Leon Kovke~Klepsidra

7/23/2019 Leon Kovke~Klepsidra

1/40

Leon Kovke

KLEPSIDRAdrama


2/40

232 Leon Kovke

LEON KOVKE je ro|en 1949. godine u Beogradu. Kr{ten uSabornoj crkvi svetovnim imenom Mom~ilo.

Dramski pisac i scenarista. Diplomirao je dramaturgiju naFakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Autorska dela:Drame: Viktimolo{ka pri~a, Ritual zgusnutog vazduha.

Drame za decu Podzemaqci, Super kliwa, Kockica i Cr-venkapa. Sve ~etiri izvedene u pozori{tu ,,Pu`.

Scenariji (Dugometra`ni igrani filmovi): Pozori{na veza,[e}erna vodica, [meker, Debeli i mr{avi, Majstor i {ampita...

Desetak kratkometra`nih igranih filmova, od kojih je onaj,Slu~aj Bogoquba Savkovi}a livca nagra|en sa najvi{e doma}ihi svetskih nagrada.

O ostalih dvestotinak radova konsultovati biografiju arhi-viranu u Udruewu dramskih pisaca Srbije...

Autor ivi i radi u Beogradu.


3/40

LICA

NINA, stara 36 godina

MAJKA, stara 59 godina

OTAC, star 76 godina

PETAR, star 51 godinu

MILO[, star 61 godinu

KATARINA, stara 40 godina

IGOR, star 55 godina

OQA, stara 38 godina

SENA, stara 62 godine

Klepsidra 233

Leon KOVKE

KLEPSIDRAdrama


4/40

PRVI ÎN

Scenu sa~iwavaju dva paralelna prostora, dve sobe stana, simboli~norazdvojene razli~itim nivoima. Ninina (NINA) soba je iz nad dnevnesobe u kojoj se nalaze weni roditeqi (MAJKA, OTAC). Svetlost je naNini, polako se poja~ava. ûje se {um ki{e.

Scena 1.

Rano jutro. Nina, zatvorenih o~iju, sa rukom izdignutom kao da hvatakapi ki{e, stoji ispred velikog ogledala (na vratima ormana). Na sebinema ode}u.

NINA: ([apatom)Telo gori, u srcu led, na put idem a ne znam gde...

Gleda sebe u ogledalu... Zgroèna je izgledom svog tela. Polako pritvaravrata ormana, {kripa... U ogledalu se vidi prizor isticawa ki{e uspoqwem ambijentu. ûje o~evu i maj~inu sva|u neprijatni glasovi.Smawuje se intenzitet svetlosti.

Scena 2.

Svetlost je sada na dnevnoj sobi, polako se poja~ava. Radio, jutarwevesti. Otac nepomi~an, s novinama. Majka, tiha kao senka, stalnone{to bri{e, pere, prikrada se vratima, oslu{kuje...

MAJKA: Opet se zakqu~ala.

OTAC: Trebalo bi prevrnuti kupus u buretu.

MAJKA: ([apatom)ûje{ li, opet se zakqu~ala.

OTAC: Neka se ve} jednom ubije, pa da nam lakne.

MAJKA: Boè moj, Boè moj, ne daj mu za pravo.OTAC: Bogomoqko, ja sam uvek u pravu. îtaj novine, glupa~o...

(Udara prstom po tekstu u novinama)Evo, svaki dan ima kako se neka beskorisna budala, udavila,obesila, prerezala sebi vene, popila otrov, ili umrla iznepoznatih razloga. Zna{ li za{to se qudi u Srbiji

234 Leon Kovke


5/40


6/40


7/40

OTAC: (Polako spu{ta i presavija novine)Bojim se da ti to ne bi shvatila. Tvoj mozak stoji tu gdestoji, izme|u u{iju, samo da ne bi duvala promaja kroz wih...I pored toga, dopu{tam ti da pita{ {ta ima da pita{...(Prodere se)Pitaj!

MAJKA: Za{to misli{ da je na{a Nina nesposobna za ìvot?

(Glas po~iwe da joj podrhtava, kasnije }e se pojaviti isuze)Neprekidno je poniàva{ i vre|a{. Pona{a{ se prema wojkao da je invalid, kao da je maloumna. Zar ne zasluùje da jebar poneki put pogleda{ kao otac? Kad si posledwi putzaplakao zbog we? Da, ti ne pla~e{. Ti samo }uti{,(Uzdahne otiru}i suze)za trideset {est godina braka nikada mi nisi rekao da mevoli{.

OTAC: [ta tu ima da se voli. Postavi pitawe!

MAJKA: E pa ima da se voli. Na{a Nina dobro zna kako izgledabrak bez qubavi.

OTAC: Pitawe.

MAJKA: Misli{ li ti... star~e, da tvoja }erka ima pravo da budesre}na i da svoju sre}u ~eka onoliko dugo dok ne do|e?

OTAC: Sva{ta. Na kakve sve gluposti ~ovek mora da odgovara...Jo{ je Laza Lazarevi}, otac moderne srpske psihijatrije, pai psihologije, onaj {to je na pisao Sve }e to narodpomlatiti, znao govoriti da, kada se Srpkiwama pruìprilika da biraju, dugo biraju, i temeqno isprobavajumu{karce... A onda, nepogre{ivo izaberu pogre{nog ~ove-ka. Koko{iji na~in mi{qewa tih mu~enica spre~ava ih davide o~igledno: Zver u krevetu, zver je i u ostatku ìvota a taj ostatak ~ini samo ceo ìvot.

Nina se grohotom smeje.

OTAC: Smej se ti, samo se ti smej...

NINA: Zna{ {ta, tebi mogu da kaèm, stra{no sam ru`na ibeskorisna.

MAJKA: (Navaquje na vrata)Nina, zakasni}e{. Boè, ona }e da zakasni na posao!

