vas zaljubilo i želelo da bude s drugomosobom? – pitala je Izi, pokušavajući da razume tu čudnu nagodbu. Osećalase kao da stoji na litici i samo što nije pala. Nije želela da padne ako ne znada će on biti tu da joj pruži ruku.

– To se nikada nije dogodilo. Pre – dodao je poslednju reč namernosporo. – Ako bi se to dogodilo, onda bi sve moralo da se promeni.

– Znaju li drugi ljudi za to?– Većina iz našeg okruženja zna. Mi ne širimo tu priču, ali to nam ide u

korist. Met i Džoš su još premladi. Oni misle da sve znaju sada kad jejednom dvanaest a drugom četrnaest, ali još su deca. Sad kad vide danjihovi roditelji miroljubivo žive u istoj kući, imaće stabilnost. To nam jeosnovni prioritet.

– Shvatam – rekla je, pomislivši s iznenadnim naletom tuge na svoj životizmeđu dvanaeste i četrnaeste godine.

– Zaista?Ona je klimnula glavom, i on je nekako odmah shvatio da je iznenada

postala melanholična.– Šta je bilo? – pitao je.– Imala sam trinaest godina kad mi je majka umrla – objasnila mu je. –

Od raka. I to je bilo iznenadno, nije bilo vremena. Šest nedelja nakon štosmo to saznali, ona je umrla. – Stresla se od te uspomene. Trebalo je daprođu godine da bi bila u stanju da izgovori reč „rak“: nosila je tako užasnekonotacije, kao zla čarolija, kao da samo njeno izgovaranje donosi opasnosti bol. – Moj otac i moja baka pokušali su da me zaštite od toga, ali nisumogli.

– Žao mi je – rekao je. – Mora da je bilo teško.Klimnula je glavom. Teže nego što bi iko mogao da zamisli. Na neki

način, ona se suprotstavila tome ne suprotstavljajući se: čvrsto se zatvorila

u samu sebe da niko ne bi mogao da je povredi, nije plakala, nije mnogopričala ni sa kim, čak ni sa svojom milom bakom, koja je i sama bilaužasno poražena, a trudila se da to prikrije radi Izi.

Tata, ujka Edvard i Aneliz su svi bili tu da joj pomognu, spremni daporazgovaraju, smeju se, plaču, šta god da joj je bilo potrebno. Samo jenjena rođaka Bet – čudna, osetljiva, koja se lako uznemiravala – bila kao iuvek pre toga. Bet joj je zapravo najviše pomogla prve godine. Naterala jejednog dana Izi na plač izdravši se na nju, i taj jednostavni postupak jedineosobe koja nije na prstima obigravala oko nje povratio je Izi.

– Da li ti je otac živ? – ljubazno je pitao Džo.Izi se osmehnula. – Da, tata je sjajan. Ponekad je pomalo odsutan; stalno

mu nestaje šećera i pavlake i mora da odjuri da pozajmi do kuće moje ujneAneliz ili do bake. One se smenjuju brinući se o njemu – ali tako da on zato ne zna. To mu se ne bi dopalo. Ali one brinu. Prenose mi kako se drži.

– Kafu, desert? Još vina? – pitao je konobar.Kada je otišao, ponevši tanjire i nakon što je primio porudžbinu za kafu,

Džo se ponovo nagnuo napred.– Pričaj mi još o sebi – podsticao ju je.Ali Izi je osećala da je dovoljno otkrila o sebi. Retko je govorila o

svojoj majci, pogotovo pred nekim koga je tek upoznala.– Hej, meni je ovo dovoljno – rekla je, pokušavajući da zvuči drskije. –

Ti si zanimljiviji, gospodine tajkune. Dakle, reci mi – jesi li zainteresovanda kupiš agenciju za modele?

– Ne – rekao je.– Nisam ni mislila da ćeš biti ali...– Ali si morala da znaš na čemu si?– Katoličko obrazovanje: svuda te stigne – uzdahnula je.– Da li bi me u „Sestra Meri Kako Se Zvaše“ prihvatili? – pitao je.

Mogla je da oseti kako njegova noga gurka njenu ispod stola.– Mislim da si ti verovatno tip na kakvog misle kad nam kažu da

ponesemo telefonske imenike na sastanak – nabacila je Izi.Pošto ju je zbunjeno pogledao, pojasnila mu je: – Ako moraš da sediš

nekom momku na kolenu, prvo podmetneš telefonski imenik pa sedneš.Nekoliko centimetara papirne barijere.

– Pre dvanaestak centimetara ako živiš na Menhetnu.– Nemoj da se hvališeš – sada se smešila.– Dakle, možeš ponovo da se vidiš sa mnom, gospođice Silver, sad kad

znaš da sam košer?– Mogu – rekla je.– Slušaj, imam umetničku kolekciju u svojoj poslovnoj zgradi...– Nisi valjda ponudio cenu za tu Pašinu sliku na dobrotvornom ručku –

upala je.– Bih da nisam bio ometen – zarežao je. – Moram da odem u slikarski

studio da pogledam neke slike sutra posle podne. Da li bi želela da pođešsa mnom?

Izi se zamislila. Kakva opasnost može biti u gledanju slika? – Naravno.Kada?

– Recimo, u jedanaest pre podne.– Rekao si „popodne“ – rekla je zbunjeno.– On živi u Tenesiju, Smoki Mauntins. Moraćemo da letimo avionom.

Izi nikada pre nije bila u privatnom mlaznjaku. Prvo je nju i Džoa preuzeohelikopter i odvezao ih na aerodrom Teterboro, gde ih je na pisti čekaomlaznjak golfstrim. Unutra su osim posade bili samo njih dvoje.

– Fantastičan je – rekla je Izi sa strahopoštovanjem kad je stupila ukabinu. Iznutra je izgledalo manje nego što je zamišljala, ali luksuz je biokakav nije mogla ni da sanja. Kabina je cela bila u blagim krem tonovima, iu njoj je bilo samo osam ili devet prostranih kožnih sedišta.

Na laganim ormarićima od hrastovine gornja površina bila je od mermeraumesto avionske plastike. Bili su raskošnog kockastog oblika. Čak su iprekrivači položeni na sedišta delovali previše meko da bi bili od običnevune.

– Kašmir? – pitala je stjuardesu koja je stajala u stavu mirno s osmehomkao pričvršćenim na lice.

Stjuardesa je klimnula. – Sedišta su od mešavine vune i kože, radidodatne udobnosti.

– Nema ničeg što ne možeš da radiš u ovom avionu – rekao je Džo,sedajući i uzimajući čašu hladnog piva koje je stjuardesa imala spremno za

njega pre nego što ga je uopšte i tražio. – Gledaj DVD, telefoniraj u svemir,samo reci šta ti treba. Čak imaju i defibrilator8 u avionu. Jesi li imalapotrebe da ga koristiš, Kerin? – upitao je stjuardesu.

– Gospodine Hensen, znate da to ne mogu da vam kažem – rekla ješiroko se smešeći.

Leteli su do Getlinburga ali Izi je mogla samo nakratko da pogleda lepeulice tog istorijskog grada pre nego što su prošli iznad grada na dvadesetminuta udaljeno izdvojeno imanje smešteno u podnožju Smoki planina.

– Mogu da vidim zašto bi slikar želeo da radi ovde – rekla je Iziupijajući na brzinu pogledom moćne planine koje su se prostirale posvudaokolo dok su prilazili kapiji kuće sagrađene u rančerskom stilu. Zelenilo juje pomalo podsetilo na domovinu, ali u Irskoj nije bilo ovakvih planina, nidivovskih vrhova koji su dominirali pejzažom.

Umetnik, čovek po imenu Ej Džej, poslužio im je pića i dokono sešećkao po svom ateljeu, govoreći s opuštenim razvlačenjem svojstvenimTenesiju. Izi se zabrinula da bi umetnik mogao da se pita ko je ona, izamišljala je nespretan razgovor koji bi usledio, ali ništa slično se nijedogodilo. Bilo je to kao da je, pošto je sa Džoom, smesta postala člansvakog kluba u kome su se trenutno nalazili. Shvatila je da joj se to sviđa.

Džo je hteo da kupi mnogo slika.Ej Džej ga je mlitavo zagrlio. Izi se pitala koliko sve to košta, ali je

odlučila da ne pita. Nije bila sigurna da to može podneti.Kad su leteli nazad, uz reš pečenu ribu na kejdženski9 način, omiljeni

getlinburški recept koji je osoblje iz kuhinje aviona pripremilo u častnjihove destinacije, Izi je ležerno pomenula svoju početnu nervozu da će seEj Džej pitati ko je ona.

– Koga je briga šta drugi ljudi misle ili se pitaju? – rekao je, iskrenozapanjen takvom pomisli.

– Nema razloga – oprezno je rekla Izi. – Samo...Zastala je. Plašilo ju je toliko stvari u vezi s Džoom: koliko joj se mnogo

dopadao, koliko ju je snažno privlačio. Ali bile su tu i sve te komplikacijekoje je trebalo razmotriti. Izi je osećala da je sada na klizavom terenu – nijehtela da padne.

Takođe, plašila se da, jednostavno stoga što je s njim, izgleda kao osoba

kakve joj se ne dopadaju: devojka bogatog čoveka po svaku cenu. Ne damu je ona već bila devojka ili bilo šta drugo. Nije je čak ni dodirnuo, a onanije bila sigurna je li to bilo namerno ili nije.

Imam karijeru i sopstveni život, želela je da poviče. Dopada mi se zbogtoga kakav je, a ne zbog toga koliko ima novca.

Odvezao ju je kući limuzinom. Nijedno od njih nije se pomaklo. Izi seosećala vrlo kontradiktorno: s jedne strane, želela je da ga pozove u stan ividi šta će se sledeće desiti. S druge strane, želela je da ide polako, jer jeovo izgledalo toliko posebno, toliko drugačije.

Kad bi samo on nešto uradio, nešto rekao, onda bi znala kako daodgovori.

Ali izgledalo je da on igra neku džentlmensku igru, čekajući da ona učininešto.

– Jesi li pričao sa svojom ženom o sastajanju sa mnom? – pitala je.Zašto si to rekla?, zarežala je u sebi. Kako ubiti romantičnu atmosferu zadeset sekundi.

– Ne razgovaramo o ljudima u svom životu – rekao je šturo. – To čini dase osećam čudno.

– Jer bi osećao ljubomoru? – pitala je Izi nesigurno.– Jer pokušavamo da održimo smisleno porodično zajedništvo zbog

dečaka, a to bi moglo da predstavlja dodatni pritisak – odgovorio je.A onda se nagnuo napred i blago joj poljubio usne, ne onako kako ljubi

gospodin veliki zavodnik, nego na nežan, vidimo se sutra način. Izi jesklopila oči i čekala još, čekala da se prepusti poljupcu. Ali nije bilo još.

– Zvaću te sutra, i hvala ti što si išla sa mnom.– Hvala što si me pozvao – rekla je pribrano. Još je pokušavala da

dokuči zašto je nije poljubio kako treba. – Nikada pre nisam bila uTenesiju. Da li se dvočasovna avionska poseta računa kao da si negde bio?

On ju je zamišljeno pogledao.– Da – odgovorio je.– U zdravlje – rekla je izlazeći kad joj je vozač otvorio vrata. U

zdravlje? Šta je s tobom, Izi? Prvo šašavo pitanje o njegovoj ženi, a sad „uzdravlje“.

Nazvao ju je sledećeg dana.

– Da li bi volela da izađeš na još jedan sastanak? – pitao je.Sastanak? Najzad, to je i bio sastanak. Izi je radosno zagrlila samu sebe.– Da – rekla je i oterala osećaj da se upravo okliznula.

Iz udobnosti svoje kade, pijuckajući špricer, Izi je mislila o tim prvimdanima kad se osećala kao najsrećnija osoba na planeti.

Džo joj je bio u mislima sve vreme, istiskujući s puta redovnijeprobleme, kao onaj s manekenkom koja je utonula u depresiju jer je ispalaiz takmičenja u lepoti, ili veliku brljotinu koju je napravilo pet manekenkikoje su propustile avion za Milano jer su ostale do kasno u provodu.

To je bila divna tajna koju ju zadržala za sebe. Izi je shvatila da seponaša kao da je njen život film, a Džo će posmatrati svaki njen pokret.

Svakog dana je nosila svoju najbolju odeću da bi izgledala odlično akobi se desilo da on nazove. Čizme s visokim petama zbog kojih je gunđalaizvučene su iz ormara da bi išle u kompletu uz šuškavu suknju u stilučetrdesetih godina koja je povećavala njenu pozadinu i terala građevinskeradnike da razjape usta.

Dvaput nedeljno su izlazili na ručak i večeru, držali se za ruke ispodstola i ljubili se u kolima na povratku do njene kancelarije ili njenog stana.Neprestano su pričali sedeći zajedno dok im se kafa hladila.

Ali nikad ga nije povela kući, nikad nije otišla dalje osim da ga poljubina zadnjem sedištu kola. Nešto ju je zadržavalo.

To nešto bio je njen osećaj da su Džo i njegov život komplikovaniji negošto joj je on rekao. Zašto bi inače održavali ovu vezu niskog intenziteta,pitala se? To bi jedino imalo smisla ako Džo nije bio sasvim iskren usvemu tome, a ona nije mogla da poveruje u to. Bio je toliko direktan,toliko otvoren. Ona nije htela da ga vabi kao psa koskom. Ništa nije rekla, ijednostavno se nadala.

Proveli su mesec dana u očijukanju – samo je jedna takva starinska rečmogla to da opiše: šetali su parkom u vreme ručka i delili ručak za poneti izDina i De Luke.

A onda, jedne sunčane nedelje, otišli su u posetu drugom umetniku uogromni i prostrani stan u potkrovlju u Tribeki, i Izi je lutala okolozagledajući ogromna platna dok su Džo, umetnik i umetnikov menadžer

razgovarali o poslu. Izi je osećala uzbuđenje koje nije imalo veze sdivljenjem umetnikovim radovima: činjenica da je Džo doveo ovamopokazivala je da ona nije bila prljava mala tajna u njegovom životu. Inače jene bi vodio sa sobom, zar ne?

Divovske apstraktne slike Silvija Kruza navele su neke kritičare da gauporede s velikim Polokom. Čak je i Izi, koja je vrlo malo znala oumetnosti, mogla da vidi snagu i lepotu njegovih platnâ, i volela je da slušakako Džo govori o njemu.

Džo nije odrastao uz umetnine po zidovima, rekao joj je: u njegovoj kućiu Bronksu bilo je dovoljno dobro ako na stolu ima hrane. Zato je volela daga čuje kako strastveno govori o svetu u koji je stigao kasnije, zahvaljujućisvojoj čistoj izvanrednosti.

Najzad su ona, Džo i Duarte, menadžer, krenuli standardno škripavimliftom dole u prizemlje.

– Maršalova dobrotvorna veče za obolele od side je sutra – rekao jeDuarte Džou. – Ti i Elizabet dolazite?

Izi se sledila.– Da, verovatno – promrmljao je Džo.– Čujem da Deni Henderson donira jednog De Kuninga. Mislim, zaboga,

to je ozbiljna lova. Deni je takođe bio ovde, ali on jednostavno ne shvataSilvijevu viziju – nastavio je Duarte, nesvestan iznenadne promeneatmosfere u liftu.

Elizabet će verovatno ići s njim? Šta se dogodilo s onom pričom orazdvojenom življenju?

Na ulici se Izi osvrnula tražeći pogledom Džoovu neizbežnu crnulimuzinu, a onda shvatila da nema šanse da može sesti u nju kraj njega. Nijebila sigurna šta je bilo gore: osećaj da je Džo hteo da zapuši usta Duarteu ine priča o dobrotvornoj priredbi, ili Duarteova pretpostavka da ona, Izi,neće ići tamo.

Ako je Džo Henson bio zvanično razdvojen od svoje supruge, zašto bibilo ko pretpostavio da će je povesti na taj događaj? I zašto bi rekao „da,verovatno“ kad ga upitaju?

Postojao je samo jedan razlog, a od njega je Izi bilo zlo.Ne rekavši ni reč, okrenula se i žustro otišla od dvojice ljudi u limuzini

koja je bešumno skliznula na parking mesto.– Izi! – povikao je Džo, ali ona je nastavila da hoda.On je pristigao, zgrabio je za rame tako grubo da ju je zabolelo, te se

okrenula da se suoči s njim.– Nemoj da ideš – zamolio je.– A zašto? – odbrusila je. – Lagao si me. Nisi završio sa svojom ženom.

Lagao si me.– Svršeno je sa mnom i Elizabet – naglasio je.– Jebi se s tim svojim lažima! – uzvratila je Izi.– To nisu laži. – Pustio joj je rame, a ruke su mu opušteno klonule sa

strane. – Veza je mrtvija od ptice dodo, Izi, samo je mučno sve to okončati.Elizabet je drugačija od mene, ona smatra da je teško odustati. Rekao samjoj da može dobiti ovu kuću ovde, onu u Hemptonu, šta god hoće. Bilo jezavršeno davno pre ovog s tobom, to nije bila laž. Ali ona pokušava daraščisti u svojoj glavi s činjenicom da ja hoću da odem.

– Dakle odlaziš odmah? Prvo je bila priča da ostajete svi zajedno radidece – rekla je Izi, pokušavajući da ne zaplače.

– Pokušali smo, ali nije išlo. Elizabet je stalno bila uznemirena zbogtoga, htela je sve ili ništa, a sad je u pitanju da ona to prihvati i da kažemodečacima. Kunem ti se, Izi. Molim te ne idi.

Izi je gledala u njega. Dobro je procenjivala karaktere, bestraga muglava, a on nije bio lažov, koliko god se pretvarao da je ajkula u poslu.

– Zašto mi nisi rekao odmah? – navaljivala je.– Ne bi izašla na ručak sa mnom – rekao je uz brz osmeh koji je

podsećao na Džoa kog je znala i volela.Volela. Volela ga je, nek’ joj je bog u pomoći, volela ga je. Ne

nameravajući, uplela se u ovu zbrku i sada nije mogla samo tako da ode.Ipak, trebalo joj je vremena da razmisli.

– Moram da se vratim na posao, Džo – rekla je. – Zvaću te kasnije.– Dopusti da te povezem – kazao je.– Ne, uzeću taksi.Kao da ga je sam bog poslao, pred njom se pojavio taksi s upaljenom

tablom i Izi ispruži ruku. Mahnula je Džou kad je sela na zadnje sedište ataksista je dodao gas.

– Šta je s tobom? – prasnula je Karla tog popodneva na poslu. – Neslušaš, ne pričaš, bleneš u prazno kao sluđeni srednjoškolac. Šta se dešava?

Izi je oklevala. Ona i Karla su noćima sedele pričajući o muškarcima,tračajući ih i uopšte zaključujući da nijedan muškarac nije dostojan daprestaneš da budeš ono što jesi da bi ga uhvatila.

– Poražena žena, malo sutra! Zašto bi se pretvarala da si Polijana da biga imala, da bi onda ponovo postala Mama Vanzemaljac10 kad se najzadudaš za njega? Kome je baš toliko potreban muškarac?

Poznavale su jedna drugu. Ali nešto je sprečavalo Izi da ispriča Karli zaDžoa. Možda je to bilo šesto čulo, ili je u pitanju bio njen osećaj da je sveovo previše dobro da bi bilo istinito.

Imala je osećaj da bi objašnjavanje komplikovane Džoove porodičnesituacije pokrenulo Karlin unutrašnji alarm „muškarci su kreteni“, i ona nebi mogla da se zaustavi. Karla ne bi mogla da razume nijanse cele priče.

Pa, sada bi mogla, pomislila je Izi s gorčinom. Sada više uopšte nije bilotoliko komplikovano – samo još jedan dasa koji pokušava da se zeza sastrane, samo što je osoba s kojom se zezao bila Izi Silver, koja to nikad nijeradila s oženjenim muškarcima.

A kako je to mogla da objasni Karli, uz to šta je osećala prema njemu,uprkos ovome danas? Da razmišljanje o Džou čini da je oblije vrućina. Daod njegovog glasa hoće da se rastopi. Da se zagrejala za njega kao nekacmizdrava žena kakva nikad u životu do tad nije bila. Da je besna na njegajer ju je lagao, ali nekako njen izdajnički um nastavlja da misli: Šta ako biipak ostala s njim...?

Ne, nije mogla da kaže Karli dok ne bude znala šta će sledeće da uradi.– Jesam li blenula u prazno? – rekla je Izi. – Samo sam razmišljala o

Leticiji. Moraćemo da pazimo na nju jer su se njene bubuljice opetrazbuktale, a to ju je zaista uznemirilo. Rekla sam joj za kozmetičara koji jenapravio čudo s Fifinom kožom, ali ona kaže da je razmišljala da uzmerecept za nešto...

Manekenke koje su koristile lekove protiv bubuljica da bi se izborile sproblemima s kožom zasigurno će okupirati Karlin um. Karla je smatrala damršavim devojkama koje žive na cigaretama i dijetalnim pićima ne trebajudodatni medikamenti.

– Ne trebaju joj lekovi! – odmah se nadovezala Karla, ljutito vičući.Izi je mogla da se isključi iz posla i okrene misli ka Džou.Karlina instinktivna reakcija – kada bi joj rekla – bila bi ispravna. Nije

bilo budućnosti u ovoj vezi. Izi je morala da je okonča, večeras.Tužno je bilo to što je verovala Džou. Verovala je u njegova osećanja

prema njoj, ali sve je to bilo previše komplikovano, previše zamršeno, a onjoš nije bio spreman da napusti svoju prošlost.

Ako bi Izi ostala, bila bi zla žena koja bi mu uništila brak. Priča o zlojženi zvuči bolje od priče o spontanom raspadu braka.

– Izi, opet se isključuješ. Šta se dešava? – navaljivala je Karla.– Samo sam umorna – rekla je Izi, zatečena.Nije bilo dovoljno što joj je Džo pomrsio osećanja, pomrsio joj je i

posao. Morala je da se izvuče iz toga jer je, negde duboko u sebi, znala daDžo ima moć da je povredi kao što je nijedan čovek ranije nije povredio.

Sad je bila zahvalna za to što njihov odnos nikad nije postao i fizički.Ironija je bila u tome što je ona mislila da bi večeras to moglo da se dogodi.Ipak, i dalje je bila zahvalna za sitne milosti. Bilo je to kao da je nekafizička sila sprečila da vodi ljubav s njim jer, jednom kad se to desi, ne bibilo povratka. Sada je morala da se izvuče, brzo, dok još može.

Pre svađe u Tribeki, razmatrali su na koje pomodno mesto da odu navečeru u pola devet. Izi nije mogla toliko da čeka. Morala je to da uradiuskoro, nakon posla, ili će inače eksplodirati. Morala je da izbaci Džoa izsvog života i pokuša da ga zaboravi. Iako nije imala predstavu kako totačno da uradi.

Ostavila je poruku Džou na mobilni telefon da se nađu u sedam u malombaru na Molu Devet. Diskretan i tih, taj lokal će biti savršeno okruženje dakaže Džou da ne želi više nikada da ga vidi.

U sedam te večeri bar je bio ispunjen mešovitim gostima, sa studentskimtipovima, muškarcima i ženama u poslovnim odelima i ljudima kojimamoda nije bila prevashodno bitna. Zidovi su bili bez ironije natrpaniposterima iz filmova poput Ljubavne priče i Flešdensa, a nigde na vidikunije bilo šejkera za koktele.

Karli bi se dopalo ovo mesto, nakratko je pomislila Izi, a onda je shvatilada neće moći da ispriča Karli za ovo jer nakon ove večeri neće biti ničega

za pričanje.U ovome za nju nije bilo ničega u budućnosti, osim slomljenog srca.

Bože, zarađivala je za život govoreći mladim lepim devojkama da za njihnema budućnosti s tajkunima koje sreću na žurkama. One su bile samostvari za bogataše; osobe na raspolaganju u svetu velikih prihoda.

Vidi ko kaže. Glupačo, gluuupačo.Sedela je uz svoje piće petnaest minuta mrzeći samu sebe, i najzad je

postala besna jer je Džo kasnio. Kako se usuđuje?Nakon svega kroz šta ju je naterao da prođe, kako se usuđuje da sada

kasni?Besna, Izi je ustala iza stola vukući svoju tašnu za sobom.– Odlaziš? Izvini što sam zakasnio. – Njegovo čvrsto telo u tamnosivom

kaputu orošenom sitnim bleštavim kapima kiše preprečilo joj je put.Delovao je pokajnički, umorno. On se nije poigravao s njom, smesta je toznala. Ali ceo njihov odnos počivao je na obilaženju istine, a ona je tomrzela.

– Džo. – Svalila se nazad na stolicu, iznenada iscrpljena. – Htela sam dase vidim s tobom da bih ti rekla da ne mogu više ovo da radim. To nijeispravno, to nisam ja. Nikad mi nije prijala ideja da još uvek živiš sasvojom ženom, razdvojeno ili ne, a danas je postalo jasno da sam bila upravu u vezi s tim. Ne želim da budem druga žena. Nikad se nisamspremala za to.

On se premestio da bi seo pored nje.– Znam, žao mi je – rekao je zvučeći rezignirano. – Idi, Izi, u pravu si.

Nemam ništa da ti ponudim.On jeste imao šta da joj ponudi, pomislila je, trenutak čežnje u njenom

srcu. Imao je. Ali i dalje je bio venčan s nekom drugom, i dalje u vezi snekom drugom zbog svoje dece. Zašto ovo ne može da bude lako?

Džo je ustao od stola i uspravio se jednim skladnim pokretom. Kretao ses toliko elegancije, osećao se ugodno u svojoj koži.

Kada se probudila tog jutra, a te večeri je trebalo da večeraju zajedno,Izi je odlučila da želi da oseti tu kožu nagu na svojoj. Ona nije bila od ženakoje nose svileni veš. Nosila je jednostavan grudnjak i gaćice crne, bele iliboje kože. Bez ukrasa i čipke. Dok je neki nevidljivi magnet nije odvukao

do prodavnice Blumingdejlz i odeljka za veš gde je prosto poludela iopasno opustošila račun na svojoj kreditnoj kartici. Mogla je da osetiposledice tog ludila, meke i veoma posebne, ispod svoje odeće.

Otići sada u krevet s njim, prvi i poslednji put, bila je čudna zamisao. Paipak, možda i nije. Kad bi mogla da ga ima, da oseti kako je dodiruje samojedanput, onda bi možda mogla da ode. Kao imunoterapija: jedan dodir, izauvek bi bila imuna na njega. Njeno srce bi odašiljalo mala antitela takoda ga više ne bi želela.

Vakcina protiv Džoa.Izi je sklopila oči.– Želiš li da odeš? – pitao je.– Da li ti želiš da to uradim?– Ne. – Glas mu je bio dubok od želje za njom.– Stvarno?– Stvarno. Želeo sam da budem iskren prema tebi, ali kad sam te

upoznao, znao sam da nećeš ponovo hteti da se vidiš sa mnom ako ti kažemkako stvari zaista stoje. Gotovo je sa mnom i Elizabet, kunem ti se. Alinisam mislio da ćeš mi poverovati, ne iz prve.

Ona je nastavila da drži oči sklopljene i mislila je o njegovoj ženi,Elizabet, i sinovima, dupleks stanu u Vejlu, poziciji na listi u časopisuForčun,11 asistentu njegovog asistenta, svim stvarima koje su ovo činilenemogućim. Onda je otvorila oči i pogledala ga, to lice za koje je osećalakao da ga je znala u nekom drugom životu, jer kako možeš da primiš nečijelice u sećanje za tako kratko vreme? Iznenada je reinkarnacija imala smisla.Ona i Džo su se poznavali u nekom drugom životu, zasigurno.

Možda je bilo namereno da on ranije uđe u njen život, ali bio je ovdesada. On je bio onaj pravi, znala je to.

– Ne želim da odem.Nije seo pored nje: sagnuo se i uzeo njenu glavu u svoje ruke, prsti su

mu obujmili njeno teme sa strašću i nežnošću, i privukao je njena ustasvojim. Ona je bila isto toliko silovita, zarila je prste u njegova ramena,privlačeći ga naniže ka sebi. Bilo je to ono što nisu uradili, tu vrstuljubljenja. Bili su toliko obazrivi, kružili su oko suštine, oboje znajući da,ako se dodirnu kako treba, više neće biti povratka.

Izi je zastenjala znajući da je izgubljena.Razdvojili su se, dva para pomodrelih usana, dva para očiju potamnelih

od želje.– Hajdemo – rekla je Izi.Ispred bara su na njih čekala kola: diskretna gradska kola koja su se

brzo dovezla do njih čim je Džo podigao prst. Uvek je to bio drugi vozač,shvatila je Izi, dok joj je pomagao da sedne na kožno zadnje sedište. Nekokao što je Džo zasigurno bi trebalo da ima ličnog vozača, ali taj vozač bipoznavao njegovu ženu, obavljao joj sitne posliće, vodio decu u školu.

On nije mogao da rizikuje da taj vozač ponovo vidi nju nakon ručka uPlazi. Ona je bila tajna ispunjena krivicom, koju je trebalo kriti dok se svene reši s njegovom ženom, ženom koja nije želela da se sve završi. Izi, kojase nikad u životu nije skrivala i koja je često želela da bude neprimetnasamo na jedan dan da bi doživela to iskustvo, naterala je sebe da odagna tumisao. Ona je bila tajna. Pa šta? To neće trajati dugo, samo onoliko kolikoje Džou potrebno da okonča ono što je već bilo gotovo.

U njenom stanu, nije dvaput razmislila pre nego što je rekla – Kladim seda nisi znao da prave ovolicne stanove, a?

– Nisam došao zbog nekretnina – rekao je.– Zbog čega si došao? – pitala je.– Zbog ovoga. – Uz jedan pokret bez napora, njegove ruke bile su oko

njenog struka, čvrsto pritiskajući njeno telo uz njegovo. Izi je osećala porivda se prepusti nekakvoj nebeskoj nadmoćnoj struji i, leđima oslonjena ozid, strasno je povukla njegovu glavu naniže do svoje i poljubila ga. Licemu je bilo tvrdo, ali usne meke, topile su se na njenim, gutale su je. Izi jeutonula u poljubac a onda se naglo povukla.

Želela ja da ona ima inicijativu, da na trenutak preuzme kontrolu, da mupokaže da s njom ne može da se zeza naokolo. Gurala ga je dok ga nijepribila uz suprotan zid i propela se na prste, dohvatajući ga da bi gapoljubila.

– Prvo ja – promrmljao je, odvajajući usta. Ruke su joj bile iza leđa,zaustavljene jednom njegovom velikom rukom, dok joj je drugom držaoglavu dok ju je ljubio. Napola ju je nosio pribijenu uz svoje telo dok seopet nisu našli uz drugi zid.

– Gruba igra? – prodahtala je, boreći se da oslobodi ruke.– Ne – rekao je, zastajući da joj nežno pomazi obraz. – Nikada. Ne

želim da te povredim, ali želim te ispod sebe. Da li me to činineandertalcem u ova seksualno prosvećena vremena?

Izi se nasmejala. Uzela ga je za ruku i povela ga u malu dnevnu sobu. –Ja sam od onih devojaka koje su odozgo.

On je ponovo privukao blizu sebi. – Možda drugi put – prodahtao je.– Nisam kao druge žene – rekla je Izi. I dalje u njegovom zagrljaju,

uspela je da odmota šal i otkopča kaput. Strgnuo je svoj kaput.– Nikad nisam ni mislio da jesi.– Zato nemoj da mi govoriš šta da radim ili ne radim – dodala je.– Čak ni u krevetu?On je opustio čvor na svojoj kravati i pogled na njegovo telo, obično

poslovno zakopčano do grla, izazvao slabost u njenim kolenima.– Možda u krevetu – čikala ga je Izi, klizeći prstima naniže da razveže

vrpcu svoje bluze. To je bila komplikovana stvar od istačkane svile i sčipkom na prednjoj strani, od one vrste odevnih predmeta koji prosto tražeda budu poderani. Džoove oči strasno su pratile njene prste dok surazvezivali svilene vrpce.

– Nadam se da nije skupa – jedva je izgovorio ponovo je grabeći i naglovukući vrpce, cepajući tanku tkaninu. Poljubila ga je punim ustima dok suim se vreli dah i vreli jezici preplitali. Imao je ukus koji je želela da osećasve više. Želela ga je kao što nikoga ranije nije želela.

Izi je osećala da joj svaki nervni završetak gori od strasti. Bradavice sujoj bile tvrdi pupoljci požude, a ispod svoje zavodljive suknje do kolenamogla je da oseti kako joj koža plamti u svilenom vešu, divlje čeznući dabude gola i slobodna.

– Mogu sebi priuštiti novu – rekla je Izi, što nije bilo tačno, ali sad nijebilo vremena da se cepidlači oko novca.

– Odlično.Rastrgnuo je bluzu i njegove ruke i usne lutale su po mekoj koži njenih

grudi, ljubeći, ližući, a zatim sisajući. Onda su mu ruke skliznule ispodsuknje i njegovi prsti dosegnuše njenu karličnu kost, čineći da oseti kako senešto tečno nakuplja u njoj.

Izi je zaječala od zadovoljstva. Ako je ovo bila ta njena vakcinacija,onda je želela da potraje vrlo dugo.

Nije bila navukla zavese i posle su svetla grada osvetljavala njihovizgužvani krevet. Džo je ležao pridignut na jastuke, s čaršavima navučenimdo mišićavog struka. Izi je ležala postrance, glave oslonjene na lakat, negledajući sasvim u njega nego zureći u daljinu. Bio je to neobičan trenutak:istovremeno intiman i čudno formalan.

Izi, kojoj nije bio problem da opkorači slabine ovog čoveka i dopusti muda joj gleda lice dok je vrištala u ekstazi, osećala se nezgrapno u ovome štoje usledilo. Iznenada se pitala kako čista fizička požuda i privlačnost mogunavesti ljude da urade ono što su njih dvoje upravo uradili. Bilo je tolikostvari koje nisu znali jedno o drugom. Nije znala kakvu kafu on voli ujutro,nije znala ime njegovog prvog kućnog ljubimca, ni da li voli svoju majku?

Ništa od toga ranije nije imalo značaja. Sada je praznina u tom znanjuučinila da ono što se odigralo deluje odvratno, prljavo. Kakva je bilaprocedura u ovome?

Mnogo ti hvala, srce: gde da ostavim pare, na kamin? Možda jemilijarderima to bilo drugačije. Dostaviće ti bundu od kune, šećeru,zbogom...

Nevoljno je zadrhtala. Nikad, nikad nije želela da bude takva žena. Asad je bila, zar ne?

– Pretpostavljam da nemaš cigaretu? – pitao je.– Nisam znala da pušiš – rekla je iznenađeno. Šta god da je očekivala, to

nije bilo ovo.– Ne pušim. Prestao sam pre deset godina. Ali ponekad...– Kao kad si u krevetu sa ženom koja nije tvoja supruga? – rekla je Izi,

pogođena sopstvenom insinuacijom. – Koliko paklica popušiš za mesec?– Nijednu – rekao je ravnim tonom. – Ne budi takva, Izi.– Kakva?– Takva.– To je jače od mene. – I bilo je. Sad je prešla granicu, granicu da ga

zavoli. Sada je mogao da je povredi i osećala se nago, ogoljeno. Želela jeda ona njega povredi prva.

– Žao mi je što nisam bio iskren prema tebi od početka – kazao je. –Želeo bih da sam ti sve rekao.

– I ja takođe – rekla je gorko, ali sad je bar bila ogorčena na samu sebe.– Žao ti je što smo vodili ljubav? – pitao je.– Da – kazala je i rasplakala se.– Izi – rekao je privlačeći je sebi, tepajući njeno ime dok je grlio.Zatim, kad je uspela da prestane da plače, on je nastavio da je grli i

njegove ruke su joj polako masirale leđa, nežno odagnavajući bolove, dokse nisu spustile na oblinu njene pozadine, a onda su ponovo vodili ljubavi,čak i strasnije nego pre. Kad se Džo nadvio nad njom, ruku otvrdlih odnaprezanja mišića dok je prodirao u nju, a Izi samo što se nije sasvimprepustila i dozvolila svom telu da sklizne u orgazam, shvatila je da nećemoći da odustane od ovoga. Ova vrsta ljubavi i strasti, bila je to najopojnijaod svih droga.

To je bilo pre dva meseca. Od onda, niko ne bi mogao reći da su Izi Silver iDžo Hensen u polovičnoj vezi – bila je to stopostotna veza, sasvim sigurno.Razgovarali su svakog dana, viđali se kad god je Džo uspevao da stigne, aIzi se veoma trudila da se nosi i s nesigurnošću sopstvenog položaja i sčinjenicom da je voditi ljubav s mužem druge žene potpuno suprotnonjenom moralnom kodeksu.

Oh, Izi, ti žalosna budalo, rekla je glasno. Ostala je u kadi koja sehladila za slučaj da čovek njenog života nazove. Šta je u tome bilosavremeno, prilično odrasloj osobi i nezavisno?

Ako nazove, nazove. Ispila je svoj špricer a onda ustala, puštajući davoda s mirisom ruže sklizne niz njeno telo. Upravo je obavila peškir okosebe kad je telefon u stanu zazvonio.

– Zdravo, ja sam.Izi oseti kako je obuzima olakšanje od glave do pete.– Zdravo – rekla je meko, kao da je neko ko šapuće dok krišom vodi

nedozvoljen razgovor.– Kako si, Džo? Nedostajao si mi.Verovatno to nije bila prava stvar da se kaže, znala je to, ali odbila je da

igra igre.

– I ti si nedostajala meni.Ni on nije igrao igre.– Zašto nisi zvao? – U redu, to jeste bilo pomalo igranje igara. Ali nije

mogla da odoli. Zašto nije zvao?– Izvini – rekao je meko.– To nije odgovor – odgovorila je Izi, osećajući poznatu kandžu zebnje

kako joj se podiže ka grlu. Nikada pre nije bila na ovakav način u vezi. Alitakođe nikada nije ni imala ovakvu vezu ranije: skrivenu vezu.

– Komplikovano je to.– U redu.– Stvarno. Ne mogu da govorim. Kod kuće sam.Zašto je ta reč toliko bolela? Kuća. On je imao kuću u kojoj nije bilo

nje. Kako bi to moglo da bude ispravno? Kad se ona nigde nije osećala kaokod kuće osim kad je s njim? Kad je sve ovo postalo tako jednostrano?

– Pa, ako ne možeš da pričaš... – rekla je oštro, čineći sebi više štetenego koristi. Čeznula je za ovim pozivom, bestraga mu glava.

– Ne mogu, žao mi je – rekao je ravnim tonom.– Zašto si onda zvao? – reči su prosto izletele iz nje.– U ovom trenutku i ja sebi postavljam isto to pitanje – rekao je Džo, s

nešto napetosti u glasu. – Treba da pričamo kad ti budeš htela da pričaš samnom.

– Želim da pričam s tobom – ali ne dok šapćeš da te neko ne bi čuo –prosiktala je Izi. A to je bila srž čitave stvari: velika ljubav njenog životatiho razgovara s njom telefonom, dok ona želi da viče s krovova zgradakako je voli. Koliko li je prokleto teško moralo biti njemu da kaže svojojženi da on baš formalno sređuje ono o čemu su govorili godinama?

– Žao mi je što tako osećaš – rekao je, i dalje mirno. Njegova mirnoća juje razbesnela. On se kontrolisao u svakom pogledu. Dok se ona osećalapotpuno nekontrolisano u vezi s dubinom svojih osećanja prema njemu. Anije imala kontrolu nad njihovom vezom jer je on diktirao stvari. Bilo je tokao hod po užetu bez sigurnosne mreže.

– Moram da prekinem – rekla je iznenada, želeći da ga podstakne da jemoli da ne prekine. – Upravo sam izašla iz kade i voda se s mene cedi popodu.

On nije progutao njen mamac.– U redu – kazao je.– Ne, nije u redu. Ništa nije u prokletom redu! – prasnula je u odgovor i

prekinula vezu. Zatim je, pošto je tako očajnički želela da ga pozove i kažemu da ga voli, ali nije mogla jer je maločas bila tako grozna, briznula uplač. Da nije bila tako žestoko zaljubljena u Džoa, želela bi da ga nikad nijesrela. Pošto zasigurno nije mogla da pati mnogo više nego što je upravočinila, zar ne?

Sledećeg jutra oči su joj bile crvene kao kod rudara u rudniku uglja, a

lice joj je bilo oteklo od umora. Jedva da je sklopila oči čitave noći, atokom sati u kojima je budna ležala u krevetu suze su joj neprestanonavirale iz očiju. Kao da je imala gejzir u glavi.

– Uhh – rekla je mršteći se pred svojim odrazom u ogledalu. Potrebne subile hitne mere. Iako je njen ormarić prosto kipeo najnovijim sredstvima zaodržavanje lepote, Izi je s lakoćom pronašla pomade, kreme i kapi za oči, ipuder koji prikriva otečenost.

Pola sata kasnije izgledala je neznatno bolje.– Kao neko ko pati od migrene – s užasom je shvatila, piljeći u svoj

odraz. Oči joj više nisu bile crvene – one kapi za oči su joj izazivale suzeali, boga mu, delovale su – no ostalo na njoj i dalje je delovalo nedoterano.

Nedoterana, opaka i bolje je ne poznavati, mislila je oblačećimuškobanjasto odelo s pantalonama. Nikad se ovako nije oblačila predDžoom; njemu je prikazivala ženstvenu stranu ličnosti, uživajući u svili ičipkama, visokim potpeticama i pripijenoj odeći.

Ali on je nije želeo, pa je za promenu odabrala čvršći stil.– Jesi li bolesna? – pitala je Luiza, sekretarica u Perfekt-Njujorku, kad

je Izi banula unutra, delujući preteće u svom tamnom momačkom odelu.– Da. I umorna.– Imaš osam poruka na svom radnom stolu. Ljudi iz Zestovog kataloga

su hteli da ih nazoveš recimo juče, a Karla je zakačila neki virus pa nećedoći.

Izi je ispustila uzdah olakšanja. Karla je imala rendgenski pogled koji jeuvek mogao da otkrije kad je neko folira. Pošto je ona na bolovanju,

jadnica mala, Izi je bar imala neku nadu da će ljudima moći da kaže dajednostavno nije dobro spavala. Držanje veze s Džoom u tajnosti pretvoriloju je u lažljivicu, a to je mrzela.

Džo je nazvao u deset: – Moram da pričam s tobom.– Odjebi.– Fino od tebe – rekao je blago.– Nisam nameravala da budem fina – uzvratila je.– Da prekinem i ponovo pozovem kad budeš manje ljuta na mene?– Uradi tako.Izi je prva spustila slušalicu, što joj je dalo izvesno detinjasto

zadovoljstvo koje je potrajalo na sekundu, nakon čega je blago progunđalana pomisao da mu je prekinula vezu. Volela ga je, đavo ga odneo. Bio joj jepotreban. Zar on nije znao da ona to samo kaže tako? Da je želela da mubude potrebna tako jako, uprkos svom gnevu, da on dotrči u grad ukancelariju Perfekt-Njujork, baci se na kolena pred svima i kaže joj da jevoli? Da će Elizabet morati da se pomiri s tim. Da će njegova deca – aGospod zna da se ona divi tome kako on brine za svoju decu, mada je toipak umelo da je zaboli – morati da prevaziđu rastanak svojih roditelja.Deca nisu bila glupa. Ona znaju kada se ljudi ne slažu, zar ne? Sigurno je topročitala u psihološkom časopisu. Bolje je za decu da vide kako se njihoviroditelji suočavaju s problemima nego da ih skrivaju, pretvarajući se da jesve u redu. Ali ništa od toga nije mogla da kaže Džou, jer ona ipak ne bitrebalo da bude stručnjak za decu. On će morati to sam da shvati.

Njen mobilni telefon je ponovo zazvonio.– Da? – pritisnula je dugme pre nego što je aparat stigao da zazvoni

drugi put.– Izi, ovde Amanda iz Zesta...Skidaj se s jebenog telefona za slučaj da moj ljubavnik pokuša da me

dobije!!!, htela je da kaže Izi. Umesto toga prebacila se na poslovni ton.– Zdravo, Amanda. Jesi se već oporavila od Novog Meksika? A da li je

Ivan poslao fotografije s onog filma? – upitala je pribrano.U vreme ručka, Izi je sračunato izašla i kupila sendvič u lokalu za koji je

rekla Džou da ga najviše voli, u slučaju da je on čeka i želi da je vidi. Selaje za jedan od prednjih stolova, koji je morala da deli s tri momka u

odelima jer je lokal bio prepun, i pretvarala se da čita časopis, sve vremečeznući da Džo uđe i izvuče je napolje na ulicu.

Volim te, nije me briga nizašta drugo. Želim da budem s tobom, rekaobi, a svi bi se osmehnuli na taj dokaz prave ljubavi na ulicama Njujorka, isve bi bilo savršeno jer je on izabrao nju.

Čekaj, molio bi. Molim te čekaj me, Izi. Uspeće nam, obećavam.Nije se pojavio.Izi se vratila na posao, ali nije mogla ni na šta da se usredsredi, dok nije

prelistala Post i našla članak o dobrotvornom prijemu u Prirodnjačkommuzeju sledeće večeri.

Tamo će biti sjajno i bajno, zadihano joj je prenosio Post, biće tu iElizabet Hensen, koja je u dobrotvornom komitetu, i njen suprug Džo, kojije veliki darodavac. Izi je mogla da oseti kako joj se krv povlači iz obraza.Nikad u životu nije pala u nesvest, ali upravo tad bi moglo to da joj se desi.Džo će ići na svoju dobrotvornu predstavu s Elizabet nakon što joj sezakleo da je rekao Elizabet da moraju prestati s tim. Bila je tolikopovređena kada je otišao na dobrotvorni događaj za obolele od side večenakon što su vodili ljubav.

– Moram – rekao je.– Ako živite razdvojenim životom, ne moraš! – povikala je.– Znam, izvini. Rekao sam joj da ne možemo to ponovo da uradimo.

Samo... ona je u mnogim komitetima i obavlja mnoge funkcije...– Džo, ako je s tobom i Elizabet gotovo, onda je to u redu – hladno je

rekla Izi. – Ako nije, gubi se do đavola iz mog života.– Gotovo je – kazao je. – Gotovo. Kunem se. Uspeće nam, Izi, uskoro,

obećavam.– Mislim da sam od Karle pokupila virus – rekla je Izi ne podižući

pogled i sklapajući stranice Posta. Jednostavno je morala da se izgubi izkancelarije u kojoj je poskakivala svaki put kad bi telefon pozvonio.

Izi nikad nije bila na prijemu u muzeju, iako je videla slike u novinama ičasopisima i znala kako to izgleda. Ogromne stepenice u rimskom stiluveličanstveno su se širile nadole do poređanih automobila, a preko njih jebio prostrt debeli crveni tepih po kom će koračati bogataši.

Stajala je sa svim ostalim posmatračima i čekala, svakog trena se

osećajući sve luđe. Bilo je baš kao da je ona neka osoba opsednuta slavnimličnostima koja čeka svoju omiljenu filmsku zvezdu, stojeći u redu na kiši ihladnoći samo da bi nakratko osmotrila onog kome se divi na ekranu. Zaštobi iko to radio? Bilo je to žalosno, znak da nemaš vlastiti život.

A onda je pomislila na to koliko je ona žalosna: stoji i čeka da osmotrisvog ljubavnika i njegovu ženu, da vidi može li da otkrije istinu. Bila jejadna.

Mrzeći sebe u tom trenutku, Izi se okrenula napuštajući malu grupuposmatrača, ne misleći u svom jadu kuda ide, i zatekla se u blizini tamnelimuzine iz koje je izlazilo četvoro putnika koji su pošli na gala veče.

Dva muškarca i dve žene, sa sve strujanjem privilegija i novca oko njih.Na jednoj strani limuzine bili su Džo i plavokosa žena koja je jedino moglada bude njegova žena. Izgledala je bolje nego na slikama na internetu: vitka,visoka, s nogama kao u trkačkog konja, koje su te devojke iz visokogdruštva Istočne obale nasleđivale od svojih majki, i s visokim, visokimpotpeticama cipela s crvenim upadljivim znakom koji je govorio da suproizvod Kristijana Lubutena. Izi je imala samo jedne takve. Bila je toprelepa obuća, ali preskupa za nekog s njenom platom. Osetila je zavistprema ženi koja ih bezbrižno nosi po kiši. A njena odeća – Izi je zavidljivopiljila u njenu odeću. Elizabet je nosila prelep večernji ogrtač krojen odsvile modre boje, sasvim sigurno Lanvenov, i više nego moderan. Naravno,ona ne može biti neka osoba bezveznog ukusa. Kao da bi bilo ko uDžoovom životu mogao da bude takav.

Izi je mislila na veštu uličnu kopiju istog tog kaputa koja je bila okačenau njenom ormaru: nosila ga je jednom na sastanku s njim da ga obori snogu, a on je rekao da je seksi ali mu se više sviđa ono što je ispod, irazvezao joj je široki pojas oko struka pa su vodili ljubav na ćilimu unjenoj dnevnoj sobi.

Njen ogrtač je bio jeftin. Kao i ona. Imala je lažni lanven, mnogo parinaizgled Lubutenovih cipela i lažnog momka. Što je sasvim prikladno zanekoga ko je jeftin.

Baš tada, Džo je okrenuo lice od kiše i ona je znala bez ikakve sumnjeda ju je opazio među masom ljudi. Na delić sekunde, pogledi su im se srelipre nego što se on okrenuo. Lice mu se nije stvarno izmenilo, ali znala je da

ju je video. Kako stoji u rulji kao musavo dete s ulice nosa pribijenog uzizlog prodavnice slatkiša: gleda zabranjeno blago.

Lice mu je bilo bezizražajno, i Izi se osetila kao najjeftinija kurva nasvetu.

Toliko jeftina da je besplatna. Trebalo bi da odštampa reklamne ceduljei lepi ih u telefonske govornice. Za dobar provod, sasvim besplatno, pozoviIzi Silver... Čak ni šala nije mogla da popravi stvar.

Njegova žena mu je nešto rekla i uhvatila se rukom za rukav njegovogkišnog mantila, bleštavom rukom koja je sijala krupnim dijamantomveličine prepeličijeg jajeta. Tifanijev rad, pomislila je Izi. Verenički prsten,ili samo nakit za izlaske? Nije jasno videla na kom se prstu nalazio.

Džo se odmah okrenuo ka Elizabet, glava mu se povila na način na kojije povijao kad je pričao s Izi.

Kako je mogla da bude toliko glupa?Rekao je da je voleo Elizabet, da je nakon dvadeset četiri godine i dalje

voli, ali da je njihova veza okončana i da on želi iz nje da izađe. Rekao jeda mu je Izi potrebna i da je želi.

Izi je zamišljala da nijedan čovek ne može voleti dve osobe istovremeno,jednostavno zato što ona to nije mogla. Pretpostavljala je da je isto i s njim.

Očigledno je grešila.Džo je mogao da voli svoju ženu i istovremeno laže i tuca Izi.

Jednostavno tako.Izi se okrenula, gnevnim treptanjem terajući suze. Ovoga puta neće

plakati. Završila je s plakanjem zbog Džoa. To što se zaljubila u njeganavelo je da pregazi sve svoje principe. Znala je da je sve to komplikovano,zbrkano, ali je svejedno izašla s njim.

Bila je loša kao i one grabljive žene koje jure muškarce koristeći svasredstva da bi im oni stavili prsten na prst. Izi je mislila da je iznad svegatoga. Ispostavilo se da je isto toliko loša. One su bar znale šta rade, a onanije. Bila je glupa blesava kurva.

5.

Lili Šenahan je sela na drvenu klupu u malom dvorištu ispred crkve SentKenis u Tamarinu i pustila da je preliju zraci aprilskog sunca. Bilo je skoropola jedanaest i dvorište je bilo prazno, izuzev par golubova koji su kljucalipo sivoj, kamenoj stazi tražeći mrvice. Svi ostali su bili u crkvi, slušaliprijatan glas oca Šona. Lili je mogla da čuje žamor tog malog skupa pastveokupljene u crkvi u četvrtak ujutru kako romori uz službu.

Već je bila krenula u crkvu kad je osetila blagu vrtoglavicu i neki čudanporiv da umesto toga ostane napolju na suncu, i da se moli na drugačijinačin.

Ne morate se obraćati bogu samo u crkvi. Ako je on stvorio sunce inebo, ispravno je uživati u njima. I tako je odšetala do drvene klupice iodlučila da će danas odabrati drugačije mesto za molitvu.

Bog će razumeti. U crkvi će da bude toplo i mogla bi samo da oseća jošveću vrtoglavicu zbog zagušljivosti. Crkva Sent Kenis je u arhitektonskomsmislu veoma lepa, ali ima mana kad se uzmu u obzir toplota i hladnoća.Zimi je kao u frižideru, uprkos vremešnim radijatorima. U toplijimmesecima crkva se pretvara u topionicu, i mnoge neveste su shvatile da jebilo pogrešno što su crkvu ukrasile cvećem noć pre venčanja, jer bi čak ipupoljci koji dobro podnose vrućinu uvenuli od te žestoke toplote u crkvi isparušili se u svojim vencima na sam dan venčanja.

Kad se smestila na klupu, Lili je skinula svoj bež pamučni šešir s glave izatvorila oči, okrenuvši lice prema suncu. Pre nego što je izašla iz kuće,nameravala je da stavi malo one skupe kreme koju joj je Izi dala kad jeposlednji put bila kod kuće; predivna stvar, rekla je Izi.

– Za obnavljanje kože. Protiv bora. Treba da se brineš o svojoj koži,bako.

Očiju još uvek čvrsto zatvorenih, Lili se nasmešila kad se prisetila toga.Izi ne dolazi kući dovoljno često ovih dana. Zauzeta je životom u Njujorku,i ona to mora da prihvati, iako joj nedostaje. Lilina dužnost kao bake kojaje preuzela mesto Alis, Izine mrtve majke, jeste da omogući svojoj dragoj

unuci i korene i krila.Imala je običaj da to spomene Izi kad bi joj se javio osećaj griže savesti

što će da propusti neki važan događaj u svetu Tamarina:– Koreni i krila, draga: to čini ljubav – promrmljala bi i osetila bi se

zahvalno što ima hrabrosti da tako misli i što bi tim rečima utešila Izi.Uostalom, nema smisla da govorite tako nešto ako ćete posle da

jadikujete kada krila polete i ta osoba započne život negde daleko od vas.Lili nije imala vremena za ljude koji vole da iznose ovakve istine a ne voleda ih se pridržavaju. To je ono licemerje koje nije volela; kao kad kaže Izida živi svoj život, a onda bude nezadovoljna kad ona to i uradi.

Ne, licemerje nije bilo za ženu poput Lili. A verovatno ni skupe kremenisu bile, pomislila je smejureći se.

Zapravo, Izina skupocena krema stvarala je predivan osećaj na Lilinojkoži kad bi je stavila na lice, ali ona je izašla iz kuće pre nego što se setilada to uradi i nikako sad ne može da se zamara i vraća da bi je stavila. Unjenim godinama, vreme, gravitacija i život već su naneli štetu koju nijednaskupocena krema ne može da popravi – osim ukoliko nema neke alhemije utoj lepoj staklenoj teglici.

Ono što je lepo jeste da njena unuka još uvek misli kako njenu kožuvredi spasavati. Izi, koja radi s prelepim ženama kože baršunaste kao unovorođenih beba, nije je otpisala kao staru ženu.

Neki ljudi jesu – kao da izborana koža postaje nekakav ogrtačnevidljivosti. Kao uniforme za služavke iz nekog davnog vremena, pomislije Lili pomalo zlovoljno. Već je to ranije naučila. Kada osoba jednomsklizne u odeću za poslugu, uklopi se u okruženje i ne primećuje se.

Uniforme za služavke u Retneriju bile su jednostavne, mornarskoplavehaljine od gabardina koje su se zakopčavale na leđima, s belimokovratnikom koji je morao da se pere i štirka do iznemoglosti. Lilinamajka, Meri, nije morala da nosi istu uniformu jer je imala viši položaj kaokućepaziteljka, i ledi Ajrin ju je obezbedila s dve mornarskoplave suknjeod štofa – iz Herodsa – govorila bi Meri udivljena od same pomisli daposeduje komad odeće iz prodavnice u kojoj i sâma gospoda kupuju.

Meri je nosila te suknje s nekadašnjim belim bluzama i sivim vunenimdžemperom.

Lili bi se bolno trgla zbog sećanja na poniznost svoje majke u toj odeći, sključevima koji zveckaju o pojasu i naočarima vezanim vrpcom oko vrata.

Služavke u Retneriju volele su svoje uniforme, i činjenicu da su onečuvale njihovu sopstvenu odeću.

Čak i Vivi, Lilina najbolja prijateljica, volela je svoju.– Ovako održavam svoje stvari lepima – rekla bi veselo, gurajući svoju

kovrdžavu kosu pod tu uštirkanu kapu. – Hoćeš li mi ikada reći zašto sitako opsednuta tom uniformom?

– Nisam – odgovorila bi Lili, što uopšte nije bilo tačno.Vivi je tako jedna jednostavna duša, i Lili je znala da bi bilo nemoguće

objasniti joj da je ona mrzela to što bi se pretvorila u komad nameštaja kadobuče tu uniformu, što je i bila želja ledi Ajrin: mnoštvo bezizražajnihslužavki koje jurcaju naokolo izvršavajući njena naređenja. Lili možda jesterođena u radničkoj klasi, ali ne mora to i da voli.

Ledi Ajrin ne bi zaboravila da stavi tu skupocenu kremu protiv bora,nasmešila se Lili samoj sebi sedeći na klupici ispred crkve Sent Kenis.

Kad bi postojala žena spremna da se uhvati u koštac sa zubom vremena,bila bi to ledi Ajrin. U tim davnim vremenima kad je Lili radila u Retneriju,kreme poput ove predivne Izine za obnavljanje kože definitivno su sečuvale samo za višu klasu. Neka obična žena iz grada ne bi nikad stavljalanikakvu kozmetiku, pogotovo ne neke skupocene kreme za lice. Lilinamajka je prala lice vodom i sapunom, i to je bilo to. Sređivala je za lediAjrin sto od orahovine pretrpan pomadama i bočicama sa srebrnimzatvaračima, ali ne bi ni pomislila da takve stvari upotrebi na sebi.

Lili se prisetila sebe u dvadesetoj, kako prkosno kupuje maks faktorkozmetiku i slaže je na dasku od prozora pored kreveta. Volela bi da je lediAjrin mogla da ih vidi i uveri se da i devojka sa sela ima isto pravo nalepotu kao i ona.

– Vidiš, to nije samo za one slične tebi, ledi Ajrin – rekla bi držeći čajnizred ruž, koji je volela i stavljala ga na usne na isti način na koji je to radilaDžoan Kroford, oponašajući onaj njen senzualni naklon s ispruženomrukom. Kroford mrlja , tako su ga zvali, i bilo ga je đavolski teško uklonitis usana jer bi ostajala tamna, crvena fleka s kojom ste izgledali kao da stese prežderali malina.

Da li je ona oduvek bila tako mlada i prkosna? Tako ljutita? Mrzela jeLohrejvenove i sve za šta su se oni tada zalagali: bogatstvo, privilegije i tajneki veseli, bezbrižni pristup životu. Ledi Ajrin bila je najgora. Od trenutkakada bi ustala iz kreveta, ostavljajući šoljicu s čajem da se klati na iviciormarića i bacajući svilenu spavaćicu na pod, gazdarica kuće bi krenula zasvojim poslom potpuno nesvesna da će neko da ide za njom i da čisti. Lilinije mnogo marila kada bi ona bila ta koja prati svoju gazdaricu od ranogjutra. Bila je mlada, puna energije i jakih nogu: mogla je i da ćuti ako treba.Ali koliko je samo mrzela kada bi njena majka, kućepaziteljka ledi Ajrin,bila ta koja se saginje i čisti za njom.

– Pomislili biste da ponekad i sama može da pokupi te svoje stvari – Lilibi rekla mršteći se nakon što bi njena majka sišla u veliku kuhinju Retnerijakasno noću, premorena nakon napornog dana ali još uvek nespremna da idekući.

– Ćuti – mama bi govorila, brinući se da neko nije čuo, iako je u kućibilo još mnogo drugih ljudi koji su se slagali s Lili, ali ništa nisu govoriliveć su samo uzimali svoje nadnice. – Njeno gospodstvo nije odgajano dačisti za sobom.

– Šteta što je tako – Lili bi prasnula. Bilo joj je dosta priča kako je lediAjrin dama koja je rođenjem a ne brakom stekla to pravo, odgajana uraskošnom domu u Kilderu s tri puta brojnijom poslugom nego što je njihbilo u Retneriju. Dok se doterivala za jurcanja po prijemima, mogli su dačuju njeno gospodstvo kako tuguje za svojim životom u zamku Edvard, gdeje njena majka, ledi Konstanca, imala toliko vremena za nju jer nije bilopotrebe da brine o tom ogromnom domaćinstvu.

– Zašto se onda ta glupa krava ne vrati tamo? – prasnula bi Lili na Vivi.S ove tačke gledišta, Lili je sada mogla da se nasmeši prisećajući se

ljutite, mlađe sebe. U to vreme mislila je da sve zna, ali nije bilo tako. Nijerazumevala da novac i privilegije ne kupuju beg od bola života. Postojestvari koje osoba mora da preživi, i ništa ne može da ublaži tu agoniju, biloda su sluškinje ili gazdarice. Sve su one sestre ispod kože.

Žamor u crkvi postao je glasniji.Na službi se govori o verovanju, Lili je shvatila. U narednih deset minuta

vernici će da izađu i uzvrpolje se oko Lili, pitajući se da li bi trebalo da

pozovu doktora.Lilina prijateljica Meri-En će se uznemiriti kad Lili spomene da je osetila

vrtoglavicu i verovatno će je uhvatiti slabost od šoka oko svega toga, pa ćei sama morati da sedne. Svako mora da ima neki hobi, a Meri-Enin hobi jehipohondrija. S osamdeset šest godina, bila je rob svojih pilula i muka zasvog doktora.

Lili je potpuna suprotnost. Ne želi nikakvu uzrujanost. Otići će pre negošto se oni pojave, možda se spustiti do donjeg levog izlaza iz dvorišta iizaći na Patrik strit. Šoljica jakog čaja kod Dorote možda će je povratiti.

Mogla bi da sedne i posmatra luku i ribarske brodove koji dolaze.Četvrtak je dan kada Crveni Vini – nazvan tako zbog crvenog,nepromočivog kaputa koji stalno nosi – donosi posude s jastozima. Viniuvek ima vremena za razgovor, i govoriće o fokama koje je video kako sesunčaju iza Lorkans Pointa ili o galebovima koji imaju čudnu žutu prugu nakrilima kakvu on još nikada nije video za svojih trideset pet godina kolikose bavi ribarstvom.

On je još uvek dovoljno mlad da promene mogu da ga šokiraju,pomislila je Lili. Ona je poživela dovoljno dugo da može da uvidi kakonema toliko promena u životu koliko ljudi misle: zemlja se okreće i sve seponovo vraća na isto. Samo neko ko je njenih godina može to da uvidi.Poživi dovoljno dugo, i prošlost će se ponovo vratiti i postati sadašnjost.

Prošlost – Retneri, ledi Ajrin, draga Vivi – zaokupljale su joj misli uposlednje vreme zbog one slatke devojke iz Australije koja je bila takoprijatna preko telefona, a koja se plašila da pozove tako staru gospođu kaošto je ona.

Devojka se zove Džodi Beket, i rekla je da ima fotografiju Retnerija iz1936. godine, s rođendanske proslave ledi Ajrin.

– Svi su tako prelepi i glamurozni, poput ljudi s filma – Džodi je dodalas uzbuđenjem u glasu. – Stoje ispred kamina na prostirci od tigrove kože.Ne sviđa mi se što je to pravi tigar. To je tako okrutno, ali ostalo jeprelepo. Odeća je neverovatna, glamurozna...

I jeste bilo tako, Lili se složila, nasmešivši se mračno: veomaglamurozno mada i ne baš toliko kad si ti osoba koja mora da čisti pepeonekad rasplamsalih vatri u šest sati ujutru po hladnom vremenu, kolena

ukrućenih na mermernom kaminu, i pokušavajući da budeš tiha da ne biprobudila ukućane, kojima nikako ne bi smetalo da tebe probude ako imnešto zatreba.

Ali nisu to stvari koje treba reći toj devojci. Džodi, lepog imena, i takopuna poverenja, rekla je Lili da se udala za Irca koji je bio novi zamenikdirektora u njihovoj lokalnoj srednjoj školi. I da su njeni pra-prababa i pra-pradeda poreklom iz okruga Kork i da njena porodica iz Brizbejna sebesmatra Ircima i voli sve sto je vezano za Kelte.

– Istraživanje prošlosti u Irskoj dođe kao moja dužnost – Džodi je reklapreko telefona. – Saznala sam mnogo toga o Irskoj pre nego što sam došlaovamo. Volim to.

Lili je pomislila kako je prošlost dobila jednu novu, romantičnu notu ubogatoj atmosferi holivudskih filmova u boji, u kojima su sluge nevidljive –izuzev kada skidaju kape i kada su ponizno zadovoljni zbog svoje sudbineseljaka – a bogati su uvek glamurozni i zabavljaju se.

Ima toliko priča koje može da ispriča mladoj Džodi, ali to možda ne bibile priče koje Džodi očekuje.

Da, bilo je tu svilenih haljina koje su prekrivale bela, negovana leđa isjaja porodičnih dijamanata i smaragda koji se izvlače iz kutija za nakit zaprijeme i balove. Ali to je samo jedna strana priče. Manje glamuroznastrana je priča o čitavim porodicama koje su praktično rođene da bi služilejer su se rodile na velikim imanjima, porodice za koje se očekivalo da im jeponiznost u krvi. Osim što nisu svi oni želeli da nose uniformu, da senebrojeno puta poklone i da izvršavaju naređenja ljudi koji bili potpuno istikao oni, s tom razlikom što je ta gospoda imala novac.

Lili je poznavala taj osećaj i suviše dobro jer se tako uvek osećala pripomisli na one slične ledi Ajrin.

Uzdahnula je, prisećajući se mlađe sebe i sveg besa i ogorčenja koje jetada u sebi nosila. Ljudi sada zapravo ne razumeju klase onako kako ihrazumeju stariji. Sada novcem sve može da se kupi. Ali u ono vreme, novacnije bio ništa u poređenju s jasno određenom crtom klasne podele. Ako sirođen u nekoj od klasa seljaka, i umrećeš u njoj. Ljutnja na te čeličneklasne barijere nije ništa menjala. Ovako komplikovana sećanja nisu onošto Džodi očekuje.

– Počela sam da istražujem istoriju Retnerija, ali nema mnogo stvari onjemu. Nema ni knjiga – zar to nije neverovatno? Sigurna sam da vi znateveoma mnogo priča i dogodovština. Volela bih da ih čujem ali... – Džodi jenapravila pauzu. – Samo ako želite da razgovarate sa mnom. Ne bih želelada vas zamaram.

– Oh, dušo – Lili je rekla ljubazno – mene pričanje ne zamara. Samo dase dogovorimo za vreme i možemo onda da pričamo o svemu.

Džodi bi se dopala kutija koju Lili drži sakrivenu u spavaćoj sobi zagoste: puna pisama, fotografija i njen dragoceni dnevnik, zajedno sprogramima za pozorišta, jelovnicima, pozlaćenom kutijicom u kojoj jenekad stajao puder za lice rouz ti, osušenim cvećem njenog majušnogbidermajera, njenom starom potrošačkom knjižicom, svim onim stvarčicamakoje su činile njen život pre pedeset godina. Kako je pričala sa Džodi, njenemisli su se istog trenutka vraćale toj kutiji.

Uzela je kutiju s njenog skrivenog mesta i stavila je pored fotelje udnevnoj sobi, planirajući da je otvori i ponovo pregleda njen sadržaj. Alinekako, nije to uradila. Kutija je još uvek bila tu, a njen prašnjavi poklopaczatvoren.

Lili je odlučila da se sastane s tom mladom Australijankom, ali nije bilasigurna želi li da iznese taj dragoceni svet iz kutije na videlo. Ima tu i tajni– doduše ništa što bi predstavljalo pretnju Americi, nasmešila se u sebi. Aliipak tajni. Stvari koje nikada nikome nije ispričala.

Postoji samo jedna osoba u koju ima poverenja oko tih tajni, a to je Izi.Možda bi bilo najbolje da napiše pisamce Izi i zalepi ga na kutiju, i

jednog dana, kada je više ne bude, Izi bi ga pronašla. Ali s druge strane,možda Izi još uvek ne bi bila spremna za tajne svoje bake.

Pored toga, Lili je sigurna da Izi ima svoje sopstvene tajne o kojimatreba da brine. Zvučala je malo drugačije poslednjih nekoliko puta kad jezvala iz Njujorka: malo zaokupljena, malo čudna, kakva je bila kad je bilamlađa a nešto bi krila.

– Da li je sve u redu, ljubavi? – Lili je upitala kad su poslednji putrazgovarale, u nedelju ujutro.

– Jeste – rekla je Izi oštrim tonom koji je Lili bolno podsetio na Izinumajku. Izi zvuči isto kao njena majka kad priča: isti mek glas, isti način

naglašavanja određenih reči tako da se čini da joj teku kao voda dokgovori, brzo i živahno. Kada se Izin glas malo produbio, nekoliko godinanakon što joj je umrla majka, ponekad je Lili bilo neizdrživo bolno da jesluša kako priča: izgledalo je kao da se Alis vratila među žive.

Tako različito izgledaju: Izi je visoka i snažna s očima poput Lilinih imlečnom, keltskom bojom kože koja se savršeno uklapala s njenompredivnom kosom boje karamela. Alis je bila sitna i nežne građe, tamnekose i blede kože kao i Lilina baka, strašna baka Sajv.

Ljudi su imali običaj da govore Lili kad je bila dete da baka Sajv potičeiz sveta vila, što je bio jedan od načina da kažu da je se užasno plaše.

Lili se doduše nikad nije plašila. Baka Sajv je naprosto bilanepokolebljiva i drugačija, moderna žena u tom nekadašnjem vremenu. Nijeni čudo što su je se svi plašili.

Baka Sajv bila je stara žena koja bi imala dosta toga da ispriča o svomživotu.

Kakva šteta što se nije niko pojavio da čuje te priče.Lili je uzdahnula. Ponadala se da je uradila pravu stvar s dnevnikom i

tom kutijom. Teško je znati šta je prava stvar. Ali Lili se osećala takouznemirenom nakon poziva Džodi Beket. Pojavio se – kako bi to opisala –neki osećaj da se vreme ubrzava, nastala je neka užurbanost u njenom srcuod tada. Kao da bi trebalo da pozove Izi i priča s njom, ali zvučalo bi čudnoda joj telefonira usred nedelje i kaže da se oseća čudno. Sirota Izi bipomislila da je poludela.

Pozvala je Aneliz prethodne večeri da joj kaže kako se oseća, ali javilase Anelizina i Edvardova sekretarica, i ona je prekinula ne ostavivšiporuku. Mrzi te mašine, to je jedan od modernih izuma koji joj se nikadnisu dopadali, a kako bi čovek i mogao poruku poput njene da ostavi namašini?

– Aneliz, osećam se uplašeno i uznemireno. Molim te reci mi da neludim, hoćeš li?

Zvučala bi suviše čudno i definitivno senilno. Užasavala se gubljenjapameti: to se desilo tolikim ljudima koje poznaje. Čak je i draga, živahnaVivi podlegla tome, i sada je u tom staračkom domu izvan grada. Lorelvrtovi, tako mu je ime. Prijatno zvuči za ime mesta u kome Lili nikada ne bi

volela da bude.Dnevnik... Misli joj se stalno vraćaju na njega. Da je barem ipak nazvala

Izi. Izi bi znala šta treba da uradi. Draga Izi, koja je rekla da će ići uNjujork da živi, bez obzira na sve. – Ne zanima me i ako ću da živim bezpara, i ako ću da spavam u nekom majušnom stanu u kom ne bih mogla dadržim ni hrčka a kamoli mačku – rekla je pre toliko godina. – Barem ću toda radim U NJUJORKU. Ti si išla i živela u inostranstvu, bako, sigurnoznaš o čemu pričam?

Lili je klimnula glavom. – U pravu si, draga Izi, oprosti mi. Zaboravilasam.

– Bako, ti nikada ništa ne zaboravljaš – Izi se nasmejala.Sedeći sada na ovom suncu, Lili je poželela da to i nije tako tačno. Bilo

bi lepo ne sećati se.U poslednje vreme toliko razmišlja o prošlosti. Znači li to da se

približava kraju svog života? Da li glasovi prošlosti dolaze da je upozore.Sve ih je sada viđala u snovima: mamu, tatu, baku, ujka Peta, Džejmija,Robija i njenu voljenu Alis. Alis je bila najgora. Nijedan roditelj ne binikad trebalo da sahrani svoje dete. Alis se nalazi u onom delu njenog srcakoji Lili još uvek ne može da dodirne, čak ni sada, kada je nema većdvadeset i sedam godina.

Toliko je mnogo smrti bilo u njenom životu, Lili je pomislila. Svi timladi, zdravi ljudi koji su umrli zato što je pala bomba blizu njih ilimuškarci otpremljeni kućama s povredama koje su svi mogli da vide i sunutrašnjim ožiljcima koje se niko ne bi usudio da pogleda, ali koji su ih naisti način ubijali.

Kao devojčica koja je odrasla na selu, Lili je smrt bila bliska. Nije biloni pomena o tome da se deca udaljavaju od sanduka na sahrani – svi, i starii mladi, saginjali bi se da poljube ledeno čelo leša posađenog u drvenikovčeg. Ali nikada nije videla kako čovek zapravo umire, sve do prvihdana obuke za medicinsku sestru.

Zapanjilo ju je to što je shvatila da se život ne povlači iz ljudi praćennekom ceremonijom – on nestaje brzo, ostavljajući samo telo koje se sveviše hladi dok doktor brzo prelazi na sledećeg pacijenta. Tek mnogokasnije, kada bi se krvave gaze i instrumenti očistili i amputirani udovi

prevezli na kolicima do krematorijuma, neko bi našao vremena da uredimrtve pacijente.

Lili bi se uhvatila kako razmišlja o njima kasnije, kada bi stešnjenaizmeđu devojaka – Mejzi i Dajane – pila topao čaj u čajdžinici, ili delilaružičasti džin – tek tada bi dozvolila sebi da se priseća. Naravno, prisećanjeje uvek greška.

Svaki taj mladi čovek mogao bi biti njen mlađi brat Tomi, koji je negdena Mediteranu, mislila je, mada nije smeo da joj kaže gde u pismima, anjeno srce bi poskakivalo od a šta ako – šta ako je on taj koji leži hladan nanekom stolu...

Što je bio razlog da njih tri naruče još jednu turu ružičastog džina.– Nil bastardi carborundum! – uzviknula bi Dajana, što je na lošem

latinskom značilo: ne daj da te slome nitkovi.Uprkos svim tim smrtima, one su bile tako mlade da nisu ni razmišljale o

umiranju. Smrt je za druge ljude. One će da budu srećne ruke i, za svakislučaj, proživeće svaki dan punim plućima.

A sada, smrt čeka na nju, samo što se ona ne plaši da krene. To je jedanod predivnih darova starosti: spremnost da se krene dalje. Nema višenikoga o kome bi trebalo da se brine. Niko neće jecati da još nije bilovreme kad ona umre. Bog joj je dozvolio da poživi da bi se brinula o svomdetetu; moraće da mu se zahvali na tome, ako ga vidi. Mada, možda će seuputiti i na ono drugo mesto, ono s vatrom i đavolom. Lili se nasmejalasamoj sebi. Ne plaši se ona đavola, smeje joj se na uvo toliko dugo.

Kad bi sve ono što je slušala u crkvi tokom života bilo istina, onda bisrela sve ljude iz prošlosti koje je volela. Poput njene drage Alis. PustitiAlis da ode bilo je najteža stvar koju je ikada morala da uradi.

Lili je zatvorila oči zbog sunca i prepustila se sanjarenju sve dok joj se uglavi nije smračilo.

6.

Šest i po kilometara dalje, Aneliz je bila u kuhinji i nespretno pravila jakčaj nadajući se da bi mogao da je razbudi. Ponovo je loše spavala, piljila ubudilnik dobar deo noći i zaspala tek kada je zora zarudela na horizontu.

Sada je bila obučena i odlučna da ode u šetnju duž plaže ne bi li seizvukla iz kuće, ali glava joj je bila teška i sluđena. U normalnimokolnostima sela bi na trem ispred kuće i čitala neku knjigu ili časopis dokne bi povratila energiju, ali sada nije mogla da uživa u tim zadovoljstvima.Svaki časopis koji bi uzela imao je neki članak koji bi je potresao.

Juče je u jednom naizgled bezazlenom časopisu koji stiže besplatno sdnevnim novinama pronašla intervju s glumicom koja igra u nekom filmu opreljubi.

Ozlojeđena, Aneliz je bacila ceo časopis u kantu.Ni knjige iz biblioteke pored njenog kreveta ne pomažu: nikada nije

shvatila da je toliko privlače romani o vezama. Kad bi je neko upitao, reklabi da čita razne žanrove, ali sve knjige koje je uzela iz biblioteke, izuzevjednog trilera i autobiografije Marije Antoanete, bavile su se porodicama,parovima i odnosima među njima.

Popila je drugu šolju čaja napolju na tremu. Bilo je predivno sunčanojutro i osećala se prava toplota u vazduhu, i kada je krenula u šetnju Aneliznije brinula zbog svoje tanke jaknice. Njena siva vunena dukserica jedovoljna; uskoro će se ugrejati.

Kad je stigla, primetila je nekoliko ljudi na gradskoj strani plaže, višenego što je uobičajeno za one koji ujutru šetaju pse. Aneliz se napregnulada vidi šta se dešava. Definitivno je bilo šestoro ili sedmoro ljudi koji suzajedno stajali na uzdignutom brdašcu između dva zaliva, i izgledalo je kaoda gledaju prema moru tražeći nešto.

Brodić. O ne, pomislila je. Nestao je ribarski brodić. To je onaj groznistrah koji proganja svaki gradić uz obalu.

Kada je jednom nestao brod, celo selo je prestalo s radom i, dok su seljudi molili, spasioci su tražili i s vode i iz vazduha, a njihove porodice

sedele su obamrle. Aneliz se prisetila jednog bdenja u crkvi, kada seprevrnuo brod s tri generacije ribara u njemu; izgledalo je kao da se ceoTamarin nagurao u ledenohladnu crkvu Sent Kenis, i kao da snaga molitvemože da vrati brod i njegovu posadu kući. Ali nije mogla. Samo jedan članposade se vratio kada je njegovo telo izbačeno na stene osam kilometaradalje prema jugu.

Ne bi trebalo da se oseća potišteno kada je sve što ona izgubilamuškarac – koji je još uvek živ – dok neku jadnu dušu u Tamarinu čekapravi gubitak svog čoveka.

Mada se Aneliz osećala suviše ranjivo da bi mogla da se nosi s bolomzbog nestanka posade, osetila je da bi trebalo da siđe dole do tih ljudi naplaži. Ona je iz tog mesta i ako su potrebni pomoć ili bdenje, treba da budetu.

Ali dok je žurno koračala po pesku prema vlažnoj čistini shvatila je daljudi ne gledaju utučeno prema moru: gledali su nešto u vodi.

– Šta je to, Kler? – upitala je ženu koja je živela nekoliko kilometara uunutrašnjosti i koja je često plažom šetala svoja tri škotska ovčara koja bise veselo igrala u talasima uz obalu.

– Zdravo, Aneliz – rekla je žena. Psi su joj stajali kraj nogu cvileći jer suželeli dalje da trčkaraju a ne da stoje tu. – To je kit, pogledaj. Previše sepribližio obali i sada se čini da ne može da se vrati.

– Jadni kit – rekao je neko drugi pomerivši se tako da je Aneliz moglada stane na najvišu tačku i vidi to i sama.

A tamo, u vodama Tamarinskog zaliva, tamna prilika kružila je u sporim,besciljnim lukovima. Bio je ogroman, morao je biti, jer su oni bili moždaosamsto metara od te prilike i svi su mogli lako da je vide. Upravo kad seAneliz zapitala kako iko može sa sigurnošću da tvrdi šta je to stvorenje,ono se graciozno izvilo iz vode, gromada najtamnije, svilenkastoplave bojese prelivala, i ona je mogla jasno da vidi da je to neka vrsta kita. Ogromanmlaz vode raspršio se iz kitovog dišnog otvora pre nego što je ogromni sisarponovo zaronio u vode zaliva.

– Izdižu se iznad vode kada su uznemireni – rekao je neko,objašnjavajući. – On neće znati šta da radi.

Aneliz nije primetila tog čoveka ranije u toj grupi lokalnog stanovništva.

Mogao bi biti ribar, zbog tamnih pantalona i ogromnog džempera, ali onapoznaje većinu ribara a njega nikada pre nije videla. Bio je visok i dovoljnosed da bude jedan od njih, prosede brade koja je pristajala uz njegovugustu, malčice predugu kosu.

– Šta da radimo?– Žao mi je da to kažem, ali nema tu mnogo šta da se uradi – rekao je.– Ali mora biti! – kazala je Aneliz, ozlojeđena zbog ravnodušnosti u

njegovom glasu. Zar mu nije stalo? Taj jadni kit je poput nje: izgubljen iusamljen, i sada niko ne želi da pomogne. To jednostavno nije dovoljno. –Da li je iko pozvao pomorske stručnjake za divlje životinje i rekao im zakita?

– Ja sam taj – rekao je taj čudni čovek. – Ja sam lokalni pomorskiekspert. Živim u Kućici delfina.

Kućica delfina bila je više koliba nego kućica, smeštena među peščanimdinama na Balivol žalu, što je bio sledeći zaliv u obliku potkovice kad seide iz Milsena. Napuštena drvena zgrada, koju je nekada čovek ofarbao uplavo a Bog isprao u sivo, Kućica delfina bila je jedna od lokalnih kućakoje su se uvek izdavale na duže vreme.

– Ja sam Mak – dodao je. – Mak Pitersen.Aneliz se zapiljila u njega, ne pružajući ruku koju joj je pružio. Celog

života je bila učtiva: neće to više da radi.– I ne možete da uradite ništa da biste pomogli? – prasnula je.– Kada se kitovi nasuču u plitkim lukama, oni često tu i uginu – rekao

je, mirno ignorišući njenu neučtivost.– I znači to je to? – zahtevala je Aneliz, mašući rukama kao da se obraća

celoj grupi. – Svi mi da stojimo ovde i gledamo ga kako umire. To jedivno. Svaka čast, gospodine primorski ekspertu.

Kad se okrenula prema toj tamnoj prilici koja se i dalje sporo kretala uvodi, Aneliz je osetila veće saosećanje s tim divnim stvorenjem nego s bilokojim ljudskim bićem oko nje. Oni ništa ne znaju. Bol, gubitak, strah – neznaju ništa o tome. Ali kit, uplašeno kružeći u vodi, on razume.

Čovek je ponovo počeo da priča, ali ona nije želela da sluša.Aneliz su se suze nakupile u uglovima očiju kad je jurnula nazad uz

plažu.

Znala je da je izgubila, ali još je brinula o prošlosti. Prikrivanje osećanjanije je nikuda odvelo u životu. Nije baš toliko brinula o svetu da bi krila koje i kakva je. Neka se prokleti svet nosi s tim.

Dok je ulazila na vrata kuće, uspela je da čuje kraj zvonjave telefona prenego što se javila sekretarica. Još uvek je u poruci bio Edvardov glas, kojije objašnjavao svima kako su on i Aneliz zauzeti pa ne mogu da se jave, ida mogu da ostave poruku. Začudo bio je to baš Edvardov glas na telefonu,koji je ostavljao poruku.

– Aneliz, ljubavi... izvini, ne znam kako ovo da ti kažem, ali upravo meje Brendan zvao... Stvarno mi je žao, draga, Lili je u bolnici, misle da jeimala moždani udar. Sedela je ispred crkve u gradu, i našli su je tamo jutrosnakon mise. U svakom slučaju, ona je u bolnici, odvezla je hitna pomoć.Brendan je na putu tamo. Ja ne mogu još da krenem, imam...

Napravio je pauzu. – ... još nešto da obavim, ali svratiću popodne ako jeto u redu, ako... – Ponovo je napravio pauzu. – ... mislim, ako ti ne smetada i ja budem tamo. Nel očigledno neće biti tu, ali ja bih voleo da dođem,zbog Brendana i zbog tebe. U redu, vidimo se, Aneliz. Žao mi je što tijavljam ovako grozne vesti.

Poruka se završila. Aneliz je na trenutak piljila u telefon pre nego što jepožurila da okrene Brendanov broj preko brzog biranje. Brendan Silver jeLilin zet i Anelizin rođak, u stvari venčani rođak, ako takva stvar uopštepostoji. On je zapravo Edvardov rođak. Dobar, prijatan čovek, ali ne onavrsta osobe koja bi vam trebala kad ste u nevolji, a sirota draga Lili jestebila u nevolji. Aneliz je osetila kako je duša boli zbog nje. Lili možda nijebila u krvnom srodstvu s Aneliz, ali ona joj je jedna od najdražih osoba uživotu. Čudno kako se činilo da Lili – koja je zapravo odgajila svoju unukuIzi nakon što je Izina majka umrla – razume koliko je život bio težak zaAneliz i Bet. Aneliz nije nikako mogla da zamisli Lili kako dobija napadpanike ili pati od depresije. Ona je tako smirena, tako vedra, a ipak može ida razume. Ona je prošla najtežu stvar s kojom čovek može da se suoči:smrt svoje ćerke Alis. Lili razume tamu.

Kada su Bet i Izi bile tinejdžerke, Lili je često svraćala i pozivala Bet dadođe do nje i ostane nekoliko dana kada bi Izi bila u poseti. Aneliz nijevolela taj ritual spavanja van kuće, ali s Lili je bilo drugačije: kada je Bet

bila kod nje s rođakom, Aneliz je mogla da se opusti. Te dve devojke subile različite kao dan i noć, a i Izi je tri godine starija, ali volele su jednadrugu i lepo se slagale uprkos prepirkama. To je takođe bila i dobrarazbibriga za Bet. Lili nikada nije rekla zašto je to radila, ništa tako grubopoput: – Očigledno je da si depresivna, uzeću ti dete na neko vreme.

Nikada nije bilo tako. Ali razumela je da je Aneliz ponekad potrebanprostor da bi se oporavila i da bi mogla da se vrati u normalu. Lili jepostala važna osoba u Anelizinom životu od kad je prvi put došla uTamarin, pre trideset sedam godina, i sada joj je bila potrebna.

Brendanov telefon je bio isključen, ali je ona za svaki slučaj ostavilaporuku. – Aneliz ovde, upravo sam čula za Lili, na putu sam ka bolnici.Prvo ću da svratim do njene kuće i pokupim neke stvari za nju.

Aneliz je prvo zgrabila neke stvari za sebe. Novčiće za telefon u bolnici,punjač za mobilni telefon, nekoliko kesica sa čajem za smirenje, jedanveliki džemper i čarape u slučaju da mora ostati da prespava, pletivo irezervne ključeve od Liline kuće, koje joj je ona dala pre mnogo godina zahitne slučajeve. A onda je zaključala kuću, stavila torbu u kola i odvezlase. U daljini je još uvek mogla da primeti ljude kako stoje na visokimdinama i gledaju prema Tamarinskom zalivu, i pomislila je na kita kakokruži u vodi, ne znajući gde je niti kako da se izbavi. I pored svih ljudi kojisu ga posmatrali i pored svih životinja koje su vrvele Atlantikom izaTamarinskog zaliva, Aneliz je znala da se taj kit oseća izgubljen i sam nasvetu.

Prošlo je samo nedelju dana otkako je Aneliz poslednji put posetila Lili.Toliko toga se desilo u tih nedelju dana. Edvard ju je napustio, a Lili jeležala u bolnici. Aneliz je ponovo osetila krivicu, krivicu što nije otišla ipričala s Lili o svom i Edvardovom razlazu. Prosto nije mogla da se suoči stim, da se suoči s bolom i žalošću koji bi se pojavili na Lilinom divnom,starom licu.

