Leonard A. Bulen: Veština življenja - zasnovana na budističkim psihološkim principima

8/15/2019 Leonard A. Bulen: Vetina ivljenja - zasnovana na budistikim psiholokim principima

1/137

Leonard A. Bulen

Vetina ivljenja

Prevod Branislav Kovaevi

Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

J A N U A R

Veba relaksacije

Ve je davno reeno da je ivot suvie ozbiljan da bismo ga uzimali ozbiljno.Moemo ovome dodati da je ivot toliko ozbiljan i toliko tegoban da stvarajui otporprema njemu i postajui napeti samo ga inimo jo gorim. Drugim reima, ta napetostsamo poveava ozbiljnost stvari.

Moda vi ne mislite da je ivot toliko ozbiljan i tegoban. Nekima od nas toneprekidno traganje za uicima relativno je uspeno i oni oseaju da dobijaju neto vieod uobiajene pola-pola meavine zadovoljstva i nezadovoljstva, malo vie odmora negonapora, malo vie sree nego tuge. To je sve to oni oekuju i s razlogom su zadovoljni.Moda vi pripadate ovoj grupi.

Ima i onih koji dobijaju neto drugo od prosene pola-pola meavine sree i tuge,ivot im udeljuje manje uivanja nego bola i takvi moraju vie da daju nego to dobijaju.Moraju da ulau velike napore, a uivaju malo manje, njihove nedae preteu nadnjihovom sreom. Njihova tvrdoglava nastojanja da iz ivota iscede vie od onoga to imon moe dati stvara u njima opte stanje napetosti, koje ivot pretvara u neto joozbiljnije. Moda vi pripadate ovoj grupi.

Broj onih meu nama koji su napeti, ini se, premauje broj onih koji su oputeni; alimalo je onih koji shvataju koliko su napeti i na koji nain im ta napetost donosi noveprobleme.

Kako uopte nastaje ta napetost? Pre svega treba da znate da je u odreenimuslovima napetost neophodna. Ako se nalazite u opasnosti, prirodna je reakcija da

napnete svoje miie; itav va fiziki mehanizam priprema se ili za beg ili za borbu. Ovareakcija bila je kljuna u borbi za preivljavanje, tako da je proces grenja miia,zajedno sa promenom psihikog stanja, neophodan u specijalnim situacijama.

Ali tu nastaju tekoe. Niste u stanju da potpuno uklonite napetost; oseate da stestalno napeti, ak i onda kada za to nema nekog vidljivog razloga. Shvatate da je napetostpotrebna u nekim situacijama, ali ne i 24 sata, sedam dana u nedelji.

1


2/137

Pre nego to krenete dalje, morate sebi postaviti sledee pitanje: ta podrazumevampod napetou? Jasno vam je da miina napetost znai stanje u kojem su miiidelimino kontrahovani, a nervi koji ih kontroliu spremni su da ih u deliu sekunde jovie zgre.

Ali ta podrazumevate pod mentalnom napetou? Va um kontrolie nerve koji

vode do vaih miia, tako da ukoliko su ti nervi neprekidno u stanju iekivanja, to jezato to va um deluje kao da stalno oekuje da se iznenada pojavi nekakva opasnost. Vaum je, uviate, u stanju pripravnosti i ta pripravnost je izazvana ili strepnjom iliogorenjem ili eljom za samopotvrivanjem. U nekim situacijama ta pripravnost jepreporuljiva i korisna; ali ako dugo potraje, ona je u celini uzev besmislena, bez ikakvogobjekta na koji bi se usmerila i -- to je najgore -- izvan neposredne kontrole vae svesti.Ona biva kontrolisana sa podsvesnog nivoa, umesto viim funkcijama svesti.