Klepsidra 237


8/40


9/40

kovi}. U svome stanu, penzionerka Mrka~evi} Dobrila,legla je kao i svako ve~e zzziva i zdrava u svoju postequ, alinije do~ekala jutro. Te no}i, wena unuka, Mrka~evi}Zvezdana, vrativ{i sa zzzura pijana i drogirana, do~ekanare~ima starice: Drogirano i ruzzzno kopile ne treskajvratima, dograbila je mesarski nozzz i sa 67 ubodaprekratila starici zzzivot. Sutradan, kada se otreznila ividela {ta je po~inila, donela je iz podruma sekiru i dvevelike emajlirane kante za mast. U kadi, uz pomo} sekire inozzza, raspar~ala je svoju baku Dobrilu i slozzzila je upomenute kante. Kante je nameravala kasnije da odnese uzpomo} svoje drugarice. Istog dana je oti{la kod drugarice,ali nije stigla odmah da joj kazzze za kante. Wih dve su senajpre napile, a onda su oti{le na zzzur u stan tre}e osobe,gde su ostale sedam dana. Kada su kona~no do{le u babaDobrilin stan, tu su ih ve} ~ekali organi gowewa.Kom{ije su prijavile smrad pa su sanitarni organi nasilnou{li u stan. Zvezdana Mrka~evi} je izjavila da se ni~ega nese}a, da je majka davno napustila jer jenezzzeqenodete, da jeniko ne voli jer je mala i ruzzzna i da je baba Dobrilakiwila i stalno joj govorila kako nikada ne}e mo}i da seuda jer je mala i ruzzzna...

Nina ulazi u sobu i posledwe re~enice teksta iz novina otprati tupimi bezvoqnim pogledom.

NINA: Ajde, reci, ja sam to neèqeno dete o kome pi{u novine.

MAJKA: Nije ta~no! Mi smo te voleli, èleli!

NINA: Pusti wega da kaè... Mama, nas dve smo proma{aj za wega.

OTAC: Ponekad me iznenadi{ svojom pronicqivo{}u.

NINA: (Majci)[ta sam ti rekla.

MAJKA: La e, sve la e!

Nina privla~i stolicu naspram oca, oslawa se rukama o wen naslon.

NINA: Tata, {ta misli{, da li bi bilo u redu ako bih postalausedelica i brinula o tebi? A? Bilo bi ti lepo, a i meni...

OTAC: Kako zna{ da }emo ti i ja da nadìvimo ovu ve{ticu?... Da,bilo bi lepo... da povra}a{.

Klepsidra 239


10/40

NINA: Ma zezam se. Koliko je sati?

MAJKA: Osam i petnaest.

Tog trena ~uje se zvono na vratima... Tri puta duga~ko. Otac sezadubquje u novine. Majka gestom postavqa pitawe: Ko je?

NINA: Ne znam.

Zvono se ponovo ogla{ava, dugo i uporno.

OTAC: Ho}e li neko da otvori ta vrata!

Majka odlazi. Posle izvesnog vremena se vra}a, }uti i ~eka da gost u|e.

Scena 5.

U prostoriju ulazi Petar star oko 45 godina; pun je sebe i svoje

muèvnosti. Odmah prilazi Ocu i pruà mu ruku uz izve{ta~eni osmeh.

PETAR: Dobar dan ~ika Vojislave.

Otac polako spu{ta novine, jedva prihvata pruènu ruku, }uti. Ninapo~iwe da se pona{a nervozno i nesigurno, nabusitim pitawimapoku{ava da stvori privid sigurnosti.

NINA: (Kao da je najednom zabolela glava)Petre, za{to si do{ao?

PETAR: Nije ti dobro?(]utawe)... Svratio sam da ti poèlim dobro jutro i da te povezem naposao.

NINA: Gde si bio no}as?

PETAR: Opet po~iwe{.

Dugo }utawe... Majka pokazuje Ocu gestovima da iza|e iz prostorije.Otac ustaje, namerno obara {oqicu za kafu, psuje, ali ipak izlazi.

240 Leon Kovke


11/40

Scena 6.

Nina i Petar ostaju sami. Petar poku{ava da poqubi Ninu. Ninanajpre zagwuri glavu u wegovu ode}u, a zatim ga gura od sebe. I daqepotpuno bezvoqnim glasom nastavqa razgovor.

NINA: Beì, smrdi{ na kurvawe.

PETAR: Kafana i ki{a. Ceo smrdim.

NINA: Ima{ ne{to da mi ka e{?

PETAR: Imam...

Zapi{ti mobilni telefon u Petrovom yepu. On ga vadi... {eta,name{taju}i se u boqi poloàj za razgovor... Dok Petar vodi svoj

razgovor, Nina, potpuno rezignirana, poku{ava da jede. Uzima zalogajkifle, dugo je `va}e, a onda, ne mogav{i da je proguta, vadi sa`vakano iz

usta i stavqa na tawiri}, otpije malo iz {oqe, pa`qivo bri{emaramicom usne, prste, obod {oqe.

PETAR: Ni{ta te ne ~ujem... Sad je boqe... Ne. Da... Nema veze. To sudve figure. Pazi ovako, jedna je iz pedesetih, pravafrancuska lutka sa sisama i guzovima, da BB. A druga... Da,ima rupu. Moè zec da protr~i kroz wu. Kad ti kaèm,

odli~na je za taj izlog. Vide}e{ kad donesem. Za pola sata...ma sigurno. Tu, na jednom mestu, ne zna{ ~oveka. Nemoj sadada me jebe{! êtri stotine maraka, ja sam dao! Boli medupe, da}e{ pare kad primi{... Ne}u ni{ta da znam... Madaj, ti sve zna{... za pola sata, kad ti kaèm za pola sata,onda je to za pola sata. Ne mogu! Ovde sam sa poslovnimpartnerom i ne mogu. Jeste. Samo ti izmi{qaj... Ni{ta tene ~ujem. Prekidaj, ovo ko{ta vi{e od celog posla! Zdravo!

Iskqu~uje mobilni, obra}a se Nini.