– Oh ljubavi, tako mi je žao zbog tebe. Mogu li nekako da pomognem?Aneliz je znala sve šta bi Lili rekla, i plašila se da joj to ne bi pomoglo,

te tako nije ništa ni rekla Lili. A sada, zbog svoje gluposti i straha, moždanikada više neće moći da joj kaže ništa od toga. Lili ima skoro devedesetgodina. U njenim godinama, osoba koja doživi moždani udar možda se

nikada ne oporavi. I sav taj bol koji je Aneliz osećala u sebi možda zauvekostane prikriven.

Dok je vozila, pustila je da joj suze nesmetano teku niz obraze. Nisu tobile suze kao one tokom napada panike ili depresije; te suze je pokušavalada uguši, kao da je fizički mogla da ih vrati nazad u telo i zaustavi bol zbognjihovog bega. Ali ove suze zbog Lili bile su pročišćujuće, bile su kaonagrada.

Aneliz i Edvard su oduvek voleli ovaj put iz Retnerija, koji je vodiozapadno od Tamarina duž vrha brda odakle možete da vidite čistinu i zaliveTamarin i Milsin. A onda put uranja u šumu i polja i parkove, dodirujući ses ogromnim živim ogradama s kojih se pružaju dugačke mladice na put, štosam put čini veoma uskim a kola tera da udare u živicu kako bi semimoišla.

Lilina kuća je u stvari porodična kuća u kojoj je ona odrasla, nekadašnjakovačnica koja je pripadala velikom posedu Retneri. Ta stara kovačnicaviše ne pripada porodici Lohrejvenovih. Prodali su veliki deo imanja premnogo godina, i sada kuća i četiri jutra zemlje oko nje pripadaju Lili. To jojmnogo znači, jednom je rekla Aneliz.

– Ne verujem da bih bila srećna ovde da ovo još uvek pripadaLohrejvenovima – rekla je. – Znam da je to ludo. Dovoljno sam stara da tone bi trebalo da mi smeta, ali umiruje me činjenica da je to sada moje iničije više. Ništa ne može da se uporedi s osećajem da poseduješ svojesopstveno parče ove zelene, božanske zemlje.

– Moja majka, bog da joj dušu prosti, okrenula bi se u grobu kad bi mečula da ovo govorim. Ali meni se dopada činjenica da je ovo mojasopstvena zemlja i moja sopstvena kuća. Zapravo mi to što je posedujempričinjava ogromnu radost.

– Zašto Lohrejvenovi nikada nisu dali ovu kuću tvojoj porodici? –upitala je Aneliz. Nije joj imalo mnogo smisla to što ti neverovatno bogatiljudi nisu dali kuću svojim odanim slugama koji su ih služili godinama.

Lili se glasno nasmejala na to.– Oh, Aneliz, koliko sam samo puta i ja razmišljala o tome. I na kraju

sam došla do zaključka da takva vrsta ljudi nikada ništa ne poklanja, to jenačin da ostanu bogati. Drže se toga, a mi smo samo seljaci koji idu za

svojim obavezama, guleći kožu s prstiju i ne dobijajući za uzvrat ništa osimbedne nadnice. Pa, barem sam mislila da je tako. Davno. Ali sada znammalo bolje.

Bilo je nečega konačnog u tim njenim poslednjim rečima, kao da niježelela da započinje priču o tome zašto sada zna bolje, ali Aneliz je moralada sazna više. Pre trideset sedam godina Aneliz bi svakoga svašta pitala.Nastavila je s pitanjima.

– I tvoji majka i otac su radili za njih, zar ne? – rekla je.– Moja majka je bila kućepaziteljka od 1930. do 1951 – rekla je Lili. –

Zapravo sve dok nije umrla.– Mora da je videla dosta interesantnih stvari, radeći u toj ogromnoj

kući? – dodala je Aneliz.– Pa jeste, videla je dosta toga – kazala je Lili. – Videla je sve. Tako

sam i naučila prve reči iz francuskog. Ledi Ajrin je imala običaj da kaže –Ne pass devant les domestiques. Ne pred slugama. Radila sam tu već nekovreme kao služavka i bila sam navikla na te reči. Činilo se da ledi Ajrinnikako nije razumevala da bi neko od nas mogao da nauči francuski i darazume šta ona priča. Ali, bože, moja majka bi ludela kada bih ja reklanešto o njima – dodala je Lili. – Prvo se plašila da bi neko mogao da čuje.A onda bi rekla: „Gde ti je zahvalnost?“

– Ja nisam imala nikakvih problema sa zahvalnošću. Samo što je tazahvalnost bila kao jednosmerna ulica. Moji majka i otac su naporno radiliu Retneriju i prosto su prihvatili da nikada neće primiti nikakvu zahvalnostza to. Dobijali su upravo ono što su i očekivali, ništa više. Lohrejvenovi suvoleli da kažu da su njihove sluge kao deo porodice, ali nisu se takoophodili prema njima. To su bile samo reči, a reči ništa ne znače. Oh, nemojpogrešno da me razumeš, Aneliz – rekla je – tada sam mislila da ako sibogat i pripadaš vlasteli imaš sve. Sada znam da nije tako. Život i njihpovređuje na isti način na koji povređuje i nas.

Aneliz je sada razmišljala o tome, dok je skretala u usku uličicuoivičenu živom ogradom koja je vodila prema Lilinoj kućici. Zvučalo je todosta zagonetno, ali je Aneliz imala osećaj da bi Lili rekla još mnogo togasamo da ju je pitala.

Aneliz je sada poželela da jeste. Čovek ne dospeva u Liline godine a da

ne stekne mnogo životne mudrosti, a u ovom trenutku Aneliz je bilopotrebno malo te mudrosti. Aneliz nikada nije shvatila kako se Lili, nakonšto je izgubila svoje jedino dete, nije prepustila očaju i umrla. Prošlo jemnogo vremena otkako je Lilin dom bio kovačnica, ali ime je ostalo: Starakovačnica. Njen otac je bio kovač, poslednji u dugoj generaciji kovača, kojije došao da radi za Lohrejvenove. U njegovo vreme kovačnica je radila,potpuno opremljena, sa živopisnim vratima u obliku potkovice i teškimmirisom toplog metala u vazduhu. Mada je na kraju kovačnica bilapremeštena u Retneri skupa s ogromnim štalama. Tokom godina, prvobitnakovačnica je preuređena u porodičnu kuću, sve dok više nije postalo teškorazaznati gde se završava kovačnica a gde počinje kuća.

U bašti ispred kuće bilo je mnogo bilja, jer Lili voli bilje, a iza kuće jebio lep, veliki povrtnjak, koji ona više nije imala snage da kopa ili u njemusadi. Dok je Lilin muž, Robi, bio živ, držali su krave i kokoške, i Lili jetada postala vrlo vešta u prodaji zdravih farmerskih jaja, sama je pravilaputer, radila bilo šta da se zaokupi tokom tih neradnih godina kada Robinije mogao da nađe baš mnogo posla kao drvodelja.

On je već odavno mrtav, najmanje dvadeset godina, pomislila je Aneliz,prisećajući se Lili tog vetrovitog dana u crkvi Sent Kenis, kada su hladne,zimske kapi kiše pljuštale po obojenom staklu prozora na crkvi, a Lilinolice izgledalo kao da je izrezbareno od istog drveta kao i kovčeg njenogmuža dok je stajala i zurila u njega.

A ja sam samo izgubila muža, koji nije čak ni zauvek izgubljen, već jesamo pobegao s nekom drugom.

Pokušala je da iskuša dejstvo te misli u svojoj svesti, da vidi kako će seosećati. Edvard nije nestao zauvek: samo je izabrao da je napusti. Da li jeto bolje ili gore nego da je umro? Jer da je umro, još uvek je voleći, imalabi tu utehu da joj pomogne da se nosi s bolom što je sada sama. Da,nasmešila se, osećajući neko ludo olakšanje usred ovog ludila, smrt jesigurno bolja od razlaza.

Sa spoljne strane kuća je izgledala skoro isto kao na slikama Edvarda iAlis dok su bili deca, na kojima se smeju dok stoje pored velikog bureta zakišu koje je porodica koristila za sve, od pranja kose do kupanja. Kuća jeiznutra drugačija, osobena i puna topline onako kako je samo neko poput

Lili mogao da je ispuni, s mnogo knjiga i slika porodice i cveća, pomešanogs baštenskim biljem koje je opijalo. Tu je bilo i prelepo kupatilo.

– Zaklela sam se da ću, ako ikada budem živela u ovoj kući, imatikupatilo unutra – govorila je Lili Aneliz. – Kada smo bili deca bili smonaviknuti na to, niko nije imao kupatilo u kući. Osim gore u Retneriju; imalisu najneverovatnije kupatilo napravljeno za ledi Ajrin, gde su ogledala imermer zamenili stare, drvene oplate i ogromnu, napuklu kadu. Niko od nasnije nikada video nešto poput toga. Mislim da su svi s imanja ulazili unutrasamo da bi to videli. To je bio potpuni luksuz. I zaklela sam se, jednogdana imaću takvo kupatilo.

I ima ga, pomislila je Aneliz smešeći se. Pa, nije baš kao to legendarno,mermerno kupatilo u Retneriju, ali je poprilično raskošno: čiste, belepločice s kružnim art deko šarama u boji čokolade duž ivica. Drago joj ješto Lili ima to lepo kupatilo, lepo je na kraju života imati one stvari okojima ste sanjali. Možete da pogledate u njih pre nego što umrete i kažete:Želela sam to kada sam imala dvadeset godina, i sada to i imam.

– Prestani – rekla je Aneliz glasno. Razmišlja kao da je Lili već mrtva, anije. Ali Lili ipak jeste veoma stara i možda je ovo njen način da ode. Brzasmrt uvek je bolja za čoveka koji umire, ali grozna je za one koji ostaju. Izibi se slomilo srce kada bi njena draga baka umrla pre nego što se onaoprosti od nje.

Aneliz se zapita je li trebalo da se ponudi da ona pozove Izi i saopšti jojšta se desilo. Stekla je utisak iz poslednjeg razgovora s Lili da je Izi negdena snimanju, u Meksiku, Nju Meksiku... nije sigurna ni za mesto ni zavreme – vreme joj je bežalo ovih nekoliko poslednjih dana. Jedva da jeznala koji je dan u nedelji.

Ako Brendan nije telefonirao Izi da joj kaže šta se desilo, onda će onakada dođe u bolnicu. Ali sada je trebalo da požuri, a ne da stoji tu i gledate stare fotografije i razmišlja o Lilinom životu. To nije dobro ni za koga.Požurila je uz stepenice do Liline spavaće sobe i spakovala neke stvari zaspavanje, potkošulje, spavaćicu i mekane papuče. Požuri, govorio joj jeneki unutrašnji glas.

Lili je izgledala tako krhko na bolničkom krevetu kada je Aneliz ušla u šok-

sobu. Čak i ako je pomišljala na mogućnost da se Lili ne probudi,strahovito ju je pogodilo kad je videla to krhko telo kako leži poput lutkepod pokrivačima, dok svuda oko nje klikću i trepere aparati. U šok-sobi jebilo mirno kao u crkvi, sa sestrama koje su jurile tamo-amo, tihe i efikasnea pacijenti mirno ležali na četiri kreveta, koliko ih je u sobi bilo. Nije biloni znaka od Brendana kraj kreveta njegove tašte, i Aneliz je bilo drago zbogtoga. Ne bi volela da mora da teši Brendana. Umesto toga, može mirno dasedne na stolicu pored kreveta i posmatra Lili. Staričine oči bile suzatvorene, a ipak nije izgledalo kao da spava; onog izraza koji joj običnoobasjavao lice danas nije bilo. U normalnim okolnostima nekako je uvekizgledala kao da vreme na nju ne utiče, a sada izgleda kao jedna veomastara žena, krhkih kostiju i kože osetljive kao papirna maramica. Igla zainfuziju bila joj je zabodena pri dnu jedne od njenih slabih ruku, i Aneliz setrgnula i zbog bola koji igla prouzrokuje i zbog modrice koja se većnapravila oko oštrog metala.

– Oh, Lili – rekla je, uzimajući Lilinu slobodnu, tanušnu ruku u svoju imazeći je. – Tako mi je žao, draga. Tako mi je žao što si ovde i što nisampričala s tobom. Stvari su bile tako grozne sa mnom i Edvardom, i nisamznala kako da ti kažem. Žao mi je, to nije u redu. A sada, ti si ovde i ja neznam šta bi ti želela da uradim. Nikada nismo pričale o ovome. Ne znam dali hoćeš neke herojske poteze da te vrate nazad, ili si srećna što ideš,ljubavi. Volela bih da znam. Zaslužuješ tu privilegiju da možeš da biraš.

Čudno je, jer Lili može da priča o svemu. Ne zabija ona glavu u pesak ine smatra da će problem, ako se ne suočiš s njim, nestati. Lili se sa svimesuočava uzdignute glave. Ali smrt, i šta raditi u tim trenucima pred smrt,predstavljaju jedan od najvećih tabua.

Aneliz je držala krhku staričinu ruku i molila se za neki znak koji bi jojrekao šta da uradi. Nije bila spremna za ovo, ne sada. Zbog Edvarda seosećala isto tako krhko kao i sama Lili.

– Oh, Lili, šta želiš da uradim?

7.

Kozmetički ugovori predstavljaju najvišu nagradu industrije. Možete stećiogromnu slavu od snimanja za Vog, a čast koju ste time dobili trebalo bi danadoknadi malu zaradu koja dolazi od tako visokobudžetnih snimanja. Tajeditorijal je izvrsna stvar za portfolio nekog fotomodela, ali reklame zamaskaru uvek donose mnogo više novca.

Kada jednom potpiše ugovor s nekom od gigantskih kozmetičkih kuća,model nikada više ne mora da brine o loše plaćenim snimanjima.Kozmetički ugovori garantuju novac unapred i daju sigurnost kojumanekenka pre toga nije imala. Ugovor čini devojku vrednijom jer jemilioni bilborda čine poznatom, prave od nje ime. Kada manekenka jednompostane ime i nije samo još jedna mršava lepotica, pruža joj se šansa zaneku veliku priliku: više reklama, pojavljivanja na televiziji, novčanepremije za razne stvari. A kada se to desi, svi – uključujući i agencijumodela – idu do banke smeškajući se celim putem.

Dan nakon što je videla Džoa i njegovu ženu ispred muzeja i osetilakako se život bolno ruši oko nje, Izi je morala da prikrije taj bol zbogvažnog sastanka s klijentom jedne kozmetičke kompanije vezano zakampanju namenjenu tinejdžerima vrednu milione dolara. Džekobmankorporaciji trebala je nova manekenka da reklamira njihovu novukozmetičku liniju, i Perfekt-Njujork je, zahvaljujući neverovatnoj sreći, naputu da im nađu devojku.

Bio je to ogroman posao za Perfekt-Njujork, i tačno ona vrsta posla kojuIzi nije nikako želela da radi dan nakon što joj je slomljeno srce.

Kad je ušla u ogroman blok Džekobman kancelarija na Medisonu,izgledala je prikladno za tu priliku – spolja gledano. Bila je savršenoodevena, u crnim mark džejkobs cipelama, kose začešljane unazad, spodosta bobi braun pudera u boji kože da bi izgledala kao da nema nikakvešminke na sebi.

Međutim, iznutra je bila umorna, bezizražajnog pogleda i osećala se kaoda jedva ima snage da podigne šoljicu s kafom do usana.

Sastanak se održavao u trećoj sali upravnog odbora – prva i druga sutoliko velike da tu mogu da ugoste sve igrače Jenkija – i samo četvoro ljudije bilo prisutno: Izi, koja je predstavljala Perfekt-Njujork, dvoje ljudi izlanca SupaGirl! i zverka Džekobman korporacije, Stefan Lundberg.

Kozmetičke kompanije rašire svoju mrežu nadaleko kada traže pravudevojku za svoj proizvod. Ali agencija Perfekt-Njujork bila je pozvana dapokaže bilo koju od svojih devojaka koja odgovara profilu zato što jesadašnja gospođa Rika Džekobmana Mlađeg nekada bila model Perfekt-Njujorka i, začuđujuće, nikada nije zaboravila agenciju u kojoj je počelasvoju poprilično kratku karijeru, koja ju je onda lansirala u naručje Rika,naslednika Džekobmanovih miliona. U agencijama za modele, SvetlanuDžekobman su smatrali manekenkom koja je potpisala najveći kozmetičkiugovor. Samim tim što se osigurala unosnim predbračnim ugovorom zaslučaj da nešto krene po zlu, Svetlana se pridružila redu trulih bogataša.

– Da, ova jeste novo lice ali izgleda malo čudno, zar ne? – izjavio jejedan od SupaGirl! rukovodilaca, odbacujući i treću sliku s modelom ukoju su gledali. – Ne želimo ništa čudno. Želimo normalnu američkutinejdžerku.

S druge strane stola u sali, Izi je zarila nokte u dlanove da bi ostalamirna. Normalnu tinejdžerku, da, baš. Videla je profil koji im treba, i bezobzira na to koliko se pretvaraju da traže normalnu devojku, ono što onizapravo zaista žele jeste petnaestogodišnja boginja koja nikada u životu nijevidela bubuljicu da bi mogla da reklamira tečni puder bez ulja.

– Lorelaj je zapravo veoma svestrana – rekla je Izi kad je uspela da seobuzda.

– Ne želimo ništa čudno – složila se i druga osoba iz SupaGirl!, koja jeizgledala kao da ima dvadeset godina i koja se očigledno slagala sa svimešto bi drugi rukovodilac rekao.

– Ne, definitivno ne. Hajde da nju preskočimo. Šta još imate? –nadovezao se prvi rukovodilac.

Nakon dodatnih pola sata ovoga, Izi su ostale još samo četiri manekenkeda im pokaže, i nije mogla da se nosi s tim da je ponovo odbiju, a bez imalododatnog kofeina. Izgleda da Perfekt-Njujork ipak neće dobiti šansu dasmesti jednu od svojih devojaka u SupaGirl!. Cela ova stvar bila je samo

prilika ljudi zaduženih za odnose s javnošću da udovolje SvetlaniDžekobman, i ta devojka iz rukovodstva nikada nije ni nameravala daovako završi posao.

– Treba mi kafa – rekla je Izi, prisiljavajući se da se osmehne i iznenadaustajući od stola.

– Da, i meni – rekao je Stefan, prateći je.Ispred sale za sastanke nalazila se mala kuhinja koja je, kakva god, bila

mnogo veća od one u Izinom stanu.– Nije dobro za sada ali, hej, nikad se ne zna, možda još pronađemo onu

pravu – rekao je Stefan dok se naslanjao na dovratak i posmatrao Izi kakose predomišlja između aparata za espreso i filter kafe. Poznaje ga nekolikogodina; dobro izgleda, na neki spoljašnji način, ali sve je i suviše očigledno:plava kosa pažljivo natapkana gelom, košulja dovoljno otkopčana da bimogao da mu se vidi impozantni torzo. Izi je mogla da ga zamisli ujutrupred ogledalom, kako razmišlja tačno do kog dugmeta da otkopča košulju.Mrzela je to: više je volela grublje muškarce, jer oni mogu da obuku lepoodelo ali se ne zamaraju time da izgledaju tako uglađeno. Nažalost, takvavrsta momaka očigledno nije mogla da se zamara ni oko nje, ako se uzme uobzir Džo Hansen. Nerviranje oko Džoa prenela je na celu muškupopulaciju.

– Ne nadam se mnogo da ćemo pronaći zlatnu ribicu – rekla je ljutito. –Izgleda da se tvom Stanlio i Olio timu ne dopada nijedna od devojaka kojesam im pokazala.

– Opa. Stanlio i Olio. To je opako. Loš dan? – upitao je Stefan.– Mogli bismo i tako reći. – Izi se odlučila za filter kafu. Možda počne

da se trese ako unese u sebe još malo espresa.– Nevolja s muškarcem ili nevolja na poslu? – upitao je Stefan.Izi ga je prostrelila pogledom. Stefan je ženskaroš, te stoga nije podesan

za razgovor o nevoljama s muškarcima.S muškarcima poput njega – ženskarošima, ludim za ženama i koji

raspolažu zlatnom karticom kompanije – razgovori o muškarcima uvek sezavršavaju tako što on nudi, odeven ili ne, rame za plakanje.

– Nemam problema s muškarcima jer nemam ništa s njima.– Šteta.

– Šteta, baš.– Jesi sigurna da nećeš da pričaš?– Stefane – rekla je ljutito. – Neću da pričam s tobom o tome. Ti i ja

nismo prijatelji.– Uh. – Odglumio je kako se hvata za svoje slomljeno srce kad je to

čuo. Izi se nasmejala. – Ono što mi se dopada kod tebe jeste to što mogu dati kažem bilo šta i ti to možeš da podneseš.

– Voleo bih da mi kažeš bilo šta, ali ti me uvek odbiješ. Kao onda kadsam te pitao da popijemo zajedno piće pre Fordove žurke...

– Morala sam da radim. A uostalom, kad sam se pojavila, ti si sebi većbio pronašao devojku.

Bila je u iskušenju oko tog poziva tada, tokom još jednog sušnogperioda, pre nego što je u potpunosti digla ruke od muškaraca. Ali Stefan jeostavio traga u mnogim agencijama za modele. Često se pitala ima li svojsopstveni zid s posetnicama manekenki i neki svoj sistem vrednovanja. Tenoći se pojavila na zabavi i videla da ga je utešila neka manekenka izTeksasa, kojoj su noge išle iz ramenâ, zavesa platinaste kose spuštala se dodna leđa, a telo bilo kao stvoreno za reklamiranje donjeg veša.

– Ona je bila druga klasa – rekao je. – Ti si bila iz prvog tima.– Ti imaš odgovor na sve, Stefane – uzdahnula je. – Verovatno shvataš

da bi, da je to bio bilo ko drugi osim mene, ti sada bio optužen za seksualnouznemiravanje. Imaš sreće što je sa mnom tako lako.

– S tobom lako? Hej, Irkinjo, tebi nikada ništa nije teško, zar ne?– Hajde da se koncentrišemo na posao.– Ne dok pijemo kafu – progunđao je. – Diskusija bi trebalo da se vodi

u sali.– Teško je razmišljati kreativno dok mi ono dvoje ruše svaku nadu. Zar

ne možeš da zaposliš rukovodioce kojima mišići na licu dozvoljavaju da semalo nasmeše?

– Znam na šta misliš. I jesu malo jadni. Teško je poverovati, ali imadosta takmičenja da se uđe u taj SupaGirl! tim. Odličan paket, odličnozdravstveno osiguranje, teretana u podrumu... – Stefan se pretvarao dazateže mišić – ... pa momci poput mene, koji izgledaju lepo i uvek sudostupni drugim devojkama jer ih neke zgodne devojke iz agencija za

modele stalno odbijaju.– To je to! – Izi je s treskom spustila šoljicu, prosipajući kafu po šanku.

– Takmičenje! Šta misliš o takmičenju – nađimo devojku za SupaGirl!?Čak i dok je to izgovarala, mozgala je o toj ideji. Da li je to pametna ili

glupa ideja? Tako je tanka linija između njih.– Briljantno! – rekao je Stefan, očigledno nimalo ometen što je njegov

besciljni govor prekinut. Izi je poželela da ga zagrli. Možda on jeste mačo unekim stvarima, ali je u svakom smislu profesionalac.

– Apsolutno briljantno. Jednim udarcem i publicitet i lansiranje devojke.Ne, zagrljaj bi bio greška, zaključila je. Stefan bi mogao pogrešno da je

shvati. Umesto toga potapšala ga je po ramenu drugarskim gestom. – Dragomi je da ti se dopada ideja.

– Dopada? Odlična je.– Perfekt-Njujork će zastupati devojku koja pobedi, i pomoći ćemo ti da

organizuješ snimanja širom zemlje – nastavila je Izi. Ne bi bilo u redu daona izađe sa sjajnom idejom koju bi onda realizovali ljudi iz timaSupaGirl!.

Skoro da je otplesala iz zgrade sat vremena nakon toga, i pozvala je smobilnog kancelariju pre nego što je sela u taksi.

Svi su bili zauzeti pa im je ostavila poruku, i onda se zavalila napohabano crno sedište i shvatila da više nema koga da zove. Karla joj jebila najbliža prijateljica, i upravo joj je ostavila poruku punu oduševljenja.

Ali nije bilo više nikoga s kim bi pričala. Nema onog nekog posebnogkoga je mogla da pozove i brblja mu kako joj je sinula ta briljantna ideja,nikoga da joj kaže kako je ponosan na nju. Baka voli da sluša o njenomposlu, ali osetila se jadno od pomisli na ideju da telefonira kući da bi sepovezala s ljudima koji je vole. Duboka potištenost koja se nakratko bilapodigla u sali za sastanke ponovo se spustila.

Pre Džoa, nikada joj nije bilo potrebno da nekoga zove i priča šta imanovo. Ali s njim se navikla na to i sada, bez njega, duboko u sebi je osetilada joj to nedostaje. Do đavola sa svim parovima u svetu. Dosta joj ih je.

Kada je stigla u kancelariju, ceo tim je s uzbuđenjem razgovarao o Izinojideji pre nego što su izjurili napolje na pauzu za ručak.

– Hej, ideš li na ručak? – upitala je Karla.

– Ne.– Dobro, hoću da pričam s tobom.Izi je ukočenog pogleda izašla s Karlom na požarne stepenice da bi imale

malo privatnosti.– Da, šta je? – upitala je Izi, obavijajući ruke oko sebe. Bilo joj je

hladno – bez obzira na to šta radila, nije nikako mogla da se zagreje odsinoć. Izgledalo je kao da u isto vreme i kiša i taj puki emotivni bol zajednošalju hladnoću u njene kosti. Čak je ni uzbuđenje oko ideje za SupaGirl!nije moglo zagrejati.

– Pojavili su se neki tračevi po kancelariji – rekla je Karla – o izvesnomoženjenom gospodinu sa Volstrita koji ima aferu s jednom od naših. Izgledada je nečiji vozač rekao nečijem drugom vozaču, a ovaj je to rekao frizerki,a ona rekla jednom klijentu – možda i mnogim klijentima. Hej, pa poznaješovaj grad, svi vole da pričaju – a u ovom slučaju ti svi u stvari je jednamoja drugarica, i ona je rekla meni.

– Tračare u Njujorku su poput tračare u Kini, samo smrtonosniji, a? – Izije primetila nervozno. Nema šanse da Karla može znati za nju i Džoa.

– Reci mi da to nisi ti – rekla je Karla.Izi se ugrizla za usnu. Pauza je potrajala samo trenutak, ali to je bilo

dovoljno za Karlu.– O, sranje, to jesi ti, zar ne?Izi nije htela da pogleda Karlu u oči. Nije mogla da se suoči s osudom

koju bi u njima sigurno videla. Kako bi mogla to da objasni?Nisam znala celu priču od prvog dana – glupo, slažem se, ali nisam

znala. Nisam razmišljala. Bio je tako šarmantan i seksi, i povezali smo se,i do trenutka kada mi je rekao da je sa svojom ženom ali nije s njom, jasam se već bila navukla...

– Izi, sigurno se šališ! Šta ti se desilo? Trebalo je da znam – Karla serazbesnela. – Znala sam da nešto nije u redu i nadala sam se da ćeš mi rećišta je, ali nisam ni pomislila da bi mogao biti u pitanju neki muškarac. I tooženjen muškarac. Jesi li poludela? Koliko poznajemo žena koje su krenuletim putem, i uvek se završi loše. Jedina osoba koja tu dobija jeste tajmuškarac.

– Gledaj, oženjen je ali nisu zajedno – počela je Izi, razmišljajući kako je

malo apsurdno to što je njena tajna izašla na videlo sada kada je konačnoshvatila da je između nje i Džoa gotovo.

– Gluposti!– Nije onako kako zvuči – prasnula je Izi. – Znaš me, Karla: nisam od

onih žena koje traže tipa s liste Forčun 500 da ga odvuku od žene tako dabi mogle da ponište povlasticu za podzemnu železnicu i nikada više nerade. Samo sam pomislila da je on u redu, dopala sam mu se, videli smo sei...

– ... i rekao ti je da je završio s njom?– Da žive odvojene živote. Da su zajedno zbog dece.Karla se udarila dlanom po čelu, što je međunarodni znak za „ti si idiot“.

– I ti si mu poverovala?– Da! On nije lažov, zaista.– Zašto mi onda nisi rekla o njemu? Ja ništa ne znam o tom „gospodinu

sa Volstrita“. Zato što si znala da nešto nije u redu, zar ne? I znala si da ćuizvući to iz tebe.

Izi je uputila prijateljici izmučen pogled. – Mislila sam da je to pravastvar, Karla. Ne možeš da odglumiš ljubav, a on me jeste voleo. I ja samvolela njega.

– Pa zašto mi onda nisi rekla?– Bilo je tako komplikovano. On voli svoje klince i želi da postupi

ispravno zbog njih, Karla. On nije kreten, veruj mi. On je prava stvar i znalasam da mu treba vremena – rekla je neuverljivo.

– Vremena? Da, vremena da zabije neki gol u gostima pre nego što seodvuče nazad svojoj ženi.

Izi je briznula u plač, što ih je obe iznenadilo.– Isuse – rekla je Karla.– Ionako je gotovo – kazala je Izi, jecajući. – Verovala sam mu da mu

treba vremena, a onda sam saznala da ide na neku zabavu sa ženom, i toviše nije zvučalo kao odvojeni život tako da sam završila s njim.

– I to je nešto – primetila je Karla.– Ne, nije – cmizdrila je Izi. – Jer se nikad u životu nisam osećala gore.

Još uvek mu verujem, ali to je bilo previše, previše komplikovano. Neželim da budem umešana u to, i morala sam da se izvučem pre nego...

Nije mogla da završi rečenicu. Pre nego što se tako beznadežnozaljubim u njega da bih ostala bez obzira na sve, htela je da kaže. Osimšto je izgleda to već uradila. Nije je briga šta se dešava u Džoovom životu,ona samo želi da bude deo njega. Njen moralni pokazatelj se slomio, i nijeviše marila.

– Izi! – začuo se glas negde iznutra. – Hitan poziv za tebe iz Irske. Nekahitna stvar...

Izi je sa zahvalnošću uzela šoljicu kafe koju joj je Karla ponudila i obavilaje šakama. Perfekt-Njujork kancelarije nisu bile hladne ali Izi su vestisledile. Draga baka, jedina postojanost u ovom večito zbrkanom svetu, ubolnici je tamo u Tamarinu, i može i da umre.

Ta vest je izbrisala sve misli o Džou iz njene glave.Umesto toga, razmišljala je o Lili, sada bolesnoj i slaboj, kako onim

uvelim plavim očima mudro posmatra svet. Dobrota je isijavala iz nje:dobrota i mudrost.

Izi nije mogla da podnese pomisao da bi mudrost njene bake moglazauvek da nestane sada kada joj je toliko potrebna.

Ima toliko stvari koje ona još uvek mora da sazna, toliko stvari koje želida kaže baki – a sada, možda nikada više neće moći.

I tu jednu stvar koju je s takvim očajanjem želela da podeli, kako seoseća u vezi s Džoom, nikada neće moći da kaže. Za ženu godina njenebake nema ništa gore od preljube, i Izi jednostavno ne bi mogla podneti davidi kako se bakin pogled mrači kad sazna da je Izi u vezi s muškarcemkoji je još uvek oženjen. Kad je Karla, koja ima slobodno shvatanje onolikokoliko je to moguće a da pri tom ne zvuči kao okorela feministkinjalezbijka, bila šokirana vestima, koliko bi samo baka bila očajna. Naravno,Karla je pobesnela samo zato što je mislila da je Izi bila nasamarena, aliipak.

– Oh, bako – molila se Izi, poželevši da baci neku magiju u vazduh kaoda bi time mogla učiniti da njena baka, koja je hiljadama kilometara dalekoodatle, ozdravi – molim te, molim te, ne idi.

– Bio je to težak moždani udar – rekao je tata preko telefona. – Našli suje u dvorištu ispred crkve. Srećom, samo se zavalila na klupi na kojoj je

sedela, jer da nije, mogla je da razbije glavu na kamene ploče i onda, pa... –glas mu se gubio.

Njen otac nije mogao da kaže – sigurno bi umrla. Brendanova glavnaspecijalnost bila je da se ne bavi nikakvim napornim stvarima. Izi je znalada nije slučajno to što je pala na pravog muškarca koji ima snage, hrabrostii sposobnosti da se suoči sa životom.

Očigledne razlike između muškarca koga voli i njenog oca bile bi bezsumnje objašnjenje već na prvom času „jednostavne psihologije“.

– Kada se to desilo?– Jutros nakon mise.– Šta doktori kažu? – Izi je hrabrila samu sebe.– Ne mnogo... Ona je u šok-sobi i imaju još mnoštvo testova da obave,

ali niko mi zapravo ništa ne govori...Izi je mogla da zamisli svog oca, višeg od nje, ali bez trunke njene

probojne energije, kako hoda naokolo po odeljenju tražeći doktora, ali neuspevajući nikoga da nađe i pita jer oni svi negde jurcaju, a on ne želinikome da dosađuje.

Prijaznost i ljubaznost su lep način ophođenja u životu, ali nema nikakavučinak u užurbanoj i stresnoj atmosferi odeljenja za hitne slučajeve.

– Je li neko s tobom? Aneliz ili Edvard?Ujka Edvard je snažnija individua od njenog oca i verovatno bi nešto

završio. Draga Aneliz je čak i bolja: ona ume da se nosi s bilo kakvomkrizom, i dobro je što je takva, Izi je to znala.

Njena rođaka Bet sigurno bi propala da njena majka nije tako čvrstosazdana.

– Ne – njen otac je razvlačio.Izi je čekala.– Aneliz je na putu ovamo. Vidiš, nazvao sam Edvarda i rekao mu da

javi i Aneliz, a onda je on zaćutao pa rekao da, pošto je hitno, javiće joj, štoje zazvučalo čudno, ali nisam imao vremena da pitam...

– Ali Aneliz je na putu ka bolnici? – Izi nije imala strpljenja za ovedetalje. Morala je da sazna da li će njena ujna biti tamo, pobrinuti se osvemu, pobrinuti se za Lili.

– Pa, da, pretpostavljam. Znaš kako Aneliz voli tvoju baku.

– Trebalo bi da i ja budem tu – rekla je Izi.– Ne bi mi palo na pamet da te pitam da dođeš kući. Ti si tako zauzeta

na poslu – njen otac je rekao brzo, a Izi je prebledela zbog te pretpostavkeda je njen posao, samo prokleti posao, važniji od njene drage bake. Da lisvi oni tako razmišljaju? Da se Perfekt-Njujork nalazi više na listi prioritetaod njene porodice.

– Dolazim – uzviknula je naglo. Do đavola s prokletim poslom. Kad bimorala da pliva preko prokletog Atlantskog okeana da bi stigla dobolničkog kreveta svoje bake, uradila bi to.

– Potrebna sam baki.Ono što nije rekla bilo je: I ona je potrebna meni jer mi je srce

slomljeno.– Idi kući – savetovala je Karla. – Izgledaš napaćeno. Lezi u krevet i

odmori malo, i zovi ako ti budem trebala, važi?Izi je klimnula glavom. – Hoću, hvala, za sve. – Hvala što ne pominješ

Džoa ponovo, mislila je.Umesto da se bori s podzemnom železnicom, uzela je taksi do kuće i

celim putem razmišljala da li je bog toliko osvetoljubiv da je moždani udarnjene bake njegov način da joj nekako vrati za to što se spetljala s Džoom.

Ne, ne budi luda, rekla je sebi. To je kao da se kaže da si samo ti važnatako da bog kažnjava druge da bi tebi vratio. Ali ipak joj je ta misaoodzvanjala u glavi jačinom horor filma koji se gleda kasno uveče. Uvek jekroz šalu sebe opisivala kao podzemnu katolikinju – ona koja izbija jedinokad se pojavi neka nevolja. Sada je shvatila da je to tačno i da samo nekanevolja može učiniti da njen katolički duh izroni na površinu i natera je da usve posumnja.

Kod kuće je proverila letove, i shvatila da nikako neće uspeti da odletiza Dablin te večeri, ali da je bilo mesta za sutradan uveče.

Rezervisala je kartu, osećajući neko čudno olakšanje što ne mora odmahda napusti Njujork. Osećala se previše smušenom da bi išla, toliko je togau njenom životu još bilo nesređeno, niti razbacane na vetru.

Počela je da se pakuje za put i shvatila da ne može da se koncentriše.Kakvo će vreme biti uobičajeno je pitanje kad se ide na put, ali ono glavno– koliko će da ostane – nije imalo odgovora. Sve zavisi od bakinog

oporavka.Oh, bako.Postala je svesna tišine u stanu. Izi je retko bila kod kuće radnim danima

popodne; uvek je tamo negde, kao prava Njujorčanka, jurca i završavaposlove. Zbog čega? – gorko je pomislila. Da bi na kraju opet bila sama,noseći se s ovim groznim vestima i pripremajući se za put kući i daljesama.

Gde je njen ljubavnik sada kada joj je potreban? Sa svojom ženom, etogde.

Izi je sela na mali kauč i zaplakala. Cela ta romansa i uzbuđenjeapsolutno ništa ne znače u ovom trenutku. Može sebi da govori da nijebitno to što nema muža, nekoliko dece i hipoteku koja je lišava svega, ali uovakvim trenucima, jeste bitno.

Znala je da nije jedina žena koja je pala na oženjenog muškarca, aliosećaj je bio kao da jeste – bila je u klubu koji ima samo jednog člana,neverovatno glupog člana.

Pa ipak, poskočila je prema mobilnom kada je zazvonio, nadajući se dabi to mogao biti on, vida i suviše zamagljenog da bi mogla da se fokusira nabroj.

– Halo?– Hej, devojko, kako se osećaš? – upitala je Karla zabrinutim glasom

pušeći svoj marlboro lajts.Izi se spustila pored zida kraj telefona. – Dobro sam – promrmljala je.– Žao mi je što sam ti rekla da odeš kući. Pomislila sam da si dosad već

počela da se penješ po zidu.Izi se nasmejala. – Kako znaš?– Instinkt.– Šta god da je, imaš pravo – odgovorila je Izi. – Sada me već privlači

šank. Svi oni ljudi za koje sam mislila da su gubitnici jer sede za šankomusred popodneva – imaju pravo.

– Možeš da mi se pridružiš za nekim šankom večeras. Prvo neštovečeramo, a onda odemo u neki klub, ili dva. Možda ti skrene misli.

– Računaj na mene – rekla je Izi. Ako ostane kod kuće, suze će jeuspavati, znala je to.

Dogovorile su se da se nađu u Sohou u osam, i kad joj je telefonzazvonio nekoliko trenutaka kasnije, Izi je odgovorila ne gledajući broj,misleći da je ponovo Karla.

– Hej – rekla je toplo.– Zdravo.Bio je to on. Hladniji nego što je ikada pre zvučao, ali ipak on.Kiša koja je ludački padala po njenom licu ispred muzeja kao da ju je

ponovo zapljusnula. Pomislila je na njegovu ruku na njegovoj ženi, prelepojWASP12 plavuši s nogama kao u trkaćeg konja, i na njegov prazan pogledkad je ugledao Izi.

A onda se setila glasa svog oca preko telefona, skupa sa slikom bakekako leži u komi, i sve zlobne stvari koje je nameravala da kaže Džou sunestale. Trebao joj je kao nikada pre.

– Žao mi je – rekla je, počinjući da jeca. – Žao mi je, Džo. Tako jegrozno, moja baka u Irskoj je bolesna: imala je moždani udar i ne znajuhoće li se oporaviti, i tako je grozno...

– Oh, ljubavi – promrmljao je a hladnoća u njegovom glasu je nestala. –Stižem.

Bio je tu za deset minuta.Nije rekao ništa kad je ušao na vrata, samo je raširio ruke i pustio da mu

ona priđe, a onda je privukao u najčvršći medveđi zagrljaj koji je ikadaosetila.

– Dušo – samo je to iznova ponavljao, nežno je mazeći rukama kao da jedete.

Konačno na sigurnom, plakala je dok joj lice nije pocrvenelo od plača iosetila da nema više snage ni da stoji.

Poveo ju je nazad do kauča i seli su, Izi sklupčana na njegovom krilu.Prijatnost što se oseća malom i voljenom bila je ogromna.

– Hvala ti – uzdahnula je, glave naslonjene na njegove grudi.Sklupčana pored njega, pričala mu je o baki: o tome kako je ona živela u

Lilinoj kući nakon što joj je majka umrla, i kako je baka bila jedina osobakoja nije izbegavala da priča o njenoj mami.

– Tata nije znao šta da radi. Mislio je da ću se, bude li pričao o mami, jauznemiriti, i da je bolje da to ne radimo. To je bilo u redu tokom prve

godine, kada nisam ni mogla da pričam o mami, ali nakon toga, kada samhtela, on bi brzo promenio temu. Možda nije mogao da priča ni zbog sebe.

– Kakva je bila?– Umnogome kao moj tata: smušena umetnička duša. Slikala je. Hodala

je naokolo s mrljama od boje po licu i odeći i nije ih čak ni primećivala.Otišla bi do supermarketa u papučama i smejala se ako bi joj to spomenuli.Boem, pretpostavljam. Imala je poprilično tamnu kožu, ne kao ja, i volela jesunce. Imala je mladež na leđima koji je bio veoma potamneo, ali ona nijerazmišljala o tome. A kada su shvatili da je kancerogen, ostalo joj je jošsamo nekoliko nedelja da poživi.

Džo nije ništa rekao, samo je nastavio nežno da je miluje.– Tata se raspametio, kao danas – uzdahnula je. – Nije to ništa novo.

Onda se pojavila baka i preuzela stvari. Ona me je odgajila.– Pričaj mi o njoj – rekao je, pomerivši se tako da su sada oboje ležali

na kauču, a njegove duge noge visile su preko, i Izi se osetila krhko spramnjega, onako kako se uvek i oseća jer je on tako krupan čovek.

I ona je pričala: o baki koja krči put drugima u Tamarinu time što odlaziu London da se obuči za medicinsku sestru tokom rata, o pričama koje jepričala o sebi kao dvadesetjednogodišnjakinji u stranoj zemlji, i kako senosila sa svim tim.

– To je verovatno razlog što sam i ja želela da putujem kada samzavršila školu – rekla je Izi. – Odrasla sam slušajući baku kako priča onekom drugom svetu izvan Tamarina i osećala sam kao da je to nešto što ija moram da uradim.

– Ali ona se ipak vratila u Irsku, zar ne?Izi je klimnula glavom. – Vratila se nakon rata, udala se za mog deku i

od tada je tamo.– Znam da ideš kući, ali ne zauvek, zar ne? Ne želim da napustiš Njujork

– promrmljao je. – Potrebna si baki sada, ali ne da bi ostala. Meni sipotrebna više, Izi.

Prestao je da joj mazi kosu i počeo nežno rukom da prati liniju njenogstruka i bedara, čvrsto joj obuhvativši zadnjicu.

Strah i smrt teraju ljude da misle o ljubavi, baka joj je to jednom rekla.Ta misao je proletela kroz Izinu glavu dok je osećala kako joj telo

odgovara na Džoovu žudnju.Ljudi obično posle sahrane idu kući i vode ljubav, znala je, da bi

odagnali hladnu, surovu realnost o smrti. Baka neće umreti, jednostavno nemože. Kao da bi žestoka strast njihovog vođenja ljubavi održala srce njenebake u životu nekom duhovnom vezom, Izi Silver je poljubila leđa svogljubavnika s više strasti nego ikada pre.

Život i ljubav ne mogu da se završe, ne mogu.Na kraju su ipak završili u krevetu jer je kauč bio suviše mali za oboje.

Džo je podigao Izi i poneo je do kreveta, razbacujući lepe jastučiće koji suga ukrašavali da bi im napravio više prostora, pritiskajući je uz krevetsvojom težinom dok je uživao u njenom telu, ljubio ga, sisao, lizao. Drugiput je bilo nežnije, s više ljubavi i manje žestine.

Dok je bio u njoj, obuhvatio joj je lice rukama i gledao je pravo u oči stakvom ljubavlju da je Izi poželela da zaplače, ali nije rekao ništa, samo jeuzviknuo njeno ime dok je svršavao.

Nakon ovog iscrpljivanja, Džo je legao pored nje, duboko dišući. Izi jebila sigurna da je zaspao i pripila se uz njega.

Dok je ležala tako, dozvolila je sebi da sanjari. Šta ako on kaže da jeovo trenutak kada će da napusti sve i dođe k njoj?

Potreban sam ti sada, Izi. Biću tu za tebe. Ići ću i u Tamarin.A Izi, koja je znala da ne bi nikad, baš nikad tražila to od njega, jer nije

bila od onih žena koje hodaju naokolo s nekom alatkom za otkidanjemuževa od njihovih žena, rekla bi:

Hvala ti, nadala sam se da ćeš to reći ali te sama nikad ne bih pitala.Kad bi ga to upitala, ne bi bila ništa bolja od onih žena koje mrzi:

profesionalnih „devojaka“ koje biraju oženjene muškarce s pozamašnimbankovnim računom, i koriste veštine poput obijača sefova da bi došle donovca. Izi nije takva.

Ali kako bi bilo divno kad bi joj sada došao. Mogla bi lakše da se nosisa svime kad bi on bio s njom, da je drži za ruku, sedi kraj nje u bolnici kodbake.

– Bako, ovo je čovek koga volim – prošaputala bi, i čak i kad se, ne dajbože, baka ne bi više probudila, Džo bi je do tada već upoznao. Toliko ježelela bakino odobravanje u pogledu čoveka koga voli. Uprkos tome što je

sve toliko nekonvencionalno i teško, nekako bi to sredili jer ljubav uvekpronađe put, zar ne?

Ljubav njenog života se protegnula pored nje, a onda se pomerio tako štose pridigao na jednu ruku, gledajući u nju. Pogledala ga je srećno, tražećipogledom poznate crte na licu, zaljubljena u ono što vidi.

– Izi, moram da znam zašto si sinoć došla do muzeja – rekao je.– Šta? – upitala je a njeno srećno sanjarenje se raspršilo. – Zar ne možeš

da pogodiš?– Pa, ne.Sada se i ona pridigla, i zaštitnički prekrila grudi čaršavom.– O, ma daj, Džo – rekla je. – Nije to nikakva naučna fantastika. Ti si

jedan od najpametnijih ljudi koje poznajem. Sigurna sam da ćeš da pogodiš.– Htela si da vidiš moju ženu?Ne može da izgovori njeno ime: ne može da kaže „Elizabet“. Kao da bi

je izgovaranje njenog imena ovde u Izinom stanu uprljalo. Elizabet je takoja treba da se zaštiti, a ne obrnuto.

Izi se stresla od pomisli šta bi to moglo da znači.– Mogu da je vidim u bilo kom časopisu, Džo – rekla je mirno. – Želela

sam da vidim vas dvoje zajedno – zar ne shvataš? Tebe i nju, zajedno. Zarti ne bi želeo da vidiš mene i njega zajedno, da sam ja ta koja je udata? –upitala je sarkastično.

– Da si ti udata, mi ne bismo bili zajedno – rekao je Džo tupo.– Šta?– Ne bih želeo da te delim. – Slegnuo je ramenima. – To ne bi ni bila

opcija. Nikad se nisam viđao s nekim ko je u vezi s nekim.Bes je provreo u njoj.– Ti, gade! – prosiktala je. – Ja mogu tebe da delim, ali ti bi odbio mene

da deliš. Tako si licemeran.– Ja licemeran? Ne verujem. – Džoove oči bile su poput hladnog čelika i

probadale su je.Izi je bila šokirana svirepošću njegovog pogleda.– A ono što nisam verovao da će se desiti jeste da se ti pojaviš kao

uhoda i posmatraš mene i moju ženu s našim prijateljima.Njegove reči su je gotovo fizički povredile. Nije znala da reči mogu to

da urade.– Ne mogu da verujem da mi ovo govoriš – kazala je. Nije više bila

ljuta, samo veoma uplašena i veoma šokirana. Ne bi trebalo ovako da bude.Gde je onaj Džo koji ju je gledao dok su vodili ljubav, kao da bi hteo daposmatra njeno lice s ljubavlju zauvek.

Reči su prosto same izletele. – Mislila sam da me voliš.Tišina se provalila poput jedne od onih udolina blizu one naseobine kod

Nju Meksika, gde je bila pre samo nekoliko dana. Napolju se čulo jurcanjepolicijskih automobila i sirena koje su brujale tog popodneva.

– Mislila sam da ste ti i Elizabet zajedno samo zbog dece. Ti si mi torekao. Da li je to istina ili ne?

– Izi... – počeo je – zaista te volim, ali nije to tako jednostavno.I tada je znala zasigurno. Karla je bila u pravu. Nije je voleo. Voleo je

da vodi ljubav s njom, ali što se tiče „prave stvari“ – to je bilo samo s jednestrane. Njene strane.

– Nemoj više ništa da kažeš. – Izvukla se iz kreveta, povlačeći čaršav zasobom, umotavajući ga oko tela poput egipatske mumije. Nije želela da onikada više vidi njeno nago telo. Osetila se tako posramljenom:posramljenom, postiđenom, glupom. Iskoristio ju je. Volela ga je i mislilada i on voli nju. Ali nije bila u pravu.

– Hajde da se ne svađamo – rekao je nežno. – Nisam ovde došao zbogtoga.

Poslednja mrvica dostojanstva koje je Izi osećala sprečilo je da kaže: Azbog čega si onda došao? Zato što je odgovor bio jednostavan: da tepojebe, moja korisna, slatka devojko. To je sve što ona predstavlja. Kaonon-stop otvorena samoposluga – pogodna za neko kasno noćno piće,večeru i besplatan seks. Prvi put u životu osetila je poštovanje prema tomokorelom tipu njujorških devojaka koje jure oženjene muškarce. One baremrazumeju pravila igre, i smatraju to profesijom. Nađi muškarca i uzmi neštood njega. Ona je sebe smatrala drugačijom: njegovom pravom ljubavi. Onamu je bila ravna i nije bila tip žene koja zahteva stvari od muškarca. Nijebila u toj priči zbog poklona – bila je u tome zbog ljubavi. Osim što je onbio u tome zbog nečega drugog. Ma nemoj mi reći, Holmse.

– Ne – rekla je posežući duboko u sebe da bi pronašla i poslednju

mrvicu smirenosti. – Hajde da se ne svađamo. Moram da se pakujem.Pakovanje? Ne bi je bilo briga kad bi otišla na avion samo s ovim što

ima na sebi, bez ijednog kofera. Pa ipak, bio je to dobar izgovor.– Naravno – kazao je, graciozno se izvlačeći iz kreveta. On je tako

zgodna muška životinja, pomislila je, posmatrajući ga. Ima sve ono što onasmatra fizički privlačnim: nimalo sala, samo tvrde mišiće i oštar poslovnium, a sada – upravo je otkrila – i tvrdo srce.

– U koliko sati ti je let? – promrmljao je.– U dvadeset do šest sutra uveče – rekla je.– Nema ništa ranije?– Ne.– Ako želiš, mogu da te smestim na privatni avion – rekao je.Kao kompjuter nakon što konačno otvori neki veliki imejl, tako se ceo

spisak svih groznih stvari koje je nameravala da mu kaže ranije sadodjednom pojavio pred Izinim očima. Ona nota smirenosti je nestala.

– Ali ne na avion firme, zar ne? Ljudi bi tada mogli saznati da si sekresao sa mnom. Ne, morao bi da tražiš uslugu od nekoga ili da platiš dabih ja odletela kući zato što, ne daj bože, neko od tvojih radnika možesaznati za mene, šefovu kurvu.

– Izi – kazao je, zazvučavši uvređeno. – Nikada nisam dozvolio da setako osećaš, nikada to nisam mislio.

– Znam, ali se ja ipak tako osećam – rekla je.– Pretpostavljam da se ipak svađamo?– Ne, jer ti odlaziš – odgovorila je. – U stvari, idem i ja. Moram da

kupim neke stvari. – Zgrabila je duksericu i trenerku iz ormana i otišla umalo kupatilo. Pojavila se dvadesetak sekundi kasnije u trenerci i koserazbarušene jer je nije popravila kad je navukla trenerku. Koga briga zakosu? Kosa nesređena jer ste tek ustali iz kreveta ili jer vam je životuništen izgledaju gotovo isto. – Ja idem. Ti možeš sam da izađeš.

– Ne idi – rekao je brzo.– Teško, idem – kazala je. – Ne želim da čekam ovde i slušam još tvojih

laži.– To nisu laži, Izi. Volim te, samo je tako teško sada. Komplikovano...– Pa, onda ću da izbrišem neke od tih komplikacija – pukla je. – Smatraj

da sam izašla iz tvog života, Džo. Da li je sada lakše?Uzela je tašnicu iz hodnika, zgrabila ključeve i otišla.Potrčala je niz stepenice na ulicu u slučaju da i on krene za njom, a onda

trčala još dva bloka do nekog kafića u kom oni nikad nisu bili zajedno,samo za slučaj da on krene za njom.

Ali neće, shvatila je, dok je stajala za šankom i pokušavala da se saberei da zapravo naruči nešto.

– Hm... Espreso s mlečnom penom, molim vas – rekla je barmenu.Džo neće krenuti za njom. Njemu ne treba emotivna devojka koja ima

neka očekivanja: on želi nešto lagano što neće stvarati probleme. Ili nije upravu? Verovala mu je, bila je sigurna da govori istinu. Ali ako jeste, i akoje voli, zar ne bi krenuo za njom?

Sela je za sto i promešala šećer u kafi. Kako je ovo ispao odvratan dan.Prvo draga baka; sada ovo.

– Oh, bako – rekla je sebi – toliko sam te izneverila. Izneverila nas obe,zapravo. Kladim se da si mislila da si me bolje naučila, zar ne?

Jedna majka s detetom u kolicima i nekoliko kesa s namirnicama ispodstola umorno je sela za sto do njenog. Izi je tužno posmatrala tu majku idete. Ona to nikada neće imati, sada više ne. Majčinstvo je destinacija kojase sve više i više udaljava od nje. Nekada je mislila da je to prikladno,neizbežno. Žene se udaju i rode decu. A onda je to postalo izazov: teženego što je mislila, ali još uvek moguće. A sada... sada to izgledanemoguće, osim ako to ne uradi sama.

Odjednom, mogla je da razume žene koje bi došle u četrdesete i ondatražile spermu nekog donatora da bi ostale u drugom stanju. Ako na sceninema muškarca koji bi bio tatica vašoj bebi, a vremenska bomba na vašimizmoždenim jajnicima otkucava, šta još možete da uradite? Da kaouspavana lepotica čekate na nekog nepostojećeg princa? Ili da se samespasete.

Beba se promigoljila i Izi je sad mogla lepo da je vidi. Meke kovrdžekarakteristične za Afroamerikance uokviravale su živahno lice bucmastihobraščića i ogromnih, tamnih očiju poput bazena punog tinte. Izgledala jepoput neke male lutke u ružičastom odelcetu za spavanje.

– Tako je slatka – rekla je Izi umornoj mami koja se odmah razveselila.

– Jeste, zar ne? Moja mala princeza.– Spava li?Ono što je Izi znala o tako maloj deci moglo je da se napiše na vrh čiode,

i da još ostane prostora za neki važan politički govor, ali znala je da sušeme spavanja isto toliko važne majkama koliko je njoj važna Nedeljamode u Njujorku.

– Popravlja se – rekla je majka, zagrevajući se za temu. – Sinoć jespavala punih šest sati, zar ne, dušo? – tepala je bebi. – Imate li dece? –upitala je žena Izi.

Izi je osetila kako je peckaju suze u očima.Odmahnula je glavom. – Ne – odgovorila je.– Ne žele svi da ih imaju – složila se žena.Izi je klimnula glavom. Nije verovala sebi toliko da bi mogla da nastavi

razgovor. Odgurnula je kafu koju jedva da je i probala. – Zbogom – otpilaje gutljaj i istrčala napolje.

Suviše je kasno za nju da ima bebu, pomislila je, duboko žaleći. Nije dasu njeni jajnici suviše stari ili da joj je telo suviše oronulo: već joj je srcejedna oronula ljuštura, a ne možete da se brinete o drugom ljudskom bićukad u vama nije ništa ostalo.

– Nemoj još da ideš, bako – prošaputala je ka nebu Menhetna. – Molimte nemoj još da ideš. Moram još jednom da te vidim, molim te.

8.

Izi je na licu imala masku kao da je sve u redu tokom celog leta, tokomsnažnih turbulencija dok su se spuštali prema aerodromu u Dablinu idugačkog marša kroz staklene hodnike aerodroma prema odeljku zapreuzimanje prtljaga.

Toliko putuje zbog posla da lako može da usvoji izgled poslovne ženekoja putuje. Sa svojom ružičastom svilenom maskom preko očiju zaspavanje tokom leta, hidrantnom kremom protiv suvoće vazduha u kabini iu ravnim cipelama (s čarapama u ručnom prtljagu), imala je putovanja umalom prstu.

Tek kada su se dupla vrata na aerodromu otvorila i ona se iznenadanašla izvan te međunarodne aerodromske ničije zemlje i zakoračila u zemljuu kojoj se rodila, tek tada ju je pogodilo.

Ovo nije neko rutinsko poslovno putovanje, čak ni planirano putovanjekući: ovo je hitna poseta zato što njena voljena baka možda umire.

Odmah ispred ulaza, stojeći tačno na putu užurbanoj masi ljudi koji suprelazili preko ulice, Izi Silver je prestala da gura kolica i počela da jeca.

Stotinu kilometara odatle, Aneliz je sedela pored kreveta tetke svog muža itiho pričala o tome kako se oseća i o tome kako jednostavno ne može daplače.

– To je kao da imam neku crnu rupu u sebi – prošaputala je, iako nijebilo potrebe da priča tako tiho. Bilo je veoma bučno u tom vrvećemodeljenju u koje su smestili Lili ranije tog jutra. Bio im je potreban krevet ušok-sobi, i pošto se stanje te stare dame nije menjalo, a nije ni bilo nekenajave da će se promeniti, ta mala bolnica nije više mogla da pravda njenoležanje u krevetu na glavnom odeljenju za intenzivnu negu.

– Bilo bi bolje da plačem – nastavila je Aneliz. – To bi mi bilo kao nekaterapija ili nešto tako. Ali ne mogu. To je kao da sam puna ničega. Bezobzira na to šta radim ili na koji način pokušavam da se uzdignem,beznadežno je. Siva, turobna pustinja s crnilom svuda unaokolo. Oh, Lili –

uzdahnula je obraćajući se nepomičnoj, nemoj figuri u krevetu. – Volela bihda si ovde pa da mogu da ti pričam... pa, ti jesi ovde ali nije to isto.

Lilino bledo, izborano lice nije se ni trznulo.Aneliz nije znala da li je ona prisutna ili ne. Da li su ljudi u komi tu? Ali

svejedno, čak je i pričanje sa skoro odsutnom Lili nadmašivalo pričanje sbilo kim drugim.

– Najčudnije stvari mi padaju na pamet u vezi s tim. Poput činjenice daje Nel bila tako pakosna – prošaputala je. – Bila je ubeđena da sam znalaza nju i Edvarda. To je bilo skoro najgore od svega. Sve vreme je insistiralana tome da sam znala, i da sam puštala da se to nastavi. Nisam znala.Kunem se Svetim pismom, Lili, nisam. Kako bih mogla da dozvolimEdvardu da me vara, a ne kažem mu ni reč o tome. Ne bih, ne s Nel.

– Bila mi je prijateljica. Bila – dodala je Aneliz gorko. – Niko mi nećepoverovati budući da mi je ona bila najbolja prijateljica, i još ako budegovorila da sam znala sve vreme. Niko mi neće verovati, a u slučaju da toporičem, reći će da sam ja samo bivša koja želi osvetu. Možda čak kažeEdvardu i da smo ona i ja pričale o tome. Može da mu kaže bilo šta, i kakobi on poverovao meni a ne njoj?

Nije osetila olakšanje kad je rekla sve ove grozne stvari. Bole jednako idok o njima priča i dok o njima samo razmišlja. Bol je još bio tu, bol zbogsamoće.

Ono što je bilo još gore jeste način na koji je ostala sama.Noć pre toga sedela je na terasi i zurila u more, pokušavajući da ne misli

na onog prelepog kita uhvaćenog u zamku koji je još uvek tužno kružio poluci, i pomislila je na svoj najgori scenario.

To je jedan njen mali trik koji koristi uvek kad oseti da se približavadepresija: zamisli neke najgore stvari koje bi mogle da se dese, i zamislisebe kako se nosi s njima. Čovek može da se nosi s bilo čim, znala je,terajući se da pomisli na ljude koji su proživeli svaki mogući bol od torturedo ubistva osobe koju vole.

Edvardova smrt bio je jedan od njenih najgorih scenarija.Setila se da je gledala intervju sa ženom koja je ostala udovica nakon

napada na Svetski trgovinski centar, i kako je bilo skoro bolno gledati to.Bol te žene bio je tako sirov, tako otvoren, a ona je pričala o tome kako joj

se život promenio i kako sada očekuje najgore.Te reči su odzvonile u Aneliz iz dva razloga: prvo, zato što je žena

pričala o svom životu udovice, a Aneliz je znala toliko mnogo udovicasvojih godina pa se nije toga ni plašila, i drugo, zato što je Aneliz osećalataj strah celog života: taj bol je samo bio tu negde, čekao svoj trenutak.Oduvek se tako osećala. U iščekivanju da oštrica zaseče.

Bila je tako oprezna, terala Edvarda na analize krvi kod doktora svakegodine bez obzira na to što je imao zdravo srce i zdravo se hranio. Kuvalaje ogromne komade brokolija, kupovala mu tablete s ribljim uljem,pretrpavala frižider borovnicama. Činila sve da bi ga sačuvala kraj sebe,terajući bolesti.

A ipak su joj ga uzeli. Mogao je isto tako i da umre. Bilo je kao i dajeste umro, na neki način.

– Kako si ti uspela, Lili? – upitala je Aneliz. – Kako si ti uspela kada suAlis i Robi umrli? Oprosti mi, ali ne mogu prestati da mislim kako je smrtskoro i lakša. Tada možeš da žališ. Kako ja da žalim?

A onda se ispravila: Lili je žalila kad niko ne bi video zato što je moralada ostane pribrana zbog Izi.

– Oprosti mi, Lili – kazala je sada. – Grozno je to što sam rekla. Ništane može biti gore od gubitka Alis. Žao mi je. Ne može moj gubitak da seuporedi s tvojim. Sedim ovde i cmizdrim, a ipak nisam izgubila toliko kaoti. Ali ne mogu a da se ne osećam očajno. Samo bih želela da si ovde. Ti bimogla da me urazumiš pre nego što totalno poludim.

– Dobro jutro. Kako smo svi mi ovde? – rekao je veseo, mlad glas.Aneliz je podigla pogled, iznenađena što ju je neko prekinuo.

Medicinska sestra se nadvila nad krevet i zbog ultraprijateljskog izraza kojije imala na licu Aneliz je pogodila da je čula završetak njenog monologa.Aneliz je bila i suviše tužna da se postidela. Pretpostavila je da sumedicinske sestre naviknute da slušaju ljude kako mrmrljaju svoje skrivenemisli kraj bolničkih uzglavlja.

– Samo želim da proverim vitalne funkcije vaše svekrve – rekla jesestra, još uvek se smešeći.

Aneliz je klimnula glavom i sklonila se, ne trudeći se da je ispravi.Tetka mog muža ionako zvuči smešno. – Hoće li to potrajati? – upitala je.

– Možda će nam trebati malo vremena. Mogli biste da se prošetate malo– rekla je sestra, vesela i u pokretu. – Lep je dan.

– Da – odgovorila je Aneliz. Lep dan da se baciš s litice. Šta bi ta jadnadevojka uradila kad bi joj to rekla. Verovatno bi potražila psihijatra koji jena dužnosti i rekla mu da je neka luda žena u bolnici, i bi li mogli da jojnađu krevet, ludačku košulju i injekciju bensedina.

Uzela je tašnu i izašla na hodnik, ne znajući šta tačno da radi sa sobom.Nekako se našla u maloj kafeteriji bolnice, za stolom, sa šoljicom penušavebele kafe i pogačicom koja se činila toliko tvrda da bi mogla da se odbije ozid. Nije bila nimalo gladna, ali ipak je namazala puter na pogačicu i uzelaparče.

Dolivaj gorivo, setila se da joj je neko jednom rekao. Ali čemu to? Stari,istrošeni automobili dobri su samo za staro gvožđe. Zašto ne bi i stari,istrošeni ljudi mogli da postanu otpad? Zašto se zamarati i sipati gorivokada je motor pokvaren?

Odgurnula je pogačicu i upalila mobilni telefon, tek da bi se nečimzaokupila. Brendan joj je poslao poruku. On je tako beznadežan stelefonima, treba mu toliko vremena da pošalje najjednostavniju poruku davreme koje na to potroši umnogome nadmašuje sve prednosti slanja porukaspram samog zvanja.

Jednom su se ona, Bet i Izi nežno smejale s njim zbog njegovebeznadežnosti na tom polju. Sada se Aneliz pitala da li će se ikada ponovosmejati nečemu. Kakav je u stvari osećaj kad se smeješ? Da li će to ikadaponovo osetiti?

Izvanredne vesti. Izi je stigla. Stići će u bolnicu do četiri.Kod Brendana nema nikakvih skraćenica.Aneliz pomisli na Izi, koja je spolja jaka ali iznutra meka kao

maršmelou, i kako će zaplakati kada vidi svoju dragu baku u bolničkomkrevetu. Onda je pomislila na Bet, koja je počela da jeca kad je čula vestipreko telefona, ali je rekla da neće moći da dođe do vikenda.

– Naravno, nemoj da žuriš – Aneliz ju je umirivala. Da umiruje svojućerku ono je što Aneliz najbolje zna da radi. – Baka će biti u redu.

Još jedna laž. Ko zna da li će Lili stvarno biti u redu ili neće. Ali to jedobar metod da prevaziđe svo ovo ludilo: što je duže Bet odsutna, to će

Aneliz imati više vremena da ne kaže ćerki užasne vesti o razlazu njenihroditelja.

Bilo je smešno što još uvek nije rekla Bet za nju i Edvarda, smešno. Betće biti besna na nju, ali Aneliz jednostavno nije imala srca da joj kaže. Kaoda bi time što bi rekla ćerki to postalo istina.

To je ono što je htela da kaže Lili pre nego što ju je sestra prekinula.– Ja nisam potrebna Bet – tiho je prošaputala samoj sebi u kafeteriji

bolnice. – Ima Markusa da se brine o njoj, i on je obožava. Nikome višenisam potrebna. Ne moram da budem ovde. Prvi put ikada, ne moram dabudem ovde.

Bilo je to oslobađajuće, ali i zastrašujuće u isto vreme.Nema potrebe da bude ovde. Da bude bilo gde. Može i da skoči s litice

ili uđe u more i nastavi prema dubini, nikoga ne bi bilo briga.– Kako si ti uspela, Lili? – zapitala je glasno.Delimično je znala odgovor: Lili se bacila na odgajanje Izi. Morala je da

pokopa svoj sopstveni bol i umesto toga se zabavi unukom. Ali Aneliznema nikoga o kome bi mogla da se brine. Imala je samo sebe, a u ovomtrenutku nije je bilo briga šta će se dogoditi s Aneliz Kenedi.

Prva osoba koju je Izi ugledala kada je ušla u četvorokrevetno odeljenje jebila Aneliz. Sedeći pored kreveta s pletivom na krilu i zamišljenimpogledom na licu, izgledala je tako predivno poznato da je Izi morala da seugrize za usnu da ne bi ponovo zaplakala i uništila sve te popravkepuderom koje je napravila na putu ovamo. A onda je ugledala svoju baku,sićušnu i krhku kao dete u krevetu, bez i najmanjeg nagoveštaja one snažnežene koju poznaje celog života. Od šoka je nestalo boje s Izinog lica i njenemocionalni oklop se urušio.

– Aneliz – jedva je izgovorila, sa strahom uzimajući bakine ruke u svojei zaustavila se kraj kreveta. – O bože, sirota baka, moja sirota baka.

Aneliz nije mogla ništa drugo da učini osim da tapše Izi po ramenu dokje ta mlada žena držala sitno telo u krevetu, jecajući: – Bako.

Skoro je suviše intimno da bi se gledalo, pomislila je Aneliz, i krenula jeda se okrene, nadajući se da niko drugi neće doći, kako bi Izi mogla na miruda tuguje.

– Aneliz! Ona priča!– Šta! – Aneliz je pojurila ka drugom kraju kreveta. – Nije bila budna,

Izi, otkako... Trebalo bi da pozovemo doktora.– Da, bako – Izi nije slušala Aneliz. Nagnula se uz bakino lice,

pokušavajući da odgonetne njene skoro nečujne reči. Liline usne su sepomerale i oči su joj bile otvorene, sijajući na njenom licu vitalnošću kojunjenih skoro devedeset godina života nisu uspele da zamagle.

– Ovde smo, Lili – Aneliz je rekla nežno. – Ti si u bolnici. Imala simoždani udar, ljubavi, ali biće sve u redu.

Lili se zagledala u tavanicu, kao da posmatra nekoga koga nijedna odnjih dve ne može da vidi. – Džejmi – prošaputala je glasom tihim kaošuštanje papira na vetru. – Džejmi, jesi li tu?

Izi i Aneliz su pogledale jedna drugu preko kreveta. Džejmi? Nijedna odnjih nije znala ko je Džejmi.

– Bako, to sam ja, Izi. – Izi je nežno pomilovala bakin obraz, ali Lilineoči su se sporo zatvorile i onaj kratak blesak vitalnosti nestao je s njenoglica. – Ne razumem – rekla je Izi. – Tata je rekao da je još uvek bezsvesti...

– Bila je. Još uvek je – rekla je Aneliz. – To nije ni bilo pravo buđenje,zar ne? Tvoj glas ju je dotakao, to je sigurno, ali nije se obraćala nama.Videla je nekog drugog...

– Džejmija. – Izi se stropoštala na stolicu pored kreveta. – Ko je, dođavola, Džejmi?

9.

Oktobar 1940. godine

Lili Kenedi je naslonila stopala u hulahopkama na postolje šporeta markeaga krem boje u ogromnoj kuhinji u Retneriju i pijuckala čaj iz svojeporcelanske šoljice s cvetnim dezenom. Bilo je rano ujutru i soba je bilatiha, izuzev kucanja zidnog sata i povremenog kukurikanja petlića napolju udvorištu.

Bilo je hladno tokom desetominutnog hoda iz kovačnice do velike kuće,a Lili i mama su žurile putem u svojim teškim gumenim čizmama, hladnoćaranog jutra ujedala ih je za lice, a slabo sunce izdužavalo senke u tamnojšumi duž drvoreda. Lili se nije plašila mraka: devojka odrasla na selu neplaši se senki, mada je bilo dosta priča o utvarama i duhovima zbog kojih jemorala nekad da zastane kad se noću vraćala biciklom od svojih prijateljaiz Tamarina. Ali taj preteći tamni oblik pored puta često je bila samo krava,ili neki nedužni bodljikavi žbun.

Tomi je u svojim pismima pisao o uličnim svetlima Londona i o tomekako postoji skoro kao neki oreol iznad kuća od uličnih svetiljki. Sada je tosve nestalo, rekao je: niko ne želi svetlost kao signal za gospodina Hitlera.Lili nije mogla da zamisli grad veličine Londona: Dungarvan je bio najvećigrad koji je ona ikada u životu videla, iako je videla London, Pariz iNjujork u onim magičnim filmovima u bioskopu Ormonde.

A sada, videće ga i uživo, kroz nekoliko dana. Prigrlila je tu misao,uzbuđena i pomalo zabrinuta. Tomi, koji joj je pomogao da sazna za kurs zamedicinske sestre u Kraljevskoj državnoj bolnici, neće moći da je sačeka.Njegova regimenta Kraljevske irske pešadije bila je poslata preko mora, ion nije mogao da kaže gde.

Tata je pročitao Tomijevo poslednje pismo, a onda ga zgužvao i bacioprema vatri u kaminu. – Tomi je otišao, zašto i ti ideš, Lili? – mrzovoljno jezahtevao odgovor. – Imamo već dovoljno svojih ratova ovde koji nam nedaju mira. Ne moramo da šaljemo svoju decu da se bore u nečijim tuđim

bitkama.Lili nije odgovorila. Znala je da njen otac više pati zbog toga što je

njegov voljeni sin otišao u vojsku nego zbog bilo kakve vatrene kritikeprotiv rata u kom Irska Slobodna Država zauzima neutralan položaj.

Mama to bolje razume. Znala je da Lili želi drugačiji život, negde dalekood Retnerija.

– Čovek nikada ne bi poverovao koliko je ova kuća hladna dok to samne iskusi – rekla je njena majka tada, žureći u sobu, obučena u uniformukućepaziteljke. – Kreveti su potpuno vlažni uprkos svemu, i đavolski ćemoda platimo ako njeno gospodstvo dođe ovamo pre nego što sve budesređeno.

Lili je skočila na noge i sipala čaj u još jednu šoljicu i zdelicu. Njenamajka se obično nije zamarala oko porcelanskih šolja, ali Lili je volela tajdelikatni osećaj koji je davao taj lepi porcelan.

– Evo ti čaj, mama. Sedi.– Nemam vremena da sednem – rekla je njena mama ali je uzela šolju i

sa zahvalnošću otpila gutljaj stojeći pored velikog, oribanog drvenog stola.– Crvena spavaća soba oseća se na buđ, i čak uprkos otvorenim prozorima,nisam sigurna da će miris izvetriti do sutra. Zašto sam, dragi bože, reklasvima da je u redu da dođu danas popodne kad ima još toliko posla da seuradi? – Meri je gunđala.

– Sedi sa mnom – zamolila je Izi, zato što je znala da nema smisla dagovori majci da prestane da jurca zbog ljudi koji uopšte nisu tu i kojiionako i ne cene to njeno jurcanje.

– Sešću na trenutak – rekla je njena majka, izgledajući setno. Njenaćerka odlazi od kuće sledećeg dana, ali Meri će da bude zauzetauređivanjem svega za veliku zabavu. Porodica je otišla u Dablin na nedeljudana i vraćaju se kući sledećeg dana s nekoliko prijatelja.

U normalnim okolnostima u kući bi bila galama čak i u ovo rano jutro, sAjlin Šo, kuvaricom koja bi se durila i gunđala kako ovo hladno i loševreme pogoršava njen kašalj. Šon, koji je bio Majorov ađutant u prošlomratu a sada radio kao batler u kući, zapalio bi lulu i bacao nervozne pogledeka Nori, najnovijoj sluškinji, koja je bila sva smotana u postavljanjuposlužavnika za doručak ledi Ajrin. Sa Šonom se uglavnom može lako, ali

došlo je do velike smene služavki nedavno, i Nora, mlada i punastrahopoštovanja prema otmenosti Retnerija, nije zadovoljila batlerovestandarde.

I na kraju, bila bi tu Vivi, Lilina najbolja prijateljica, stajala bi ispredkuće i na brzinu ispijala čaj i pušila cigaretu pre nego što krene s poslom.Lili je volela Vivi: različite su kao noć i dan, mama bi govorila, ali sunajbolje drugarice još od škole, mada je Vivi napustila u trinaestoj da bidošla da radi za Lohrejvenove.

Mama je insistirala na tome da Lili ostane u školi do sedamnaestegodine, što je bilo skoro nečuveno.

– Luda si što se držiš tih knjiga – Vivi bi joj govorila. – Pomisli samo naprovod kad budeš imala nekoliko novčića u džepu, Lili.

Vivi je bila niska, s oblinama, i nedavno je otišla u frizerski salon KodSilvije da joj izblajhaju kosu, u svojskom nastojanju da liči na Džin Harlou,svoju heroinu.

– Ali zato ću morati da radim za prokletu ledi Ajrin – Lili je istakla. Toje bila ona loša strana primanja novca. Ako mora da se zaradi u Retneriju,onda bolje da ga i ne zarađuje. Nažalost, nije bilo baš mnogo drugih opcijaza nju u Tamarinu. U domaćinstvu Kenedijevih nije bilo dovoljno novca zanju da se obučava za medicinsku sestru u nekoj velikoj bolnici, što je onošto je zaista želela. Tako je na kraju završila u Retneriju, što je usrećiloVivi.

Da ostavi svoju najbolju prijateljicu za sobom biće jedna od teških stvarivezanih za odlazak u London, pomislila je Lili tužno.

Ovo jutro je poslednji preostali deo odmora za poslugu. Nema mnogodana kada sluge mogu da leže u krevetu do mile volje. Sutra će po običajuda vlada užurbanost, pomamno brisanje prašine, čišćenje i ribanje, a Ajlinmokra od znoja pripremaće fazana za zabavu, kuvajući svoju specijalnusupu od divljih pečuraka i ukusne poslastice i fine kremove koje ledi Ajrinuvek traži.

Činjenica da je porodica odsutna bila je jedini razlog što je Lili pristalada uopšte dođe s majkom u Retneri.

Nije bila tu od prošlog Božića, kada je otišla da radi sa starim doktoromRafertijem u njegovu ordinaciju u selu. Kada se ćerka doktora Rafertija

udala, Lili je poskočila od mogućnosti da preuzme njen posao da čisti zadoktorom i pomaže mu ponekad, a sve u nadi da bi možda mogla dapronađe način da se obuči za medicinsku sestru samo ako bi imala nekogiskustva iza sebe.

Ledi Ajrin je bila besna kad je to čula, iako je to prikrila svojomuobičajenom maskom nezainteresovanosti.

– Ako hoćeš da provedeš život radeći s bolesnim ljudima, Lili, onda tiželim sreću u tome – rekla je kad joj je Lili zvanično predala obaveštenje oodlasku.

Poslednju ličnu služavku ledi Ajrin zvali su po njenom prezimenu:Rajanova. Ali Lili, s obzirom na to da je bila ćerka kućepaziteljke i boravilau Retneriju od kad je prohodala, bila je pošteđena krutosti toga da je zovuKenedijeva. To je odličan znak, rekla je Lilina majka zadovoljno.

– Mnogo joj se dopadaš, dušo – rekla je mama ponosno nakon što je Lilibila unapređena, posle samo šest meseci rada u kući, u njenu ličnusluškinju. – A zašto i ne bi bila? Ti si tako uredna i pametna i nikada nisamvidela nikoga ko ume bolje da joj namesti kosu.

Lili je bila potpuno svesna da to što može da namesti proređenu tamnukosu te starije žene nije garancija za njenu uljudnost. Pedeset godinaispunjavanja svakog hira ne mora na kraju tu osobu da obdari milošću.

Svi oni znaju da je ledi Ajrin uobražena i da je odrasla okružena četomslugu, mnogo većom nego što ju je sada imala. U njenoj kući u Kilderu biloje francuskih kuvara, a njena lična služavka bila je Italijanka, na stranu tošto je bilo dve hiljade jutara zemlje s baštom u italijanskom stilu koja seprostirala ispred ogromne džordžijanske kuće. I sve ovo valja dodatičinjenici da je čak ni manji obim posluge neće osujetiti u njenim namerama.

– Iznenađena sam što želiš da odeš – dodala je ledi Ajrin svojimsmrtonosno hladnim glasom dok je njeno bledo, plemićko lice biloneuobičajeno zajapureno. Ispod sloja pudera, oko stisnutih usana su joj sepoput ljutih brazdi ocrtavale oštre bore.

– Mislila sam da si srećna ovde.– Jesam, vaše gospodstvo – odgovorila je Lili staloženo. Naučila je da

govori mirnim, odmerenim tonom od kada je bila prebačena da zameniRajanovu. Njena gazdarica je nepostojana, i raspoloženje može da joj se

promeni u trenutku. Njena ćerka, Izabel, ista je takva. Srećom, Izabel retkodolazi kući. Školovala se u inostranstvu, otišla je u Švajcarsku da završiškolovanje, i sada je bila na putovanju po italijanskim jezerima s nekimrođacima. Tek je prošlo četiri meseca otkako je počeo rat, i ni Major ni lediAjrin nisu mislili da je to zabrinjavajuće. Niko nije mislio da nije bezbednoza Izabel da jurca po Italiji u hispano-suiza automobilu s prijateljima poputMontija Ficdžeralda i Kler Smit-Ford. Neizgovorena poruka, koju je Liličula jasno i glasno, jeste da novac i klasa mogu da izbave devojku poputIzabel Lohrejven iz svih poteškoća.

– Zašto onda odlaziš?Toliko odgovora je projurilo kroz Lilinu glavu: zato što ne želim da

provedem ostatak života udovoljavajući svakom tvom hiru kao što radimoja jadna majka, bio je prvi. Slutila je da ledi Ajrin to zna. Bio je torazgovor koji Lili nije želela da vodi.

– San mi je da budem medicinska sestra još od kad sam bila dete –odgovorila je Lili iskreno.

– Za kog doktora si rekla da ćeš da radiš? – Ledi Ajrin ju je pritiskala.Nalazile su se u maloj dnevnoj sobi pored spavaće sobe njenog

gospodstva. Bila je to Lilina omiljena soba u kući. Njena sopstvena kućabila je udobna kućica s čvrstim, udobnim nameštajem, a Retneri jeumnogome bio seoska kuća u kojoj nije bilo ni drangulija ni ukrasa, ali tamala dnevna soba bila je jedina soba u kući uređena po ukusu ledi Ajrin, ipredstavljala je malu oazu ženstvenosti. Visoki prozori sa svilenimzavesama ukrašenim bledoružičastim i plavim cvetovima. Nekadašnji težakstari kamin bio je zamenjen mermernim na kom su figurice rimskih nimfiveselo stajale s faunima, a nameštaj je bio udoban i pozlaćen.

– Doktor Raferti – odgovorila je Lili.– O, ne znam ko je on.Porodica Lohrejven nije imala poverenja u lokalnog doktora opšte prakse

u Tamarinu. Kada se javi potreba, dovozi se doktor iz grada Voterforda.– Treba da uradiš ono što želiš, Lili – rekla je ledi Ajrin, stavljajući joj

do znanja da je razgovor završen.Lili se zahvalno povukla. Ledi Ajrin joj se nikako nije dopadala, i u

poslednje vreme sve teže i teže je uspevala da sakrije to nedopadanje.

Lili nije bila sigurna u kom trenutku je izgubila poštovanje prema svojojgazdarici: verovatno u onom periodu kada je imala četrnaest godina, kada jenjena majka pala s bicikla vozeći se kući kasno iz Retnerija jedne noćinakon što je čekala do dva iza ponoći da i poslednji gost s prijema svečerom ode kući.

Sledećeg jutra se vratila na posao u sedam sati ujutru kao i obično, svaizubijana, u modricama i ukočena od pada. Ledi Ajrin je spomenula da ćeda nabavi malo arnike (biljke za ublažavanje bola) za nju – koju nikada nijenabavila – i u istom dahu obavestila Lilinu majku da je Major iznenadaodlučio da pravi lovačku zabavu tog dana.

– Samo sedam metaka, gospođo Kenedi, nije to zaista ništa mnogo.Ledi Ajrin je zvala Lilinu majku gospođa Kenedi, kao da se poštovanje

odnosi samo na pravilno titulisanje, a zapravo nema nikakve veze s brigomza tu osobu.

Niko nju ne zanima. Nije je čak briga ni za one njene skupocene stvari:odeća joj bude razbacana po podu kada je svuče. Ajrinina odeća jeizuzetna: donje rublje od lepog kineskog materijala i najfinije svile ubledocrvenim tonovima koji prijaju koži, ni nalik teškim vunenimpotkošuljama i ogromnim, na brzinu prekrojenim stvarima kakve nose ženeu porodici Kenedi, izbledele od pranja, grube i veoma neprijatne u dodiru skožom.

Lili se zaklela da će, bude li ikada u životu imala novca, i ona kupitisvilene podsuknje i jutarnje kućne haljine kakvima se ovde bezobzirno brišepod. I ako ikada bude imala dovoljno, naći će nekoga da joj pomogne da sebrine o kući, ali odnosiće se prema toj osobi s iskrenim poštovanjem. AjrinLohrejven, besno je pomislila Lili, čvrsto veruje da ju je samo njeno rođenjeučinilo boljom od Meri Kenedi.

Nažalost, i Lilina majka je verovala u to. Zašto ne može da uvidi da jejedina stvar koja Lohrejvenove odvaja od Kenedijevih novac, ništa drugo.

– Pisaćeš, zar ne? – upitala je njena majka sada, brzo ispijajući čaj,onako kako je radila i sve ostalo.

– Naravno da ću pisati, mama – rekla je Lili. – To što je Tomi grozan upisanju pisama ne znači da ću i ja da budem. Sve ću da ti pričam.

– Nedostajaćeš mi – dodala je njena majka. – Moliću se za tebe.

– I ja ću se moliti za tebe, mama – kazala je Lili.Osetila je krivicu što odlazi, ali i uzbuđenje. Kada je postalo jasno da je

rat daleko ozbiljniji nego što su Lohrejvenovi tvrdili, ona i doktor Raferti supričali o mogućnosti obuke za medicinsku sestru u Londonu. Kada se Tomiprijavio za vojsku, to je podstaklo i Lili. Tamo postoji ceo jedan svet kojičeka da bude otkriven, i ona je bila nestrpljiva da postane deo njega.

Dva dana kasnije Lili je sedela na ivici tvrdog kreveta i tapšala glatkiprekrivač, opran i mekan kao latice maćuhice. Osetila je olakšanje što ćeda deli sobu u domu za medicinske sestre sa još samo dve devojke. Uzvaničnom pismu iz Kraljevske državne bolnice iz Hempstida nije bilonikakvih detalja vezanih za smeštaj, već samo njena nova adresa: sazastrašujućim nazivom Dom za medicinske sestre Langton-Ridel.

Na trajektu prema Holihedu, Lili je izvadila pismo i raširila ga na krilu,pitajući se radi li pravu stvar. Pa ipak, kada se približila Londonu, znala jeda radi.

Ovo joj je bio treći grad za ta tri dana: Voterford, Dablin i sada London,i umesto da oseti strah u tim prenatrpanim ulicama toliko različitim odogoljenih brda u Tamarinu, osetila se živom, uzbuđenom, srećnom.

Kako bi i mogla da bude uplašena. Ona voli ovo: svi ti ljudi, pune ulice,automobili i tramvaji koji užurbano prolaze i ogromne elegantne zgradezbog kojih se Retneri činio kao šupa.

Sada kada se našla u domu za medicinske sestre, Lili je bilo drago davidi da su njena zamišljanja o domovima za obučavanje medicinskih sestarastešnjenim jedna uz drugu bila pogrešna. Olakšanje je što je sve lepouprkos maloj sobici na poslednjem spratu. Dotad se pojavila samo jedna odnjene dve cimerke, devojka otprilike njenih godina, dvadeset jedna, pa ipakje izgledala znatno prefinjenije i znatno manje impresionirana njihovomsobicom.

Soba je imala sve što je Lili bilo potrebno: teške zavese da zadržetoplotu, stalak za umivanje s cvetnom posudom i odgovarajućim bokalom,poprilično star ormarić s fiokama i šarenim ogledalom na vrhu koji može daposluži kao toaletni stočić, a pored svakog od tri kreveta oivičenagvozdenim šipkama nalazio se mali tronožac, koji u nuždi može da se

koristi kao noćni stočić. S obe strane vrata nalazile su se kukice za kačenjeodeće.

Lili je loše spavala.Ali Poštovana Dajana Belton, koja je sada u šoku začuđeno razgledala

oko sebe, očigledno nije.Vivi, koja je bila impulsivna i uvek se zaletala, pojurila bi do Dajane,

pitajući je da li je dobro. Nekada ranije, i Lili bi to uradila. Ali danas sepovukla.

Odrasla je pored velike kuće i naučila je, sedeći na majčinom krilu, dasu ljudi rođeni u velikim kućama drugačiji.

– Posebni – govorila je njena majka dok bi sedela naprežući oči da bipopravila parče čipke za ledi Ajrin. – Zar nije ovo prelepo, Lili? Dodirni –zar se ne bi osetila kao princeza da ovo obučeš?

Zašto ih novac i imanje i svilena čipka čine drugačijim? Lili je želela toda zna. Zar nisu svi isti, svi božja deca?

Ovde u Londonu, ona nije Tomova i Merina ćerka, koja je bila veomadobra gazdaričina lična služavka. Ovde, ona je ista kao i Poštovana Dajana,medicinska sestra na obuci. Nije nameravala da otpočne razgovor ili seizvinjava zbog malog sobička ovoj devojci u odelu od tvida, s bisernomogrlicom i krznenim okovratnikom. Poštovana Dajana će možda da zabacisvoju neverovatno plavu kosu i okomi se na Lili: prekorevanje onih nižih odnje verovatno je nešto na šta je u životu navikla.