Inicijalni uzroci vae napetosti lee, istina, u spoljnjem svetu; oni lee u vaoj potrebi da zaradite za ivot, u vaim porodinim obavezama i u zahtevima koji se postavljalju pred vas da se takmiite u svetu otre konkurencije. No, pravi uzrocinapetosti nalaze se u vama samima; pre svega, u strepnji koju oseate onda kada je

ugroeno neto do ega vam je stalo; drugo, u ogorenju koje gradite prema ljudima istvarima koje ugroavaju ono do ega vam je stalo i va oseaj sopstvene vanosti; itree, u potrebi da se samopotvrujete koja vas neprestano mui.

Pogledajmo jedan po jedan ta tri osnovna uzroka napetosti. Prvi od njih, strepnja,raa se kada je neto to cenite u opasnosti. to je vie stvari koje elite tim sebe initeranjivijim prema strepnji. Iako je strepnja povezana sa vie emocionalnih faktora, njezinosnovni temelj je vaa briga za sopstveno blagostanje i blagostanje svojih blinjih i stvarikoje vam pripadaju. Prema budistikoj psihologiji, ta briga nastaje iz elje usmerene kasamome sebi, koja se manifestuje ne samo u svojim najgrubljim oblicima kao pohlepa itvrdiluk, ve i u mnogim manje oiglednim formama.

Drugi meu osnovnim mentalnim faktorima koji izazivaju napetost jeste ogorenje.Poto u ivotu nailazite na toliko mnogo neprijatnosti i frustracija, izgraujete averzijuprema stvarima i ljudima za koje vam se ini da ih izazivaju. I poto ta averzija -- unjezinim blagim i takoe izraenim manifestacijama -- nije obino ni potpuno ispoljenani potpuno razreena, ona ostaje da vri i tinja u obliku ogorenja.

Trei meu osnovnim mentalnim ili unutranjim uzrocima napetosti jeste lanapotreba, koja vas neprestano proganja, da se dokazujete i time sebi obezbedite oseajvanosti ak i po cenu samoobmanjivanja.Tu potrebu sasvim lako moete da uoite koddrugih, onda kada se ispolji u svojim najvulgarnijim oblicima, ali kod sebe ste je vrloretko svesni.

U budistikoj psihologiji ova dvolina potreba za dokazivanjem, za osvajanjemoseaja prestia ili vanosti smatra se obmanom. Jedno od najvanijih pouka Budinoguenja jeste da je to nae sopstvo, to "ja", u krajnjem sluaju privid i da sve nae sklonostika samopotvrivanju, kao i oseaju inferiornosti i superiornosti, jesu delovi te dubokoukorenjene obmane sopstva, due, egoa.

* * *

2


3/137

Tako uviate da, prema budistikom uenju, sva nesrea izvire na kraju iz elje,odbojnosti i obmanutosti. I poto na njih ovde gledamo kao na faktore koji izazivajunapetost, elja se ispoljava kao strepnja, odbojnost se ispoljava kao ogorenje, aobmanutost se ispoljava kao elja za samopotvrivanjem. Sve dok ne razvijete odreenistepen samorazumevanja, niste potpuno svesni stvarnih uzroka svoje strepnje, niste

potpuno svesni stupnja svoga ogorenja, niti zaista znate naine na koje sami sebepotvrujete. Na taj nain niste u stanju da se na pravi nain nosite sa svojom neeljenomnapetou na mentalnom planu.

Glavni korak u oslobaanju od mentalne napetosti jeste usvajanje jedne radnefilozofije ili, ako vie volite, praktine filozofije. Moda vi ve imate neku radnufilozofiju, a moda i ne, ali u svaku sluaju eleo bih da vam izloim jednu skicubudistikog uenja u nadi da e vam to pomoi ili da formuliete ili da poboljate svojuradnu filozofiju.