PETAR: Stra{no, kao da su ro|eni sa mobilnim telefonom. Zna{Koju, pravi butik u staklencu pa su mu potrebne lutke...

NINA: A ja sam ti poslovni partner?

PETAR: E, pa zna{ da mi je neprijatno da kaèm gde sam, u sedamujutro, posebno sad, kad sam sa tobom...

NINA: Kako ti ume{ da se proserava{. Ko ti je ta?

PETAR: Nemoj to da mi radi{, stalno me proverava{.

NINA: Ili ja, ili zdravo.

Klepsidra 241


12/40


13/40

PETAR: Ko ne ume da koristi ìvot, i nije za wega. Hajde, spremise, vozim te na posao.

NINA: Ne idem pravo tamo... Najpre moram da svratim do ku}eMilo{a Ber~eka. [ta me gleda{? Dobila sam zadatak odmoga direktora da preuzmem paket od wegove ène i da muga donesem na posao.

PETAR: Kakav paket?NINA: Nemam pojma, dowi ve{, pe{kiri, ko{uqe, ~ar{avi...

PETAR: Intimne stvari?

NINA: Da.

PETAR: I ti meni ne{to prebacuje{? Direktor Milo{, ko birekao?

NINA: Nemoj da me zasmejava{, zna{ ti dobro zbog ~ega ja izi-gravam kurira.

PETAR: Kurviwska posla. Koliko dugo Milo{ ne ide ku}i i spava ukabinetu?

NINA: Peta nedeqa.

PETAR: @ena mu je opet sa onim wegovim zamenikom, a?

NINA: Da, mislim da je sa wim.

PETAR: Eto! I èni se onda.

Mobilni telefon u Petrovom yepu pi{ti. Petar ga brzo vadi...

PETAR: Ja sam! [ta je bilo? Rekao sam ti, dolazim! Odmah dolazim!Nemoj da me jebe{! Zdravo!... Nina du{o, vidi, ja imam samotoliko vremena da te odbacim do Milo{eve ku}e, ti posleuzmi taksi...

NINA: Nema potrebe, samo ti idi.

PETAR: Hajde, sad te vozim do paketa, a sutra }u rano da ti se javim

telefonom.

NINA: Samo danas moè{ da mi se javi{. Ili danas, ili nikada.

PETAR: Molim te, nemoj da komplikuje{, uzmi torbu i idemo.

NINA: Ako ti se ùri, idi. Ne znam ko te je zvao da do|e{ jutros.

Klepsidra 243


14/40

PETAR: Tvoja stara, mislila je...

NINA: Ni{ta ona nije mislila. Da je mislila, ne bi tebe zvala.Opet ti je rekla kako ho}u da se skewam? Pa ja sam ve}skewana.

Petar grubo hvata Ninu za ruku, uzima wenu torbu i mantil, izvla~i jeiz sobe. Ona se opire, ali ipak izlazi sa wim.

PETAR: Ne lupaj! Hajde, vozim te do Ber~eka vile.NINA: Pusti mi ruku... Mogu ja i sama.

PETAR: Za{to mi jebe{ dan? Jel ti shvata{ da ja moram da idem?...

NINA: Idi bre gde ho}e{...

Oboje izlaze sa scene... Posle minut otvaraju se vrata. Proviruje Majka.Malo zatim, ulazi Otac, seda na svoju stolicu i {iri novine }uti.Majka zagleda Ninin tawiri} sa hranom, uzima ga, okre}e le|a Ocu ikre}e ka proscenijumu.

MAJKA: Ni{ta nije jela...

Polako ide, uzima komad sa`vakane kifle iz tawiri}a i po~iwe da gajede. Iz dubine se ~uje sam {um isticawa ki{e.

DRUGI ÎN

U ku}i Milo{a i Katarine Ber~ek. Gra|anski salon. U pro~equ stolasedi Igor Cvetkovi}; na sebi ima samo pewoar gole, ukr{tene nogenemarno prekrivene krajevima pewoara; pu{i zami{qen. Igor je pri-

merak dobro o~uvanog, ko{tuwavog, pedesetogodi{weg mu`jaka sa tra-govima razvrata na licu. Ulazi Katarina Ber~ek, rasna, putena crnka;40 godina. Na sebi ima samo svilenu ku}nu haqinu sa krznastimokovratnkom; haqina je nemarno prevezana u struku, tako da joj se pri

hodu noge vide gotovo do prepona. Udara pufnastim papu~icama po podu.U rukama drì poslu avnik sa espreso kafom, {oqicama, ~a{ama ibokal sa |usom.

KATARINA:Jesam li ti rekla da ne}e do}i. On ve} nedeqama ne spava uku}i.

IGOR: Znam, uvek mi kaè: Igore, mislim da }u i danas ostati dojutra, puno je posla oko tog Crwanskog. A ja sve mislim daje to neko wegovo lukavstvo, ne bi li nas iznenadio.

244 Leon Kovke


15/40


16/40

IGOR: Znao sam, ho}e{ da me kastrira{.

KATARINA:(Mazno)Kuco, mi se volimo.

IGOR: Kako se volimo, kad ho}e{ da me ucewuje{?

KATARINA:Pogre{no si razumeo.

IGOR: Ha, dobro sam ja razumeo. Ti bi me celoga ìvota timedràla za muda.

KATARINA:Pa ja te i sad drìm.

IGOR: Da, ali ne moè{ da me ucewuje{! Zar ti misli{ da bih jabio isti mu{karac? Veruj mi, ne bi mi se dizao na tebe akomi se ne diè i na druge ène. Samo slobodan mu`jak jemu`jak!

KATARINA:(Hladno)Igore, tebi nije dobro?

IGOR: Ne, dobro mi je, samo ja, izgleda ne shvatam takve {ale.

KATARINA:Ja se uop{te nisam {alila. Moramo da ga ubijemo, Igore.Ti, ja, zajedno, bilo kako.

IGOR: Kako moè{ tako hladno da pri~a{ o, svim tim stvarima?

KATARINA:Ne seri. [ta je sa onim tvojim profesionalcem?