Dajana je ostala rezervisana i tiha kada je stroga sestra Džons poželeladobrodošlicu učenicama.

– Ustajanje u šest, doručak u šest i dvadeset i odlazak na odeljenja usedam – sestra Džons je pročitala hladnim glasom. – Predavanja upripremnoj školi obuke održavaće se ovde u podrumu i sutra ćete dadobijete raspored za njih. Tokom prva dva meseca radićete do osam satiuveče i imaćete jedan slobodan dan u dve nedelje. Od studentkinja seočekuje da budu u domu do deset sati uveče, kada se vrata zaključavaju.Nadzornica može da odluči hoće li neku da pusti i kasnije, ali samo uposebnim slučajevima: tada će vam biti dozvoljeno da ostanete napolju dojedanaest. Nema posetilaca. Da li je jasno?

– Da, sestro – sve su promrmljale.

A onda su bili pročitani zadaci po sobama. Lili i Dajana su se popele uzstepenice s torbama u tišini, i Dajana do tada nije rekla ni reč.

Može i sama da se snađe, pomislila je Lili iznervirano.Ustala je i skinula sa sebe jednostavni vuneni kaput, koji nikada nije

pristajao uz njenu figuru onako kako Dajani stoji njena odeća, čak ni kadaje bio nov. A daleko od toga da je bio nov. Lili ga je kupila pre tri godineod suknara Kvilijana u Tamarinu, što je samo po sebi delovalo kao činnezavisnosti, jer je godinama kupovala sebi odeću kod suknara Makgarijapod majčinim budnim okom. Osetila bi zadovoljstvo svaki put kada bividela kaput, zadovoljna zbog tog znaka odraslosti i zadovoljna svojomprvom kupljenom stvari, koju je sama izabrala i platila sopstvenim novcem.Ali sada, suočena s glamuroznom Dajanom u predivno sašivenom tvidu,osetila se nezgrapnom i ružnom u njemu.

Obesila je kaput i krenula da otpakuje svoj mali kartonski kofer.Kada je Dajana progovorila mekim, oklevajućim glasom, Lili je bila

toliko iznenađena da je zapravo poskočila.– Ja sam Dajana Belton. Strašno mi je žao, nismo se propisno

predstavile jedna drugoj ranije. Sigurno misliš da sam vrlo gruba, aliosećam se strašno izgubljenom ovde.

Dajana je formalno pružila ruku, još uvek s kožnom rukavicom na njoj.– Lili Kenedi – kazala je Lili, ukočeno pružajući ruku.– Ti si iz Irske! Oh, ja volim Irsku, ima predivna lovišta. Da li ti loviš?– Ne – rekla je Lili mirno.– Ne, izvini, ne, naravno – promrmljala je Dajana.– Zašto kažeš „naravno“? – zahtevala je Lili. – Zašto ne bih lovila? –

Jahala je jednom na lovačkom konju ledi Ajrin, ogromnom riđanu koji sezvao Abu Simbel. Jahala je samo po dvorištu, ukočena od straha svevreme. Sam bog zna kako ljudi mogu da preskaču preko ograda i jarkova nakonjima, divlje galopirajući za nekom jadnom lisicom. Nije to za nju.

– Uvredila sam te, žao mi je – Dajana je stavila ruke preko svojihsavršeno namazanih crvenih usana. – Tako mi je užasno žao.

I počela je da plače. – Moram da uspem u ovome. Moj otac kaže da seponašam blesavo kao dete, i veoma je ljut na mene. Ne može da shvatizašto nisam ostala kod kuće i pri ženskim pozadinskim trupama, kaže da će

mi ukinuti džeparac i, oh, još svakakve grozne stvari, tako da moram ovo daradim. Moram se držati ovoga. Ovo je ono što želim, da uradim nešto sasvojim životom.

Lili je sela pored Dajane. Skoro da su iste građe, shvatila je. Dajana imatanke usne, duge noge i povelike grudi, kao i Lili. Potpuno je pogrešnoprocenila Dajanu, sada je shvatila. Ona maska hladnoće u stvari je krilaužasnu nervozu.

– Ni moj otac nije želeo da dođem – Lili se ponudila za razgovor. – Želida zna zašto odlazim od kuće da se staram o ljudima u ratu za koji kaže danije ni trebalo da se dogodi. Ne žudi on za ratom: imamo ga i kod kuće. Aliovo je jedini način da se pravilno obučim za medicinsku sestru, a i želelasam nešto da uradim.

– Bože, tatica misli da je rat odgovor na sve – rekla je Dajana. –Naprosto je besan što zbog hrome noge ne može da se pridruži svom starompuku. Sada je u rezervnim snagama dobrovoljaca. Ne veruje da ću imatiuspeha kao sestra. Ali, doduše, neće me lišiti nasleđa – jer i nema šta da senasledi.

Odjednom obe počeše da se smeju dok je Dajana brisala suze svilenommaramicom.

– Ni ja nemam šta da nasledim – kazala je Lili.Vrata se otvoriše i sitno, pegavo lice sa čupom kovrdžave svetle kose

proviri unutra.– Jesam li na pravom mestu? – upitala je s jakim londonskim akcentom.– Ovo je soba broj petnaest – odgovorila je Lili.– Onda jesam – rekla je devojka i ušla u sobu, vukući kofer koji se činio

većim od nje same. Bila je sitna, kao starija verzija Širli Templ s timkovrdžama, ali njene vesele, mačje oči činile su da izgleda malo odraslije.

– Mejzi Higins – rekla je. – Zaboga, već plačeš! – zagledala se uDajanine obraze umrljane suzama. – Čula sam da je nadzornica preke ćudi,ali nisam mislila da je već počela da bičuje?

Prve nedelje u velikoj staroj bolnici na Grej in roudu bile su teške iiscrpljujuće. Lili i Mejzi su barem bile naviknute da ustaju rano – Mejzi jebila pomoćnica u frizerskom salonu – ali za Dajanu je to bila moćna mora.

Hrana u domu bila je dobra, uprkos malim porcijama. Ali najteži deo bilo jenavikavanje na rad s pravim pacijentima. Svako ko je mislio da će imatimnogo teorije i predavanja pre nego što krenu po odeljenjima bio ješokiran.

Iako samo učenice, bile su odmah bačene u vatru.– Ovo je ratno vreme – rekla je jedna od njihovih tutorki prvog dana

kada ih je vodila s odeljenja na odeljenje, pokazujući im veličinu teogromne bolnice. – Tužno je reći, ali ovo je odlična prilika da se izuči zanatzato što ćete videti stvari koje nikada ranije niste videle. Četvrtinaprošlogodišnje generacije studentkinja je odustala, nisu mogle da podnesusve to. Tako, dame, sve zavisi od vas.

Jedna od njih je povratila od pogleda na izgorelu žrtvu kojoj su menjaliodeću. Lili je osetila da bi mogla da joj se pridruži. Ali prisilila se da stojiuspravno i ponosno pored kreveta. Ako hoće dobro da radi ovaj posao,mora naučiti da se nosi s najgorim prizorima. Neće ona da odustane.

– Jesi li dobro? – tiho je upitala Dajanu, koja je pozelenela ispod svojeuštirkane bolničke kape.

– Ne baš – Dajana je promrmljala, stojeći nestabilno na nogama.– Pomisli samo kako bi bilo teško tom jadnom čoveku kada bismo sve

jurcale kao obezglavljene kokoške – rekla je Lili, pogleda još uvek uprtog ulice pacijenta, posmatrajući grozne rubove opekotina i ružičastu kožu ispodnjih.

– Važi – Dajana je s mukom izgovorila. – Razumem. – Nasmešila sečoveku.

– Veoma dobro, sestro Belton – kazala je tutorka. – Na trenutak smopomislili da smo vas izgubili.

– Nema šanse – rekla je Dajana, čvrsto stišćući Lilinu ruku.Lili je bila iznenađena i zadovoljna kada je shvatila da se u Kraljevskoj

državnoj bolnici nalaze i studentkinje medicine.– Pitam se da li su i one poput nas i dobijaju li najprljavije poslove? –

Mejzi je rekla zamišljeno.– Ðavola je tako – rekla je neka od devojaka. Učenice za medicinske

sestre nesumnjivo dobijaju najgore poslove na odeljenjima, uglavnompomažu nepokretnim pacijentima da mokre iz kreveta ili ih peru. Jedna od

okrutnijih sestara na odeljenju od prvog trenutka je zamrzela Dajanu, idavala joj je najodvratnije poslove, uključujući i ponovno stavljanje zavojana genitalije nekog ranjenika.

Dajana je skoro umrla od srama, rekla je drugim devojkama te večeridok su sedele u maloj zajedničkoj sobi u domu.

– Ne znam ko je od nas dvoje bio postiđeniji – uzdahnula je Dajana – onili ja. Jadni momak.

– Jadni momak! – ponovila je Šeril, snažna devojka iz Valthamstova,koja nikada nije propuštala priliku da zavitlava Dajanu zbog njenogsavršenog akcenta. – Prokleta gospoda – rekla je Šeril. – Ko ona misli daje, gospođa Bitna? Trebalo je da ostane kod kuće s batlerom. Ne želimotakve poput nje ovde.

Bio je to još jedan u nizu napornih dana, i Lili je bila mrtva od umora.Ali i pored toga, uvidela je da nešto mora da se uradi.

Podižući umorno telo sa stolice, Lili se uspravila i stavila ruke nabokove. – Imaš gadan jezik, Šeril – rekla je hladno. – Dajana ne gleda natebe s visine, pa ne bi trebalo ni ti da gledaš s visine na nju.

Ovo je zaustavilo Šeril. – Ja je gledam s visine?– Da li i mene tako gledaš? – nastavila je Lili. – Jesam li ja nekakva

velika glupa Irkinja kada nisam tu da čujem?– Ne – uzvratila je Šeril. – Ti si drugačija...– Sve smo mi drugačije – rekla je Lili oštro. – Krajnje je vreme da se

navikneš na to.– Ili...? – Šerilino šiljasto lice se ukrutilo.Lili se uspravila u svoj svojoj visini. – Odrasla sam odmah pored farme.

Moj otac je kovač, a moja majka radi kao služavka, i mogu da perem finorublje neke dame isto onako vešto kao što mogu da pomognem u potkivanjukonja. Zakucala sam na mnoga vrata u svom životu pre nego što sam došlaovamo i neću više da tolerišem takve kao ti, gospođice. Ne verujem dapesnicom mogu da se reše neke stvari, ali ako bude trebalo, lupiću te takojako da nećeš uspeti brzo da ustaneš, pazi šta ti kažem. Bolje ti ostaviDajanu na miru.

– Divlja Irkinja!! – navijao je neko.– U redu – grubo je odgovorila Šeril i izašla iz sobe dureći se.

– Hvala ti mnogo – rekla je Dajana, hvatajući Lili za ruku. – To jenajuljudnija stvar koju je iko ikada uradio za mene.

Pojavile su joj se suze u očima. Lili je shvatila da će jednom moratiDajani da objasni kako, kada se oseća ranjivo, zauzima hladno držanje odkoga se o njoj stvara potpuno pogrešan utisak.

– Mislim da bi nas tri trebalo da se držimo jedna druge – dodala jeMejzi. – Lili može da se nosi sa svim nevoljama, Dajana može da nasuvede u elitne restorane, a ja mogu da nam pravim frizure. Šta kažete,devojke?

Njih tri su se pogledale i nasmešile.– Meni dobro zvuči – rekla je Lili. Ko bi rekao da će jedna njena

prijateljica imati isto toliko aristokratske krvi u sebi koliko i ledi Ajrin.Čekaj samo da kaže Vivi.

10.

Izi, Aneliz i Brendan sedeli su za kuhinjskim stolom kraj netaknutih šoljicas čajem. Čaj je učinio da Izi shvati da je stvarno kod kuće: samo su unjenom rodnom mestu svi bili ubeđeni da pripremanje čaja pomaže kadasve ostalo izneveri.

Njen otac, koji je izgledao mnogo starije nego kad ga je poslednji putvidela, sedeo je preko puta nje. Kod kuće nije bila više od godinu dana –kako to da se, kad živite u inostranstvu, vreme između dva dolaska kućisve više produžava?

Dobra strana iseljeništva je to što nikada ne provodite dovoljno vremenakod kuće da bi vas nervirale sve one male porodične neskladnosti koje vamidu na živce kad ste tu. Mana je pak što članovi vaše porodice mnogoostare u vašem odsustvu.

Kad god je dolazila kući, imala je osećaj da gleda nove kadrove nekogubrzanog dela filma.

Tata joj je imao šezdeset sedam godina i, kada bi to izgovorila brzo, nijejoj zvučalo kao da je mnogo, sve dok ga nije zagrlila u bolnici i osetila daon više nije onaj njen snažni otac, već mršaviji, nekako sitniji i stariji. Alinajzad, i ona je bila starija.

Starija, ali ne i mnogo mudrija, pomislila je gorko. Džo joj je ostavio dveporuke na telefonskoj sekretarici. Slušala je njegov glas i poželela da imasnage da ih obriše ne preslušavši ih. Ali nije to mogla da uradi. Poputnarkomana navučenog na njega, morala je da ga odsluša, za slučaj da kažeono što je želela da čuje više od svega:

Volim te i potrebna si mi. Dolazim da budem s tobom, Izi.Ali on to nije rekao. Ostavio je jednu neutralnu poruku koja ništa nije

govorila:„Znam da si se potresla, ali bih te molio da mi se javiš. Teško mi je kada

nisi tu da možemo da razgovaramo. Nazovi me.“Nazovi me.Izi je znala šta je htela da čuje od njega: Pogrešio sam, volim te, znam

šta želiš od mene i u Njujorku sam pokušao da dobijem na vremenu.Ali on nije izgovorio te reči ni kada je otišla od njega rekavši da ne želi

više da ga vidi.Prvi put je počela da povezuje dva Džoa – onoga koga je volela, koji je

bio zanimljiv, srdačan i seksi, i njegovu poslovnu verziju, koja očiglednonije postala bogata i moćna glumeći Gospodina Dobricu. Da li je napravilaklasičnu žensku grešku misleći da se u tom tvrdom biznismenu nalazi mecakoga je samo ona može da vidi? Iako je jedino što je sve vreme bilo ispodfasade tog tvrdog biznismena bio jedan tvrd čovek.

– Stvarno te volim, ali to nije tako prosto – kazao joj je.Znala je da to nije tako prosto, ali je dala sve od sebe da to ne vidi, jer je

blesak munje ljubavi bio tako jak da joj se činilo da im je sudbina da buduzajedno. To nije bila obična avantura radi seksa: bila je prava stvar. Pravaljubav odnela je pobedu nad brakom koji je to bio samo na papiru. Ili je barmislila da je tako.

Misliti i cveće brati dve su potpuno različite stvari, kazao je jednomneko.

Izi Silver je možda glupa ženska, ali niko od nje neće dvaput napravitibudalu.

– Razmišljao sam nešto – kazao je njen otac očigledno očajničkipokušavajući da prekine ćutanje za kuhinjskim stolom. – Možda je DžejmiLilin brat, koji je umro kao mali i zato nikada nismo čuli za njega? Preosamdeset-devedeset godina bebe su umirale vrlo često. Ako joj je on biomlađi brat, sve ovo bi bilo sasvim logično... – Brendanov glas je zamro. –Možda Edvard zna za to, ili o tome postoji neki dokument.

Čak i tako umorna i neispavana od puta, Izi je uspela da primeti da seAneliz naglo ispravila s nelagodom dok je Brendan govorio. Bilo je to kadje pomenut ujka Edvard, pomislila je.

Kada ju je zvao u Njujork, tata joj je rekao da mu se čini da Edvardizbegava da priča o svojoj ženi. Nije znao šta je u pitanju, ali je Izi sadabilo jasno da se između njenih ujaka i ujne nešto događa, iako joj niko nijerekao ni reč o tome.

– Da je Edvard znao nešto o još jednom ujaku koji je umro, odavno binam rekao za njega – kazala je osetivši da je Aneliz nakon tih njenih reči

malo laknulo. – Ti znaš koliko smo baka i ja bile bliske. Sigurno bi mirekla da je imala mlađeg brata koji je umro. Bili su samo ona i Tomi,sigurna sam u to.

– Ali – kazala je Aneliz utučeno – ne znamo ko je taj Džejmi, pa možda ine znamo baš onoliko koliko smo mislili da znamo. Čak i kada ljudepoznajete veoma dobro, uvek se može desiti da otkrijete da nešto taje odvas.

– U pravu si – složila se Izi setivši se Džoa i toga kako ju je prevario. Ilimožda to nije on učinio, već je ona toliko želela da bude s njim da nije htelada vidi pravo stanje stvari.

Ljude je ipak teže upoznati nego što se misli. Isto to je iz nekog razlogaosećala i draga Aneliz.

– Misliš li da će nam se Lili ikada vratiti? – pitala je Aneliz slabašno.– Ko zna, ljubavi – rekao je tata. – To je sada u božjim rukama.Njih troje su ostali u bolnici jedan sat s njenom bakom, i nakon onog

trenutka lucidnosti u kome je Lili viknula: „Džejmi!“ nije se dogodilo višeništa. Njena baka je samo ležala tamo, i dalje u nesvesti. Nije otvorila oči,nije se pomerila, niti je išta rekla. Sva ona nada, koja je tokom leta tinjala uIzi, zgasla je.

Mlada doktorka koja je razgovarala s njima stvarno nije znala šta da imkaže.

– Izvinite, sada ne mogu da vam dam nijedan konkretan odgovor.Bar je iskrena, pomislila je Izi. Više joj se sviđala iskrenost od onog

sveznalačkog doktorskog načina ophođenja.– Snimili smo je na skeneru i dali joj heparin, da bismo sprečili nove

udare, ali bojim se da je u mozgu vaše bake došlo do velikog krvarenja.Kada pacijent posle šloga padne u komu, onda je prognoza vrlo loša.Međutim, ne mora sve da bude tako crno, jer i u toj situaciji može doći dospontanog neurološkog oporavka, ali nema načina da predvidimo hoće li seon i dogoditi. Bojim se da nam ostaje samo da čekamo.

– Dodatni problem je i to što zbog godina vaše bake postoje i drugirizici, kao što su srčane smetnje i upala pluća, a bojim se da njeno srce uposlednja dvadeset četiri sata ne radi baš najbolje. To nas sada najvišebrine.

– Zar sada postoji i problem sa srcem? – pitala je Izi zagnjurivši lice udlanove. Situacija se pogoršavala. – Mislila sam da će se možda izvući,pošto je progovorila. To je dobar znak, zar ne? Znači da se oporavlja?

– Nažalost, to nije baš tako jednostavno – kazala je doktorka. – Ko znašta vaša baka sada vidi i u šta veruje? Ljudi u tom stanju mogu donekle dareaguju na glasove, pa je sasvim prirodno što je vaš glas pokrenuo nešto unjoj, ali ne mogu da vam kažem o čemu ona sada razmišlja. Isto tako nemožemo da znamo ni da li će se izvući. Pratimo je i pokušavamo da jojodržimo vitalne funkcije.

– A ako se ne oporavi kako treba? – pitala je Aneliz ono na šta Izi nijesmela ni da pomisli.

– Svaki pacijent je priča za sebe. Ako se neko ko je u ovakvom stanjune oporavi tokom prve tri do četiri nedelje, onda to, da budem iskrena, nećebiti dobro. Moraćemo da čekamo i vidimo. Sada želimo da je održimo ustabilnom stanju i vidimo šta će se dogoditi.

Prve tri do četiri nedelje? Izi je pripala muka kada je pomislila da ćemesec dana morati da gleda svoju dragu baku kako kopni. Kada su izašli izbolnice, osetila je prazninu u duši.

Isto to je osetila i pre dvadeset sedam godina kada joj je umrla majka.Setila se da joj je tada izgledalo kao da se odlomio jedan deo tla i da je nanjegovom mestu ostala ogromna zjapeća rupa.

Razlika je bila samo u tome što je smrt njene majke bila nagoveštena.Doduše, nedovoljno, ali bar je imala priliku da se s njom oprosti.

Izi se stvorila knedla u grlu kada se setila tog opraštanja. Idemo dalje,misli na nešto drugo, kazala je sebi.

Aneliz je pomerila stolicu da bi sela iza Izi. O, bože, kakvu intuiciju onaima. Oduvek ju je imala. Ona i baka su bile divne posle mamine smrti. Nijebilo isto kao dok je mama bila živa, ali bi joj uvek priskočile u pomoć kadaje trebalo, čineći tako neku vrstu roditeljskog trougla s njenim ocem. Oni subili neka vrsta nove porodice: nekonvencionalna i nevešto sklopljena, aliipak porodica.

Ta porodica se sada raspadala, i otvarala se još jedna zjapeća rupa. Alisve se dogodilo veoma brzo. Nije bilo vremena za pripremu, a ni da se kažesve što nije rečeno. Baka bi mogla da umre a da se više nikada ne nasmeje

ili kaže Izi da će sve biti u redu, da je voli...Izi to ne bi mogla da podnese.Snažno je zažmurila. Neće ponovo da plače, jer je mislila da, ako počne,

neće moći da spreči da se iz nje izlije sva tuga, a to strašno boli. Aneliz jepružila ruke i snažno zagrlila Izi ništa ne govoreći.

– Crkvena dokumenta – rekao je odjednom tata. – Mogli bismo dapregledamo stare krštenice i umrlice i vidimo je li postojao neki Džejmi iliDžejms.

– Da, tata – kazala je Izi oslobađajući jednu ruku iz ujninog zagrljaja dabi ga uzela za ruku. Njih troje su tako sedeli za kuhinjskim stolom poputnekog nemuštog i nespretnog trija. Tatina navika da se usredsredi na detaljekoji nisu važni ponekad je nervirala Izi, ali sada je shvatila da je ona, ustvari – taktika opstanka.

Njegova tašta bila je uz njega u najtežim trenucima njegovog života, asada će možda umreti. Zato se on radije fokusirao na nešto drugo, nego natu surovu i neizbežnu činjenicu.

– Zašto je to toliko važno? – pitala je Aneliz glasom u kome se pomaloosećala iritiranost. – Čuli ste doktorku: niko ne zna šta se događa u Lilinojglavi. Džejmi je možda neko bitan, ali bi isto tako mogao da bude i poštar.

– Poštar joj se zove Kelum – rekao je Brendan tvrdoglavo.– Onda nije poštar – kazala je Izi brzo. Njena ujna obično nije bila tako

razdražljiva. Još jednom ju je zagrlila da bi joj pokazala da je dobro. Anelizje ponovo vratila svoju stolicu na staro mesto i primakla sebi šolju.

– Da li će Bet doći? – pitala je Izi Aneliz da bi promenila temu. Čim jeto uradila, osetila je grižu savesti, jer je njena ujna pogledala u stranu kaoda je želela da prikrije zabrinutost koja joj se videla u očima. – Ne, još nemože da dođe, a i ne želim da se brine – kazala je Aneliz.

– Naravno – odgovorila je Izi onim srdačnim tonom kojim je razgovaralatelefonom s klijentima koji bi joj rekli kako ne žele da angažuju nijednumanekenku iz njenih „bukova“.

Odrasla je s tim da Bet treba da bude pošteđena briga. Izi je bila izdanakporodičnog stabla kod koga se sve znalo i koji je imao jasnu viziju svogživota. Bet je, međutim, bila mlađa, krhkija i ponekad „izgubljena“ – ona zakoju se pretpostavljalo da neće baš naročito uspeti. Na kraju je, međutim,

ispalo potpuno suprotno. Bet je bila srećno udata za Markusa, a Izi jeupravo ubeležila još jednu neuspelu vezu. To čak nije bila ni prava veza,već veza s oženjenim muškarcem. Koja je od njih dve onda bila ona krhka iblentava?

Do đavola, morala je da prestane da razmišlja na taj način. Vrtela se ukrug i gubila se. Treba da razmišlja o svojoj baki, ne o prokletom DžouHansenu.

Izi se iznenada oseti strašno umornom. Bio je to jedan tužan,usamljenički i jadan dolazak kući. Htela je da bude kao nekada: pre negošto joj se baka razbolela, pre nego što je shvatila da tata stari, pre nego štoje otkrila da kod Aneliz i Edvarda postoji neki problem. Pre nego što je sDžoom sve krenulo nizbrdo.

Naglo je ustala od stola. – Izvinite – rekla je. – Mislim da me je stigaopremor zbog vremenske razlike. Idem u krevet.

– Naravno – kazala je Aneliz ustavši i još jednom je zagrlivši.Izi je utonula u ujnin zagrljaj i ponovo osetila želju da zaplače.– Nazvaću te kasnije – šapnula joj je Aneliz.– Volela bih to – kazala je Izi.

Kada se Izi probudila, u sobu se kroz cvetne zavese probijala svetlost.Usnila je jedan neverovatan san, i htela je da ga ispriča Džou. Bili su unekoj toploj zemlji, možda Meksiku, na odmoru i osećala je kako joj kožagori od vrućine. A onda su se vratili jednim malim avionom nazad u svojljupki dom – jedan svetao stan u potkrovlju neke zgrade. Osećala se veomalepo i okrenula se u krevetu da bi ga dodirnula. Tek tada se sasvimrasanila. On nije bio kraj nje. Iznenada je shvatila da nije ni spavala s njim.Sve je bio samo san. Njihovo zajedničko spavanje svodilo se samo nakratak dremež posle vođenja ljubavi: ispravka – posle seksa.

Oni nikada neće živeti zajedno u nekom potkrovlju u Njujorku. On jeverovatno mrzeo takve stanove. Izi nije imala pojma šta Džo voli ustanovima ili kućama. Nikada nije videla mesto gde je živeo. Umesto toga,bila je sama u svom krevetu u Tamarinu, u kome je spavala još kao mala, aoko nje su bile svetle tapete što ih je sama izabrala kada je napunilaosamnaest godina, i ono drvo jabuke koje je udaralo u prozor kada je duvao

vetar. Džo ovo nikada neće videti, neće saznati kako joj je izgledalodetinjstvo, nikada neće doći ovamo i verovatno neće stići da upozna njenubaku.

Ti si, Izi, stvarno kreten, rekla je naglas.Protrljala je oči, zbacila prekrivače i ustala. Nema gledanja unazad:

došlo je vreme da se gleda napred. Prošlo je jedanaest. Spavala je petnaestsati, i bila je gladna i žedna.

Sišla je dole u majici s kratkim rukavima i donjem delu pidžame. Nijebilo ni traga od tate, ali bilo je kafe u aparatu i poruka ostavljena na pultupored kafe.

„Hrana ti je u frižideru. Nadam se da će kafa još moći da se pije kad sebudeš probudila. Zovi me na mobilni. Kasnije ću svratiti do bolnice. Zovime ako ti bude potreban prevoz. Vraćam se u jedan.“

Izi je popila kafu, pojela dva parčeta prepečenog irskog hleba s gorkommarmeladom, istuširala se i proverila poruke na svom blekberiju. Jedna jebila od Karle, u kojoj joj je poželela sve najbolje nadajući se da je svedobro, nekoliko njih od kolega s posla i jedna od Endija, koji je živeo dvojavrata od nje, u kojoj joj je napisao da ju je zvao i pitao bi li htela da ide snjim i nekim njegovim prijateljima u bioskop.

Moraće da ga nazove kasnije i kaže mu da je u Irskoj. Jedna poruka jebila od Stefana – u vezi s onim takmičenjem za SupaGirl!. Bilo je još nekogposla oko toga, i ona pomisli kako će ga prebaciti Karli. Nije bilo nijedneporuke od Džoa. On joj nikada nije ni slao poruke preko mobilnog – bio jesuviše pametan da bi ostavljao „elektronske“ dokaze njihove veze,pomislila je ogorčeno. Ali imao je njenu imejl adresu, za slučaj da iznenadaočajnički poželi da stupi u kontakt s njom.

Izgledalo je da je „Tvrdi“ kada zagusti pronalazio druge seksualnepartnere. Mnogo ti hvala, Džo. Divno je znati da možeš da „preživiš“ kadasmo odvojeni.

Nakon što je ocu ostavila poruku na pultu: Otišla sam u bolnicu.Verovatno ćemo se tamo videti. Ako se ne vidimo, vraćam se popodne ,izašla je napolje. Izi je zaboravila kako je Tamarin mali. Jedna od lepihstvari na Menhetnu bila je to što je on u poređenju s Los Anđelesom, naprimer, bio kompaktan, ali je Tamarin bio divno mali, a ona je to

zaboravila. Mogao se ceo prepešačiti za pola sata, a uz to biste, usput, bardesetak puta stali da popričate s poznanicima.

Izi je, hodajući, uhvatila sebe kako razmišlja o tome kako bi bilo ponovoživeti u Tamarinu. Možda je to bio pravi odgovor: pobeći iz Njujorka i odsvih onih otrovnih muškaraca koje je upoznala. Živeti negde gde je životjednostavniji, negde gde je nekada pripadala. Ali opet, Njujork je bioidealno mesto za život onih koji su osećali da više nigde ne pripadaju.Svako pripada Njujorku.

Njena baka nikada nije insistirala na tome da dođe kući. Nije ona tiposobe koja želi da se ljudi osećaju krivima. Za sve te godine koliko je Iziživela van Tamarina, baka se nijednom nije požalila što joj se ne javlja, nepiše, ne dolazi i što se ne vraća kući.

Idući kroz grad u kome je njena baka provela najveći deo života, Izi jepoželela da su njih dve razgovarale o tome.

Zašto kada je neko bolestan čovek razmišlja o svim stvarima koje munije rekao? Do sada je Izi bila prilično sigurna da joj je sve rekla, ali bilo jenekih rupa u priči – rupa koje bi volela da može da popuni.

„Bako, žao mi je što se nisam udala i što nemam decu. Znam da bivolela da imaš praunuke, jer umeš s decom. Umela si i sa mnom. Ali to se,naprosto, nije dogodilo.“

Šta bi još mogla da joj kaže?„Šta misliš o ljubavi, bako? Ti si mnogo volela dedu. Ali kako čovek

zna kada nekoga voli i kako nekoga da zavoli? Da li je to lakše uraditi kadasi mlad? Ili treba brže ući u brak? Je li to zato što se zabavljamo, imamoseksualne odnose, ostavljamo partnere i ne moramo s njima da se venčamo,je li u tome razlika?“

Izi je mislila da je negde pročitala da postoji veća verovatnoća razvodabraka kod ljudi koji su godinama živeli zajedno pre nego što su se venčali,nego kod onih kod kojih to nije slučaj. To joj je izgledalo potpunonelogično.

Činilo joj se da je bolje upoznati nekoga tako što ćeš živeti s njim, aliteško da je baka mogla da živi s deka Robijem pre nego što su se venčali.Da se tako nešto dogodilo u Tamarinu pre nekih pedesetak godina, u znakodmazde bi im s prozora bile strgnute mrežaste zavese. Ali oni su ipak

ostali zajedno, iako je prelazak iz samačkog u bračni život bio veliki skok uvreme kada su žene pre braka bile device a bračna postelja mestoobavijeno velom tajne.

Da ljudi nisu ostajali zajedno godinama zato što je to, možda, bilo boljeod raskida?

Izi je stigla do Lučkog trga i ispustila uzdah zadovoljstva pred njegovomlepotom. Bilo je to samo srce Tamarina, i to je već vekovima, još iz periodakada se tu nalazila mesna pijaca na kojoj se svež miris morske ribe mešao stoplotom tela stoke što je tu čekala u oborima da je prodaju. Sada podnogama nije bilo slame, a jedine životinje koje su se tu mogle videti bili sulokalni psi, koji su se sa svojim vlasnicima skupljali ispred kafea KodDorote, ali osećaj bezvremenosti je ostao. Zdepasta stabla palmi podsetilasu Izi na to da su u luku Tamarina svojevremeno uplovljavali brodovi izegzotičnih krajeva. Lučki trg, sa svojom širinom bulevara, bio je zadužbinamajora Emanuela Kavanaha, koji je tu stigao brodom iz Argentine, oženiose jednom meštankom i na tom mestu projektovao elegantan i prostran trgpo ugledu na trgove svog voljenog Buenos Ajresa.

Nebom su leteli galebovi dozivajući se, kao da žele da se dogovore gdeda sednu i posmatraju ribarske čamce koji istovaruju svoj ulov na kopno.

Na trgu je vladala živa, ali ne i užurbana atmosfera. Tamarin je delovaoumirujuće: kao da je svaka cigla grada šaputala poruku kako za sve imadovoljno vremena i kako, čak ako i nema, sve može da pričeka do sutra.

Izi je odlučila da će se, kada bude imala malo više vremena, vratitiovamo, sesti u kafe Kod Dorote i gledati kako se grad otvara oko nje, što jeradila i kada je išla u školu, sedela tu s drugaricama i tračarila pretvarajućise da ne vidi da isto to rade i dečaci iz njihove škole. Sada je samo moglada kod Dorote kupi jednu jaku kolumbijsku kafu za poneti. Njena baka jevolela tu kafu i Izi je pomislila kako će njen miris dopreti do nje ako joj jeodnese u bolnicu. Ako ju je njen glas probudio juče, možda će je on ukombinaciji s tim divnim mirisom probuditi i danas.

Tu teoriju Izi, međutim, nije uspela da isproba u praksi, jer je, kada je sasvojom kafom u rukama stigla do bolnice, videla ujnu Aneliz kako sedi najednoj klupi u bolničkom parkiću desno od ambulanti. Ujna nju pak nijeprimetila: izgledala je kao da ne bi primetila ni meteor sve dok je ne bi

udario pravo u glavu. Bolnica je bila sagrađena na istočnoj strani grada igledala je na luku. Aneliz je tupo zurila u more.

Videvši je takvu Izi je dobila želju da uđe u bolnicu praveći se da je nijevidela. Nije imala snage da trpi i tuđ bol. Ali to bi bilo kukavički.

– Zdravo – kazala je sevši pored ujne.– Zdravo, Izi – rekla je Aneliz odsutno, a onda se ponovo okrenula ka

moru.– Ovde je predivno – nastavila je Izi. Kada ne znaš šta da kažeš, najbolje

je ćaskati.Aneliz je klimnula glavom. – Predivno – ponovila je za njom.Izi je uzela dobar gutljaj kafe da bi podigla moral. Pretpostavljala je da

Edvard i Aneliz imaju problema u braku. Nadala se, međutim, da oni nisuozbiljni. Kod kuće, u Njujorku, brakovi svakodnevno upadaju u krize i to jesasvim normalno. Ali ovde je to drugačije. Kao da zakletva „dok nas smrtne rastavi“ ne sme da se prekrši.

– Šta je bilo, Aneliz? – pitala ju je blagim glasom. – Hoćeš li da mikažeš?

Očekivala je da će Aneliz ćutati i da će joj nakon toga sve postepenoispričati. Ali ona to nije uradila. Još uvek je gledala u more i glasom punimemocija i gneva rekla je: – Edvard me je ostavio zbog Nel. Sećaš li se Nel,moje najbolje prijateljice?

– Šta! – kazala je Izi. – Ne mogu da verujem. Kada?– Pre skoro nedelju dana – rekla je Aneliz ravnim glasom. – Mogla bih

tačno da ti kažem i koliko dana i koliko sati, ali me to previše podseća napušače koji računaju koliko je vremena proteklo otkad su popušiliposlednju cigaretu, pa zato to neću uraditi.

– Ostavio te je zbog Nel? – ponovila je Izi.– Vratila sam se kući, s mise, i zatekla ih zajedno; ne u krevetu, ali je i

to moglo da se desi. Interesantno je – dodala je Aneliz skoro zamišljeno –da se spavanje s nekim smatra najvećom izdajom. Tucanje s nekim drugimsmatra se najgorim, zar ne?

Izi se štrecnula kada je čula da je njena ljupka i elegantna ujna izgovorilajednu tako grubu i nepristojnu reč. Nikada je nije čula da tako govori.

– Ali znaš, nije to najgore – nastavila je Aneliz. – Intimnost, bliskost,

razmena misli: to su najgore stvari, to je ono o čemu ja razmišljam svakogtrenutka svakog dana. Stalno razmišljam o tome šta su njih dvoje radili. Dali ju je Edvard noću zvao telefonom ili joj je slao poruke u kojima je pisalo:„Kako si, draga? Dosadno mi je. Voleo bih da sam s tobom.“ I znam da jeto sve bilo zbog toga što ga više nisam dovoljno zanimala, nisam mu biladovoljna. – Aneliz je pogledala u svoju nećaku. – Možeš li da zamisliškakav je to osećaj, Izi?

Izi se pitala da se nije zacrvenela od naleta krivice. Nije imala pojma štabi rekla da olakša Anelizin bol. Nije bilo mnogo toga što bi mogla da jojkaže. A nije imala ni pravo to da radi. Negde u Njujorku se nalazila jošjedna udata žena, poput Aneliz, koju je muž varao s Izi. On je mogao dapriča koliko hoće da više nije s njom, ali su njegovi postupci govorilidrugačije.

– I šta je rekao Edvard? – pitala je Izi želeći da pomogne, iako je znalada nije prava osoba za to.

– Nije znao šta da kaže. Tražila sam od njega da ode, a kada je izašao izsobe, prokleta Nel je počela da priča kako sam sve vreme znala za njih. Jerbi svaka budala znala kada joj je muž zaljubljen u drugu ženu – kazala je sgorčinom. – A u tome i jeste problem, Izi: nisam znala. Stvarno nisam.Posle trideset sedam godina braka misliš da poznaješ partnera. Naravno daje to još jedna od teških stvari. Još jedna od mnogih. – Rekavši to Aneliz seskoro nasmejala i zazvučala je kao da je malo skrenula, pomislila je Izi.

– Tu ima toliko strašnih stvari da je teško reći koja je najgora, ali jedanod detalja koji su me svakako najviše iznenadili jeste to što čovek, usuštini, nikoga ne poznaje. Mislila sam da me voli. Zbog toga sam ispala jošveća budala.

Aneliz je na trenutak zaćutala. – Oh, Izi, nadam se da tebe niko nećetako izdati. To ne bih poželela ni svom najgorem neprijatelju. Stvarno sammislila da me Edvard voli. Mnogo toga smo preturili preko glave, i mislilasam da ćemo ostati zajedno do kraja. Sada mi se, međutim, čini kao da jesve što smo zajedno uradili bilo jedna velika laž. Ja sam na naš životgledala na jedan način, on na sasvim drugačiji. Možda odatle potiče onaizreka o naočarima s ružičastim staklima – reče ona iznenada. – Ja samimala naočare s takvim staklima. Tragala sam za istinom, ali je naprosto

nisam videla. Mora da mu je dosadilo, da sam mu se smučila i da me jezamrzeo. Da nije tako, zašto bi poželeo Nel?

Izi je pokušala da se seti kako Nel izgleda. Uopšte nije bila privlačnakao Aneliz. Njena ujna je imala krupne plave oči, ljupko lice i predivnuplavu kosu zbog koje ju je podsećala na vilu. Kao da je mogla da otplešeniz ulicu i nestane u vodi kao sirena. U poređenju s njom, Nel je bilaneprijatno obična. Šta li je to ona imala što je njen ujak Edvard želeo? Svejoj je to zvučalo besmisleno.

– Jesi li rekla Lili za to? – pitala ju je Izi. Znala je da su njena baka iAneliz bile bliske. Možda je to toliko šokiralo njenu baku da je zbog togadobila udar. Aneliz je tačno pratila njene misli.

– Ne – rekla je – nisam. Bilo me je sramota da joj kažem. Osećala samse zbunjeno i onako kako se žena inače oseća kada je muž ostavi zbognajbolje prijateljice. Sada mi je, međutim, žao što joj to nisam rekla. Radimto kad god joj dođem u posetu: sednem, uzmem je za ruku i ispričam, jer jeona tako puna razumevanja i tako mudra. Znaj, Izi: njoj sve možeš da kažeš.Nema mnogo žena u poznim osamdesetim koje imaju tako malo predrasuda.Znam da bi Lili mirno prihvatila činjenicu da Edvard i ja više ne živimozajedno i da bi me posavetovala kako da nastavim dalje. Ali joj nisam reklajer me je bilo sramota, a možda nikada više neću ni imati priliku za to.

Sada se Izi ućutala. Osećanje krivice koje je imala sada je zameniosram. Krivica je bila suviše apstraktno osećanje. Radilo se, zapravo, očistom sramu.

Ona je celog života bila protiv toga da se zabavlja s oženjenim čovekom,ali je njen radar uhvatio Džoa pre nego što je stigla da postavi barikade.Srce joj je upalo u klopku pre nego što je uključila svoj moralni kompas ishvatila kako je sve to komplikovano.

Nije imala izbora osim da se zaljubi u njega.Kada je čula Anelizinu priču, učinilo joj se kao da joj je neko postavio

uvećavajuće ogledalo iznad najružnije mrlje na njenom licu. Mogla je davidi svaku svoju veliku poru i pegu. Anelizina priča obasjala ju jenajokrutnijim svetlom.

I Džoova žena je, baš kao i Aneliz, možda mislila da je njen muž jošuvek voli. Da je samo njen i da ni sa kim drugim ne želi da deli svoje misli

i snove.Jedina razlika je bila u tome što je Edvard ostavio Aneliz zbog Nel. On

je imao dovoljno hrabrosti da ode da bi bio sa ženom koju očigledno voli.Iz svega ovog Izi je izvukla jednu jednostavnu poruku: Džo je ne volidovoljno. Uopšte više nije bilo važno da li je lagao kada joj je rekao da on iElizabet više nisu zajedno, jer nije želeo da bude s njom kada joj jepotreban.

Uprkos krivici i sramu, Izi se učinilo da će da zaplače.Aneliz se zagledala u nećaku i osetila grižu savesti što joj je ispričala šta

se dogodilo. Izgledalo je veoma smešno što je, dok je draga Lili ležala ubolnici, ona sada morala da otkriva tužne detalje svog života.

Jadna Izi. Nije ni čudo što izgleda šokirano, ćuti i deluje kao da će dazaplače. A ako je Izi šokirana, nije mogla ni da zamisli šta bi Bet uradilakada bi saznala za to. Oh, bože, Bet. Aneliz je znala da se ponela kukavičkišto još nije kazala Bet, ali jednostavno nije mogla.

Setila se kako joj je majka, dok je nosila Bet, objašnjavala vezu izmeđumajke i deteta: to je najveća ljubav – kazala joj je ona. – Najveća. Nemogu da ti je objasnim. Niko ne može. Za nekoliko meseci ćeš dobiti todete, koje će potpuno zavisiti od tebe, i niko drugi, pa čak ni Edvard, više tineće biti toliko važan.

– Daj mama, ne lupetaj – kazala je Aneliz smejući se.– Ozbiljno ti kažem – rekla joj je majka. – Videćeš.I stvarno je videla. Aneliz nije sebe smatrala majčinskim tipom žene sve

dok nije dobila ćerku. Do tada se osećala da je, kao i muškarci, sposobnada se posveti skoro svemu. Oduvek je volela fizičku komponentubaštovanstva – kopanje, sadnju, tegljenje stvari naokolo. Bila je snažna iimala mnogo energije. Zato je mislila da spada u one žene koje baš nisujako majčinski nastrojene. A onda se rodila Bet, i učinilo joj se kao da ju jeneko iz sve snage udario u glavu jednim od njenih ašova: bam!

Odjednom se zaljubila u to sićušno, cijukavo bepče koje je stalnoplakalo. Prvih šest meseci Betinog života Aneliz praktično uopšte nijespavala.

Skoro da je poludela misleći kako će samo snagom volje uspeti da seodbrani od depresije. Eh, da to može tako.

Njena majka je bila u pravu: Bet je postala njen život. A sada je tomslatkom, krhkom stvoru morala da kaže da joj se roditelji razilaze.

Nadala se samo da se Bet neće zagledati u nju i reći: – To si morala daznaš!

Aneliz se setila jednog političara o kome je čitala u novinama, koji jesvojoj ženi rekao da je homoseksualac samo sat vremena pre nego što je tojavno saopštio na konferenciji za štampu. Njegova žena je tom prilikomstajala kraj njega ispred svih tih kamera i novinara, držeći ga za ruku, i otom njenom gestu se kasnije najviše pričalo. Kako je mogla? Mora da jeznala.

Od tog trenutka ta priča više nije bila o njemu, već se svela na pitanje:kako je ona mogla da ne zna za to?

Mnogo godina kasnije, ta žena je ispričala svoju stranu priče i dalasmisao čudnim događajima toga dana. Nije znala. Venčali su se, dobili sudete, zašto bi sumnjala u njega?

Kada joj je to rekao, bila je zapanjena, i bila je isto tako zapanjena i satvremena kasnije, dok su stajali zajedno.

– Aneliz – rekla je Izi tako da je Aneliz bila ubeđena da će njena jadnanećaka briznuti u plač. Bila je na ivici suza. – Mislila sam da mi se pijekafa, ali mi se zapravo ne pije. Idem da popijem malo vode u kafeteriji.Hoćeš li da ti nešto donesem?

– Ne, hvala – kazala je Aneliz. Tih dana nije bila ni gladna, ni žedna. Usebi je osećala samo jednu veliku crnu rupu.

Kada Izi ode, vratiće se mučenju sebe tako što će razmišljati o prošlosti.To je bio film koji joj se stalno vrteo u glavi i koji nikako nije mogla dazaustavi. Stalno se prisećala njihovog zajedničkog života. Analizirala jesvaki njegov detalj pokušavajući da otkrije kada joj je Edvard govorioistinu, a kada je lagao.

Bet i Markus su im za Božić došli u goste i kuća u zalivu Milsinodzvanjala je smehom i veseljem. Aneliz je volela to. Odvezla se do kopnada bi našla savršenu jelku, i priredila je božićnu scenu ukrašenu s mnogozelenike, imele, blistavih zlatnih kugli i dovoljno deda-mrazova da zatrpajukuću. Na sam dan Božića, napravila je ručak za sedmoro: nju i Edvarda,Brendana, Lili, Nel, Markusa i Bet. Nel je donela svoj legendarni kolač od

čokolade i belanaca, koji su pojeli s malinama.Toliko često za sve te godine, kada su je pozivali u svoju kuću povodom

nečega, Nel bi im se zahvaljivala rečima: „Hvala vam na gostoprimstvu.“Ali tog Božića nije to rekla. Aneliz se toga dobro sećala, jer je tada

zadovoljno pomislila kako je Nel najzad shvatila da su joj oboje prijatelji ida ne mora stalno da im se zahvaljuje na ljubaznosti. Kako je samopogrešila.

– Mogu li nekako da pomognem? – pitala je Bet ulazeći u kuhinju. Sasvojom sjajnom, crnom, kovrdžavom kosom koja joj je uokvirivala lice i upredivnom svilenom džemperu boje mahovine i sivoj somotskoj suknji, kojajoj je lepršala oko nogu, ličila je na božićnu vilu.

– Ne, draga – kazala je Aneliz digavši pogled s rerne. Kada se vratila izcrkve, Aneliz je skinula svoju prazničnu odeću i, pošto je trebalo mnogotoga da skuva, navukla je farmerke i jednu staru košulju. Nameravala jeponovo da se presvuče čim spremi večeru. Nel je svoje đinđuve, umeđuvremenu, pokrila jednom velikom keceljom. Divno izgleda, pomislilaje Aneliz nežno. Te divne unikatne minđuše u obliku cveta fuksije i ogrlicus priveskom istog oblika kupili su joj Edvard i ona. Nel ih je nosila svavažna.

– Kako napreduje ćurka? – pitala je Nel. Nel je bila majstor da spremićurku.

– Rekla bih još dvadeset minuta, da budemo sigurni da je dobro ispečena– reče Nel tonom profesionalne kuvarice.

– Dobro, otvoriću ti rernu da je malo protreseš – odgovorila je Aneliz.Edvard je ušao u kuhinju kada su završile s tim. – Kako su moje dve

omiljene kuvarice? – kazao je on veselo.– Dobro – rekla je Aneliz proveravajući mešanjem po šerpi dokle je

stigao prokelj kuvan na pari.– Sve ide po planu – kazala je Nel. – Zar ne miriše divno? Znam da ti

jedeš sve što ti se da, Edvarde, ali ćurka će stvarno biti fenomenalna. Boljeda ostane još malo u rerni – da bi bila savršena.

– Kako ti kažeš, Nel. Ti si majstor – rekao je.Večera je stvarno bila savršena. Svaki njen trenutak. Aneliz je osećala

ponos kada bi pomislila na to koliko se ljudi svađa na pasja kola za

božićnom večerom, dok njena porodica i prijatelji uživaju u ovom toplom icivilizovanom obroku smejući se odličnim šalama i prisećajući seprethodnih Božića.

Te noći, kada su se svi vratili kući i dok su Markus i Bet bili dole igledali nešto na televiziji, Aneliz i Edvard su ležali u krevetu zagrljeni.

– Proveli smo baš lep dan, zar ne? – kazala je Aneliz.Bila je iscrpljena. Umorila se od stajanja u kuhinji, jer je htela da sve

ispadne kako treba. Činilo joj se da je tako i bilo, ali još uvek je imalapotrebu da gleda, pomalo kao kad leti avionom, da nikada ne zaspi – kao dabi volja svih ljudi da drže oči otvorenima mogla da zadrži tu letelicu nanebu, a kada bi se oni jako koncentrisali, i da je bezbedno spusti na zemlju.Aneliz se uvek osećala tako u danima poput Božića.

– Bilo je divno, draga – kazao je Edvard poljubivši je očinski u čelo,nakon čega joj je okrenuo leđa. – Umorna si – dodao je velikodušno. –Hajde da spavamo.

Nekada su vodili ljubav u noći nakon velikih događaja, kao što sugodišnjice i rođendani. Aneliz se sada setila kako je to postao neizostavnideo njihovog braka. Trebalo je da shvati da nešto ne valja, kad Edvard nijehteo da je zagrli, lagano svuče i vodi ljubav s njom, ujedno strasno i nežno,što donosi trideset sedam godina njihovog braka. Trebalo je da zna da neštonije u redu. Ali ona nije znala, jer je bila suviše obuzeta pogrešnimstvarima.

Da li će to biti njen epitaf? Aneliz je držala oči otvorene da bi avionostao u vazduhu, ali gledala je u pogrešan avion.

Koliko god se ljutila na Edvarda, na sebe se ljutila još više. Nije videlašta se događa i nije mogla sebi da oprosti zbog toga.

To nije bilo dobro: nije mogla ponovo da gleda Izi i onaj izrazšokiranosti na njenom licu, ne sad kada joj se činilo da bi vrištala od muke.Doći će kasnije da bude s Lili. Sada joj je bilo bolje da ide kući i pusti Izida se nakratko pita gde joj je ujna otišla, nego da se skrha pred njom.

Kod kuće bi mogla da uzme neku tabletu za smirenje. Nekoliko njih stojiveć nekoliko godina u jednoj bočici u njenom toaletnom stočiću, i pomoćiće joj da se održi dok ne ode kod doktora. Ali ni s tim ne bi trebalo daoteže. Opirala se tome jer nije htela ponovo da se vraća na proklete

antidepresive, pošto je potrebu za njima smatrala znakom neuspeha. Alidošlo je vreme za tešku artiljeriju. Ako doktor Vilan ima nešto što bi joj izglave oteralo tu jezivu tamu, onda bi to trebalo da uzima. I to u velikimkoličinama. Inače, ko zna šta bi moglo da se dogodi?

Aneliz se vratila u bolnicu u sedam uveče, umirena lekovima. Nadala se daje Izi zbog vremenske razlike bila umorna i da se do tada već vratila kući,kod oca, ali i da nije, sada je mogla da se nosi s tim.

Neverovatno je kako jedna mala tableta može učiniti da se osećate bolje.Zapravo, ne bolje, već smirenije. Izgledalo joj je kao da se nalazi na malomčamcu za spasavanje nasred ogromnog, dubokog okeana, a s tom tableticomu sebi nije imala potrebu da gleda preko njegove ivice u veliko, mastiljavoplavetnilo ispod sebe. Znala je da je još uvek tamo, ali nije imala potrebuda gleda u to. Mogla je da postoji i ne gleda, što je bilo mnogo lepše negoda tera sebe da zuri u to i oseća kako je obuzima strah.

U bolnici je bilo mnogo posetilaca koji su dolazili i odlazili i svojimnajmilijima donosili cveće, flaše s mineralnom vodom i časopise. Aneliz imse svima smireno smešila. Ljudi su zaista vrlo ljubazni.

Došavši do Lilinog odeljenja, iznenadila se kada je videla da porednjenog kreveta sedi jedna žena i drži je za ruku. To nije bila Izi, već nekamlađa žena (imala je možda između dvadeset pet i trideset godina) dugeplave kose vezane u nepravilnu punđu i u širokim pantalonama iapostolkama, koje su Aneliz uvek podsećale na studente koji su pauziraligodinu kako bi otišli na Tajland.

– Zdravo – kazala je radoznalo.– Oh, zdravo – rekla je devojka ustavši. Na njenom blago preplanulom

licu iznenada se pojavio izraz zabrinutosti.– Ja sam Aneliz, Lilina rođaka.– Izvinite, nisam htela da smetam. Ja sam Džodi. Nisam joj ništa.Aneliz je zatreptala iznenađeno. Devojka je ličila na Irkinju, pošto je

imala pege, ali naglasak joj je bio australijski.– Nikada se, zapravo, nisam ni upoznala s gospođom Šenahan, ali smo

razgovarale telefonom. Došla sam da je obiđem zato što se osećam... –kazala je i ugrizla se za usnu. – Osećam se odgovornom.

Aneliz se upiljila u njeno prijatno i predusretljivo lice. Nadala se da odonog sredstva za umirenje neće zaglupeti, ali ovo joj se zaista učinilobesmislenim.

– Zbog čega?– Vidite, pozvala sam je telefonom – nastavila je Džodi, koja je sada

delovala još zabrinutije – da bih je pitala za istoriju Retnerija, i ona je reklada će se naći sa mnom, a Ivon, moja prva komšinica, kazala je da gospođaŠenahan odavno nije bila tamo, a ja sam je ipak pitala, i ona je tada dobilamoždani udar, tako da sam ja kriva za sve ovo!

– Dušo draga – kazala je Aneliz. – Ne budi luda. Nije to tvoja krivica.– Ne shvatate – jeste! – insistirala je Džodi. – Ona je stara žena, i znala

sam da je trebalo da razgovaram o tome s nekim drugim. Sigurno sam jepotresla, jer smo se jednog dana, kada sam razgovarala s njom telefonom,dogovorile da je posetim, a Ivon mi je sutradan rekla kako je pala u komu.

– Nisi ti izazvala šlog – kazala je Aneliz umirujućim glasom. –Očigledno nisi poznavala moju tetku. Lili je umela da se nosi sa svakomvešću koju bi joj saopštili, a činjenica da je stara ni na koji način nijeuticala na to. Ona je mlada duhom i ima manje predrasuda od svih ljudikoje znam. Da nije htela da se vidi s tobom ili da si je potresla, sigurna samda bi ti to rekla. Reci mi, šta te je konkretno zanimalo? – pitala je Anelizradoznalo.

– Sve o Retneri hausu. Vidite, pronašla sam ovu fotografiju i spomenulajoj je...

– Da li se na njoj, možda, nalazi neko ko se zove Džejmi? – pitala jeAneliz.

– Ne, znam ime samo jedne osobe s nje – ledi Ajrin. Zašto pitate?– Zato što Lili nije dolazila svesti od šloga, ali je u jednom trenutku

uzviknula „Džejmi“. Niko od nas ne zna da je poznavala nekog Džejmija, injen zet misli da bi to moglo biti važno. Pošto si rekla da si razgovarala snjom o prošlosti, moguće je da se setila nečega iz nje. Možda je to neko skim je dolazila u kontakt dok su njeni radili u Retneriju.

– Mogu pokušati da doznam ko je on – rekla je Džodi. – Naravno, akoto želite; ako ne mislite da bi bilo suviše nametljivo s moje strane.Jednostavno... – ućutala je.

– To bi bilo sjajno – rekla je Aneliz. – Mislim da bi moja nećaka Izi injen otac voleli da znaju ko je taj Džejmi.

– Ah, Izi je ona iz Njujorka – kazala je Džodi uzbuđeno. – Ivon mi jeispričala sve o njoj. To baš zvuči uzbudljivo.

– Da, baš – rekla je Aneliz, koja je mislila da joj više nikada ništa nećebiti uzbudljivo. Najzad, uzbuđenje je precenjeno. Smirenost je lepša. –Problem je – dodala je – što doktori ne znaju da li ono što Lili priča imasmisla ili ne. Pretpostavljam da je to kao sa snovima – niko ne zna šta oniznače. Drugim rečima, moglo bi biti od koristi da saznamo ko je Džejmi, alion možda i ne postoji.

– Ali moglo bi da pomogne da se slagalica složi i da Lili ode srećna sovog sveta.

Aneliz se zagledala u tu prodornu Australijanku nežnih očiju i otvorenogsrca. Za Džodi je to bilo vrlo jednostavno. Lili će verovatno umreti, inajbolja stvar za nju biće da svi delovi slagalice dođu na svoje mesto da bimogla da umre srećna, a njen život bi bio uredno posložen. A naravno,pomisli Aneliz gorko, ničiji život nije nikada uredno posložen.

Ako bi ona sada umrla, niko ne bi mogao da složi kompletnu slikunjenog života, ili ako bi, bila bi to prilično uvrnuta slagalica.

U svojoj lekovima postignutoj smirenosti, činilo joj se da može daposmatra svoj život s distance, i videla je kako joj je on sada odjednomizmakao kontroli.

– Mogli bismo da pregledamo mesnu arhivu i spisak meštana – kazala jeDžodi puna entuzijazma. – Na fakultetu sam učestvovala u nekolikoarheoloških istraživanja, i tačno znam kako se ona obavljaju. Vrlo jezanimljivo kada ovladate njihovom tehnikom. Osećam da tamo ima mnogotoga što može da se otkrije; mnogo toga što može da se ispriča. Šta mislite,da li bi se gospođi Šenahan to svidelo?

Aneliz se zamislila. Obično joj se činilo da zna odgovor na većinupitanja, ali trenutno nije imala pojma o tome šta bi Lili želela da ona uradi –da li bi volela da se prošlost lagano otvori i ispita, ili bi joj bilo draže da jeostave na miru, uredno i tajanstveno spakovanu. Niko od njih nikada niječuo za tog Džejmija, pa je Lili, na kraju krajeva, možda ipak imala tajni.

Možda bi Izi volela da otkrije ko je taj čovek. Izi je imala veće pravo na

Lili od nje. Da, to joj je izgledalo logično: Izi je mogla da donese odluku otome. Nijedna njena odluka nije bila baš najbolja, zar ne?

– Džodi – kazala je – hajde da porazgovaramo o tome s Izi. Ako onamisli da je to dobra ideja, onda ćemo to i da uradimo. Ali možda bi bilonajbolje da sačekamo koji dan pre nego što joj predložimo da se krene upotragu. Mislim da je još rano za to. Znam da misliš kako bi to moždapomoglo Lili da izađe iz kome, ali hajde da to odložimo za neki dan.

– Naravno – rekla je Džodi. – Ne bih da radim nešto što će je uznemiriti:zvučala mi je tako prijatno preko telefona. Tužno je kada čovek pomisli daje nekoga dozivala, a da mi ne znamo ko je ta osoba. Kao na filmu, zar ne?Izgleda kao da toliko mnogo ne znamo o drugim ljudima.

Aneliz je samo klimnula glavom. Da je počela da priča, ko zna šta bi sverekla.

– Mora da ste veoma umorni – kazala je Džodi uviđavno. – Hoćete limožda da odete da popijete kafu, čaj ili sok? Bolnice umeju da budu vrlozamorne. Moj deda je umro pre nekoliko godina, i baš je bilo gadno.

Ideja o običnoj šolji čaja bez intenzivne priče i potrebe da se razmišljakako osoba koja sedi preko puta nje razmišlja o tome zašto ju je Edvardnapustio i šta će ona da uradi po tom pitanju iznenada joj je zazvučala vrloprimamljivo.

– To bi bilo sjajno – kazala je. – Posedeću kraj Lili deset-petnaestminuta, a onda bismo mogle da odemo na čaj. Možemo da ga popijemonegde u gradu.

Kada su dvadesetak minuta kasnije izašle iz bolnice i krenule u grad,Tamarin se presijavao kao dragi kamenčić ugnežđen između okolnih brda.Aneliz je videla svoj dom Džodinim očima, i pomislila kako on sigurnodivno izgleda.

Put ih je vodio duž krivudavog Planket strita, čiji su svi stanovniciokrečili svoje kuće u pastelne boje, pa su izgledale poput kućica u dečjimslikovnicama. Prethodnog dana je pljuštala kiša i kombinacija pljuskova ipredivnog sunca tokom nekoliko minulih dana čudesno je uglancala prozorei baštice. Kiptele su jarkim bojama ružičastih i crvenih geranijuma ukontrastu sa svetloljubičastim ćubicama lobelija.

Sve je bilo tako mirno i divno, i po prvi put otkako je Edvard otišao,

Aneliz oseti da može da uživa u toj lepoti kao s razglednice.– Hoćemo li kod Dorote? – pitala je Džodi kada su stigle do Lučkog

trga.Aneliz je htela da kaže „da“, ali onda se setila da je to mesto izbegavala

u poslednje vreme kako ne bi naletela na Edvarda i Nel. Ona je izbegavalamnoga mesta, uključujući i supermarket, izuzev kasno uveče, jer je znala dane bi mogla podneti slučajan susret ni sa svojim mužem, ni sa Nel.

Moralna nadmoć nije mogla da parira združenom delovanju izdaje idepresije. Aneliz je znala da bi se, koliko god gorela od želje da ih besnoprostreli pogledom kad bi se sreli, u toj situaciji verovatno srušila na pod usuzama.

– A da probamo kod Nuka? – predložila je. Nuk je bio bar-restorančićljupkog imena, ali moderno uređen. Aneliz nije bila neki veliki ljubiteljminimalizma, ali je kod njih uvek bilo u ponudi kolača iz Omine kuhinje –susedne austrijske poslastičarnice. Iako Aneliz u poslednje vreme uopštenije osećala glad, pri pomisli na šećer iz njihovih nadeva bogatih bademom imedom pošla joj je voda na usta. A uz to, Edvard je mrzeo to mesto. Zbogtoga je bilo idealno.

Lagano su odšetale do Nuka i kada su tamo stigle, Aneliz je otvorilavrata. Pravo ispred nje, za stolom postavljenim za večeru, sedela je Nel irazgovarala s jednim parom.

Aneliz se skamenila.Pošto je u kupovinu odlazila kasno noću i pažljivo birala mesta na koja

je išla, nije videla Nel od onog dana prošle nedelje kad ju je Edvardostavio. Posle toliko vremena koje je provela opsednuta njom, bilo je čudnozaista videti Nel uživo i shvatiti da nema ni rogove, ni račvast rep, već je idalje samo sredovečna žena kovrdžave kose i bledih trepavica. S njom suza stolom sedeli njena i Edvardova zajednička prijateljica Džeraldina i njenmuž Beni.

Sve troje su delovali šokirano jednako koliko i skrušeno, i Anelizpretpostavi da je ona predmet njihovog razgovora.

Probola ju je strela još jedne izdaje. Džeraldina je nije nazvala da jeuteši ili porazgovara s njom, iako je očigledno znala šta se događa. Aneliznije ni znala da joj je ona bivša prijateljica, jer je već bila odlučila na čiju

će stranu da se stavi.– Krenula sam, idem – rekla je Nel užurbano, očiju potamnelih od šoka i

posramljenosti.– Kako je ovo slatko mestašce – rekla je Džodi koja je ušla u Nuk

odmah iza Aneliz i pogledala po njemu. – Baš je lepo. Pogledajte samo onestolice od ljubičastog antilopa. Sjajne su!

Niko joj nije odgovorio.– Htela sam da te nazovem, Aneliz – rekla je Džeraldina ustajući,

očigledno još više postiđena nego Nel. Pokušala je da zagrli Aneliz, ali seAneliz otrgla. I poslednji tračak konzervativnosti čini se da je napustioAneliz, a dejstvo tablete odjednom je prošlo jer je osetila divlji nalet besa.Koga je briga šta ljudi misle o njoj. Bila je luda što je izbegavala da ide namesta na koja je uvek išla – Nel je zaslužila da se suoči s njenim besom.

– Ne dodiruj me! – brecnula se na Džeraldinu. – Već si izabrala stranu, ikladim se da si sedela ovde i slušala Nelinu stranu priče.

– Nije tačno – kazala je Džeraldina umirujućim glasom. – Zabrinuli smose za tebe.

Aneliz je frknula. – Zabrinuli se za mene? Očigledno ne dovoljno, čimme niste nazvali telefonom da pitate kako sam nakon što mi je muž otišao sovom kravom! A ona – kazala je pokazavši besno na Nel – sigurno nijeuopšte, koliko god pokušavala situaciju da predstavi u svetlu koje jojodgovara. Je l’ tako, Nel?

Nešto u Aneliz govorilo je da ne treba to da radi – da će zažaliti što stojiu jednom baru u Tamarinu i priča sve što joj padne na pamet. Ali nijemogla da se obuzda, jer je to htela da kaže. Mogla je lako da se zaustavi,kao što more u vreme oseke može prestati da nadire u luku.

– Zapravo bih dala sve na svetu da čujem šta ti je Gadna Nel ispričala.Je li ti, možda, iznela montiranu „jadna ja i jadan Edvard“ verziju priče, ilipravu? Hmm, da vidimo: montiranu verziju, rekla bih.

Nel je još više pocrvenela. – Ne moram ovo da slušam – kazala je. –Ovo nije ni mesto ni vreme za to.

– A ti si mi kao stručnjak za to da kažeš kada je pravo vreme i mesto? –rekla je Aneliz. – Mislim da su stara pravila prekršena kada si mi odvelaEdvarda. Da, odvela si ga, zar ne? Nemoj da se praviš da nisi. Zgadila si mi

se onog jutra kad si pokušala da se pretvaraš da sam znala za tebe i njega.Znaš ti dobro da nisam imala pojma šta mi se radi iza leđa. Mislila sam dasi mi prijateljica.

U prostoriji je zavladao tajac: svi u Nuku su čekali da čuju šta će Anelizjoš reći. Čak su i konobari, koji nisu govorili engleski, stajali otvorenih ustai pokušavali da prate razgovor.

– Znala si skoro sve o čemu sam razmišljala, Nel, i da sam pomislila dame Edvard vara, tebi bih se prvoj poverila. Ali drago mi je što nisam, jer bise ti, da sam ti rekla da sumnjam u njega, smejuljila i prokomentarisala„ma, nije valjda!“, a posle bi se ispostavilo kako mi on to radi s tobom.

Žamor neodobravajućeg gunđanja mogao se čuti kako dopire iz pravcaostalih gostiju.

– Idem – kazala je Nel ljutito pokušavši da prođe pored Aneliz.– Bogami, nećeš! – prosiktala je Aneliz. Bila je viša i jača od Nel. Bila

je tako besna da je htela da je udari i skine s njenog glupavog lica tajodvratni, nakarminisani osmeh.

– Aneliz – kazao je Beni, oglasivši se prvi put. Džeraldinin muž bio jejedan dobroćudni džin od čoveka i polako se digao da interveniše.

Džodi se umešala pre njega.– Aneliz – rekla je. – Nemojte, molim vas.Aneliz je osetila Džodinu ruku, koja ju je pomilovala onako kako bi

neko nežno pomilovao ždrebe. – Ne želite to da uradite, ne sada. – Džodi jebila snažnija nego što je izgledala i nekako je uspela da skloni Aneliz svrata. Nel ih je istog časa otvorila i izjurila u sumrak.

Džeraldina je ostala da stoji zagledana u Aneliz.– Žao mi je – kazala je tupo. – Izvini.– Naravno – promrmljala je Aneliz.Džodi ju je najpre odvukla do bara u Nuku, a onda je našla ugao koji se

nalazio najdalje moguće od vrata i od stola njenih bivših prijatelja. Anelizse tu svalila na jedno od onih sedišta od ljubičastog antilopa i zaronilaglavu u šake ne mareći za to kako izgleda i da li je neko gleda. Pustiće danjen život izađe na čistinu, i da njen prljavi veš leprša okolo na povetarcuda bi svi mogli da ga vide. Nel će ionako ispričati svoju verziju priče.

Džodi nije čekala konobaricu, već je sama otišla do mesta na kome su

šolje i bokal s kafom čekali poslugu.– Evo – kazala je spuštajući na sto jednu šolju iz koje se pušilo. –

Uzmite ovo.Sela je uz Aneliz i zagrlila je. – Znam da ste u šoku, ali uzmite malo

kafe, prijaće vam.– Mislila sam da je brendi najbolji kad si u šoku – kazala je Aneliz

obuhvatajući prstima vrelu šolju.– On nije dobar za srce – rekla je Džodi odsečno. – Ne želim da vas

odvlačim nazad u bolnicu na nosilima.Aneliz se slabašno nasmešila. – Hvala ti – rekla je. – Izvini što si morala

ono da gledaš. Pretpostavljam da nisi upućena u ono što se priča poTamarinu, ili možda znaš da me je muž ostavio zbog nje, moje bivšenajbolje prijateljice.

– Ne, ne znam – kazala je Džodi. – Ne živimo ovde dovoljno dugo dabismo razmenjivali imejlove sa svima. Da li Ivon zna? – pitala je, mislećina svoju prvu komšinicu i Anelizinu prijateljicu iz prodavnice Čamac zaspasavanje.

– Ne znam – rekla je Aneliz slegnuvši ramenima. – Još joj nisam rekla.Nisam imala snage za to. Iako mi je dobra prijateljica i verovatno će biti namojoj strani. Oh, bože – kazala je – zašto kod raskida braka uopšte mora dabude strana?

– Većina ljudi ne želi da staje ni na čiju stranu – odgovorila je Džodi.Ali Aneliz je nije slušala.– Ovo zapravo i nije raskid braka – rekla je – već bračna granata,

nagazna mina ili tako nešto. Raskid je preblaga reč za to. Raskidpodrazumeva da znaš da ti se on približava, a to sa mnom nije bio slučaj.Nisam imala pojma. Kako sam samo bila glupa. Nemoj da napraviš takvugrešku, Džodi. U braku drži širom otvorene oči. Oprosti mi – izvinila joj se.– Ne treba ti moj savet. Vi, mladi ljudi, bolje se snalazite u vezama od mojegeneracije. Mi mislimo da moramo ostati u njima po svaku cenu; da jeizlaženje iz njih znak slabosti. Ali možda je znak slabosti, u stvari, ostanaku vezi koja je sranje. Ja nisam znala da je ova moja bila takva – mislila samda je dobra. Oprosti – ponovila je. – Ne treba da se opterećuješ ovim.Drečavim jeftinim detaljima tuđih brakova. Nisam htela da te šokiram.

– Uopšte me niste šokirali – kazala je Džodi slegavši ramenima. – Ljudise stalno razvode. I moji roditelji su razvedeni.

– Žao mi je – kazala je Aneliz.– Ne treba da vam bude žao – odgovorila je Džodi. – Ovako je bolje.

Kada sam bila mala, samo su se svađali kada smo ja i moja braća bili ukrevetu, a onda bi se, kada bismo ustali, pretvarali da je sve idealno, kao dasmo mi gluvi i nismo ih čuli da se deru. Ovako je bolje. Oboje su srećni,samo što nisu zajedno.

– I to ti nije ogadilo brak? – pitala je Aneliz.– Ne. To mi je ogadilo svađe. Den i ja se ne svađamo. Nekada sam

mislila da s nama nešto nije u redu. Svi kažu da se u braku moraju imatistrasne svađe, ali mi ih nikada nismo imali. Ima stvari oko kojih se neslažemo, i oboje se veoma potresemo kad se prepiremo. Ali mislim da senikada nismo ozbiljno posvađali. Ne bih ni volela da dođe do toga.

– Ni ja – rekla je Aneliz misleći kako je trebalo to da kaže u prošlomvremenu, jer verovatno više neće imati nijednu značajniju bračnu svađu, paje to što ih ne voli sada već stvar prošlosti. – Nisam volela bučne rasprave– ispravila se. – Mi ih nikada nismo ni imali. Edvard i ja smo se vrlo leposlagali. Ne kažem da je sve bilo med i mleko, ali imali smo Bet i moralismo da se potrudimo da preguramo te teške periode.

– Bet je vaša ćerka? Šta ona misli o svemu tome?– Ona ne zna.– Niste joj rekli?– Nisam. Ali moraću, zato što dolazi u Tamarin da vidi Lili. Poludeće

kada bude otkrila da njen otac i ja nismo zajedno.– Zašto joj niste rekli? – pitala je Džodi.– Ne znam kako to da uradim – rekla je Aneliz uzdahnuvši. Pomislila je

kako se ceo život trudila da krije stvari od Bet. Da bi sve izgledalosavršeno. Znala je da je time previše štiti, ali oduvek je mislila da je toispravno. Bet je bila tako osetljiva i krhka da nije mogla da se nosi saživotnim problemima. Anelizin posao majke bio je to da je zaštiti od bola,ali sada nije imala kud nego da je spusti usred njega.

– Moraću da joj kažem. Samo ne znam kako ću to da uradim.– Sve joj ispričajte – savetovala ju je Džodi. – Da sam vam ćerka,

volela bih da mi se to kaže. A je l’ vaša nećaka Izi zna?– Da, njoj sam rekla, i to danas. Bila je šokirana. – Aneliz se štrecnula

setivši se tog razgovora i Izinog zaprepašćenja. – Ona je vrlo jaka isofisticirana, i to što se tako šokirala ozbiljno me je uznemirilo. Nateralome je da se zamislim kako to da kažem svojoj ćerki. Mislila sam da Iziništa ne može da šokira, ali ovo jeste.

– Možda joj je to teško palo da čuje jer živi u inostranstvu – kazala jeDžodi zamišljeno. – Kada ne živite kod kuće, loše vesti bude u vamaosećaj krivice što ste odsutni. Osetite se odgovornim za to, a onda vammalo lakne što niste tu, jer to znači da s time ne morate mnogo da se nosites tim. To zvuči odvratno, zar ne?

– Ne – rekla je Aneliz. – Samo iskreno. Volela bih da sam sada negdedaleko, da ne moram da se bavim ničim odvratnim. Ali to je nemoguće.Moram da budem ovde zbog Lili, Bet i Izi. I Bet i Izi bi vam se svidele. Betse neće dugo zadržati, ali Izi ima otvorenu povratnu kartu, pa će sigurnoostati još nedelju dana.

Aneliz je nešto palo na pamet. Njena nećaka nije volela neaktivnost, abilo je vrlo izvesno da će Lili ostati u ovakvom stanju još neko vreme, paIzi neće imati šta drugo da radi osim da sedi kraj bakinog kreveta.

Možda bi za nju bilo dobro da se druži s Džodi, i da se s njom maloraspita o Retneriju i tom Džejmiju. To bi joj odvuklo misli od Lili, jer jeAneliz počela da sumnja u to da će se Lili oporaviti.

– Mogla bi da ti pomogne oko tog istraživanja. Veoma je bistra, i bićejoj teško da bude pored ovako bolesne Lili. Izi je otišla vrlo davno iizgubila je kontakt s Tamarinom. Ovo bi moglo da joj pomogne da ponovooseti da mu pripada – kazala je Aneliz.

– To bi bilo sjajno – odgovorila je Džodi. – Sviđa mi se ta ideja. Misliteli da joj neće smetati da mi pomaže?

– Ne, Izi je vrlo prilježna i bistra. Ako hoćeš da ti neko pomogne darazrešiš tu misteriju, mislim da je Izi prava osoba za to. Ona svojim šarmommože da izmami informaciju od svakoga, i izuzetno je motivisana ifokusirana, zbog čega i jeste tako uspešna u svom poslu. Ali mislim da muje previše posvećena. Šteta – dodala je Aneliz – jer predivno izgleda. Alisvako pravi svoje izbore, pa pretpostavljam da je Izi izabrala da bude sama.

– Pašće joj teško ako se Lili ne izvuče – rekla je Džodi.Aneliz je tužno klimnula glavom. – Svima će nam pasti teško – kazala je

– ali njoj naročito. Osećaće se kao da je ponovo izgubila majku.

11.

Raskid sa Džoom je manje-više izlečio dve zavisnosti, shvatila je Izinakon nekoliko dana kod kuće u Tamarinu. „Skidala“ se sa Džoa, a jad kojije usledio nakon toga značio je da više nije petnaest puta dnevnoproveravala svoj blekberi da bi videla da li joj je poslao imejl.

Pre joj je bilo potpuno jasno zašto tu spravicu iz milošte zovu krekberi,pošto je razvija skoro podjednaku zavisnost kao i smrtonosni kokain.Međutim, posao koji je trenutno radila, Njujork i Džo pomešali su joj se uglavi i Izi je gledala u svoj blekberi sumnjičavo kao da je mogao da jojdonese još neke vesti koje bi je povredile.

Umesto toga, stigla joj je jedna poruka od Karle, napisana u njenomstandardnom jezgrovitom maniru.

Stefan iz Džejkobmana želi da zna kada ćeš se vratiti. Ovde su se

svi uzbudili zbog takmičenja za devojku za SupaGirl! – taj posao ćedoneti milione. Najbolje od svega je što je Stefan obećao da Stanlio iOlio neće biti u timu.

Izi se nacerila. Stefan je pravo derle. Nalupaće im packe ako ih neko

bude čuo da tako pričaju. Bila je sigurna da je postojalo pravilo ojednakosti, koje je zabranjivalo da se kolegama koje vas nerviraju dajunadimci po paru simpatičnih lakrdijaša.

On kaže da mogu i da ga najure, baš ga briga, on želi da se vratiš.

Kako je to slatko. Da nije takav lovački ker, pomislila bih da je upitanju ljubav.

Ona i Karla su često razgovarale o Stefanovoj sklonosti flertovanju.

Jesi li se čula sa svojim Dobrostojećim Momkom? Nadam se danisi, ali šta god da se desi, možeš računati na mene. Čuvaj se, i javi

mi ako ti nešto bude trebalo, Karla Poruka je bila direktna i u Karlinom stilu. Odisala je toplinom i

prijateljstvom, ali se u njoj moglo nazreti i brižno upozorenje: IzbegavajDžoa, nije on dobar za tebe. Pa, Izi je to do sada već i sama shvatila.

Zdravo, Karla, divno što si se javila. Drago mi je da uspevaš da se

nosiš sa svim tim – ako se Stefan namerači, ponašaj se prema njemukao prema psu. Mislim da čovek samo tako može da izađe na kraj snjim. Daj mu jednostavne komande i on će da šeni!

Nemam nikakvih vesti o Dobrostojećem Momku. Nisam se čula snjim, i tako će i ostati.

Osim ako je snaga volje ne bude izdala. Emotivno se osećala tako krhko

da je želela da mu čuje glas, ali znala je da to sebi ne sme da dozvoli. Džonije bio loš samo za nju, već za svaku ženu u svom životu. Otkad joj jeAneliz rekla za Nel i Edvarda, jedna činjenica joj je neprekidno odzvanjalau glavi: njen ujka Edvard ostavio je nekog tako divnog kao što je Anelizzato što se zaljubio, a prokleti Džo Hansen nije bio u stanju da ostavi svojuženu – ženu s kojom, navodno, više i nije – zbog nje.

Znači da je nije voleo, iako je to govorio. A ona sada nije sigurna ni daveruje u to što je pričao da je njegov brak završen – iako je bila takoubeđena da joj je govorio istinu o tome. Ako je stvarno završen, zaštojednostavno ne ode od žene? Činjenica da to nije mogao učinila je da mislikako je to bio samo zgodan izgovor. Džo nije poštovao nikoga osim sebe.

Druga mogućnost bila je da ju je zaista voleo, ali da još uvek nije mogaoda je stavi na prvo mesto. Koja je bila gora?

Završila sam s njim, napisala je ona. ZAVRŠILA.

Baka nije dobro. Od šloga joj se stanje nije nimalo promenilo, itata kaže da ne bi imao ništa protiv ako bih se vratila u SAD. Ona bijoš dugo mogla da ostane ovakva, niko to ne zna.

Ali nikako mi se ne ide. Želela bih da ponovo razgovaram s njom, imada tata kaže da bih mogla da skočim avionom kući ako joj bude

bolje, čini mi se kao da je napuštam ako bih se vratila nazad naposao. Ali on je u pravu. Ovde ne mogu ništa drugo da uradim, osimda sedim s njom, i držim je za ruku, a...

Izi to nije rekla ni ocu, ni Aneliz

... to je osećaj kao da ona i nije tu. Kao da je već umrla. I mada je to samo napisala, Izi se stresla. Nije mogla da zamisli svet bez

svoje bake u njemu, a opet, taj svet je već bio tu. Uprkos svakodnevnomsedenju kraj njenog kreveta, činilo joj se kao da te žene koju je volela ceoživot više nije bilo tu. Ne, nije mogla da razmišlja o tome.

Bolje da završim,Voli te Izi

Odmah je poslala imejl Stefanu. Naravno da su svi uzbuđeni. Trebalo je

da budu uključeni u veliku kampanju za izbor nove devojke za SupaGirl!,što bi agenciji podiglo ugled i obezbedilo joj veliki publicitet. To bi ihdovelo na prvo mesto liste agencija za ambiciozne manekenke. Uz to, prvibi dobili prava za svaku dobru učesnicu u takmičenju.

Devojci koja pobedi na takmičenju potreban je specifičan izgled zaSupaGirl!, ali će se tokom izbora javnosti predstaviti mnogo interesantnihlica koja bi mogla da potpišu za Perfekt-Njujork. Na takmičenjima koja sudobro pokrivena reklamom i koja prenosi televizija mnogo brže se nalazenova lica od kojih se mogu napraviti manekenke, nego klasičnom potragomza njima, koja se svodi na lutanje gradovima i traženje devojaka kojeobećavaju. Svi u ovom poslu pričali su o tome kako je počeo izbor za Noviamerički top-model. Izi je znala da se veliki broj tih devojaka ne bi prijavioza to takmičenje da im nije data mogućnost da se pojave na televiziji i oseteuzbuđenje koje sve to prati.

Karla je rekla da ćeš nam odabrati dobar tim s kojim ćemo raditi

dodala je cereći se. Nije smela da upotrebi reči Stanlio i Olio.

Stvarno jedva čekam da radim s tobom, pričaćemo kada se vratim,hvala ti, Izi.

Stigao joj je i jedan imejl od Lole, koja je radila s njom i Karlom u

Perfekt-Njujorku. Vatrena Latinoamerikanka koja je u modnoj industrijipočela da radi kao šminkerka, Lola je u Perfekt-Njujorku već toliko dugoda je praktično postala deo menadžmenta. Bila je u ranim četrdesetim, ali jeizgledala mlađe i bila je sitno stvorenje, koje je, sa svojih sto pedesetcentimetara, terala Izi da se oseća kao kolos pored nje.

Zdravo, Izi, samo hoću da vidim kako si i kako ti je baka. Svi ovde

mislimo na tebe i nadamo se da je dobro.Posao sada ide dobro. U daljini se nazire samo jedna mrlja, ali

strašno velika. Znaš li Šoni, onu devojku s Floride s onim simpatičnorazmaknutim zubima i kratkom kosicom platinaste boje? Veoma jebolesna i osećam se kao da sam ja isključivi krivac za to. Ona jeuvek bila strašno mršava i izgledala je vrlo dobro u editorijalu. Imataj oštar androgini izgled, ali nije ubola nekoliko zadnjih poslova i toje teško podnela. Juče se onesvestila jer nije jela. Sada je u bolnicipriključena na sve moguće aparate, ispituju srčane smetnje, jernaravno da joj manjka kalijuma.

Osećam se kao da sam ja kriva što je tako ispalo. Trebalo je boljeda je nadzirem. Ona je premlada za taj „mogu sve da izdržim“ fazon.Izvini, nisam htela ovim da te opterećujem. Samo sam želela s nekimda popričam. Pokušala sam to da kažem Natali...

Natali je direktor kompanije

... ali ona na to ne gleda kao ja. Sranje, Izi, ovo je baš gadanposao.

Nadam se da si dobro. Javi nam se.Lola

Lolin imejl je otreznio Izi. Njena baka je u bolničkoj postelji možda

izgledala kao krhka gomilica kostiju ispod blede kože, ali ona je bar bilastarica koja je proživela svoj život. Izi je tačno znala ko je Šoni. Skorofotografski je pamtila sve manekenke iz „bukova“ svoje agencije, zbog čegaje i bila tako dobra u svom poslu, jer nikada nije zaboravljala lica, pa jeuvek znala koja bi manekenka odgovarala za koji posao.

Nikada ne bi pomislila da će Šoni završiti u bolnici. Šoni je izgledalatako sabrano, tako srećno: s onom svojom blago preplanulom kožom iveličanstvenim zelenim očima koje su joj davale taj oštar izgled o kome jeLola pričala. A sada je bolesna od ko zna čega, bog zna koliko ima kila, i tosamo zbog toga što veruje da nije dobila nekoliko poslednjih poslova jernije dovoljno mršava.

Sve je to bilo zbog mršavosti. I lepota je bila važna, ali mršavost jegotovo nasušna, u to nema sumnje.

Kada je počela da radi u modnoj industriji, Izi su nervirali ljudi koji sugovorili kako je ludost što modnom pistom gore-dole šetaju te neverovatnotanke žene, pokazujući odeću.

– Zašto su toliko mršave? Zašto ne koriste stvarne žene? – žalili su seoni, a Izi bi prevrnula očima i potražila pogledom nekoga iz branše ko bi jojpomogao da im objasni kako to funkcioniše.

– One moraju biti mršave da bi se istakla odeća – kazala bi strpljivo. –Tako obraćate pažnju na nju, a ne na njihova tela. Bilo bi potpuno drugačijekada bi sve one bile zaobljene poput Dženifer Lopez. Gledali biste u njih, ane u odeću. To je jedan od razloga što su supermodeli izašli iz mode – sveje počelo da se vrti oko modela, umesto oko odeće koju nose.

Neki bi to shvatili.– A, jasno mi je šta hoćete da kažete – rekli bi.Ali neki ne.– To što pričate je budalaština – rekla joj je neka žena na jednoj zabavi

u Vašingtonu. Izi je na njoj bila sa svojom prijateljicom iz Irske Sorčom,koja je tu živela, i bile su na promociji neke knjige političkih govora.Društvo na njoj bilo je potpuno drugačije od onog u kome se Izi običnokretala, i zaskočila ju je jedna žena s lošom frizurom u skoro muškom odelu

i majici s kratkim rukavima, zbog koje je ta njena izjava o modi zazvučalabezveze.

– Modna industrija teroriše žene da bi ih učinila bespomoćnim – kazalaje ta žena. – Nosi ovo, jedi ovo, ne jedi ono, budi mršavija. Sve to sranje dabi se prodala odeća. Mršavošću bi trebalo da se pozabave feministkinje.Stvarne žene nemaju ravne stomake i imaju sise. Modna industrija jeskovala zaveru da stvarne žene pretvori u bespomoćne devojčice. Vi, kojese bavite tim poslom, trebalo bi da radite na tome da se to promeni.

Izi se naježila kada se setila šta joj je odgovorila.– Vi ne znate šta pričate – brecnula se jer joj je bilo dosta tog politikom

opsednutog grada gde niko nije razgovarao ni o čemu drugom osim oKapitol hilu.

– Idemo, Sorča – kazala je Izi svojoj prijateljici. – Ova ludača u odelu seizdrala na mene. Ja radim u modnoj industriji, ali nisam njen predstavnik zaodnose s javnošću. Odeća je ponekad samo odeća.

Ali ta žena je bila potpuno u pravu, pomislila je Izi tužno. U to vremenisam razmišljala o njenim rečima, polazeći od toga da žena koja nemasmisla za modu ne može da razume smisao modne industrije, ali je ona,zapravo, vrlo precizno definisala problem.

Ne postoji stvarna potreba zbog koga manekenke treba da budu tolikomršave. Ljudi nisu glupi, mogu da zamisle kako odeća izgleda na stvarnojženi. Na stranu oni koji su u fazonu „mršavo je prava stvar“ fazonu, većinakoja kupuje odeću jesu stvarne žene, u svakom slučaju. Bilo bi zgodnovideti kako se odeća menja i širi na sličnim figurama, umesto na lepoticamaod sto osamdeset centimetara koje nose konfekcijski broj nula.