IGOR: Dve nedeqe ne moèmo da se uskladimo... ima tu ne~eg,smrdi na name{taqku.

KATARINA:Ni{ta te ne razumem. [ta smrdi? Kakva name{taqka?

IGOR: Kao, taj {to treba da obavi posao, je na Kipru, vra}a se unedequ, a pet hiqada maraka treba da poloìm kaogaranciju za posao.

KATARINA:Nemoj da izmi{qa{. Igore, sve si izmislio. Za{toodlaè{ kad zna{ da moramo da ga ubijemo.

IGOR: Nisam izmislio! Traè 5000 maraka unapred.KATARINA:Igore... gledaj mu o~i. Poqubi me... Voli{ li ti mene?

Igor je grli, qubi i mrmqa ne{to kao:

IGOR: Mmm... Pa zna{ da te volim...

246 Leon Kovke


17/40

KATARINA:(Odgurnuv{i ga naglo)Onda nemoj da me laè{! Ta~no znam, ako ti dam tih 5000maraka da }e{ da ih prokocka{ za jednu no}. A onda }e{ dame ube|uje{ kako su te ispalili i kao je taj profesionalnilikvidator ustvari bio baletan ili policajac u civilu, ida si morao da se pretvara{ kako si se {alio, ili se ni~egane se}a{! âk i da uspe to sa najmqenim ubicom, ucewiva}enas celoga ìvota. Laè{ me Igore!

IGOR: (Uvre|eno)Zna~i, ja laèm.

KATARINA:Laè{, naravno da laè{... [ta ja tu mogu, volim bitangekao {to si ti, jedino se na vas palim, takva mi vaqdasudbina... Evo, da}u ti tih 5000 maraka... Ali, samo da zna{,Milo{ najverovatnije sutra, ako ne i danas, namerava datvoju menicu preda uteriva~ima dugova. A {ta }e oni da tirade, mogu da zamislim... Sad }u da ti donesem pare...

Katarina, pre nego {to krene, hvata Igora izme|u nogu.

KATARINA:Ti ba{ ima{ muda.

IGOR: êkaj, kako zna{ da }e Milo{ da me preda, tim, uteri-va~ima?

KATARINA:Srela sam jednog od wih. Krcu, zna{ ga, sedi stalno uTrzavcu.

IGOR: Onaj?(Pokazuje rukama kakva {iroka ramena ima Krca)

KATARINA:Da, taj. Zna{ {ta mi je rekao? Ej, mala, ako nisam mogaotebe, izgleda da }u da naguzim onog tvog jeba~a. Kaè da gaje Milo{ pitao ne{to u vezi sa tobom.

IGOR: Ti si luda! I to mi tek sad ka e{!

Katarina po~iwe da se smeje, sve ja~e i ja~e... Igor je gleda, ne razumesmeh.

IGOR: Tebi je to sme{no?

Klepsidra 247


18/40

KATARINA:Naravno da mi je sme{no, ba{ bih volela da vidim kako biti Krca...(Naglo se uozbiqi)[alim se. Slu~ajno sam upala u vezu kada je Milo{telefonirao i raspitivao se kod svog advokata o uterivawudugova...

IGOR: Molim te, nemoj vi{e takve {ale da pravi{ sa mnom, zna{

da ja sve shvatam ozbiqno.KATARINA:Mili moj, qubavi moja... mora}e{ sam da ga ubije{, ili }u ja

to da uradim...

Igor po~iwe nervozno da {eta, zastane kao da }e ne{to re}i, a ondaopet {eta.

IGOR: Kako? [ta da radim? Da ga udavim, da ga otrujem? No` nedolazi u obzir. Zna{ kako se gnu{am krvi? Ja ne mogu to dauradim!

KATARINA:Mo`e{. Kao {to si ugu{io oca jastukom da bi mogao daproda{ ku}u.

IGOR: To nije istina. Ni{ta ti ne zna{!

KATARINA:... Pri~a{ u snu Igore...

IGOR: To nije istina, to je san!

KATARINA:San koji se ponavqa skoro svake no}i. Ko zna koja te je sveslu{ala?

IGOR: Ni jedna, samo ti, samo ti.

KATARINA:Priznaj, udavio si ga da bi mogao da vrati{ kockarskedugove.

IGOR: Nije ba{ tako jednostavno. Kada sam imao 14 godina, mojotac je jastukom ugu{io moju majku, i to je pro{lo kaogu{ewe u te{kom astmati~nom napadu. Moja majka je bilaastmati~ar od detiwstva. Wena jedina nesre}a je bila {toje bila jedinica prebogatih roditeqa. ^etiri velike ku}e,dva stana i lokal u balkanskoj zlatara. Pored toga ostaloje i gomila akcija Sueckog kanala, rudnika Trep~a, i ne{to

dolara i zlata u {vajcarskoj banci... Sve je to spizdio mojotac. @iveli smo trideset godina zajedno a da On nije znaoda sam ga gledao kako mi ubija majku. Samo je platio dug. I{to mi je naj va`nije, umro je a da da nije znao za{toumire... nisam mu rekao da sam ga gledao kako gu{i Oliveru tako se zvala moja majka... Za dug si u pravu. Pozajmio sam

248 Leon Kovke


19/40

od nekih kriminalaca pare koje nisam mogao da vratim, i tobi bilo to... Sad me zaista drì{ u {aci.

U me|uvremenu, Katarina mu je pri{la i ne`no ga prigrlila. Smirivalaga je poqupcima i milovawem.

KATARINA:(Umiruju}im glasom)

[{{... Smiri se. Ni{ta mi nisi ispri~ao {to ve} nisamznala. Ne boj se svoje Katarine, ni ona nije cve}e... Ne takodavno... [ta misli{, za{to sam se udala za ke{avog,matorog i malokurog Milo{a? Zbog wegove pameti ilidobrote? Ne. Uletela sam u taj brak kad sam bila prvapi~ka Beograda. âk si me i ti bezuspe{no startovao. Samosam mislila na pare i kurac. Verovala sam, ceo svet je moj.Kle~ali su, davali pare i obe}awa. Pare sam morala dajembratu narkomanu i majci alkoholi~arki. I sama sam po~elada duvam i {mr~em. Od obe}awa nije bilo ni{ta, a davalisu mi re~ i predsednici i generali i vlasnici kockarnicai banaka. Umalo nisam razvela onoga {to ga sada traè zaHag... A onda je, moj lepi Brat, na|en u kontejneru. Kaù,umro je od prevelike doze heroina u nekoj novokoponovanojvili. Vlasnica se usrala za karijeru, pa ga je bacila na

|ubre ne ona, neki koji su se tu {lihtali... To me jepotpuno rastreznilo. Prestala sam da pijem, duvam i{mr~em i bila sam stra{no nervozna. Elita je malozazirala od mene, pogotovo kad se saznalo da mi je i kevariknula ubila se alkoholom zbog sina... Na mene naletionaj som od Milo{a. Vidim, dobar ~ovek. Malo sam galagala da je dobar qubavnik, a pamet sam mu priznavala.Spasao me je. Al {ta }e{, ja sam nezahvalna ku~ka i brzo mepro{la ta slabost prema dobroti. Pogotovo {to nismomogli da imamo dece. A mo`da je i boqe {to nih nismoimali, ko zna {ta bi od wih ispalo od ovakve majke... [taje, napalio si se od ove pri~e? E moj Igore, ho}emo li mi daubijamo Milo{a, ili ne}emo?

IGOR: ... Kako?

KATARINA:Jednom mi je Milo{ pri~ao kako su stare i retke kwigesavr{eno za{ti}ene i od provale i od poàra. âk me jevodio da vidim to u Narodnoj biblioteci. Od tada imamideju za svr{eno ubistvo. [ta ako bi se Milo{ na{ao udepou u trenutku kad se ukqu~i alarm? A?

Klepsidra 249


20/40

IGOR: Ugu{io bi se za dva tri minuta. Istovremeno se ukqu~ujehemijsko sredstvo koje oduzima kiseonik iz vazduha da sevatra ne bi rasplamsala, i suva pena koja gasi postoje}iplamen.

KATARINA:Shvata{ {ta ho}u da kaèm? Sve bi izgledalo kao slu~ajnanesre}a. Samo neko mora da ga dovu~e ìvog do depoa...

IGOR: Kako je to jednostavno.

KATARINA:A, kako je Kaja pametna?

IGOR: I kako sama biblija kaè sve je do vremena i prilike.O~isti}emo taj biblijski sviwac.

KATARINA:Nemoj da me zbuwuje{ biblijom. No}as je i trenutak iprilika, Milo{ }e ostati sam u kabinetu. Ti samo treba dase pritaji{ do...

IGOR: Najboqe je negde oko 3 4 sata, pred zoru. Tad ~uvarispavaju. Bilo bi dobro dobro da i Milo{ malo ~vr{}espava.

KATARINA:To je moj deo posla.

IGOR: Ne}e{ vaqda da?

KATARINA:Ti si potpuno blesav. Pa ja sa wim to ne radim ve} vi{e oddeset godina. Odne}u mu uve~e pitu od vi{awa, oboàva je.Puno vi{awa i {e}era i malo pra{ka za spavawe, i tine}e{ morati bog zna {ta da uradi{. Pazi! Nemoj dazaboravi{ da ponese{ sa sobom ostatke pite...

Za~uje se zvono na vratima, dugo i prodorno. Oboje se trgnu, kao uhva}enina delu. Ona mu pokazuje da se skloni.

IGOR: Stidi{ me se, a?

KATARINA:Kako si pogodio? Kretenu, to mora da je ona mala izbiblioteke, Nina Angelina, tvoja slu`benica.

IGOR: [ta }e ona ovde?

KATARINA:Poslao je Milo{, da mu donese paket sa ~istim rubqem ineke sitnice.

IGOR: To sam mogao i ja.

250 Leon Kovke


21/40


22/40


23/40


24/40

TRE]I ÎN

Narodna biblioteka; Prostorija sa legatima. Visoka i {irokaprostorija sa tri stola prenatrpana kwigama, fasciklama, pisa}im

ma{inama (kompjuterima). Na zidovima visoke police (6 metara) sa po-kretnim lestvicama; umetni~ke slike portreti zna~ajnih pisaca ~iji su legati, kao i velika, uqana reprodukcija: Munk Krik. Visoki

prozor sa te{kom pli{anom zavesom gleda na hram Svetog Save. Naposebnoj polici staklena kugla puna vode po kojoj plivaju odse~ene glavecveta perunike (ili hortenzije). U jednom uglu, ispod prozora, ~ependltrosed, sto i stolice, o~igledno deo legata; kao i perzijaner.

Scena 1.

Nina je visoko na pokretnim stepenicama, zagleda kwige na policama prazna mesta. Sa sobom je dovukla telefon. Uporno bira brojeve iinsistira...

NINA: Gospodine Hristi}u, jo{ 1980, u maju mesecu, iz legataMilo{a Crwanskog pozajmili ste originalan rukopis

drame Maska, za potrebe studenata akademije... Jeste, znamda je tada umro na{ predsednik... razumem ja, ali razumite ivi mene. .. ja danas moram da sredim sve za {ta samzaduèna... odlazim? Ne, ne odlazim, ali ne{to sli~no.Jednostavno ne èlim da posle mene ostane neki problem...Ako je ikako mogu}e, molim vas, donesite ga danas... moètebilo kad... Dovi|ewa, hvala vam...

Istovremeno, sasvim tiho, u{ao je u prostoriju Milo{ Ber~ek; blagopogureni {esdesetogodi{wak sa uredno potkresanom bradicom, }elav,setna i zabrinuta izraza lica.

NINA: (Zaklawaju}i rukom o~i od svetlosti prozora)Jeste li to vi gospodine Milo{e?