Čak ni lepotice ne mogu zauvek da ostanu mršave, zbog čega devojkekao što je Šoni i završavaju u bolnici na EKG monitoringu.

Izi oseti postiđenost kada se setila agencije SilverVeb, oko koje su ona iKarla bile toliko uzbuđene. Nju je to uzbuđenje, međutim, napustilo uposlednjih nekoliko meseci jer je bila zaokupljena Džoom.

Mogla je da se kladi da on nije prestao da unapređuje svoj posao. Ali jezato ona napravila tu standardnu žensku glupost i digla ruke od svega dokje bila s njim. Uz to je zanemarila i prijatelje: već mesecima nije posetilaSorču, iako ju je ova zvala i preklinjala da dođe.

Izi, naravno, nije mogla da joj objasni zašto to ne može da uradi.Rekla bi joj samo: – Imam mnogo posla.– Dođi – zacvilela bi Sorča – ne verujem da si baš stalno zauzeta. Da

toliko radiš, do sada bi već posedovala vlastitu firmu – ili možda oniposeduju tebe?

I Izi bi joj obećala da će skoknuti do Vašingtona, ali ne još, jer svojojstaroj prijateljici nije mogla da kaže da ne želi da napušta Njujork kako nebi propustila priliku da provede još koji trenutak sa svojim „ne u klasičnomsmislu oženjenim“ ljubavnikom.

A tu su još bili i Lora, i Džejkob, njeni dugogodišnji prijatelji sjogalatesa. Njih troje su prijatelji godinama. Lora i Džejkob su prepričavalijedno drugom svoje dogodovštine s randevua dok jednog dana nisu počelida se gledaju drugačijim očima i – tup! – pogodila ih je Amorova strela.Prošlog Božića su se uzeli, i Izi je bilo sramota kada je shvatila da se odtada samo jednom videla s njima.

Njenim životom zavladao je Džo Hansen, a ona ništa nije imala od toga.Jedna od njegovih žrtava bila je i Tiš. Otkada Izi nije svratila da vidi nju injenu novorođenu bebu?

Odlučila je da se to promeni. Kada se vrati kući, telefoniraće svima kojeje zapostavila. Džoovi dani su završeni.

Draga Lolo, žao mi je zbog Šoni. To je stvarno strašno. To je

jedina stvar koju već dugo mrzim u ovom poslu. Ona te tera da sezapitaš šta li se to desi kada se neko kao što je Šoni pogleda uogledalo i kaže sebi da mrzi ono što vidi. Znam da se svi maksimalnotrudimo da pazimo na devojke s kojima radimo, ali svet je veliki i odnjega ne možemo da ih zaštitimo, osim ako ne pokušamo da gapromenimo. Volela bih da porazgovaramo o tome kada se budemvratila u Njujork.

Nije se usudila da kaže ništa više; taj će imejl poslati u kancelariju, na

kraju krajeva.

Pogrešno je da neko ko je tako lep poput Šoni misli da nije

dovoljno dobar. To tera čoveka da se zapita šta li se to događa s ovim našim svetom

kada devojke poput nje pogledaju u ogledalo i mrze ono što vide. Ona ne bismela da mrzi ono što vidi.

Situacija ovde nije baš najbolja. Moja baka je imala moždani udar,

i još se nije oporavila. Sada nam ostaje samo da čekamo, a što dužebude u komi, izgledi za oporavak bez neuroloških posledica sve sumanji. Čini mi se da se polako opraštam od nje.

Izi je obrisala suze koje su joj se iznenada pojavile u očima.

Ali pre nego što sam ovo napisala, pomislila sam kako je ona barproživela svoj život. Uradila je toliko toga, za razliku od jadne Šoni.Čujemo se uskoro, Izi.

Izi nije bila sasvim sigurna šta je sve baka uradila u životu, ali znala je

da joj je život bio ispunjen. Osoba ne postaje mudra kao što baka jeste a danije video i shvatio more toga. Aneliz je spomenula da joj se Džodi, onaAustralijanka, ponudila da otkrije ko je Džejmi. Možda bi i ona trebalo dapopriča s njom.

– Sve se događa s razlogom – imala je običaj da kaže baka. Ona je torekla kada Izi nije dobila jedan posao u Londonu i kada je odlučila da ide uSAD.

Možda je baka kazala „Džejmi“ da bi Izi zavirila u njenu prošlost inaučila nešto iz nje. Što je više razmišljala o tome, to joj je imalo sve višesmisla. Zaviriti u bakinu prošlost biće vrlo slično razgovoru s njom. Tajnjen kratki trenutak lucidnosti sigurno je bio neka poruka za sve njih.

A ovaj Lolin imejl bio je druga.On je govorio: Seti se svojih snova. Izi je pre Džoa maštala o tome da

osnuje jednu agenciju u kojoj devojke ne bi morale da se izgladnjuju kaojadna Šoni da bi bile uspešne.

Perfekt-Njujork bila je dobra i ugledna agencija. Oni nikada nisu uveli

praksu da proveravaju koliko su devojke mršave mereći im obim prstiju.To je efikasnija metoda od merenja obima ručnih zglobova, pošto neki ljudiimaju krupne kosti; no prsti su prilično pouzdan pokazatelj toga da li jeneko mršav ili nije.

Ugledne agencije nisu radile takve stvari. Niko nije želeo bolesnemanekenke u svojim „bukovima“, i većina njih je održavala veoma dobreodnose sa svojim devojkama, ali modna industrija ima tvrdo, komercijalnosrce koje ne zna za nežnost.

Ako tamu treba isterati, bitka će morati da se vodi unutar industrije.Agencija SilverVeb mogla bi to da uradi, nadala se Izi. Ali najpre je moralada napusti Perfekt-Njujork. I Džoa Hansena.

12

Aneliz je u slobodnoj spavaćoj sobi promenila čaršave za Bet i Markusa.Sredila je sobu, izglancala je i čak je do te mere uspela da se trgne izletargije da je kupila i sveže cveće kako bi malo ulepšala kuću. Postojala jesamo jedna velika falinka s tom kućom, a ta je bila da Betin otac više niježiveo tu.

Aneliz nije imala snage da uvežbava kako da to saopšti ćerki, ali jepokušavala.

Draga Bet, tvoj otac i ja smo odlučili...To ne bi valjalo jer nije istina.Ona ništa nije odlučila, već su drugi odlučili za nju. Koliko god se

trudila, nikako nije uspevala da nađe varijantu koja ne bi uzrujala Bet.Tvoj otac me je šutnuo pošto je imao vezu s mojom kao bajagi

najboljom prijateljicom, zvučalo joj je kao neka od onih televizijskihispovedaonica. Samo joj je još bila potrebna publika u studiju, raspoloženivoditelj s mikrofonom i izveštačeno zabrinutim izrazom lica i njenapredstava bi bila savršena. Dakle, ni to nije valjalo.

Jasno i glasno je bilo jedino što je dolazilo u obzir. Kada Bet bude došlai primetila da joj nema oca, razgovor na tu temu će sam krenuti. Aneliz bivolela da je Edvard tip čoveka koji je u stanju da saopšti ćerki jednu takvuvest, ali znala je da nije takav. Sve neugodne razgovore u njihovoj kućiprepuštao je svojoj ženi.

Bet i Markus je trebalo da stignu u Tamarin u vreme ručka, pa im jeAneliz spremila hladnu piletinu i salatu, i probala je da skupi snagu dapodnese ćerkine suze.

Ali kada je čula kako odmah posle jedan Bet stavlja ključ u bravu,poželela je da pobegne.

Zašto prokleti Edvard nije stisnuo petlju, okrenuo ćerkin telefon i rekaojoj...?

– Mama!Crnokosa Bet je stajala na vratima kuhinje, i Aneliz je odmah shvatila da

zna šta se dogodilo.– Tata mi je jutros rekao – kazala je Bet.– Aha – odgovorila je Aneliz ravnim glasom. – Žao mi je, mila. Htela

sam da ti kažem, ali nisam znala kako.– Mama, to se dogodilo pre deset dana, a ti mi ništa nisi rekla. Zašto mi

nisi kazala kad si me zvala da mi kažeš da je Lili u bolnici?Aneliz nije imala odgovor na to pitanje. Pretpostavljala je – iz straha:

straha da će se skrhati kada to bude saopštila Bet i straha da kada se todogodi više neće biti u stanju da se povrati. Za ženu koja se uvek trudila dase hrabro uhvati u koštac sa svim životnim problemima ova taktikaizbegavanja bila je čudna, ali joj je, što je takođe bilo neobično, izgledalakao jedino moguće rešenje.

Bet je još uvek besnela. – Da ga jutros nisam pozvala na mobilni da gapitam treba li mu nešto iz Dablina, i dalje ne bih znala. Saznala sam sasvimslučajno! Tata je mislio da znam i da mu se namerno ne javljam. Jesi liuopšte nameravala da mi to kažeš? Vi ste moji roditelji i volim vas. Moglasam da dođem. Potrebna sam ti. Oboma sam vam potrebna, i zbog toga štoje Lili bolesna, i zbog cele situacije.

Aneliz se nasmešila. Bet je oduvek bila fer. Čak i sada, dok se ljutila,nežno je saopštavala majci da voli i svog oca i da neće da bude pion ni ujednoj njihovoj igri.

– Ne brini, Bet – kazala je Aneliz – dobro znaš da nećeš morati da birašstrane. Ovde nema bitke, niti borbe za tvoja osećanja. To, međutim, nijenešto što može da se kaže telefonom.

– Bogme, jeste. Mogla si da mi kažeš kad si zvala da kažeš da Lili nijedobro, je l’ tako? – rekla je Bet. – Odmah bih došla.

Aneliz se spremala da kaže kako nije htela da se ona brine, ali Bet jesada već bila tako ljuta da ju je prekinula.

– Ne mogu da verujem da mi nisi rekla da ste se razišli. Vi ste mojiroditelji. Imam pravo da to znam. Oduvek si mislila da sam slaba i glupa;da nisam u stanju da se nosim s problemima i da ne možeš da se osloniš namene.

Izgledala je tako besno da je Aneliz šokirana ustuknula.– Samo nisam htela da te povredim. – A i bila sam povređena, pomislila

je Aneliz.– Život povređuje ljude, mama – razdrala se Bet. – Život nas sve

povređuje. Ti misliš da možeš da kontrolišeš taj bol, ali ne možeš. Mnogostvari me boli, i moram da se nosim s tim. Ne možeš da ih kontrolišeš.Možeš li da zamisliš koliko boli otkriće da ste se ti i tata razišli, a da mi toniko nije rekao? Kladim se da ne možeš. Ali tačno znam zašto si čekala dadođem da bi mi to saopštila. Smišljala si način kako da mi to kažeš, je l’tako?

– Bet – rekao je Markus. On je stajao u dovratku kao da je čekao daoluja prođe da bi ušao u kuću kako treba.

– Izvini, Markuse. Morala sam to da kažem – rekla je Bet. – To većpredugo traje. Prestani da me kontrolišeš, mama. Nisam dete.

– Izvini – kazala je Aneliz osetivši se kao da joj je neko izmakao tlo podnogama. Bet izgleda nije shvatala da je ona povređena i šokirana. Ne,Aneliz, koja se uvek dobro držala i za koju je njena ćerka još uvek mislilada se drži. Bet ju je, pored toga, uvek nekako smatrala negativcem. Pa nijeona ta koja je rasturila porodicu. To je učinio Edvard, ali je ona dobilagrdnju zbog toga. Aneliz se nadala da će se Bet možda sažaliti na nju. –Nije mi bilo lako.

– Mogla sam da ti pomognem – razdrala se Bet.Ne pomažeš mi urlajući na mene, želela je da se prodere Aneliz, ali nije

to uradila. Ona nikada nije vikala na svoju ćerku.– Ali mi nisi dala priliku da to uradim, jer strašno voliš da kontrolišeš,

mama!– Nisam pokušavala da kontrolišem stvari – kazala je Aneliz krajnje

iskreno. Ili je samo pokušavala da delimično kontroliše svoj život da se nebi raspao.

– Da, jesi – prekinula ju je Bet. – Sve ovo što si uradila posledica jetvog kontrolisanja, mama. Shvati, molim te, da i ja nešto znam i da mogu date razumem. Nisam više dete. Moram da se hvatam u koštac s problemima,je l’ tako? Bilo bi bolje da si mi odmah rekla, jer onda ne bih morala dasaznam za to na dan kada sam želela da ti saopštim nešto vrlo važno. Ali tisi to sada upropastila.

– Šta? – pitala je Aneliz ne dišući.

– Trudna sam – kazala je Bet. – Tri meseca. Markus i ja ćemo dobitibebu. – Nasmejala se, ali nije bilo istinskog smeha u tome. – Nisam to htelada ti kažem pre nego što prođu tri meseca i pre nego što se uverim da je sdetetom sve u redu da se ne bi brinula. Vidiš, mama, savršeno si meodgajila! Ne pričaš mi ništa jer ne želiš da se brinem, a ni ja tebi ništa nepričam da se ti ne bi brinula. Sjajna smo porodica. Nije ni čudo što je tataotišao.

Aneliz se učinilo kao da ju je prostrelio metak. Nije to nikada doživela,ali pretpostavljala je da tako izgleda – iznenadna munja bola i slabosti,osećaj da ti krv izlazi iz tela i sve oko tebe se zacrni. Kako je Bet mogla dakaže tako nešto za Edvarda? Kao da se ovo dogodilo isključivo Anelizinomkrivicom. Zar Bet nije shvatila da je on nju ostavio? Ili je on njoj, možda,rekao da je ona njega oterala? Spopala ju je muka kada je pomislila na tošta je Edvard sve mogao da kaže da bi pokušao da umanji „štetu“, ali ovde,pred Bet, nije smela da „prsne“. Ne sada, nakon što je čula ovu novost.

Prikupila je i poslednji atom snage što ga je našla u sebi.– Strašno mi je drago zbog vas oboje – kazala je. – To je nešto najlepše

što sam mogla da čujem. Volim te, mila, i znam da ćeš biti divna majka.– Hvala – rekla je Bet koja je sada izgledala srećno i smireno, kao da je

ljutnja s njenog lica odjednom bila zbrisana nekom magičnom krpom.Takva je bila i kao dete: umela je u trenutku da promeni raspoloženje.

Zato se toliko razlikovala od svoje majke. Betina raspoloženja su se začasmenjala, i Aneliz joj je zavidela na tome. Izgledalo je kao da Betin mozakgovori: „Jeste, to je strašno, ali sada neću da razmišljam o tome. Hajde darazmišljam o nečem lepšem.“

– Drago mi je zbog oboje, Markuse – rekla je Aneliz i zagrlila Betmoleći boga da se ne onesvesti. Baš divno – dobiće unuče. Ali bol je jošuvek bio tu, jer je u njenoj vezi s Bet postojala jedna problematična žica, ato je bilo zastrašujuće. Ćerka ju je krivila za sve, i u svom besu nije čak niprimećivala patnju kroz koju je ona prolazila. Ljubav prema bebi to sigurnoneće promeniti.

– Hvala, Aneliz – kazao je Markus ponosno. – To je divno, ali izastrašujuće!

– Trebalo mi je malo više vremena da ostanem trudna. Pokušavali smo

to skoro godinu dana, a onda se dogodilo taman kada smo pomislili kako bibilo bolje da potražimo pomoć! Imamo snimak – evo slike – kazala je Bet.

Ponosni budući roditelji okružili su Aneliz i svi su se upiljili u snimak sultrazvuka. Aneliz je zagrlila ćerku oko struka i opipala joj lako ispupčentrbuh. Njeno buduće unuče nije je šutnulo, i pomislila je koliko je samožudela za tim da čuje ovu vest. Kakva ironija što ju je čula baš danas odsvih dana.

Ali bila je srećna što će njena ćerka imati priliku da oseti tuveličanstvenu ljubav majke prema detetu, što ju je ona osećala prema njoj.Samo što vam, dok je beba mala, nikada ne kažu da ona može i da vamslomi srce.

– Izvini, mila – rekla je. Pošto se čitav život trudila da potisne svojelične potrebe, to isto je učinila i sada. – Izvini što si danas morala da saznašza mene i tatu, ali hajde da to zaboravimo; to nije važno: ovo je važno –kazala je ponovo pipnuvši Betin trbuh – ovaj novi život. Tako sam srećna.Hajde da se na to usredsredimo. Ko zna, možda je i meni i tvom tati boljeda ne budemo zajedno. Evo, opet to radi – čini da sve izgleda lepo ibezbedno i čisto za Bet. I činilo se da Bet to voli.

– Nadam se da si u pravu, mama – kazala je. – Ne shvatam šta se zbivau tatinoj glavi – rekavši to zaćutala je. – Ne moramo da pričamo o tomeako to ne želiš. Izvini što sam vikala na tebe. Ali prvo ono što se dogodilo sLili, a sad i ovo... želela sam da sve bude savršeno kada ti kažem za bebu.

– Zaboravi sve ostalo – navaljivala je Aneliz. – Sve će se na krajusrediti. Sada je najvažnija ova vest što si je ti donela.

Bet je razvukla usne u osmeh. – To je tako uzbudljivo. Hoćeš li dadođeš kod nas kada se beba bude rodila? Biće teško, a ti znaš da ja neznam ništa o bebama. Rekla sam nekim mojim prijateljicama kako susrećne što imaju starije sestre i braću pa imaju sestriće i bratance. Poštosam ja jedinica, nemam to iskustvo. Pretpostavljam da ću sve naučiti! –kazala je nasmešivši se. – Razmišljala sam o tome kako će mi biti teško dato saopštim Izi – nastavila je Bet – pošto nikad nisam znala želi li ona decuili ne, i pošto nema nikog u njenom životu, pa... – zaćutala je uzdahnuvši. –Čini mi se da ima nekoga. U imejlovima je pominjala nekog tipa, alizvučala je nekako neodređeno, pa nisam htela da je zapitkujem.

– Meni nije spominjala nikoga – rekla je Aneliz iznenađeno. Ona i Izi sumnogo pričale, ali joj ona nije prepričavala najvažnije detalje iz svog životapreko telefona.

– Verovatno se plašila da to kaže tebi i baki, jer bi vas dve čim bi točule krenule da joj planirate venčanje, a to danas ne ide tako – kazala je Betnapravivši grimasu.

Da, pomislila je Aneliz smrknuto, ja sam ti baš prava reklama za brak.Kada su počeli da pričaju o trudnoći, Bet nije umela da stane. Markus je

odneo njihove torbe na sprat u onu slobodnu sobu i doneo svojoj ženi čašuvode dok je ona pričala majci kako se noću osećala umorno i kako ujutrunije povraćala ali je imala prilično jaku mučninu, koja se sada smanjila. I daje od prošle nedelje počela da oseća da je puna snage. Neke žene seosećaju tako kada izađu iz prvog tromesečja trudnoće, objasnila joj je.

– Zvučiš mi kao da si veoma dobro obaveštena – kazala je Aneliznasmešivši se. – Mora da si dosta čitala o trudnoći.

– Da, pročitala sam gomilu stvari. Sinoć sam, recimo, čitala neki časopiso bebama u kome je spomenuta jedna nova knjiga o prvoj godini životadeteta. Volela bih da je imam – kazala je Bet. – Možda bismo mogli da jepotražimo u ovdašnjoj knjižari?

– Naravno – kazala je Aneliz. – Idem samo gore da se očešljam.Aneliz je u svojoj spavaćoj sobi našla lek za smirenje i ponovo ga

popila. Sada joj je bila potrebna pomoć, i pošto joj je izgledalo da božanskaintervencija neće pomoći, taj posao je morala da odradi medicinska.

Nakon što su kupili nekoliko knjiga, koje je Aneliz platila, sve troje suotišli kod Dorote. Tamo su popili po čaj uživajući u pogledu na zaliv.Aneliz je mislila da sada nije bilo bojazni da nalete na Nel i Edvarda. Nelse tu ne bi pojavila ni u snu, a čak i kada bi natrapali na Edvarda, mogla bida se nosi s tim, zahvaljujući svojoj tabletici i prisustvu Bet i Markusa.

Nakon nekog vremena, Markus je ponovo otišao do šanka da naruči joščaja.

– Kako se osećaš? – pitala je Bet uzevši majku za ruku i potapšavši je.Aneliz se nasmešila svojoj trudnoj kćeri.– Biću dobro – slagala je.– Tata kaže da je u luku zalutao neki kit – rekla je Bet dokono kada joj

se muž vratio. – Jadničak. Kako li mu se to dogodilo? Da se nije izgubio?– To niko ne zna – odgovorila joj je majka pogledavši ka moru. Bio je

tako lep i vedar dan, ali su se desno na horizontu pojavili crni oblaci koji sunajavljivali oluju. – Ovde imamo jednog pomorskog biologa, i on kaže da toima neke veze s poremećajem funkcije kitovog sonara. Kada se to dogodi,on se jednostavno nasuče i ne može ponovo da isplovi na pučinu. U takvimsituacijama obično ugine.

– Koliko je već zaglavljen ovde?– Skoro dve nedelje. Mislim da neće još dugo izdržati. Kažu da je

prilično slab.– Oh, jadni kit – rekla je Bet. – Zašto ga jednostavno ne uspavaju, ako to

uopšte može da se uradi s kitovima?– Mislim da može ako je kit stvarno nasukan, ali ovaj ovde to nije, i

samo bi ga još više istraumirali pokušavajući da mu se približe.– Oh – uzdahnula je Bet.– Jedna ekipa ronilaca pokušala je da ga namami u dublju vodu, ali do

nje ima mnogo da se ide i to im nije pošlo za rukom.Aneliz je gledala tu operaciju spasavanja s vidikovca između dva zaliva.

Mnogo sveta se skupilo dole, u luci, i nemo posmatralo priželjkujući dauspe.

Aneliz je ponela svoj dvogled i usred cele te akcije primetila jepomorskog eksperta, Maka Pitersena. Sada kad je znala kako on izgleda,shvatila je da ga je već jednom videla na plaži u blizini Kućice Delfina.Imao je jedan čamčić, kakav su nekada koristili ostrvski ribari, i povremenose izvozio njime na more. Imao je i jednog psa – jedno čupavo i ofucanostvorenje koje mu je potpuno priličilo i s kojim ga je videla onda na plaži.

Kada ga je tom prilikom primetila, skrenula je drugim putem. Nije višeimala nerava da bude ljubazna prema strancima.

Zahvaljujući dvogledu, Aneliz je videla kako se Mak snuždio kada jeoperacija spasavanja propala, i bilo joj je žao što se tako ponela premanjemu kad ga je videla. Bilo mu je stalo do tog kita, na kraju krajeva.

– Mislim da ću da uzmem još jedan mafin – kazala je Bet. – Čitala samkoja hrana treba da se jede u trudnoći, i znam da mafini pomažu da sepovrati energija. I mleko je dobro. Ja ga baš puno pijem. Posle toga bismo

mogli da odemo kod Lili. Ne želim da se tamo dugo zadržavam – rekla je. –Ne znam hoću li moći to da podnesem. Mislim da ne bi bilo dobro za bebuako bih se potresla, ali moram da se oprostim od nje.

– U redu – kazala je Aneliz osetivši kako joj se srce slama. Nije želelada Lili umre, ali joj se sve u životu menjalo, i činilo joj se da nema snage dato spreči.

Setila se kita koji je zalutao u zaliv i koji je iz dana u dan kopnio, ipomislila je kako bi bilo baš lepo zaroniti i spustiti se na morsko dnozajedno s kitom.

– Gospođo Kenedi – rekao je doktor Vilan dižući pogled s onog što je pisaokada je ušla u njegovu ordinaciju – kako mogu da vam pomognem?

– Odstranite mi pola mozga – kazala je Aneliz šaljivo. – Treba mi samodeo njega. Tačnije, mrvica. Bilo bi sjajno kada bi to s njim moglo da seuradi – da se odstrane svi njegovi prepredeni i komplikovani delovi, onakokako se s odeće uklanjaju konci koji vise.

Doktor je spustio olovku na sto. Bio je mlađi od nje, što se Anelizsviđalo. Mlađi doktori su uvek upoznati s novim terapijskim protokolima.Stara doktorka Masterson bila je nezgodna po pitanju depresije. Uprkossvom prezimenu, bila je jedan od onih lekara koji su se zalagali za „stisnizube“ metode lečenja tog poremećaja, jer je bila ubeđena da on može da sedrži pod kontrolom „usmeravanjem“ misli ka nečemu veselom. Aneliz sezbog toga obratila jednom drugom doktoru u centru grada, a ne njoj, ali seonda pojavio doktor Vilan. On je bio već deset godina u Tamarinu, i Anelizga je za to vreme dvaput posetila zbog depresije. Bio je prijateljskinastrojen i ljubazan, a njegovi saveti su joj pomogli. Ali ništa od toga nijejoj učinilo lakšim razgovor s njim o svojim problemima.

Pošto se Aneliz osećala neuspešnom, jer joj je glavu pritisnuo taj crnipas u njenim mislima, bilo joj je teško da ubedi sebe kako će joj on pomoćida se oseća drugačije.

– Lobotomije se ne traže baš mnogo ovih dana – odgovorio joj je doktorVilan takođe šaljivo. – Barem ne kod ambulantnih pacijenata – dodao je. –Šta vas muči, gospođo Kenedi?

Aneliz je zažmurila. Mrzela je ovo, mrzela. Da moli u ordinaciji, da mora

da traži pomoć.– U depresiji sam – kazala je. Želja da brizne u plač sada je bila

prigušena tabletom za smirenje koju je uzela pre nego što se dovezlaovamo. To joj je bila poslednja. – Moram da se vratim na antidepresive.

Prokleti bili Edvard i ona odvratna kučka što su je doveli u situaciju dato mora da uradi.

– Ima li nekog konkretnog razloga za to? – pitao je doktor Vilanuozbiljivši se.

Ona bela tabletica se predala i navrle su joj suze u oči.Pola sata kasnije dobila je recept za antidepresive koji su joj ranije

pomogli, kao i za jedan anksiolitik na kraće staze koji bi trebalo da je smiridok „jaki momci“ ne počnu da deluju.

– Slobodno dođite da porazgovaramo kad god hoćete – rekao je doktorVilan blago kad je odlazila, pokušavajući da obriše oči crvene od plača prenego što se vrati u čekaonicu.

– Hvala vam – kazala je Aneliz znajući da to neće uraditi. Osećala sekao da ništa ne može da joj pomogne, pa čak ni brojne tablete koje joj jeprepisao. One su imale kratkotrajno dejstvo. Želela je garanciju za sreću, anije znala je li ona uopšte više bila moguća.

Kod kuće, skuvala je sebi čaj, uzela jedan anksiolitik i legla u krevet.Od plakanja ju je bolela glava. Možda će, kad se malo odmori, uspeti daskupi snagu da ustane i sebi, Bet i Markusu skuva večeru. Oni će se vratitikući sledećeg jutra, a popodne su otišli u bolnicu kod Lili, pruživši Anelizpriliku za tajni odlazak kod doktora Vilena. Aneliz nije rekla Bet kako seoseća, a Bet je to nije pitala.

To je bilo potpuno razumljivo: Bet je želela da zaštiti od stresa svojenerođeno dete. Svaka majka bi učinila to isto. Ali Aneliz je ipak malobolelo što je njena ćerka mogla da se zatvori pred bolom drugih ljudi.

Bet nije htela da se bavi majčinim suzama i samoćom, pa ih jejednostavno prenebregla.

Kada je Aneliz legla na nekoliko jastuka i pokrila se perjanim jorganom,bacila je pogled po sobi. Možda bi trebalo da proda kuću. Kućica je biladivna, ali sada je za nju tu bilo već previše uspomena. Nije mogla da jepreuredi i izmeni joj izgled. Pošto se nalazila na plaži, trebalo je da izgleda

baš ovako: sva u drvetu, okrečena u belo i s plavim ukrasima na fasadi. Ne,nije mogla da je preuredi i učini je drugačijom. Mogla je samo da je proda.Treba da razgovara s Edvardom o tome – odnosno s njegovim advokatom.Pretpostavljala je da bi to trebalo da bude sledeće: da njegov advokatrazgovara s njenim. Ona nije imala advokata. Do sada nije imala mnogopotrebe za pravnom pomoći, ali sada je trebalo da nađe jednog, koji,naravno, neće biti iz Tamarina. Čak i ako bi taj advokat bio krajnjediskretan, Aneliz ne bi bilo nimalo prijatno da neko od meštana sazna svedetalje njenog i Edvardovog raskida.

Mogla je to da zamisli. Nel sedi pogurena kao veštica na stolici uadvokatskoj kancelariji i govori: – Ne, Edvarde, gledaj da dobiješ polovinuod svega. Ma šta polovinu, i više od polovine.

Aneliz se stresla. Angažovaće nekog advokata iz Voterforda. Reći će muda želi da se to obavi što jednostavnije i čistije – kao amputacija. Odsećiud, podvezati krvne sudove i otići. Ali kuda? Da li da ostane u Tamarinu?Ako Lili umre, verovatno neće to uraditi, a ona se možda neće izvući.

Prošlo je više od nedelju dana od njenog šloga, i došlo je vreme dapogledaju istini u oči. Lili se verovatno neće oporaviti, i što je Aneliz češćeposećivala, sve češće je razmišljala o tome kako joj ona u bolničkojpostelji deluje sve starije, krhkije i udaljenije.

Mogla je da se preseli u Dablin, da bi bila bliža Bet, Markusu i svomdivnom unučetu, ali bi u tom slučaju napravila gužvu Bet; to ne bi bilopošteno.

Njena porodična kuća nalazila se s druge strane Voterforda, ali su jojroditelji odavno umrli, a braća i sestre su joj se raštrkali po celoj državi isvetu. Samo je Tamarin mogla da nazove svojim domom.

Oh, bože, ove tablete su sjajne, pomislila je sanjivo. Dozvoljavajunjenim mislima da odlutaju u delove mozga koji su ranije bili zaključani.Što mora da je dobro – ili je možda loše?

Sklopila je oči, naterala se da prestane da razmišlja o tome šta ćesledeće da uradi, i nekako je zaspala.

Probudio ju je zvuk škripanja automobilskih guma po šljunku prilaznogputa. Bet se vratila. Trebalo je da spremi jelo, a zaspala je. Do đavola.

Zbacila je jorgan sa sebe i pogledala kroz prozor. Dole su bila parkirana

dva automobila – Betin i Markusov, i Edvardov.Srce joj je preskočilo. Nije imala snage da se sada suoči s Edvardom.

To je očigledno bila Betina ideja – da ga dovede ovamo i natera darazgovara s njom. Ali Edvard i ona nisu hteli da razgovaraju jedno sdrugim. Imali su dve nedelje za to, a ni on ni ona nisu podigli slušalicu danazovu ono drugo. Jednostavno, nije imalo šta da se kaže, a tokomnegovorenja ničega na površinu bi isplivalo mnogo bola.

Aneliz je nervozno navukla džemper i farmerke.– Mama – rekla je Bet s vrata spavaće sobe. – Mama, znam da ti se to

neće svideti, ali...– Videla sam kola tvoga oca – rekla je Aneliz. – To ti nije pametno, Bet.– Molim te, mama – rekla je Bet. Ušla je u sobu i sela na krevet. –

Molim te.– Nisam sposobna za to.– Ali biće dobro da popričate, mama, jer, kako mi je tata rekao, niste

pričali otkako je otišao.– Je l’ tako? – brecnula se Aneliz iznenada osetivši kako je obuzima

bes. – Šta tu ima da se priča? Da mu je žao i da svi možemo da budemoprijatelji i da uradimo to civilizovano? Mogu da pretpostavim o čemu želida razgovara sa mnom, a to neću da slušam. Svojevremeno mi je govorio dame voli, a sve vreme je bio u vezi s Nel. Zato me, iskreno, ne zanima ništašto tvoj otac ima da mi kaže.

Bet se zapanjila. Aneliz je znala da bi trebalo da joj se izvini. To, nakraju krajeva, nije bila greška njene ćerke, i ona nikada nije pričala tako snjom, ali bilo joj je dosta toga da ima razumevanja za svačija tuđa osećanjana račun svojih. Ovo je bila ona stara Aneliz.

– Bet – kazala je strogo – ne želim da razgovaram s tvojim ocem. Vodiga iz moje kuće.

– Molim te, mama – rekla je Bet očiju punih suza.Izgledala je tako izgubljeno, i Aneliz je u tom trenutku znala da mora sići

dole i razgovarati s Edvardom.– Kako si ga nagovorila da dođe? – pitala je.– Rekla sam mu da to uradi zbog mene. Nije hteo da dođe, ali ja znam

da će pomoći ako biste vas dvoje porazgovarali.

Aneliz je prevrnula očima. Znala je da Edvard, kao ni ona, nikad nijemogao ništa da odbije svojoj ćerki. Čak i sada, kada nije mogla da podnesepomisao da bude u istoj prostoriji s Edvardom, znala je da će to izdržati dabi usrećila Bet.

Niko drugi ne bi mogao da je natera da to uradi. Teško da su stigli dofaze bračnog savetovanja, osim ako ono nije podrazumevalo bacanjekuhinjskog pribora i urlanje na sav glas. Pa, dobro – razgovaraće s njim petminuta, i ništa više. Aneliz se pogledala u ogledalo. Kosa joj je bilaneočešljana, a lice umorno. Izgledala je kao da je došla iz šetnje plažom povetru, samo što bi joj u tom slučaju obrazi bili rumeni, a sada je samodelovala isceđeno. Nema svrhe da se doteruje i ulepšava. Edvard je otišao.Teško da bi se vratio samo zbog toga što će staviti karmin.

– Spremna sam – kazala je.– Ali tvoja kosa... – počela je Bet.– I moja kosa je spremna – kazala je Aneliz strogo.Edvard je stajao kraj ulaznih vrata. Izgledao je zabrinuto. Markus, koji je

sedeo u fotelji, delovao je još zabrinutije. Aneliz je veoma volela svog zeta.On je bio nežan i blag, ali i vrlo pametan i uviđavan čovek. Verovatno jemislio da bi bilo strašno da vidi svoju taštu i tasta kako besne i urlaju jednona drugo u toj istoj sobi, ali Markus je bio još jedna osoba koja bi sveučinila za Bet. Ona ga je, bez sumnje, naterala da se složi s tim njenimludačkim planom.

– Hoćeš li da uđeš? – pitala je Aneliz muža.– Hteo sam da sačekam da me ti pozoveš – kazao je Edvard zvanično.– Mislim da je prošlo vreme za formalnosti – brecnula se.Edvard je seo na ivicu fotelje preko puta Markusa.– Hajdemo, dragi, da prošetamo plažom – kazala je Bet zgrabivši

Markusa za ruku i podigavši ga na noge.– A, naravno. Bićemo napolju ako vam budemo potrebni – kazao je

Markus zabrinuto pogledavši i u Edvarda, i u Aneliz.Aneliz oseti kako joj se smeši brk.– Neću ga ubiti – kazala je ubedljivo. – Samo ću ga malo izbrusiti, važi?Bet je izgurala Markusa kroz ulazna vrata pre nego što je stigao da joj

odgovori.

– Stvarno mi je žao što sam banuo, Aneliz – kazao je Edvard ponovozvanično – ali Bet je insistirala.

– Znam – rekla je Aneliz. – Razumem, nisi ti kriv.– Veoma si velikodušna – kazao je Edvard.– Uopšte nisam velikodušna – odgovorila je Aneliz. – Samo sam umorna

i nemam snage da cinculiram. Ovde smo zato što volimo Bet, a ona jetrudna i ne želimo da je sekiramo.

– Zar to nije divna vest – kazao je Edvard pun entuzijazma, a onda jeućutao, kao da se odjednom setio da njih dvoje nisu „normalni“ budućibaba i deda koji razgovaraju o unučetu koje će uskoro dobiti. I Aneliz jepomislila to isto.

Nekada je razmišljala o tome kako li će ona i Edvard reagovati nanovost da će Bet imati bebu, i ovakav scenario nije joj bio ni na krajpameti.

– Divno je – nastavio je Edvard – što je i nešto lepo ispalo iz svegaovoga.

– Govoriš kao da se dogodila prirodna katastrofa i kao da niko od nasnije odgovoran za to – brecnula se Aneliz. – U ovome nema ničegprirodnog. Varao si me i ostavio zbog Nel. Nel! Pobogu, kako si to mogaoda uradiš, Edvarde? Nel je bila naša prijateljica. Nekada sam osećala grižusavesti što sam je stalno zvala, jer sam se bojala da će ti dosaditi da stalnobudeš „treći točak“ za večerom. Kako sam bila glupa: ti si voleo što je onabila tu. Verovatno sam ja bila ta koje si želeo da se rešiš.

– Ne, nije bilo tako – kazao je Edvard.– Nego kako? Znaš, sad kad si ovde, mogao bi da mi odgovoriš na neka

pitanja.Aneliz je sela na ivicu jedne od fotelja naspram Edvarda, i zagledala se

u njega.– Kada si počeo da se tucaš s mojom prijateljicom? Molim te, reci mi –

ne očekujem da ćeš mi reći istinu – nastavila je. – Jer ti to nećeš uraditi, jel’ tako? To je jedno od pravila nevere, zar ne?

– Nije – rekao je.– Jeste – kontrirala mu je. – Predstavićeš to kao da je trajalo samo pet

minuta, a ja ću na kraju otkriti da ste bili zajedno mesecima ili godinama,

pa će ispasti da sve što sam smatrala stvarnim uopšte nije to bilo. Govorimo receptu kako naterati čoveka da poludi. To stalno radim, Edvarde:razmišljam o prošlosti i o tome koji su njeni delovi stvarni, a u kojima sisamo glumio sreću da bi mogao da provedeš više vremena s Nel.

Aneliz je sada lepo sela u fotelju. Htela je da sedne na njenu ivicu zaslučaj da poželi da izleti iz sobe jer ne može više da ga gleda, ali smlatio juje umor.

– Jeste li bili zajedno, na primer, u vreme Betinog venčanja?– Ne – viknuo je.– Pa, kada onda? Za Božić?Edvard joj nije odgovorio.– Dobro – rekla je Aneliz. – Znači, za Božić: bili ste zajedno za Božić.

Koliko pre Božića je to počelo? Samo mi reci, da bih mogla da povučemcrtu iznad vremena otkad si s njom i da se sećam kako je izgledalo pre toga,jer su sećanja iz tog perioda prava. Ili se bar nadam da jesu.

Još nešto joj je palo na pamet. Da nije postojala još neka žena?Muškarac koji jednom prevari, možda je varao i pre toga.

– Da li je bilo još nekoga, pre Nel?– Ne – rekao je. – Nikada nije postojao niko drugi. Voleo bih da ne

misliš tako o meni...– Hoćeš reći da želiš da ne mislim loše o tebi – prekinula ga je Aneliz. –

Kako da ne mislim loše o tebi, Edvarde? Varao si me. Ako je naš brak bioužasan, trebalo je to da mi kažeš. Mogao si da mi daš mogućnost izbora.Ali nisi. Igrao si igru, u kojoj si ostajao sa mnom i čekao da se pojavi nekodrugi.

To je bila jedna od najvećih uvreda, shvatila je Aneliz iznenada. Umestoda je otišao iz njihovog braka, on je čekao i tragao za drugom. – Jesi li toradio? – pitala je. – Čekao i tražio nekog drugog, i Nel se jednostavnouklopila u tvoj plan?

– Nije bilo tako – kazao je. Nagnuo se napred i zaronio glavu u šake. –Uopšte nije bilo tako. Ti si bila...

– Oh, ja sam bila kriva, jasno – kazala je Aneliz ogorčeno. – Ja sam seponašala na neki poseban način, ili nisam bila ono što si želeo, i zato simorao da potražiš nekog drugog.

– Ne – glas mu je postajao sve grublji. – Ne kažem da je to tvojakrivica. Kažem samo da smo se mi, kao par, razišli, i to je sve. Bio sampoljuljan.

– Poljuljan? – pitala je. – Poljuljan toliko da ti je Nel digla ego govorećiti kako si fenomenalan?

Edvard je pocrveneo i Aneliz oseti da je pogodila pravo u metu. – Tonije veza, Edvarde. To zvuči kao nešto što rade šiparice. Tako si divan,Edvarde. Zašto ne ostaviš svoju dosadnu ženu i ne dođeš da živiš samnom? Znaš šta – nek’ vam je sa srećom.

Aneliz je ustala s fotelje. Nije htela više da sedi u istoj prostoriji s njim.To više nije imalo nikakvog smisla. Neće joj odgovoriti ni na jedno pitanjena koje je želela da čuje odgovor, a i sve je još bilo suviše sveže da bi se otome pričalo. Ona je ovo uradila zbog Bet, a iskreno rečeno, da je Betijedno od njih bolje razumela, ne bi ih terala na to.

– Zašto ne odeš, Edvarde? Nemamo više šta da kažemo jedno drugom.On je ustao poslušno. – Žao mi je zbog Lili – kazao je. – Mora da ti je

veoma teško. Znam koliko si je volela.– Ne pričaj o njoj kao da je već mrtva – brecnula se Aneliz – jer nije.Edvard ju je pogledao sažaljivo. Ona se okrenula i otišla u svoju sobu,

zalupivši vrata za sobom. Čula je kako su se zalupila vrata od kola, apotom i škripu guma na šljunku prilaznog puta dok je Edvard odlazio.

Do pre dve nedelje, on joj je bio sve. Provodili su sate i sate zajedno,srećni, zadovoljni u društvu onog drugog, bar je ona tako mislila. Samo što,izgleda, nisu bili srećni. Da nije bilo jedne obične migrene, zbog koje jedošla kući neplanirano, možda to nikada ne bi ni saznala. Ponovo su jeudarili životna nasumičnost i bespomoćnost. Zašto je bila tako glupa dapomisli da može da kontroliše svoj život, kad ne može.

13.

Stigli smo – rekla je Džodi, vozeći preko koralnih latica azaleje koje sukao konfete ležale na prilazu.

– Oh, bože – uzdahnula je Izi, kad je ugledala kuću po prvi put. Bilo jerano popodne i bleštava sunčeva svetlost obojila je elegantnu fasadu kućebledim, svetlucavim zlatom. Smešten u sredini senjaka od drveća i zaraslihbašti, Retneri je izgledao kao elegantna mlada na dan venčanja: ma kolikolepo i svi drugi izgledali, pogled vam se zadržava samo na njoj. – Divna je.

Parkirale su se pored automobila agenta za nekretnine, i Izi je počela daluta baštom, dodirujući žbunje i male kipove, diveći im se, opčinjena tomlepotom, nečim u čijoj je neposrednoj blizini odrasla a nikada ga nijevidela. Ovde se, zakopana ispod japanskog javora i pokrivena lišajima,nalazila mermerna boginja, s polusmeškom na mekim usnama.

Izi je prešla prstima preko glatkog kamena. Retneri je bio kao s drugogsveta, a ipak, njena porodica bila je njegov deo. Kad samo pomisli da jenjena porodica nekada radila u toj predivnoj kući, njena baka i njenaprababa. I da je sve te godine stajala nedirnuta i sačuvana, kao da čeka daona uđe.

– Hajde, Izi – rekla je Džodi, koja je već videla baštu i jedva čekala dauđe unutra.

Na kraju krajeva, Izi je bila ta koja je ubedila agentkinju za nekretnineda im dozvoli da vide Retneri. To što je uspela to da postigne mogla je dazahvali svom šarmu – i činjenici da su ona i agentkinja išle zajedno u školu.

– Agi, želimo samo da razgledamo zbog istorijata koji Džodi piše.Gledaj na to ovako: svako ko je spreman da potroši novac da bi kupionešto ovako ogromno kao što je Retneri, mora da je dovoljno egoističan dabi želeo da se o ovom mestu napiše i istorija. Bogataši imaju ego kao Mars,je l’ tako, a ako već postoji napisana istorija njihove nove kuće – pa, tomora biti dobro za prodaju. Možeš to da staviš u svoju reklamnu brošuru.Shvataš šta hoću da kažem? Nije to samo ogromna, stara anglo-irska ruinakoja vapi za renoviranjem...

– Mislila sam da ćeš da ubaciš nešto pozitivnije – procedila je Agi,agentkinja za nekretnine.

– ... ona je predivan primer klasične irske arhitekture, s izvanrednomprošlošću koja je povezuje s Tamarinom i svim velikim događajima uistoriji Irske.

– Kao, na primer? – rekla je Agi.– Pa, još ne znam. Zato i hoćemo da uđemo unutra, zar ne? – reče Izi.

Iskreno, Agi je bila tvrd orah.– Neću da kažem Piteru za ovo – rekla je Agi, popuštajući.Piter Vinters je bio vlasnik agencije za nekretnine Vinters i sinovi , koja

je pokušavala da proda Retneri. Moto kompanije je bio nešto poput: Akoželite da prodate izuzetno porodično nasleđe, sa stilom i dostojanstvom ibez ružnih modernih reklama, dođite u agenciju Vinters i sinovi.

Ta priča je možda palila nekada davno, ali sada očigledno ne uspeva,pomislila je Izi. Retneri je bio prazan četiri godine i nije bilo znakova da ćega iko otkupiti iz ruku njegovog vlasnika.

– Piter ne mora ništa da zna – rekla je Izi. – Mi nećemo da mu kažemo,časna izviđačka reč.

– Bila si u izviđačima? – upitala je Agi.– Bila sam jednom u Brauni kampu – dobacila je Izi.Agi je slegla ramenima. – Dovoljno – rekla je. – Upozoravam vas obe, u

Retneriju je potrebno đavolski mnogo uraditi – nastavila je Agi kad jepronašla ključeve. – Ako otpadne komad maltera i ubije vas, ja nisamodgovorna, u redu?

Trenutni vlasnik bio je neki Fredi Lohrejven, dalji rođak izvornihvlasnika. Kako je Agi rekla, vreme je provodio između Londona i Dubaija,a kuću je video samo jednom, ubrzo nakon što ju je nasledio.

– Piter misli da njemu odgovara što još nije prodata, zato što će, sobzirom na to kako skaču cene nekretnina, doneti više novca kad konačnobude prodata.

– A sigurna sam da će mu se svideti detaljna istorija kuće – ubacila seIzi.

– Pretpostavljam – reče Agi. – Dobro, uvešću vas unutra i ostavljamvas, ali molim vas, nemojte ništa da ukradete.

– Oh, Agi, zaboga – progunđala je Izi. – Ne budi smešna. Hoćemo samoda osetimo atmosferu. Osim toga, poznaješ me ceo život – a Džodi, kaožena zamenika direktora, teško da će da počne da čupa kamine iz zidova,zar ne? Mi ti, u stvari, činimo uslugu.

– Moramo da uđemo kroz kuhinju – rekla je Agi, zveckajući ključevima– zato što su ulazna vrata noćna mora. Kad sam poslednji put dolazila,jedva sam ih otvorila.

Prošle su oko kuće, do velike kapije koja vodi u dvorište u koje jeDžodi ranije provirila. Bila je vrlo uzbuđena i u sebi požurivala Agi, ali jeova razvlačila, polako stavljajući ključ za ključem, pokušavajući dapronađe pravi, mrmljajući nešto usput.

– Požuri! – poželela je Džodi da vikne, ali nije se usudila. Ako se Agipredomisli, neće moći da uđu, a ona je jednostavno morala da vidiunutrašnjost kuće.

Konačno je kruti katanac popustio. Agi ga je skinula i gurnula škripavukapiju. Džodi je uletela prva, gledajući naokolo, pokušavajući da sve dobrozapamti. Fotografije! Mora da fotografiše.

Na jednoj strani dvorišta nalazile su se štale, s vratima pod lukovima, asvuda su visile potkovice, za sreću. Džodi je želela da pogleda u svakićošak, ali želela je i da uđe unutra.

Ispred kuhinjskih vrata ponovo su beskrajno čekale, dok je Agi ponovopetljala s ključevima. A onda su se vrata otvorila i one su ušle.

– Blagi bože, kakav lom – kazala je Agi kad su ušle, uzdahnuvši.Džodi i Izi su razmenile podrugljive osmehe. Agi ni u školi nije važila za

naročito maštovitu osobu, pomislila je Izi, a bilo je jasno da se od tada ništanije promenilo. Ona je videla samo prašinu i paučinu, dok su Džodi i Izipred sobom videle istoriju.

– Ako bi htela da mi ostaviš ključeve, Agi, ja mogu da zaključam i da tiih vratim za nekoliko sati – rekla je Izi.

– Pa, dobro – rekla je Agi nevoljno. – Imam dosta posla.Izi je klimnula glavom kao da je stvarno tako, iako nije to mislila.

Telefon nijednom nije zazvonio dok su sedele s Agi u kancelariji. Nije sečinilo da Vintersu i sinovima posao cveta.

– Naravno da si zauzeta – rekla je Izi žustro. Bože, kakve gluposti

izgovara. – Ja ću sve da sredim. Još jednom ti mnogo hvala. Nemaš pojmakoliko nam ovo znači.

Kad je Agi otišla, mogle su da razgledaju do mile volje. Izi skoro da nijeznala odakle da počne. Hodala je po velikoj kuhinji s velikim aga šporetomi setila se da je baka jednom pričala nekome kako izgleda kad se kuva natom monstrumu. Bilo je teško naučiti sve hirove ogromnog age, ali i pravanoćna mòra ponovo ga potpaliti kad se ugasi.

U jednom delu kuhinje visila su zvona, s imenima za svaku prostoriju:biblioteka, salon, radna soba, spavaća soba jedan, spavaća soba dva, i takodalje. Bilo je dva reda zvona, i Izi je zamišljala kako posluga trči velikombrzinom kad se neko od njih oglasi.

S desne strane od kuhinje nalazila se velika praonica posuđa, s dveogromne sudopere i gomilom drvenih sanduka na podu. Na podu je bilo imnogo novina, nehajno bačenih, kao preko prosute tečnosti. Iza vrata supronašle izvor novina, gomile i gomile uredno uvezanih primeraka. Ovde jesigurno nataloženo mnogo godina, pomislila je Izi.

Bila je to mračna prostorija, sa čkiljavim svetlom, i ona je u svojoj glavimogla da vidi devojku, prstiju ranjavih od ljuštenja krompira ili čišćenjabrda povrća. Do tog trenutka, Izi nikad o sebi nije razmišljala kao ovidovitoj osobi, ali ovde, u ovoj staroj kući, prisustvo brojnih generacijakoje su se ubijale od posle kao da je natapao i same zidove.

– Izi, vidi... stražnje stepenice – začuo se Džodin glas. – Hajde.Izašla je iz praonice i prošla u mali hodnik. Na podu su bile obične

kamene ploče i bilo je hladno, ledeno, čak i po ovako toplom prolećnomdanu. Iz njega je vodilo mnoštvo malih vrata, i ona je žurno otvorilanekoliko, pronašavši prostoriju za čizme, u kojoj je stajala prašnjava obućaprekrivena naslagama godina, pa još jednu prostoriju u kojoj su na policamabile poređane prazne boce i tegle i čudna naprava u obliku položenogbureta, s velikom ručkom na jednoj strani. Bila je to bućkalica za puter,shvatila je, oduševljena što je uspela da je prepozna. Kad je bila mala, bakajoj je pričala o tome kako se pravi puter: zadovoljstvo odvajanja svežegmleka na pavlaku i obrano mleko, a onda sati okretanja bućkalice, sve doonog čarobnog trenutka kad zlatasti puter u grudvicama počne da sepojavljuje iz mleka.

– Ideš? – rekla je Džodi.Potrčale su uz uske stepenice i kroz mala vrata ušle u veliki, prozračan

hodnik. Bilo je to kao drugi svet, ta razlika između prizemlja i sprata. Izi jepokušavala sve da upije.

Zidovi su bili svetlozeleni, prekriveni svilenkastim tapetama koje suizgledale skoro kao da ih je neko ručno oslikao egzotičnim pticama. Sraširenim krilima u letu, male ptice su bile svetle kao duga: bledožute,grimiznocrvene i čeličnoplave. Ispod njihovih nogu bio je drveni podprekriven dugačkim, izlizanim tepihom. Iako veoma star, bilo je jasno da jenekada bio veoma lep, s finim arhitektonskim šarama po ivici i ogromnimstarim ružama isprepletanim po sredini.

Džodi je skoro dotrčala do velikih, duplih vrata na drugom kraju hodnikai otvorila ih. Izi je prošla za njom, pa su se našle u svetloj, prostranojdnevnoj sobi, s ogromnim kliznim prozorima i teškim, svilenim zavesama.Originalni nameštaj još je bio tu, presvučen prljavobelim pamučnimprekrivačima. Dve fotelje su stajale ispred divnog kamina od belogmermera, s detaljno isklesanim rimskim boginjama koje igraju uz ivicu. Izije pretpostavila da je to lična primaća soba gospodarice kuće. Ovde jenjeno gospodstvo moglo da sedi i odmara se, kao sušta suprotnostdirinčenju u praonici u prizemlju.

Sledeće su na redu bile spavaće sobe, dve ogromne prostorije, zagospodara i gospodaricu: njegova s malom garderobom i policama umuškom stilu, njena s ogromnim krevetom s baldahinom kao glavnimukrasom. Izi je prepoznala indijanske gravure na teškim stubovima kreveta,ali su grimizne i zlatne rese teško oštetili moljci, i visili su s njih kao krpe.Kakva šteta. Ormari i ostali nameštaj nisu se slagali s indijanskimkrevetom. Garderoberi su bili uglavnom u stilu tridesetih godina,jednostavnih linija, s razjapljenim vratima, i smrdeli su na buđ. Na stočićuod bambusa pored kreveta bila je fleka od sveće i Izi je iznenada u mislimaugledala poslednjeg člana porodice Lohrejven, sitnu staricu koja odlazisama u krevet, uz sveću, jer štedi struju. Džodi joj je rekla da je IzabelaLohrejven imala devedeset pet godina kad je umrla. Nikad se nije udavala iživela je u ovoj kući celog života. Izi je znala da je njena baka poznavalaIzabelu odranije, zato što je Izabela bila mlada devojka kad je Lili radila u

Retneriju, ali je Izi bila sigurna da se njih dve nisu srele posle toga, iako subile približnih godina. Sigurno su imale mnogo zajedničkih uspomena, ali jerazlika između sluškinje i gospodarice bila tolika da one ni pod stare danenisu pomišljale da je premoste.

Izi je pomislila na svoje detinjstvo u Tamarinu. Nije mogla da se seti daje čula bilo šta o porodici Lohrejven, osim čudnih priča da su Izabelu viđalikako se dovozi u grad u jednom od svojih prastarih automobila. Bila jeopšta opasnost na putu, govorili su. Vozila je kao da je put njen, što jenekada davno tako i bilo.

Kakav tužan način života, pomislila je Izi, dirnuta saosećanjem za teljude. Imali su toliko, a ipak su se, zbog svog položaja, otuđili od ljudi okosebe. Bili su deo tog okruženja, a ipak mu nisu pripadali. Baš tužno.

Na sledećem spratu su bile dečje sobe i ogromna soba za igru, okrečenau svetložuto, s raznim starinskim igračkama koje su u očajnom stanju ležalepo podu. Bilo je tu lutaka srditog izraza lica, s tvrdim glavama od porcelanai malim perikama. Tricikl koji je sigurno imao sto godina, skoro potpunooguljene farbe, kao i knjižice iz drugog doba, Kipling i Nodi, u izlizanimkoricama.

Malo dalje niz hodnik nalazila su se još jedna vrata, koja su uzanim iuvijenim stepeništem vodila u prostorije za služinčad na tavanu. Ovde subile spavaće sobe za služavke: sićušne sobice odvojene kao papir tankimzidovima. Neke su imale gvozdene krevete, ali samo je u jednoj bio malikamin. Možda, s obzirom na male prozore, u ovim tavanskim sobicama nijebilo hladno kao u ostatku kuće, ali, uz toliko dimnjaka, činilo se bezdušnimda se te sluškinje, posle čitavog dana loženja vatre Lohrejvenovima, popnuuz stepenice da bi se tresle ispod krova.

Ponovo je počinjala da shvata zašto je njena baka preziralaLohrejvenove. Ženi ponosnoj i inteligentnoj, kao što je bila Lili, mora da jebilo teško da služi ovim ljudima s takvim osećajem za pravdu i povlastice.Lili, koja je smatrala da poštovanje mora da se zasluži, sigurno je bilo teškoda se divi ljudima koji su smatrali da imaju pravo na sve samo po osnovusvog aristokratskog porekla. Živeli su u lepom pozlaćenom salonu iobedovali iz finog porcelana, dok su svojim slugama uskraćivali svakikomfor.

Konačno je sišla. Glavne stepenice bile su veličanstvene i široke baremdva metra, isklesane u bledom mermeru, sa sivom žilom koja ih jepresecala po sredini. S obe strane se nalazila čvrsta ograda od mesinga. Nanjihovom dnu bila je ogromna dvorana, sa šarama izraženim na crno-belimviktorijanskim podnim pločicama i ukrasnim stubovima na kojima su sadastajale saksije sa zemljom, bez ijednog traga paprati koja je nekada bilaposađena u njima. Kitnjasti zidni časovnik stajao je na jednom zidu, aokačene glave nekoliko jelena zurilo je u nju svojim prašnjavim očima, kojeveć decenijama nisu zasjale životnim sjajem.

– Evo je – uzviknula je Džodi. Pronašla je sobu sa svoje dragocenefotografije: sobu u kojoj su bajni muškarci i žene pozirali za fotografijupovodom rođendana ledi Ajrin. Bez žućkaste mističnosti stare fotografije,soba je izgledala tužno i umorno, mada su njene elegantne proporcije,golemi prozori i ogroman kamin s ogradom izgledali isto kao na fotografiji.

Ali u ognjištu nije bilo vatre. Stolovi s divnim aranžmanima su nestali, inije bilo ugođaja muzike u pozadini, niti treperenja smeha ljudi koji sezabavljaju, podižući kristalne čaše prema fotoaparatu.

– Zar nije predivno? – šapnula je Džodi, očarana.A Izi se upitala šta to s njom nije u redu, jer je tuga bila jedino što je ona

osetila na tom mestu. Možda joj nedostaje arheološka žica. Ili moždamnogo više liči na svoju baku nego što je svesna. Nije žudela da boravi uovoj veličanstvenoj kući i glumi da je gospodarica, dok sluge trčkaju uz iniz stepenice svaki put kad ona pozvoni.

Bilo je previše toga neuravnoteženog tu. Kao da je nešto neprirodnoodržavalo Retneri da funkcioniše, a sada, kad se krug zatvorio, ostala jesamo ova prelepa tužna ljuštura koja je toliko toga videla. Mnogo ljudi jeproživelo svoje živote u ovoj kući, pa ipak su jedine priče koje su se moglečuti o Retneriju one vezane za bogataše koji su ovde živeli. Siromašni ljudiTamarina koji su ih služili zaboravljeni su. Izi je to osećala kao nepravdu.

– Baš šteta što ne znamo više o ljudima koji su radili ovde – rekla je. –To je zanimljiva priča, zar ne?

– Slažem se, obe priče su zanimljive – reče Džodi, iznenadivši je. –Ovde kao da su postojala dva odvojena sveta, nezavisna, a ipak povezana:plemstvo i sluge. Dve različite priče u isto vreme, kako je to zanimljivo!

Oh, baš sam srećna što smo došle ovamo. Izi, hvala ti što si to sredila.– Onda, radićeš na tome – na istoriji iz oba ugla? – upitala je Izi.Džodi je klimnula glavom. – Volim da otkrivam prošlost, a ti? – rekla je

srećno. – Ona nas uči o nama samima: tako su nam barem pričali nakoledžu.

Izi je stala ispred kamina onako kako su ljudi s Džodine fotografije usepija nijansi stajali i pokušala da zamisli sebe u njihovom svetu. Čitala jejedan roman o putovanju kroz vreme, u kome je jedna žena iz dvadesetogveka prebačena u sedamnaesti. Izi je bila opčinjena tom idejom. Šta biponela u prošlost ako bi ovog trenutka bila teleportovana u 1930. godinu?Da li bi njena mudrost bila od bilo kakve koristi? Ili bi otkrila da je, umestoda ona donese svoje nadmoćno moderno znanje u prošlost, prošlost njenaučiteljica?

14.

Kad je zašla u godine, Lili je otkrila da je godišnja doba podsećaju narazličite delove njenog života. Proleće je uvek bilo Tamarin, kad je golodrveće bilo prošarano bledozelenim pupoljcima novog života, a polja izmrkosmeđe prelaze u najsvetliju nijansu zelene, prošaranu plišanimjaganjcima na nesigurnim nožicama. Jesen je bila Retneri, kad se osobljemučilo da pripremi veliku kuću za zimu, i kad je ser Henri pozivao pajtašeda s njim idu u lov ili na pecanje. Napolju, šuma je gorela od svetlosmeđihi bledozlatnih boja jeseni, dok su unutra cepanice drveta jabuke gorele uognjištima, a kuhinje su se pušile od kuvanja za gospodsko društvo.

Ali leto: leto je uvek bilo London tokom rata, kada je sunce sijalosjajnije nego ikada, a život se živeo s daleko većom strašću i žarom negošto je mogla i da zamisli.

Maj 1944. godine bio je jedan od najtoplijih zabeleženih, i u retkimtrenucima kad nisu radile, Lili, Dajana i Mejzi su volele da sede namajušnom balkonu na trećem spratu doma za medicinske sestre u Kjubitstritu, s izbledelim i pocepanim jastucima iza leđa, puštajući toplotu da improdire u umorne kosti.

Nisu imale mnogo prilika da sede na suncu: slobodno vreme je biloretkost za učenice trećeg razreda medicinske škole, a glavna sestra jevatreno verovala u izreku da đavo uvek nađe posla dokonim rukama.

Sablaznila bi se da ih je videla kako sede na balkonu bez čarapa, stopalaslasno ogoljenih na suncu. Ali ovo je bila naporna nedelja, pomislila je Lilizavalivši se, a ono što ne zna, glavnoj sestri ne može da škodi. Lili je uporodilištu učestvovala u porađanju sedamnaest beba samo te nedelje.

Zaslužila je odmor. To veče, trebalo je da ona i devojke idu na čaj uLajons Korner Haus, a posle u Odeon da gledaju Plinsku svetlost.Obožavala je da ide u bioskop i uroni u svet iz mašte na ekranu. DžoanKroford je još uvek bila njena omiljena filmska zvezda, ali mogla je daprimeti i privlačnost Ingrid Bergman. Mejzi, koja je bila sklona uzletimamašte, govorila je da Lili ima iste oči kao Ingrid.

– Tajnovite – tvrdila je Mejzi. – Kao da razmišljaš o nekom posebnommuškarcu, tamo negde.

– Kad ima taj pogled, razmišlja o tome šta će biti za večeru – nasmejalase Dajana, koja je bila mnogo prozaičnija i, kao i sve one, prilično čestorazmišljala o hrani.

Lili se setila obilja hrane kod kuće, svežih jaja svakog dana i majčinogmirisnog hleba. Ranije nije bila svesna koliko je srećna. A sada se nestašicaproširila i na Irsku, gde je nedostajalo brašna. „Trenutno svi jedemo crnihleb“, pisala joj je majka u poslednjem pismu. „Meni ima ukus kao slama.Ledi Ajrin je zbog toga veoma oslabila.“

Dok joj je popodnevno sunce grejalo lice, Lili se pitala kako je mogla daživi bilo gde drugde. Nije se samo zbog hrane sećala Tamarina i Retnerija:majka je naporno radila, nije viđala nikog drugog osim proklete porodiceLohrejven, niti je razmišljala o drugim stvarima. Lili je sada već dosta togaproživela – pomagala je u operacionoj sali kad je u bolnici nedostajalobolničarki, i nije se onesvestila, uprkos smradu bačenih udlaga i zavojamuškaraca ranjenih preko mora. Mnoge noći je provela u podrumu zavreme bombardovanja tešeći pacijente, dok je i sama pokušavala da ostanesmirena, govoreći im da će sve biti u redu, da bolnica nikada nije direktnopogođena, pa neće ni sada, mada ni sama nije mogla da bude sigurna u to.

Porodila je dve bebe sasvim sama i osetila je napad ponosa kad je čulada je kraljica rekla da joj je drago što je Bakingemska palatabombardovana, tako da sada može da pogleda Ist Endu u oči. Lili se sviđalakraljica: bilo joj je stalo, pa je zadržala male princeze u Londonu, uprkosbombardovanju. I oni su bili na sledovanjima, što je bilo pošteno. Lili jemogla da se opkladi u poslednji šiling da bi Lohrejvenovi, da oni vodezemlju, još uvek jeli jaja od vivka i jastoga u umaku.

– Da li je loše ne želeti da ideš kući? – upitala je ona Mejzi.– Zavisi od toga čemu se kod kuće vraćaš – odgovorila je Mejzi

praktično. – Ja nema čemu da se vratim kući, sem Terijevoj ženi, a ni oname neće dočekati raširenih ruku. – Mejzina majka je poginula tokomBlica,13 kad je otvorila ulazna vrata svog stana da bi požurila u podzemnuželeznicu. Od male porodice, ostao joj je samo brat, Teri, koji se oženioprethodne godine kad je njegova devojka, platinasta plavuša po imenu Rubi,

ostala u drugom stanju. Rubi i Mejzi nisu mogle da se vide očima.– Da, izvini – reče Izi, ljuta na sebe što razmišlja naglas. – Ali kad se rat

završi, šta onda?– Je l’ tebi daju da prisluškuješ u Ministarstvu odbrane, je li? – upitala

je Mejzi. – Otkud znaš da će da se završi?– Pa, ne može večno da traje.– Ko kaže? – Mejzi je pronašla cigaretu i zapalila je.– Čaj je gotov, devojke. – Dajana je spustila tri šolje čaja pored njih, a

onda opružila svoje duge noge da se greju na suncu.– Hvala.– Hvala, Dajana. – Lili je pijuckala čaj, još uvek mršteći nos od prvog

gutljaja. Nedostajao joj je šećer, ali odlučila je da joj je mnogo bolje dačuva kupone za pravi čaj.

Dajana se potpuno odrekla kafe. – Ne podnosim ukus logora – govorilaje, stresajući se od same pomisli na zamenu za kafu. Pričala im je o tomekako je pila predratnu kafu u Žuan le Penu na jugu Francuske, gde jeboravila s roditeljima i sestrom Sibil i odsela u bajnoj vili sa sopstvenimbazenom i plavo-belim suncobranima.

– Lili nam se raspekmezila, Di – reče Mejzi. – Zanima je šta ćemo daradimo posle.

Dajana je namrštila svoj savršeni nos. – Draga, samo nebo zna.Pretpostavljam da će tatica hteti da se udam, tako da mu više neću biti nateretu, kao ni Sibil. To on misli o ratu – da treba braniti zemlju, da bi ćerkemogle da se venčavaju u porodičnoj kapeli.

– Nisi nikad rekla da imate kapelu – pridigla se Mejzi. – Mislila sam daće se Sibil venčati u običnoj crkvi.

– Pa, malu – reče Dajana, pravdajući se. – Mnogi ljudi ih imaju. Nesamo mi.

– Spusti gard, princezo – uzdahnula je Mejzi. – Nikad nisam videla kućus kapelom. Svemogući bože, pretpostavljam da ću morati mnogo lepo da seponašam na tom prokletom venčanju.

Nećeš biti jedina, pomislila je Izi. Još nije bila sigurna ide li na venčanjeDajanine sestre. Bilo je lako zaboraviti da Dajana dolazi iz drugog sveta,sveta povlašćenih. Delila je sobu s njima i gledali su je kako spava

otvorenih usta i kako se davi sendvičom sa sirom posle dvanaestočasovnesmene tokom koje nisu imale ni sekund vremena da nešto pojedu. Ali njenaporodica će biti nešto sasvim drugo. Već su upoznali Sibil, koja je bila svešto Dajana nije: ponosna, neprijatna i namerna da zadrži podelu međuklasama.

Za razliku od Mejzi, koja je žudela da vidi „kako žive oni drugi“, Lili –koja je tačno znala kako žive – užasavala se tog venčanja. Za Dajanu, onaje prijatelj. Za Beltonove, s njihovom privatnom kapelom, veličanstvenomkućom u Londonu i predratnim odmorima na Rivijeri, ona će biti sluškinja.Rat je možda dosta toga promenio, ali nije promenio toliko.

– Biće divno – uzdahnula je Mejzi srećno.S dvadeset dve godine, bila je najmlađa od njih tri i ona koja je sve prva

probala. Ona je prva izašla na sastanak s američkim vojnikom.– Veoma pristojan, sve vreme je pričao o svojoj majci – rekla je

skrušeno kad se vratila u dom za medicinske sestre i kad su ostaleinsistirale da im ispriča detalje. – Kaže da su Engleskinje dame. Sve bismomi bile dame da nas niko nije pipnuo.

– Pobesnela bi da je nešto pokušao – istakla je Dajana, koja je konačnouspela da razume Mejzi, posle skoro tri godine koje su bile nerazdvojne.

– Tri sata slušanja o njegovoj majci me je zaista odbilo – frknula jeMejzi, čak se i ne trudeći da odgovori na Dajaninu primedbu. Bile su tolikoopuštene jedna s drugom: isto kao i prave sestre, prepirale su se, ali su seuvek mirile. Prošle su svašta zajedno. To je stvorilo neraskidive veze. –Kao da je pored mene sedela moja baka, gunđajući: „Ako mu dozvoliš dananjuši plen, neće dobro da se završi, devojko! Prvo uzmi prsten!“ A kadsmo kod prstenja – nadam se da će neko da nas slika na venčanju – dodalaje Mejzi. – Hoću da vidim dokaz kako sam bila doterana.

– Naravno da hoće – kazala je Dajana. – Fotografije za budućapokolenja.

Lili je bila svesna da ne bi znale kako da se snađu za odeću da Dajananije bila tako velikodušna. Imala je gomile stvari: večernje haljine i dnevnekostime poklonila je Fondu siromašnih iz Hempstida, kako su ga zvale.Mejzini spretni prsti mogli su da suze ili prošire svaki komad odeće. Sobzirom na to da su Dajana i Lili nosile skoro isti broj, nije bilo potrebno

mnogo doterivanja, ali ipak je trebalo suziti po nekoliko centimetara nasvakom šavu da bi joj potpuno odgovaralo.

Zahvaljujući Dajaninim prostranim koferima, Mejzi će na Sibilinomvenčanju nositi sivi laneno-svileni kostim i elegantni srebrnkasti šeširukrašen perjem. Dajana će biti deveruša u majčinoj staroj Menbošerovoj14

haljini, marinskoplave boje, koja je njen engleski, mlečnoružičasti ten činilajoš lepšim, a Lili je trebalo da nosi svilenu plavu haljinu na tufne skineskom kragnom, suženom u struku tako da je ličila na vrlo tanak peščanisat, i lepršavu suknju. Jedina smetnja bio je nedostatak cipela. Dajana jeimala mnogo veća stopala od Lili, tako da nisu mogle da menjaju cipele, paće Lili morati da obuje bolničke smeđe cipele na pertlanje, toliko robusneda je u njima mogla peške da stigne od Londona do crkve.

– Ipak ćeš izgledati sjajno – rekla joj je Mejzi prijateljski, kad su sve triprobale svoju garderobu.

S minđušama od žada Dajanine bake, koje su blago isticale svetlozelenuboju njenih očiju, i kestenjastom kosom koja je sva bila u sjajnim loknama,Lili je bila sigurna da će izgledati najbolje što može. Ali cipele neće bitijedino što će je odati.

Sluge su mnogo veći snobovi od svojih gospodara, i onaj ko je rekao dadobar batler može samo jednim pogledom da proceni iz koje je nekodruštvene klase nije lagao. Lili je bila svesna da će njeno poreklo biti istogtrenutka očigledno za sve u suterenu Beltonvarda.

– Hajdemo, devojke – kazala je, ustajući sa svog mesta na suncu. –Idemo napolje na čaj: mrtva sam gladna.

Beltonvard je bio Lilina najgora noćna mora. Čim je kamion kojim su sepovezle truckajući prešao preko brda, a Dajana uzviknula: „Gledajte, enoga“, dok joj je ponos nadvladavao pristojnost zbog porodičnog bogatstva,Lili je osetila kako je obuzima neopisiva malodušnost. Beltonvard je bioogroman dvorac, podignut u produžetku ogromnih kuća koje su pešadija,mornarica i vazduhoplovstvo rekvirirali da budu baze za njihove operacije.Jedino što je Beltonvard ostavilo u privatnom vlasništvu bilo je to što senalazio daleko od svega. Savršeno je služio kao oporavilište za ranjenevojnike, s hektarima imanja po kojima su mogli da šetaju i pokušaju da

zaborave ono što su videli.– Bože, dragi – kazala je Mejzi. – Ti mora da si prokleta princeza, dušo,

zato što tvoj tata treba da je kralj ako može da održava ovo mesto.– Oh, Mejzi, umukni – brecnula se Dajana tako razdražljivo da je Lili

shvatila da nije jedina nervozna zbog venčanja.Mejzi je ućutala.Kad ih je kamion istovario ispred ogromnih ulaznih vrata, pojavila su se

dva starija gospodina.– Tata – rekla je Dajana, skočivši da zagrli ofucanijeg od dvojice

muškaraca. Sa svojih najmanje sedamdeset godina, nekoliko pramenovasede kose na smeđoj pegavoj glavi, nosio je mnogo puta zakrpljeni pleteniprsluk, svetloplavu košulju i svilenu ešarpu i imao blag izraz na izboranomlicu s naočarima.

– Mejzi i Lili, ovo su tata, ser Arčibald Belton, i Vilson.Ma koliko se trudila, Lili nije mogla da se natera da čoveka koji je bio

stariji od njenog oca zove prezimenom bez nečeg ispred. Vilson. Ne, nemašanse.

– Dobar dan, ser Arčibalde, kako ste, gospodine Vilson – rekla je.Ser Arčibald nije ni trepnuo, ali je Vilson bio blago šokiran.Pa, dobro, pomislila je Lili, kako sam se nadala, dobro sam se udala.Podigla je svoju malu putnu torbu.– Vilson će vam poneti torbe, draga – reče srdačno ser Arčibald.– Nema potrebe – rekla je Lili veselo. – Ja ću ih poneti.Beltonvard je možda bio bez većeg dela svojih umetnina (vredne stvari

bile su smeštene u ogromni podrum, zajedno sa sve manjom kolekcijomvina – pričalo se da je ser Arčibald očajan što više nema rajnskog belogvina), ali je sama građevina i dalje krila mnoga blaga. Dok ih je ser Arčiuvodio unutra, veselo čavrljajući s ćerkom držeći je ispod ruke, Mejzi i Lilisu razgledale predvorje – i suviše velelepno da bi se zvalo predsobljem,nacerila se Lili za sebe – s ogromnim stepeništem koje se elegantno pružalopred njima. Nekoliko portreta još uvek je visilo na zidovima presvučenimizbledelim crvenim damastom. Muškarci s nosevima hrtova kao ser Arči inapuderisane i okićene žene, kao sirota Sibil konjastog lica, zurili suodozgo u njih, kao da govore: Da, mi smo bogati i moćni i gospodari smo

svega dokle nam pogled dopire.Na gipsanim radovima razaznavalo se oljušteno zlatno lišće koje je

odbijalo svetlost, a ogromna tavanica pod lukovima bila je oslikanarazigranim anđelima i boginjama koje skakuću po suncem obasjanimoblacima.

Dve velike naprsle plavo-bele vaze ukrašene nasmejanim mladimKineskinjama stajale su na zavoju stepeništa, i Lili je dovoljno znala izRetnerija da proceni kako imaju nekakvu vrednost.

– Bože, dragi – šapnula je Mejzi dok su se penjale uz mermernestepenice – nikad nisam bila zainteresovana da se udam za nekog bogataša,ali sad vidim da u tome ima čari.

– Nema ako bi morala sama da čistiš stepenice – šapatom joj je uzvratilaLili, razmišljajući o metrima mermera u Retneriju i znajući da bi, ma kolikonovca imala, ipak mrzela da neko drugo ljudsko biće mora da čisti njenepodove.

– Imaš pravo.Određeno je da Mejzi i Lili budu zajedno u sobi i, kad su ostale same,

Lili je sela na jedan od spojenih kreveta. Prekrivač je bio čisto beli, odprošivenog pamuka. Bila je to najnovija stvar u sobi. Sve ostalo je biloveoma staro i pohabano, uključujući i teške cvetne zavese i izlizani tepih.

– Majku mu, pa i nije kao u Ricu, a? – reče Mejzi.– Porodične sobe – objasnila je Lili. – To su sobe za rođake i prijatelje

dece. Prave gostinske sobe bile bi bolje, ali ne kitnjaste. Nije znak dobrogukusa da se sve opremi previše luksuzno.

– Ja bih to uradila da živim ovde – uzdahnula je Mejzi, otvarajući fioke ivireći unutra.

– Zato ti i ja nikad nećemo biti žene bogataša – nasmejala se Lili. – Mibismo zahtevale celodnevno grejanje, svilenu posteljinu kao Greta Garbo irols-rojs, a otmeni gospodičić bi hteo stare zavese, nikako grejanje i da mukrpimo čarape, da ne kupuje nove. Bogati ne moraju da se razmećučinjenicom da su bogati.

– Čudni su, stvarno – rekla je Mejzi.Malo su se uredile za upoznavanje Dajanine majke i ostalih gostiju.– Mama je u salonu – reče Dajana dok su sve tri ponovo silazile niz

masivno stepenište. – Jedva čeka da vas upozna.Presvukla je odeću za putovanje i izgledala nekako mlađe u starim

jahaćim pantalonama i laganom puloveru. Lili se osećala kao da vidi drugustranu svoje drugarice sad kad je došla kući. Ponovo se setila svog doma uTamarinu. Zamišljala je kako bi bilo da odvede tamo Dajanu i Mejzi ipokaže im sva mesta na kojima se igrala kao dete. Šumu u kojoj su se ona iTomi igrali žmurke, potok u kome su ležali na stomacima i brčkali prste uhladnoj vodi. Zamišljala je kako ih upoznaje sa svojom majkom i kako jeone odmah zavole. Svi vole mamu, toliko je prijatna, toliko dobra. Mada binjena majka bila drugačija s Dajanom, zato što je Di jedna od njih. Zašto jeto bilo bitno?

Mali salon se nalazio na levoj strani kuće, gde je porodica živela,nasuprot istočnom krilu, u kome se trenutno nalazio sanatorijum.

Dajanina majka je ustala i ispružila je ruke čim ih je ugledala.– Baš divno! – uzviknula je, s istinskim oduševljenjem. Bila je

preslikana Dajana, samo starija verzija, s istim slatkim licem, titrajućimosmehom i prosedom kosom.

– Dobar dan, ledi Belton – reče Lili zvanično.– Zaista se osećam kao da vas već poznajem, devojke – rekla je. –

Toliko sam slušala o vama i koliko ste dobre prema Dajani. Ne znam kakoda vam zahvalim. – Nasmejala im se s takvom toplinom da je Lili konačnoosetila da počinje da se opušta. Možda će ipak sve biti u redu.

Ser Arči je, i pored sve svoje ljubaznosti, ipak bio u priličnoj meridžentlmen starog kova: šarmantan, da, ali bez sumnje svestan svog položaja.Ali ledi Belton je mnogo više ličila na Dajanu: ljubazna prema svima, bezobzira na poreklo. Ledi Ajrin se ne bi nimalo svidela, pomislila je Liliraspoloženo.

Večera će biti „u krugu porodice“, kako je Dajana nedužno izjavila. Lili,Mejzi, Dajana, ledi Evanđelini i ser Arčibaldu pridružili su se Sibil i njenverenik, snažnih vilica i prilično ćutljiv kapetan Filip Stenap.

Sibil, dve godine mlađa od Dajane, ali milion godina udaljena od svojesestre u smislu temperamenta, želela je da priča samo o svom venčanjunarednog dana i penila je o svojoj haljini, cveću i kako je grozno što nemogu da imaju propisno društveno venčanje zbog tog užasnog rata.

Lili je pomislila na ljude koji su zaista iskusili taj užasni rat – na ljudekao što je Mejzi, koja je izgubila majku i na mladiće u drugom delu kuće,koji su bili uništeni i spolja i iznutra zbog onoga što su na frontu videli.Ovde, u idiličnom svetu Beltonvarda, činilo se da je rat veoma daleko.Sibil je radila u lokalnoj Poljskoj vojsci,15 i Lili je morala da se zapita kakose Sibil snalazila kao nadzornik nostalgičnih devetnaestogodišnjih devojakakoje su se prijavile da pomognu u ratnim naporima i našle se kilometrimaudaljene od svojih kuća, kako ustaju u pet sati da pomuzu krave ili vozetraktor.

– Ti si s farme. Trebalo bi da se priključiš devojkama – oštro se Sibilobrati Lili, kao da je mogla da joj zaviri u glavu.

– Mislim da bi to bilo traćenje moje obuke – reče Lili ravnodušno.– Da, ali počela si je u Irskoj – reče Sibil, kao da to samo po sebi znači

da je ta obuka bila beskorisna.Lili oseti kako je obuzima poznati bes. Potisnula ga je.– U stvari, nisam – rekla je. – Nisam uopšte radila kao medicinska

sestra u Irskoj. Radila sam kod lokalnog doktora.– Sibs! Pa, Lili je bolja medicinska sestra od mene – rekla je Dajana.– Ako ti tako kažeš – procedila je Sibil, zureći niz svoj dugački nos u

Lili.– Odakle reče da si, dušo? – upitao ser Arči.Lili se ukočila. Umreće, jednostavno će umreti, ako on poznaje

Lohrejvenove. Nije mogla da podnese razgovor o njima, razgovor koji bimogao da se završi samo otkrićem da je Lili radila kao sobaricagospodarice Retnerija.

– Iz Voterforda – reče, što je činjenično bilo tačno, na kraju krajeva.Tamarin se nalazi u grofoviji Voterford.

– A, tako – reče ser Arči.Posle večere, svi su prešli u mali salon, gde je ledi Evanđelina sela

pored neupaljenog kamina da radi tapiseriju jednoroga u zelenoj šumi, aDajana, Sibil, ser Arči i Filip su igrali karte. Mejzi i Lili, koje nisu volelekarte – Lili je to rekla zato što je bila sigurna da igre koje je ona igrala kodkuće nisu bile one koje je Sibil imala na umu – sele su na prozor i pričale,posmatrajući imanje.

Vilson, Filip i ser Arči su za venčanje postavili sve baštenske stolice namalu terasu pored ružičnjaka. Plan je bio da se otvore vrata od terase, kakobi gosti mogli da ulaze i izlaze kad hoće. Sibil se još uvek durila zato štorekonvalescenti nisu sklonjeni iz sale za balove za veliki dan.

– Šta misliš, da li su ona i kapetan uradili ono? – šapnula joj je Mejzi.– Sibil? – slegla je Lili ramenima. – Nemam pojma. Baš i ne izgledaju

kao da se time previše bave, zar ne?Filip i Sibil su se poznavali od detinjstva, i Lili nije mogla da oseti

nikakvu strast među njima. Viđala je mnogo medicinskih sestara popovratku sa sastanaka, rumene, razmaznog karmina i razbarušene kose.Uvek su ulazile krišom – ako bi ih upravnica videla, bile bi u velikojnevolji. Lili se uvek pitala kako bi to bilo da oseti takvu strast premanekom muškarcu. Nije bila sigurna da li će to ikada doživeti. Izlazila je smuškarcima, naravno, ali nikada nije osetila ni najmanju strast prema bilokom od njih.

– Ja bih spavala sa svojim verenikom, kad bih bila verena – reče Mejzinaglo i iznenađujuće. Lili je oduvek smatrala da je Mejzi najmoralnija odnjih. I pored svih svojih zaklinjanja u boga i šala o ludovanju s vojnicima uzadnjim redovima bioskopa, ona je ipak bila vaspitana da poštuje strogemoralne kodekse. – On bi mogao da ode na front a da pre toga ne budetezajedno. Ako si verena i ostaneš trudna, barem bi imala nešto njegovo akose ne vrati.

– Valjda – reče Lili, stresavši se. – Ne postoji ništa gore, zar ne? Davoliš nekog i da ga onda pošalju preko okeana, ko zna kuda. Kako bispavala noću?

– Možda smo zato nas tri drugarice – zamislila se Mejzi. – Zato štonemamo dragane preko okeana. Ne dangubimo razmišljajući o nekimmuškarcima tamo negde, kao one devojke koje ne mogu da razgovaraju ni očemu drugom osim o svojim draganima koji su u Africi, ili već tako negde.

Lili se nasmejala na to. – To je istina – rekla je. – Osim toga, muškarcikomplikuju stvari. Morale bismo da napustimo bolnicu kad bismo se udale,a i izbacili bi nas kad bismo ostale trudne. – Nijedno od to dvoje nije zaLili dolazilo u obzir. Ljubav je bila vrlo nisko na njenoj listi prioriteta.Posao joj je bio najvažniji. Radila je toliko da je bilo nemoguće da ima

život van bolnice, mada je drugim medicinskim sestrama to uspevalo.Dajana i Mejzi su izlazile na večeru i u bioskop s muškarcima, ali ona je toretko radila. – Gledamo previše bolesnika i previše smrti. To čoveka odbijaod ljubavi.

– Govori u svoje ime – nasmejala se Mejzi. – Ja još tražim. Možda ćesutra da bude neki zgodan momak, da me obori s nogu.

– Pre će nekog starkelju da udari sunčanica, pa ćeš celo popodne moratida ga hladiš.

– Kakve sam sreće, tako će i biti!Dan venčanja bio je ispunjenje sna svake mlade: sunčano nebo bez

oblačka, bez žestoke vrućine od koje bi se sparušilo cveće izmoljeno ipozajmljeno iz svih bašti iz komšiluka. Lili je ustala rano i pošla u dugušetnju, kroz bašte pa u pašnjake iza kuća, na kojima su mala stada kravazadovoljno pasla, repovima lenjivo terajući muve. Kad bi zatvorila oči iduboko udahnula, Lili bi skoro mogla da zamisli da se nalazi u poljima kodkuće, s poznatim mirisom zemlje i stoke oko sebe. Osetila je ubodnostalgije.

U kući je bio haos. Moglo se čuti kako Sibil urla nešto o svojoj kosi ikako je neko pobegao s njenim parfemom.

– Ostalo mi je još samo malo, i to sam čuvala za danas! – grmela je. –Kako je to moglo da mi se desi?

Lili i Mejzi su se brzo obukle, i sada su sređivale kosu jedna drugoj.– Tako ti je sjajna – reče Mejzi, odmaknuvši se da se divi Lilinim

kestenjastim kovrdžama koje je podigla sa strane uz pomoć dva češlja odkornjačevine. – Jesi li je prala u pivu, ili šta?

– Ma, kakvo pivo – nacerila se Lili. – U parfemu!– Lagiš? – zakikotala se Mejzi.– Da.– Tako bi i trebalo tom užasnom malom monstrumu. Ne znam kako je

Dajana trpi – reče Mejzi.– Ma, nije ona tako loša – reče Lili. – Samo je razmažena i nema mnogo

iskustva. Kad bi živela jedno vreme s nama, malo bismo je dovele u red.Nekoliko dana pomaganja u bolnici spustilo bi je na zemlju.

– Mislila sam da je mrziš.

Lili je odmahnula glavom. – Ne, samo sam joj popuštala, to je sve.Pametnija sam ja od nje. Ona je, u stvari, samo dete.

– Ti si jedna mudrica – reče Mejzi. – Onda, dajmo još jednu šansugospođici Naduvenoj.

– Gospođi Naduvenoj posle četiri – dodala je Lili, nasmejavši se.

Kapela je zaista bila mala i obična, sa skoro puritanskim oltarom i kamenimklupama, umekšanim samo starim prostirkama za klečanje boje starog zlata.Lili je osećala laganu nervoznu drhtavicu od samog boravka ovde: znala jeda katolici ne bi smeli da slave u drugim crkvama, ali ipak je ovo venčanje,razmišljala je. To bi trebalo da je u redu, zar ne? Pomenuće to u ispovedi inabaciće nešto o tome u pismu majci.

U četiri sata već se okupilo četrdesetak gostiju, uključujući i sveštenikai staricu s belom kosom koja je sedela za orguljama. Za razliku odpredratnih venčanja, ispričala im je Dajana, većina porodičnih prijateljaneće moći da dođe, a oni koji budu došli samo će naleteti na nekoliko satipre nego što se vrate kućama. Imajući to u vidu, Sibil nije smela da kasni,tako da je prošlo tek deset minuta posle četiri kad se mlada pojavila poredponosnog oca koji je držao pod ruku i kad su okupljeni gosti ispustilikolektivni uzdah. Za nju nije bila venčanica od padobranske svile: Sibilinahaljina bila je od briselske čipke, prepravljena iz dvorske haljine njenemajke. Ona nije imala svetao ten, ni simetrične crte lica kao njena starijasestra, niti je imala Dajaninu lepotu koja dolazi iznutra, ali Sibil je ipakizgledala divno na svom venčanju.

Mladoženja je svakako mislio isto. Lice mu se ozarilo kad se okrenuo daje pogleda. I prvi put, Lili je ugledala lice njegovog kuma, kolegemornaričkog oficira. Bio je viši od Filipa i na trenutak su se njihovi pogledisreli u maloj kapeli. Džejmijeve sive oči susrele su se s Lilinim zapanjujućeplavim, i ona oseti kao da se mala varnica upalila u njoj. A onda je njegovpogled skrenuo, pa je Lili mogla da ga prostudira i malo dođe do daha.

Služba je bila kratka i jednostavna, za razliku od službi na katoličkimvenčanjima na koje je Lili navikla. Kad je bila završena, Sibil i njen muž supošli niz prolaz, a Sibil je izgledala pobednički, sad kad je dobila svogmuškarca.

– Uvek plačem na svadbama – reče Mejzi, brišući oči malommaramicom s čipkanim rubovima dok su izlazile iz kapele. – Ne znamzašto. Moja mama je uvek govorila da sam plačljivica. Kad bi mamicamogla da me vidi sada. – Za trenutak se učinilo kao da je Mejzi napustionjen večni optimizam, a njen blistavi osmeh kao da je malo potamneo.

– I mene moja – reče Lili, grleći svoju mladu drugaricu. Lagala je. Njenamajka bi bila sva u panici kad bi videla da se njena ćerka druži splemstvom. – Tvoja majka bi poludela od sreće da može da te vidi ovde –šapnula je Lili. – Kako je ono uvek govorila: blagoslovena... kako beše?

– Blagoslovena bila moja sveta tetka – nasmejala se Mejzi. – Sirotamama nikad nije psovala, ne kao ja. Sad bi rekla „Blagoslovena bila mojasveta tetka, Mejzi, vidi nju kako pije džin, i to s aristokratijom.“

– Da vam dospem, gospođice? – Vilson, ukrućen kao da je progutaometlu, pojavio se iza njih.

Lili je osetila težinu njegovog neodobravanja. Ostali su bili divni premaDajaninim koleginicama. Čak je i ser Arči bio šarmantan, na svoj neodređennačin. Samo se Vilson ponašao kao da su njih dve prosjakinje koje su seušunjale u prestonu dvoranu da ukradu porodično srebro.

– Zašto da ne? – Mejzi je iskapila svoje piće. Čist džin i puna dozaitalijanskog vermuta: džin i it, njen omiljeni koktel. – Hvala, srce. –Nasmešila se Vilsonu, a njeno lepo lice bilo je potpuno netaknuto njegovimkrutim ponašanjem. Lili joj je zavidela. Kako bi bilo lepo ne mariti za sveVilsone na ovom svetu, biti blaženo oslobođen tog osećaja nepripadanja.Mejzi je bila opuštena gde god da se nalazi, isto kao i Dajana.

Obe su imale urođen osećaj sigurnosti, što je značilo da nikad nisuposmatrale druge i pitale se šta oni misle. Lili nikad nije prestajala s tim.

Ledi Belton je nekako uspela da se snađe za više od jednog kilogramakuvane šunke, koliko je bilo dozvoljeno po kuponima za venčanje. Iako jeser Arči bio strog, čak je i on vrlo malo gunđao kad je Evanđelina nabavilasvinjske kotlete i prava jaja od kikireza za svadbenu gozbu. Tako jeuštedela jaja koja bi njene kokoške nosile nekoliko nedelja.

Držala je četiri kokoške u bašti iza kuhinje, i sama vodila računa onjima. – Pre rata nisam mogla ni da zamislim da mama gaji piliće – govorilaje Dajana. – Vrlo je žilava, znate. Sposobna je za svašta.

Od kokošjih jaja napravljeni su fini sendviči s jajima i potočarkom, ajaja od kikireza su tvrdo obarena i poslužena sa zelenom salatom iz bašte.Nije bilo nade da bi se mogla napraviti tradicionalna svadbena torta, takoda je bilo mnogo malih želea ukrašenih cvetovima i sićušnih, jednoslojnihbiskvita. Sve je izgledalo apsolutno predivno i, jednom bar, čak ni Sibil nijemogla da se požali.

Lili je posmatrala kako je polako napušta krutost od ser Arčijevogdragocenog šampanjca. Dan je bio divan, i ljudi su izašli na terasu i sedeli ufoteljama i uživali u majskom suncu.

Sibil i Filip su prvo odigrali nekoliko valcera u čast starijih gostiju, aonda su na red došle Filipove džez ploče.

– Obožavam ovu muziku – rekla je Sibil sanjivo, dok se vrtela u naručjusvog novopečenog muža.

Iznenada, njihova sreća pogodi Lili. Celog dana joj je Tamarin bio uglavi u duši, i osetila je snažan napad usamljenosti. Šta radi ovde? Uzela jesvoju čašu i izašla na terasu.

Kad se rat završi, vratiće se kući. Za čim god da traga, to se ne nalaziovde. Kod kuće će barem biti među svojima, i ako oseti da se ne uklapa snjima... pa, shvatiće da se nigde ne uklapa.

– Zdravo – začuo se glas.Okrenula je glavu i pored sebe ugledala Filipovog kuma, mornaričkog

oficira. Nije bila sigurna koji je čin: nikad nije posedovala Dajaninusposobnost tumačenja oznaka činova na uniformama.

– I vi ste pobegli? – Izgovor mu je bio mek, s laganim škotskimprizvukom.

Lili ga je na trenutak pažljivo pogledala. Postala je stručnjak da kažepravu stvar – deo učenja da se živi u drugoj zemlji bila je kameleonskamogućnost uklapanja. Ali u tom trenutku, bilo joj je dosta uklapanja.Razmišljanja o kući učinili su njen osećaj otuđenosti gotovo bolnim.

– Da – rekla je iskreno. – Osećam da ne pripadam ovde. Ne poznajemnikoga, osim Dajane i Mejzi. Ne želim da razgovaram o jedrenju poMediteranu – dodala je, pogleda uprtog u mladu koja je, vrteći se,promicala pored vrata od terase.

– Rat otežava ćaskanje – složio se, prateći svojim pogledom njen, dok se

nije zaustavio na novoj gospođi Stenap. – Teško je mariti za trivijalne stvarikad... – ispravio se – kad se toliko toga događa.

Lili ga pogleda zainteresovano. Skoro da je očekivala da će reći:„Razvedri se, devojko. Može još jedno piće?“ Kao da je ispiranje svegadžinom pravi odgovor na sve životne probleme. Ali ovaj čovek nije imaoonaj veseli, uglađeni šarm kao ostali Dajanini prijatelji oficiri, ljudi koji bise s tim svojim suštinskim britanskim šarmom više klase šalili i ispredstreljačkog voda. Bio je žilavije isklesan, tvrđi. Čak mu je i njegovočetvrtasto lice s bokserskim nosom i duboko usađenim očima davalo izgledpre seljaka koji je postao ratnik, nego aristokrate.

– Moje opravdanje je što nisam odavde, ali vi ovde sigurno poznajetesve? – ispitivački je rekla.

– Priličan broj njih – potvrdio je. – Filip i ja smo drugovi još iz škole. –Pružio je krupnu šaku. – Poručnik Džejmi Hamilton – rekao je zvanično.

Lili je zurila u njega. Prihvatila je njegovu ruku i osetila isti naletadrenalina kakav je osetila i u kapeli kad je pogledao direktno u nju.

– Džejmi, to i vaš akcenat mi govore da niste iz ovih krajeva – rekla jeda sakrije koliko je uzdrmana.

– Ja sam Škotlanđanin, iz Ajršira – kazao je. – A vi ste medicinskasestra Lili Kenedi, iz Irske.

– Da – nasmešila se. Svako je mogao da čuje da je iz Irske, po govoru,ali pitala se kako joj zna ime.

– Naporan posao – reče on.– Jeste – složila se, gledajući ga – vrlo naporan.– Da li vas to pogađa? – upitao je. – Toliko smrti i rana.Malo ljudi je Lili postavljalo takva pitanja. Možda zbog toga što su svi u

Londonu svakog dana bili svedoci posledica rata. Uz činjenicu da su ljudivoleli da pričaju o nečem drugom. Čak i kad bi neko umro, periodožalošćenosti bio je sve kraći i kraći, kao da se ljudi plaše da razmišljaju osmrti. Razmišljanje o smrti, zadržavanje nad njom, bilo je i suvišedepresivno; jedina razumna mogućnost preživljavanja bila je hrabro krenutiprema naredom danu i nastaviti dalje.

– Da – kazala je Džejmiju Hamiltonu – pogađa me. Posebno kad se radio deci. Prošle nedelje su dovezli dva dečaka, braću, nisu imali više od

deset, jedanaest godina. Još su bili u plavo-belim pidžamama, kao da su ihupravo izvukli iz kreveta i da čvrsto spavaju. Bili su mrtvi, poginuli odbombe. Stalno razmišljam o njima.

– Ima četiri godine kako sam započela školovanje, i da sam tada znalaono što znam danas, mislim da nikad ne bih postala bolničarka. Imala samnejasnu ideju da se tu radi o pomaganju ljudima, o pružanju utehe, o tomeda treba biti dobar prema nekome u njegovom bolu. Ali nije tako: radi se oočajničkim pokušajima da nekog održite u životu, sve u paničnoj brzini, dokih posmatraš kako umiru groznom smrću, uglavnom bespomoćan... neumem da objasnim – rekla je. – Ali, ima i naleta adrenalina, kad se radi uoperacionoj sali ili na odeljenju kad je gužva i kad čovek mora da izdrži,zato što će, ako ne izdrži, neko da pati. – Zastala je, osećajući da je ostalabez vazduha posle svega što je rekla.

– Da li vam zabave pomažu da se opustite, ili vam je još gore? – upitaoje.

Lili se nasmejala. – Pomalo od oboje – kazala je. – Divno je da čovekna trenutak sve to zaboravi i igra, a opet osećam da ne bi trebalo dazaboravim.

Okrenula se od njega da pogleda plesače u kući.– I ja se isto osećam – rekao je. – Kad se čovek nađe u ratu, želi da

pobegne od njega, a kad se udalji, želi ponovo da se vrati.– Gde služite? – pitala ga je.– Ja sam prvi poručnik, drugi po činu na podmornici. Pre mesec dana

sam bio ranjen.Primetila je da joj nije rekao ni gde ni kako je ranjen. Podmorničari,

kako je čula, dobro skrivaju svoje karte.– Vi radite s Dajanom u Kraljevskoj državnoj bolnici?Klimnula je glavom. I ona ume da krije karte.– Odakle ste? – upitao je.– Iz jednog malog mesta po imenu Tamarin, u južnoj Irskoj. Sigurno niste

čuli za njega, na obali je, veoma lepo mesto, mirno, nimalo nalik na London.– Zašto ste otišli?– Zato što sam želela da budem bolničarka, a kod kuće nisam mogla sebi

da priuštim školovanje. Moj otac je kovač, a majka domaćica u kući sličnoj

ovoj, samo manjoj – rekla je. Ja sam drugačija, zapravo je govorila. Tosam ja. Ako ti se dopadam, ostaćeš. Ali neću da se pretvaram. Nisam iztvog sveta.

Čuli su kako Mejzi unutra peva „To se zove lambet vok...“. Bila je toMejzina omiljena pesma za zabave. Imala je lep glas, koji će uskoro svenaterati da zaigraju. Bio je to dar, dar da šarmira i natera ljude da je zavole.Lili je bila svesna da ne poseduje taj dar. Bila je i suviše oprezna, i suvišesklona tome da se drži po strani i posmatra.

Sada je Džejmi posmatrao nju. Osetila je da nešto u njoj drhti odnjegovog pogleda, da se pomera.

– Mislim da smo nas dvoje jedini koji se ne smeju i ne šale – reče Liliiznenada, dok su iznutra dopirale salve smeha. – Čudi me da nas Sibil nijeizbacila. Veoma joj je stalo da svadba bude savršena.

Džejmi se približio, tako da je sada stajao odmah do nje. – Ne znamkako vi – rekao je – ali, ja se zabavljam.

– Zaista? – upitala je, prošavši pored njega. – Nadam se da ćetenastaviti da se zabavljate, poručniče. Izvinite me.

Otišla je do toaleta, poprskala se vodom po porumenelom licu, a ondapokušala da popravi štetu uz pomoć pudera ingliš rouz, koji joj nijepristajao, ali je samo to imala na raspolaganju. Njen dragoceni ruž čajnizred bio je potrošen do samog kraja, i ona je ukosnicom iščačkala ostatak injime namazala svoja puna usta.

Iz ogledala su zasjale svetle oči i ona je osetila neobičan talas ponosazbog svog izgleda. Ten joj je bio besprekoran i bez ijedne pege, i usavršenom kontrastu s gustom kestenjastom kosom, začešljanom unazad odlepo oblikovanog, ovalnog lica. Varnica bistrine u njenim bademastimočima menjala je njen izgled iz puke dopadljivosti u zanosnu, divlju lepotu.

Nakon što je odbrusila Šeril, ostale sestre su je prozvale Divlja Irkinja.Bio je to kompliment, smatrala je, koji pokazuje da je vide kao pribranu,snažnu i punu samopouzdanja. Imala je na nečemu da bude zahvalnaLohrejvenovima. Posmatrajući ledi Ajrin naučila je vrednost pribranosti, aLilina odlučnost da se razlikuje od svih ostalih pripadnika klase služinčadina imanju Retneri dalo joj je kraljevsko držanje.

– Ne izgledate loše, sestro Kenedi – rekla je sebi.

Kad se vratila u dnevnu sobu, s gramofona se čuo Glen Miler i svi suigrali, rešeni da izvuku i poslednju mrvu uživanja tog dana. Bilo je skoroosam sati, i ona je znala da će većina gostiju uskoro da krene, da se premraka vrate u kasarne ili na komandne pozicije. Zabava se polakozavršavala.

Dajana je ranije šapnula Lili da je mladoženji ukinuto odsustvo: niko nijeznao zašto, ali govorilo se o nekoj velikoj ofanzivi. Ni Sibil to još nijeznala.

– Mora da krene već večeras. Medeni mesec se odlaže. Ne bih volela dasam na njegovom mestu, jadničak.

Lili je stajala i posmatrala ples, pevušeći melodiju i njišući se.Pokušavala je da ne razmišlja o velikom naletu koji će odvući muškarce. Očemu god da se radi, uskoro će sve saznati na teži način, kod počnu dadovoze ranjenike i kad se dvanaestočasovne smene pretvore u celonoćne ikad obe smene budu radile istovremeno.

– Biste li možda plesali?Stajao je pored nje, viši od nje, i Lili odjednom nije mogla da zamisli išta

što bi joj bilo draže.– Sa zadovoljstvom – kazala je. – Nisam baš najbolja...Bila je previsoka i većina partnera više je volela niže žene.– Nisam ni ja – reče Džejmi, uz smešak koji je omekšao oštre crte

njegovog lica.Lagao je. Od trenutka kad je uhvatio za ruku, Lili je osetila kako im se

ritam i energija spajaju. Kao da je bila posuta čarobnom plesnom prašinom.Muzika je bila glasna, sveprožimajuća, i oni su se elegantno uklopili uprostor na podijumu. Lili se pitala da li i svi ostali mogu da primeteelektricitet između njih. Mora da primećuju. Džejmijeva ruka prisnoprislonjena uz njena leđa kao da je dodirivala po telu erotski joj milujućigolu kožu, a ne svilenkastu pamučnu tkaninu. Osećala je veliku snagunjegovog zgloba dok je drugom rukom držao njenu, a ispod uniforme, podprstima je mogla da oseti pokrete njegovih snažnih mišića ramena. Nije toličilo na ples: ličilo je na vođenje ljubavi.

Muzika se lagano zaustavila, oni su prestali da igraju i ostali da stoje,zureći jedno u drugo.

– Da čujemo ponovo! – uzviknula je Sibil, kao dete, pa je neko zagrebaoiglom po ploči.

Lili nije ni bila svesna da je zadržavala dah, dok se nije ponovo začulamuzika.

– Ne želim da se završi – rekao je, blizu njenog uva. Lili je zažmurila idozvolila mu da je privuče k sebi. Dok su parovi oko njih igrali živahno,ona i Džejmi kao da su se kretali po taktovima neke druge, sporije muzike.

Gledala ga je odozdo, dok su njegove crne oči zaranjale u njene,govoreći joj da je želi isto kao što ona želi njega.

Zvuk iza njih naterao ih je da se okrenu i ugledaju Mejzi koju je vrteojedan od Filipovih prijatelja Amerikanaca, plavi pešadijski kapetan, koji jebio dorastao Mejzinom akrobatskom plesanju i bacao je kao lutku, dok jenjena haljina lepršala na sve strane.

Kad je videla Mejzi, čarolije je nestalo. Lili se trgla. Šta ju je spopalo? Isuviše je iskusna da bi očijukala sa zgodnim muškarcem u uniformi. To nijebio plan. A Džejmi, ma koliko ga smatrala zgodnim, bio je iz drugog sveta,Dajaninog sveta.

– Ako nemate ništa protiv, sela bih – rekla mu je žurno, namerno neprimećujući kratak blesak razočaranja koji mu je preleteo preko lica.

– Da vam donesem neko piće? – upitao je, ponovo stavivši maskuljubaznosti.

Lili bi se više dopalo da je rekao „Šta je s tobom?“ Ali ovakvi to nerade. To je jedna od radosti viših klasa: oni sve doživljavaju kao neuspeh.Momak iz Tamarina bi insistirao da mu kaže zašto je prestala da igra.

– Ne, hvala – rekla je Lili, isto tako ljubazno. – Malo sam se zanela uigri. – I s tobom, htela je da kaže. – Mislim da ću da preskočim sledećiples. – Krišom je pogledala Dajanu kako stoji na obodu grupe, posmatra ismeši se. – Dajana je izvrsna plesačica.

– Znam – rekao je, stisnutih vilica.– Dobro, onda znate i da je divna devojka – dodala je Lili. Nije bila

sigurna zašto to radi: zašto podstiče Džejmija da ode kod Dajane. Ali onpredstavlja sve ono što Dajana očekuje od muškarca, a Lili voli Dajanu kaosestru. Dajana žudi da bude zaljubljena, a Džejmi, uzdahnula je u sebi, jesteposeban.

– Šaljete me da igram s Dajanom? – upitao je, blago zabavljen.Lili je osetila varnicu besa zbog njegovog raspoloženja. Čemu se smeje?– Ona je verovatno više vaš tip – rekla je. Do đavola, to je zvučalo loše.

– Mislim, istog ste...– ... porekla? – pomogao joj je.– Da – prasnula je.Udaljili su se od plesača i sada su se našli na drugom kraju sobe, gde su

ljudi sedeli na sofama i foteljama, ćaskali i pijuckali.– Da li vam je to važno? – upitao je. – Poreklo?– Kladim se da je vama važno.– Ne naročito. Ne kod prave osobe.– Želim vam sreću u pronalaženju prave osobe – rekla je umiljato, a

onda otišla da sedne pored Dajanine tetke usedelice Dafne, koja je bilagluva kao top.

Pokazaću mu ja, pomislila je, glasno pozdravljajući tetku Dafne, svevreme posmatrajući Džejmija, koji je još uvek stajao blizu nje, smešeći jojse na način koji je mogla da opiše samo kao zločest. Uhvatio joj je pogled ilagano podigao jednu tamnu obrvu, kao da želi da kaže: Prozreo sam tvojuigru, draga.

– Divna muzika – viknula je prema tetki Dafne, a onda opsovala u sebi,zato što sirota Dafne nije čula skoro ništa, pa tako ni muziku.

– Šta? – zakreštala je starica, s jednom rukom iza uva, dok je u drugojdržala vrhom punu čašu Vilsonovog džin i it koktela.

Nakon pola sata s Dafne i praćenja Džejmija krajičkom oka, Lili jeosetila da njena napetost popušta, kad je uletela uplakana Sibil. Ako Filipmora da krene to veče, pretpostavljala je da će Džejmi da pođe s njim. KadDžejmi ode, moći će da se opusti.

Petnaest minuta kasnije, Sibil, očiju oteklih od plakanja, i ostataksvatova okupili su se u ogromnom predvorju da se pozdrave.

– Ne mogu da bacim bidermajer – cmizdreći je rekla svojoj majci, kojaje skakutala oko nje, pokušavajući maramicom da joj obriše lice.

– Ne daj se, mila – reče ledi Evanđelina.– Ne mogu!– Oh, draga, napravićemo novu zabavu za tvoju svadbu, obećavam –

čulo se kako Filip kaže.– Obećavaš? – šmrcala je njegova nevesta.– Obećavam.– Jadan momak, žao mi ga je – Mejzi je šapnula Lili. Mejzi je sada već

bila pripita, crvenih obraza i omamljena od koktela. – Nema pojma u šta seuvalio. Uskoro će saznati.

– Evo ga! – viknula je Sibil.– Devojke, pazite! – vrisnula je Dajana.Buket je poleteo visoko u vazduh, Lili je podigla pogled i posmatrala ga

kako pada i pada, tačno prema njoj. U poslednjem trenutku je zgrabilaMejzi i gurnula je u njegovom pravcu.

– Opa! – ciknula je Mejzi, kad je cveće bukvalno palo na nju.Svi su se smejali, a posebno Lili.Onda je osetila snažnu ruku na svom struku, koja je stegnula njeno telo u

svilenoj plavoj haljini na tufne, dok joj je vrelina zagrljaja pekla kožu.– Hteo sam da se oprostim, sestro Kenedi – rekao je Džejmi, sagnuvši se

tako da mu se lice našlo desetak centimetara od njenog lica.U komešanju i gužvi bili su pritisnuti jedno uz drugo.Usne su im se spojile, silovito i vrelo.A onda, iznenada, on se odmakao.– Do novog susreta?Lili je mogla samo da ga gleda, dok su dvojica muškaraca izlazila i dok

su se drugari i rođaci tiskali oko njih.– Evo je mlada – pevušila je Mejzi nemelodično, mašući bidermajerom i

grleći Lili.– Zar nije bilo divno? – uzdahnula je.Lilin pogled je bio uprt u vrata na kojima se Džejmi nalazio samo

trenutak ranije.– Divno – tiho je izgovorila i dotakla usne tamo gde ju je poljubio. I

ranije su je ljubili, ali nikada tako. Zašto je igrala te glupe igre s njim?Zašto se odmakla od njega kad su igrali?

Bila je besna na sebe. Ta urođena svojeglavost ponovo ju je izdala. Sadje otišao, i ko zna kada će ga ponovo videti?

Septembar, 1944. godine

Sibil se potpuno posvetila svom svadbenom veselju, deo drugi, ali ono ipaknije bilo onako veličanstveno kako se ona nadala.

Umesto svečane igranke, morala je da se zadovolji malim banketom ukući Filipove bake, u Saut Odli stritu, prilično velikom zdanju koje je bilozatvoreno od 1942. godine, i u kome je sav nameštaj bio prekriven lanenimnavlakama. Posle večere, društvo je trebalo da pređe u 400, glamurozninoćni klub u koji je Dajana često izlazila, a u kome Lili nije nikada bila.

Lili je bila prilično sigurna da je Sibil pristala da je pozove na zabavusamo zato što će im biti potreban još jedan par ruku da pomogne okokuvanja i čišćenja. Mogla je da zamisli kako se Sibil protivi ideji da Lilibude gost, i skoro da je mogla da čuje Dajanu, šokiranu, kako ubeđenogovori da ne bi mogla ni zamisliti da moli svoju prijateljicu da pomogneako nije pozvana na zabavu.

– Biće super – rekla je Sibil veselo na dan zabave, dok su ona, Dajana iLili razgledale kuću Filipove bake i pokušavale da odluče šta prvo daurade. Sibil je bila tamo još prethodnog dana, i nije uradila ama baš ništa uvezi sa čišćenjem, primetila je Lili, sudeći po naslagama prašine.

– Crći ćemo dok ovu kuću dovedemo u pristojno stanje – ljutito je reklaDajana, koja je, kao i njena majka, bila besna na Sibil što je uopšteorganizovala zabavu.

– U Londonu više nije bezbedno, Sibs – kazala je. – Čak i Filip kaže danije sigurno, zbog onih raketa fau-2. Ne znam zašto nisi poslušala mamu ijednostavno napravila malu zabavu kod kuće na Božić.

Još od Dana D, čak su i stanovnici Londona, oguglali na zvuk vazdušneopasnosti, naučili da se boje vriska letećih bombica. A sada se pojavilanova, još ubojitija pretnja, u obliku letećih bombi fau-2, koje su doletalebez upozorenja i uništavale čitave ulice.

Prvi put od početka rata Lili je bila u stanju stalnog straha.– Dovoljno mi je bilo što sam morala da propustim medeni mesec, i neću

sad da dozvolim da mi taj glupi „bejbi blic“16 upropasti zabavu – frknulaje.

Lili je prestala s onim što je radila. – Slušaj, Sibil – procedila je. –Provodim ovde svoj slobodan dan samo zbog Dajane, ne zbog tebe. Zato,molim te, ne pričaj o „bejbi blicu“, zato što ga ne bi tako zvala da u bolnicisvaki dan gledaš njegov učinak.

Sibil je, po prvi put, ućutala.– Izvini – Dajana je tiho rekla Lili kad je Sibil otišla u drugu sobu,

tobože da pronađe vazu za zimske ruže iz bašte. – Ona ne shvata.– Ne razumem kako – reče Lili ljutito. – Znam da je izolovana u

Beltonvardu, ali stvarno, Dajana, ona mora da primećuje šta sve ljudipreživljavaju. Ti joj pričaš šta viđaš svakog dana, kako je moguće da je tone dotiče?

Dajana je smireno slegla ramenima. – Sibs je kao tata: shvati nešto samoako utiče direktno na nju. Nemoj da ti ovo pokvari veče, svima nam jepotrebno malo zabave. Molim te, Lili? Oduševićeš se s klubom 400.

Lili je dozvolila sebi da se nasmeši. Žudela je da upita da li se poručnikDžejmi Hamilton nalazi među zvanicama, ali nije se usudila. Nije nipomenula njegovo ime od one večeri. Nije htela da iko, pa ni Dajana, znašta oseća prema njemu.

U svakom slučaju, ako bude tamo, razmišljala je, ignorisaće ga. Ako muje toliko stalo da je ponovo vidi, zašto nije pokušao da stupi u vezu s njom?Ofanziva na Dan D, koja je stavila tačku na Sibilin medeni mesec, odavnoje okončana. Imao je tri meseca da se javi, a nije to učinio.

Ne, ako dođe, neće ni da razgovara s njim, u to je bila sigurna.

– Zdravo, Lili – rekao je te večeri, glasom kakav je i zapamtila. Ten mu jebio tamniji i izgledao je predivno stojeći ispred nje u uniformi.

Stigao je među poslednjima: svi ostali su već stajali oko trpezarijskogstola i dovršavali svoja pića. Zahvaljujući Sibilinom cveću i Lilinoj veštiniaranžiranja, sve je izgledalo savršeno. Dajana se namučila dok je skuvalapiletinu... – U stvari – rekla je Dajani – mislim da je Sibil sa sela donelazeca.

– Zdravo, Džejmi – rekla je.– Nadao sam se da ćeš biti ovde večeras – rekao je.– I tu sam – odgovorila je Lili. Neće ništa da mu olakšava. Otkad je

saznala da dolazi, čitajući Sibilin detaljan plan sedenja, osećala jenarastajuće uzbuđenje.

– Hteo sam da te pozovem – zaustio je.– Stvarno? – upitala je Lili opušteno.Klimnuo je glavom.Lili ga je posmatrala kako pogledom pretražuje imena za stolom, a zatim

ih zamenjuje kako bi sedeo pored nje.– Sad možemo da zauzmemo mesta – tiho je rekao.– Sibil će biti veoma ljuta na tebe – šapnula mu je.– Izdržaću – kazao je. – Ovde sam samo iz jednog razloga, koji nema

nikakve veze sa Sibil.Poznati drhtaj ponovo joj je prostrujao telom, i Lili je morala da sedne,

da se ne bi srušila.Dovoljno dobro je poznavala protokol na otmenim večerama, pa joj je

bilo jasno da se od nje očekuje da sa Džejmijem razgovara tokom prvogjela, a da se zatim ljubazno okrene i razgovara s muškarcem s druge strane.Ali, Džejmi nije imao nameru to da dozvoli.

– Hajde da se ne opterećujemo s tim – zamolio je kad su završili mlakuminestrone supu, koju im je poslužio jedan od starih slugu Filipove bake,gospodin Tims, mršavi sedi čikica drhtavih ruku. Lili je bilo mučno da gaposmatra kako ih poslužuje. I suviše je star, htela je da vikne.

Tokom prvog jela, razgovarali su o prethodna tri meseca rata i kakve sušanse da se uskoro završi. Sada, kad su joj se jezik i duša opustili,zahvaljujući čaši vina i koktelu pre večere, Lili je htela da pita Džejmijazašto joj nije pisao. Ali nešto joj nije dalo.

Međutim, razgovarali su o svom detinjstvu, i Lili prvi put nijeprećutkivala istinu. Ostali gosti su polako bledeli, dok su njih dvojerazgovarali i razgovarali. Tiho mu je pričala o Tamarinu i Retneriju.

– Ti si izuzetna žena, Lili Kenedi – rekao je ozbiljno na kraju.– Zašto mi to „izuzetna“ ne zvuči kao kompliment? – upitala je Lili.Umesto odgovora, Džejmi je ispod stola uhvatio za ruku i zagledao joj

se u oči.– U redu, ti si prelepa žena i, otkad sam te upoznao, ne mogu da mislim

ni na šta drugo – rekao je toliko tiho da ga niko drugi nije čuo.

Lili je srce preskočilo.Ispred trpezarije se začulo bučno lupanje sudova. Lili je skočila. To

mora da je siroti gospodin Tims. Niko drugi se nije ni mrdnuo. Vino jeteklo, gramofon je svirao glasno u pozadini i ostali gosti su previše uživaliu predahu od rata da bi razmišljali o nevolji koja je zadesila unajmljenogslugu.

Kad je izašla iz trpezarije, ugledala je gospodina Timsa koji jezbrinjavao povređeno koleno, a ceo krem s limunom ležao je u kremastimgomilicama na parketu.

– Gospodine Tims, da vam pogledam koleno – rekla je profesionalnimglasom.

– Sedite ovde – reče Džejmi. Pošao je za njom, i sada je poveo starcaprema stolici u hodniku.

Dok je ona pregledala koleno gospodina Timsa, Džejmi je uspeo dapokupi veći deo krema s poda.

– Trebalo bi da ga previjem, a onda ćete morati da odmarate tu nogu –objasnila je Lili.

– Mogao bih da legnem u ostavu za srebrninu. Tamo ima krevet narazvlačenje, od bivšeg batlera. Bolela su ga leđa, pa je morao negde daprilegne – reče gospodin Tims, a onda se pribrao. – A sledeće jelo?

– Ništa im neće biti bez sledećeg jela – reče Lili oštro.Džejmi je odneo na sprat kafu nasmejanoj, raspričanoj gomili u

trpezariju, i rekao im da će morati da pevaju da bi dobili krem.– Plan je da se za nekoliko minuta krene u klub 400 – rekao je silazeći

niz stepenice u kuhinju, gde je Lili prala ruke na staroj sudoperi.– Da li je naša domaćica uopšte pitala šta se desilo tom sirotom čoveku?

– pitala ga je Lili. Gospodina Timsa su već smestili niz hodnik, u ostavu zasrebrninu.

Džejmi je nežno uzeo za ruku, kao da će je povesti uz stepenice. – Bojimse da draga Sibil ne brine previše o drugima.

– Kao da ja to ne znam – odgovorila je Lili smrknuto.Iznenada su se našli na nekoliko centimetara jedno od drugog, držeći se

za ruke. Džejmi je zatvorio vrata od kuhinje, naslonio se na njih i pružioruke prema njoj. Lili se naslonila na njega, pružila obe ruke i dotakla mu

lice, a on je obavio svoje dugačke ruke oko nje, snažno je privlačeći k sebi.Bez ijedne izgovorene reči, njihova tela su se stopila i Lili je osetila

kako joj grudi dodiruju dugmad njegove uniforme i osetila neizdrživu željuda pokida odeću sa sebe i legne naga ispred njega. Kosa mu je bilasvilenkasta, oštra i kratka. Njeni prsti su uživali u njoj, vrteći je idodirujući, a onda su skliznuli niz njegov snažni vrat i pronašli dugmad nanjegovoj uniformi.

Pronašao je nežnu kožu iza njenog uva i nežno je dodirnuo usnama,prisilivši je da zajeca od čistog zadovoljstva, a onda su njegovi snažni prstiobuhvatili obline njenih grudi, pronašli dugmad na okovratniku njene haljinei hitro skliznuli do gole kože. Malo su se pomerili i Džejmijeva ruka jezašla ispod njenog satenskog grudnjaka i dotakla čvrsti vrh njene bradavice,koja je gorela od njegovog milovanja. Uzdahnula je i predala se njegovimdodirima.

Nijedan muškarac nije je dodirivao tako intimno.Otvorio joj je potpuno prednji deo haljine, otkopčavajući je dok nije

ugledao krupnu dojku, a onda usnama obuhvatio njen ružičasti vrh.– Oh, Džejmi – zajecala je i priljubila se uz njega.Odjednom je povukao do kuhinjskog stola, ogromnog komada drveta

izgrebane površine. Postavio je da sedne na njega i ušao između njenihnogu, tako da je bio zarobljen među njenim bedrima. Osećala je grubu vununjegovih pantalona na nežnoj koži iznad svojih čarapa. Njegovo telo jepozivalo njeno sve bliže, tako da su joj noge bile skoro obavijene okonjega.

Džejmi je bio snažan, pun života i žestok muškarac: osećala je njegovučvrstinu na sebi, dok mu je telo iskonski reagovalo na nju. I želela ga je.

– Toliko si lepa – dahtao je, ponovo pronašavši njena usta i ljubeći je.– Želiš li da stanem? – Bio je ozbiljan.– Ne, ne – rekla je. – Ne želim. Ne želim da ovo ikada stane.Na sekund su se zagledali jedno u drugo, i čarolija je na trenutak bila

razbijena.– Ne želim da to uradimo ovako – rekao je nežno – na kuhinjskom stolu

u tuđoj kući. Ali, kako te želim, Lili.– A gde ćemo? – upitala je, instinktivno ga mazeći prstima, kosom mu

dodirujući lice, dok je usnama lagano klizila oštrom ivicom njegove brade.Tiho je uzdahnuo.

– Ne znam. Neću moći da se zaustavim – rekao je – ako ne prestaneš daradiš to što sada radiš.

– Ne moramo da stanemo – rekla je, ne verujući šta govori. Ona,devojka koja nikada nije spavala s muškarcem, koja nikada nije dozvolilaviše nego da je poljube, uvija se oko ovog muškarca i čezne za njim.

– Moramo. – Privukao je bliže i uhvatio je, zagrlivši je, kao da će, akose ne bude pomerala, zaustaviti životinjsku reakciju svog tela na nju. – Neovde. Veruj mi.

– Verujem ti – rekla je. I verovala mu je. – Nikad ovo nisam radila. –Bilo joj je važno da on to zna, zato što je zbog rata mnogim ljudimapopustio moral, o lastišu na gaćicama da i ne govorimo.

– Znam.– Kako znaš?Nasmešio se. – Jednostavno znam. Filip mi je pričao o prijateljicama

Sibiline sestre mnogo pre nego što smo se ti i ja upoznali. O divljoj Irkinji,kojoj u venama teku i led i vatra. A ja umem da procenim. U tebi nemaničeg iskvarenog. Mogu to da osetim.

Nasmejala se glasno, prasnuvši zbog komičnosti situacije. – Da, trenutnostvarno možeš celu da me osetiš – rekla je zaljubljeno, uvijajući kukovima iosećajući kako njegovo telo istog trenutka reaguje.

– Džejmi, Lili... nadam se da niste pojeli svu čokoladu. Ostavite neštoza nas, svinje proždrljive! – Bila je to Sibil.

– Isuse! – Lili se odmakla od njega, dok se zvuk Sibilinih cipela svisokim potpeticama približavao kuhinji.

– Niko više ne traži piće: hoće da igraju – nastavila je Sibil – ali jamoram da pojedem nešto slatko posle večere.

Bila je sve bliže. Kako bi bilo užasno ako ih nađe poluobučene.Lili je brzo zakopčala dugmad i popravila kosu. Pružila je ruku i skinula

zamrljani ruž s Džejmijevih usana.– Idem, Sibil – reče Lili glasno. – Ne mogu da pronađem čokoladu. –

Spustila je ruku na kvaku, da otvori vrata. Oboje su ponovo bili pristojni,mada malo zajapureni.

– Lili... – Džejmi je zvučao napeto.Lili je okrenula kvaku i otvorila vrata. Posle četiri godine straha od

upravnice, pribojavala se da je neko vidi da radi nešto nemoralno. Šta godda Džejmi ima da joj saopšti, može to da uradi kasnije.

– Moram nešto da ti kažem – kazao je.Sibil je bila ispred vrata. – A, tu ste – rekla je smešeći se.– Izvini, Sibil – reče Lili, dajući sve od sebe da zvuči apsolutno

ravnodušno. – Morala sam da previjem koleno gospodinu Timsu.– Zaista – rekla je Sibil, i Lili je istog trenutka po njenom glasu

zaključila da je ova tačno znala šta se događa. To je bilo jedva primetno,ali bilo je tu, i Lili je osetila pečat posramljenosti na svom licu.

Sibil je uhvatila Lili pod jednu ruku, a drugu ispružila za Džejmija.– Jedva čekam da zaplešem – rekla je poverljivim glasom. – Svideće ti

se klub 400, Lili, tamo je super. Nije nikad bila tamo, Džejmi. Možeš li dazamisliš? Džejmi i Filip su skoro živeli tamo, zar ne, dušo?

Stigli su do stražnjih stepenica, i Sibil je hitro pustila Lilinu ruku da bi sepopela s Džejmijem, zato što nije bilo mesta za sve troje.

Lili oseti uznemirenost od Sibilinog veselog, zajedljivog tona.– Neki više vole Floridu, ili stari dobri Kafe de Pari, ali ja jednostavno

obožavam klub 400, nastavljala je Sibil, lažno zamišljenim glasom. – AMiranda? – upitala je Sibil. – Koji je njen omiljeni klub?

Lilina uznemirenost je rasla. Džejmi nije progovarao; hodao je kraj Sibil,ukočeno kao da je na sahrani.

– Miranda je Džejmijeva žena, Lili. Tako je draga, svi je volimo. Baššteta što je morala da ostane u Škotskoj, zar ne?

Lili se saplela po stepenicama i Džejmi se okrenuo prema njoj, pružajućijoj ruku, ali ona se oštro povukla.

Džejmi je oženjen. Nije slobodan da vodi ljubav s njom, izneverio jesvoju ženu, a upravo je izneverio i nju.

Lili je osetila kako joj se u grlu skuplja žuč. Ma kako to izgledalo ikoliko će Sibil da likuje, mora da pobegne od njega.

– Izvinite – rekla je – odmah se vraćam...Okrenula se i strčala niz stepenice u garderobu, zalupila vrata za sobom i

potonula na prašnjavi parket pored starog, napuklog umivaonika. Nije joj

bile lakše kad se ispovraćala: mučnina je ostala. Osećala se tako zbunjeno iprazno. Kao da je udario grom. Ovo nije ličilo ni na šta što je ikada osetila,a sada je isto tako brzo nestalo. Osim što je sada znala kako izgleda kad seoseti takva erupcija osećanja, a kad ju je jednom osetila, više nije mogla dazaboravi taj osećaj.

Telo je još uvek peckalo od njegovih usana, a ipak, evo je gde sedisklupčana na podu garderobe, sama i s osećajem da je iskorišćena. Poželelaje da umre. Ne, poželela je da on umre. Želi da pati onako kako ona pati.

Bio je napolju kad je izašla, nekoliko minuta kasnije. Bila je sigurna daće biti prevelika kukavica da bi je sačekao, a ipak je bio tu: visok izabrinut, i uopšte nije izgledao kao varalica, što je, u stvari, bio.

– Lili, molim te, dozvoli mi da ti objasnim...– Ne dodiruj me! – prosiktala je prema njemu, bljujući vatru.– Hteo sam da ti kažem...– Ne prilazi. Ne želim više da te vidim dok sam živa.Potrčala je uz pomoćne stepenice i utrčala u trpezariju, gde je Dajana,

draga Dajana, čekala. Od Sibil nije bilo ni traga. Ostatak društva sigurno jesišao glavnim stepenicama, do ulaznih vrata.

– Žao mi je, Dajana, ne osećam se dobro. Vratiću se u dom.– Šta? – Dajana je bila zaprepašćena. Dogovorile su se s glavnom

sestrom da mogu da prespavaju u Saut Odli stritu: što je bila posebnapovlastica, koja je zahtevala nedelju dana moljakanja. A sad Lili hoće da sevrati u njihov sobičak u Kjubit stritu.

– Molim te – preklinjala je Lili izmučeno. – Izvini. – Zgrabila je svojumalu tašnu i pobegla kroz druga vrata, zahvaljujući svojoj srećnoj zvezdišto je ova kuća tolika, kao dvorsko uzgajalište zečeva. Popela se uzstepenice u spavaću sobu u kojoj je mislila da spava s Dajanom, a zatimzatvorila i zaključala vrata. Nije palila svetlo, već je sedela na krevetu umraku i čekala, u slučaju da Džejmi pođe da je traži. Nadala se, ako pitaDajanu, da će ga ona navesti da pomisli kako se vratila u dom. Bićebezbedna ovde. Slobodna da legne na krevet, osećajući plamen sramote ibola, moći će da pusti da joj suze teku niz obraze. Čula je kako se teškaulazna vrata s treskom zatvaraju. Znači, to je to: zauvek je izašao iz njenogživota i ona može početi da zaboravlja usijanu vrelinu strasti i kakav je to

bio osećaj. Više nikad ne mora da pomisli na poručnika DžejmijaHamiltona.

15.

Ne postoji ništa lepše od pogleda na njujorške nebodere kako se dižuprema nebu u sunčano jutro, pomislila je Izi sedeći na zadnjem sedištutaksija. Volela je Njujork, čak i ovaj taksi s mirisom pačulija i obešenimbrojanicama, koje su čitavim putem zveckale na svakoj neravnini.

Ovaj grad je svedočio o novim počecima – nije bilo moguće da čovekdođe ovde a da ne počne iz početka, da ne pomisli na ponovno stvaranje. UNujorku, čovek može da bude šta god hoće.

Od ovog trenutka, zaklela se Izi, ona će biti osoba potpuno drugačija odIzi Silver od pre tri nedelje.

Razmišljala je o tome tokom dugačkog leta preko Atlantika, stisnutaizmeđu dve pričljive mlade Nemice koje su prvi put putovale u SAD.

Planirale su da vide toliko toga, urade toliko stvari, i Izi se, naravno,setila sebe i svojih planova od pre deset godina. Šta je tačno uradila za tihdeset godina, osim što je upala u neku vrstu sranja koja je ista svuda usvetu – pokušaja da se prilagodi, pokušaja da zaradi novac, pokušaja da sedohvati neki nemogući san. Dok je to radila, izgubila je dodir sa svimstvarima koje su joj bile važne i postala je žrtva, nošena olujom.

Izneverila je sve: dragu mamu, koja je želela da ona bude srećna; tatu,koji je o njoj mislio sve najbolje; i baku, koja ju je učila da bude jaka,poštena i hrabra. Draga baka. Bilo joj je teško da razmišlja o njoj kako ležiu tom bolničkom krevetu, bez ikakve iskre ili izraza u očima. Nakon trinedelje u Tamarinu i čekanja da se probudi, Izi je shvatila da se njenavoljena baka možda više neće probuditi.

Ali, uprkos bolu zbog svega neizgovorenog, Izi je znala da ne može sadada izda baku. Započeće život od početka, ali ovoga puta će sve uraditikako treba. Dobila je drugu šansu, i nije želela da je uprska. Prva promenaće biti Džo. Nadala se nečemu što nije moglo da se dogodi, i plakala ujastuk kad se to nije dogodilo. E, više neće. Među njima je gotovo, ali ne snjom kao nemoralnom heroinom, koja bolno urla na njega. Završiće se nadostojanstven način.

Stan je delovao kao frižider kad je otvorila vrata. Klima ponovo nijeradila kako treba. Isključivši je, telefonirala je nastojniku da proveri uređaj,a onda otvorila prozore da letnje jutro unese malo toplote.

Kad je nastojnik stigao, ona se već raspakovala, spremila prljav veš zapraonicu i presvukla se u trenerku i majicu.

– Ej, Toni, hvala što si došao tako brzo.– No problemo – odgovorio je Toni i bacio se na posao.– Hoćeš kafu?– Može, s malo mleka, bez šećera, molim.Dok se kafa kuvala, Izi je uključila telefonsku sekretaricu, da presluša

poruke.Bilo ih je nekoliko od prijatelja kojima nije stigla da kaže da ide na put,

jedan hladan poziv od telefonske prodaje i jedan od Džoa. Prestao je da jezove na mobilni dok je bila u Irskoj, nakon što nije odgovorila na prvih petpoziva. Ova poruka bila je od prethodne večeri.

– Zdravo, Izi. Čujem da sutra stižeš.Kako li je samo to čuo?– Hteo sam da te pozdravim i da ti kažem da mislim na tebe, dušo.

Molim te, pozovi me kad dođeš.– Moram da donesem još alata – reče Toni, izlazeći u hodnik. – Odmah

se vraćam.– Da, dobro – rekla je odsutno.Izbrisala je Džoov broj iz brzog biranja, ali ga je ionako znala napamet.

Ukucala je broj i razmišljala da li da pritisne dugme „pozovi“.A šta će da kaže: Zbogom i drago mi je što smo se upoznali?Ne. Pritisnula je „otkaži“, spustila telefon i sipala kafu.Karla je svratila u pola devet, kad je krenula na posao, s pecivom iz

prodavnice u Dvadeset devetoj ulici i tračerskim časopisima.– Namirnice – rekla je ispuštajući sve na stočić. – Pretpostavljam da nisi

stigla da odeš do prodavnice da se snabdeš. – Čvrsto je zagrlila svojuprijateljicu. – Kako si?

– Dobro sam – reče Izi i istog trenutka zaplaka.– O, devojčice, slobodno plači – uzdahnula je Karla. – I zvučala si mi

previše veselo poslednji put preko telefona. Kako ti je baka?

– Još uvek ni tu ni tamo – jecajući je rekla Izi. – Samo leži u krevetu.Sledeće nedelje će je prebaciti u dom. Što duže bude u komi, sve je manješanse da će se probuditi. Sad joj je samo to ostalo: ostaviće je u krevetu udomu, a ja ne mogu da razmišljam o tome. Užasan kraj života. Zaslužila jemnogo bolje...

Zazvonio je telefon i Karla je automatski ustala da se javi.– Da? U redu, ko zove? – Kad je Karla naglo udahnula, Izi je podigla

pogled. – Ne, ne možeš da razgovaraš s Izi, šupku. Sada može bez tebe. Biosi joj potreban pre tri nedelje, ali ti nisi mogao da dođeš, zato nemoj mislitida ovog puta možeš preko reda...

Džo. Niko drugi ne bi toliko razbesneo Karlu.– Daj mi ga – reče Izi, pružajući ruku da uzme telefon. – Dobro sam,

stvarno – dodala je.Karla joj nevoljno pruži telefon.– Halo? – rekla je Izi.– Halo, tebi – odgovorio je, slatko kao med.Glas mu je bio tako utešan, i ona oseti onu žaoku saznanja da će morati

da okrene leđa tom tešenju. Ili će je to ubiti. Kakva je svrha živeti poluživotsa čovekom koji nikada neće biti potpuno njen? Beskrajno žrtvovanje, samasvakog Božića, ukradeno vreme na rođendane, putovanja na mesta gde ihniko ne poznaje, odlasci u zabačene restorane, da im slučajno neko ne biprišao i javio im se. Bila je svesna kakva im je budućnost ako Džo ostane usvom zapetljanom životu, a nije to želela.

Znala je da bi je to na kraju uništilo. Uništilo bi ih oboje.– Šta želiš, Džo? – upitala je umorno, kao da je prošla kroz ta svoja

razmišljanja u realnom vremenu i da je to iscrplo.– Da te vidim i zagrlim – odgovorio je.– Znaš šta nije u redu s tobom? – upitala ga je. – Govoriš prave stvari u

pravo vreme i to me ubija, Džo. Zašto ne možeš jednostavno da budešbitanga i dozvoliš mi da te mrzim? Bilo bi mi lakše.

– Misliš da sam bitanga? – upitao je.– Da – rekla je iskreno. – Mislim. Ušao si u ovu igru sa svim adutima u

rukama, i ja mogu samo sebe da krivim što sam je uopšte započinjala.Volela bih da nisam.

– Mogu li da svratim?Pravo na stvar – poslovni čovek koji je shvatio da se namerio na

gubitnika i da ima više šansi ako se sastanu.Izi nije imala snage da se svađa. – Da – uzdahnula je i prekinula vezu.– Jesi li ga otkačila? – upita je Karla.– Ne baš...– Nadam se da ne dolazi ovamo. Zato što, ako dolazi, daću tom

kučkinom sinu nešto po čemu će me pamtiti...– Karla, nemoj. Nameravam da mu kažem da je gotovo.– Nadam se. Ne zaslužuje da se dve žene bore za njega, a to će se

dogoditi, Izi. Muškarci kao što je on žele da dobiju svoj kolač, i da gapojedu. On želi i tebe i gospođu Kučku Dobrotvorku.

Izi se nasmejala. – Hvala ti – kazala je.– Na čemu?– Na tome što mrziš njegovu ženu, iako nijednoj od nas dve nije ništa

uradila.– Samo se držim scenarija – reče Karla smeškajući se. – Devojčine

drugarice moraju da vređaju suprugu i kažu da je bezdušna kučka kojuzanima samo lova, a ženine drugarice treba da govore potpuno istu stvar.

– Oh, a ja sam mislila da smo mi razbijači stereotipa i da radimo stvarina drugačiji način – napomenula je Izi.

– Izvini, drugarice, u ovoj priči nema ničeg što bi imalo veze srazbijanjem stereotipa. Misliš da je prostitucija najstariji zanat? Ne, dušo,ljubavni trougao je stariji.

– Znači, ja sam kliše, a?– Bojim se da je tako. Kaži mi, da li Dobrostojeći Čovek ima ključ, ili

imamo vremena da odemo u bakalnicu i bezbedno se vratimo?– Nema ključ.– Kul. Hajdemo polako, a on neka čeka.Kad su se vratile, Džo je sedeo u njenom stanu i ćaskao s Tonijem,

nastojnikom.Izi je osetila da joj je srce preskočilo kad ga je ugledala, i čak ni

prisustvo besne Karle i njeno sopstveno zaklinjanje da ga više neće nipipnuti nije moglo da je spreči da krene da ga poljubi.

– Draga, nedostajala si mi – šapnuo je, čvrsto je grleći.Nakratko, Izi je dopustila sebi da se opusti u tom zagrljaju, isisavajući

utehu iz njegovog prisustva. A onda se odmakla. Nije trebalo da mudozvoli da dođe. Nikad nije mogla da mu odoli uživo.

– Ti mora da si Džo – reče Karla.– A ti si Karla... drago mi je – reče Džo, zračeći šarmom.I ranije ga je viđala kako šarmira ljude, ali je zaboravila koliko je dobar

u tome.Toni je popravio klima-uređaj, pa je otišao. Džo se smestio na kauč,

naslonio se i raširio duge noge, potpuno opušten.Ćaskao je s Karlom o Perfekt-Njujorku, ali kad je počela da priča o

njihovoj ideji da osnuju sopstvenu agenciju, Izi ju je ućutkala pogledom.Govorila je Džou ranije o tome, ali sada, kad je nameravala da ga izmaršira,nije želela da priča o tome pred njim. On će još pokušati da investira u tufirmu, a onda nikad neće moći da ga se oslobodi.

Konačno, Karla se spremila da krene.– Posao: prokletstvo potrošačkih klasa, a? – kazala je. – Čujemo se

kasnije? – obratila se Izi.Izi je klimnula glavom. Dve žene su razmenile poglede. Karla je slegla

ramenima. Znala je da ne vredi ubeđivati prijateljicu da otera Džoa kući. Iziće to morati da uradi kad bude spremna.

– Samo nemoj ponovo da je povrediš – reče Karla Džou – ili ćeš imatiposla sa mnom.

– Neću da je povredim – kazao je.Karla je pogledala njega, a onda Izi. Izraz na njenom licu govorio je da

mu ne veruje.Ponovo su bili sami, i kad se Džo približio i počeo da joj miluje ključnu

kost ispod pamučne majice, Izi ga je pustila. Ovo je poslednji put, pomislilaje.

Nežno je prešao usnama preko njene svilenkaste kože, a ona je osetilakako joj se telo uvija pod njegovim milovanjem.

Poslednji put.Prsti su mu se sklopili oko njene dojke, od čega je ovlažila od želje.Poslednji put.

Posle, privukao je k sebi, gola koža na golu kožu. Nije se pomerao dazapali cigaretu, samo je grlio, kao da je znao o čemu razmišlja.

– Ne želim više ovo – rekla je, razbivši tišinu. – Želim tebe, naravno, aline i sve što ide uz tebe.

– Možemo to da sredimo – reče Džo, još uvek je grleći.– Ne, ne možemo. Mnogo sam razmišljala dok sam bila na putu... u

stvari, samo sam to i radila – priznala je – i želim ono što sam želela odpočetka, Džo: pravu vezu. Ti to ne možeš da mi pružiš, i pogrešila sam štosam se uopšte spetljala s tobom. Znala sam da nešto nije u redu.

Eto, rekla mu je: ono što je jedva i sebi priznala do sada. Imala je čudanosećaj da nešto nije u redu i još uvek se nadala da bi sve moglo da se sredi.

– Kad je neko bolestan ili umire, to nas uvek natera da razmišljamo osvom životu, ali možemo da sredimo... – kazao je.

– Ne želim – prekinula ga je Izi. – Volim te, Džo, ali te molim da odešod mene. Ostavi me na miru, prestani da me zoveš.

– Ne misliš to ozbiljno – rekao je.Polako se izvukla iz njegovog zagrljaja i posteljine.– Mislim – rekla je tužno. Sagla se i obuhvatila šakama njegovo lice,

lice koje toliko voli. Ako sada zaplače, neće to moći da uradi, a mora.Neko vreme će je boleti i tugovaće, ali na kraju će se izvući.

Ako ne završi s tim, bol će se razvlačiti godinama, i uništiće je. Voli ga izna da bi zbog toga istrpela sve. Sve.

I zato je sada, dok još ima snage, želela da je ostavi na miru.– Molim te, idi, ljubavi. Samo idi.Zurio je u nju, bez ikakvog izraza na licu.– Stvarno to misliš?– Stvarno to mislim. Za nas nema budućnosti.– Grešiš, Izi. Ovo je posebno, ovo što imamo. To se ne dešava svaki

dan, molim te ne odbacuj to. Samo mi treba još malo vremena...– Više nije dovoljno posebno – rekla je tužno. – Ako je tako posebno,

zašto se ja osećam toliko žalosno?Nije govorio dok se tuširao i oblačio, iako ga je nekoliko puta uhvatila

kako zuri u nju, koja je sedela na krevetu i posmatrala ga. Gledati kako se

muškarac koga voli sprema da ode iz njenog života bilo je nešto najteže štoje ikada uradila, ali Izi je znala da to mora da uradi. Bio je to njen poklonsebi samoj ali, bože dragi, tako je bolelo.

Kad se spremio, okrenuo se i prišao krevetu.– Zbogom, Izi – rekao je i sagnuo glavu za poslednji poljubac.Od dodira njegovih usana, Izi osetila kako se njena odlučnost urušava, i

jedva je procedila: – Molim te, idi, Džo. Samo me pusti.– Ako je to ono što želiš – rekao je.– To je ono što želim.Otišao je. Kad su se vrata zatvorila, stan kao da se upola smanjio. S

njim, bio je centar svemira. Bez njega, bio je kavez.Shvatila je da je ostavio svoj marinskoplavi svileni šal koji je nosio.

Podigla ga je, i držala ga uz lice da oseti njegov miris, a onda je sela, nežnoga držeći u krilu, kao zalog njihovog zajedničkog života. Tek tada jedozvolila sebi da zaplače.

Sutra će da započne novi život, a danas je dan za oplakivanje.

Mesec dana kasnije, Izi je koračala ogromnim potkrovljem, upijajućiprozračnost prostora i diveći se visokim tavanicama, podovima od svetloghrasta i fasadnim ciglama. Bilo je to najveće potkrovlje u kome je ikadabila, i izgledalo kao da bi na jednom zidu trebalo da ima baletsku šipku, ana drugom ogledalo, ili pak da svugde budu iskačena slikarska platnâ uradu, a da njim šetka bosonogi tip u farmerkama isflekanim bojom, scigaretom u ustima, koji zuri u zidove.

– Uh, zamisli da je ovo stan – uzdahnula je Karla, vireći dole na Tridesetčetvrtu ulicu.

– Niko to ne može sebi da priušti kao stan – nasmejala se Lola, koja jepronašla ovo mesto za kasting i smeštala se za velikim stolom pored malog,veoma starog muzičkog uređaja. – Ovde je bilo svašta, od ateljea...

– Znala sam – reče Izi, oduševljena što je bila u pravu. Osetila je tuumetničku atmosferu u prostoru.

– A neki tip ga je koristio kao studio za jogu. Astanga? Nije važno, neznam – stalno mešam te tipove joge. I suviše je veliki da bi se od njeganapravio dom. Agent za nekretnine kaže da se reklamne agencije očajnički

bore da ga dobiju.– Razume se – reče Karla, vraćajući se od prozora da spusti stvari pored

stola. – Već vidim gomilu opsesivnih reklamnih tipova kako se svađaju koće da dobije najveći sto i gde će da postave koš, zato što moraju da imajukoš da bi izgledali kao ortaci iz kraja, iako je jedino što imaju s košarkomto što nose džordanke.

– Da li ja to nazirem dozu gorčine spram reklamnih tipova? – upitala jeLola zločesto.

– Gorčine? Kod mene? Ma, kakvi – nasmejala se Karla. – Ali, ako sutipovi zainteresovani za ovo mesto iz reklamne agencije po imenu Vorkiteds, reci mi, pa da kupim nekoliko fileta tune i sakrijem ih ispod poda namestu gde sedi tip po imenu Bili. I da, želim i otvoren račun u lokalnomporno video-klubu, da mogu svako popodne da im šaljem sado/mazofilmove. Mada, kad malo bolje razmislim... – zastala je – Bili je verovatnodovoljno izopačen da to voli. Briši porno filmove.

Nasmejale su se.– Šteta što ne možemo sebi ovo da priuštimo duže od jednog dana –

uzdahnula je Izi, u sebi zatresavši glavom da iz nje izbaci Džoa Hensena.Uzalud. Boravio je u njoj stalno, i to je bolelo više nego što je mislila da jemoguće. Da nije morala da razmišlja o novoj agenciji i čitavoj organizacijioko toga, poludela bi.

Toliko toga se dogodilo u poslednjih mesec dana. Ona i Karla su daleotkaz, Lola je rekla da želi da im se pridruži, i odjednom su prikupljalenovac, tražile prostor i spremale se za izbor svojih novih manekenki.

Upravo su potpisale ugovor za prvi poslovni prostor agencije SilverVeb.Bio je divan, ali mu je lokacija bila toliko savršena, da je nešto moralo datrpi, a to nešto bila je površina.

Bilo je dovoljno mesta za prijemni deo, malu salu za sastanke ikancelariju sa četiri stola, zajedno sa sićušnom kuhinjom. Ali nije biloprostora za početni kasting, i zato su se sada nalazile u studiju za jogu.

– Ako ima još nekoga od koga možeš da izvučeš lovu, Izi, mogle bismoda iznajmimo ovaj prostor – reče Lola. – Gde su sad sve one budže sa listeForčun 500, a?

Karla je dobacila Izi saosećajan pogled. Obe su na umu imale određenog

budžu sa liste Forčun 500, ali nijedna od njih nije nameravala da ga pozovei zamoli za ček.

– Ako je odgovor na tvoje pitanje muškarac, to znači da postavljašpogrešno pitanje – našalila se Karla, proveravajući da li polaroid radi.

Za kastinge je uobičajeno da manekenke donesu svoje kataloge sfotografijama. Današnji je bio rezultat oglasa u kojem su tražili „punije“manekenke – Izi je mrzela taj izraz iz dna duše, zato što je prizivao slikužena preglomaznih da bi uopšte hodale – tako da većina budućih manekenkineće imati kataloge. I Izi i Karla su više volele da imaju polaroid slike zabrzo osvežavanje pamćenja.

Izi je poređala listove papira i olovke, kako bi svi ostavili detalje zakontakt.

– Nadam se da će odziv biti dobar – rekla je Lola zabrinuto. – Jošnikoga nema.

– Ima još pola sata do vremena koje smo navele u oglasu – reče Lola. –Tek je pola deset. Rekli smo u deset.

– Da – uzrujano je rekla Izi – ali bila sam na kastinzima za koje sudevojke po celu noć stajale u redu da bi bile prve.

– To važi za obične manekenke – slegla je Lola ramenima. – One susasvim druga priča. Od previše kofeina i nikotina postanu živčane. Kad sinormalan, manje si očajan.

Izi se nasmejala. – Nadam se da je tako – rekla je. To je bilo tolikojednostavno, da je verovatno bilo savršeno tačno.

Setila se svog prvog kastinga, pre mnogo godina, dok je još bila ludozaljubljena u svet mode i manekenstva, i posmatrala beskrajan nizdugonogih stvorenja nalik na gazele, kako, njišući se, ulaze i izlaze izprostorije, svaka lepša od prethodne.

Jedna od devojaka je tada briznula u plač kad je komisija ugledala ikolektivno podigla obrve, istrčala je iz prostorije, a Izi je potrčala za njom.

– To je zbog bubuljice, je l’ da? – rekla je devojka, drhteći od nervnerastrojenosti i očaja. Pokazala je skoro neprimetnu neravninu na obrazu,koju je savršeno pokrila puderom. – Znala sam da će da je primete, znalasam. A i predebela sam. Vidi! – Spustila je ruku i pokušala da uhvatinepostojeće meso na udubljenom stomaku.

Na sebi je imala uzane plitke farmerke, iz kojih su joj kosti virile kaoizbočine na Brakovim17 skulpturama.

Na snimanju za nekog poznatog kreatora, s pažljivo razbarušenom kosomi sent bart podlogom za ten, izgledala bi čudesno. Ovako uživo i sa suzamana sablasno mršavom licu, ličila je na krhku starmalu devojčicu. Izi je bilaužasnuta njenom tako očiglednom mržnjom prema samoj sebi i lakoćom skojom su je ljudi s druge strane „rampe“ odbacili.

– Ali ona je strašno uznemirena, Marla – požalila se Izi kasnije svojojkoleginici iz Perfekt-Njujorka, za vreme pauze za kafu.

– Zato više nećemo ni da je zovemo – šapnula joj je Marla. – Ako plačepred nama, šta će tek da radi pred klijentom? Ovde se ne radi samo oizgledu, Izi. Mora da očvrsne ako hoće da uspe.

Izi je tada prvi put shvatila šta moda zapravo podrazumeva. Za nju je tomožda bila industrija naklonjena ženama, u kojoj se cene ženska lepota ipamet. Ali umela je da bude i surova.

U jedanaest sati ujutro na dan prvog kastinga SilverVeba, Izi je znala daje napravila pravi potez. To zaista nije ličilo ni na jedan kasting na kome jeikada bila. Kao da su se nalazili u dvorištu organizacije Mi smo boginje,gde Zevs pokušava da pronađe savršeni primer ženstvenosti.

Žene svih obličja i boja zgurale su se u jednom ćošku potkrovlja i, zarazliku od normalnih kastinga, na kojima se nesigurnost može seći nožem,ove žene su cičale, smejale se i ćaskale punom parom.

– Ne mogu da verujem da sam ovde! – vrištala je jedna od njih.– Ovo sam čekala celog života! – povikala je druga.– Nikad neću biti vitka ko pritka, ali moj tatica kaže da sam strava! –

nasmejala se treća.– Idem po kafu.– A kolač?– Donesi za sve.Izi i Karla su se smeškale. Na normalnim kastinzima, niskokalorični

sokovi, crna kafa i cigarete bili su nasušni proizvodi. Ovde bi mnogo boljuprođu imali pecivo, kafa s punomasnim mlekom i bombone.

Sedam sati kasnije, angažovale su osam manekenki, a poslednja je bilahit. Visoka preko sto osamdeset centimetara, bujna plavuša, Stefi je u školi

bila gimnastičarka i navijačica, ali oduvek je bila i suviše krupna da bude„normalna“ manekenka.

Kretala se s gracioznošću lavice a njeno lice je bilo poezija, sa seksismeškom kojim je obasjavala prostoriju. Kad su završile, Stefi je rekla daželi sve da ih časti pićem. I njen dečko je takođe želeo da dođe, daproslave.

– Zvuči odlično – rekla je Lola, masirajući ukočeni vrat.– Može – reče Izi, koja nije imala nikakve obaveze. Dan je bio veoma

uspešan, a sutra imaju još jedan kasting: SilverVeb ima pravo na malupauzu.

– Tu iza ćoška ima jedan fini bar – reče Karla.Stefi, Lola, Izi i Karla zaglavile su se na vratima bara.– Hej, sviđa mi se ovde – reče Stefi oduševljeno. Stvarno je prelepa,

pomislila je Izi, a i ostali u baru očigledno su se slagali s njom, zato što susvi prestali s onim što su radili da bi bacili pogled na visoku plavušu dugihnogu i širokog, zaraznog osmeha.

– Gde ćemo da sednemo? Ovde pored prozora, da možemo da vidimosve što se dešava? – Otišla je do klupe pored prozora i sela, veseloposmatrajući sve oko sebe, zaljubljena u ceo svet. Njena radost je bilazarazna. Smeškajući se, Izi je prišla i sela pored nje.

– Da li si svesna da svi muškarci pilje u tebe? – upitala je.Stefi se nasmejala glasno, grlato i seksi.– Znam – rekla je zločesto. – I to mi se dopada! Hej, devojke, hajde da

proslavimo moj novi posao, ne mogu da verujem da ću biti manekenka!– Veruj – reče Lola, sedajući pored nje. – Izgledaš fantastično.– Lepo od tebe što to kažeš. – Stefi je zadovoljno stegla Lolinu ruku. –

Biće divno raditi s vama, a jedva čekam da upoznate Džerija. Oduševićetese!

Karla se vratila od šanka, noseći poslužavnik sa četiri čaše i flašombelog vina.

– Ovakav trenutak zahteva šampanjac, ali imali su samo ovo – rekla je.– Ima i kikirikija. Vino i kikiriki su osnovna hrana, zar ne?

– Tačno. – Izi je klimnula glavom.– Fantastično – reče Stefi, grabeći kesicu kikirikija. – Umirem od gladi.

Tri žene iz SilverVeba pogledale su se i prasnule u smeh.– Ti se strahovito razlikuješ od svih manekenki koje poznajemo –

primetila je Lola.– Misliš, zato što jedem? – upita Stefi između zalogaja. Seksi je čak i

kad jede, pomislila je Izi s poštovanjem. – Mrzim devojke koje ne jedu.Mislim, čemu to?

Kad je Stefin dečko Džeri stigao s nekoliko prijatelja, devojke su većzavršile svoju flašu vina i premišljale se da li da poruče drugu.

– Džeri! – ciknula je Stefi kad ga je ugledala.Bio je visok, zgodan, možda šest ili sedam godina stariji od Stefi, i

očigledno opčinjen njom. Kratko se pozdravivši s ostalima, zgrabio je istegao u medveđi zagrljaj, i zavrteo je po baru ne mareći ko ga gleda.

– Toliko se ponosim tobom – rekao je.– Dušo, kao i ja tobom – zasijala je Stefi, pa su se poljubili, polako, sa

žarom prave strasti.– Svaka čast, čoveče – rekao je jedan njegov prijatelj, tapšući.– Zar nije sjajna? – reče Džeri, još uvek grleći Stefi.U tom trenutku su emocije nakupljene toga dana najzad savladale Izi.

Prelepa Stefi kao da je simbolizovala sve za šta se agencija SilverVebzalaže: prelepa stvarna žena pomirena s onim što jeste.

Ali otkriće Stefi za njihovu agenciju upravo je naglasilo Izi koliko seosećala kao gubitnica i koliko je pogrešila. Stefi je grlila svog muškarcaovog posebnog dana, a Izi je sedela, smeškala se i pila slavljeničko vino –znajući da će se, kad čaša bude prazna, vratiti u prazan stan.

Izi je pretpostavila da je razlika u godinama između Stefi i Džerija sličnarazlici između nje i Džoa Hensena, ali Džo nju nikada nije vrteo u krugponosan zbog njenog uspeha, niti je ikad pokazao svojim prijateljima irekao: – Zar nije sjajna?

Umesto toga, vodio je u mirne, zabačene restorane da ne bi nikoga sreli.Ona je bila suštinski skrivana, dok se Stefi zabavljala i bila obožavana ujavnosti.

Bilo je ironično da bi ona, kao jedna od vlasnica agencije SilverVeb,trebalo da bude mudra i pametna i da upravlja karijerama manekenki, atrenutno se osećala kao početnica koja ništa ne zna. Pre Džoa, bila je tako

oštroumna i osetljiva, ali više to nije. Bilo je potrebno da joj se dogode Džoi bakin moždani udar da bi shvatila da nema pojma ni o čemu.

– Moram da idem – rekla je, posegnuvši za tašnom.– Ne – ciknule su Karla, Lola i Stefi u glas.– Ne možeš – reče Lola. – Nismo dovoljno slavili.A onda se ispravila. – Ali ako moraš negde da ideš...Izi je pomislila gde to mora da ide: kući, a onda možda u praonicu. Mora

i da kupi neke namirnice. Ostala je bez filtera za kafu i žitarica.– Ne moraš valjda da žuriš? – upitala je Karla nežno, posmatrajući svoju

prijateljicu brižno.Karla je znala da Izi nema nikakve važne sastanke, osim s daljinskim

upravljačem.– Dobro – reče Izi. – Popiću još jedno piće.Sat vremena kasnije, Karla se opako zažarila s jednim od Džerijevih

drugara, a čak je i Lola, koja se nikada nije načisto odlučila da li više voližene ili muškarce, živo razgovarala s drugim njegovim prijateljem.

Izi se nekako našla u uglu i osetila se kao nepristupačno, nenastanjenoostrvo u moru zaljubljenih parova. Nije više mogla da ćaska: izgubila je tuveštinu, zajedno sa smislom za humor i osećanjem da razume šta je život.

Od dve čaše vina zabolela je glava, pa je pomislila da će joj malo sokaod pomorandže prijati. Izvukla se iz ugla, vukući tašnu za sobom i otišla došanka, gde je šanker nastavio da je ignoriše.

– Hej – prodrala se – budući da sam nevidljiva, da li da svojenatprirodne moći iskoristim za nešto dobro, ili da bih zavladala svetom? Štamisliš?

Šanker se okrenuo i ona je, hladno, u stilu lovca na manekenske talente,primetila da je prilično zgodan. Bio je mlađi od nje, naravno: sada su svimlađi od nje. Imao je oko trideset godina i bio atletski građen. Nekadadavno, možda bi očekivala da lagano flertuje s njom, ali sada ne. Niko višeneće da flertuje s njom, zato što ona to više ne podnosi, i oni kao da toosećaju.

– Natprirodne moći, a? A koja si ti tačno junakinja? – upitao je,naslonivši se na šank.

– Ne znam, možda Žena s Groznim Gripom – reče Izi. – Ili Žena sa

Štitom, zato što imam nevidljivi štit koji tera ljude od mene. To je nešto ustilu Ratova zvezda, vrlo moderno, s novom tehnologijom.

– Da, baš... – reče šanker, razvlačeći reč na slogove.– Da – nastavila je Izi. – To je nevidljivi štit i ljudi se od njega odbiju

ako se i suviše približe, tako da više i ne prilaze. Žena s NevidljivimŠtitom, to sam ja. Uzgred, mogu li da dobijem sok od pomorandže?

– Da li uz to želiš i zanaks? – upitao je.– Ma, nek ide do đavola, daj mi i zanaks. – Sela je na barsku stolicu.

Jasno je da će joj ovako izgledati život: bez ljubavnih veza, ali s dostazanimljivih, mada čudnih razgovora sa šankerima i šankericama pobarovima. To se dešava ženama koje su same, pomislila je. One mnogorazgovaraju s nepoznatima.

– Nisi baš u fazonu za zabavu? – rekao je šanker, spuštajući sok.– Ne – uzdahnula je Izi. – Uz sve ovo ide i štit protiv zabave. Da li ti

ikada sediš i posmatraš ljude kako se zabavljaju a ne možeš da im sepridružiš?

Momak je podigao obrve. – Ja sam šanker – rekao je. – Tako zarađujemza život: posmatrajući ljude kako se zabavljaju, a ne pridružujući im se.

– Tačno, izvini – rekla je. Brzo je ispila sok. – Možeš li da odneseš jošjednu flašu vina onoj grupi u ćošku? – rekla je. – Ja plaćam. Bolje dapođem pre nego što potpuno upropastim atmosferu.

– Da li je ovo poslovna zabava? – upitao je.– Na neki način – reče Izi, a onda je savladala ispovednička priroda

barske stolice, pa je izbrbljala: – Pokrećemo modnu agenciju i upravo smoimale svoj prvi kasting. Stefi – pokazala je prema mestu gde je sedelaprelepa plavuša – naša je najnovija članica.

– Da, strava je – reče šanker.Kako je to rekao, Izi se osetila kao da ima sto deset godina. Posmatrao

je Stefi s čistim divljenjem. Izi nije tako gledao. Nekada su muškarci ubarovima gledali Izi, obraćajući pažnju na njene obline i divnu kosu, divećise njenoj živahnosti. Više ne. Džo je iz nje isisao svu živahnost iprivlačnost.

Ostavila je novac na šanku. – Zadrži kusur – rekla je bezizražajnimglasom, i izašla brzo, da je niko ne vidi.

16.

Kasni septembar je u Tamarinu bio mesec koji svojom lepotom oduzimadah. Leto je bilo promenljivo, s čestim pljuskovima, kao da je mušičavaboginja koja vlada letom pobacala igračke iz svojih kolica i spustilaneveselost na venčanja, roštiljade i zabave. A onda joj se, u septembru,raspoloženje promenilo i donelo predivne, sparne dane. Put iz Voterfordadelom je išao preko prevoja na brdima iza kojih bi se odjednom pred vamapružio čitav Tamarin.

Džodi je htela da njena majka sedne napred pored Dena, kako bi onamogla nesmetano da posmatra svu lepotu Tamarina dok se voze, ali poštoje s njima putovala i tetka Lezli, Džodina mama je predložila da Lezli sednena suvozačko mesto.

– Dopašće vam se ovde, Karen i Lezli – rekao je Den, naglašeno veselo,osvrćući se ka zadnjem sedištu i namigujući tašti.

Karen mu se nasmešila, ali tetka Lezli mu je samo uputila svojuobičajeni, mrzovoljni pogled.

Kad je njena majka predložila da na to putovanje o kome su svi tolikopričali povedu i Lezli, Džodi se uzjogunila preko telefona.

– Molim te, mama, ne. Toliko sam želela da ti dođeš, a Lezli se ovdenimalo neće dopasti.

Tri nedelje s majkom bile bi pravo zadovoljstvo za Džodi, ali tri nedeljes tetkom bile bi samo suprotno.

– Znaš da je tetka pomalo tužna otkako je ujka Fili otišao – rekla jeKaren.

Jedino zbog čega je Džodi bila iznenađena jeste saznanje da je njenomujaku trebalo toliko vremena da ode. Taj čovek je zaslužio neku vrstumedalje što je izdržao s njom sve te godine.

– Moram da je razveselim, Džodi. Na kraju krajeva, ona mi je starijasestra. Nemoj da brineš, biće nam lepo.

Reči „lep provod“ i njena tetka Lezli nikako ne idu zajedno, shvatila jeDžodi.

– Žao mi je zbog ovoga – rekla je Denu kasnije.– Gluposti – odgovorio je Den, koji je sa svime mogao lako da se izbori.

– Biće nam super. Još ako dođu i moji roditelji na nedelju dana, svi ćemolepo da se provedemo. Nismo bili svi ovako zajedno još od venčanja.

– U pravu si – rekla je Džodi. Planirala je da provede majku krozRetneri i da joj sve ispriča, od svog pobačaja do istraživanja na kome jeradila, ali nije mogla ni da zamisli da to radi pored Lezli.

Lezli je umela da smrvi svačije snove i zamisli. Džodi nije mogla dazamisli sebe kako jeca u majčinom naručju dok priča o pobačaju poredLezli koja nestrpljivo cupka nogom u pozadini. A želela je da priča o tome;razgovor uvek pomaže.

Ona i Den su nekoliko puta bili u jednoj grupi za podršku nakonpobačaja, i to im je veoma mnogo pomoglo. Već i to što se ne osećate samii bespomoćni činilo je to korisnom, pomislila je Džodi.

Ali neće biti prilike za razgovor ako je prokleta Lezli tu.A onda joj je sinula ideja: sirota Aneliz je još uvek veoma potištena,

uprkos tome što svi ostali govore da se oporavlja i da je neverovatna. Akopita Aneliz da se pridruži njoj, mami i Lezli, tada bi možda bilopodnošljivije.

Aneliz bi bila savršena osoba za društvo – katalizator, što bi se reklo –za Lezlinu patnju, i kada bi bila s njih tri, Aneliz ne bi onda toliko vremenaprovodila na plaži tužno zagledana u more, kako je provodila najveći deosvog vremena.

Džodi je bila zabrinuta zbog nje, ali nije bila sigurna šta da radi.– Ne mogu baš ni da iz čista mira nazovem Izi i kažem joj: „Tvoja ujna

je luda i izgubila je volju za životom“, zar ne? – rekla je Denu.– Reci Ivon – odgovorio je. – One rade zajedno u toj prodavnici Čamac

za spasavanje, i Ivon će znati šta treba da se radi.Džodi je pomislila na njihovu pričljivu, šašavu komšinicu, a zatim na

Aneliz, koja nije imala baš preterano poverenja u ljude. Džodi se osetilapočastvovanom što Aneliz toliko priča s njom. Sprijateljile su se nakon onegrozne noći kada su naletele na ženu zbog koje ju je muž ostavio.

– Videla si me u mom najgorem izdanju – rekla je Aneliz tada.Uprkos njihovoj bliskosti, naprosto je znala da bi Aneliz umrla od stida

kad bi se Džodi obratila Ivon zbog njenog ponašanja.Ali nešto mora da uradi. Tokom protekle dve nedelje kada bi svratila do

Aneliz da je informiše o svom poprilično sporom napredovanju uistraživanju istorije Retnerija, Aneliz se svaki put činila sve daljom i svemanje sabranom.

Jedino pozitivno u Anelizinom životu bilo je to što se vratila da radi ugradski rasadnik: barem se sretala s ljudima. Ali Džodi je imala neprijatanosećaj da to nije dovoljno.

Svi su se vratili u normalne tokove života osim Lili i Aneliz. Izi je uNjujorku, Bet je srećna u Dablinu u iščekivanju bebe, i čak su i Nel iEdvard viđeni jedne noći kako šetaju Tamarinom držeći se za ruke, čime suizazvali sablazan kod velikog broja lokalnih stanovnika.

Lili se sada nalazila u Lorel vrtovima, velikom i zbilja prelepomstaračkom domu na putu za Voterford. A što se tiče Aneliz, pa, Džodi sečinilo da je ona u ćorsokaku. Život joj je zamrznut, ne ide ni napred niunazad, samo je zaglavljen u žalosnom predvorju pakla.

– Znam da zvuči kao kliše, ali zar nije sve tako prelepo zeleno? – reklaje Džodina mama srećno.

– Ali veoma je malo, Karen, zar ne? – rekla je Lezli. – Na osnovu tvojihpriča sam pomislila da je Tamarin veliko mesto, Džodi, ali nije. To je kaoneki gradić s dve ulice.

Džodi nije pogledala u majku, ali da jeste, znala je da bi je mamaprostrelila onim teskobnim Izvini, ali oseća se jadno zbog Fila pogledom.

Dok ih je Den vozio ulicama Tamarina, Džodi se mirila s činjenicom danjena tetka neće biti impresionirana. Ovde je sve toliko drugačije od njenogdoma, od osećaja prostora koji ima u Brizbejnu. Tamarin je mali, kuće sugrupisane jedna uz drugu na način koji je tako evropski, tako irski, mnogeod njih nabacane jedna na drugu kao da će ih ta zbijenost zaštititi od vetra ikiše. A sada, dok je sunce padalo odozgo, veliki deo grada izgledao jeneobično i kao iz nekog drugog sveta. Tu su bili celi nizovi kuća kojedatiraju s početka devetnaestog veka i jedna neobična, velika kuća nekogbogatog trgovca. A još dalje, blizu luke, kuće ribara, sićušne, skučene, aipak tako lepe s vratima marinskoplave boje.

Džodi je zavolela sad to mesto. Pronalaženje fotografije Retnerija znatno

je ubrzalo taj proces. Sve do tada kao da je stajala na obroncima grada neučestvujući. A onda je otišla u Retneri, sirota gospođa Šenahan je doživelamoždani udar, Džodi je upoznala Aneliz i Izi, i nekako se upetljala unjihove živote i živote ljudi iz kraja. Ovde je našla prijatelje, imala život idopadao joj se neobični šarm tog grada. A ako se to Lezli ne dopada, ondaje ona na gubitku.

– Evo nas – rekla je veselo Džodi kada se Den zaustavio ispred hotelaHarbur. Tamarin je mogao da se pohvali s dva hotela, mnoštvom gostionicai nekoliko smeštaja s prenoćištem i doručkom. Hotel Harbur je definitivnobio najotmeniji u toj grupi, mada sigurno ne na tako visokom nivou kaoInterkontinental u Sidneju, što je po Lezlinoj tvrdnji bio njen omiljeni hotel.

Zgrada hotela, prvobitno nazvanom Tamarinski železnički hotel , u onodoba kada su samo vozovi dolazili u ovo zabačeno mesto, bila je vedra, sdugačkim, širokim prozorima, a u predvorju s dva ogromna stuba i mnogocveća sa saksijama koje su se nizale niza stepenice na ulazu.

Lezli ga je osorno osmotrila.– Krava – pomislila je Džodi mrzovoljno.Njoj se dopadao hotel Harbur. Predivan je unutra, mešavina modernog i

starog, što je podrazumevalo mnogo razgranatih biljnih dekoracija zajedno sjednom ogromnom ribom koja je visila iznad kamina u salonu. Den i Džodinikada nisu bili potpuno sigurni da li je to prava riba, uprkos natpisu ispodnje na belom gipsu. Uvek je izgledala nekako i suviše živahno i veselo dabi bila pravo morsko stvorenje koje se borilo za vazduh.

Nakon što su se njih dve prijavile, Lezli je rekla da želi da ode u sobu iprilegne. Džodi i Karen su ponovo pogledale jedna drugu. Džodi je želelada sedne i razgovara s majkom, ali je znala da to verovatno neće bitimoguće jer će Karen pokušavati da se pobrine za Lezli, koja će bez sumnježeleti da se popne gore i zagleda po sobi, žaleći se da to nije ono što jeočekivala i da je iscrpljena od dugog leta i, stvarno, šta zaboga Džodi tražiovde u ovoj nedođiji, u ovom gradiću koji je i Bog napustio i koji nema čakni svoj aerodrom.

To što Tamarin nije imao svoj aerodrom bilo je vrlo iritirajuće zato štoje Lezli pridavala veliki značaj letenju. To ne znači da je ona uživala utome, i Džodi je znala da će let iz Australije biti noćna mora s njenom

tetkom koja gunđa na jadnu stjuardesu ma šta uradila, jer bi to svakako bilopogrešno. Mrko je pogledala u tetku. Uzbuđenje koje je osećala tokomnekoliko proteklih nedelja čekajući majku sada je nestajalo sa svakomsekundom provedenom u Lezlinom društvu.

– Lezli, moraš ovo da vidiš. Znam da te veoma zanimaju brodovi – rekaoje Den iznenada i odgurao je do zida gde je bilo nekoliko velikih,uramljenih slika starinskih brodova koji uplovljavaju u tamarinsku luku.Dragi Den, pomislila je Džodi, tako je dobro poznaje. Zna da je njena tetkađavolski nervira.

– Žao mi je, zlatice – rekla je njena mama, grleći je. – Ona je samoumorna. Biće bolja sutra. Potrebno nam je da se dobro ispavamo. Put je bioubitačan. Bilo bi dobro da smo presele u Hongkongu, ali nisam htela daprotraćim više ni minut daleko od tebe.

– Ni ja ne želim da protraćim ni minut, mama. Znam da će Lezli da budebolje kad se malo odmori – rekla je Džodi to za šta su obe znale da je laž. –Samo mi je tako drago što si ovde. Lepo ćemo da se provedemo i želim daupoznaš sve moje nove prijatelje. I Aneliz će stvarno da ti se dopadne. Onaje zapravo tvojih godina.

– O njoj si mi pričala, zar ne? Ona žena koju je ostavio muž? – rekla jeKaren. – Kako je ona?

– Pa – Džodi je napravila pauzu – nije loše spolja gledano, ali ti ćešmoći da izvučeš više iz nje, mama. Možda će hteti da priča s tobom. Mislimda nije tako dobro ispod te njene maske hrabrosti, i osećam se nekakoodgovornom za nju.

– Ti šašava devojko – rekla je Karen nežno. – Uvek se nekako spetljaš sdrugim ljudima i onda brineš o njima, zar ne?

Kada su stigli kući u Delani strit, Den je seo za kuhinjski sto da sepripremi za nastavu sledećeg dana, a Džodi je otišla u drugu, manjuspavaću sobu koju je koristila kao kancelariju. Da joj je samo majka došlau posetu, mogla je da ostane ovde, ali Džodi je podvukla crtu jer nije želelada se sreće s tetkom i ujutru i popodne i uveče.

Sela je za sto i pogledala svoje beleške o Retneriju i Tamarinu. Džodi jeupravo završila redakturu knjige o rimskim legendama za svoje stareposlodavce, što joj je odnelo mnogo vremena, tako da je Retneri morao da

pričeka neko vreme. Ali nije mogla da odoli da ne baci ponovo pogled nasvoje beleške. Bilo joj je jasno šta sada treba da radi. Knjiga o Rimljanimaje završena i ništa drugo nije imala u planu osim da provodi vreme smajkom. A lako je mogla da nađe vremena da još malo istražuje.

Ali nije da je do sada bilo lako. Jedina prosta stvar bilo je istraživanje operiodu tokom Drugog svetskog rata i kako je život u Tamarinu tadaizgledao. Sve ostalo je bilo teško: u stvari, jedino sa čime se to moglouporediti jeste traganje za iglom u plastu sena.

Na početku je mislila da će biti jednostavno pronaći sve što je zanima oRetneriju: da pronađe detalje koji joj se prosto nalaze na putu, nešto poputdetektivke iz knjiga o Nensi Dru, koja do informacija dolazi brzo i bezimalo napora. Ali ispostavilo se da nije tako. Umesto da pronalazi mnoštvostvari, sve što je uspela da sazna bili su neka sporadična spominjanjaRetnerija u novinama i časopisima dostupnim na sajtu biblioteke. Nije senigde spominjao u knjigama o Ratu za nezavisnost ili pre toga.

Takođe, nije imala sreće ni da uđe u trag tom misterioznom Džejmiju. Uopštinskim matičnim knjigama bilo je dosta muškaraca koji su se zvaliDžejms, ali bez prezimena ili neke povezanosti s Lili ili Retnerijem, gubiomu se svaki trag.