MILO[: Dobar dan Nina, zar ba{ uvek morate vi prvi da do|ete na

posao?NINA: Ne, tako se potrefilo.

MILO[: Znam ja da ove va{e, Oqa i Ksenija, nikada ne do|u navreme.

NINA: Ne, nije, samo ponekad kasne.

254 Leon Kovke


25/40


26/40


27/40


28/40

MILO[: Ne. Ve} zato {to imate sasvim dovoqno godina slu`be i{to ja to mogu da vam u~inim.

SENA: Znam da moète.

MILO[: Pa kad zna{, za{to onda ne obuzda{ svoj jezik?

SENA: Tako, ja sva{ta kaèm, pa se posle kajem. Bar vi znate da vasja i volim i cenim. Ako ni{ta drugo, dvadeset dve godine

smo zajedno.MILO[: Ne traìm ja ni od koga da me voli i ceni. Samo tra im

po{tovawe, i traìm da se ne pquje u hleb koji jedete...Nina, molim vas, do|ite u deset...

Milo{ naglo izlazi iz prostorije. Nina potr~i za wim sa paketom...vra}a se bez paketa... Sena i Oqa se jedno vreme zgledaju, a zatim }utkezauzimaju svoja mesta vade}i teglice sa kafom, keks, kocke {e}era,kifle, novine. Istovremeno, Nina tapka po tastaturi pisa}e ma{ine.

Scena 3.

OQA: Dosta, dosta mi je wega! Jebali ga Srbi! Dok on srbuje, onajmu klati onu sviwu Katarinu. Pa posle ja treba da trpimwegovu depresiju i ogor~enost! Ajde boga ti!

SENA: Pa ja ne bih ba{ rekla da je ogor~en, pre bezvoqan i nekakomlitav. U posledwe vreme se ba{ ~udno pona{a.

OQA: Ma dosta mi je svega! Sigurno da se ~udno pona{a kad ve}pet nedeqa ne ide ku}i! Pet nedeqa, sestro slatka, on spavana onom isprtku od leàja! Kao, na wemu je Milo{Crwanski smi{qao Seobe i Lamet nad Beogradom, pa }e iwemu, Milo{u Ber~eku, pasti neka velika ideja na pamet.Muda od labuda, a ne ideja. Uf, kako me nervira!

SENA: (Mirno)Ho}e{ poga~icu?

OQA: Ma daj mi, daj mi otrova...

Oqa naizmeni~no uvla~i dimove iz cigarete i guta zalogaje poga~ice...zaka{qe se, dugo ka{qe, okre}e le|a Seni i pokazuje joj da je udari. Sena

je udara iz sve snage po le|ima.

OQA: Crkni, kad nisi ni za {ta!

258 Leon Kovke


29/40


30/40

SENA: Stanari te zgrade pri~aju, da je dugo posle tog doga|aja, nafasadi zgrade, stajao grafit Smrt je jedini siguranzagrqaj. Kaù da je \or|e saznao da ga Nade`da vara saIgorom.

NINA: Ovim, na{im Igorom?

SENA: Da, Igor Cvetkovi}.

OQA: Ma koji je on jeba~? Pojma nema! Naduvana kurton~ina, samo{to ne poleti od naduvanosti!

NINA: A ima tako prijatno lice.

SENA: Iza tog besprekorno izbrijanog i namirisanog lica krijese protuva.

Scena 4.

U prostoriju ulazi Igor Cvetkovi}. Pun sebe, nasmejan, {irokih po-kreta.

IGOR: [ta je? Gde je osmeh? Ne}u da vas vidim vi{e tako pokisle.Srbija grca u nevoqama, pa ipak peva. Posle ki{e uvekdolazi sunce.

OQA: Jeste, i posle jebawa nema kajawa!

Sena vu~e Oqu za rukav da bi je spre~ila u daqem laprdawu.

IGOR: Koleginice, ja ba{ ne vidim neku paralelu izme|u Srbije udemokratiji, i onoga {to ste vi rekli. Objasnite mi.

OQA: Pa to...

IGOR: [ta, pa to?

OQA: Pa to, da Srbija grca u demokratiji!

Svi suzdràvaju osmeh... âk se i Igor jedva kontroli{e da ne prsne u

smeh. Mr{ti lice i sasvim ozbiqno se obra}a Nini.

IGOR: Nina, molim vas da po|ete sa mnom u depo za raritete.Izgleda da }emo imati aferu sa Miroslavqevim jevan-|eqem. Ponesite zapisnik...

SENA: [ta je to sa jevan|eqem?

260 Leon Kovke


31/40

IGOR: ^u}e se. Neko je izgleda neovla{}eno izneo Jevan|eqe izdepoa i presnimio ga. Ko zna u kakvom je stawu. Mi moramoda za{titimo ono {to predstavqa se}awe i svest srpskoganaroda od belosvetskih {teto~ina i razoriteqa! Svakipapiri}, listi}, sve je va`no! Sve je to duhovna snagana{ega naroda!... Nina, idemo...

Igor i Nina izlaze.

Scena 5.

OQA: E uvek mi se orose ga}e od ovakih patriota.

SENA: Samo pazi da te ne ~uje.

OQA: Ma idi! Vi{e me brine ova na{a Nina negoMiroslavqevokuku lele. Jesi li videla, nema u woj dva grama `ivota.

SENA: Da, stvarno je malo ~udna.

OQA: I ti bi bila da te neko vozi kao onaj wen Petar.

SENA: Ne znam, ne{to sam ~ula da...

OQA: Ma ja ga znam! Sa wim sam bila pre 11 godina. To isto je imeni radio!

SENA: Koliko vidim, ti si i pored svega ostala normalna.

OQA: Ja ga mrzim, a ona ga voli.

SENA: Da, to je najgore, kad voli{ |ubre.

OQA: Ma gore je kad voli{ pijanduru.

SENA: Kome pri~a{. Ne ide mi se ku}i.