Činjenica da je prva osoba koju je nameravala da ispita imala moždaniudar naterala je Džodi da se vrati jednostavnosti interneta, ali je na krajushvatila da će informacije morati da iskopava na teži način. Trebalo jeponovo da priča sa stvarnim ljudima.

Uz Denovu pomoć je napravila plan akcije.– Doktor Makgari je u školskom odboru, a i njegov otac je bio tu pre

njega – rekao je Den. – Njegov otac mora imati preko osamdeset, alimislim da se još uvek dobro drži. Bilo bi dobro razgovarati s njim.

Nikad nije našla vremena da ga nazove. Ali danas, budući da ništa drugonije imala da radi, odlučila je da ga nazove.

Doktor Makgari Stariji bio je oduševljen idejom da priča o prošlosti saDžodi.

– Niko ne želi da sazna nešto o prošlosti – rekao je. – Sve se svodi nabudućnost, ali i iz prošlosti možemo da učimo.

– I ja tako mislim – Džodi se složila s njim. – Možemo li da se

dogovorimo kad da se nađemo? – upitala je, s rokovnikom ispred sebe.– Ja sam slobodan i sada – rekao je doktor Makgari hitro. Doktor

Makgari je živeo uz obalu mora u visokoj, uskoj kući na kojoj je prepraviotavan da bi mogao da sedi i posmatra more. Džodi ga je pratila do tamonoseći poslužavnik sa čajem i keksićima. Jedan veoma star španijelgeguckao se između njih uz stepenice i zadihan se stropoštao na pod.

Kada su sipali čaj, doktor se zavalio u stolici.– Medicina je bila drugačija za vreme Drugog svetskog rata – istakao je,

a Džodi je mogla da ga zamisli pre četrdeset godina, zavaljenog u nekojsličnoj stolici u sali za predavanja sa studentima koji upijaju svaku njegovureč. Shvatila je da on voli da priča. Nije ni čudo što je bio tako voljan zarazgovor s njom. – Rat je sve promenio. Ranije nismo imali penicilin. Sadaje to teško i zamisliti, zar ne? Bio je tu sulfa puder – dragi bože, stari sulfapuder. – Uzdahnuo je i zagledao se u daljinu. – Stavljali smo ga na rane dabismo sprečili infekciju. Nije uvek delovalo, jelte. Kad se pojavio penicilin,razmišljao sam o ljudima koji su mogli da budu spaseni. Bio je to čudesanlek, zaista. Svi smo bili čuli za njega, i svi smo čekali na njega, kao na lekprotiv side danas, pretpostavljam. Za nas je bio čudesan. Smanjio je brojobolelih od tuberkuloze tokom rata, iako nije bio uvek dostupan izvanvojske ni nekoliko godina kasnije. Moglo bi se reći da se u Irskoj ustaliopedesetih.

– Kako je izgledao rat ovde? – upitala je Džodi.– Nismo mi ovde imali rat, ne onakav kakav je bio – ispravio je. – Irska

nikad nije bila uključena. Bili smo neutralni ili neopredeljeni, kako su toneki ljudi nazivali. Ono što smo mi imali moglo se opisati kao „vanrednostanje“. Prokleto grozno ime. Oprostite na psovkama, draga. Nakon toga,kad smo sve saznali i čuli priče, shvatili smo da je bilo tako neprikladno štosmo to zvali prokletim vanrednim stanjem. Milioni ljudi su izginuli, a mismo imali vanredno stanje. Zvuči tako irski. Bilo je i racionisanja hrane, aliovde, u ruralnim mestima, nije nam mnogo toga nedostajalo. Oprostite mi. –Sabrao se. – Udaljio sam se od teme. Gde smo stali?

– Da li ste ikad pričali s Lili o njenoj službi medicinske sestre tokomrata?

– Malo – rekao je. – Gospođa Šenahan nije bila moj pacijent, ali ovo je

mali grad i sretali smo se. Medicina se nije toliko promenila od Drugogsvetskog rata, a mene je zanimalo i šta je videla u Londonu. No, da budemiskren, ona i nije bila baš voljna da priča o tome. Viđao sam to i ranije:ljudi koji su zbilja osetili brutalna vremena ne žele da pričaju o njima, dokoni koji su bili na obodu tih zbivanja ne prestaju.

– Radila je kao sestra u operacionoj sali, i u to vreme to je bio težakposao. Trebalo je da osoba bude vrlo sabrana da bi se nosila s tim. Briga opacijentima predstavljala je samo pola posla. Nije bilo lako ni s hirurzima.Vladali su se kao kraljevi. Imali smo običaj da kažemo da sestre uoperacionim salama imaju leđa od čelika. – Promislio je još o tome,vraćajući misli u vreme kada Džodi nije bila ni rođena.

– Sećam se kako smo pričali o tome da hirurzi ponekad koriste ljudskukosu za ušivanje rana. Radili su neverovatne stvari tada. Bolnice su,naravno, bile izvanredno vođene. Nije bilo ovakvih zaraza ni infekcija kaosada. Nije bilo ovih današnjih rezistentnih bakterija otpornih na sve, kadvam kažem. Higijena je bila vrlo stroga. Te starovremske glavne sestre kojesu vodile bolnice kad sam ja bio student, pa, svi smo ih se užasno plašili.Ali nikada nismo dali da se to primeti, to nikako. Šegačili smo se na računglavnih sestara. Sprdnja nas je izvlačila. Moja omiljena šala bila je da jelečenje bilo uspešno, ali da je pacijent umro. Crni humor, bojim se, dragamoja. Doktori su vrlo gadni u tome. Recite mi – reče iznenada – šta ovimladi u bolnici kažu o njoj? Je l’ ima neke koristi od njih?

– Ne ulivaju baš mnogo nade – rekla je Džodi tužno. – To je veomatužno. Izi Silver, njena unuka, očajna je. Čini se da se Lili neće probuditi.

– Šteta – rekao je doktor Makgari. – Bila je fina gospođa. I prelepa usvoje vreme, pazite šta vam kažem. Kad se vratila kući nakon rata, mogla jesvakog u gradu da baci na kolena. Nije bilo kraja mladićima koji bi volelida su je prstenovali, ali nju nisu zanimali izlasci. A onda se udala za RonijaŠenahana. Fin momak, mada tih. Nikada nisam mogao da shvatim zašto seskrasila s njim. Mogla je da ima bilo koga, da bira, i u gradu i u Retneriju.Pa ipak, ljudi mogu uvek da te iznenade, a to je sve nas iznenadilo.

Pričao je još malo, ali nije imao više nikakvih informacija. Nije mogaouopšte da se seti nijednog Džejmija, a kamoli nekog ko je imao neke veze sLili.

– Nadam se da nisam rekao ništa što nije trebalo – rekao je na krajudoktor Makgari. – Moja žena kaže da ne treba pas da nosi brnjicu već ja. –Grohotom se nasmejao na tu svoju šalu.

– Ne, niste rekli ništa što nije trebalo – Džodi ga je razuverila. – Samojoš jedno pitanje: zašto su ljudi bili iznenađeni kad se Lili udala za RobijaŠenahana?

– Nije bilo nekog razloga, samo osećaj – rekao je. – Činili su se kaočudan spoj, po mom mišljenju. Upravo sam se setio: možete da pričate sVivi Vilan. Ona je sad sigurno u devedeset petoj, i ako je još prisebna, bićedobro da s njom porazgovarate. U to vreme niko nije znao bolje od Vivi štase dešava u Tamarinu. Bila je udata za mesara, vidite, a mesari sve znajujer, na ovaj ili onaj način, ceo grad dođe u njihovu radnju da kupi nešto zavečeru. – Potapkao se po nosu. – Mesara, pošta i apoteka: to su mesta ukojima se zna sve što se događa u nekom malom gradu. Mislim da će vamVivi najbolje pomoći da rešite ovu misteriju.

Dok se vraćala kući posle razgovora s doktorom Makgarijem, Džodi jerazmišljala o onome što je saznala. Sve te priče zasigurno stvaraju različitusliku o Lili Šenahan. Iz Izinih priča, Džodi je stvorila sliku o živahnoj, jakoji nadasve majčinski nastrojenoj osobi koja se o svojoj porodici brinula sdobrotom i hrabrošću. Doktor Makgari je opisao sliku žene posvećeneposlu, koja je radila najbolje što je mogla tokom rata, kada je broj ljudskihžrtava bio nezamisliv za današnje vreme. Koja je bila Lilina druga strana?

Džodi je zatvorila svoj fajl u maloj spavaćoj sobi. Sutra će povestimajku i Lezli u posetu Aneliz, i možda će moći da pričaju o Lili. Dve muvejednim udarcem, što bi rekao Den.

17.

Aneliz je pronašla travnato mestašce na dini i sela na njega pruživši nogeispred sebe. Bila je umorna, umorna do kostiju. Šetnja bi je u normalnimokolnostima okrepila, ali sada ju je samo iscrpljivala. Mišići su je svevreme boleli, i čak bi je penjanje uz stepenice smoždilo. Pitala se može ličovek da se razboli od šoka? Sigurno neke od onih autoimunih bolestipogađaju ljude u emotivnom rasulu. Možda bi trebalo da ih potraži nainternetu.

Ali kad bolje razmisli, zašto da se zamara?Kada je imala trideset pet ili trideset šest godina, setila se da je pala u

duboku depresiju koja se podudarila s Betinim najgorim tinejdžerskimgodinama. Kao i mnogo puta ranije, Aneliz je uspela da prikrije svojusopstvenu turobnost da bi mogla da se nosi s ćerkinim problemima.

Na kraju se porodica izvukla iz ponora, i Bet se potpuno promenila kadse zaljubila u svog prvog dečka, Žan-Pola, a Aneliz je mogla da se opustidovoljno dugo da može da razmisli i o sebi. Stiskanje zuba učinilo je svoje:depresija ju je udarila poput sporog, snažnog udarca niotkuda. Bila jeintenzivnija nego ikada pre, i taj intenzitet ju je prestravio.

Strah, turobnost i ponor njenog života su zjapili pred njom. Razumnaobjašnjenja nisu pomagala. Nije pomagalo ni to što je govorila sebi da imatoliko stvari zbog kojih treba da bude zahvalna, da ima divnog muža i da ćei ovoga puta to proći. Setila se svih otrcanih fraza i razmislila o njima, ali ihje ogromna crna rupa unutar nje progutala. Ništa nije pomagalo, čak nitablete.

Svakog jutra je odvozila Bet u školu, zatim odlazila na posao i provodilapo ceo dan u strahu. Pomislila je da bi slušanje muzike moglo da pomogne istavila je Vivaldija u vokmen. Nije pomoglo.

Možda bi je čitanje knjiga o sreći zavaralo, pa je progutala svakumoguću knjigu o tome kako sam sebi pomoći. Nije urodilo plodom.

Možda bi odgovor mogao da bude u traženju utehe u bogu: sela je ucrkvu Sent Kenis i molila se za pomoć, ali ona nije stigla. Nije bilo

nikakvih božanskih zraka svetlosti koji prolaze kroz vitraže na crkvi kaoneka lična poruka njoj. I dalje je bila izgubljena i sama.

I na kraju, opredelila se za šetnje. Pešačila je kilometrima i kilometrima,jedući staze pod sobom u pokušaju da izbaci bol iz srca zato što je htela dase SADA oseti bolje.

I konačno, polako, nešto u njoj počelo je da zaceljuje.Problem s tim sada je što je svim tim receptima za oporavak trebalo

mnogo vremena da počnu da deluju, a Aneliz nije imala mnogo vremena.Želela je sada da se oseti bolje. Prošlo je pet meseci otkako je Edvardnapustio, a ona se još uvek osećala istrošenom i izmučenom zbog tog crnogtalasa koji ju je zapljuskivao svakog dana.

Bio je to strah od samog života. Neizreciv, skoro neobjašnjiv strah odonoga šta bi moglo da se dogodi.

Zbog tog straha je mislila da je bolje da se izoluje, da se drži podalje odljudi i mesta kako ne bi bila povređena.

A toliki ljudi su nudili pomoć.Dragi Brendan ju je pozivao na večeru nekoliko puta nedeljno.– Rekao sam Edvardu da je glupa budala – rekao je Brendan – i da neću

da dovodi Nel ovde, bez obzira na to koliko su dugo zajedno.– To je veoma lepo od tebe, Brendane – rekla Aneliz je – ali nema

potrebe za tim. – Pretpostavila je da, budući oduvek na strani žena, treba daistakne kako su je i Edvard i Nel izdali, pa zašto bi onda samo Nel bilakažnjena? Ali koliko god se trudila, Aneliz nije mogla da oprosti. Ženskasolidarnost nije se baš pokazala ni obratno, zar ne?

Ivon je telefonirala svakog dana samo da bi se javila, i onih dana kad jeAneliz radila u prodavnici Čamac za spasavanje insistirala je na tome daručaju zajedno.

– Mogla bi malo da se udebljaš – rekla je Ivon, tačna kao sat. – I suvišesi mršava, Aneliz. U našim godinama moraš da biraš između lica i figure,znaš, i kad je osoba tako mršava, lice postaje kao u leša. Ne kažem da jetvoje takvo, ali...

Draga Ivon, toliko se trudila.Čak je i Stiven iz rasadnika razgovarao s njom, a za Stivena koji je bio

neopisivo stidljiv, to je nešto značilo.

Bio je oduševljen kad je zatražila da se vrati na stari posao, rekavšisamo: – Voleo bih to, nedostaješ nam – što je za njega bio pravi govor.

Aneliz nije mogla a da ne pomisli kako je dala otkaz jedino zato što jojje Edvard toliko dugo govorio da to uradi.

– Ne moraš više da radiš, ljubavi, dovoljno si dugo radila – Edvard joj jegovorio nekoliko godina. Čudno, ali kada je konačno dala otkaz, nije seviše činio tako oduševljenim. Verovatno zbog Nel.

Bet ju je nagovorila da dođe u Dablin, i to je od početka do kraja bilakatastrofa. Bet je bila opsednuta bebom i sve se vrtelo oko njene trudnoće ionoga što će doći posle. Mogao je i grom da udari u kuće koje su senalazile pored njene male slatke moderne kućice i ona ne bi ni najmanjemarila – izuzev što bi se zabrinula da li su cigle oprljene gromom opasne zanjenu bebu.

Onog trenutka kad je stigla kod Bet, Aneliz je shvatila da je napravilagrešku. Osećala se i suviše ranjivo, i suviše tužno da bi mogla da se bavićerkom.

– Vidiš, planeri su mislili da će biti lakše ako ne bude bilo zasebnihdvorišta – Bet je uzdahnula dok su ona i njena majka gledale u malo parčezemlje prekriveno travom ispred njihovog doma. Činilo im se kao dobraideja kad su je kupili, nekoliko godina pre toga.

– Sada nam to ne odgovara, naravno – dodala je Bet. – Treba namdvorište pozadi zbog bebe, čak i kad bi to bila samo parčence trave, samoda možemo da budemo napolju. Biće baš bolno prodati je, znaš, držati sve uredu zbog razgledanja i tako to.

– Znam, to je baš gnjavaža, zar ne – odgovorila je Aneliz automatski.Tako je odgovarala na mnogo ćerkinih izjava. Od trenutka kad ju je Betpokupila sa železničke stanice, čuo se samo njen konstantni monolog o svimteškoćama oko bebe. Za početak, kuća je bila pogrešna. Imaju samo dvespavaće sobe, a zapravo im trebaju tri, kada im neko poput Aneliz dođe dabude malo kod njih kad se beba rodi. Svaki put bi njena ćerka to spomenulatako blaziranim tonom, da se Aneliz molila da do trenutka kad se njenounuče rodi povrati nešto energije i volje za životom. Kako je bilo sada, nijemogla da zamisli da se brine o bebi. Bebama su potrebni nežnost i ljubav, aAneliz se osećala kao santa leda.

Moraće da prodaju i Betin auto: troja vrata nisu dobra za unošenje iiznošenje bebe iz auta. I posao je takođe problem. Bet je bila ovlašćenirevizor poslovanja, a to nije vrsta posla koji možete da radite s pola radnogvremena, barem ne u njenoj firmi. Koliko god se trudila, Aneliz nije moglada skupi dovoljno entuzijazma za Betine brige. To joj je bilo čudno. CelogBetinog života Aneliz se izjedala zbog nje, nijedan detalj nije bio previšemali. Od toga kad se kao dete brinula kako će da pročita knjigu za školskidan knjige, pa do raznih briga poput onih kako je prošla na ispitu izračunovodstva. Ali sada, sasvim iznenada, Aneliz se oseti veomaudaljenom od svoje ćerke.

Nije to bila Betina greška: ona je bila u pitanju. Edvardov odlazak jeiznenada podelio porodicu na tri dela. Bilo je to kao da je, postavši suvišnakao supruga, Aneliz nekako postala suvišna i kao majka.

Svemu tome je doprinela i depresija. Aneliz je mrzela taj osećajudaljenosti od svoje drage Bet i, do đavola, mrzela je i Edvarda što joj je touradio.

– Jesi li dobro, mama? – upitala je Bet kad su ušle u kuću.Nije joj još bila postavila to pitanje, iako je Aneliz znala da ono dolazi.

Znala je to čim je ugledala Bet i shvatila da je njena ćerka primetila kakoumorno i iznureno izgleda, i da nije doterana kako bi bila u normalnimokolnostima za posetu svojoj ćerki u Dablin.

Na trenutak je pomislila da krene sa svojim standardnim – Da, dobrosam, stvarno – onako kako bi stara Aneliz to uradila. Ali onda je promenilamišljenje.

– Ne, Bet, nisam dobro – rekla je. – Nisam dobro, nisam u redu. Srce mije slomljeno.

– Volela bih da mogu nešto da uradim – tužno je rekla Bet. – Ali nemislim da sam ti naročito od pomoći, mama, žao mi je.

– Od velike si mi pomoći – rekla je sa žarom Aneliz. – Ali nema ničegašto ti tu možeš da uradiš. Niko ne može ništa tu da uradi. Moram sama dase izborim s tim.

– Ali kad bi se tata urazumio i došao kući, sve bi opet bilo u redu, zarne?

Ona je kao dete, pomislila je Aneliz zamišljeno. Dete koje se nada da će

mama i tata da se pomire i da će sve da bude kao pre.– Nije to baš tako lako – rekla je. – Čak i kad bi promenio mišljenje i

došao kući sada, ne bih mogla da ga primim. Ne bi bilo isto. Izigrao je mojepoverenje, a ono je krhka stvar, znaš.

– Žao mu je, ipak. Znam da jeste – insistirala je Bet.– Da li ti je on to rekao? – upitala je Aneliz.– Pa, ne baš tim rečima.– Nije uopšte, hoćeš da kažeš – rekla je Aneliz. – Ovo nije nešto što

može lako da se popravi, Bet. Gotovo je. Samo moramo da izađemo na krajs tim. Meni je teško da se nosim s tim, ali to je moja bitka a ne tvoja. Asad, možemo li da pričamo o nečem drugom?

– Naravno – Bet je izgledala poprilično uzrujano ali nije se više vraćalana tu temu dok je odvodila Aneliz do njene sobe i počinjala da smišlja štaće da rade tokom ta dva dana, koliko je Aneliz planirala da ostane uDablinu.

Dok je sedela pored Lilinog bolničkog kreveta, gledajući je kako nestaje,ideja da ode kod Bet činila joj se dobrom.

A sada kad je tu, s dosta izleta smišljenih da je oraspolože, osećala sejadnije nego ikad. Kod svoje kuće je barem mogla da se oseća jadnom kadbi htela. Ovde je morala da se smeška i pokazuje hrabro lice.

Izdržala je putovanje i, kada se vratila kući, uronila je ponovo u svoj tihiživot, radeći u Čamcu za spasavanje dva puta nedeljno i sa Stivenom urasadniku subotom i nedeljom.

Septembar je uvek zanimljiv mesec u rasadniku. Završava se ona letnjanavala ljudi koji misle da su njihova dvorišta iza kuće zanemarena. Svi suveć kupili velike sanduke s peskom da se deca igraju u njima i plitkebazene i grmlje u saksijama da bi osvežili dvorište. Septembar je novipočetak, vreme za školu.

To je vreme jesenjih priprema i pospremanja nakon leta. To je takođevreme za sađenje lukovica za Božić. Godinama je Aneliz sadila ogromnekoličine za božićnu pijacu, a onda prošle godine nije ništa zasadila. Sedelaje ceo dan pre toga u velikom stakleniku s vrećama đubriva i treseta iogromnim kesama sa zumbulima raspoređenim po boji. Bilo je nečegopuštajuće poznatog i jednoličnog u ređanju tih lepih saksija i zemljanih

vrčeva, u njihovom punjenju tresetom i zemljom i đubrivom i pažljivomsađenju lukovica. Beli zumbuli su joj bili omiljeni. Volela je nešto u tojkombinaciji bledih nežnozelenih listova i malih belih cvetova snažnogmirisa. Kod kuće je imala običaj da stavi zemlju s lukovicama u dve beleporcelanske činije, koje bi uvek cvetale za vreme Božića. One su bile deonjenog božićnog ukrašavanja. Ove godine nije mogla da se zamara okotoga.

Zabolele su je kosti i pomerila se s trave na kojoj je sedela, ustajući daprotegne ukrućene noge.

Šetanje po pesku trebalo bi da je opuštajuće, ali za nju nikad nije bilotako. Možda je, dok je bila mlada, odgledala previše loših filmova u kojimaživi pesak uvlači ljude tako da utonu u njega i dave se u njemu umesto uvodi. Za nju pesak nije bio tako bezazlen kao svima ostalima.

Zagledana u luku s dine, pomislila je na onog jadnog kita. Onaj pomorskiekspert koji je pokušao da ga spase još uvek je bio u Kućici delfina. Anelizga je izbegavala kad god bi ga videla kako šeta onog svog ogromnog crnogmokrog psa po plaži. Doduše, uradio je sve što je mogao za kita.

Tužno je bilo videti to prelepo morsko stvorenje kako umire prosto zatošto su mu se pobrkao sonar i ne može da nađe izlaz ka moru. Poput mene,pomislila je Aneliz. Moj sonar bili su Edvard i Bet, i sad kada su oni otišli,ja nemam ništa. Ni bezbednost, ni sigurnost, ni razlog da živim.

Da li se kit utopio, zapitala se. Davljenje bi trebalo da je lako kad seprepustiš – ali kako to iko može da zna? Svakako, kad se zaista utopiš, nemožeš nikome da ispričaš o tome.

Aneliz je osetila da se sastav peska pod njenim stopalima promenio.Spustila je pogled i shvatila da je otišla dalje niz plažu i da sada hoda popesku prekrivenom morskom travom. Nije bilo talasa, ali odjednom ju jezapljusnuo jedan veliki. Nije se ni pomerila, samo je pustila da joj semorska trava obmota oko patika. Bilo je interesantno ne koraknuti unazad,onako kako je to uvek činila. Slana voda je polako natopila njena stopala ulaganim patikama.

Bio je hladan, siv dan nakon cele nedelje predivnog septembarskogsunca, no začudo joj hladnoća nije smetala. Umesto toga, bila je skoroumirujuća, umirujuća kako to priroda može biti logici prirode. Stojite u

morskoj travi i hladno vam je, poput matematičke jednačine x+y=z, i uvekje tako. Ništa drugo u životu ne rešava se tako po formuli.

Čisto da bi videla kakav je osećaj, Aneliz se pomakla malo dublje uvodu. Morska trava joj se sada obavijala oko članaka, po goloj koži ispodfarmerica. Mogla je da oseti kako joj se koža na nogama ježi, a ipak joj jeto izgledalo nekako čudno u redu.

More je bilo isto kao i uvek: ogromno, ali nekako ne više zastrašujuće.Ostatak sveta je taj koji je zastrašujući. Iz sveta prirode dobiješ ono štoočekuješ. Ova takozvana civilizacija je ta koja te prevari.

Aneliz se zaustavila i pustila da joj misli teku oko nje onako kako joj jevoda tekla oko članaka.

Da li bi je more prigrlilo? Da li bi je hladnoća otupela toliko da višeništa ne oseća, već da samo počne da pluta? Da, to je ono što bi onouradilo, što bi ona uradila. Ljudi su životinje, samo organske materije, i nakraju krajeva, šta bi moglo da bude normalnije od toga da lagano uđe unešto drugo organsko, da je sama planeta uništi? Bilo bi to poput laganogumiranja onog kita u luci. To potpuno ima smisla.

Ljudima će biti žao kad čuju. Smrt je tužna. Ali oporaviće se. Imajudruge stvari u životu, druge ljude.

Bet ima bebu. Aneliz je pokušala da ne misli o bebi, svojoj unuci. Bebaje deo nekog budućeg života, i ona ne želi da misli o tome. Nema za njumesta u toj budućnosti, nema nikako mesta za nju. Dala je sve što je imaladrugima, i sada je gotova, završila je.

Ovo je njen izbor.Zakoračila je dublje u more dok joj se morska trava uvijala oko torza,

talasi lagano rasli kvaseći joj odeću, a voda se onda popela do grudi ikrenula prema ramenima. Bilo je hladno. Hodanje na ovaj način bilo jedrugačije od utrčavanja u vodu kad hoćete da plivate, ili postepenogulaženja, kad vrištite od hladnoće i smejete se s ljudima koji vas zadirkuju inagovaraju da uđete dublje. To je ono što je ona radila na obali mora kaodete.

Ovo je bilo nešto drugo, ali nije se plašila. Osećaj toga što radi prekinuoju je u razmišljanju, a da prekinuti s razmišljanjem bilo je ono što je najvišeželela. Um joj je bio tako pun sve vreme: nikad se ne bi zaustavljao.

Noću bi je probudio, mučeći je istim pitanjima i istim osećajembeznadežnosti, i ona je samo želela da prestane. Nikakve tablete nisu mogleda pomognu. Ništa nije moglo da pomogne, osim ukoliko se toliko nenakljuka da ne može ni oči da drži otvorene, a u čemu je svrha takvogživota? Ovako je bilo sigurnije.

Ovo će da je podrži; more će se pobrinuti za nju. Odjednom, nije višemogla da oseti pesak pod nogama. Održavala se na površini, a mora prestatito da radi, zar ne? Zato što ne možete da se udavite ako se održavate napovršini. Ili možda i možete, samo treba da sačekate da se umorite, kao ionaj kit. Nije baš bila sigurna. Bilo je toliko hladno da je pokušala da sezaustavi i zatvori oči. Težina odeće i patika vukla je nadole i glava joj jeotišla ispod površine.

Hladnoća na licu ju je šokirala. Mogla je da oseti kosu kako joj seobavija oko glave, poput listova morske trave. Šta sledeće mora da uradi?Imala je plan, misiju, zar ne? Svaka misao joj je bila spora, kao da senalazila u nekom paralelnom univerzumu, u kom je vreme mnogo sporijeprolazilo.

Zatvoriće oči i samo će da se prepusti. To je sve što želi da uradi –samo da se prepusti. Da ne mora da misli, da ne mora da se pomera, da nemora da se održava na površini vode. Samo da se prepusti i dozvoli damore odluči šta će se dogoditi s njom, zato što je njoj bilo dosta toga da onaodlučuje.

– U redu je, imam vas – rekao je dubok, pomaman glas.Neko je zgrabio, i od šoka je Aneliz zinula i progutala veliku količinu

morske trave. Zakašljala se i počela da grca, i odjednom ju je obuzeo strah.Isuse, ona je u moru, u vodi do grla. A onda ju je neko veoma snažansilovito povukao. Mnogo je kašljala i osetila se slabom, ali oni su jeiznosili iz vode na plažu, gde ju je čekala hladnoća, ledena hladnoća.

18.

Znala je da ne bi trebalo toliko da se trudi oko ručka sa svojim bivšimljubavnikom, ali Izi nije mogla drugačije.

Kad ju je Džo nazvao i pitao da ručaju zajedno, za jedno poslednjezbogom, pristala je i šokirala samu sebe time što se istog trenutka zapitalašta će da obuče kako bi on pomislio da dobro izgleda.

– Nadam se da nećeš ići – rekla je Karla. Načula je razgovor zato što jeIzi razgovarala za svojim stolom. U SilverVebu je zbog manjka prostoraprivatnost bila misaona imenica.

– Misli o tome kao o zatvaranju – odgovorila je Izi.Zatvaranju u prelepoj odeći, odlučila je opredeljujući se za usku haljinu

veoma sličnu onoj koju je nosila prvog dana kad su se upoznali. Gotovo je,zna da je gotovo, ali to ne znači da ne želi da izgleda dobro, zar ne?

A pored toga, izabrao je da se nađu u Amber rum restoranu, što je bioznak da je njihova veza gotova. Amber rum se nalazi u finansijskoj četvrti ibiće pun ljudi koje on poznaje. Samo bi idiot doveo tamo nekoga s kim imaaferu, a Džo Hensen nije idiot. Ovo je konačni dokaz da Izi i Džo zajednoviše ne postoje.

U taksiju na putu do restorana, stavila je sloj raskošnog ruža za usne ipreko njega i sloj sjaja za usne: ratničke boje kao moderno oružje.„Spremna sam za tebe“, kao da je govorilo.

A onda je stavila još jedan sloj maskare zato što nijedna žena nikadaneće da plače kad stavi maskaru, jer bi se onda desilo da joj ostanu tanki,crni tragovi na obrazima. Izi Silver nije nameravala da plače danas. Iznutrase obavila smirenošću dok je ulazila u restoran, izgledajući visoka nasvojim visokim potpeticama. Šef sale ju je odveo do Džoovog stola. On jeveć čekao, i na prvi pogled je shvatila da mora da je negde nedavno bio nasuncu jer mu je koža bila preplanula, a belina njegove košulje samo je tojoš više isticala. Kao i obično, bio je obučen bez greške, ali se ispod tekašmirske elegancije ipak nazirao ulični borac.

– Izi – rekao je formalno i ustao, lagano je poljubivši u oba obraza u

njujorškom stilu, na način na koji bi se pozdravio s nekom prijateljicom.– Džo, izvini što kasnim – rekla je, zapravo nimalo ne žaleći. Namerno je

zakasnila.Praznjikavo su ćaskali dok se konobar vrzmao tu, zapisao njihove

narudžbine i pažljivo stavio salvetu na Izino krilo.– Dobro izgledaš – rekla je Džou. – Jesi li išao dole do Kejpa?– Da, išao sam nekoliko dana na krstarenje – rekao je lagano. – Vreme

je bilo odlično. – Izi je pomislila koliko bi je to zabolelo ranije, tospominjanje njihove porodične kuće na Kejp Kodu. Još uvek je probada, alisada je bilo drugačije; sada neće da dozvoli sebi da bude povređena. Onima ženu i decu, i bez obzira na stanje njegovog braka, ona nije više deonjegovog života. Može da ide gde god hoće: na krstarenje, na sunčanje, uAkapulko i da pleše na plaži ako želi. To nema nikakve veze s njom.

Tako je, može ona to: prebolela ga je.– Bio je lep vikend – složila se. – Odletela sam do Vašingtona da vidim

jednu drugaricu, finu devojku, radi za Hil novine kao novinarka. Došle smoiz Irske u isto vreme.

Kad joj je Sorča telefonirala, Izi se osetila krivom jer su prošli meseci odkad su se videle. Planovi koje je smislila u Tamarinu, da se vidi sa Sorčom,propali su zbog frke oko uređivanja SilverVeba. Srećom, Sorča nije od onihosoba koje se ljute ili zameraju.

– Dobro da te konačno čujem, ti ludo stvorenje, i to su odlične vesti oposlu. Imala sam neki osećaj da je tu negde upetljan i neki momak i da tizato nema ni traga ni glasa sto godina – Sorča je rekla preko telefona kad jeIzi nazvala da joj se izvini i objasni kako je bila zauzeta sa SilverVebom.

– Pa... – Izi je oklevala – pre nego što sam počela s poslom, bio je tujedan momak...

– Ako hoćeš da dođeš do mene i isplačeš se, dobrodošla si. Shvataš dana svakih osamdeset devet muškaraca u Vašingtonu dođe sto žena. To jebaš velika razlika. I ja ću da plačem.

– Ja neću da plačem – Izi je rekla samouvereno. – Prebolela sam ga.Sorča nije rekla ništa, vrlo rečito ništa.– To je dobro, Izi – rekla je na kraju. – Ne verujem ti, ali zvučiš kao da

tako misliš. Glumi dok ne postane istina, je l’ tako?

– Vašington, kakav divan grad – rekao je Džo, odobravajuće. – Ponekadobavim neki posao tamo.

Zamislila ga je na sastancima po elegantnim hotelima u Vašingtonu, kakos drugim uticajnim poslovnim ljudima sklapa važne poslove.

Šef sale je konačno otišao nakon što je dugo postavljao pribor na sto.– Izgledaš prelepo – rekao je Džo. Glas mu je sada zvučao drugačije. Izi

se prodorno zagledala u njega.– Pa, reci mi ponovo nešto o tom tvom novom poslu – rekao je, kao da

se tera da prestane s komplimentima.Izi je razvukla usta u osmeh, nije znala baš mnogo ljudi koji ne bi pali na

komplimente Džoa Hensena.– Pa – rekla je – imamo prelepe prostorije, i tu smo nas tri: Karla, koju

si upoznao – bila je sigurna da on nikad neće zaboraviti Karlu i dan kad jeprasnula na njega što je Izi slomio srce. – Tu je Lola Montrej, kojuverovatno ne znaš. Ona je sarađivala s Perfekt-Njujorkom. I tu sam ja.Imali smo prve kastinge, što je bilo fenomenalno, i u pregovorima smo zarazne poslove. Njujorška nedelja mode počinje u petak, i mi učestvujemo udva programa, što je prilično neverovatno za agenciju koja ne koristiultramršave manekenke. Ali klima se menja što se tiče konfekcijskog brojamanekenki. Za nas je to uzbudljivo. Takođe, radila sam i na ovom velikomkozmetičkom ugovoru s ljudima iz firme SupaGirl! pre nego što sam otišlau Irsku, i imaćemo neke sastanke kasnije na jesen da se dogovorimo omogućnosti odabira manekenki iz SilverVeba za neke od njihovih projekata.Za njih bi to bio veliki korak, ali ako uspe, super.

– Da li će da uspe? – upitao je.– Apsolutno – rekla je. – Nekoliko kompanija koristi devojke normalne

težine u svrhu reklamiranja svoje kozmetike. Uglavnom su to pre linije zanegu kože nego neka šljašteća šminka, to je istina, ali sve što je potrebnojeste da neko napravi prvi korak. Mnogi ljudi se više ne slažu da trebauzimati ultramršave manekenke, ali te vitke, prelepe devojke godinamaprodaju proizvode, i većina kompanija ne želi da kvari taj status kvo. Minudimo nešto drugačije i, mada ljudi mogu načelno da se slažu s nama,profit dolazi na prvo mesto.

– Mislim da se to donekle menja – rekao je Džo zamišljeno, poigravajući

se prstima. – Ima tu još mnogo etičkog posla, među kompanijama koje sudovoljno zaradile da bi mogle da razmišljaju etički.

– Zar nije to tužno, ipak, da ideja da se koriste manekenke normalnogkonfekcijskog broja treba posmatrati kao neku akciju pozitivnediskriminacije ili etički potez? – rekla je.

– Samo nemoj da zaboraviš na svoju zaradu – upozorio ju je. – Ako tiposao propadne, nećeš raditi ništa ni za koga.

Promenio je temu. – Jesi li sklopila ugovor s nekim novim, prelepimdevojkama, supermodelima budućnosti? – upitao je.

Izi mu se hladno nasmešila. – Kako li sam samo znala da ćeš da budešzainteresovan za to? – rekla je. – Cherchez la femme, zar ne? Da bi ti biozainteresovan, tu mora da bude neka devojka.

– Nisam tako mislio – rekao je Džo. – Nisam na tržištu za neku druguženu.

Konobar je došao s njihovim pićima i usledio je trenutak meteža okočaša i menjanja pribora za jelo.

– To sam mislio samo s poslovne tačke gledišta – rekao je Džo kad jekonobar ponovo otišao. – Nisam znao da će ovo biti ovako naporan ručak –reči su mu bile hladne, ali oči su bile sve samo ne to.

Izi je skoro mogla da oseti njegov dah preko stola.– I ne treba da bude naporan – rekla je. – Trebalo bi da bude o

zatvaranju. Pokušavam da ti kažem jedno civilizovano zbogom, da završimosve ovo – rekla je Izi. Izgledalo je kao da ju je sva smirenost napustila iduboko udisanje koje je ponekad koristila u stresnoj situaciji sada seodjednom činilo glupom idejom za smirivanje. Zbog njega gubi kontrolu nadsobom u svakom pogledu. Mora da je bila luda kad je pomislila da može dasedi civilizovano s njim za ručkom kad sama činjenica da je s njim čini iludom i usamljenom u isto vreme. Želela ga je ludački, i mora da jeobmanjivala samu sebe kad je mislila da ga je prebolela. Ali čak i ako nije,znala je da mora to da završi, ili bi inače ponovo bila uvučena u to. Vremeje da se stavi poklopac na ovu kutiju.

– Znaš šta, Džo, ne krivim tebe za sve, nemoj pogrešno da me shvatiš.Ušla sam u to, teorijski gledano, otvorenih očiju. Osim što nisu bileotvorene, nisam razmišljala. Bila sam tako glupa, nisam zapravo uopšte

registrovala to da si ti još uvek bio oženjen ni šta je to sve značilo – kazalaje, više za sebe nego za njega. – Možda je to zato što ja nikad nisam bilaudata niti imam decu; nisam razumela šta se dešava s tobom. Mislila sam –duboko je uzdahnula na taj dokaz svoje gluposti – da ćeš ti sve da središ,klinci će da budu srećni, ti ćeš moći ponovo da kreneš ispočetka. Jesam lija glupa ili šta?

Pokušao je da je prekine ali je ona nastavila.– Kada sam otišla kući u Irsku, moja ujna Aneliz mi je rekla da su se

ona i moj ujak razišli jer je on varao. Otišao je od nje zbog druge žene. Kadmi je to rekla, osetila sam se, osetila sam se... oh... – pokazala je prstima –ovoliko malom. Ne, ne, još manjom. Bila je očajna i nije imala pojma šta sedešava dok nije zatekla njega i tu drugu ženu u njihovoj kući. Otišao je, i toje bilo trideset sedam godina braka bačenih uzalud. To me je nateralo darazmislim o dve stvari, Džo. Prva: da je moj ujak imao hrabrosti da seponese s metežom u koji je upao. I druga: nateralo me je da pomislim natreću osobu u ovom trouglu – tvoju ženu. Nikada pre nisam razmišljala onjoj. Pretpostavila sam da je među vama gotovo, tako da nju nisam niračunala. Ali nije bilo gotovo, zar ne? Tako da se i ona računala.

– Nije bilo baš tako pravolinijski – Džo je rekao polako. – Bilo jekomplikovano, Izi, znaš to. Bilo je gotovo između mene i Elizabet, još uvekje, ali sve je bilo pitanje trenutka – kada bih mogao da kažem Elizabet idečacima...

– Da, pitanje trenutka je najvažnije, to je sigurno – rekla je Izi.– Ozbiljno, sve i jeste u tome. Želim da budem s tobom, Izi, samo mi

treba još vremena.Izi nije slušala. – Kad sam počela da razmišljam o Elizabet – rekla je –

počela sam da se pitam zašto supruga uvek smatra krivcem tu devojku, anikad muža koji je počinio preljubu. Muž je taj koji ih je izdao, ali one nekrive njega najviše. To je kao da su muškarci divlje životinje koje ne moguda se ukrote, ili da im se veruje i, u slučaju da zalutaju, moraš okrivitiosobu zbog koje su zalutali.

Zastala je da bi uzela vazduh.– Izdao si nas obe, Džo. Meni si rekao da imamo šansu, a njoj nisi rekao

da je gotovo. Nikad nisam pomislila da ću da se zabavljam s momkom koji

je varalica. Kada muškarac vara ženu da bi bio s tobom, može varati i tebeda bi bio s nekom drugom.

– Ja nisam varao svoju ženu – rekao je tihim glasom. – Rekao sam ti,gotovo je između nas. Zar ne slušaš?

– Zar ti ne slušaš? – planula je. – Moj problem je što si me lagao. Želeosi nas obe, i ne zanima me da li je tvoj odnos s Elizabet gotov ili nije, totako ne ide. Ne možeš da voliš dve osobe. Ne padam na te priče omuškarcima koji svoj ljubavni život podele u delove ili koje evolucija nijeuspela da prilagodi monogamiji. Moje mišljenje je da ne možeš da delišmuškarca, a ja sam morala da te delim svakog dana. Ne želim da delimosobu u koju sam se zaljubila.

Taj govor je zvučao kao nespretno izlaganje svega o čemu je razmišljala,ali čak i ako nije baš bilo smisleno, bar je rekla.

– Onda ne želiš da me deliš ni s mojim klincima?– Ovde nije reč o tvojim klincima – ljutito je odgovorila. Kako se

usuđuje da joj prebaci da zbog toga što nema dece ne razume ni ljubavroditelja prema njima. Nikad nije ni rekla da ne želi decu, do đavola. Želiih. Njegovu, zapravo. Želi njegovu decu, ali on to nikad nije saznao. – Akosi i upola onakva osoba kakvom te smatram, znam da bi želeo da budeš tuza njih – rekla je tiho. – Kad ne bih razumela da su oni ogroman deo tvogživota, bila bih kreten godine. Nije to u pitanju. Imao si izbor: mogao si tihoda ostaneš kod kuće, da živite svoje odvojene živote, i da budeš tu zbogdece. Ti nisi to želeo. Želeo si i dom, i decu, ali i mene, sve u jednom.Mislim da to nije fer ni prema jednoj od nas.

– Ti onda misliš da sam ja govnar? – rekao je.Popio je malo svog koktela. Bio je bistar, s maslinom unutra. Izi je znala

da on ne pije mnogo, ali mogla je da oseti miris džin-martinija s mesta nakom je sedeo.

– Da, mislim da si pomalo govnar, zapravo. Nisi mislio ni na koga osimna sebe.

– Nisam lagao kad sam ti rekao da nemamo brak – rekao je. – Nikada tinisam prosipao one gluposti tipa „moja žena me ne razume“, zato što sammislio da si za mnogo bolje od toga. Ja sam bolji od toga. Mi smo vredeliviše od tih glupih reči. Ali ja nemam brak – rekao je sa žestinom u glasu. –

Kad sam se oženio, mislio sam da je to za ceo život, ali ispostavilo se danije tako. Nisam ni ja svetac, imao sam nekoliko vezica usput, ali one mistvarno nisu ništa značile, one su bile – pogledao ju je pravo u oči dok je toizgovarao – samo seks.

Trgla se na stolici.– Mislim da tebi nije zabavno to da slušaš, ali to je ono što su one bile:

samo seks, zbog udobnosti i zadovoljstva koje muškarci u seksu nalaze. Aliti, Izi, ti si bila nešto drugo. Kad sam tebe upoznao, izgledalo je kao da sesvetlost vratila u moj život, svetlost koja je nestala pre mnogo godina.Mislio sam da je s tim delom mene završeno. Mislio sam da ljubav inežnost, želja da se skupiš kraj nekoga u krevetu i ne pomeraš se, i pustišda ti dan tako prođe, mislio sam da je to gotovo. Mislio sam da se to desikad imaš dvadeset pet godina, i da onda nestaje zauvek. Ali s tobom, IziSilver, to mi se ponovo vratilo. To je ono što si mi ti donela. Ipretpostavljam da si u pravu, nisam bio dovoljno jak da uradim neštopovodom toga. Nisam imao hrabrosti da kažem Elizabet ono što obojeznamo, da je već godinama gotovo. Nisam mogao da se nosim s tim šta bito značilo za našu porodicu zato što sam znao da bi bilo teško, prljavo.Elizabet ne bi htela razvod, barem ne jednostavan, to je sigurno. I tako samuzeo ono što sam mogao od tebe, a nisam ti dao ono što si tražila za uzvrat.Ali sada... – napravio je pauzu. – Sada želim da ti dam sve.

Tako se intenzivno zagledao u nju da je bilo skoro teško gledati ga. Biloje kao da je u sudnici, gde se strastveno obraća poroti koja je bašrazmišljala da ga pošalje na električnu stolicu.

– Šta si rekao? Želiš da mi daš šta? – Izi je upitala zbunjeno.– Želim da budem s tobom.Trepnula je. – Ne, ne možeš ovo da radiš, Džo. Ne poigravaj se sa

mnom. Nisam ja neki idiot koga možeš da zavaravaš rečima, a onda, desetgodina kasnije, ja i dalje sedim ovde na ovom istom mestu kao tvojadevojka i ništa se nije promenilo.

– Neće biti tako – rekao je. – Kažem ti da želim da napustim Elizabet.Da joj kažem da ne možemo više da se zavlačimo oko tog razlaza, da nemože stalno da se poteže to pitanje. Spreman sam da napravim rez.

Ispružio se i uzeo je za ruke. I u tom iznenađujućem trenutku, Izi mu je

zbog tog gesta poverovala. Njen mozak nije mogao da pojmi to što je ongovorio zato što je bilo toliko neverovatno, ali da je uzme za ruku u tomrestoranu, restoranu koji najčešće posećuju ljudi koje on poznaje, gdeosoba ne bi mogla ni da zakorači u pravcu toaleta a da je barem petnaestljudi ne primeti – da je uzme za ruku ovde, to nešto znači. To je objava.

Ja sam s ovom ženom, govorio je, jasno i glasno.– Džo, ne znam šta da kažem.– Reci da – rekao je mirno. – To je sve što treba da uradiš. Reci da

hoćeš da budeš sa mnom.Samo mesec dana ranije, briznula bi u plač da ga je čula kako izgovara

ove reči, zato što su one bile sve što je želela da čuje. Ali sada, nakonsvega što se desilo...

Oklevala je. Tako ju je grozno izdao kad joj je bio najviše potreban. Jošuvek je sveže pamtila kako leti kući u Irsku, utučena i usamljena i beznjegove podrške. Mogla je da se seti bola koji je osetila kad je išla kabolničkoj postelji svoje bake nakon što je čula da čovek koga voli ne možeda bude s njom.

Kraj postelje svoje bake osetila se kao u crkvi. Izi je otišla tamo da bibila oslobođena grehova, da bi osetila bakinu ljubav, ali to blaženooslobođenje nije se desilo. Baka se nije probudila, i Džo je napustio.

Njegova izdaja je ostavila ranu toliko duboku da je, iako na površinizarasla, ispod još uvek bila sveža.

– Džo, ne znam mogu li ja ovo – rekla je. – Mislim da je prekasno.Išlo mu je u prilog to što nije izgledao mnogo iznenađeno.– Nisam ni mislio da će to biti lako za tebe – rekao je – nakon što sam te

izneverio ranije.Ona je klimnula glavom i onda se polako nasmešila.– Da li si me zato doveo ovamo: da me sateraš u ćošak pa da se sutra

oboje pojavimo u svim trač-rubrikama i da ne bude načina da se ijedno odnas izvuče?

Džo se nacerio, a oči su mu zasjale onom seksi iskrom koju je još uvekobožavala. Osetila je kako je magnetski privlači i kako bi bilo lako reći„da“.

Džo Hensen je želi. Želi da ode od kuće da bi bio s njom. A ipak, da bi

to uradio, morao bi da kaže Elizabet, da kaže njihovoj deci, spakuje kofere iizađe kroz vrata i ostavi ključeve na stočiću u hodniku, ili na čemu god štose nalazi umesto stočića u njegovoj velikoj, gospodskoj kući na Aper IstSajdu. Možda je već rekao Elizabet. Ne, pomislila je, ne bi on to uradio,sačekaće da vidi. Džo je praktičan. Sačekaj da vidiš da li će Izi da kaže„da“, a ako ne – nije učinjena nikakva šteta.

– Reci mi – upitala je, držeći čašu s vodom za dršku – jesi li rekaoElizabet da odlaziš?

– Ovo je pitanje od milion dolara, zar ne? – odgovorio je Džo. – Ne,nisam. Čekao sam da vidim šta će da se dogodi danas. To ne znači da ćemoona i ja da ostanemo zajedno ako ti kažeš „ne“, zato što je među namagotovo i nema svrhe da se dalje vučemo. Ova stvar s razvodom sezapočinje godinama, započinje i prekida.

– Ti uvek kažeš ono što treba – rekla je. Prisetila se da mu je to već bilarekla ranije. On zaista i govori samo prave stvari. Izgledalo je kao da možeda joj uđe u misli i kaže sve ono što ona želi da čuje. Osim što nekadadavno nije rekao pravu stvar, a to je ono što ona ne može da zaboravi. Nećepo drugi put da ispadne budala. Mora da zna sve.

– Pa, reci mi, to da stvarno budemo zajedno: ima li tu nekih pravila?– Pravila?– Pravila o drugoj porodici – rekla je.Još uvek je tupo gledao u nju.– Pravila poput toga da želiš da budeš sa mnom, ali bez prstena, bez

dece... – glas joj se gubio, bilo je skoro suviše bolno govoriti o tome. Odeci. Bebama. Njenoj bebi. Do đavola, ali biološki sat je moćan. Nije totoliko ni sat koliko tempirana bomba. Bebe su se uporno pojavljivale unjenoj glavi, a sada su se pojavile i u ovom razgovoru.

Ona i Džo nikada nisu razgovarali o deci. Pa, i kako bi mogli? To nijebila veza u kojoj su imali prilike da razgovaraju o takvim stvarima. Poputsportskih automobila, prešli su na brzinu od nula do sto kilometara suvišebrzo da bi stigli o tome da razgovaraju. Bacila je pogled na njegovo lice ividela na njemu još uvek trag iznenađenja.

– Šta, zamišljao si me kao neku marljivu devojku od karijere koja biviše volela fendi torbu nego bebu? – upitala je, nekako uspevajući da

sakrije povređenost.Nasmejao se. – Ne, ne baš. Ali nisam mislio ni da si majčinski tip.– Nisam majčinski tip – tupo je ponovila.– Nisam mislio...– Ne, u redu je – rekla je brzo. Suviše brzo.Uvideo je svoju grešku. – Nikada nisi govorila o klincima – istakao je. –

Kako sam mogao da znam?– Da li je Elizabet pričala s tobom o deci pre nego što ste se uzeli? –

upitala je.Razmislio je. – Pa, ne.– Ali to se podrazumevalo, zar ne? Da će ona biti majka tvoje dece?– Da.– O tome ti pričam, Džo. Mi nikada nismo o tome razgovarali, ali ti to

nisi ni posmatrao kao mogućnost. Šta ti to govori o nama i našojbudućnosti?

– Ja baš i ne želim više dece – rekao je bespomoćno. – Moram dabudem iskren. Deca zakomplikuju stvari. Razumela bi da ih imaš. A razvodbi za moje dečake bio još gori kad bismo ti i ja imali dece. Dodatnipritisak. Mrzeo bih da pomisle kako mi nisu najvažniji u životu.

Klimnula je glavom. Postaje sve bolja u ovom klimanju glavom u onimvažnim trenucima kada se oseća kao da joj se srce slama.

– Ali, možemo da pričamo o tome – rekao je. – Mislim, nikada nisamrazmišljao. Ne mislim da ne možemo da ih imamo, to je samo...

– Mislim da nemamo više o čemu da pričamo – Izi je rekla kruto. – Neželim da uđem u vezu u kojoj su postavljene granice zato što si ti tamo većbio i to već uradio. Žao mi je.

– Ne idi, Izi – preklinjao je. – Možemo da pričamo o ovome – rekao je.– Kasnije – kazala je. Nagla se i poljubila ga na brzinu u obraz, ne

zadržavajući se, u slučaju da poželi da je zgrabi, a onda bi stvarno bilaizgubljena jer kad Džo Hensen želi nju, ili kad bilo šta želi, trudi se da to idobije. Neće mu dozvoliti da je uhvati za ruku i strasno poljubi u restoranudok svi ti ljudi gledaju. I tako se brzo odmakla.

– Kao što se kaže u svim najboljim poslovnim krugovima: neka ostanena meni – rekla je i graciozno ustala. – Zvaću te. – I rekavši to, okrenula se

i izašla iz restorana, svesna da je posmatra mnogo više očiju sad dok jeizlazila nego kad je ulazila. Gledala je pravo ispred sebe kao da većrazmišlja o sledećem sastanku, ali umesto toga, samo joj se jedna misaovrzmala po glavi: šta sada da uradi?

Postojala je samo jedna opcija: da nazove Karlu. Sela je na zadnje sedištetaksija, nadajući se da taksista ne govori engleski, jer nije baš naročitoželela da deli svoj bol, i okrenula njen broj.

Njena prijateljica je bila između dva poziva, između dve pauze za kafu izvučala je razdražljivo.

– Kad se vraćaš u kancelariju, Izi? – rekla je. – Danas je ludnica i aparatza espreso se pokvario.

– Ostaviće je.– Šta?– Rekla sam – ponovila je Izi – da će da je ostavi. Džo će da ostavi

svoju ženu.– Pa, najbolje da me ofarbaš u ružičasto i pošalješ poštom na Guam –

odgovorila je Karla. – Nisam mislila da se to sprema. Mislila sam da senalaziš s njim da bi sve to završila sa stilom.

– I ja sam... – rekla je Izi – i ja sam. Sve sam bila isplanirala, i bila samusred svog govora, a onda je on rekao da želi da bude sa mnom.

– Reci mi iskreno, hoće zaozbiljno da bude s tobom, ili samo onako,polovično? – zapitala je Karla cinično. – Nešto kao: planira da ostaneoženjen, a tebi će davati skupocenije poklone da bi bila srećna?

– Ne – uzdahnula je Izi. – Nikad mi nije ni davao poklone. To nije bilatakva vrsta veze, znaš to.

– Hm, da – rekla je Karla. – Trebalo je to bolje da ukapiram. Veze izkoristoljublja imaju pravila, a ja volim pravila. Pa, ako će da je ostavi,divno. To je ono što si i želela, zar ne? Ali ne zvučiš baš nešto srećno.Zašto?

– On ne želi klince. Moje klince – rekla je Izi tupo.– Oh.– Baš tako. Oh.– On je to rekao?

– Manje-više. Njegove sinove bi povredilo ako bi imao još dece, iistakao je da deca sve promene, i da bih to znala da ih imam.

– Baš lepo – prokomentarisala je Karla. – Lepo je to reći ženi koja nemasvoju decu. Taktično.

– To sam i ja pomislila.– Šta ćeš da uradiš?Izi je protrljala oči. Nije imala nikakvu ideju šta da uradi. – Da

razmislim o tome, pretpostavljam.Da razmisli šta bi značilo ako bi se vratila njemu, da razmisli i o ujni

Aneliz. Misli su joj se često vraćale na Aneliz: kako li se snalazila sada,bez Edvarda.

– Da li ga voliš toliko da bi bila s njim bez dece? – upitala je Karla.– To je pitanje od milion dolara, zar ne? – Izi je poželela da ima

kristalnu kuglu iz koje bi mogla da vidi odgovor. Da li voli Džoa dovoljnoda bi bila s njim znajući da time odustaje od šanse da ima decu? Rekao jeda mogu da pričaju o tome, ali znala je da je govorio iz srca kad je rekao dane želi da ima više dece. Ko bi želeo da ima bebu s nekim ko ne želi dete snjim?

– Pa?– Pa, ne znam – rekla je. – Znaš, Karla, svaki put kad pomislim da imam

sve odgovore, pojave se neka zastrašujuća pitanja koja ih promene.– Ne znam šta da kažem, Izi – rekla je Karla. – Osim, dođi ovamo. Ni ja

nemam odgovore, ali hej, bićeš među prijateljima. Šta kažeš?– Vidimo se u pet – odgovorila je Izi tupo.

Kada je došla kući te večeri, lampica na telefonskoj sekretarici bila jeupaljena. Na trenutak je pomislila da je to možda Džo, koji joj govori kakose predomislio, kako je voli i kako bi voleo da bude otac njenoj deci.

Željno je pritisnula tipku.– Zdravo, Izi, ljubavi – bio je to njen otac, i zvučao je veoma umorno i

staro. – Izvini što ti javljam još loših vesti preko telefona... – Izina rukapošla je prema usnama. Baka? – Ali tvoja ujna Aneliz pokušala je da seubije danas. Da se udavi, da tako kažem. Neko ju je izvukao iz mora navreme. U bolnici je. Edvard i ja smo upravo bili kod nje. – Mogla je da

oseti šok u njegovom glasu. – Nazovi me kad dobiješ ovo. Volim te.Zbogom.

Izi se stresla. Njena sirota draga Aneliz. Još koliko danas, Izi jerazmišljala o njoj i o tome kako li preživljava bez muža. Izi je pokušavalada ne misli o tome zato što nije želela da upoređuje Anelizinu priču sasvojom. Nije želela da Aneliz i Elizabet dodeli istu ulogu. Ne bi mogla dapodnese da to uradi. Ona i Džo ni u kom slučaju ne podsećaju na Nel iEdvarda, zar ne?

19.

Dan nakon što je Aneliz Kenedi pokušala da se utopi, Džodi je kupila testza trudnoću i, kad je Den otišao u školu, otišla u kupatilo i upotrebila ga.Nikad ne bi ni pomislila na tako nešto da njena majka nije rekla da jedoživela šok i da bi, umesto da sledećeg dana idu na izlet, bila dobra idejaako bi njih tri radile nešto opuštajuće, na primer da odu u hotelski spacentar.

– Zvuči sjajno, mama – rekla je Džodi. – Otići ću do recepcije da namrezervišem termin.

Pile su kafu u salonu i pokušavale da isplaniraju dan kada je jedanDenov i Džodin poznanik naišao kraj njih, i saopštio joj vesti.

– Pokušati da se ubiješ nije rešenje ni za šta – bio je prezrivi komentarnjene tetke Lezli. – Baš dobro da je nismo upoznali. Ne volim da budem udruštvu negativnih ljudi.

U tom trenutku je Džodina mama najzad rekla tetki Lezli da je gruba ineka ih ostavi na miru ako već neće da pruži podršku.

Lezli, nenavikla da joj se sestra suprotstavlja, izjurila je ljutito napolje,ostavljajući Džodi i njenu majku da razgovaraju.

Najzad je Karen predložila odlazak u spa centar. – Treba ti neštoprijatno da ti pomogne da se opustiš – kazala je. – Volim onu masažu saromaterapijom, to zaista izvlači napetost iz celog tela. Mada bi Lezli tomrzela. Ona je više tip za manikir.

Džodi je telefonom recepcije razgovarala s prijatnom terapeutkinjomkoja ih je stavila na spisak za tretman.

– Imamo divan specijalni tretman za buduće mame ove nedelje – dodalaje – ako među vama ima takvih.

Džodi je upravo htela da kaže ne, nema takvih, kad joj je sinula misao.Imala je vrlo jasnu uspomenu na to kako sedi kod Dorote s Aneliz i morada požuri u toalet jer je izgleda dobila menstruaciju. Veoma bolni grčevikoji su je uvek pratili činili su da se oseća tako grozno da mora da odekući, a Aneliz je otišla do apoteke da joj donese neke lekove protiv bolova.

To je bilo pre šest nedelja – jednog i po menstrualnog ciklusa. Kad se tosabere, ispada da nosi bebu. Osetila je isti neobuzdani nalet ushićenja kojije imala i prošli put, ali osetila je i strah. Poslednji put je pobacila. Nijemogla podneti da ponovo prođe kroz to.

– Kad bolje razmislim, mogu li da rezervišem tretman za dvoje umestoza troje? – pitala je terapeutkinju. – Tretman lica, manikir i pedikir za mojutetku, Lezli Barker, koja je odsela u hotelu, i masažu s aromaterapijom itretman lica za moju mamu. U jedanaest za obe? Sjajno.

– Mama, rezervisala sam za obe, ali znaš, zaboravila sam da sutra idemda posetim onu damu u staračkom domu, to je deo mog istraživanja za pričuo Retneriju. – To nije bilo baš sasvim istina. Džodi je danima nameravalada poseti Vivi Vilen, ali nije stigla da to uradi. Ipak, taj put će joj datiizgovor da umakne od tetke Lezli. U ovom trenutku, uz mogućnost da jetrudna i tugu zbog jadne Aneliz, bilo joj je potrebno da bude što je daljemoguće od tetke Lezli. Ako je trudna, ne želi da njeno dete odgaja nekodrugi jer je ona u zatvoru zbog ubistva.

U svom kupatilu, sela je na ivicu kade sklopljenih očiju, a onda ihotvorila da pogleda kroz mali otvor. Dve debele plave linije stajale su jednapored druge. Dve linije su označavale trudnoću. Trudna je. Džodi je sedelas rukama sklopljenim preko usta i premetala tu ideju po svom umu. Kad bisamo mogla da dobije garanciju da će ovoga puta sve biti u redu, onda bisebi mogla da dopusti da se oseća srećno. Ali niko joj nije mogao dati tugaranciju.

Sastanci u grupi za podršku ženama koje su imale pobačaj pokazali sujoj da su neke žene imale mnogo pobačaja pre nego što su uspele da održetrudnoću. Nije mislila da je dovoljno jaka da se nosi s bolom po drugi put.

– Ne paniči – rekla je sama sebi, i pažljivo zadenula test za u fioku zadonji veš. – Ne paniči. Zanimaj se nečim i ne paniči.

Uzela je svoju beležnicu i magnetofon. Poseta Vivi Vilen biće dobarnačin da pusti da joj se sve slegne u glavi.

Starački dom Lorel vrtovi dugačka je dvospratnica okružena divnoodržavanim vrtovima. Aneliz je tu dolazila na svakih nekoliko dana daposeti Lili, znala je Džodi.

– Došla sam u posetu Vivi Vilen – rekla je Džodi za prijemnim pultom,

pitajući se da li ovo mesto ima sigurnosni sistem za zaštitu osoba u domu, ispremila je objašnjenje zašto je ovde.

– Sjajno. Ona voli posete – rekla je žena za pultom razdragano. –Izvolite, krenite prvim stepenicama levo naniže do sobe s baštom, i tupozvonite. Pustiće vas unutra.

– Hm, važi – rekla je Džodi, iznenađena odsustvom provere. Aneliz jerekla da je to divno mesto, ali nije pomenula ovako ležeran pristupposetiocima.

Iznutra su Lorel vrtovi mesto na kakvom bi čovek mogao da se smesti ibude veoma srećan. Bilo je okrečeno pastelnim nijansama boje zelenejabuke, odnekud je iz radija dopirala blaga klasična muzika, miris pecivalebdeo je u vazduhu i nije bilo vrištanja i gunđanja nezadovoljnih ljudi.Umesto toga, otvorena vrata su vodila do prostrane bašte i stanara koji susedeli u foteljama ili napolju u senci suncobrana. Osoblje je bilo odeveno ubelo, ali nisu jurcali uokolo kao što bi činili u bolnici: ovde su oni sedelipored svojih pacijenata, razgovarajući, smešeći se, s vremena na vreme ihtapšući po ruci, ili dodajući šolje ponekom od njih.

– Tražim gospođu Vilen – obratila se ona jednoj od sestara.– Tamo je, sedi za zadnjim stolom na suncu.Vivi Vilen je bila punačka dama s pramenovima sede kose uvijenim oko

lica i bleštavim osmehom koji je poklanjala svetu. Sestra ju je hranila izzdele seckanim voćem, i čim je Džodi sela kraj nje, gospođa Vilen je rekla:– Saro! Divno što si tu! – osmehnuvši joj se s onom odsutnomdobronamernošću osobe koja je odavno izgubila dodir sa stvarnošću.

Odsustvo provere na recepciji odjednom je imalo smisla za Džodi:morala je da pozvoni da je puste u područje baštenske sobe, a sama baštabila je okružena visokom ogradom. Nije bilo načina da stanari mogu daizađu, a uskoro je postalo očigledno da unutra ne ulazi mnogo ljudi.Baštenska soba bila je pažljivo zaključana jer je većina ljudi u njoj živela usvom vlastitom svetu.

Džodi je sad bilo žao što nikad nije došla u posetu Lili: nije želela dabude nametljiva, ali sad je shvatila da su posetioci bili važni na ovakvommestu, dokaz da ti ljudi nisu zaboravljeni.

– Ne, nije Sara – blago je rekla sestra. – Sara je bila njena sestra –

objasnila je ona Džodi.– Dobar dan, gospođo Vilen, ja sam Džodi Beket – ljubazno je kazala

Džodi. – Došla sam da razgovaram s vama, jer je doktor Makgari rekao dabiste mogli da mi pomognete.

Gopođa Vilen je radosno klimnula glavom.– Ne želim da dolazim ovde lažno predstavljajući svoje namere – rekla

je Džodi usmeravajući razgovor ka sestri. – Pokušavam da napišem istorijatRetneri hausa. Doktor Makgari, to jest stari doktor Makgari, rekao je datreba da posetim gospođu Vilen jer ona zna celu istoriju Tamarina, ali akonije zgodno da budem tu, otići ću.

– Vivi obožava razgovore o prošlosti – kazala je sestra. – Nema mnogoposetilaca, samo najbližu porodicu, pa je za nju lepo da vidi novo lice idobije priliku za razgovor. Nećete je povrediti ni na koji način. Za nju jeprošlost mesto na kome se oseća prijatno. Za nju su problem sadašnjost ineposredna prošlost. Ali ako želite informacije, njena ćerka Glorija moždamože da vam pomogne. Daću vam njen broj telefona.

Glorija je zvučala toliko cinično preko telefona da je, ispočetka, Džodipomislila da je iznervirana što je Džodi navratila u Lorel vrtove i do njenestare majke.

Ali uskoro je postalo očigledno da je nervoza njeno prirodno stanje.– Imamo dosta papira moje majke, sve te njene trice i kučine. Sita sam

vucaranja tih papira svuda sa sobom. Znate, selili smo se tri puta uproteklih pet godina – obavestila ju je Glorija razdražljivo. – Zbog poslamog muža. Kad smo se vratili u Voterford prošle jeseni, rekla sam mu da,ako treba ponovo da se seli, onda može da ide sam.

– Možda bih jednom mogla da svratim i razgovaram s vama – soklevanjem je rekla Džodi.

– Ne znam mnogo – nastavila je Glorija – ali mogu da vam dam dapogledate majčine stvari. Sada sam kod kuće.

– Sada? – Voterford je bio udaljen četrdeset minuta vožnje.– Ja sam zauzeta žena.– Dajte mi svoju adresu, i biću tu čim pre – reče Džodi. Morala je da

drži misli podalje od dve plave linije na testu za trudnoću. Kilometri vožnjedo Voterforda zasigurno će poslužiti tome.

Kad je stigla do Glorijine kuće, Džodi je bilo žao što je i krenula.Uprkos svem naporu, u kolima je mogla da misli samo na svoju bebu ipobačaj. Luda je što je baš sada namislila da se bavi ovim. Preostalitragovi Retnerija bili su retki, i treptaj ushićenja koji je osećala u početkuje iščezao. Moralo je biti priča unutar predivne stare kuće, priča povezanihs ljudima na izbledeloj i požuteloj fotografiji. Ali one će ostati skrivene.

Glorijin dom bila je poluizdvojena kuća na prometnoj ulici u blizinibiskupske palate, i Džodin osećaj nervoze zbog tog poduhvata se povećaokad je obišla ceo kraj tri puta da bi pronašla mesto za parkiranje, a ondanaizgled satima hodala da pronađe automat s karticama za plaćanje togparkinga.

– Sigurno sam poludela – pomislila je dok je najzad otvarala kapiju naprilazu kući. Kad je Glorija otvorila vrata s izgledom zadovoljstva što jevidi, Džodi je bila pomalo iznenađena.

– Nećete poverovati šta sam kasnije pronašla – objavila je Glorijaprateći Džodi unutra.

– Šta? – upitala je Džodi, ne baš ubeđena da će to biti nešto u vezi snjenom potragom. Glorija joj se već učinila pomalo ćaknutom.

– Znala sam da imamo papire i sve to, ali to su uglavnom stari računi odlekara i rendgenski snimci. Majka nikad nije bila dobrog zdravlja. Alipogledajte ovo: kutija starih pisama i raznih drugih stvari. Ipak, unutra nemaničeg vrednog. Pogledala sam. Nadala sam se dijamantskoj ogrlici! –ciknula je ona razdragana svojom šalom. – Preuzmite sve to.

– O, hoću – rekla je Džodi, a srce joj je poskočilo kad je gledala kutiju spapirima i dokumentima. Iznenada, njeno ushićenje zbog otkrivanjaprošlosti se vratilo.

– Ali želim da mi sve ipak vratite, jelte. A ako objavite knjigu, hoćete linapomenuti da ste sve te stvari dobili od mene?

– Naravno – rekla je Džodi, koja bi u tom trenutku ushićenja ruku dalasamo da bi došla do tih dragocenih papira.

– To je sjajno – kazala je, podižući pažljivo jedan stari isečak iz novina.Glorija je sve to izvukla na pod, i Džodi je brzo zaključila da je najboljesve to odneti kući, sesti i sve pažljivo prelistati. Osećala se kao Karter, kojizatvara grobnicu faraona Tutankamona i kaže da će se vratiti kasnije kad

bude imao više vremena.– Obećavam vam da ću napraviti precizan spisak svega što pronađem u

kutiji – rekla je – a mogu da fotokopiram materijale i snimim ih, a ondavam vratim originale. – Znala je pravi način da dokumentuje istorijskugrađu.

– To bi mogao da bude tovar starog smeća – kazala je Glorija – alitakve stvari vi tražite, zar ne?

– Tačno to tražim – složila se Džodi.Kod kuće je Džodi, u maloj spavaću sobu pretvorenoj u kancelariju,

pažljivo izdvojila svako parče papira, sve popisala i pokušala hronološki daposlaže. Bilo je tu pisama pisanih sitnim, urednim rukopisom na čvrstompapiru iz beležnice – pisama Lili Kenedi njenoj najboljoj prijateljici ViviMakgvajer.

Džodi se udobno smestila u svojoj kancelarijskoj stolici i počela da čita.

20.

Oktobar 1944. godine

Lili je klekla na gole podne daske u svojoj tankoj spavaćici i kroz razmakkoji je napravila između tamne zavese i prozora zagledala se u avetinjskiprazan grad pred sobom. Bilo je vrlo hladno; čak i na odeljenju za hirurgiju,koje je uvek moralo biti toplo, tog dana je osetila hladnoću.

Odeljenju je falilo osoblja i, u pauzi držanja za ruku čoveka koji sevratio iz sale nakon traumatične operacije karcinoma debelog creva, Lili jezavršila na dužnosti menjanja noćnih posuda.

Pacijent, vodnik koji je učestvovao u borbama u Africi, počeo je daplače poslednji put kad ga je videla.

– Nemoj da ideš – kazao je, slabašno je hvatajući za ruku. Ispod svojepustinjske preplanulosti bio je bled i, mada je navaljivao da se obrije jutropre operacije, već su mu izbile malje na bradi, čineći da izgleda nekakoranjivije.

Lili je znala da nije dobra sestra ako ne može blago da se distancira, aliovaj čovek, koji je osećao sanjivost i mučninu nakon anestezije, izgledao jekao da mu je očajnički potrebna njena pažnja.

Sa svojom kao ugalj crnom kosom i tužnim licem, podsećao ju je nanjenog oca: fin čovek doveden u tešku situaciju. Dok je bio napola udelirijumu nakon operacije, neprestano je mrmljao o tutnjavi tenkovskihtopova.

– Da li da pišem tvojoj porodici i kažem im kako si, Arture? – pitala je.Njegova ćerka je radila u avionskoj fabrici u blizini londonskog

predgrađa Sla, a žena mu je bila kod kuće u Liverpulu, i brinula o njihovodvoje mlađe dece. – Za njih bi bilo divno da čuju da si prebrodio sve ovo ida se oporavljaš.

– Hvala vam, sestro Kenedi – rekao je, obuzdavajući suze.Lili je videla glavnu sestru kako stoji na vratima odeljenja, intenzivno

posmatrajući svakog pacijenta i svaku sestru. Bilo je skoro vreme za čaj i

Lili je imala i drugih obaveza, ali kad su se pogledi dve žene sreli, Lili jevidela da nadzornica odobrava da ona ostane s Arturom.

Glavna sestra je bila žena kojoj se niko nije usuđivao da se suprotstavi,ali Lili se zbog toga dopadala. Lili je bila obučena da radi brzo i efikasno, ite veštine je primenjivala na svakom zadatku. Povrh toga, nikad nijeustuknula pred njenim energičnim pogledom.

Omiljeni slogan glavne sestre bio je: Najbolje po vašem mišljenju nijedovoljno dobro, sestro, želim da radite najbolje po mom mišljenju.

Nikada to nije rekla Lili.Bile to dužnosti brige o pacijentima ili uobičajene zamorne dužnosti koje

su išle uz obuku za medicinsku sestru, Lili je radila sve.Dajana je definitivno više trpela od glavne sestre, koja je dala sve od

sebe da osigura da njenih nekoliko sestara početnica nema nikakav posebantretman.

Bilo je to prvi put da je Lili uvidela kako privilegija po rođenju može daradi protiv tebe: od nje niko ništa nije očekivao zbog toga odakle je došla,ali od Dajane su očekivali snishodljivost gazdarice zamka. To nije bilopošteno, jer niko nije bio manje nadmen od njene prijateljice. Dajana jepružala sve što je imala, od svoje odeće i do kuće svoje kume, uključujućitu i svoju ljubav i prijateljstvo.

Prednost toga što su bile na poslednjoj godini svoje obuke bila je u tomešto je Lili, Dajani i Mejzi bilo dopušteno, mada nerado, da žive izvanpretrpanog smeštaja za sestre. Dve nedelje ranije, uselile su se u sobe umaloj kući na kraju kvarta, odmah kraj Bejsvoter rouda, koja je pripadalaDajaninoj kumi, gospođi Vernon. Prilično prazna, jer je gospođa Vernonprenela većinu svog nameštaja u svoju kuću u Glosterširu, kuća je ipak bilapravi blagoslov za tri medicinske sestre. Dajanini roditelji su posedovaliogromnu gradsku kuću u Kensingtonu, koja je oštećena bombom za vremeblickriga i ostala neuseljiva: njih tri su otišle do tamo da izbave nekestvarčice i komade pokućstva kako bi svoj novi dom učinile udobnijim.Dajana je razmišljala da pita Filipovu baku mogu li da uzmu nekolikodelova nameštaja iz velike kuće u Saut Odli stritu, ali Lili se bolno trgla irekla ne.

– Ovde imamo sve što nam je potrebno – kazala je, zabrinuta da Dajana

ne nasluti pravi razlog što nije htela nijedan predmet iz te kuće u blizininjene. Saut Odli strit podsećao je na Džejmija, a Lili nije želela ništa što bije podsećalo na njega. Ionako joj je prečesto bio u mislima, i bez toga damora da gleda stolicu ili sto iz te proklete kuće naguranu u svoj dom.

Lilina soba u njihovoj novoj kući bila je u zadnjem delu i gledala je namali četvorougaoni vrt namenjen gajenju povrća. Ako je obližnji Hajd parkmogao da udomi svinje i povrće, ona je mogla da poveća njihovasledovanja proizvodima iz male bašte gospođe Vernon. Ali otkad su seuselile, promenila je mišljenje. Sve su radile u veoma dugim smenama islobodno vreme im je bilo previše dragoceno. Bilo je mnogo lepše provoditiga ležeći na kaučima u gostinskoj sobi, slušajući gramofon, i povremeno,kada uspeju da nabave nešto uglja, ložeći vatru.

Gospođa Vernon je imala poveliku zbirku ploča orkestarske muzike, iLili je volela da sklopi oči i, ležeći na leđima na kauču, izgubi se u tojmuzici.

Dajani je dugo trebalo da shvati da Lili teško pada što je slaboobrazovana, i više nego rado je govorila o umetnosti i književnosti, što jeLili ushićeno slušala, rada da uči. Blaga iz Nacionalne galerije bila suskrivena u pećine da bi se sačuvala, ali jednom ili dva puta išle su napopodnevne koncerte u Galeriju, gde su za jedan šiling slušale velikemuzičare.

Ponekad je Dajana govorila o svom odrastanju, što ranije nije čestočinila, osećajući da ogromne razlike u njihovim životima izazivaju kod Lilinelagodu. Ipak, sada, u ovoj kući gde su mogle da se opuste, i nakon što sutoliko toga zajedno prošle, izgledalo je prikladnije biti iskren u vezi s tim.

– Moja najbolja prijateljica, kad je Sibil bila mala, bila je kuvaričinaćerka Tili – kazala je Dajana. – Igrale smo se žmurke u voćnjaku, i sedelesmo u dečjoj sobi i igrale se mojom kućom za lutke. Imala sam guvernante,ali ne mogu da kažem da sam ikad išta naučila. Madmazel Šamoa je bilanajbolja, ali ostala je samo godinu dana. Onda, kad sam imala devet godina,mama i parohova žena smislile su plan da njena sestra, koja se oporavljalanakon propale veze, dođe i poučava me.

– Ime joj je bilo gospođica Stending, i bila je pomalo učenjački tip, alifina u tome. Ohrabrivala me je da se igram s Tili, snažno je verovala u

društvenu reformu. Naravno, kad je tata otkrio da je gospođica Stendingsocijalistkinja, samo što nije umro. Plašim se da joj je rekao da pokupisvoje stvari. Nakon toga su se jadnoj Tili rugali što mi je bila prijateljica, inije više želela da dolazi da se igramo, i ja sam ostala sa Sibil. Nisam imalamnogo prijatelja dok nisam izašla u društvo.

– Kako je to izgledalo? – upitala je Lili. – Prvi izlazak u društvo i sveto?

Pitanje nije bilo baš tako uzgredno kako je izgledalo: sve od Sibilinogvenčanja, Lili je predano slušala da li će se pomenuti Miranda Hamilton, ilinešto od događaja pre nego što se ona udala za Džejmija. MirandaHamilton. Bilo je čudno što je ime žene koju nikad nije upoznala imalotakvu moć nad njom. Ali Lili je ustanovila da skoro ne može misliti ni našta drugo.

U svesti joj je najviše bio Džejmi, ali odmah za njim sledila je njegovatajanstvena supruga, žena iz Dajaninog sveta bogatih i privilegovanih.

– Ko su bile tvoje prijateljice? – ležerno je pitala Dajanu jednog dana,nadajući se nekoj napomeni o Mirandi. Možda bi, kad bi ona znala za Lili iDžejmija, ta čin bila skinuta. Ali nije mogla da kaže ni reč o onome što sedesilo između nje i Džejmija svojoj prijateljici. Uz sav svoj rad u bolnici,Dajana je u srcu ostala veoma nevina.

– Stalno čujem kako je sve bilo mnogo drugačije pre rata, ali ja, poštosam došla iz Irske, ne mogu da kažem šta se to promenilo a šta nije.

– Ma čoveče, sve se promenilo – uzdahnula je Dajana. – Pre rata ovo jepraktično bio drugi svet, Lili. Ne mogu ni početi da ti pričam...

Ali, jednom podstaknuta, Dajana je produžila da opisuje svet koji je Lilibio zaista stran. Pričala je kako je predstavljena na dvoru u uštirkanojsatenskoj haljini sa cvećem u kosi i provela celu noć plešući sa zgodnimmladim neženjama u Kleridžizu i noćnim klubovima kao što je klub 400.To ime je kod Lili izazvalo mučninu: njih dvoje su išli tamo one večeri.

– Nije trebalo da idemo u noćne klubove – poverila joj je Dajana. – Alisvi smo išli. Najviše sam volela Floridu. Bilo je tako zabavno.

Nevino ljubljenje bilo je najdalje što je Dajana ikad otišla s muškarcem,čak i do sada. Lili se prisetila da je prvih dana njihove obuke mislila kakoje čudno da medicinska sestra može tako malo da zna o seksu. Odrastavši

okružena domaćim životinjama, Lili je imala praktično saznanje o tome štamora da se dešava između muškarca i žene. Dajana je, nasuprot tome,izgledala kao da nema pojma.

– Niko nije pričao o znaš već čemu – kazala je. – Sve smo bileupozorene na muškarce s kojim se ne sme sesti u taksi.

S vojvodama i stranim prinčevima oslovljavala se po imenu, provela jezavršnu godinu školovanja u Parizu, gde su na nju i deset drugih mladihdama gledali jastrebovim okom, za slučaj da pobegnu budnom oku svojihnadzornika, usavršila svoj francuski i provela mnoge sate po pariskimmuzejima. Kao mlada devojka, naučila je da pleše kod madam Vakani, gdese sastajala i kikotala s drugim mladim britanskim aristokratkinjama njenihgodina.

Lili nije sumnjala da bi se njena prijateljica udala za jednog od bogatihmuškaraca s titulom iz njenog sveta, ali ona je bila stvorenje koje se retkosreće: osoba bez imalo snobizma u sebi. Razlike u njihovom odgoju istinskinije doticale Dajanu.

Pa ipak je Lili izgledalo jasno da se stari svet menja – poreklo iprivilegije nisu ništa značile nekom ko je ležao u krvi nakon pada bombe.Bombe nisu pravile razliku između bogatih i siromašnih, iako je bogata ženamožda imala krznenu bundu umrljanu krvlju kada su je dovezli, za razlikuod siromašne žene, koja bi bila u starom iskrpljenom vunenom kaputuobučenom preko spavaćice.

Lili se ponovo stresla od hladnoće. Bila je veoma umorna, ali spavanjenije dolazilo u obzir.

Najgore je bilo noću kad je Lili, iscrpljena i spuštajući glavu na jastuk,ponovo proživljavala svaki bolni momenat iznova, od vrhunca saznanja kojejoj je govorilo da je Džejmi bio njen, do agonije poimanja da on to ne možebiti.

Ponavljala je scenu u kuhinji iznova i iznova.Da li je nameravao da joj kaže...– Lili, ima nešto što moram da ti kažem...I mogla je da vidi zlobu u Sibilinim očima. Neverovatno, Sibil nije rekla

Dajani. Da li je osećala krivicu što je bila takva krava, ili je radije odabralada Lili ćutke pati? Lili nije imala pojma.

Ipak, bolje je bilo ovako, bolje je što niko drugi ne zna.Kad bi je progonilo Džejmijevo lice, spavanje nije dolazilo u obzir. Od

te noći, pre više od mesec dana, bilo je mnogo noći kad je Lili sedela naprozoru, bilo tu bilo u njihovoj staroj sobi u domu za sestre, podigavšizastore za zamračivanje i gledajući na mračne ulice Londona.

Noćas se osećala toliko usamljenom da je bila svesna kako bi skoropozdravila zavijanje sirena za vazdušnu opasnost i posrtanje u mraku nizstepenice do Andersenovog skloništa u bašti. Tamo bi bar osećalazajedništvo, umesto ove užasne usamljenosti.

Sirena za vazdušnu opasnost počela je da zavija, i Lili se ukočenoosovila na noge, osećajući hladnoću od dugog klečanja kraj prozoraspavaće sobe.

U noćima poput ove nije joj smetala sirena: prekidala je pobesneliplamen u mozgu i bol u srcu. Ali pitala se, vireći kroz prozor premaprotivavionskim reflektorima koji su osvetljavali nebo, da li je Džejmi nasigurnom. Nadala se da jeste.

Početkom novembra, Filip se vratio u London, a Sibil je hitro organizovalada dođe i vidi se s njim u četvrtak uveče. Pre nego što su to i znali,organizovana je proslava koja je počinjala koktelima na nekom mestu, aonda se nastavljala večerom i, uz malo sreće, u nekom klubu.

Dajana je rekla da je prvo srela Sibil na Hejmarketu, jer je on biocentralno mesto.

– Sibs je rekla da hoće da ide u Savoj na koktele. Glupa devojka, reklasam joj ne možeš da ideš u Savoj, pun je američkih pukovnika u prolazukoji mašu dolarima uokolo. „Blagi bože“, na to će ona, „obožavamAmerikance!“ „Stvarno, Sibs“, rekoh joj, „ti si udata, a osim toga, rat nijedivovska koktel zabava. Goring je najdražesnije mesto i mnogo jeudobniji...“, ali ona se nije dala omesti. Molim te reci da ćeš doći, Lili. Bićebaš zabavno. Filip je takođe pozvao mnogo drugara.

Ali Lili nije mogla to da rizikuje. Znala je da Džejmi lako može biti deote grupe, ako je još u Engleskoj. Možda i nije ovde, možda se vratio nasvoju podmornicu, i otišao tamo negde gde se dešavalo nešto važno naratnoj pozornici. Glupa fraza: ratna pozornica. Kao da je to predstava. Kad

bi žene radile na svoj način, predstave ne bi ni bilo. Žene nisu želele dagube ljude.

Čak i kad bi tamo bilo mnoštvo Filipovih drugova, a Džejmi bio samojedan od mnogih koji piju i pričaju, ona bi morala da ode. Ne bi bila ustanju da sedi tamo u njegovom prisustvu osećajući se tako izdano, i uzSibil koja se u pozadini zlobno naslađuje.

– Ne, Dajana – rekla je. – Previše sam iznurena. Ne računaj na mene.Mejzi je izlazila s američkim vojnikom kog je upoznala u Kafe de Pari, i

izašla je na večeru s njim. Kuća je izgledala veoma prazno kad su obeotišle, pa je Lili pokušala da se zabavi kupanjem u propisanih desetcentimetara vode u kadi. Čak i uz dodat čajnik pun vrele vode, i dalje jebilo prehladno. Na kraju se obukla i izašla da prošeta.

Smrkavalo se i ona je krenula kući dok su je teške cipele žuljale. Imalaje par sportskih patika, koje su predstavljale divno olakšanje nakon njenihradnih cipela, no sad su bile suviše iznošene a kupovina cipela uvek je bilaveoma težak zadatak. Imala je vrlo uska stopala i visok ris. Često je mislilada ima toliko problema s cipelama jer je kao dete mnogo hodala bosonoga,trčeći preko kamenja na stražnjem prilazu Retnerija, i mala stopala su jojbila otvrdnula kao đonovi. Kad bi sklopila oči, Lili je mogla da oseti svežblag dodir trave na svojim stopalima dok trči po poljima, prelazeći rukamapreko stabljika trske.

Bejsvoter roudom protutnjao je autobus, tek nekoliko centimetara od nje.Lili je naglo otvorila oči i cimnula se od ivice trotoara, shvativši da jeumalo stupila ne kolovoz sklopljenih očiju.

– Pripazi se, dušice. Samo što ti nije otkinuo glavu. – Čovek koji joj seobratio bio je mršav i povijen, i nosio je štap.

– Hvala vam – rekla je Lili, tresući se.Ovo je bilo suludo; mogla je da pogine, ili u najmanju ruku završi na

nosilima u svojoj bolnici.Ali ulice su nastavile da joj trepere u svesti, i zamenila ih je slika

Savoja, i Dajane koja utrčava unutra dok joj kosa leprša a oblak parfemaArpaž lebdi oko nje, i kaže: „Izvinite, kasnim.“ Dajana je uvek kasnila,pomislila je Lili blagonaklono.

Do sada je stigla tamo, privlačeći zadivljene poglede kad je sela sa

svojom voljenom sestrom i prijateljima svog zeta. Lili je jednom ranije bilau Savoju s Dajanom, opila se opojnom atmosferom skupe art deko palate iuzbuđenja što je to, tu, bilo mesto gde se sve desilo.

Po prvi put je poželela da je tamo u domu za sestre: bar je u zajedničkojsobi uvek bilo nekog da se s njim popriča, i mogao si da slušaš radio. Utom trenutku osećala se strašno usamljeno, kao da više nije deo ničega.

A onda je začula: nisko brujanje sirene. Instinktivno je podigla pogled,pokušavajući da vidi smrtonosne rakete fau-2 na nebu, kao da bi je to što ihvidi sačuvalo da ne bude pogođena.

Ako ih uopšte vidiš, onda te sigurno neće pogoditi? Netačno: odeljenjaKraljevske državne bolnice bila su puna ljudi koji su ih videli, pa ipaknastradali od gelera.

Sirene su konstantno postajale glasnije. Mada toliko već poznat, taj zvukje poprimio nov, užasavajući aspekt pošto je prethodio pojavi fau-2. Srcejoj je divlje lupalo dok je pokušavala da se priseti gde je najbliže sklonište.Naravno: stanica metroa Lankaster gejt.

Lili je inače mrzela metro i držala se podalje od njega. Neki ljudi suvoleli zajednička noćenja na peronima, kada bi pevali i koristili prednostibesplatnog čaja koji je deljen u zoru. Ali ne i ona. Lili je pomisao da budeživa sahranjena u uskom tunelu bez vazduha, pod zemljom, sve to činilovrlo dalekim od bezbednog utočišta.