OQA: Moj retko dolazi ku}i. I kad do|e, boqe da ne do|e. Da nemadece, kunem ti se, sela bi u prvi voz i oti{la lepu pi~kumaterinu!

SENA: Onda sam ja sre}na. Moj alkos sedi po ceo dan u ku}i, nigdene}e da ide. Sedam godina mi nikud nismo iza{li. On piqi

u fla{u, a ja u televizor.OQA: Je li, jel radite jo{ uvek one stvari?

SENA: [ta ti pada na pamet? Nije da ja ne}u, nego, ja i ne znam dali on uop{te ima onu stvar.

OQA: Kako ne zna{?

Klepsidra 261


32/40

SENA: Tako lepo. Udala sam se da mi ne bude dosadno, a on nikadanije pokazao da ga ja interesujem kao èna.

OQA: [to rekla moja tetka Grozdana, jebe{ taku svadbu nikopi~ke ne zaiska.

SENA: Jesi li ti ikada i{la sa Igorom u depo?

OQA: ... Jesam, jedanput i nikad vi{e... Ne pitaj me za{to!

SENA: [ta misli{, da to i Ninu ~eka?

OQA: Ne znam {ta je ~eka, ali, sve je gledam i posmatram, woj,sestro, kurac fali.

SENA: (Uzdahne)Eh, kad sam ja... Bilo pa pro{lo...

ÊTVRTI ÎN

Tipi~ni kabinet upravnika Narodne biblioteke. Veliki sto. Ko`nefoteqe i mali sto, otoman u uglu, police sa kwigama do tavanice,

telefoni, bar, kristalne ~a{e. Na zidovima umetni~ke slike,portreti Milo{a Crwanskog i Jovana Du~i}a. Pli{ane zavese, velikisat, lampe, tepisi...

Scena 1.

Milo{ stoji okrenut le|ima i gleda kroz prozor, prema Svetosavskomhramu. Igor ~ita nekakvo pismo.

IGOR: ... Po{tovani gospodine Konstantinovi}u, kao {to steupoznati sa na{im projektom za{tite rukopisa i kwiga odnacionalnog zna~aja za o~uvawe istorijske svesti iduhovnosti srpskoga naroda, tako vam je sigurno poznata i~iwenica da su sredstva za{tite iskqu~ivo uvoznog

porekla. Wihova nabavka iziskuje posedovawe deviznogra~una, kao i odgovaraju}e sume. Za potrebe u teku}oj 2001.godini molimo vas da uplatite sredstva u ukupnom iznosuod 17500 evra. Pozdravqamo Vas, unapred zahvalni narazumevawu. Sa po{tovawem, direktor Narodne Bi-blioteke Srbije, gospodin Milo{ Ber~ek...

262 Leon Kovke


33/40


34/40


35/40


36/40


37/40

KATARINA:Sa~eka}emo...

Milo{ i Nina izlaze. Telefon uporno zvoni. Katarina ustaje, dièslu{alicu i prekida vezu, blokira telefon.

Scena 4.

IGOR: [ta to radi{ Katarina?!

KATARINA:Samo ono {to je neophodno.

IGOR: Ti ho}e{ da se pomiri{ sa Milo{em?

KATARINA:Kako si glup. Poku{ala sam da ti olak{am posao... Pravastvar bi bila da je Milo{ popizdio i da je napravioqubomornu scenu.

IGOR: Onda bi svi znali da smo...

KATARINA:Stvarno si glup. To svi znaju. Ali, da je Milo{ napravioqubomornu scenu, u kojoj bi on naravno lo{e pro{ao, ja bimu sva{ta rekla pred svima, da nije mu{ko, da ima malikurac, da se na pojavquje na vratima ku}e i, ako ima itrunke mu{kog u sebi, da se ubije... Onda bi svi poverovalida se sam ubio u depou, niko ne bi ni ispitivao nesre}anslu~aj...

IGOR: To mi nije palo na pamet. Priznajem. âk sam se natrenutak usrao da }emo svi morati da jedemo pitu sasedativima.

KATARINA:Vidi se da ne poznaje{ Milo{a, taj pitu od vi{awa ni sakim ne deli... Pssst...

Katarina pritr~ava vratima, okre}e kqu~, zadiè sukwu i opkora~uje

Igora.

IGOR: [ta ti je, jesi li poludela? Uhvati}e nas.

KATARINA:Pssst... Na brzaka, za sre}u, da mu malo upqujemo prostor...Jao! Jao, ovo su najboqe jeba~ine...

Klepsidra 267


38/40

PETI ÎN

Prostor je isti kao u tre}em ~inu. Jedina razlika je u tome {to je sadano}, zapravo negde pred zoru. Kroz velika stakla vidi se Svetosavski

hram osvetqen reflektorima. Prostorija je jedino osvetqena svetlomkoje dopire od reflektora sa spoqne strane. Te{ka pli{ana zavesa jesasvim sklowena. Spoqa dopire lave` pasa i cvilewe rawenog psa. Po

neki put se ~uje petarda iz daqine. Sasvim blizu, tik uz staklo curivoda sa krova... [um isticawa vode.

Nina u polumraku sedi na metalnim lestvicama i preme}e odse~enigajtan zavese onaj iz wene sobe... Polako ustaje, pewe se uz metalnestepenice do tavanice. Oko metalne {ipke, koja nosi te{ke pli{anezavese, vezuje gajtan. Sasvim pribrano i polako pravi om~u na krajupreba~enog uèta. Isprobava rukom ~vrstinu vezanog uèta... Silaziniz stepenice, zabada tri male sve}ice svaku u po jedan cvet koji pliva

u staklenoj posudi. Pali ih... Jedno vreme posmatra plami~ke, a zatimpo~iwe da skida ode}u i da je uredno slaè u dnu stepenica, na sto~i}.Iznad wene glave wi{e se konopac sa om~om... Weno svla~ewe prekidazvuk te{kih koraka i disawa... Iznenada u prostoriju ulazi le|ima~ovek koji nosi preko ramena mlitavo telo... Nina se hitro uspiwe uzstepenike i sakriva iza pli{ane zavese stoje}i na ormanu. Sadaprepoznajemo Igora i okrvavqenu Milo{evu glavu. Igor spu{ta Milo{a

na pod, oslu{kuje, hodnikom prolazi ~uvar osvetqavaju}i ga baterijom...Kad ~uvar zamakne, za~uje se pi{tawe mobilnog telefona... Igor ga brzovadi i {apatom govori...