Nova panika se podigla u njoj kad je stigla do predvorja za prodajukarata. Jedini način za silazak bili su liftovi. Mrzela je liftove, a pogotovosada, kad će biti ispunjeni do pucanja. Pregažena rekom ljudi, morala je dase bori za disanje. Kad bi ulaz u metro bio pogođen, ostala bi živasahranjena u maloj metalnoj kutiji na dnu okna lifta. Znala je da mora daizađe.

Čak ni fau-2 nije tako loš kao spora smrt u kovčegu bez vazduha.– Pustite me napolje! – kriknula je i okrenula se, gurajući se protiv

bujice ljudi koji su pokušavali da se proguraju unutra. Mogla je samo danastavi da diše, prestajući da se opire nadiranju gomile, i znala je da sadane bi mogla da se okrene i vrati.

– Lili.Pomislila je da čuje kako je neko zove po imenu, ali nije mogla da bude

sigurna: kao da je u nekoj noćnoj mori, nije znala šta je stvarno a šta ne.– Lili!Bio je to glas koji je čula u svojim snovima, glas osobe koju je

poslednju očekivala danas da vidi ovde. Džejmi.Bio je iza nje u masi ljudi s jednom podignutom rukom, prstima posežući

za njom.– Moram da izađem – povikala je divlje. – Ne mogu da se spuštam

liftovima.– Sačekaj – doviknuo je. – Uhvatiću te.Znala je da je ludilo uspeti se nazad na ulicu, ali nije je bilo briga.

Dograbila ju je jedna jedina luda misao: kad je sa Džejmijem, bićebezbedna.

Uz zadnji nalet snage, prvo je dohvatila njegove prste, a onda ju jenjegova snažna ruka uhvatila i privukla je njemu. Lice joj je bilo pritisnutouz grubu vunu njegove mornaričke uniforme, i ona je disala u nju, udišućinjegov miris i osećaj da je sigurna.

Gužva je sad bila manja, i izašli su na ulicu dok ju je Džejmi držao.Prošlo je samo nekoliko minuta otkako je čula sirenu, pa ipak je

izgledalo kao da su prošli sati. Ulice su bile skoro puste, kao grad duhovaomeđen džakovima s peskom: samo nepromišljeni ljudi nisu tražilisklonište.

– Ovamo – povukao ju je u ulaz velike kuće upečatljivog izgleda, sogromnim svodom iznad njih. – Ovde je sigurno kao i bilo gde drugde iznadzemlje.

Njegove ruke bile su obavijene oko nje i Lili se čvrsto držala uz njega.Mogli su da čuju prigušeni tutanj bombi iz pravca istoka. Kao kad jebrojala udare groma kad je bila dete, Lili je osećala olakšanje uz osećajkrivice što su bombarderi ciljali neko drugo mesto.

– Šta radiš ovde? – upitala je.– Došao sam da te vidim.Lili je podigla pogled ka njegovom licu. Oči su mu bile najizuzetnije

moguće boje: bleštavosive kao obasjane iz nekog snažnog unutrašnjegizvora. Nisu to bile oči koje bi mogle da lažu. Gledajući u njih, nije moglada vidi ništa osim istine.

– Zašto?– Ti znaš zašto – rekao je on prigušenim glasom.Nastavila je da gleda u njega, pitajući se kako može tako intimno da zna

njegovo lice kad ga jedva poznaje. Tamne obrve, ožiljak koji je presecaojednu od njih navodeći Lili da žudi da pređe svojim ispitivačkim prstimapreko nje.

– Držao sam se podalje od tebe – kazao je. – Naterao sam sebe daostanem podalje. Rekao sam Filipu da ne mogu kasnije da se nađem s njim.Ali to je jače od mene. Morao sam ponovo da te vidim. Kad sam otišao uSavoj a Dajana mi rekla da ti ne dolaziš, znao sam da moram da te vidim.

– To nije u redu – rekla je. Nije mogla da ga pogleda. Došao je da jepronađe, i ona ga je toliko želela, ali ništa od toga nije bilo u redu. On imaženu. Pred Bogom, on ne može da izda svoju ženu. Ako se prepuste,počiniće preljubu, smrtni greh.

Hoće li Bog to oprostiti?Istina, njena vera je bila poljuljana tokom rata zbog svega čemu je

prisustvovala. Kako je Bog mogao da dopusti toliko bola i smrti?Džejmi je uzeo za ruku i prineo je usnama. Mogla je da čuje kako mu se

disanje produbljuje. Moraće o Bogu da misle kasnije, sada nije bilovremena.

Odvela ga je kući, povela ga uz stepenice u svoju spavaću sobu. Bila jeto prostrana i mračna soba s teškim tamnocrvenim tapetama, ogromnimkrevetom i ormanom od punog drveta, a na drvenom podu nije bilo ćilima.

Džejmi je zatvorio vrata, zaključao ih, a onda je dograbio. Teško je biloreći ko je od njih dvoje bio silovitiji: Lili je želela da se stopi s njim iizgledalo je kao da on želi da je proždere, dok je isprobavao usnama, anjegov jezik snažno prodirao među njene usne. Njeni prsti su mu trgalidugmad s uniforme. Nakratko su se razdvojili dok je on raskopčavao jaknua onda rastvorio njen džemper.

Nije bio trenutak o tome da razmišlja u šta je obučena: iznenada je bilanaga i stisnuta uz njega. Pali su na pokrivač dok su im spojena telaplamtela.

Lili nikad nije osetila muške ruke na svojoj nagoj koži, i izvila se uznjega uživajući što oseća njegove usne na bradavicama, kako grizu, ližu,

sisaju. Mogla je da oseti njegovu erekciju, dugačku i tvrdu uz glatku kožusvoje butine, i pitala se kako je ikad mogla da misli da mora biti čudnastvar, nakon godina gledanja mlitavih muških tela u bolnici. Oni su bilibolesni, letargični: Džejmi je bio jak, snažan, u njemu je plamtela divljaenergija.

Besno intenzivno grozničavo agresivno divlja.Pronašla je dugačak gadan crveni ožiljak na njegovom kuku, ožiljak koji

ga je vratio kući kada su se prvi put sreli. Sad jedva da je malo šepao,shvatila je: kad su se sreli na Sibilinom venčanju, šepanje je bilo primetno,ali više ne.

– Boli li? – pitala je.– Ne sada – prodahtao je, ponovo pritisnuvši usta na njenu bradavicu.Lili je sklopila oči i prepustila se tom osećaju.– Ne želim da te povredim – teško je disao.– Nije me briga.– Mene jeste. Želim da me želiš opet.– Želim te.– I da ne budeš povređena. – Jedan dugi prst ušao je u nju, i Lili oseti

kako joj se telo zgrčilo od čistog zadovoljstva.– Ne moramo da...– Moramo.Mislila je da će umreti ako je odmah ne uzme. Bacila se na njega i

zajahala ga, pružajući ruku dole da ga dodirne i diveći se osetljivostinjegovog tela dok je on ječao od zadovoljstva.

– Reci mi kako...On ju je namestio iznad sebe i gledali su se u oči: bleštavosive gledale

su u jasnoplave, dok su im se tela polako pokretala. Onda je osetila kakoprodire u nju, i nije mogla da udahne. Ipak, on je netremice gledao i moglaje da oseti da se koleba, i znala je da je to za njeno dobro.

Onda je pomerila telo klizeći tako da bude uspravljena na njemu anjegov dubok prodor u nju naveo ju je da krikne.

– Oh, Lili – promumlao je, a onda su se pomerali zajedno, čvrstopripijeni, njegove ruke su grabile oblinu njenih butina dok Lili nije osetilakako plamen ekstaze polako izbija negde iz njene unutrašnjosti i jedva je

disala, izvijajući se na njemu, hvatajući ga, istežući se, a onda joj se i onpridružio.

Nakon toga su ležali sklupčani zajedno, kraj još uvek razmaknutihzavesa. Mesec je bio vitki izvijeni srp na nebu.

– Nemaš pojma koliko sam noći gledala kroz prozor i mislila o tebi –rekla je Lili, ušuškana u njegovom zagrljaju. – Pitala sam se vidiš li istimesec, gde si, šta radiš, i da li... da li ikad misliš na mene.

– Nisam mislio ni na šta drugo – rekao je pomalo šaljivo. – Nisu bašnajzadovoljniji mnome u Ministarstvu rata. Mislim da ću se uskoro vratitina podmornicu.

Nastalo je ćutanje. Ne pričati o tome kuda idu bilo je deopodmorničarskog života, a Lili je to racionalno potpuno razumela.Emocionalno, to ju je bolelo. Ako mora da ide, želela je da zna kuda, da bimogla da prati svaki trenutak u novinama, na radiju i u filmskim novostima.Bar na taj način bi mogla da mu bude blizu.

Znala je veoma malo o podmornicama, samo to da kad budu pogođene,za razliku od bojnih brodova, ima malo nade da će neko preživeti. More jebilo okrutno i nemilosrdno. Mogao je da pogine tako lako, zarobljen ispodvode u toj klaustrofobičnoj cevi. Probo ju je užas od mogućnosti da on takopogine.

– Nije trebalo da ovo uradimo – rekla je. – Plašim se da ćemo bitikažnjeni. Ti si oženjen, a u mojoj veri to je za ceo život. Kako bismo moglida imamo budućnost?

– Sit sam usredsređenosti na budućnost – rekao je tihim glasom. –Suština života je sva u budućnosti. Ako pobedimo u ovoj bici, akoSaveznici budu napredovali tamo, ako Osovina omane ovde... Šta je sasadašnjicom? Šta je s tim što sam pogrešio pre sedam godina kad sam seoženio, i sad moram da se nosim s tim svakog dana pošto sam tebeupoznao?

– Napravio si grešku? – To je bilo ono što je želela da čuje. Džejmi seoženio pogrešnom ženom. Ali ona je bila katolikinja. Greške se nisuračunale kad je u pitanju brak. Brak je za ceo život. Bog gleda, on sve tozaračunava. Ako ne posluša pravila, ona će to platiti svojom besmrtnomdušom. To je bilo neupitno: nije bilo srednjih rešenja kad ti se Bog obraća.

– Ispričaj mi – rekla je.Dok su ležali jedno drugom u naručju, on je pričao o Mirandi, devojci

koju je odrastajući poznavao skoro kao najboljeg druga. Njihove majke subile jedna drugoj kume na venčanjima. Njih dvoje su se venčali 1937.godine.

– Čak i tada sam znao da je to greška – reče Džejmi. – Na noć našegvenčanja...

Lili se trznula u krevetu kraj njega.– Miranda se zaključala u kupatilu i plakala. Nije htela da izađe. Rekao

sam joj da ne moramo ništa da radimo, da je neću ni dirnuti, ali odbila je daizađe.

– Zašto?– Plašila se mene, plašila se vođenja ljubavi. Bila je veoma zaštićena u

životu, i nije imala pojma šta će se dogoditi. Šta god da joj je njena majkarekla, to ju je prestravilo. Održavala je privid dok ne bismo ostali sami, aonda bi sve to nahrupilo napolje.

Lili ga je čvršće zagrlila.– Spavao sam na podu – rekao je. – Teško da je to bila idealna prva

bračna noć, ali nije to bilo ono što me brinulo: bila je to pomisao nabudućnost. Žena koja je tako uplašena od tebe neće to lako prevazići.Danju me volela sasvim dovoljno, ali noću je bila prestravljena od mene.

Lili je mogla da čuje upamćeni bol u njegovom glasu.– Navodili su je da misli kako su muškarci kao zveri, da kad se jednom

vrata zatvore ne možemo da obuzdamo svoje apetite. Rekla mi je to,kasnije.

– Zar nisi mogao da razgovaraš s njom o tome? – upitala je Lili. – Ili dagovoriš s njenom majkom...

– Njena majka je i bila problem – rekao je Džejmi. – Ona je bila ta kojaje rekla Mirandi da su muškarci zveri. Nije bilo nikoga od koga bih zatražiopomoć. Morali smo da prođemo kroz to.

– I jeste li? – tiho je pitala Lili.– Ne – odgovorio je. – Nismo. Moja majka i, što je prilično ironično,

Mirandina majka uvek su se raspitivale kad će se začuti tapkanje sitnihnožica i kada ćemo početi da punimo obdanište. Pre rata, pomišljao sam na

razvod, ali onda sam se i ja pridružio vojsci, i bilo je lakše ništa ne raditi.Razvod je delovao kao neuspeh, a ja nikad nisam omanuo ni u čemu usvom životu pre Mirande. Onda sam upoznao tebe...

Okrenuo se da je pogleda u lice. – Borio sam se protiv toga, Lili, jer nijebilo pošteno flertovati s tobom dok sam i dalje oženjen. Zato ti nisam pisaoposle svadbe. Ti zaslužuješ nekoga ko je slobodan, zaslužuješ najbolje.Ali... – Ljubio joj je lice prelazeći sa čela na očne kapke, niz nos domekoće njenih usana. – Nisam mogao da se obuzdam. Zato sam doneoodluku da razgovaram s tobom večeras, da ti kažem da mogu da dobijemrazvod. Miranda najzad nije bila neuspeh – naša farsa od braka značila jeda sam čekao na tebe. Ti si moja budućnost.

Lili je osećala kako je srce boli.– Žao mi je, Džejmi. Ne može biti nikakve budućnosti za nas. Ni ako se

razvedeš od svoje žene, ne mogu se venčati s tobom. Katolici ne mogu dase venčavaju s razvedenom osobom. Bila bih ekskomunicirana. Ne mogu toda uradim, ne mogu da živim bez svoje vere.

Džejmi neko vreme nije ništa rekao, a Lili oseti ljutnju, ljutnju zato štoon nije hteo da razume.

– Moraš da razumeš kako je to za mene – rekla je. – Odgojena sam tako,moja vera je deo mene, deo moje porodice. Za tebe je drugačije. Meni jebog važan.

Dok je to govorila mogla je da vidi svoje roditelje na nedeljnoj misi,kako se mole, kako potpuno veruju. Mogla je da vidi sebe u devičanskibeloj haljini za prvu svetu pričest, dok joj je srce pucalo od ponosa zbog teposebne prilike. Zar ne shvata da ona neće moći da se uda za njega jernikad ponovo neće biti deo svoje crkve? Bog joj može ovo oprostiti, ali neviše od toga, ne udaju za razvedenog čoveka.

– Veruješ li iskreno u to? – hteo je da zna. – Da je Boga uopšte briga zakoga se ti udaješ? Kako On onda to rešava? Seti se kad smo se prvi putsreli i ti mi rekla za one dečake koje si videla u bolnici, koji su izgledalikao da su zaspali u svojim pidžamama. Ko je odlučio da oni umru? Bog? Jeli On doneo dobru odluku? Ne mislim da jeste, i siguran sam da ni njihoviroditelji to ne misle. Ko je odlučio da je rat dobra ideja? Hoćeš da mi kažešda su to obični ljudi želeli? – Sada je skoro vikao. – Obični ljudi u

Nemačkoj, žele li oni da im sinovi ginu a da im ćerke bombarduju? Ne.Lili je bila veoma uzdrmana. Često je preispitivala celu zamisao rata.

Brisanje krvi i tešenje pacijenata koji su se probudili da bi se našli suočenisa životom invalida navelo ju je na to. Ali svoje sumnje je čuvala za sebe.Postavljanje pitanja bilo bi nelojalno, kao da dovodi u pitanje ratne napore.

– Ako Bog upravlja celim svetom, onda mi se ne dopada način na koji toradi – kazao je grubo. – Ovaj rat ništa ne rešava. Da su Saveznici odavnouradili pravu stvar s Hitlerom, ne bismo sada bili ovde. Ponašamo se kaoovce, Lili. Neko drugi će to razrešiti, neko kao što je bog ili vlada. Ako svevreme prepuštaš moć nekom drugom, onda dobiješ kako si i zaslužio.

– I dalje verujem u Boga – rekla je.– Ali zašto to mora biti jedino tvoj dragoceni Bog? Zašto nečiji drugi bog

ne bi mogao da bude dovoljno dobar? To je strah, shvataš li: ne volimreligije koje vladaju strahom. Veruj nam, ili ćeš goreti u paklu. To nijereligija ljubavi. Mi svi živimo u strahu upravo sada, a ja ne mogu dapoverujem da je to pravi način kako treba živeti. Treba da dodam da nisamto rekao da bih stavio ruku na tvoju nogu, Lili – kazao je nežno.

Lili se osmehnula, zahvalna što je njegov gnev minuo. – Zahvatio si imalo više od noge – rekla je.

– Jesam li? Hmm, možda ću morati ponovo da pokušam.Počeo je ponovo da je mazi, i Lili oseti kako joj se cirkulacija ubrzava.

Nisu imali mnogo vremena.Dajana i Mejzi će uskoro doći kući.– Otići ću pre nego što dođu, obećavam – rekao je, a zatim je ućutkao

poljupcem.Lili je ležala ispod njega uživajući što oseća njegovo telo na svom, i

želeći da može da utiša svoj ustreptali um kao što je utišala svoje reči. Ovoje bilo pogrešno, tako pogrešno, vrištao je njen um, ali ipak nije mogla da sezaustavi. Sada više nije bilo povratka.

Otišao je u dvanaest, zaputivši se mračnim ulicama samo s bakljom daosvetli sebi put. Lili nije pitala da li će ga ponovo videti: znala je da hoće.

Popela se uz stepenice i legla u krevet i dalje topao od njegovog tela,privijajući uz sebe čaršave na kojim je ležao. Osećala se iscrpljeno izadovoljeno, ali san neće doći. Mogla je da misli samo na ono što je

uradila.Izdala je svoj odgoj, svoju religiju time što je bila sa Džejmijem. Nije

morala nikome da ispriča da bi bila izbačena iz Crkve: Svemogući već zna.Pomislila je na sliku Svetog srca Isusovog, koja ukrašava svaku

katoličku kuću u Irskoj. Crvena svetiljka uvek je bila upaljena ispodSvetog srca, a pored njega bi bio prelep kvadratni ram sa slikom pape PijaXII i papinskim pečatom ispod nje.

Mogla je da vidi kako se njena majka krsti svaki put kad prođe ispred teslike, i krivica ju je savladala.

Ali jedno pitanje joj je ostalo u svesti: ako je njihova ljubav bila kaosnažni udar groma i učinila da se oseća ispunjenom kao nikad pre, kakoonda može biti toliko pogrešna?

Nikad pre nije zaista dovodila u pitanje svoju religiju, čak ni nakonsvega što je videla u bolnici. Pitanja su neprijatelji vere. Ali jesu li stariinstinkti bili tako pogrešni, ti moćni instinkti koji su upravljali njom kaoženom?

Snažni glas sitne stare dame začuo joj se u svesti.– Veruj tome – rekao je glas, polažući sitnu ruku, iskrivljenu poput

kandži od artritisa, na njenu grudnu kost odmah iznad srca. – Srce nikad nelaže, mo chroi. – Mo chroi, moje srce na galskom. Kao kad se kaže„ljubavi moja“.

Baka Sajv, tatina majka. Lili nije mislila na nju godinama. Umrla je, nekpočiva u miru gospodnjem, kad je Lili imala samo devet ili deset godina. Aiako je bila dete, Lili je znala da je bakina smrt bila na neki način kraj jedneere. Prolazak istorije, rekao je njen tata.

Naravno, baka Sajv – Lili je tepala njeno ime kad je bila mala devojčica,jedva je mogla da ga izgovori: „Saj“ pa zatim „V“, sve spojeno zajedno ujedan slog – bila je poslednja od onih koje je njen otac zvao „starimnarodom“, a nije mislio na njihove godine.

Baka Sajv je išla u crkvu i klimnula bi u pozdrav kad sretne sveštenika,ali njeno hrišćanstvo je stajalo rame uz rame sa starom religijom majkezemlje keltskih naroda.

Mogla je da odredi koliko je sati ne osvrćući se ka kuhinjskom satu,znala je kakvo će vreme biti gledajući način na koji ptice lete nazad u svoja

gnezda, i pažljivo je proučavala mesečeve mene.Baka Sajvi je pričala Lili priče o ratničkoj boginji Bridžid, koja je imala

moć da leči bolesti. Za stari narod, objašnjavala je baka Sajv, paljenjesveća u čast Bridžid prvog februara bilo je važno kao i svešteniku Vaskrs.Imbolg, keltski praznik posvećen danu boginje Bridžid, najavljivao jerođenje proleća, vreme jagnjenja ovaca i dolazak toplih dana. Ispred njenekuće rasle su oskoruše i šipurci: magično drveće, govorila je ona Lili.

I pričala je priče o majci svih irskih boginja, Danu ili Dani. Lilinosrednje ime bilo je Dana. Mami se dopadalo Lili, ime jedne od sestara lediAjrin, ali baka Sajv je gurala ime Dana. Na kraju su došle do kompromisa.A ona je postala Lili Dana Kenedi.

Šta bi baka Sajv uradila sa Džejmijem? Da li bi prizivala raspeće ivečno prokletstvo? Ili bi pritisnula svojom starom rukom Lilino srce i rekla:„veruj tome“?

Lili je želela da je više poput bake Sajv.

21.

Psihijatrijsko krilo bolnice u Tamarinu nije bilo veliko i sastojalo se odmalog odeljenja s četiri kreveta u sredini i još četiri sobe u koje se ulaziloiz zajedničke prostorije. Na strani koja je gledala na more bila je TV sala,„tiha soba“, odeljenje za sestre i soba za konsultacije.

Aneliz je bila tu pet dana i bilo joj je već dosta da pita glavnogpsihijatra, doktora Elija, može li da ide kući. On je ponovo otezao stvar.

– Dobro sam – kazala je. – Bila je to greška u rasuđivanju nastala usledtoga što sam bila otupela od pilula – dodala je dok su sedeli u maloj sobiza konsultacije, a doktor Eli joj je uputio svoj ukočen mada prijateljskipogled.

– Kad pokušaš da se utopiš, to je jasna objava – rekao je glasom takomirnim i odmerenim da bi ga Aneliz nečim udarila po glavi, da je samo uprostoriji bilo ikakvog tupog predmeta koji nije bio prikovan za nešto.Očigledno su ljudi to već pokušavali. U psihijatrijskom odeljenju, noževi istolice bili su od plastike. Nije bilo ničega na čemu bi se iskalio bes.

– Greška u proceni – navaljivala je. – Ne mogu da verujem da sam touradila. Nisam luda, stvarno. Uz to, ako nisam bila luda pre nego što samdošla ovamo, sada ludim. Mrzim, mrzim da budem u sobama iz kojih nemogu da izađem, i nema šta da se radi i nema s kim da se priča. To je kaoda ste se zaglavili u realiti šou bez kamera i bez izbora hrane. Pustite me daidem kući.

– Znate da ste u zatvorenom odeljenju samo zbog toga što nemamokreveta nigde drugde u bolnici – rekao je doktor Eli. – Voleo bih da vaszadržim još nekoliko dana da se uverim da ste dobro kao što kažete dajeste.

– Dobro sam – zarežala je Aneliz. – To ne možete da odglumite, ja sampokušala i, verujte mi, znam razliku između „osećati se dobro“ i „ne osećatise dobro“. Hoću da idem kući, da udišem svež vazduh i ponovo se osećamzdravo.

Želela je da ide kući jer je teško bilo živeti u atmosferi tuge koja je

prožimala ovo odeljenje. U poređenju s adolescentom zarobljenim usopstvenoj glavi zbog narkomanske ovisnosti i mladom ženom praznogpogleda i sa zavojima na zglobovima ruku pošto je pokušala da iseče vene,Aneliz je znala da je ona u suštini dobro. To što se našla tu bila je glupagreška. Uz ove klince, to je bilo mnogo, mnogo gore, i znala je da ne možeozdraviti dok ne ode s tog odeljenja.

– Uz to – dodala je – nikad više u životu neću ni da vidim pilulu zasmirenje. Ne želim da izgubim razum. Odlučila sam da želim da budemprisebna. Otupljivanje svesti bilo je moj problem. Prokleto mnogo sam jeotupela, i prestala sam razložno da razmišljam.

– Kako se osećate kad govorite o tome, o razlozima iz kojih ste touradili? – upitao je.

Aneliz se mnogo, mnogo puta pokajala zbog svog ulaska u more.Pokušaj da svoje postupke objasni Bet bio je najgori, ali pričati to doktoruEliju bilo je skoro isto toliko loše. Čovek je bio prokleta stena, ništa ga nijeuznemiravalo, i postavljao je ista pitanja stalno iznova, kao da će jeponavljanje navesti da popusti i pruži mu pravi odgovor.

Samo što je Aneliz već bila dala pravi odgovor: Zaista ne znam zaštosam ušla u more, to je pomalo zamagljeno u mojoj svesti. Nisam razložnorazmišljala, ali znam da ne želim to ponovo da uradim. Pogrešila sam,zaista, pogrešila.

– Oh, doktore Eli – rekla je umorno – šta je ispravan odgovor na topitanje? Koji je to odgovor koji želite da čujete? Da su mi u glavi bilidalijevski oblici koji su krvarili po podu i umirali? Da su mi pod majicomogromne bubašvabe? Znate šta nije u redu kod mene? Život.

– Moj život je truo. Nisam pogubila konce, nemam halucinogeni san ukome me neki glupan ljubi na francuski način ili u kome se pretvaram ukonja i želim da izgazim majku i udam se za oca. Ne želim da budempredmet frojdovskih analiza sredovečnih žena. Moj problem je jednostavan:stigla sam do kamenitog dna, pokušala da otupim svoju svest i završila usrećnoj konfuziji u kojoj sam i viđena kako idem niz plažu i ne zaustavljamse pred vodom.

Usledila je pauza pre nego što se doktor dosledno nadovezao: – Kakavje osećaj to reći?

Nalet smeha narastao je u njoj, a zatim izleteo napolje. Zvuk ju je natrenutak prenerazio jer je prošlo mnogo vremena otkad se poslednji putnasmejala. Kakav je osećaj to reći? Ne možeš ni da zamisliš, shvatila je.Osećala se kao da je upala u epizodu serije Frejžer izmešane s Letomiznad kukavičjeg gnezda.

– Da li ste ikada gledali Frejžera, doktore Eli? – pitala je. – Znate, TVkomediju s psihijatrom iz Sijetla koji ima svoju emisiju na radiju.

– Zapravo ne – promumlao je doktor. – Ne gledam često televiziju.– Veoma je zabavno – reče Aneliz. – Trebalo bi da je gledate. Svidelo bi

vam se, iako morate biti u stanju da se smejete sami sebi da biste uživali utome, a to nije uvek lako...

– Vratimo se vama...– Ne, ne vraćajmo se meni – prekinula ga je Aneliz. – Ne pokušavam da

budem gruba, znate, doktore Eli, ali volela bih da odem kući i prestanem sovim. Možete li da me otpustite?

– Još jedan dan?Aneliz pomisli kako bi za Bet bilo lakše kad bi bila propisno otpuštena,

umesto da prosto samovoljno izađe rekavši kako joj je dobro. Zakonski,Aneliz je znala da ne mora da ostane, ali osećala je krivicu zbog stresa kojije izazvala svojoj trudnoj ćerki, a igrati po pravilima izgledalo je kao dobrorešenje.

– Još jedan dan – složila se. – Sada je na programu Volim Lusi ; trebavam satelitska televizija ovde, doktore Eli. Paramauntove komedijepomoći će mnogima od nas da se brže oporave.

– Mislite?Klimnula je glavom. – Terapija komedijama trebalo bi da bude priznata

kao oblik analize, delom kognitivno-bihevioralna, delom kroz smejanjesamom sebi. A ja se smešim samo kad pomislim na to, dakle zar to nijenapredak?

Nakon što je doktor Eli otišao, Aneliz je odlutala u TV salu i sela najedan prozor, gledajući napolje ka moru. Prozori su spolja imali rešetke. Dazadrže ludake unutra, ili da zadrže ostatak sveta napolju – Aneliz nije znalapravi razlog. Čudno, ali sad se već navikla na rešetke. Onih prvih dvadesetčetiri sata, dok je otupelo ležala u krevetu, mrzela je i njih i sve što one

predstavljaju. Njen sunovrat.Desilo se bez razmišljanja: u jednom trenutku stajala je na obali, još

uvek je bila Aneliz, Betina majka, donekle Edvardova žena, uzdanicaprodavnice Čamac za spasavanje. A delić trenutka kasnije bila je žena kojaje pokušala da se utopi u varljivim zalivskim strujama. Samo treptaj sumnjei ceo njen život se promenio.

Edvard je došao u bolnicu nakon što su nju doveli, a nju nije bilo brigašto je došao da je vidi.

– Odlazi! – promuklo je viknula na njega, umotana u bolnički ogrtačpošto joj je skinuta odeća natopljena morskom vodom. – Odlazi.

– Ćerka dolazi da vas vidi, Aneliz, zar to nije lepo? – rekla je jedna odsestara, ona visoka tamnokosa, sledećeg jutra. Tek onda je stid prostrujaokroz nju.

Njena draga trudna ćerka vozila je ovamo da bi je videla a verovatno suje nazvali prethodne večeri s vešću koju niko nikad ne bi želeo da čuje.Aneliz je sebi predstavila zbunjenost i bol na Betinom licu; mogla je dazamisli kako se oslonila na zid da bi odmorila leđa, s rukom položenom naispupčeni stomak, pitajući: „Ne, to ne može biti istina?“

Ona je to uradila. Njoj. Žena koja je provela život brinući za Bet naspektakularan način je prestala da brine o njoj. Bet je mogla preuranjeno dase porodi, ili ko zna šta, a to bi bila njena krivica.

Prvi put otkad je primljena u tamarinsku bolnicu prethodnog dana, Anelizje izašla iz svog stanja zatvorenosti i počela da plače. Mislila je da bimogla prosto da nestane sa zemlje, i nikog ne bi bilo briga. Ali nije bila upravu.

Bet nije stigla sve do vremena za ručak. Iz svog kreveta u kom je bilauspravljena na jastucima jer je osećala kostobolju i umor, Aneliz je moglada vidi Markusa i Bet kako ulaze na odeljenje. Čak ni napetost na njenomlicu nije mogla da umanji sjaj predstojećeg majčinstva. Betina koža je zaistasijala, a kosa joj je bleštavo padala na ramena. Izgledala je kao slika izčasopisa o trudnoći. Samo što takvi časopisi nikad nisu donosili slikesnimljene na psihijatrijskim odeljenjima.

Aneliz je s mukom progutala pljuvačku i zajecala.– Mama! – Zastavši samo da pokaže Markusu da ostane tu gde jeste, Bet

je pojurila svojoj majci i zagrlila je. – Toliko sam brinula, mama. Nisammogla da verujem...

– ... znam: da sam uradila nešto glupo. Žao mi je, mnogo mi je žao –jecala je Aneliz.

– Mama, kako si mogla da pomisliš to da uradiš? Kako si mogla?Aneliz je zagrlila svoju ćerku sa stomakom koji je nagoveštavao dolazak

njenog prvog unučeta, i ponovo osetila nalet sirovog stida. Vidi šta jeuradila.

Aneliz je znala da postoji samo jedan način da sredi stvar, i preduzela jeogroman korak nazad u svoj stari život. – Bila je to greška, ljubavi, nisamnormalno razmišljala. Tako mi je žao, ne mogu da ti iskažem koliko mi ježao. Uzela sam previše pilula protiv anksioznosti i uradila nešto zbog čegaću se uvek kajati. Bila je to glupa greška, molim te da mi veruješ.

– Oh, mama.Aneliz je mogla da oseti kako deo napetosti napušta Betino telo, i znala

je da je postupila pravilno.– Toliko sam brinula, ne možeš da shvatiš. Tata je nazvao i iz početka

nisam mogla da shvatim. Mislim, ti nikad ne bi...– Žao mi je – blago je rekla Aneliz – tako mi je žao. – Više od svega je

želela da kaže Bet istinu o tome kako se osećala, ali nije mogla. Ne sada,kad je Bet trudna. Možda i nikad. Pre mnogo vremena je donela odluku dane odgaja svoju ćerku za prve borbene redove.

Reći će Bet ono što treba da čuje i moliti se da to što joj je rekla kako jesve bila greška izbriše sirov užaren stid koji je u sebi osećala jer jepovredila svoju ćerku. Stoga, nije bila iskrena. Ali mogla je umreti od bolada je rekla istinu. A sada, dok ju je Bet grlila, Aneliz je shvatila da ipak neželi da umre.

– Sve će biti u redu – tešila je Aneliz ćerku, i zapanjila se shvativši daće zaista i biti u redu. U tom dragocenom trenutku, kad je trebalo da seoseća gore nego ikad, osetila je čudan nalet olakšanja jer je prošla krozapsolutno najgore i izašla na drugu stranu, i dalje živa, i dalje ovde. Uprkosstrahu, prošla je kroz to. Može da prođe bilo šta. Ta pomisao ju je obasjalazrakom sveprožimajućeg mira.

Bilo je to kao da je skočila u ponor i, umesto da beskonačno pada,

doskočila na trambulinu, ili skakalinu kako je to nazivala Bet kad je bilamala, i odskočila nazad.

Ne želimo te, zato bolje da prokleto nastaviš dalje, iznervirano joj jerekao drugi svet.

– Sve će biti u redu – ponavljala je, i ovoga puta je tako i mislila.– Zašto me nisi nazvala i rekla mi kako se osećaš? – nastavila je Bet. –

Mama, uvek sam ti na raspolaganju, znaš to.– Žao mi je – ponavljala je Aneliz grleći ćerku.Najzad je Markus prišao i seo na krevet, i izbegavali su temu zašto je

njegova tašta na psihijatrijskom odeljenju bolnice. Dragi Markus, bio jedobar čovek.

Kad su on i Bet krenuli, rekla mu je šapatom: – Brini se za nju. Žao mi jezbog svega ovoga, Markuse. Ipak, biće sve u redu. Ne nameravam toponovo da pokušam.

Markus je klimnuo glavom, i mogla je da vidi nagoveštaj suza unjegovim očima.

Bet je došla sledećeg dana, a Aneliz je skupila snage da deluje živahno irekla je ćerki da ide kući, da će ona biti dobro.

– Jesi li sigurna?Aneliz je klimnula glavom, ponovo se ponašajući kao majka koja uvek

najbolje zna. – Naravno da jesam – kazala je odlučno. – Idi kući i pazi tubebu. Ja ću biti dobro. Izaći ću za nekoliko dana, i jedva čekam da odemkući i ostavim sve ovo za sobom.

Uspela je to da kaže bodro, kao da je to što se dogodilo bilo sitna greškaa ne pokušaj samoubistva.

– Pa... – oklevala je Bet.– Dušo – Aneliz je upotrebila ton koji je koristila kad je Bet bila u

osnovnoj školi i nije htela da ustane iz kreveta u hladna zimska jutra. – Bićemi dobro.

– U redu, mama – rekla je Bet, prihvativši to.Aneliz je osetila olakšanje što je ubedila Bet da je dobro, iako nije bila

dobro. Ali, izmešana s olakšanjem, postojala je izvesna tuga što joj je ćerkatako spremno poverovala.

Aneliz nikad nije znala tajne svoje majke, ništa više nego što je znala

tajne drage Lili. Ali je nekako mislila da će ona i Bet međusobno delitiživot. Ali nisu. Snažna veza između majke i deteta nije uključivala i taj deo.Možda bi ta veza bila oslabljena da jeste.

Majke su trebale da budu majke, a ne da razotkrivaju svoju dušu.Bet nije morala da zna da Aneliz sada nosi dva ožiljka koji nikad neće

zarasti. Prvi je bio onaj od toga koliko je povredila Bet pokušavšisamoubistvo. Drugi je bio od toga što je stigla dotle da smrt izgleda kaonajbolja mogućnost. Bilo je to kao raskrsnica na mitskom putovanju, mestokoje toliko menja osobu da, kad jednom stigne dotle, nikad više ne možebiti sasvim ista.

Kada je Bet otišla, Aneliz je dopustila da njeno unutarnje obuzdavanjeiščezne. Mogla je da prizove majčinski deo ličnosti ako zatreba, ali da bi seizvukla odavde, morala je da napusti onu staru Aneliz.

– Aneliz.Podigla je pogled, i dalje sedeći na prozorskoj dasci u TV sali. Bila je to

njena omiljena medicinska sestra, ona visoka i tamnokosa.– Zdravo, Mišel.– Imate posetioca, Aneliz – rekla je Mišel.– Koga?– Mene, čoveka koji vas je izvukao.Mislila je da je krupna prilika iza Mišel bio drugi pacijent, ali nije. Bio

je to čovek koji se bavio pomorskom ekologijom. Mak, čovek koga jepokušavala da izbegne na plaži, čovek koji ju je izvukao iz mora.

– Ostaviću vas sada – rekla je Mišel odlazeći.Aneliz je gledala u Maka, i stid je prostrujao njom. On je bio tamo tog

dana: bilo je to kao da ju je video golu.– Kako ste ušli ovamo? – upitala je. Potpuno joj je ponestalo

ljubaznosti.– Bio sam u jednoj poseti, i pomislio da navratim i pozdravim vas. Hteo

sam da vidim kako ste. Ipak sam ja taj koji vas je izvukao.– Nisam tražila da me izvlače – rekla je Aneliz iznervirano. To nije bilo

sasvim istinito, jer je želela da bude izvučena. On joj je spasao život.– Oprostite mi – naglo je dodala. – Jeste me izvukli, hvala vam. Samo

nemam dovoljno takta u ovom trenutku. Ovo nije mesto za pretvaranje i

ljubazne osmehe. Izgleda da sam izgubila sposobnost da skrivam istinu.Ni to nije bilo sasvim tačno. Pred Bet se pretvarala da je sve u redu. Ali

neće to raditi ni pred kim drugim. Nema više pretvaranja da je nije briga štoju je Edvard ostavio. Nema više pretvorne ljubaznosti i sreće. Kakavoslobađajući osećaj.

– Hoćete da odemo na kafu? – upitao je.Aneliz ga je iznenađeno pogledala. – Ovo je zatvoreno odeljenje.– Slobodno vreme zbog dobrog ponašanja – rekao je. – Bio sam ovde i

ranije i znam pravila. Mogu da vas izvedem ako biste želeli da odete nakafu sa mnom? Naravno, ako vas ne vratim u propisano vreme, pustiće psena mene. Ali imaćemo početnu prednost u odnosu na njih.

Aneliz se nasmejala. Bilo je divno ponovo se zbilja smejati.Sedeli su za stolom i pili kafu. Bilo je dobro biti van odeljenja na kome

je provela poslednjih pet dana, i Aneliz je uživala u posmatranju sveta kojise kreće oko njih.

– Hvala za kafu – kazala je – iako je trebalo ja da platim. Dugujem vam,najzad.

– Ništa mi ne dugujete – odvratio je. – Samo sam se zatekao tamo upravom trenutku.

– Veoma ste opušteni u vezi s čitavom tom pričom o spasavanju ženekoja je pokušala da se ubije – radoznalo je rekla. Nije mogla da zamislimnogo drugih ljudi koji bi sedeli tako mirno s nekim koga su izvukli izmora, a čak ni sad je Mak nije posmatrao zabrinuto, kao da očekuje dazajauče i s bolom se baci na sto.

– I ja sam bio na ivici živaca nekoliko puta, pomalo to razumem – kazaoje. – Takav je ceo život: ljuljanje na ivici.

– Kako to znate?– Jednostavno znam.– Bio tamo, radio to i doneo suvenir, a?On se oprezno osmehnuo. – Kupio sam fabriku koja proizvodi te

suvenire.– Pričajte mi o tome.– Ne treba vam moja životna priča.Široko se osmehnula. – Zapravo, treba. Pre mora – da li bi trebalo da

uvedem skraćenicu za to PM (pre mora)? – nikad nisam bila tako izravna,ali sad, nakon mora, jesam. Nova i poboljšana Aneliz kaže sve onako kakojeste. Priznajte sve.

Potrajalo je još jednu kafu dok je on ispričao svoju priču o alkoholizmu,propalom braku i dve devojčice za koje se nadao da će mu manje ili višeoprostiti sve nakon deset godina oporavka. Ipak, nije mogao da im vratidetinjstvo, ništa više nego što su njegovi roditelji alkoholičari mogli njemuda vrate njegovo.

– Da li si se ikada pitao zašto ti se to dogodilo? – pitala je Aneliz. To jebilo nešto što je imala problema da razjasni u svojoj glavi: zašto sve krenenaopako? Čovek koji je rođen među zavisnošću sigurno to mora razumeti?

– Jedan mudar tip mi je jednom rekao da kad neko upadne u rupu misli:„Kako ću se izvući iz rupe?“ Ali kad alkoholičar upadne u rupu, on misli:„Zašto sam upao u rupu?“.

Aneliz se nasmejala.– Ima smisla, zar ne? – rekao je Mak.Klimnula je glavom. – Kod mene jeste tako. Zapravo, kod mene jeste

bilo tako: svaki put kad bi mi ceo život upao u rupu, pitala sam se zašto,umesto jednostavno kako da se izvučem odatle.

– To zašto ubija neke ljude – slegnuo je ramenima. – Kako bi bilo da tojednostavno prihvatite? Prestani da se pitaš zašto, kreni dalje i pokušaj dapronađeš mir.

– Ja imam mir – rekla je, s izvesnim ponosom. – Ranije sam svepokušavala da bih dobila znak da će sve biti dobro. Čitala sam knjige,pokušavala da meditiram, slušala muziku, i najzad sedela u crkvi SentKenis i molila se za taj znak, no nije bilo nikakvog znaka. Ali tražila sam napogrešnom mestu. Znak sam ja. I dalje sam tu, pa pretpostavljam da je bilopredodređeno da budem tu. To je moj znak.

– Dozvoli da ti kažem, ta stvar s osećajem mira veoma čudna – dodalaje gledajući Maka. – Usuđujem se da kažem da je to dar. Tražila sampomoć, i ona je stigla. Spas u zadnji čas – dodala je sarkastično. – Nijemogla da sačeka ni minut više, ali pomoć je stigla. Ti si stigao. Anđeli, bog,ne znam ko je to uradio. Ali ko god da je bio, zahvalna sam.

– Drago mi je da sam bio tamo.

Žena koju je Aneliz poznavala videla ju je i mahnula, onda stala u mestu,a ruka joj se spustila i lice klonulo.

Aneliz je nastavila da se smeši i uzvratila mahanjem.– Sirota starica – rekla je nežno – verovatno je zaboravila na

milisekundu da sam ovde zbog toga što sam pokušala da se ubijem, i sad nezna šta da radi. Možda nisam uspela da se ubijem, ali sam verovatnopočinila društveno samoubistvo. – Onda se nasmejala. – Trebalo bi daizlazimo zajedno, Mak. Zar to ne bi bilo zgodno – alkoholičar i neuspelisamoubica. – Široko mu se osmehnula. – Bili bismo divan par. Ljudi ne bismeli da nas pozovu u kuću: brinuli bi da ti ne vidiš flašu vina i ne odlepiš,i brinuli bi da se ja ne izbodem kuhinjskim nožem.

– A svaki put kad bi pomenuli plažu ili more, svi bi se ućutali i zagrcnuliočekujući da ti počneš da plačeš.

To je bilo toliko blesavo da su oboje počeli da se smeju. Aneliz je znalada ih ljudi verovatno gledaju, ali nije je bilo briga. Prešla je na drugu stranuponora. Zar to nije bilo već nešto?

– Kako si se uključio u pomorsko spasavanje? – pitala je.– Bila je to jedina tekućina koju nisam pokušao da pijem – rekao je

mrtav ozbiljan.Aneliz je ciknula od smeha.– U redu, zašto nisi razmišljao da se oprobaš kao komičar?– Nisam dovoljno depresivan.– Da li si ikad bio dovoljno depresivan? – ispitivala je polako.– Ne. Nikad nisam bio ništa. Šta god da sam osećao poravnavao sam

alkoholom. Nije mi ostalo nikakvih osećanja zbog kojih bi bio depresivan.A ti?

– Da, veći deo svog života. Nije baš kao da ti je na plećima cela planina,kao što neki ljudi kažu. Za mene, depresija je suptilna, približava se kaokolonija termita koja ti izjeda kuću, progriza sve... kako se zovu oni nosećidelovi?

– Grede?– Tako je. Grede. Termiti izjedaju grede. Potpuno me sluđuju,

pretvaraju me u manijaka koji bi sve da drži pod kontrolom, ili bar takomoja ćerka kaže. – Prenula se prisetivši se kako je Bet optužila da

pokušava sve da kontroliše. – I... – zaustavila se.– I?Aneliz je uzdahnula. – Mogu li da ti ispričam sve? Osećam kao da

mogu, ali mogu li?– Ispričaj sve – odgovorio je. – Mene je nemoguće šokirati.– Mislim da sam verovatno uništila svoj brak. – Eto, izgovorila je to

naglas, užasnu misao koja ju je progonila proteklih nekoliko dana. To da jeona više odgovorna za to što je Edvard otišao nego luckasta Nel. Da ga jeodgurnula svojim povlačenjem u tugu.

– Ne znam da li znaš, ali moj muž me napustio ove godine zbog mojenajbolje prijateljice. To je delom ono što me gurnulo preko ivice. Alishvatam da sa mnom nije bilo lako živeti. Ne zbog nekakvog lupanjavratima i bacanja posuđa, nego zbog nekakve moje tišine. Htela sam da sesa svim tim nosim na svoj način, pa sam se zatvorila pred Edvardom inisam mu govorila kako se osećam. U proteklih pet dana sam doktorimaovde rekla više o onome što se dešavalo u mojoj glavi nego što sam reklaEdvardu u celom našem braku.

Mak nije ništa rekao. Samo je slušao. Umeo je da sluša, shvatila je: nijedopustio da mu pažnja skrene na drugu stranu ni na sekund.

– Mrzim da priznam da je to bila moja greška. Kao da smo pogrešili anismo mogli da podnesemo grešku, ali moram da preuzmem krivicu, ili većinjen deo u svakom slučaju. Zatvorila sam se pred njim, a tako je bilo i uobrnutom pravcu. Da sam bila udata za nekog ko bi zatvarao preda mnomdeo svog života, i ja bih želela da odem. Kad je naša ćerka odrasla,zatvorila sam se čak i više.

Aneliz oseti da joj se grlo steglo dok je mislila na Bet. Nije to bilagreška njene drage ćerke, ali kad je Bet bila mlađa, ona sama je imala za štada se bori. Bet je trebalo štititi, i Aneliz je to radila; ako je to značilo smeh,osmehe i jutarnje pevanje iz sveg glasa, ona bi uradila sve što je potrebnoda učini njihov svet srećnim i normalnim.

Kad je Bet otišla, nije ostao niko koga bi štitila. Vatra u delu ljubavnogognjišta njenog muža odavno je zgasnula dok je Aneliz brinula za vatru ućerkinom delu tog ognjišta.

– Nel je rekla da me on više nije zanimao – kazala je lagano. – I bila je u

pravu. Volela sam ga, brinula za njega, da. Ali ne onako kao nekada.Bilo je nečeg bezgranično oslobađajućeg u izgovaranju naglas onoga što

je mislila. U njenoj glavi reči su imale mračnu moć, ali dok ih je izgovaraladrugom ljudskom biću, a ono nije užasnuto ustuknulo, osetila je ogromnoolakšanje.

Aneliz nije bila sigurna da beskrajno pričanje o problemima pomaže –njoj nikad nije pomoglo. Ali izgovaranje apsolutne, neprikrivene istine bezpovlačenja, to jeste pomagalo.

– Da li bi ga primila nazad?Aneliz nije znala zašto, ali tom pitanju je nedostajala lagodna

neformalnost onih prethodnih.– Ne – rekla je. – Sumnjam da bi ijedno od nas moglo da se vrati.

Promenila sam se. Sada je drugačije. Ne želim više da budem stara Aneliz.Ne mogu da se vratim. Kad me ostavio, želela sam da sve bude isto kaopre, zapravo sam čeznula za tim. Ono što je bilo teško pojmiti jeste da samsve vreme verovala u jednu stvarnost, i grešila. Edvard me je varao, a istotako i Nel. Mislila sam da je svet ravan, a on je bio okrugao.

– A sad? – potaknuo ju je.– Sad znam da sam sama sebe varala jer sam živela kao da imamo divan

brak, a nismo ga imali. Na kraju, nijedno od nas dvoje nije delilo svojenajdublje misli s onim drugim. Čuvala sam svoje za sebe, a on je svojedelio s Nel. Nije baš udžbenički primer srećnog braka, rekla bih.

– Moja žena i ja smo se rastali u drugoj godini mog oporavka – Mak sesâm ponudio sa svojom pričom. – Živela je sa mnom dok sam pio, ukošmaru prve godine oporavka, a onda sam ja otišao. Nikad mi nećeoprostiti zbog toga, ali previše sam se izmenio. Bilo je vreme da se sveostavi za sobom, i krene dalje.

Aneliz je razumela. Vratiti se nazad bilo bi divno, ali to nije bilo rešenje.– Nije da me Edvard pitao da se vrati, ali i da jeste, ne bih to mogla.

Dopada mi se sadašnja sloboda.Mak joj se široko osmehnuo.– Sloboda da budem svoja – nastavila je. – To je tako oslobađajuće.

Mogu da kažem šta hoću.– Kao na primer?

– Želim da kažem dragoj Korin, koja radi u Čamcu za spasavanje samnom, da ću je udaviti njenom ogrlicom od škriljaca ako mi još jednommahne bočicom smrdljivog napitka ispod nosa i kaže da će mi to izmenitiživot.

– Škriljci?– Dobri su za životnu energiju.– Da li je ona energična?– Ne, sirota draga Korin, ona je najmanje energična osoba koju znam –

nasmejala se Aneliz. – Ona zamišlja da je vežbanje kad sedi u stolici igovori ostatku sveta u čemu greši.

– Dakle škriljci ne deluju, zar ne?– Ne, ali ne mogu to da joj kažem – progunđala je Aneliz. – Ne želim da

je povredim.– Mislio sam da si rekla da baš to želiš? Ipak si ti fina, na kraju krajeva.– Da – uzdahnula je. – Ja jesam fina. Ne želim da povređujem ljude.– A onda koga drugog? – upitao je. – Kome drugom možeš reći šta

misliš a da ga ne povrediš?– Baš bih volela da kažem Nel kako namestiti kosu, nabaciti ruž i

preuzeti muža svoje navodne najbolje prijateljice nije recept za dug život isreću. Ona zapravo nije prava žena za Edvarda.

– Da li taj savet dolazi iz mozga ili iz srca? – upitao je. – Je li toogorčeni ili razložni deo tvog govora?

– Dopada mi se kod tebe što ne ulepšavaš stvari.– Ulepšavanje je za mlakonje. Ne možeš da stigneš do vrata Udruženja

anonimnih alkoholičara ako ulepšavaš stvari.– Ni malčice?– Nikako. Zapravo, sva ulepšavanja su odbačena, i tačka. Sastajemo se

ogoljeni. Teško je sakriti stvari kad si go.– Kakvu mi užasnu sliku predočavaš – nasmejala se. – Savet je iz glave,

a ne iz srca – dodala je nakon nekoliko trenutaka razmišljanja. – Edvard jekomplikovana, iako na prvi pogled izgleda kao jednostavna ličnost, ipotreban mu je neko ko će to razumeti. Nel je prilično jednostavna: što je uizlogu to je i u radnji. Na stranu što je pobegla s mojim mužem – dopunilase. – Ali uglavnom, Nel je Nel. Nema ničega ostavljenog po strani, nema

skrivenih dodataka. Edvard voli te skrivene dodatke, mada mislim da mu jemojih već dosta.

– Ti nemaš toliko skrivenih dodataka koliko skrivenih lavirinata – rečeMak.

– To je veoma otvoreno od nekog ko me je tek upoznao – kazala jeblago. Ali nije bila uvređena: daleko od toga.

– Kad izlaziš odavde? – upitao ju je dok su se peli uz stepenice nazad nanjeno odeljenje. – Ili planiraš da izrežiraš bekstvo iz bolnice?

– Sutra, ako noćas ne izgubim vlast nad sobom i ne poludim.– Onda sutra – kazao je. – Hoće li neko doći po tebe?Bila je dirnuta. Bilo je jasno da se on nudi za tu dužnost.– Zamoliću svoju prijateljicu Ivon. Znamo se već sto godina, i ona je

jedna od retkih ljudi koji verovatno neće biti pometeni dolaskom ovamo.– Vidimo se onda – rekao je i kratko joj dodirnuo ruku za rastanak.Kad se vratila u svoj krevet, Aneliz je legla na jastuke i sklopila oči.Napuštanje. Mak je govorio o napuštanju prošlosti. Bila je to dobra

ideja: kao presecanje svih starih veza i puštanje da otplutaju u daljinu,ostavljajući nju slobodnu da počne iznova. Napuštanje: da, dopadala joj seta ideja, mnogo joj se dopadala.

22.

Izi je oduvek obožavala Njujoršku nedelju mode. Dva puta godišnje,prelepi Brajant park na Šestoj aveniji pretvarao se u modni centar, ivrhunski svetski kreatori, modeli, ljubitelji mode i zverke iz sveta slavnih –uz vlasnike firmi – okupljali su se tu da gledaju. U petak ujutro, nakonogromnog obavljenog posla, nekoliko velikih belih šatora postavljeno je usredište lepog malog trga, a sve gvozdene klupe i stolovi bili bi uklonjeniispod drveća.

Bilo je vreme ručka u sparan septembarski dan i ljudi su se koristilismeđim suncobranima iznad stolova na trgu, zaklanjajući se od sunca ipijuckajući kafu i dijetalna pića dok su čekali da počne sledeća revija.Nakon što je izašla iz taksija usred saobraćajnog zakrčenja na Četrdesetdrugoj ulici, da prepešači poslednjih nekoliko stotina metara, Izi je osetilada je Brajant park poput oaze mirnog sna pod motrećim očima visokihzgrada u okruženju.

Ipak, taj mir je bio strogo površinski. Izi je imala raspored revijaproleće/leto u ruci, a ovde su se revije odvijale od deset ujutro sve do petposle podne, svakog sata jedna. Ali nisu svi kreatori koristili šatore – nekisu održavali revije u obližnjim hotelima i restoranima, a za ljude koji rade umodnoj industriji bilo je mnogo jurnjave od jedne pozornice do druge, unadi da će se svi modeli pojaviti, uz grozničavo telefoniranje radi zamenaako se ne pojave, i uopšte u pokušaju da se ne paniči.

Organizatori su mogli da dođu samo ako su imali dovoljno sreće dadobiju dragocene karte od kreatora, a dok je radila za Perfekt-Njujork, Izije uspevala da vidi samo nekoliko revija svake godine.

Ovo joj je bilo prvi put da je na Nedelji mode kao vlasnica sopstvenekompanije, i iako nije bilo zaista nikakve apsolutne potrebe da bude ovde,SilverVeb je imao svoje manekenke na jednoj od revija, i zato se Izipostarala da se domogne ulaznica i akreditacije za ulazak iza pozornice zadanašnji dan. Kreatori visoke mode skoro nikad nisu angažovali manekenkeza veće brojeve, ali Seldi Dru, probojna nova dizajnerska firma koju je

vodio jedan par s Floride, celu svoju liniju usmerila je na obične žene.Pojavili su se u glavnom šatoru u dva sata, ali pre njih je išla druga revija,što je značilo da će sav prostor zauzeti šminkeri, frizeri, garderoberi iproducenti te revije.

Izi je imala osam devojaka na toj reviji, i već su uvežbale nastup sproducentom Seldi Drua, da bi se obezbedilo da se kreću pravilnimkorakom i upečatljivim ritmom. Ponekad je, nakon revija koje je ranijegledala, Izi shvatala da ima glavobolju od muzike, ali manekenke su uvekgovorile da je hod po pisti lakši uz jak ritam, pa su volele zvuk basascenske muzike.

U pola jedan, sve devojke iz SilverVeba bile su našminkane i frizirane,sve devojke koje su trebale da nastupe su se pojavile, i desio se samojedan manji propust kad je Feliz Gvadalupe, jedan od stilista Seldi Drua,otkrio da jedna manekenka nosi crne tange umesto one boje kože.

– Zašto si to uradila? – vikao je na uplašenu devojku. – To se vidi krozodeću!

Izi je osetila trenutno olakšanje kad je shvatila da okrivljena strana nijejedna od devojaka SilverVeba.

– Feliz, primiri se! – naredila je. – Nije kraj sveta. Evo, izvoli – rekla jedevojci izvlačeći pakovanje od tri para gep tangi iz svoje tašne. Možda nijeprovela mnogo vremena iza pozornice na revijama, ali dovoljno je znala dabude pripremljena.

– Vi ste zastupnica devojaka regularnih mera – nasmejala se manekenka.– Ta sam – složila se Izi, i ovlaš zagrlila Feliza da prekine krug

napetosti. On se naslonio na nju, uzdrhtalim telom zategnutim u teretani iodevenim u hedi sliman odeću.

– Dobro sam, dobro sam – rekao je prelazeći rukom preko lica. – Šok,shvataš?

– Shvatam – rekla je Izi.Kad je gužva prošla, Feliz je pojurio uokolo da nastavi s doterivanjem

manekenki. Izin mobilni telefon, koji je stavila u džep pantalona da bi moglada ga oseti, počeo je da zvoni.

– Hej, ćao, kako ide tamo? – pitala je Karla.– Sjajno.

– Neko je zvao i tražio tebe – nastavila je Karla – Kerolajn MontgomeriNajt.

– To ime mi ništa ne znači – Izi slegnu ramenima. – Da li je ostavilabroj?

– Da. – Karla je pročitala broj, a Izi ga je hitro zabeležila. Zaista jemorala da raščisti sadržinu tašne, pomislila je; bila je puna cedulja ibrojeva, i kartica manekenki agencije pažljivo zadenutih u čvrstu foliju uspoljnom džepu tašne, da se i ne pominju neophodne stvari kao što sutange... izgledalo je kao da okolo vuče džak krompira.

Pozvala je zabeleženi broj i dobila govornu poštu žene koja je zvučalakao imućna belkinja, nemajući pojma je li to poslovni ili privatni broj, pa jeostavila poruku sa svojim imenom i brojem mobilnog telefona. Ako taKerolajn želi da govori s njom, nazvaće.

Izi ionako nije bilo previše briga. Bilo je teško bilo šta završiti ovihposlednjih nekoliko dana. I dalje je razmišljala o svom ručku sa Džoom.Nije je nazvao od tada, i bilo joj je drago zbog toga. Bilo joj je drago jer jošuvek nije znala šta će da uradi.

Ona i Karla su stalno iznova pričale o tome.– Koliko jako želiš sopstvenu decu? – pitala bi Karla, u stilu đavoljeg

advokata. – Možeš li se pomiriti s tim da ih nemaš?Svaki put se Izi vraćala istom odgovoru: nije znala. Volela je Džoa, ali

videla ih je u budućnosti s ovim pitanjem koje se vraća da ih progoni. Hoćeli se probuditi jednog dana kad bude prestara za decu i đavolski se zgaditinad Džoom što je sprečio da zatrudni? Ako ga ubedi da imaju dete, hoće lise ona njemu đavolski zgaditi jer se meša u njegov odnos sa starijomdecom?

I hoće li ta deca ikada moći da je prihvate? Mogu li Džoš, Met i Tomikada naučiti da je vole, na bilo koji način?

Nije bilo odgovora na ova pitanja, i stoga nije bilo mira za Izi.Kad je njen mobilni telefon ponovo zazvonio, situacija iza scene u

velikom šatoru bila je na vrhuncu grozničavosti. Neko je vikao u jednomuglu šatora, manekenka je galamila jer ne može da puši – samo zato što susvuda bili prokleti znakovi zabrane pušenja, a zujanje fenova za kosu iglasan razgovor činili su da bude skoro nemoguće čuti šta joj neko govori u

slušalicu.– Izi Silver?– Da? – zarežala je Izi.– Kerolajn Montgomeri Najt – kazala je žena. Izi to ime i dalje ništa nije

značilo.Žena je rekla još nešto, ali vika je dostigla vrhunac i Izi nije mogla da

čuje.– Izvinite, nisam čula. Ovde je malo bučno – vikala je Izi. – Ja sam na

Nedelji mode, u Brajant parku.Usledilo je ćutanje, i Izi pomisli da se veza sigurno prekinula, ali onda je

žena opet progovorila.– Ako dođem tamo, da li ću vas naći?– Izi! Vidi, moja kosa! – Belinda, visoka devojka iz Ajdaha, stajala je

ispred nje, na ivici suza. – Vidi! – ponovo je vrisnula Belinda. Držala jeplavi uvojak koji je Izi delovao savršeno u redu, ali koji je blago vonjao naspaljenu kosu.

– Revija upravo počinje i završiće se do dva i dvadeset. Možemo li dase nađemo u tri i trideset? – To će im dati dvadeset minuta za reviju i višeod sata za ono što sledi posle. – Naći ćemo se u Brajant park grilu, znategde je to? Restoran sa zelenom tendom i puzavicama koje vise sa sprata.

– Onda u četiri tamo.Izi je nažvrljala zabelešku u uglu svoje beležnice. Kerolajn Montgomeri

Najt. Ime joj je bilo odnekud poznato, i to je bilo sve. Ipak, bilo bi suludoda izgubi posao samo zato što zbog trenutnog propusta u pamćenju nijemogla da se seti ko je ta žena. Setiće se kada je vidi, verovatno – inače biKerolajn pitala Izi kako izgleda.

Revija je bila neviđeno uspešna: odeća je izgledala sjajno, kao imanekenke, a od novinara se čulo brujanje puno divljenja koje je govorilo,jasnije od bilo kog naslova s prve strane, da je Seldi Dru napraviokolekciju s kojom će se probiti.

Bilo je prestižno sarađivati s nekim tako uspešnim, i Izi je sijala odzadovoljstva kad je stigla u restoran u pola četiri i naručila flašu ledenevode pelegrino. Baš su joj doneli vodu i htela je da je popije kad joj seneko obratio.

– Izi Silver?Podigla je pogled i videla visoku plavu ženu koja je hladno zurila u nju s

visine. Kerolajn Montgomeri, nagađala je Izi.Nije znala zašto, ali bilo je nečeg u načinu na koji je ta žena gledala što

joj je poslalo žmarce niz kičmu.– Da – rekla je sa samouverenošću koju nije osećala. Nije poznavala

ovu ženu, i u to je bila sigurna. Gospođa Montgomeri je bila visoka, vitka,kao prava dama s Park avenije, a uvojci su joj bili nordijsko plavi. Međuljudima iz sveta mode isticala se kao veoma elegantna anomalija, u setuboje kafe, s pravim – bez ironije – biserima, kapri pantalonama i mekimbaletankama. Izi je nikada ranije nije videla ali... čekaj malo, ličila jepomalo...

– Ti si kučka koja spava s mojim zetom – rekla je žena ravnim tonom.Prekasno, Izi je shvatila da žena izgleda baš kao Džoova žena, Elizabet

Hensen.Osetila je kako prvi put u životu ostaje potpuno bez reči.– Hoćeš da to obavimo ovde? – Kerolajn Montgomeri je mahnula rukom

ka prostoriji. – Ili napolju?– Napolju – zagrcnuto je rekla Izi.Izi je pratila Kerolajn napolje iz restorana, stežući svoju glomaznu tašnu

jednom rukom, a drugom pokušavajući da napipa put između ljudi kao da jebila slepa. Kao da i jeste bila slepa, pomislila je: slepo opijena, slepoglupa, slepo već nekakva. Ovo je bio potpuni košmar, susresti se licem ulice sa svastikom svog ljubavnika. Kako je uopšte došlo do ovoga? Znala jeda uvek može da pobegne, ali to nije bio Izin stil. Od ovoga nije bilobekstva, morala je da se suoči s celom stvari. Nekoliko metara odrestorana, Kerolajn se naglo okrenula i stala, prekrstila ruke i suočila se sIzi, a izraz lica joj je bio kameno tvrd.

– Pretpostavljam da ti nije prvi put da ovo radiš – grubo je reklaKerolajn. – Mora da je teško naći odgovarajućeg bogatog dasu. Iako moždanjihovo pronalaženje i nije teži deo, čini mi se. Navesti ih da napuste svoježene, to je sigurno teže. Pretpostavljam da, pošto još uvek radiš za svojumalu agenciju – govorila je kao da je Izin posao tek korak više oduličarenja – sigurno još nisi pronašla pravog tipa. A Džo nije taj tvoj tip.

Izi je zurila u nju i osećala mučninu od izloženosti takvoj mržnji.– Moja sestra nije htela da se spušta tako nisko da dođe ovamo i vidi se

s tobom. Ne zna ni da ja to činim. Samo da ti kažem, ona vredi kao desettakvih kao ti.

Izi i dalje nije ništa rekla.– Džo nije loš čovek – nastavila je Kerolajn. – Iako je glup. Dovoljno

glup da misli kako može dobiti sve ako ostavi Elizabet. Ali ne mogu, znaš,očevi ne mogu to dobiti ako odu. Oni možda misle da će novac to da sredi,ali ne možeš da središ to što tata nijedno veče nije kod kuće. Novac nemože učiniti da to funkcioniše. Elizabet i ja smo odrasle s tim. Naširoditelji su se razveli i, da ti kažem, ona neće dopustiti da to uništi njenesinove. Imaju dobar brak i divnu decu, da li ti je to pomenuo? Kladim se danije. Muškarci to nikad ne kažu kad hoće da te odvuku u krevet.

Izi je osećala kako se skuplja pod otrovom Kerolajninog glasa. Alikoliko god bilo bolno, osećala je da na neki način zaslužuje taj otrov.Povredila je sestru ove žene, ne iz zlobe ili pohlepe za njegovim parama,nego verujući da Džo ne može biti zainteresovan za nju ako je još neštopreostalo od njegovog braka.

Sada je Kerolajn govorila nešto drugo.– Znaš, Elizabet misli da on, ako hoće da ide, i treba to da uradi. –

Kerolajn je zurila u Izi. – Neću ti ga prepustiti na tacni, nema šanse. Morašda čuješ sve. Radio je to i ranije, to jest švrljao okolo.

Izi je primila udarac i ostala na nogama. Ali bilo joj je dosta. Nije onaupala u brak Hensenovih s testerom – ona je samo upoznala onu polovinubraka koja je želela da se odvoji. Šteta koju su oni jedno drugom naneli dabi Džo stigao dotle nije bila njena krivica.

– Ovde ću te zaustaviti – rekla je Izi. – Da, viđala sam se sa Džoomneko vreme – dodala je, znajući da je verovatno prekršila osnovno pravilo uteškim raspravama prihvatajući krivicu u prvih pet minuta, ali morala je toda uradi, nije bilo drugog načina. Spavala je s mužem Kerolajnine sestre, imogla je da razume šta je Kerolajn navelo da se sjuri ovamo i napadne je.

– Hvališeš se time, zar ne? – odgovorila je Kerolajn, i po prvi put jenjena ljuštura pukla. Oči su joj imale sumnjiv vodenast odsjaj.

– Ne, ni najmanje – rekla je Izi. – Nema svrhe pretvarati se da se to nije

dogodilo. Da iznesemo stvari na čistac: Džo mi je rekao da je njegov brakzavršen, i ja sam mu poverovala – nije to izmislio. Šta god da se desilomeđu njima dvoma, to je njihova stvar, ali ne pokušavaj mene da okriviš zato.

– Kako možeš da kažeš... – počela je Kerolajn.Izi je prekinula: – Veza tvoje sestre s njenim mužem mene se ne tiče.Ali Kerolajn joj je smesta uzvratila: – O, dakle to čini da je u redu uzeti

joj ga, zar ne? Ne misli ni o čemu drugom, samo uzmi dasu. Mrzim ženepoput tebe. Ti tražiš samo jedno: pare. Verovatno si se smucala sa svakimmuškarcem u Njujorku, a onda, kad je botoks prestao da deluje tako dobro,odlučila si da otmeš nečijeg čoveka. Da nije bogat, nemoj mi reći da bi gadvaput pogledala.

Kad je dovršila rečenicu, počela je da plače: tužni, spori jecaji koji su sepojačavali.

Izi je posegnula u svoju tašnu i pronašla maramicu. Prvo tange, ondamaramicu.

– Evo – rekla je pruživši joj je.– Hvala – promrmljala je Kerolajn.– Hoćeš da sedneš? – pitala je Izi. Mora da je poludela. Trebalo bi da

pobegne od ove žene, a ne da joj daje svoje maramice.Pronašle su dve stolice blizu šatora i Kerolajn je utonula u jednu s

umorom nekoga ko je sebe upravo potpalio s dovoljno energije da dovršiužasan zadatak, a onda se srušio kad je zadatak obavljen.

Ona je bila taj zadatak, sumorno je shvatila Izi. Ona je bila čudovištekoje je Kerolajn došla da pogubi. Kad se njen bes rastočio u suzama, ženaje izgledala normalno, kao mršava, umorna žena s podočnjacima, žena kojaje došla da se bori za svoju voljenu sestru.

– Izvini ako zvuči kao opšte mesto, ali Džo je prvi čovek s kojim samikad bila u vezi a da nije bio neoženjen ili imao dokumenta o razvodu usvojoj fioci – objasnila je Izi. – A ono što osećam, izvinjavam se, što samosećala prema Džou nije imalo nikakve veze s novcem.

Kerolajn je izgledala kao da je sasvim ostala bez reči, pa je Izi nastavila.– Završila sam s njim jer nisam želela vezu dok on još živi s tvojom

sestrom, iako mi je rekao da je to završeno, gotovo.

– Džo nikad ne bi to rekao – slabašno se pobunila Kerolajn. – On voliElizabet.

Bilo je kao da prebacuju jedna drugoj lopticu iz osvete: on je rekao, onaje rekla. Šta je drugo Kerolajn mogla nego da brani svoju sestru.

– Slušaj, nije do mene – niti do tebe, kad smo kod toga – imaju li onisavršen brak ili ne. Ko zna ko govori istinu? Jesi li pokušala da ovakoporazgovaraš sa Džoom?

Kerolajn je odmahnula glavom.– Zašto onda prvo sa mnom? – pitala je Izi. – Njega poznaješ; on je u

braku s tvojom sestrom i prevario ju je, kako ti kažeš. Zar ne bi on trebaloda bude osoba koju prvu treba da vidiš i zamoliš je da prestane, a ne ja?

Ponovo druga žena nije rekla ništa.– I šta je s Elizabet? Možda je njihov brak grozan... – Izi se zaustavila i

ispružila ruku kad je Kerolajn zinula – ali kako god bilo, ti i ja nismoodgovorne za to. Na njima je da stvar srede ili okončaju.

– Nisi kakvom sam te zamišljala – rekla je Kerolajn. – Starija si.– Hvala ti – ljubazno je rekla Izi.– Nisam tako mislila – hitro je ubacila Kerolajn. – Zamišljala sam te kao

jednu od žena koje love oženjene muškarce, ali ti nisi takva.– Ko su te žene, te koje love muškarce? – pitala je Izi. – Ne kažem da

nema žena koje se petljaju da bi prekinule brak iz zabave, ali nikad nisamupoznala nijednu. Po načinu na koji ljudi govore o njima, pomislilo bi se daje Njujork preplavljen njima, a nije. Ko bi zdrave pameti uradio neštotakvo? Nije zabavno zaljubiti se u nekog za koga se ispostavi da je u braku.Ne zaljubljuješ se u njih jer su oženjeni, jednostavno se zaljubiš u njih ionda otkriješ da ipak nemaju dokument o razvodu u fioci, i cela stvar seruši.

– Mogla si onda da se izmakneš, kad je ispalo da nije tako jednostavno –primetila je tiho Kerolajn, a Izi apsolutno nije imala način da se odbrani, jerjeste mogla da se izmakne, a nije to uradila.

To je bila ključna stvar. Nešto u njoj je govorilo da je ono što je osećalasa Džoom bilo zadivljujuće, posebno, različito od svega što je ikad ranijeosećala, da je bilo stvarno. Moglo je da bude stvarno samo ako joj je onuzvraćao ljubav, a on bi joj uzvraćao ljubav samo ako je njegov brak već

bio u samrtnom grču. Ona tad ne bi ubijala ono što je već mrtvo. Ali nijebilo svrhe da se to sada objašnjava. Nije želela da se svađa.

– Nije trebalo da dolazim ovamo – rekla je Kerolajn, ustajući. – Alidrago mi je što sam došla. Ti nisi kučka, to vidim. Ali zbog njegoveporodice, ostavi ga na miru.

– Ostavila sam ga – ljutito je rekla Izi. Mislila je da je sve objasnila.– Ozbiljno, oni vole te dečake. Vole jedno drugo, zaista.Izi je klimnula glavom. Želela je da Kerolajn ode. Osećala se toliko

umorno. Biti sa Džoom bilo je poput nekog velikog pohoda, punog patnje iduševnog bola, a ona više nije bila sposobna za to.

– Ne, zaista se vole – navaljivala je Kerolajn. – Pa, još prošlog mesecaElizabet je pomislila da je trudna. Mislila je da možda nosi njihovo četvrtodete. „U mojim godinama!“ rekla mi je. Četrdeset dve su joj godine, uzgred.Mnoge žene dobiju dete u njenim godinama, ali na kraju je ispalo da nijetrudna. Ipak, to ih je navelo da misle, znaš, o još jednom detetu. Da li bi tomoglo da se desi da ne vole jedno drugo?

Izi nije odgovorila na pitanje: osećala je previše bola u sebi. Nikad nijepitala Džoa spava li sa svojom ženom. Tako nešto bilo bi ispod časti ijednom i drugom. U početku, shvatila je da ne spava, pošto su on i Elizabetživeli odvojene živote. Zatim, kako je vreme prolazilo, nadala se da se to nedogađa. Mislila je o tome kako dvoje ljudi koji žive u istoj kući moguzajedno da piju vino i razmenjuju iskustva.

Ali nije to bilo ono što je najviše bolelo. Beba je bila to što boli.Ipak, to ih je navelo da misle, znaš, o još jednom detetu, rekla je

Kerolajn.A još jedno dete je moglo da dođe u obzir. Imali su tri voljena sina.

Delili su toliko toga: još jedno dete ne bi bilo problem kakav bi bilo kad bimu Izi bila majka.

U ovoj situaciji, još jedno dete moglo bi da bude spona koja bi opetučvrstila brak Hensenovih.

– Kerolajn, sada moram da idem – rekla je zvanično.– Naravno – klimnula je glavom Kerolajn.Zbunjeno su stajale na trenutak. Nije bilo ni mesto ni vreme za

rukovanje.

– Ti si dobra sestra – ubacila je Izi iznenada. – Zbogom.Okrenuvši se oko sebe, krenula je u pravcu velikog šatora, glave

preplavljene slikama kako Džo i Elizabet dobijaju bebu. Stalno je umislima videla bebu, samo što nije bila Elizabetina, bila je njena, Izina.

– Zdravo – povikao je neko.Osvrnula se. Bio je to neko iz druge agencije ko se očigledno takođe

ušunjao da gleda revije.– Hej, zdravo – dobacila je, pokušavajući da izgleda kao da je ludački

zauzeta i da ne želi ni sa kim da razgovara. Nije bilo potrebe da ide u šatorna sledeću reviju, ali jednostavno je morala da ostane nasamo sa svojimmislima, a to je trenutno bilo jedino mesto za to.

U šatoru je i dalje vladao haos, ali Izi se nekako isključila iz sve te bukeoko sebe.

Beba. Ona nikad neće imati bebu, ni s njim, ni s bilo kim.Izi je izašla na izlaz za hitne slučajeve i našla miran kutak iza šatora, gde

je sela i počela da piše imejl na svom laptopu. Trebalo joj je sat vremenada sastavi pismo, besmisleno mnogo vremena s obzirom na to koliko jepismo bilo kratko.

Stavila je privatno u zaglavlje jer, iako joj je Džo rekao da je adresakoju joj je dao njegov privatni imejl, ona nikad na njega ništa nije slalaranije i nije bila sigurna da li njegova sekretarica pregleda svu poštu, bilaprivatna ili ne.

Zdravo Džo,Kerolajn Montgomeri me zvala telefonom. Nisam znala ko je ona

dok se nismo našle usred Nedelje mode. Bila sam ovde poslovno, aonda je došla tvoja svastika da mi kaže kako ti i Elizabet imate čvrstbrak i da je pre samo mesec dana Elizabet mislila da nosi još jednubebu.

Odlazim na kukavički način jer ne mogu ponovo da pričam stobom. Izvini.

Vrati se njima. Ostavi me na miru. Nikad nam ne bi uspelo. Boljeje ovako.

I.

Nije htela da se potpiše s Izi. To je bilo previše lično. Pročitala je

pismo, dodajući tu i tamo zarez ili neku sitnu izmenu – ma zajebi ovo, reklaje naglas. Zašto se gnjavila s gramatikom? Trebalo je da pošalje prostojednu običnu poruku i on će je, kad je pročita, shvatiti. Pritisnula je„slanje“. Poruka je, kao i Džo, nestala iz njenog života.

Otišla je iz Brajant strita i besciljno hodala trotoarom, zaustavivši se ukafeu da popije kafu s mlekom, koju je zapravo jedva i okusila. Bilo jeskoro šest kad se vratila u kancelariju. Njihova pomoćnica, Saša, izašla jena poslednju pauzu za kafu tog dana – aparat za espreso i dalje je biopokvaren. Lola je razgovarala telefonom, kao i Karla.

Karla je podigla ruku da je pozdravi, ali onda je primetila izraz Izinoglica. Koliko god pokušavala da ga prikrije, Izi je shvatala da je njen bol biojasno uočljiv.

– Šta ima? – Karla je uobličila usnama pitanje s drugog kraja prostorije.Izi je odmahnula glavom, plašeći se da progovori da ne bi zaplakala.

Neće plakati: straćila je dovoljno suza na Džoa. Nikad više neće plakatizbog njega. Ako mora da ode do vudu dela grada i nađe neku vračaru sHaitija da osmisli vradžbinu s kokošjim iznutricama i zečjom šapom da biga isterala iz misli, uradiće to. Nikad se više neće videti niti pričati s njim.

– Hej, šta se dešava? – pitala je Karla spuštajući slušalicu.– Ja... – Izi je znala da će zajecati. Okrenula se i pojurila u ženski toalet

dok je Karla u stopu pratila.– Šta nije u redu?– Šta ti misliš? – slomljeno je rekla Izi. – Džo Hensen, to nije u redu.– Šta je sad?– Žena koja je pokušavala da me dobije telefonom bila je njegova

svastika – prokleta Kerolajn Montgomeri. Pojavila se u Brajant park grilu.Morala je da ućuti i pronađe maramicu da obriše nos.– I? – upitala je Karla zlokobno.– Rekla mi je da Džo i njena sestra imaju sjajan brak i da... – Izi je jedva

mogla da se natera da to izgovori – ... da je Elizabet mislila da je trudna premesec dana.

– O – Karla se uprla rukama da bi mogla da sedne na toaletni ormarić i

leđima se osloni na ogledalo. – Dušo, znala sam da taj dasa ne smera ništadobro od prvog časa kad sam čula za njega.

– Pogrešila si – rekla je Izi, prenuvši svoju prijateljicu. – On je dobarčovek, previše dobar. Nisam ja išla protiv njegove žene, to sada shvatam.Išla sam protiv njegove porodice, njegove dece. A to nije ono što hoću, ilišto sam htela: da se nadmećem s njima za njegovu ljubav. On ne bi biočovek koga sam volela da ih nije obožavao. A jeste.

Ponovo je obrisala nos.– Nema budućnosti za nas, i to ne zbog toga što on spava sa svojom

ženom. On nije spreman da napusti svoju porodicu, šta god mislio. Ako bito uradio, to bi nas progonilo do kraja života.

– Utvara prve porodice? – pitala je Karla.– Da, troje ljudi koje voli najviše na svetu mislilo bi da ih je napustio.

On ne može to da podnese, a ne mogu ni ja.– Dakle gotovo je? Jesi li mu to rekla?– Imejlom.Karla je zatreptala. – Verovatno je to najbolji način. Povredilo bi te

nasmrt kad bi ga videla.Izi je uspela da se osmehne.– Godine ipak imaju veze, zar ne? – rekla je Izi Karli te večeri dok su

zajedno išle kući taksijem. Izi je nekako uspela da prebrodi ostatak danapoput mesečara, jedva svesna i ne javljajući se na telefon, za slučaj da jeDžo nazove.

– Ne, naravno da nemaju – odgovorila je Karla, na način na koji je touvek činila. Ali Izi ju je prekinula.

– Grešiš, imaju veze. Imaju veze za ženu, zato što ne možeš više da imašdecu.

– Šta je s Madonom? – pitala je Karla. – Koliko je imala godina kad jeposlednji put dobila bebu? Postoji gomila filmskih zvezda koje su kasnodobile dete.

– O da – rekla je Izi – a na svaku zvezdu koja je uspela da dobije bebu,postoji četiristo drugih žena koje nisu uspele. Čujemo samo za uspehe,Karla, ne i za neuspehe. Većina tih žena ima muškarca u životu: muža,ljubavnika, šta god. Šta ja imam? Ništa. Najzad, ako prolaziš celu onu stvar

s tretmanom da bi zatrudnela, treba da imaš nekoga kraj sebe, nekoga da muse žališ i plačeš s njim zbog toga. Ja to ne bih imala. Ja nemam ništa.

– Ne govori za svoje prijatelje da su ništa – rekla je Karla, pretvarajućise da je uvređena da bi istrgnula Izi iz očaja.

– Nisam tako mislila – brzo je ubacila Izi. – Ali ako ćeš da kreneš upohod na bebu, treba ti neko da to radi s tobom. Bar neko da obezbedispermu, inače šta ćeš da radiš, tražiš donatora sperme?

– Mnoge žene rade i to.– Da, i to je ispravan način da se stvari reše. Ne potcenjujem ga. Ali

ipak to nije lak način. Šta ćeš reći detetu? Uzgred, tvoj tata je epruveta suzorkom 453? Žao mi je, ali to stvari čini težim. Ako je to jedinamogućnost, u redu, to je jedina mogućnost, ali zar ne bi bilo lakše da imašmuškarca s kojim vodiš ljubav i ostaneš trudna? Zar to ne bi bilo lepše odsvih tih moralnih dilema šta ćeš jednog dana reći deci? „Epruveta suzorkom i ja smo zaista voleli jedno drugo, deco.“

– Zvučiš tako poraženo – kazala je Karla. – Nikad nisam mislila da ćešse ti pretvoriti u jednu od tih gospođa ludih za bebama, koje u životunemaju ničeg osim žalosti i želje za detetom. I dalje možeš to da uradiš, akoto želiš.

– Ti se ne osećaš tako u vezi s decom, zar ne?Karla je odmahnula glavom. – Ne, i zaista sam zahvalna zbog toga, jer

sam viđala kako to upropasti ljude. Nikad nisam mislila da ti imaš tu želju,Izi.

– Nikad i nisam imala – tužno je rekla Izi. – Uvek sam mislila da imavremena za sve. Vremena da se zaljubim, vremena da možda imam bebu,mislila sam da sam mlada i, pogledaj, sad više nisam.

– Trideset devet godina nije starost.– Četrdeset za dva meseca – ispravila ju je Izi. – Sve je ovo zbog Džoa.

Ožalošćena sam, kako mi se čini. On i ja, a ja punim četrdesetu i daljenemajući dete – sve je to završetak nečega, a kad stigneš do kraja nečega,moraš da žališ. Ovo je kraj moje romanse i mogućnosti za dete, znam dajeste. To je teško podneti.

Taksi se zaustavio pred Karlinom zgradom.– Zaboravi na njega – podsticala je Karla. – Zaslužuješ bolje od njega,

toliko toga je pred tobom. Slušaj, imamo svoju firmu, imamo tolikoplanova, ovo je uzbudljivo vreme u našim životima.

Izi je klimnula glavom. Karla je bila u pravu, sve što je rekla bilo jeistina. SilverVeb je sve više jačao. Na poslovnom planu, sve je bilo u reduu svetu Izi Silver. Ali na ličnom planu, zemlja joj se upravo urušila podnogama.

Sve sigurne stvari u njenom životu – prisustvo njene bake i nagoveštajda će ona jednog dana pronaći ljubav i možda imati porodicu – nestale su.

– Da, u pravu si – rekla je, pokušavajući da zvuči bodro radi Karle. –Sve će biti u redu. Teraj dalje dok ne uspeš.

– Tako treba. Teraj dok ne uspeš, to je pravilo koga se treba držati.Izi nije primetila da Džo sedi na stepenicama ispred njene zgrade dok se

taksi nije odvezao.Oh, bože, on je ovde. Nije mogla da se nositi s tim, ne dok ga gleda.

Plakaće i neće moći da se zaustavi...– Izi?Zvučao je tako izgubljeno, ni traga tajkunu.– Ne mogu da pričam s tobom, Džo – kazala je. – Molim te ostavi me na

miru.– Ne želim da te ostavim na miru – navaljivao je. – Žao mi je, žao mi je

zbog Kerolajn, i bebe, i onog što sam ti rekao...Izi ga je prekinula. Znala je šta mora da uradi, i ništa što bi on mogao da

kaže nije moglo da promeni njeno mišljenje. Bilo je gotovo. Sad samo morada ga pusti da ode, da ga natera da ode.

– Džo – rekla je, boreći se sa suzama – kažem ti da ideš, shvataš? Minikad ne bismo mogli da usrećimo jedno drugo. Ti bi se utopio u krivicizbog svoje dece, a ja bih se utopila u žaljenju što nemam dece. Zar neshvataš? To nikad ne bi moglo da uspe. Povredili bismo jedno drugo, a injih. Nikad mi ne bi oprostio zbog toga. Zato me ostavi na miru. Vrati imse. To je ono što zaista želiš.

– Nije – rekao je grozničavo.– Jeste – kazala je, osećajući sažaljenje prema njemu jer se još uvek

borio za ovo. Nije poput nje prestao da se bori. Želeo je svoju porodicuviše nego što je želeo nju. Njegova greška bila je što je mislio da može

imati oboje. – Puštam te da odeš, Džo, za obostrano dobro. Zašto nećešprosto da odeš? – preklinjala je.

On se dvoumio, i u tom trenutku Izi je znala da je i izgubila i pobedila.– Ali...– Nema ali – rekla je.Stajao je sa strane dok se ona penjala stepenicama svoje zgrade.

Uzdrhtalim prstima pronašla je ključeve i gurnula ih u bravu.– Zbogom, Džo – kazala je i otvorila vrata ne osvrćući se.Unutra, čekala je suze, ali one nisu došle. Možda će doći kasnije.

Najzad, imala je sve vreme sveta. Sve vreme sveta da plače prepuštenasebi.

23.

Ivon je u povratku kući pričala sto na sat, kao da se, pomislila je Aneliz,neprekidnom pričom brani od toga da razgovaraju o ključnoj stvari, to jest očinjenici da je ona pokušala da izvrši samoubistvo. Aneliz jepretpostavljala da je isto tako i kada neko ima rak – svi se očajnički trudeda ne govore o „tome“, kad ga već bolesnik ne spominje; prihvataju da je tozamašan deo njihovog života, i da od toga ne mogu da pobegnu. Nemajumogućnost da to ignorišu.

U prodavnici Čamac za spasavanje svi su bili vrlo uzbuđeni, kazala jeIvon, kad je neko doneo originalnu ermes keli tašnu.

– Nisam imala pojma kako izgleda ermes tašna – nastavila je Ivon – alije to definitivno bilo to, prava stvar. Stavili smo je u izlog.

Aneliz se nejasno sećala da je čula da te tašne koštaju nekoliko hiljadaevra.

– Po kojoj ceni je prodajete? – upitala je.– Četiristo evra – odgovorila je Ivon. – Mislim da nikada ranije nismo

prodali nešto po tako visokoj ceni, naravno izuzev one kosačice.Druga tema koju je Ivon smatrala pogodnom za razgovor bila je

predstojeća jesenja pijaca na Lučkom trgu. Ona je trebalo da se održi u dvenaredne subote. Ivonina ćerka je već nedeljama pravila kristalne minđuše isamo je razmišljala o svojoj tezgi. Ivon ju je podržavala, iako je mislila dabi Ketrioni bilo bolje da studira nešto praktično umesto što provodi sate isate nad tim tričavim perlicama i žicom.