IGOR: Nisam... Ne treba mi pomo}, morao sam da eskiviram ~u-vara... Ne zna{ okolnosti. Morao sam da ga onesvestim, onetvoje pite nisu bile dovoqne... Nisam ga ubio! Samo mu jeglava krvava... Dobro, to }e biti kao da je pao...

Milo{ po~iwe da stewe.

IGOR: Evo ga, po~eo je da stewe... naravno da }u da ga udarim, ne~imtupim, nikako o{trim... Iskqu~ujem i javqam se kad svebude gotovo....

Igor pogledom traì, opipava. Uo~ava iznad sebe om~u ve{ala koja sewi{e. Pewe se polako uz metalne stepenice... Napipa Nininu nogu. Ninavrisne, hvata se za metalnu {ipku iznad sebe i nogama odgurne Igora.

Igor gubi ravnoteù i pada sa stepenica, ~uo se samo tup udarac i kaoda se ne{to slomilo... Nina se polako spu{ta niz stepenike...boja`qivo prilazi Igoru koji leì preko Milo{a, pipne ga nogom, ovajne mrda... Nina ispu{ta krik uàsa... Stoji paralisano neko vreme, opetkrikne i pomeri se do posude sa cve}em i sve}icama... Gura sve}ice poposudi i monotono peva potpuno nerazumqivo neku pesmu...

268 Leon Kovke


39/40

Sa poda ustaje o{amu}eni Milo{, drì se za sto, gleda u Ninu i wenopevawe. Milo{ shvata da ga Nina ne vidi, gleda u om~u iznad prozora...

Drè}i se stvari dotetura se do prekida~a za svetlo, pali ga... Sada jesoba osvetqena jednim izvorom svetla... Preska~u}i mrtvog Igora Mi-

lo{ prilazi Nini... Vu~e je za ode}u.

MILO[: Nina, {ta radite ovde?

NINA: Ubila sam Igora... Ja sam ubica.

MILO[: Niste. Vi ste se branili.

NINA: Jesam, ja sam sada ubica.

MILO[: Nina, dete, pogledaj me. Ja sa, Milo{.

NINA: Znam, vi ste Milo{ direktor biblioteke.

MILO[: Reci mi, da li zna{ {ta se desilo ovde?

NINA: Znam. Vidite onu om~u(Pokazuje)to sam ja htela da se obesim, da ubijem samu sebe. A onda jedo{ao Igor i nosio vas. Ja sam mislila da ste mrtvi.Sakrila sam se iza zavese i stra{no sam se pla{ila... Ondaje Igor pri~ao kako }e nekoga da zatu~e tupim predmetom,pa je krenuo prema meni. Ja sam se stra{no upla{ila za svoj

ìvot i uop{te vi{e nisam mislila na samoubistvo. Samosam mislila kako da preìvim... Kad me je Igor uhvatio zanogu, ja sam ga gurnula, i onda je on pao. A ja sam postalaubica.

MILO[: Nina du{o, za{to si htela da se ubije{? Ti si tako lepa ipametna devojka.

NINA: ... Da ste me to pitali pre pola sata, znala bih ta~no zbog~ega. Sada ne znam. Jedino se se}am da sam imala ~vrstunameru da sebi oduzmem ìvot. Va{a glava je krvava,~ekajte, da vam obri{em ~elo...

Nina cepa deo ko{uqe, uma~e ga u staklenu posudu sa vodom i blagimpokretima bri{e Milo{evo ~elo.

MILO[: O ~emu si mislila kad si donela odluku da se...?

NINA: (Osmehne se)Eh, bila sam zabrinuta {ta }e biti sa qudima koji su mibili simpati~ni i ja wima... A najvi{e me je mu~ila misao,da li }e sve propasti, ili }e svet postati boqi mojomsmr}u. Stra{no mi je bilo va`no da moja smrt pomogne daqudima bude boqe.

Klepsidra 269


40/40

MILO[: A otac, majka, Petar?

NINA: Mame mi je bilo malo ào, ali sam znala da }e joj biti boqebez mene. Ne}e mo}i otac da je kiwi i sekira. Nadala sam seda }e to popraviti moga oca, jer }e se kajati {to me nema.Za Petra me ba{ bilo briga, on je kao zlo~esto dete komese sve mora uga|ati.

MILO[: [ta kaè{, da pozovemo policiju, treba nam pomo}?

NINA: Moèmo. Kad neko nekog ubije, uvek zovu policiju.

MILO[: To za tebe ne vaì, ti si heroj. Da nije bilo tebe, ja bi ve}dugo bio mrtav... Ti si moj heroj.

Nina prilazi Igorovom telu, ne`no ga dodiruje nogom.

NINA: Pozovite i hitnu pomo}. Ja sve mislim da Igor i nijemrtav, porobudi}e se on, vide}ete. Znate, ja sam ga veomane`no gurnula, vrhovima prstiju, to je kao kad hvatateleptira... Meni, znate, nijedan leptir nije ostao na ruci,uvek je posle mogao da poleti... A drugi, kad uhvate leptira,on posle ne moè da poleti...

Milo{ poqubi Ninu u ~elo, ostavqa je da se igra sa sve}icama i cve}em.Okre}e broj~anik na telefonu. Istovremeno, Nina po~iwe da peva svoju

monotonu pesmu i da zvone zvona Svetosavskog hrama.

NINA: ([apatom peva)Telo gori, u srcu led, na put idem a ne znam gde...

ZAVR[ETAK

270 Leon Kovke

Documents

Leon Kovke~Klepsidra