– Šta da radim? – rekla je. – Mogu samo da kažem: „Sjajno, Ketriona.Drago mi je zbog tebe, ljubavi.“ Mene bi moja majka zveknula po glavi ikazala mi da idem da nađem pravi posao kad bi me videla da tako arčimsvoje obrazovanje: Ketriona ima pet najviših ocena u svom svedočanstvu izsrednje škole! Ali danas su roditelji drugačiji.

Poslednja tema je bila trudnoća drage slatke Džodi.– To je sjajno – kazala je Aneliz zadovoljno. Džodi joj je jednom došla

u posetu i donela časopise i čokoladu, i bila je jedna od retkih koje nije

zbunilo to što je Aneliz ležala na bolničkom odeljenju koje se zaključavalo.Drugi, stariji prijatelji slali su joj dopisnice i poruke, ali su se izgleda

plašili da dođu, kao da je psihijatrijska bolest tako zarazna i neobjašnjiva.– Ona je oduševljena – rekla je Ivon. – Njena mama Karen ostaće u

Irskoj dok se beba ne rodi. Zamisli, ona drži jogu! Znam da je Džodi htelada ti saopšti dobre vesti kad ti je došla u posetu, ali rekla sam joj da tomora da uradi pažljivo... – Ivon je ućutala. – Nismo hteli da se uzbuđuješ.

Aneliz je suviše volela Ivon da bi joj dozvolila da se muči.– Slušaj, Ivon – kazala je – život ide dalje i srećna sam što je tako.

Mogu samo da kažem da sam prošla jedan vrlo ružan period i da samučinila nešto zbog čega mi je žao. Pričanje o stvarnom svetu neće mesprečiti da to uradim ponovo ako želim... ali ne želim – dodala je brže-bolje. – Ako neko hoće da se ubije, on će to učiniti. Naći će već neki načinza to. Mislim da je to što sam uradila bio poziv u pomoć, i to mi jepokazalo da stvarno želim da ostanem u životu. Zato mi sve ispričaj, Ivon;sve šta se događa u gradu. Nemoj ništa od novosti da kriješ mene da me nebi uzrujale, jer neće, zaista.

– Oh, Aneliz – zacvilela je Ivon skrenuvši naglo s pravca kretanja. –Izvini, izvini – kazala je ispravivši volan.

– Isuse, kada sam govorila o samoubistvu nisam mislila da to uradimsada, u tvojim kolima – našalila se Aneliz, i odjednom su obe prasnule usmeh.

– Mislila sam da se nikada nećemo smejati tome – kazala je Ivon. –Bojala sam se ovoga. Mislila sam da ću morati da izbegavam tu temu i daneću znati šta da pričam. Kazala sam Frenku: „Biće drugačije, jer je trebaloda te izvede Edvard“, ali... – ponovo je ućutala, kao da je shvatila da jenapravila još jednu veliku grešku.

– Edvard se stvarno ponudio da me izvede – rekla je Aneliz – što je bašlepo od njega, s obzirom na okolnosti.

– Sigurna sam da bi ona krava Nel pobesnela da je on došao da tepokupi. Ne mislim da to ne bi razumela, s obzirom na situaciju... –nastavila je Ivon.

– U redu je – rekla je Aneliz. – Blizak kontakt sa smrću najbolje pomiričoveka sa stvarnošću, Ivon, a ja sam ga imala. Rekla sam Edvardu da je

lepo od njega što se ponudio da to uradi, ali da moramo da idemo dalje.Nisam želela da upadnem u klopku da se oslonim na njega, kao da je svekao pre, a nije. Baš si ljubazna što si došla po mene. To mi zaista mnogoznači.

Ivonina ljubaznost bila je primetna i u kući. Detaljno ju je sredilazajedno sa Džodi, a bilo je drugih tragova ljubaznosti oko kuće: svežecveće na dva stola i flaša vina na kuhinjskom pultu.

– Nisam znala – kazala je Ivon brižno – smeš li da piješ alkohol.Pomislila sam da možda uzimaš lekove i da će te vino razdražiti, ali mi jeFrenk rekao da preterujem i da te dva-tri gutljaja neće ubiti.

Aneliz se nasmešila. – Sigurna sam da neće – rekla je – a ne uzimamnikakve lekove, osim nekih novih antidepresiva, a uz njih može da se pije.

Ivon je bila fascinirana. – Znači, ne uzimaš ništa za smirenje? – kazalaje. – Moja majka je bila luda za njima. Bila je pravi zavisnik. Tada su ihdelili kao slatkiše. „Mamini mali pomoćnici“, ili je to možda bio džin?

– U bolnici su mi i njih davali – priznala je Aneliz. – Ali kada su shvatilida ne želim sve da zaboravim, ni da otupim, ukinuli su ih. Njima je cilj da tibude bolje, a to ne može da se dogodi dokle god si u „zemlji veselja“.Tamo nije loše – dodala je – ali to nije za mene. Znači, nikakvo hemijskootupljivanje, a flaša vina je prava stvar, hvala ti.

U tom trenutku neko je pozvonio na vratima, i Ivon je otišla da otvori.Bila je to Korin iz Čamca za spasavanje, koja se snažno osećala naaromatična ulja i mahala velikom torbom u kojoj su se, nesumnjivo, nalazilenajrazličitije organske namirnice koje je trebalo da učine da se Aneliz osećasavršeno, naravno, draga.

S njom je bio i Stiven iz rasadnika, skriven iza gomile raznih biljaka ujednoj staroj kartonskoj kutiji. – Mislio sam da će ti prijati da malo sadiš,Aneliz – kazao je utrapivši joj kutiju.

Nasmešila se. Baš divno od njega, blagosloven bio.Ivona je otvorila ono vino.– To kupovno vino je očajno – kazala je Korin. – Moje domaće vino od

zove...– Da, znam – rekla je Ivon – ono je potpuno prirodno. Ali, Korin, ima

ukus kao mačja pišaćka. Ne bismo ga pili ni da ga imaš pun prtljažnik.

Korin se zakikotala. – To je bio samo predlog – kazala je. – U domaćimproizvodima ima znatno manje slobodnih radikala.

– I više alkohola – kazao je Stiven.– Tačno. Zato ti se i sviđaju, Korin – dodala je Ivon. – Jedna čaša njega,

i svi bismo popadali na pod, komirani.Korin je donela ogromnu tortu s makom, koju je isekla, i počeli su da je

jedu. Kakvo god joj bilo vino, torte su joj bile legendarne.– Prava hrana – kazala je Aneliz uzdahnuvši. – Zaista ne znam zašto

ljudi idu u centre za mršavljenje da bi skinuli višak kilograma. Dovoljno biim bilo da odu na psihijatrijsko odeljenje mesne bolnice u Tamarinu. Hranaim je katastrofalna. Tamo bi svako izgubio nekoliko kilograma.

– Misliš li da bi to mogla da bude nova dijeta? – kazala je Ivon, silnozabavljena nakon što je popila jednu čašu vina popodne.

– Ma, ne. Suviše je radikalno – kazala je Aneliz.– Uvek nam ostaje liposukcija – rekao je Stiven, a njih tri su pogledale u

njega zapanjeno. Stiven je bio toliko kao s drugog sveta da nisu mogle daveruju da je čuo za liposukciju, kao što ne bi očekivale ni da njegovimenjak, Stiven Hoking, započne razgovor na temu implantata za povećanjegrudi.

– Pa, pre neki dan je u rasadnik svratila jedna žena koja se nedavnodoselila u Tamarin i sada renovira neku od onih kuća blizu luke, i mi smo,ovaj, popričali. – Pocrveneo je rekavši to, i Aneliz je uviđavno promenilatemu.

Bilo bi sjajno da Stiven nađe nekoga. Ostaće samac. Ako ga buduzačikavale, nikada više to neće spomenuti.

Spasilo ju je zvono koje je drugi put zazvonilo.– Bože, ovde je kao na železničkog stanici – rekla je Korin veselo

uzimajući još jednu komadinu svoje torte s makom.Aneliz je otvorila vrata i videla da na njima stoji Mak. Odjednom je

nešto belo i čupavo skočilo prema njoj, proletelo joj između nogu i utrčalou kuću. Okrenula se osetivši prepoznatljiv miris mokrog psa. – Mislila samda je vaš pas velik i crn? – kazala je Maku.

– I jeste – rekao je pomalo stidljivo. – Ovo nije moj pas. Ona je tvojpas.

– Kako to, moj pas?– To je pas spasilac. Mislio sam da bi mogla da ga uzmeš, s obzirom na

to da...Aneliz se zagledala u njega. – Ti si me spasio, pa zato dobijam psa

spasioca – ili je to zato što će mi biti potrebno još spasavanja ispasavanjem njega spasiću sebe ili...?

Slegnuo je ramenima. – Da, sve to.– Mak, ne želim psa – počela je Aneliz – ja sam... – rekavši to ućutala je

jer nije bilo razloga zbog koga nije mogla da drži psa, samo što je, ako ga iuzme, morala to da učini kada njoj bude odgovaralo, a ne kad joj ga nekodovede. Pogledala je prema dnevnoj sobi gde je pas stajao drhteći injuškajući. To uopšte nije bio pas kakvog bi Aneliz volela da ima. Njoj suse sviđali kratkodlaki psi srednje veličine, a ovo stvorenje je – pa, velika,bela čupava životinja koja je vapila za kupanjem. Definitivno nije videlatoplu vodu sa sapunom, a ko zna kako bi je uterala u kadu. Pas je gledaoAneliz pravo u oči, i nedužno treptao, upiljivši se svojim crvenosmeđimpsećim očima u njene.

– Pa, dobro – rekla je Aneliz. – Pretpostavljam da možemo da spasemojedno drugo. Kako se zove?

Mak je slegnuo ramenima. – Nije mi rekla.Aneliz mu priušti jedan od svojih ubilačkih pogleda, ali on se samo

nasmešio.Na kraju je čitava torta s makom pojedena, vino je popijeno i svi su na

odlasku veselo mahnuli Aneliz i psu.Pas je još uvek gledao u čudu i pomalo nervozno u Aneliz, i sklupčao se

ispod kauča kada je pokušala da ga pomazi.– Molim te, nemoj da se izmičeš kad god ti priđem – molila ga je.Pas je još uvek gledao sumnjičavo u nju.– Dobro: evo da čuješ kućni red. Ako se već useljavaš, moraćeš da mi

dozvoliš da te ponekad pomilujem i okupam. Ah, ti razumeš ljude. – Pas sedefinitivno stresao kada je čuo reč „okupam“.

– Znači, razumeli smo se.Kada je završila, u kupatilu je ostala gomila prljavih peškira i na sve

strane je bilo pene od šampona. Našla je jednu staru bočicu šampona protiv

peruti, i pomislila kako će on biti idealan za kupanje psa. Mnogo je penio imorala je maksimalno da se napregne da bi skinula i poslednji mehurićsapunice s krzna psa. On je na kraju izašao napolje čist, ali mokar, i počeoje oduševljeno da jurca i otresa vodu s krzna svuda po kući. – Stvarno sikao štene – kazala je Aneliz smejući se.

Tako je lepo moći se smejati, pomislila je iznenada i zahvalila se psu štoju je tako razveselio.

– Hvala ti, kuco. Ali ti nisi kuca, zar ne?Mak je kazao da ga je dobio od mesnog veterinara, koji je mislio da pas

ima pet-šest godina. Niko nije mogao tačno da kaže koliko je star. Iakomalo mršav, izgledalo je da se neko lepo starao o njemu.

To što se sklanjao verovatno je značilo da ga je neko povredio. Ovde toniko više neće uraditi, rekla je Aneliz u sebi odlučno.

– Pretpostavljam da mogu da te zovem Nel, budući da si ženka, štoznači, praktično, da si kučka – kazala je Aneliz pogledavši u nju. Pas jeprestao da jurca okoli i spustio se pored Anelizinih nogu, uvijajući se itarući se o članke svoje nove gazdarice, kao da je tražio da mu ona izmasiraleđa.

– Ne, Nel bi bilo previše surovo i ispod moga nivoa – rekla je Aneliz. –Kako želiš da te zovem, draga?

Kada je prestao da se uvija, pas je seo, naslonio se leđima na Anelizinenoge, zabacio glavu tako da su mu svilenkaste uši pale na leđa i molećivose zagledao u Aneliz.

Kada je mokar, liči na foku ili silkija, pomislila je. Silkiji su mitska bićakoja su navodno živela oko ostrva kraj zapadne obale, napola ljudi napolafoke. – Ti si silki – kazala je. – Silki je lepo ime.

Silki je mahnula vlažnim repom.– Verovatno smo se svezale – rekla je Aneliz. – Pretpostavljam da ćeš

želeti da spavaš u mojoj spavaćoj sobi?Silki je ponovo mahnula repom.– Dobro. Samo se nadam da ne hrčeš.

24.

Šest meseci kasnije

Izi je ispružila noge i u sebi se zahvalila što SilverVeb radi tako dobro, jerbi se ona u suprotnom, i dalje, kao i obično, preračunavala i škrtarila bi.Nikada ranije nije letela kući u Irsku biznis klasom, i osećala se baš lepošto nije morala da sedi stešnjena usred reda s četiri stolice.

Nije dozvoljavala sebi da razmišlja o letovima galfstrimom s Džoom.Oni su bili deo onih ludih sanjarija od prethodne godine i predstavljali sujedno vreme u njenom životu kome nije htela da se vrati. Njen život je sadabio sedenje na sedištu aviona koje je platila, a ne luksuzno letenje saDžoom.

Džo. Zatvorila je oči i pustila da joj doplovi u misli. To nije često činilau poslednje vreme. Nije ga puštala unutra jer bi odmah zavladao njenimmislima. Čak je i zamišljeni Džo bio toliko harizmatičan da bi sve isvakoga zasenio, pomislila je žalosno.

Njegova stvarna verzija telefonirala joj je pet puta u poslednjih šestmeseci, ali ona je nekako uspevala da natera sebe da ne podigne slušalicu ipuštala ga je da ostavi poruku, koju bi kasnije preslušala.

Hteo sam samo da te pozdravim. Mislim na tebe. Stvarno mnogo mislimna tebe, Izi. Nazovi me.

Poslednju poruku je obrisala nakon što ju je preslušala tri puta, ali sesećala svake njene reč. Nazovi me.

Žudela je za tim. Samo da vidi o čemu je hteo da razgovaraju, da li je jošuvek sa ženom, da li je shvatio koliko ju je povredio i kolika se žrtvovalatime što je otišla...

– Jeste li za šampanjac, gospođo, ili za sok od pomorandže? – upitao juje stjuard pružajući ka njoj mali poslužavnik.

Izi mu se osmehnula zahvalna na obe stvari. Uzela je sok od pomorandžei jednu čašu šampanjca za kasnije.

Džo je bio prošlost – sadašnjost je bila ovo putovanje za Irsku da bi prvi

put videla Mici, svoju malu sestričinu, i baku.Nadala se ne poslednji put. Baka joj je još uvek bila u komi, živa ali kao

i da nije, kopneći u staračkom domu.Aneliz ju je pripremila za to da će joj biti teško kada je bude videla: –

Sada izgleda veoma krhko, Izi, ljubavi – objasnila joj je Aneliz prekotelefona. – Još uvek je Lili, ali je odsutna, ako razumeš šta hoću da kažem.

Izi je promrmljala nekakav odgovor i pretvarala se da ne plače. Činilojoj se da je poslednjih nekoliko meseci samo plakala. Zbog Džoa i bake.Dve velike praznine u njenom životu.

– Mici je pravo luče – nastavila je Aneliz. – Svideće ti se, Izi. Ista je kaošto je bila Bet u tom uzrastu, iako, kako joj stalno govorim, Mici spava.

Mici je imala skoro pet meseci, i to veliko porodično okupljanjeupriličeno je povodom njenog krštenja. Iskreno, Izi ne bi išla kući zbogtoga. Micino rođenje je za nju još uvek bilo trauma – nije joj bilo krivo štoje njena sestra od ujaka dobila bebu, već ju je bolela pomisao na to da ječak i Bet uspelo ono što njoj nije. Nikome nije rekla kako se oseća, jer ju jebilo sramota tih osećanja. Samo bi užasna osoba mogla da dozvoli sebi dase oseća tužno što nema dete kad joj se sestra porodila.

A onda ju je, šest nedelja nakon rođenja bebe, kada je Izi pokušala daublaži svoje osećanje krivice poslavši veliki paket stvari za bebu i jednuogromnu igračku žirafu iz radnje FAO Švarc, Bet nazvala telefonom.

Bilo je kasno po njujorškom vremenu, i Izi je ležala izvaljena na kauču uzarozanoj trenerci i džemperu i menjala kanale.

– Bet! – rekla je iznenađeno. Njih dve nisu razgovarale od Micinogrođenja. – Kako si?

– Slomljeno – uzdahnula je Bet. – Mici nikako da uhvati neki kakav-takav ritam spavanja, i koliko god se trudim da je uvedem u red to mi neuspeva. Markus ima puno posla i sve obavljam sama – noćne i dnevneobroke i sve ostalo.

Izi na trenutak oseti zlovolju što njena sestra ne shvata kakvo blago ima,ali ništa nije rekla.

Posle kraćeg razgovora o tome kako je divno u Njujorku u poređenju sdosadnim, starim Dablinom i kako je Bet videla jedan intervju u nekomčasopisu sa Stefi, najuspešnijom manekenkom SilverVeba, i kako je sigurno

fenomenalno raditi taj posao, Bet je prešla na stvar.– Hoću da ti kažem da bi Markus i ja želeli da budeš Micina kuma –

kazala je.– Ja? – rekla je Izi šokirano.– A ko drugi? – kazala je Bet.– Ali ja ne znam ništa o deci – rekla je Izi, i čim je to rekla shvatila je da

je lupila. Da svi kumovi moraju da budu stručnjaci za decu svetskapopulacija bila bi upola manja.

– Za to ne moraš da umeš da razlikuješ čak ni glavu deteta od njegovezadnjice – kazala je Bet veselo. – Tu se gleda moralna podobnost.

Izi se štrecnula. Osećala je da to nije bila njena oblast.– Da, zaista. Gleda se na to da li bi preuzela brigu o Mici ako bi

Markusa i mene recimo pregazio kamion. Mada ne planiramo da nam se todogodi. Prihvataš li to? Krštenje je u crkvi Sent Kenis u Tamarinu. Odlučilismo da je tamo krstimo jer je to vrlo lepa crkva i mama bi to volela. Ona,doduše, više ne ide u crkvu onoliko često kao pre, ali svi je volimo. Molimte.

– Naravno. Biće mi čast – kazala je Izi jer ništa drugo nije mogla dakaže.

Kada je spustila slušalicu, Izi je zagrlila kolena i zaplakala. Osećala jeda ne zavređuje da bude kuma toj bebici. Mici je u njoj samo budila željuda ima svoje dete. Kakvu je onda korist od nje mogla ta bubica da ima?

Izi je na kraju čvrsto odlučila da pozove Bet i odbije kumstvo, viševoleći da rizikuje i time izazove bes porodice, nego da tako važnu stvaručini iz potpuno pogrešnog razloga. Krenula je na to krštenje da bi posetilabaku, ali neće da bude kuma.

A onda se predomislila zbog Lole. Nakon što je godinama izlazila i smuškarcima i sa ženama, Lola se najzad opredelila i počela da živi sdanskom fotografkinjom Polom. Pola je bila visoka plavuša, a Lola niskacrnka, i njih dve su bile sjajan par. Takođe su odlučile i da usvoje bebu.

Ni jedna ni druga nisu nimalo zazirale od toga da se upuste uostvarivanje te zamisli posle samo nekoliko meseci zajedničkog života. Nitisu se brinule zbog toga što će se susretati s problemima koji pratehomoseksualni par.

– A zašto bismo? – kazala je Lola slegnuvši ramenima. – Pružićemonašoj bebi divan dom.

Izi se štrecnula kad je shvatila da Lola nimalo ne sumnja u sebe. Lola jeznala da će biti sjajan roditelj, i stremila je ostvarenju svog sna, iako ga jekombinacija biologije i seksualnosti učinila komplikovanim. Ona ga jesledila. Nju nije omela sumnja u sebe.

Izi je razmišljala o tome šta je ona uradila da bi ostvarila svoje snove –pala je na prvoj prepreci. Pomirila se s činjenicom da je malo verovatno daće roditi dete zbog svojih godina i odsustva odgovarajućeg muškarca. Zatoje zatvorila tu knjigu i počela da tuguje.

– Kakve su šanse samca da usvoji dete? – pitala je ona Lolu koja segrohotom nasmejala.

– Veruj mi, mnogo veće nego što ih imaju dve lezbijke!To je bila rupica u mraku – rupica koja je dozvoljavala da uđe

mogućnost da se bude majka. Izi Silver je ipak mogla da bude majka. To jezahtevalo hrabrost i trud, ali je bilo moguće. Ta vrata nisu morala da sezatvore samo zato što nije bilo Džoa da s njim zajedno prođe kroz njih.

Odložila je tu ideju za kasnije.Život je, ipak, dobar. Radi nešto u šta veruje sa ženama koje vole sebe:

to joj je prijalo, iako nije moglo da bude protivteža bolu što ga je osećala usrcu na mestu gde su nekada bili baka i Džo. Baka nije umrla, ali joj senoću, dok je ležala u krevetu i razmišljala o tome kako s druge straneAtlantika, u Tamarinu, sviće, činilo kao da jeste.

Užasan bol koji je osetila kada se rastala od Džoa se smanjivao, i sveređe je dobijala želju da ga nazove telefonom i moli ga da ponovo buduzajedno. Ona je napravila svoj izbor i živela je s njim. Možda nije dobilasve što je želela, ali ko jeste?

Aneliz je osećala kako joj se mišići ruke zatežu. – Ne znam koliko ću jošmoći ovde da ostanem – prošaputala je osetivši kako joj kolena klecaju.Napravila je tek treći stoj na glavi i Karen je bdila kraj nje da bi jojpriskočila upomoć ako počne da pada.

– Ostani još malo tako. Odlično ti ide. Ispravi ruke, Aneliz –komandovala joj je svojim mekim, australijskim naglaskom.

Iako je inače bila vrlo blaga, Karen je kao instruktorka joge bila vrlostroga. Ali to je imalo efekta: za četiri meseca, koliko je išla na njenečasove, Aneliz je brzo napredovala i to isključivo zahvaljujući tome što juje Karen maksimalno podsticala. Kada je prvi put došla ovamo, ječala je prisvakom, pa i najmanjem pokretu, a sada je bila okrenuta naglavačkeparalelno sa zidom, stojeći na podlakticama i laktovima, dok su joj nogeispružene uvis lebdele u vazduhu.

– U Puni te teraju da to radiš na mermernom podu – nastavila je Karen.Puna u Indiji glavni je centar za ijengar jogu, i ona je tamo završila obukuza instruktora.

– Znači da su oni sadisti – rekla je Aneliz dahćući. – Mislila sam da sejoga bavi umom, telom i duhom – a ne razbijanjem glave na mermernompodu.

Karen se nasmejala. Volela je Anelizin otkačeni smisao za humor.– U redu. Sada možeš da se spustiš. Kada si se dizala, podigla si uvis

prvo desnu nogu, pa zato sada spusti prvo levu.Aneliz je, na svoje veliko iznenađenje, elegantno spustila na pod levu

nogu, a odmah zatim i desnu.– Vidi ti to – rekla je Aneliz kleknuvši na svoju prostirku za jogu

zadihano. – Mislila sam da to nikada neću moći da uradim bez oslanjanjanoge o zid – kazala je.

– Talentovana si za ovo – kazala je Karen veselo. – Hoćeš li sada ti daprobaš, Šona?

Dok je Karen pomagala drugoj polaznici iz te male grupe koja je vežbalapetkom ujutru da napravi stoj na glavi, Aneliz je pustila da je obuzmeosećaj zadovoljstva što je nešto uspela da postigne. Interesantno kako ju jejoga oduševljavala i fizički i psihički. Za razliku od onih vežbi zaodržavanje linije koje je upražnjavala u mladosti, gde se sve svodilo narvanje sa svojim telom i ludačko skakanje da bi se ostalo u formi, ovevežbe su radile s vama. Koliko god da je bila napeta, nakon sat vremenaprovedenih u sali za jogu, koji se nalazio iznad prodavnice slikarskogmaterijala na Stoun stritu, osećala bi se smireno.

Shvatila je da je deset minuta meditacije na kraju časa bilo bolje odsvakog antidepresiva. Dan kad je Džodina majka odlučila da ostane u gradu

dok joj se ćerka ne porodi bio je prava premija i za nju, ali i za mnoge ženeiz Tamarina. Kad joj se rodio unuk Kajl, jedan slatki, čupavi dečačić koji jebio pljunuti otac, ona je počela da razmišlja o tome da ostane u Tamarinuza stalno.

Nakon časa joge, deset žena iz grupe uvek bi otišlo do centra grada načaj i kolače kod Dorote. Danas, dok su Aneliz i Karen išle jedna poreddruge, Aneliz je imala onaj veličanstven osećaj zdravlja koji je dolazio odzagrejanih i protegnutih mišića i smirenosti koju je uspela da postignebarem na deset minuta.

– Jesi li sve sredila za sutra? – pitala ju je Karen.– Uglavnom – odgovorila je Aneliz. – Drago mi je što ćemo posle toga

da ručamo u hotelu Harbur. Bilo bi vrlo nezgodno da ručamo kod mene,zbog onoga što je dobro između Edvarda i mene. Krštenje treba da stvorinove uspomene, ne da bude opterećeno starim i ružnim. Zato je najbolje dase svečani ručak održi na neutralnom mestu.

– Izgleda da te sve to raduje – prokomentarisala je Karen.Aneliz se nasmešila. Karen joj je za ovih poslednjih nekoliko meseci

postala jedna od najbližih prijateljica. Njihovo prijateljstvo bilo jedrugačije, jer su one izabrale da budu jedna drugoj prijateljice, to jest nisuse družile zato što su živele blizu jedna drugoj, a ni zato što su im deca išlau isto odeljenje. Naprosto su se zbližile, iako je Karen jednomprokomentarisala: – Pomoglo je i to što si se i ti rastavila od svog muža. –Aneliz je znala šta to znači. Žene u gradu definitivno su bile podeljene unekoliko grupa. Jednu su činile udovice, jer su im muževi bili oduzeti.Razvedene žene i žene koje su živele odvojeno od svojih muževa činile sudrugu. A srećno – pa čak i nesrećno – udate žene pripadale su trećoj grupi.

Aneliz je otkrila da je bilo mnogo teže družiti se s njima. Intuitivne udateprijateljice su se bojale da bi pričanjem o svom blaženom bračnom životumogle da potresu Aneliz, dok su manje osećajne bezbrižno govorile osvojim muževima, njihovim manama i tome kako bi ih ubile ni na trenutakne pomišljajući kako to zvuči jednoj ženi koja živi sama.

S Karen je, međutim, bilo potpuno drugačije.– Srećna sam zbog toga. Koliko god mogu to da budem – odgovorila je

Aneliz. – Zvučaću kao prava gadura što ću to reći, ali lakše mi je otkad se

Edvard iselio od Nel. Iako ne želim da mi se vrati, malo mi je lakše što Nelza njega nije bila ništa bolja od mene, i što je i ona omanula. Da li zbogtoga zvučim kao prava krava?

– Da – rekla je Karen mrtva ozbiljna. – Gradonačelnik baš sadapostavlja na Lučkom trgu tvoju statuu, na kojoj si ovekovečena u mermeruu obliku velike krave. Ne – naglasila je. – Zvučiš sasvim normalno. Kolikogod da si sada srećna, bolelo bi te da vidiš da se Edvard i Nel zaljubljenovodaju po gradu. Mislim da si se sjajno postavila u toj situaciji. Da se tomeni dogodilo, mislim da bih prebila Nel kad god bih je videla. Ili – dodalaje Karen zamišljeno – ili bih stavila njen broj telefona kraj reči Madam sbičem na sve telefonske govornice u okrugu Voterford.

Aneliz je prasnula u smeh.– I ja sam razmišljala o tome – šalila se. – Ali šta bih time postigla? Ako

neko želi da te ostavi, ostaviće te. Trebalo mi je malo vremena, ali sam nakraju shvatila da nema svrhe iskaljivati bes na osobi zbog koje te jeostavio. To je, na neki način, besmisleno.

– Ali ona ti je bila prijateljica – kazala je Karen.– Tačno. To me je stvarno zabolelo. Da me je ostavio zbog nekog koga

ne poznajem, ne bi bilo tako strašno. Ali pošto je to učinio zbog Nel,stvarno me je pogodilo. Nećeš verovati kako sam mučila sebe razmišljajućio svim situacijama u kojima smo nas troje bili zajedno, pokušavajući daprokljuvim otkad su njih dvoje u vezi i da li su pričali o meni iza mojihleđa. Aneliz danas nije raspoložena, je l’ da? Tu vrstu priča. – Stresla se.– Ali s tim je sada završeno. Žao mi je Edvarda.

– Povlačim reč – kazala je Karen. – Gradonačelnik ne postavlja statuukrave, već tebe u liku svetice. Sveta Aneliz.

– Ne, stvarno – rekla je Aneliz. – Ozbiljno to mislim. Ženama je boljekada su same. Nel je godinama živela sama, i uživala je u tome. Ali Edvardće biti izgubljen.

To joj je rekla Ivon. Ivon je to čula od Korine, koja je pak čula odpoštara Keluma.

– Edvard živi u jednoj slobodnoj sobi kod Fredija Poloka. Tamo je većnedelju dana. Nel je rekla Kelumu da više ne donosi kod nje Edvardovupoštu – rekla je Ivon.

Aneliz je na trenutak ućutala. – Pa – kazala je na kraju – to me nimalone iznenađuje. Oduvek sam mislila da njih dvoje nisu jedno za drugo. Aliko zna koliko je ljudi mislilo da i ona i Edvard nisu par.

– Možda želi da se vrati nazad – rekla je Ivon glasom punim nade.Uprkos buri emocija u sebi, Aneliz se nasmešila. Ivon je bila tako

naivna. Za nju je to bilo prosto: Nel je bila prepreka između Aneliz iEdvarda, i sada kada je ona napustila pozornicu – skoro – sve je moglo dase vrati na staro.

– Sumnjam, Ivon – kazala je. – Ja zapravo ne želim da se on vrati.– Oh – rekla je Ivon šokirano.– Sviđa mi se ovaj način života – kazala je Aneliz iskreno. – U njemu

nema mesta za Edvarda. Pustila sam i njega i prošlost da odu.– To je zbog Maka, je l’ tako? – kazala je Ivon.Mak je sada definitivno bio deo Anelizinog života, ali samo kao prijatelj.

Bilo joj je veoma stalo do njega, ali ništa više od toga. Još nije bilaspremna za novu ljubav. Ali ljudima je moglo lako da izgleda da je Makbio sledeći na redu za romantičnu vezu.

– Nije – kazala joj je odsečno, želeći da saseče tu ideju u korenu. – Onmi je prijatelj i ništa više od toga. Ako se budem zaljubila, Ivon, obećavamda ću te obavestiti o tome, ali mislim da se to neće dogoditi uskoro.

– Mora da se osećaš usamljeno, Aneliz – rekla je Ivon. – Brinem se zatebe jer ti društvo pravi samo onaj šašavi pas.

– Taj šašavi pas mi je sasvim dovoljan – kazala je Aneliz nežno. –Srećna sam. Zaista.

– Barem ne moraš da brineš hoće li Nel da dođe na krštenje – rekla jeKaren. U međuvremenu su stigle do Dorote i, mada nije bilo hladnomartovsko jutro, žene su odlučile da sednu unutra.

– Bet je bila jedina koja se brinula zbog toga – prošaputala je Aneliz doksu stajale u redu da naruče. – Kada sam joj to spomenula, razdrala se namene preko telefona. Na kraju sam joj rekla da meni to uopšte ne smeta.Osim toga, svet se ne vrti oko mene, kazala sam joj ja. Posle toga sesmirila, ali taj momenat sada više uopšte ne postoji. Jadna Nel. Potpuno jeizolovana. Ivon i Korin joj se jedva javljaju, a više nema ni Edvarda.

– Ne sećam se više veronauke i volela bih da me podsetiš: šta je iznad

stepena sveca? – upitala je Karen. – Zato što si ti, definitivno, istaklakandidaturu za to zvanje.

– Prestani – prekorila ju je Aneliz. – Moraš da gledaš pozitivno. –Rekavši to, zagledala se u poslastice u Dorotinoj vitrini. Pogled joj jeprivukla jedna sočna krem-torta posuta bademima. – Ja ću da uzmem ovuopaku stvarčicu s milion kalorija, a nadam se da će ta pozitivnost sagoretisvu ovu mast.

Bet i Džodi su ćuteći išle pored zida luke gurajući kolica s bebama ispredsebe i uživajući u tome što su one mirne. Mici, koja je imala skoro petmeseci, rasla je u radoznalu devojčicu koja je gledala u ljude krupnimzelenoplavim očima i predivno se smešila, pri čemu su joj se pravile jamicena obrazima. Ona, međutim, nije bila uvek mirna, i Bet se već bila naviklana napade neutešnog plača za koje su najzad utvrdili da su simptom grčevau stomaku. Već se bila privikla na to da je majka, i shvatila je da joj prijada šeta sa Džodi i bebom Kajlom.

Kajl je imao tek deset dana, i izgledao je tako mali u poređenju s njenimdetetom. Džodi je polako prevazilazila bojazan da će ga ispustiti. Ali jošuvek je bila blago šokirana što joj je dozvoljeno da ga izvede kući izbolnice.

– Kako znaju da ću znati šta treba da radim? – upitala je Dena, plačući,dva dana nakon porođaja, dok su nosili Kajla kući.

– Zato što znaju da ćeš biti sjajna majka – kazao je Den samouvereno.Njegova tašta ga je dobro pripremila objasnivši mu da je postporođajnoneraspoloženje u žene mnogo gore od najgoreg PMS-a.

Džodi se i danas pomalo plakalo, ali kada je Bet došla po njih daprošetaju, osetila je kako joj se raspoloženje popravlja.

– Prija ti da malo izađeš iz kuće dok su mali – kazala joj je mama prenego što joj je predložila da prošeta s Bet koja je došla u Tamarin zbogMicinog krštenja. Juče su dve majke šetajući obišle ceo grad, i to im jetoliko prijalo da su odlučile da ponove, i sada su stigle do luke, gde sunameravale da popiju kafu ako obe bebe budu spavale.

Razgovarale su o spavanju, hranjenju i grčevima.– To zvuči užasno – zastenjala je Džodi kada joj je Bet kazala kako oni

izgledaju.– Ne pričaj mi ništa – kazala je Bet uzdahnuvši. – Mislila sam da grešim

u nečemu. Poslednje tri nedelje svaki dan počinje da plače u pet popodne.Mici je počela da kenjka u kolicima.Dve žene su se zgledale.– Hoćemo li na kafu pre nego što se probudi?– Može.– Da li se Izi odmorila od puta? – pitala je Džodi dok su žurno išle ka

kafeu.– Izi je čudo... uopšte joj ne smeta promena vremenske zone – rekla je

Bet. – Moram da je zamolim da večeras dežura pored Mici.– Možda ću, onda, kasnije da navratim – kazala je Džodi. – Nikada joj

nisam pokazala ono što sam napisala o Retneriju. Mislila sam da jojpošaljem imejlom, ali bilo je samo nabacano, a htela sam da joj ga pošaljemsasvim sređeno.

– Zaboravila sam da to radiš – kazala je Bet. – Mama mi je rekla. Jesi liotkrila neki kostur u porodičnom ormanu?

Džodi se tužno nasmešila. Ispostavilo se da je od pisama i dokumenataćerke Vivi Vilen imala vrlo malo koristi. Među njima je bilo samo nekolikopisama koje joj je Lili napisala, ali mastilo je bilo toliko izbledelo da sujedva mogla da se pročitaju.

Dnevnik je, međutim, bio sasvim druga priča. Džodi je bila ubeđena daje u njemu bila ispričana cela priča.

Pronašla ga je mesec dana pre nego što je rodila Kajla, kada su ona iAneliz jednom prilikom svratile do Lili da bi uzele neke stvarčice kojima suhtele da ukrase njenu sobu u Lorel vrtovima.

Aneliz je malo pospremila po kući, trudeći se iz sve snage da sakrijesuze dok je popravljala jastuke na Lilinom kauču, misleći kako se Liliverovatno nikada neće vratiti kući da sedi na njima.

Džodi je pokušala da joj odvrati misli pričajući joj koliko se ugojila.– Jedanaest kilograma – požalila se. – Nabacila sam jedanaest

kilograma. Neverovatno.– Ubrzo ćeš ih skinuti – rekla joj je Aneliz nežno, a onda je duboko

uzdahnula. – Pomislila sam na to kako se Izi vraća kući i zatiče Liline

novine kako stoje kraj njene fotelje još uvek otvorene na stranici sukrštenicom... – kazala je. – To bi bilo tako tužno, kao da je Lili samo natrenutak izašla iz svog života.

Aneliz je krenula prema stepenicama da bi uzela nekoliko spavaćica zaLili.

Džodi se spustila u jednu udobnu fotelju i promeškoljila se da bi sebolje namestila. Ako je malo pomeri, moći će da podigne noge na jednustoličicu. Fotelja je udarila u jednu kartonsku kutiju, koja je bila pažljivospuštena na gomilu starih novina, i ona se prevrnula. Poklopac joj seotvorio, i ono što je stajalo u njoj se prosulo: požuteli komadići hartije,stare fotografije i jedna mala sveska u tvrdom povezu i mermernih ivica.

Zbunjena svojom trapavošću, Džodi je hitro ustala da vrati stvari koje suse prosule nazad u kutiju.

– Šta je to? – pitala je Aneliz silazeći sa sprata.– Prevrnula sam je pokušavajući da se namestim – kazala je Džodi. –

Izvini.Obe su pogledale u svesku. Aneliz se sagla, podigla je, otvorila i pred

njima su se ukazale opnaste stranice prekrivene Lilinim rukopisom.– Njen dnevnik – kazala je Džodi zapanjeno.– Isuse – rekla je Aneliz. – Nisam imala pojma da ga je Lili vodila.Prešla je prstima preko jednog reda slova, kao da je kroz stranice mogla

da dotakne Lili, a onda ga je hitro zatvorila.– Ne želim da ga čitam – kazala je. – I dalje je Lilin, a ona još uvek nije

umrla. Ako neko treba da ga ima, to je Izi.Džodini prsti su žudno prešli preko njegovih korica. Želela je da ga

pročita. Želela je da zna Lilinu priču.– Trebalo bi ga dati Izi – rekla je Aneliz ponovo.– Naravno – kazala je Džodi. Istoričar u njoj ustuknuo je pred njenim

shvatanjem pojma prijateljstva. – Izi je prava osoba za to.Aneliz ju je potapšala po ruci.Džodi i Bet su došle do Dorote. Bebe su još uvek blaženo spavale.– Ne – kazala je odlučno, iako nije bila sigurna u to – u porodičnom

plakaru nema kostura. Ako ih ima, Izi će morati da ih pokopa.

Izi je raspakovala svoj kofer i haljinu za krštenje okačila na vešalicu. Sutraće biti krcato aktivnostima, znala je Izi, mada je sada jedva čekala tuceremoniju. Držanje Mici bilo je neverovatno: mislila je da će je samo malouzeti u ruke, a iznenadila se kada je prethodne večeri otišla kod Aneliz, aBet ju joj je jednostavno predala, a zatim iščezla iz sobe na dvadesetminuta.

– Šta da...? – počela je Izi ostavljena s tek probuđenom bebom ipelenicom koju joj je Bet na brzinu prebacila preko ramena. Ali ostala jesama.

– Ti i ja smo same, bebo – kazala je ona Mici, koja je svojimnefokusiranim i sanjivim očima pogledala prema njoj. – Nemoj da plačeš.

Micin pogled počeo je da se usredsređuje. Shvatila je da više nije bila uutešnom naručju svoje majke. Ko li je ova žena?

– Oh, Isuse – rekla je Izi kada je Mici urliknula glasom koji nije priličionjenom malenom telu. Kako je nešto tako malo moglo da pravi toliku buku?Nakon urlika usledilo je neko „mljackanje“ i osećaj nečeg teškog i toplog uIzinim rukama, a onda je sobu ispunio neki vrlo neprijatan miris. Kako jenešto tako malo moglo da proizvede takav smrad?

Trebalo je deset minuta da se Mici smiri, tokom kojih je Izi dvaputizvela ceo svoj repertoar dečjih pesmica. Kada je Mici najzad prestala daplače i nasmešila se, ona joj je tiho pevušila „Bootylicious“.

– Oh, divna si – rekla je Izi s olakšanjem. – Hoćemo li da promenimo tuodvratnu staru pelenu? – Mici je nešto guknula ka njoj.

– Hoćemo, zar ne?Jednu usranu pelenu i bar četvrtinu pakovanja vlažnih maramica kasnije,

Izi je osetila da bi, nje što se tiče, edukativni panoi mogli da se skinu.– Kakva je bila? – pitala je Bet uletevši unutra.Izi se iskezila. – Sjajna. Mada zamorna.– Da ti znaš kako tek ume da bude zamorna – uzdahnula je Bet uzevši

svoju bebu i zagrlivši je.Šest nedelja pre toga Izi bi dobila želju da ubije Bet što je bila tako

vesela zbog bebe, ali sada je mogla da klimne glavom slažući se s njom. –Ali je vredna truda – kazala je nežno.

– Naravno – rekla je Bet.

Otišla je da okupa bebu, a Aneliz je uletela u kuću sva zajapurena odšetanja sa Silki brzim korakom po plaži.

– Zdravo, draga – kazala je Izi veselo obgrlivši psa. – Divna je, Aneliz.Mogu li da je ukradem?

Njena ujna se nasmejala. – Ona mi pomaže da ne poludim, pa je odgovor„ne“. Šalim se – dodala je videvši kako ju je Izi pogledala zabrinuto. – Netreba mi niko da ne bih poludela, Izi. Dobro sam.

– Vidim. Tata mi je rekao da jesi.– Kako vidim, porodični radio Mileva još uvek radi.Izi se nasmešila. – Na najfiniji mogući način – rekla je. – Zaista mi

izgledaš srećno, Aneliz.– I ti meni – odgovorila je Aneliz. – Nisi mi tako izgledala kad si bila

ovde prošle godine.Izi se stresla. – To je bio loš period mog života – kazala joj je – i to ne

samo zbog onog što se događalo s bakom.Obe su nekoliko sekundi ćutale, a jedino što se u sobi čulo bilo je

Silkino veselo dahtanje koje je dopiralo s tepiha. Aneliz je odsutnoprotrljala uši svog psa.

– Znaš da Lili polako odlazi.Izi se ugrizla za usnu. – Znam – rekla je. – Tata mi je i to rekao. Ići ću

kod nje sutra ujutru.– Samo... – kazala je Aneliz i zaćutala. – Želim da te pripremim za to,

Izi.– Već sam se pripremila.– Ne, da se stvarno pripremiš. Vreme je da je pustimo da ide, Izi. Imam

osećaj da ostaje ovde, čekajući da se ti vratiš.Izi je mogla samo da klimne glavom, jer je plakala.– Džodi nije otkrila ko je bio Džejmi... – nastavila je Aneliz da priča, pa

je Izi mogla da se isplače na miru. – Našla je neka pisma koja je Lili pisalasvojoj prijateljici Vivi, ona ih je sačuvala za tebe, ali poslednje je stiglopred kraj rata. Mora da se nakon toga vratila u Tamarin.

– Volela bih da ih pročitam – uspela je da kaže Izi.– Ali Džodi i ja smo našle nešto drugo – nastavila je Aneliz. – Jednu

kutiju s nekim stvarčicama, među kojima se nalazi i jedna sveska. Mislimo

da je to možda dnevnik. Lilin dnevnik. Nisam ga pročitala. Osetila sam daLili ne želi da ga pročitam. Ili možda nije želela da ga iko pročita, ali... –Aneliz je ućutala. Dugo je razmišljala o tome. Ta kutija je bila pažljivoizneta iz nekog skrovišta, i imala je utisak da je Lili to učinila s razlogom,da bi je nekom pokazala. Taj neko mogla je da bude samo Izi.

– Kutija je gore – dodala je. – Daću ti je kada pođeš, je l’ važi?– Važi – rekla je Izi. Klečala je na podu i milovala Silki da bi sakrila

suze u očima.Aneliz je nežno ispružila ruku da bi pomogla Izi da ustane. – Hladno je,

ali je uprkos tome divno veče: dođi da sedneš na verandu sa mnom i saSilki da posmatramo zaliv. To umiruje. Podseća te da si samo zrnce peskana ovoj planeti, i da ćemo svi jednog dana da odemo.

Kada su se Aneliz i Izi vratile unutra, noć je već bila pala.– Hvala ti – rekla je Izi zagrlivši ponovo svoju ujnu. – Znala sam da će

biti teško, ali mi je još teže kada sam ovde – kazala je jecajući.– Znam – rekla je Aneliz čvrsto je grleći. – Da li želiš taj dnevnik i tu

kutiju, Izi? Ne bih htela da se dodatno potresaš.– Oh, ne. Želim ih.Aneliz je klimnula glavom. – Samo prestani da ga čitaš ako ti bude

teško. Nemam pojma šta je u njemu, ali ako ga je Lili napisala, sigurno jenešto mudro.

Kada se Izi odvezla odatle u očevim kolima, ta dragocena kutija sdnevnikom stajala je na suvozačkom sedištu kraj nje.

Nije bila sigurna hoće li moći da ga pročita. Čitanje Lilinog dnevnikabilo bi kao da se istovremeno i pozdravlja i oprašta s njom.

Ta mala soba u prizemlju staračkog doma Lorel vrtovi bila je vrlo lepa,iako su se u njoj uglavnom nalazili pacijenti koji nisu mogli da otvore oči idive se tapetama s crvenim ružama. Teške zavese bež boje sprečavale suda hladnoća noću ulazi u sobu, i mada je krevet bio standardan bolnički,prekrivači nisu bili standardni, već prljavoroze boje, u tonu sa zidovima.Soba je bila ukrašena raznim stvarčicama iz bakine kuće: kineskom vazomsa zecom, stavljena na toaletni sto i puna narcisa. Nekoliko fotografija usrebrnim ramovima (na jednoj je Izi grlila svoju baku) stajalo je na ormanu

pored kreveta. Jedan jastuk s izvezenim slonom, koji je svojevremenostajao na fotelji kraj kamina u Staroj kovačnici, a sada se nalazio na stolicipored kreveta, kao da čeka da Lili ustane i nasloni se na njega.

Ali Izi je znala da njena baka više nikada neće sedeti na toj stolici, nitise diviti tome kako su Aneliz i medicinske sestre uredile sobu. Čim je ušlau sobu, osetila je u njoj miris smrti.

Ništa nije ostalo od njene drage bake. Lili je prošle godine, u bolnici uTamarinu, možda bila slaba, ali je sada izgledala kao utvara podpokrivačem, kao da se njeno telesno obličje iz dana u dan smanjivalo.Njeno nekada predivno lice bilo je ispijeno, kao mrtvačka maska starihfaraona koje je Izi jednom videla u kairskom Muzeju starina.

Izi je stavila ruku na usta da ne bi naglas zaplakala. Cele noći je plakalauz Lilin dnevnik, dešifrujući njen rukopis da bi pročitala priču koju nikadaranije nije čula.

– Žao mi je – kazala je medicinska sestra nežno je potapšavši poramenu. – Rekla sama vam da je mnogo gore.

Izi je klimnula glavom. Nije mogla da govori. Sestra, smirena sredovečnažena koja se zvala Rona, kazala joj je da je baku iscrpla upala pluća, ali Izinije očekivala da će izgledati ovako.

Izi se okrenula ka vratima. – Ne mogu – kazala je jecajući.Nakon što je pročitala Lilin dnevnik, ona je u njenoj glavi izgledala tako

živo – bila je snažna, strasna, mlada Lili – a ne ova slabačka žena naumoru.

– Naravno da možete – kazala je Rona odsečno. – Čula sam da vas jeona praktično odgajila. Mislite na nju, tu ženu, i moći ćete.

Izi je nekako uspela da prestane da plače, sela je i uzela baku za ruku.Bilo joj je strašno teško da je gleda ovakvu. Kako je bilo sebično od nje štoje htela da baka ostane ovakva – živi leš – samo da ne bi umrla. Ona ježivela svoj život, a život njene drage bake držao se o koncu.

– Izvini, bako – kazala je. – Molim te da mi oprostiš što nisam bila ovde,s tobom.

Dotakla je bakine obrve zamišljajući je kao mladu ženu sa sjajnomkosom, koja joj je svetlucala oko lica, i tim mudrim očima koje su gledalesvet oko sebe.

Izi oseti ljutnju prema sebi što se usudila da pomisli kako je životokrutan u četrdesetim – okrutniji je sada.

– Obećala sam sebi da neću više da trošim život uludo – rekla je. – Tosi i ti shvatila, zar ne? Nekada moraš da digneš ruke.

To joj je rekao dnevnik – to, i još mnogo toga. U njemu je bilo mnogolekcija: lekcija koje bi morala da ponovo pročita da bi ih i shvatila. Životnjene bake bio je pun priča koje Izi nikada nije čula – priča o životu, smrti iopstanku.

Ali najjače osećanje koje je imala posle čitanja bilo je to da je postupilaispravno kada je digla ruke od Džoa. Činilo joj se kao da je baka pružilaruku iz dnevnika, potapšala je po njenoj i rekla: – Uradila si pravu stvar,ljubavi.

Poslednjih šest meseci Izi je mučila sebe u vezi sa Džoom, pitajući se dali bi trebalo da mu popusti i sačeka da on jednog dana bude slobodan.

Reči njene bake pomogle su joj da shvati da nema jednostavnihodgovora – nema crnog i belog. I kao što je baka znala da Džejmi Hamiltonnikada ne bi mogao da bude njen a da ne povredi druge, Izi je isto toshvatila za Džoa.

Trebalo je platiti suviše visoku cenu za njihovu ljubav, i jedina stvarkoju je mogla da uradi bilo je to da ode.

Izi je pomislila na svet u koji je bila vaspitavana da veruje – savremenisvet s pravima. Pravom da ima dete, pravom da voli koga god želi... ali nito nije bilo tako jednostavno. U bakinom svetu vladala su pravila koja je Izijedva mogla da razume: zastrašujuća moć Crkve nadvijala se nad ljudima ibarijere klasnih razlika. Savremeni svet je možda odbacio neka od tihograničenja, ali je stvorio nova. Na primer svest o tome kako razvod utičena decu.

Ostaviti Džoa bilo je možda najteže što je ikada uradila, ali je prošlenoći, dok je čitala dnevnik svoje bake, Izi laknulo kad je otkrila da bi jenjena draga baka razumela.

– Bako – prošaputala je. – Toliko sam želela da ti pričam o Džou, alisam mislila da to nikada nećeš razumeti. Sada znam da sam pogrešila i dabi me potpuno shvatila.

Eh, da baka može da joj odgovori, pomislila je Izi.

– Sada znam za Džejmija – nastavila je tiho – sve znam. Hvala ti. Hvalati što si mi ostavila svoj dnevnik. Htela sam da ti kažem koliko mi jepomogao.

Izi je obrisala suzu. Još uvek nije htela da plače.– Videla si toliko toga, bako, i žao mi je što nikada nisam sela i

porazgovarala s tobom o svemu tome – ratu i Retneriju. Bila sam mlada isebična, ali te mnogo volim. Nadam se da to znaš.

Izi je na trenutak ućutala i zagledala se u voljeno lice svoje bake,nadajući se da će joj ona nešto odgovoriti. Ali nekako je znala da neće.Morala je da se suoči s tim. Nema svrhe bežati od istine.

– Volim te, bako – prošaputala je ponovo.Lilina tanka seda kosa bila je zamršena, i Izi je otišla da traži od Rone

neku četku ili češalj da je očešlja. Baka je uvek izgledala lepo; trebalo je idanas tako da izgleda.

Rona je donela jednu meku roze četku za bebe kojom je češljalapacijente kao što je Lili.

– Hvala vam – rekla je Izi i vratila se u sobu.Nežno je češljala Lilinu finu sedu kosu.– Voliš svoju kosu, bako – kazala je dok ju je češljala. Posle toga je iz

svoje velike tašne izvukla hidratantnu kremu, nekoliko kapi nje zagrejala nadlanovima i, što je mogla nežnije, utrljala je u kožu na bakinom licu.Sledeće su na redu bila ruke. Izi je imala odličnu aveda kremu za ruke, kojaje mirisala na cveće.

– Ovo je najbolja krema za ruke, bako. Koriste je sve manekenke kojereklamiraju proizvode za ruke, ali su tvoje ruke vrednije.

Uzela je njenu slabačku šaku između svojih i nežno je gladila dok sekrema nije upila, nakon čega se prebacila na drugu. Mislila je na vremekada su te šake držale njene i osećaj prijatnosti što ga je taj dodir izazivao.Mora da je veoma teško biti majka i baka devojčici bez majke, ali je njenabaka to bila.

– Zatim parfem. Nemam više onog arpeža, ali imam ovaj.To je bio l’okitan parfem s medom. Poprskala ga je na svoje šake i

nanela ga malo na bakine ručne zglobove i slepoočnice.To je bilo čudno: špricnula je taj parfem s aromom meda, ali se u sobi

osetio miris lavande. To ju je podsetilo na miris bakinih ormana i nekihnjenih stvari. Izgledalo je kao da je miris lavande bio jači od svih drugihmirisa u sobi – taj opojni, nežni miris koji je Izi podsetio na žbunove tebiljke ispred Stare kovačnice.

Baka je volela tu ljubičastu travu i brižljivo je okresivala njene žbunovei uklanjala iz njih odrvenele stabljike, zamenjujući ih novim, kada je totrebalo – da bi u celoj kući mogla da oseti njihov miris.

Izi je onjušila vazduh, vrativši se u detinjstvo. Odakle li je dopirao tajmiris?

April 1945. godine

Dajana je igrala po sobi kuće u Bejsvoter roudu ponosnija u svojojprepravljenoj haljini nego da je na sebi imala neku od haljina po poslednjojmodi, koje je pre rata obično nosila. Ta ljubičasta svilena haljina bila jerezultat krojačke veštine tri žene, i značila joj je više nego ijedna drugahaljina, jer ju je nosila na svojoj veridbi.

Večeras je napravila prvi korak na putu da postane gospođa EntonijaSmita, i bila je najsrećnija žena na svetu. Zabava je trebalo da se održi uKleridžizu i trebalo je svi da dođu, čak i njeni roditelji iz Beltonvarda, štoje bilo pravo čudo.

– Izgledaš divno – kazala je Lili smešeći se svojoj prijateljici. Ona jesedela na podu s jastučetom za igle oko ruke zbog eventualnih poslednjihprepravki.

– I ti, draga – kazala je Dajana sva ozarena. Bila je toliko srećna da ježelela da se i svi drugi tako osećaju. – Treba da idemo. Toliko saminsistirala na tome da svi dođu na vreme da bi bilo vrlo neprilično dazakasnim.

Lili se krišom nasmejala. Entoni je rekao da zna da će njegova dragazakasniti.

– To je samo još jedna od stvari koje volim kod nje – kazao je krišomLili prethodnog dana.

Baš je divan, pomislila je Lili. Skoro kao Džejmi. Zažmurila je i još

jednom pomislila na njega. To je u njoj u istovremeno izazvalo osećanjeprijatnosti i gorčine. Svi su znali da se rat bliži kraju.

Džejmi će se uskoro vratiti u Englesku i želeće da razgovara o njihovojbudućnosti, a Lili će prosto umreti. Oni nisu imali budućnost iz nekolikorazloga.

Najpre zbog njene vere. Pitala se kako će moći da objasni Džejmijukatolicizam – šta znači odrasti u svetu koji toliko drži do vere.

Koliko god da je grdila Boga zbog onoga što je On radio, puštajući danevini ljudi svakodnevno ginu u tom glupom ratu, verovala je u Njega. ABog nije verovao u polovična rešenja kada je brak bio u pitanju: on je biodoživotan. Lili je pokušala da zamisli svoju dragu majku i oca kako bireagovali kada bi čuli da se Džejmi već jednom ženio i da je zaljubljen unjihovu ćerku.

Oni bi prvo i pre svega pomislili na to kako on nije katolik i kako je, štoje još gore, razveden.

Skoro da je mogla da čuje kako joj majka govori: „Ako se udaš za njega,bićeš ekskomunicirana, Lili. Zaboga miloga, ne čini to!“

Džejmi je možda mogao da je ubedi da promeni mišljenje naintelektualnom nivou, ali je s dušom bilo drugačije. Voleti Džejmija bilo jeu suprotnosti sa svim principima njene vere, a kada on nije bio s njom ikada je mogla da razmišlja hladne glave, osetila bi svu težinu te izdaje.

A onda ju je Dajana bocnula kad je počela da priča o svom venčanju.Draga Dajana, za koju je Lili bila sigurna da još uvek ništa ne zna za

Džejmija, komentarisala je spisak zvanica za venčanje. Trebalo je da muprisustvuje većina ljudi koji su bili i na Sibilinoj svadbi. Dajana jepokušavala da se ne opterećuje detaljima svoje svadbe, ali ipak je nosalataj spisak svuda sa sobom i stalno dodavala još ponekoga koga bi se setila.

– O, bože. Moram da pozovem dragog Džejmija i Mirandu – kazala jeona jednog dana, a Lili, naviknuta na to Dajanino „preslišavanje“, ukipila sebojeći se da kaže bilo šta da se ne bi nekako ofirala.

– Ta Miranda je pomalo čudna – nastavila je Dajana bezbrižno. – Uopštemi ne ide uz Džejmija. Entre nous,18 mama uvek govori da je vrlouobražena. Ali je lepa. Mama je jednom prilikom, kad je bila u Oksfordu,naletela na nju – ona je bila kod Džejmijeve bake, a on je nekako uspeo da

izađe na odsustvo i vidi se s obema. Mama kaže da Miranda sjajno izgleda.Lili sada nije mogla da kaže više ni reč, sve i da je morala. Džejmi je bio

s Mirandom kod njegove bake u Oksfordu. To joj nije rekao. Šta godpričao, još uvek je bio vezan za nju.

Tada sigurno nije rekao svojoj ženi za Lili: nijedna žena ne izgleda sjajnokada joj muž saopšti da voli drugu.

A onda je Sibil, zločesta i okrutna Sibil, zabila svoj poslednji, otrovni,bodež i učinila da Lili shvati da je između nje i Džejmija završeno: na njojje bilo samo da ga pusti da ode.

Ona i Sibil su jedva mogle da izdrže da budu u istoj prostoriji, i Lili seuvek iz sve snage trudila da to izbegne.

Ali Sibil je došla u London na Dajaninu veridbu i, mada je Lili reklakako je umorna kad je ova ušla da pozove svoju sestru na večeru, morala jeda izdrži pola sata njenog društva. Sibil je sačekala da njih dve ostanusame, kada je Dajana otišla po kaput.

Paleći cigaretu, Sibil se zagledala u sestrinu prijateljicu.– Znaš li da je tata bio kod tebe kući – kazala je.– Molim?– U Retneriju, je l’ tako beše? – nastavila je Sibil. – Uvek izbegavaš da

pričaš o tome. Rekla si nam da si iz Voterforda, ali sam ja pitala Dajanu iona mi je rekla gde ti majka tačno radi, i gde i ti radiš. Za Lohrejvenove –rekla je s ozbiljnim izrazom lica. – Tata ih zna. Jednom je bio kod njih nanekoj zabavi koja je održana u čast ledi Ajrin. Kaže da je ona divna žena.Pitam se samo kako će se Džejmijevi osećati kada budu otkrili da im sinspava s jednom služavkom? Pretpostavljam da neće baš biti oduševljeni.

– Zašto radiš ovo? – pitala je Lili umorno znajući da Sibil samo javnoizgovara njene najveće strahove. – Zašto toliko želiš da me povrediš?

– Zato što me gledaš kao neko razmaženo derište! – ciknula je Sibil. –Ali ja bar ne spavam s tuđim mužem, je l’ tako?

Na to nije bilo odgovora. Sibilina osuda nije bila ništa u poređenju sLilinim samooptužbama. Između njene i Džejmijeve zajedničke sreće stajaloje tako mnogo prepreka. I svaka od njih, zasebno, bila je dovoljna da ihdokrajči. A sve zajedno činile su njihovu vezu nemogućom.

To, u kombinaciji s onim što je Dajani nenamerno izletelo u vezi s

Džejmijevim i Mirandinim viđanjem, učinilo je da kraj njihove veze budeneizbežan.

– Sibil, nisi ti vredna svađanja – kazala je Lili umorno i izašla iz sobe.Otišla je u svoju sobu i počela da plače.

Između nje i Džejmija bilo je gotovo skoro i pre nego što je počelo.Trebalo je da završi s tim pre nego što ih to oboje uništi.Sedeći na krevetu na kome su toliko puta vodili ljubav, sećala se kada

se s njim videla poslednji put u onom hotelu u Torkiju. To je bila jedinanoć tokom cele njihove veze koju su uspeli da provedu zajedno do zore.

Torki je bio idealno mesto za njih da budu zajedno; kroz njega jeprolazilo toliko vojske da se niko ne bi okrenuo kad bi video poručnikaDžejmija Hamiltona kako šeta s nekom nepoznatom ženom.

U svojoj glavi je znala da je ono što radi pogrešno. Ležala je otvorenihočiju u svitanje, osećajući čitavom dužinom njegovo nago telo kraj sebe,toplo uprkos hladnoći sobe. Nikad pre nije spavala naga, a sad se pitalakako bi se drugačije uopšte i moglo.

Naravno, potrebno ti je drugo telo pokraj tvog; telo poput njegovog,čvrsto od vežbanja, zategnuto i vitko, bez grama sala na sebi, i strašnosnažno.

Pa ipak je bio tako nežan prema njoj. Njegove ruke s nežnim prstimapijaniste prethodne noći su na njenoj bledoj koži iscrtavale spirale, oči sumu sijale na mekom svetlu prigušene sijalice.

Uz njegove ruke na svojoj koži, telo je postajalo kao nešto što ranijeuopšte nije poznavala: dragocena stvar stvorena da bude isprepletena snjegovim telom i obožavana.

– Toliko si lepa. Želeo bih da ovaj trenutak može da potraje zauvek –rekao je dubokim glasom koji je obožavala. Zapravo nije bilo ničeg u vezis njim što nije volela.

Bio je savršen.I nije bio njen.Ovo zajedničko vreme bilo je ukradeno: po nekoliko sati s vremena na

vreme, dok su se držali za ruke ispod stola za večerom, ili držali jedno za

drugo u ogromnom hotelskom krevetu kao preživeli brodolomnici nasplavu. U te sate bio je njen, ali ona ga je samo pozajmljivala.

Užas razdvojenosti ponovo je narastao u njoj. Bio je to fizički bol u dnunjenog stomaka.

Uskoro se probudio. Morao je da ode pre sedam sati da bi stigao navoz.

Kad bi ona bila ta koja prva mora da napusti hotelsku sobu, znala je dajednostavno ne bi mogla to da uradi. Ali on je mogao. Dužnost ga je zvala.

U sobi je bilo mračno i samo je sjaj kazaljki budilnika pokazivao da jejutro. Ona se iskobeljala iz kreveta i razmaknula teške zavese da pustimalo sive svetlosti svitanja unutra. Napolju je padala kiša; ona vrstaledeno hladne kiše koja je nemilosrdno natapala do kostiju.

S ulice ispod dopirali su zvuci ranog jutra. Lupanje vratima, sviranjeautomobilskih sirena, brujanje saobraćaja. Uobičajeni život odvijao sesvuda oko njih, kao kad mravi radnici ropski marširaju u koloni, i nikonije svestan ničijeg tuđeg života. Niko nije svestan ni njenog života.

Pomerio se u krevetu i ona je požurila nazad očajnički želeći da prikupitrenutke poslednjeg dragocenog sata koji provode zajedno. Kad bisklopila oči, skoro da je mogla da se pretvara da je opet noć i da još uvekimaju nešto vremena.

Ali on se budio, sneno trljajući oči i trljajući rukom bradu na kojoj jepočela da se pomalja tamna čekinja.

Uskoro, on će otići.Plakala je kad se grubo prislonio uz nju, svojim toplim i teškim telom.– Ne budi tužna – kazao je, spuštajući glavu i poljupcem skupljajući

slanoću njenih suza.– Nisam tužna – rekla je, ne prestajući da plače. – Mislim, ne želim da

budem. Nedostajaćeš mi, ne mogu to da podnesem.– Moraš, oboje moramo.Uopšte nije znala da ljubav istovremeno može da bude toliko radosna i

toliko nepodnošljiva. Svaka nežnost primicala ih je bliže njegovomodlasku. Kad god bi je dodirnuo, nije mogla da spreči pomisao: je li ovozadnji put da ovo radi? Hoću li ga ikada ponovo videti?

Jedva je uspevala da zaustavi suze. Ali je uspevala, jer je morala.

Na kraju, tiho je ležala u krevetu gledajući ga dok se sprema. Baš prenego što će krenuti, seo je pored nje, privukao je sebi i poljubio je kao daje ona kiseonik koji udiše.

Njene ruke su se zakačile oko njega, jedna mu se čvrsto savila okovrata a drugom ga je držala za potiljak. Ljubili su se sklopljenih očiju dato nikad ne bi zaboravili.

– Moram da idem. Volim te.Nije mogla da govori jer bi ponovo zaplakala.– Zbogom.Nije se osvrnuo dok je izlazio a ona se pitala da li je u tome razlika

između muškaraca i žena. Muškarci gledaju unapred, ratnici usredsređenina budućnost. Ženske oči lutaju posvuda. Traže, blude, mole se nekombogu da čuva ljude koje vole.

Legla je ponovo u krevet još uvek topao od otiska njegovog tela i pitalase hoće li ga ikada više videti.

Lili je malo spavala te noći; umesto toga, ležala je tamo i razmišljala otome kako to između njih nikada neće uspeti. Džejmi ju je voleo, znala jeto. Ali bilo je tako mnogo prepreka njihovoj ljubavi.

Njen Bog joj neće oprostiti to što je s njim. Niti će joj oprostiti njenaporodica. Da li bi mogla da odustane od svega i od svih zbog njega? Da libi stvarno mogli da usreće jedno drugo, ili su se samo zavaravali, jesu libili samo još dvoje zlosrećnih ljubavnih uhvaćenih u ratnom vihoru beznade da će započeti život u stvarnom svetu?

Njihovi svetovi su previše različiti, ionako. On bi mogao lako da uđe unjen, ali ona ne bi nikada ušla u njegov. Barijere su bile previsoke.Njihovo probijanje bi ih uništilo. On je bio odgovoran čovek, i imao jeodgovornost prema svojoj porodici, svojim roditeljima, svom svetu.

Ne, to mora da se završi. A ona mora biti ta koja će biti dovoljno jakada ga pusti da ode.

– Draga, ovoga puta ti ćeš učiniti da zakasnimo – rekla je Dajana veselo,

trgnuvši Lili iz njenog sanjarenja. – To bi bilo prvi put! Možeš li da zamislišlica svih tamo kad bih zakasnila na svoju veridbenu zabavu, i to tvojom

krivicom!– Izvini – reče Lili. Poželela je da ne mora da ide. Nije se osećala

sposobnom za zabavu to veče, čak ni zbog voljene Dajane. Želela je dabude kod kuće sa svojim mislima: želela je da oplakuje svoju vezu saDžejmijem.

On ne bi trebalo da bude tamo večeras, znala je to. Ali je čeznula da gavidi, čeznula da mu kaže da je među njima gotovo. Možda bi tada bila ustanju da nastavi sa svojim životom.

Poželela je da može da piše, ali ništa od toga ne može biti rečeno upismu. A i bilo joj je potrebno da mu kaže, da mu kaže da je gotovo, sada,pre nego što izgubi hrabrost i predomisli se. Ne može biti budućnosti zanjih. Jedno od njih mora biti dovoljno hrabro da to okonča, i to bi trebalo dabude ona.

Ona i Dajana su sa zakašnjenjem došle u Kleridžiz.– Oprostite, moja je krivica – viknula je Dajana izvinjavajući se kad su

stigle.Svi su se stisli oko nje, i nudili su im piće, i Dajana se smejala i rekla da

će ona jedan koktel, samo jedan, da proslavi.– Lili – rekao je neki glas.Bio je to Filip, Sibilin muž.Lili nije mogla da kaže da ga dobro zna, uprkos tome što je prisustvovala

brojnim porodičnim skupovima na kojima je bio i on. Obično je gledala daizbegava Sibil, pa je ispalo da izbegava i Filipa, ali on je bio Džejmijevnajbolji prijatelj, i zbog toga ga je volela.

– Zdravo, Filipe – kazala je podigavši bradu da ga poljubi, dok je jednimokom gledala da li mu je tu žena. Večeras sa Sibil neće progovoriti ni reč.Ona joj je samo nanosila bol zbog Džejmija.

– Lili, moram nešto da ti kažem – kazao je Filip tihim glasom.Lili je znala šta je hteo da joj kaže. Zaklecala su joj kolena.Filip ju je zaklonio telom od ostalih gostiju. Lili je gledala u svoje

cipele, jer nije mogla da ga pogleda u oči: znala je šta će joj reći.Setila se kako je plačući rekla Džejmiju da će ako mu se nešto dogodi,

biti poslednja koja će to saznati.– Oni će svi znati da si mrtav; i ona će znati, ali ja neću. Ne bih mogla

da žalim jer bih te čekala! Čekala te da se nikada ne vratiš! – zajecala jeudarajući ga pesnicama u grudi, tako ispunjena bolom da je mogla samo daga povredi jer ga je toliko volela.

– Ljubavi moja – kazao je privukavši je sebi, pa su njene pesnice ostalestisnute između njihova dva tela. Sedeli su u domu za medicinske sestre nanjenom krevetu; posteljina je bila zgužvana od vođenja ljubavi, i sada jebilo vreme da se oboje vrate svom svakodnevnom životu.

Lili, koja je na sebi imala samo kratak satenski kombinezon koji joj jenekoliko sati ranije Džejmi svukao, pribila se uz njega i zarila mu lice ugrudi.

– Ne mogu više ovako, Džejmi – kazala je plačući. – Ne mogu svima dalažem i pretvaram se da sam srećna – da nemam momka, da ne pretrnemkad god na radiju kažu da ima poginulih. Nema nade za nas. Poludećubrinući zbog tebe i pokušavajući to da sakrijem.

– Veruj mi da neko zna to, i obećavam ti da će doći da ti kaže ako mi senešto dogodi.

– Ko? – kazala je.– Ne znaš ga, ali on zna ko si i ako... ako mi se nešto dogodi, on će doći.

Obećavam ti. – Tada ju je poljubio, kroz sve te suze, ali morao je da ide. Akada je otišao, ona je ostala da leži sklupčana na krevetu beznadežnoplačući.

Sada je taj dan došao. Džejmi je bio mrtav i Filip je bio taj koji je došaoda joj to kaže: stameni, pouzdani Filip, za koga nikada ne bi posumnjala dazna za njih.

– Pogledaj me, molim te, Lili – kazao je Filip nežno.Lili nije gledala u njega. Držala je pognutu glavu i grizla usnu. Ako joj

ne kaže, onda to nije istina, zar ne? Ali onda je počela da se trese. Nijemogla da se kontroliše – kao da udovi više nisu bili njeni. Noge su je izdalei posrnula je.

Filip ju je zgrabio i ona oseti poznati miris mornaričke uniforme – onajisti miris koji je okruživao i Džejmija. Pomislila je koliko li se puta privilauz Džejmijeva prsa, prstiju priljubljenih kako ga je dodirivala, osećalanjegovu toplinu, uživala u snažnim otkucajima njegovog srca ispod debelevunene uniforme? Ali njegovo srce više nije kucalo.

On je negde ležao mrtav, možda na nekoj pustoj plaži ili u hladnomkovčegu svoje podmornice, nemajući nikoga da obgrli njegovu divnu glavu,poljubi ga, sklopi mu oči i pomiluje ga poslednji put. Zašto ona nije bilatamo s njim, da mu kaže da će sve biti dobro, kao što je to učinila za mnogedruge muškarce? Zašto to isto nije mogla da uradi za svog muškarca?

Oko njih su se svi smejali i klicali. Lili je mogla da misli samo naDžejmija, hladnog u moru, nevoljenog na kraju, kad je imala toliko ljubaviza njega a ona je sva potrošena. Gde je sada bio Bog? Šta je Bog radiokada je Džejmi umro? Htela je da ga ostavi zbog Boga, a zašto joj Bog nijeuzvratio brinući se za njega?

Voz iz Justona za Holihed bio je krcat. Nije bilo dovoljno sedišta i ljudi sustajali napolju, po hodnicima. Lili je imala sreće jer je rano stigla i našla jemesto pored prozora uz koji ju je pritisnuo jedan muškarac u desetarskojuniformi koji joj je dremao na ramenu. Izgledalo joj je pomalo nestvarno štose vraća kući. Za vreme rata je samo jednom bila u Irskoj, za vremedesetodnevnog odsustva koje joj je proletelo.

Mama je tom prilikom dala sve od sebe da nahrani Lili i nađe joj odeću.U Irskoj nije bilo racionisanja odeće, i sačuvala joj je nešto od stvari kojeje ledi Ajrin spremila da baci, mada je kombinacija racionisanja i teškograda dovela do toga da su one Lili bile prevelike.

– Blagi bože, pogledaj se! Sama kost i koža. Nema čovek za šta da teuhvati – kazala joj je majka zabrinuto.

Boravak u Tamarinu bio je divan. Predstavljao je malo utočište od rata.Lili ga se sećala kao u snu. Kao da se dogodio nekom drugom.

Sada u odlasku kući nije bilo tog osećaja. Svi su izgledali tako srećno iradost nakon Dana pobede svugde se proširila. Ali koliko god da je žudelaza tim da se rat završi, sada kada se to dogodilo Lili nije mogla da seraduje. To joj više uopšte nije bilo važno. Džejmi je bio mrtav. Njen svet jeprogutala tama. Kako je ikada više mogla da bude srećna? U bolnici nisuželeli da ode.

– To što je rat završen ne znači da bolnici nisu potrebne sestre – kazalaje glavna sestra strogo. – Ne znam zašto želite da idete kući, sestro Kenedi,ali mi bismo voleli da ostanete.

Lili je razmišljala o poslednja tri meseca kada je svako jutro s mukomustajala iz kreveta da bi radila do uveče, dok je umor ne savlada. Kad godbi pogledala kroz bolničke prozore, na ulice Londona, u mislima bi videlamesta na kojima je bila s Džejmijem.

Bolu nije bilo kraja. Čak ni u krevetu, gde je ležala i razmišljala onjemu, odlazeći u san obično u suzama. Sećala se vremena kada jebezbrižno rekla Mejzi da ne zna želi li posle rata da se vrati u Tamarin.Pogrešila je: želela je da se tamo vrati. U Tamarinu se osećala bezbedno, amožda će se jednog dana osećati i srećnije. Ili će barem biti nesrećna negdegde nije bila s Džejmijem.

Čamac za poštu koji je išao iz Holiheda više nije bio zamračen, kao zavreme plovidbi u toku rata, ali je još uvek bio krcat i bilo joj je muka dokje sedela na njegovoj gornjoj palubi u prevelikom prsluku za spasavanje.Nakon što je on uplovio u Danliri, bilo joj je neobično kada je videla da jetaj lepi grad sav u svetlu, elegantan i neoštećen bombama. Ona je bilanaviknuta na London, gde je toliko prelepih zgrada bilo uništeno. Saosećalaje s razorenim zidovima i skršenim krovovima. I ona se tako osećala:razoreno i skršeno.

Ovde je većina ljudi izgledala zdravo i uhranjeno. Nisu nosili zakrpljenui ofucanu odeću i izgledali su srećno i dobrostojeće. Lili je bila nekakoiznervirana i ozlojeđena što neki od njenih zemljaka i zemljakinja nisuosetili rat. Ali onda oseti ljutnju na čitav ljudski rod, jer je izgubila čovekakoga je volela.

Nije bila njihova krivica što ih rat nije rastrgnuo. Ne, ta čast pripadala jeBogu. Bes koji je osećala spram Njega bio je strašan i moćan, i zbog toga umolitvama više nije bilo utočišta za nju. Otkrila je da joj je bilo teško da semoli dok je bila s Džejmijem jer ju je svaka molitva podsećala na to da kršiBožje zakone. Ali ni sada, kada je razlog zbog koga ih je prekršila iščezao,nije mogla da se moli. Izgubivši Džejmija, izgubila je i sebe.

Voz za Voterford bio je poluprazan. Sedela je sama na sedištu i gledalakako se pejzaž menja kako se približavala kući. Bio je divan avgustovskidan, i morala je da prestane da razmišlja: Da li bi se ovo svidelo Džejmiju?

Govorio joj je da će zajedno otići njenoj kući kad se rat završi, kadabude rekao Mirandi za njih i kada bude slobodan.

U Voterfordu su joj rekli da sledeći autobus za Tamarin polazi tek usedam uveče, pa je ostavila kofer kod staničnog čuvara i otišla na kej dasedne na klupu i gleda more.

Odblesak sunca na vodi podsetio ju je na Torki i na to kako je odlučilada raskine s Džejmijem. Bar je to bilo utešno: što mu nije rekla i što jeumro ne znajući za to.

Ali sada je ona morala da živi s tim da nije raskinula s njim. Za nju nijebilo načina da zatvori to poglavlje života.

Autobus je čangrljajući izašao iz Voterforda prolazeći kroz lepe predelekoje je Lili jedva videla. Ona je u mislima još uvek bila u Londonu: žurilaje umornim, sivim ulicama, gledala u sunce koje se probija kroz oblake,mislila na Džejmija...

– Da vas ostavim ovde? – kazao je vozač glasno, vraćajući Lili usadašnjost. Autobus je stao pored Stare kovačnice, i ona se zagledala upoznati pejzaž.

– Da, hvala – kazala je.Kada je autobus otišao, Lili je pogledala u kofer koji je dovukla iz

Londona i pomislila je da bi joj bilo svejedno i da ga ostavi pored puta; nijeimala snage da ga vuče ceo kilometar do kuće. Gurnula ga je u živu ogradui okrenula se prema kući.

Retneri se nalazio skriven levo, iza drveća i Lili oseti navalu mržnjeprema njemu i svemu što je on predstavljao. Te klasne razlike bile biprepreka između nje i Džejmija, čak i da nije bilo Sibil i njene pakosti.

Lohrejvenovi, Beltonovi i Hamiltonovi pripadali su nekom drugom svetu,ali bilo je besmisleno što ljudi nisu mogli da prelaze između ta dva sveta.Lili je odlučila da više nikada ne priđe ni Retneriju, niti ičemu sličnom. Tajsvet ju je strašno povredio: od sada će se držati svog.

Obrisala je suzu i, po prvi put, dozvolila sebi da udahne prijatan mirispolja, drveća i divljeg belog luka. Mirisalo je još nešto: lavanda. Prišla jejednom kamenom zidu i pogledala preko njega. Tamo je na jednom krajulivade raslo dvadesetak žbunova lavande. Koliko se sećala, nekada je tamorastao samo jedan žbun te biljke, ali se od njega sada formirao pravi čestarkoji je ispunjavao vazduh njenim prepoznatljivim mirisom. Lili se popela nazid, prebacila s njegove druge strane i krenula ka lavandi. Skinula je cipele

i čarape i osetila meku travu ispod nogu. Onda je sela, obgrlila kolena izatvorila oči. Sećala se da joj je baka Sajv pričala o tome kako je lavandavrlo stara trava i da je nekako povezana s vilama ili malim ljudima, kako ihje baka zvala.

Tu, pod zaštitničkim čestarom malih ljudi, Lili je uputila tihu molitvu: –Pomozi mi – rekla je i počela da plače.

Nije ga čula sve dok se nije spustio niza zid i krenuo ka njoj: ljudeskarapreplanulog lica, riđe kose i najnežnijih plavih očiju koje je ikada videla.

– Video sam vas s puta – kazao je zabrinuto. – Morao sam da proverimda li ste dobro. Jesi li?

Lili se nemo zagledala u njega.– Ne bojte se, gospođice – kazao je. – Neću vas povrediti. Samo sam se

zabrinuo. Zovem se Robi Šenahan. Hoćete li, možda, da vas otpratim kući?Okružena svojom lepom lavandom i u društvu tog ljubaznog džina koji je

gledao u nju s nežnošću koju Lili toliko dugo nije imala priliku da oseti,osetila je kako joj se telom širi neka toplina. Osećala je neku lakoću,osećaj da će, ako sada zatvori oči, pasti u dubok san i da će je bol i tuganakratko napustiti. Hvala ti. Nije bila sigurna kome se zahvalila, ali neko jebožanstvo donelo malo mira njenom srcu prvi put otkako je Džejmipoginuo.

Nasmešila se tom nežnom džinu. – Ja sam Lili Kenedi – kazala je. –Mogli biste da mi ponesete kofer do kuće.

Rona je u podne donela Izi šoljicu čaja. Osećala je miris hrane koja jeslužena po sobama za večeru, ali nije bila gladna. Osećala se čudno, kao dačeka nešto što upravo treba da se dogodi.

– Ljudima se nekada mora reći da mogu da idu – kazala je Rona.Izi se zagledala u nju. Rona nije ličila na ženu sklonu maštovitim

izletima. Bio je to čudan komentar, ali zar nije i Aneliz rekla to isto?– Morate joj reći da može da ide – nastavila je Rona. – Ona je nekoga

čekala; vas, da bi mogla da ode.– Otkud znate? – pitala je Izi.– Čovek to nauči radeći dvadeset godina s umirućim ljudima – kazala je

Rona.

Izi se štrecnula na reč „umirući“.– Možete to da kažete – nastavila je Rona. – Ona zna da umire.

Spokojna je. Neki ljudi se opiru. To me podseća na onu pesmu DilanaTomasa koju sam učila u školi: „Ne idi mirno u tu laku noć.“ Neki ljudi neidu mirno, već se opiru. Vaša baka je radosna što odlazi. Ne protivi setome, ali se sve do sada, dok niste došli, upinjala da ostane živa.

Izi nije shvatila da plače sve dok nije osetila da joj suze kaplju nakošulju. Posegla je rukom prema obrazima i osetila da su vlažni. Rona jezavukla ruku u džep, pronašla papirnu maramicu i pružila joj je.

– Ostaviću vas same.Izi je klimnula glavom.Sedela je na ivici kreveta i ponovo osetila miris lavande.– Bako, volim te – kazala je – ali sada možeš da ideš. – Iznenada se

setila reči iz dnevnika, napisanih pre više od šezdeset godina: Znam damoram da ga pustim da ide. Ja to ne želim, ali je to jedino ispravno.Završili bismo mrzeći jedno drugo, a ja ga previše volim da bih to moglada dopustim.

– Možeš da se pustiš, bako. Hvala ti što si mi ispričala svoj život. Volimte, bako. Strašno ćeš mi nedostajati.

Osećala je kako joj suze teku niz obraze i obrisala ih je maramicom. –Dobro je. Svi smo dobro. Ja, tata, Aneliz, Bet – svi. Čak i Mici. Ona bi tise svidela – baš je slatka. Zato možeš da ideš. Znaj da te svi volimo. Ihvala ti za sve. Budi srećna kud god da ideš. Budi srećna. Ti to zaslužuješ– volim te.

Nesposobna da ode, legla je uz bakino slabašno telo i poslednji put jezagrlila.

Lili je shvatila da na sebi ima jednu staru haljinu iz Londona dok su ona,Dajana i Mejzi živele kod Dajanine kume. Bila je od zelenog šifona, donjideo joj je bio bogato nabran i isticala je njenu kestenjastu kosu. – Gde sibila, haljino? – kazala joj je.

Čudno, bila je ponovo mlada. Kosti je nisu bolele, a koža na laktovimanije joj bila naborana.

Gde li je to? Na nekoj livadi. Blizu Stare kovačnice, na livadi s

lavandom, gde je prvi put srela Robija. Između žbunova lavande nalazili suse ligeštuli u kojima su spokojno sedeli ljudi. Tu su bili i Dajana i dragaMejzi.

Lili im se nasmešila, jer joj je bilo drago što ih vidi. Kao da je juče bilokada su se dopisivale, premošćujući pismima kilometre i godine.

Tu su bili i ledi Evanđelina, Filip, glavna sestra bolnice, IzabelaLohrejven i još mnogi ljudi iz njene prošlosti.

Bili su tu i mama, koja je sedela i smeškala se, i tata, koji je sedeo porednje: tu je bio i njen dragi brat Tomi, s Mojrom, svojom ženom. Bilo je divnovideti ih.

Lili je protrčala pored njih, mašući im i pokazujući da će se vratiti, aliprvo je morala nešto da uradi.

Onda je videla njega: Džejmija, u uniformi i lepšeg nego ikada. Iza njegasu, u daljini, trčale dve osobe: jedan visok riđokos muškarac i mršava crnkakoja je ličila na svog oca. Robi i Alis.

Lili je sva ozarena pogledala u njih. – Samo trenutak – prošaputala je. –Odmah dolazim.

Okrenula se Džejmiju i dotakla mu ruku.– Hvala ti – kazala mu je. – Hvala ti što si me naučio da volim. Mislim

da to do tada nisam znala. I žao mi je, morala sam da te pustim da odeš,znaš to.

Robi i Alis su joj se u međuvremenu primakli.Džejmijeve ruke kliznule su kroz njene. Smešio se i nekako gubio.Lili je pogledala pored njega u svog muža i ćerku.Oni su je čekali: uvek se bojala da neće, a evo ih, sada su tu i pružaju

joj ruke. I ona je potrčala prema njima – prema to dvoje ljudi koje jenajviše volela.

za balkandownload.org Thalia

1 Varijanta joge koju je razvio guru Bikram Čudri u Kaliforniji. (Prim.prev.)

2 Anasaziji su etnička skupina drevnih indijanskih pueblo naroda kojisu živeli u oblastima jugozapada SAD-a, i koji su ostavili za sobom brojneartefakte svoje kulture. (Prim. prev.)

3 Andska biljka, žitarica, koja se u tim krajevima odvajkada koristila uishrani, a u poslednje vreme postaje pomodna hrana u izvesnim društvenim,naročito vegetarijanskim, krugovima. (Prim. prev.)

4 Arhitektonski stil nazvan po italijanskom arhitekti Andrei Paladiju.(Prim. prev.)

5 Popularna medicinska TV serija, naslov izveden iz naslova priručnikaHenri Grejeva anatomija ljudskog tela. (Prim. prev.)

6 Neolitski kameni spomenici rasejani svuda po Irskoj i Britaniji,najčuveniji su oni u Stounhendžu. (Prim. prev.)

7 Trinidadski ples u kom igrač pokušava da povijajući se unazad uskokovima prođe ispod neke postavljene lestvice. (Prim. prev.)

8 Aparat za reanimaciju srca električnim impulsima. (Prim. prev.)9 Kejdžen, Kejdženi, stanovnici Luizijane i drugih južnih država SAD

francuskog porekla. Smatra se da su se doselili iz Akadije, iz NoveŠkotske, kad su Britanci preuzeli Kanadu od Francuza; nazivaju se još iAkađani. (Prim. prev.)

10 Polijana je romantična ličnost iz američke dečje književnosti; MamaVanzemaljac je aluzija na istoimenu holivudsku komediju. (Prim. prev.)

11 Forčun 500 – lista 500 najuspešnijih kompanija u SAD časopisaForčun. (Prim. prev.)

12 Engl.: WASP (White Anglo-Saxon Protestant) – beli anglosaksonskiprotestant, Amerikanci izvorno iz Severne Evrope; smatraju senajuticajnijim i najbogatijim delom američke populacije. (Prim. prev.)

13 Blic – Skraćeni naziv za blickrig, neprekidno bombardovanjeBritanije od 7. septembra 1940. do 10. maja 1941. godine. (Prim. prev.)

14 Menbošer (1891–1976), američki modni kreator, poznat po tome stoje dizajnirao haljinu za Volis Simpson, suprugu Edvarda VIII. (Prim. prev.)

15 Ženska poljska vojska – osnovana 1940. godine u Engleskoj i Velsu,zbog nedostatka radne snage u poljoprivredi. (Prim. prev.)

16 Bejbi blic – konačni pokušaj Luftvafe da 1943. godine organizujemasivno bombardovanje ciljeva u Velikoj Britaniji. (Prim. prev.)

17 Žorž Brak (1882–1963), francuski slikar i vajar; zajedno s Pikasomrazvio kubizam. (Prim. prev.)

18 Fr.: među nama. (Prim. prev.)