Postoji jedna stvar koju svako zna iz sopstvenog iskustva, a to je patnja. Inteligentnii glupi, dobri i zli, bogati i siromani, zdravi i bolesni, mladi i stari, svi su na ovaj ili onajnain upoznali patnju. I ta patnja je stvar neposrednog iskustva, a ne nekakav opis ili

apstraktan pojam.Opisivanje patnje je suvino. Meutim, moe koristiti ukoliko opiemo tapodrazumevamo pod patnjom u ovom kontekstu. Izvorni budistiki pojam obuhvata nesamo patnju u njezinim akutnim ili intenzivnim oblicima, ve takoe svako iskustvo, makako bilo tanano, koje nije potpuno zadovoljavajue. Ako vas mue akutni bolovidvadeset etiri sata neprekidno ili se tek dosaujete tokom pet minuta, oba ta iskustva sunezadovoljavajua, premda ovo prvo daleko vie nego ovo drugo. Budistki termin ovdepreveden kao patnja otuda obuhvata sve to nije potpuno zadovoljavajue sa bilo kogstanovita. Bolji prevod bi moda bio nezadovoljenost, ali poto je ona malopreglomazna, obino se koristi re patnja.

Budino uenje tvrdi da roenje u sebe ukljuuje patnju, isto tako i bolest, starost ismrt u sebe ukljuuju patnju -- to je sve samo po sebi prilino oigledno. Ali ono takoetvrdi da i zadovoljstvo u sebe ukljuuje patnju i u prvi mah to se ini protivrenim.Meutim, taj utisak bledi kada tu tvrdnju preformuliemo: svako zadovoljstvo donosi inezadovoljenost. Znate li za bilo koje zadovoljstvo koje vas je trajno zadovoljilo? Modase seate nekih perioda sree ili zadovoljstva u prolosti koji su bili savreni dok sutrajali, ali su se onda pre ili kasnije zavrili. Sve to je poelo mora i da se okona; iupravo po toj svojoj osobini prolaznosti su zadovoljstvo i srea nezadovoljavajui.

Patnja, otuda, u svom tehnikom znaenju nezadovoljenosti, jeste potencijalnoprisutna u bilo kom iskustvu svakodnevnog ivota. Uzimajui patnju za svoju polaznutaku, budizam kree od neega to nam je svima dobro poznato iz neposrednog iskustva,a ne od neeg hipotetinog, transcendentalnog, metafizikog. A da bismo pronali lek zapatnju moramo pronai njezin uzrok; pri tome ne smemo pobrkati puku okolnost zaispoljavanje patnje sa njezinim uzrokom. Ukoliko uganem lanak i osetim bol, kaem daje uzrok mog bola uganuti lanak i to je tano u direktnom smislu. Ali sa budistikogstanovita on je samo prilika za manifestovanje patnje, a krajnji uzrok lei mnogo dublje.

Dalje, pretpostavimo da u poaru izgubite kuu i svoje najvee dragocenosti. Javljese, kaete, oseaj gubitka izazvan vatrom i naravno na nivou svakodnevnog

3


4/137

komuniciranja vi ste u pravu. Ali budistiko uenje kae da je nestanak vae kue uplamenu bila samo prilika za patnju i da njezin fundamentalni uzrok treba potraiti nasasvim drugoj strani.

Sva patnja, sva nezadovoljenost, bol, mrzovolja ili tuga mogu se, prema budistikomgledanju na stvari, povezati sa jednim uzrokom, a on je elja. Pod eljom se podrazumeva

svaki oblik udnje za zadovoljavanjem, uitkom ula, mentalnim zadovoljstvom i zavenom egzistencijom. Tu elju prati vezivanje, a razliiti oblici vezivanja su pokretakasnaga ivotnog toka.

Sada je potrebno objasniti pojam ivotnog toka, a da bi se se dalo to objanjenjenuno je ukratko se osvrnuti i na budistiki zakon akcije i reakcije u mentalnoj sferi.Prema tom zakonu, sve moralno povoljne aktivnosti dovode do akumuliranja mentalnihsila, koje moemo nazvati silama reakcije, a koje pre ili kasnije rezultiraju sreom; sadruge strane, sve moralno nepovoljne aktivnosti dovode do akumuliranja sila reakcijekoje e kasnije doneti patnju. U isto vreme, naa sadanja srea je rezultat dobronamernih postupaka, a naa sadanja patnja, barem delimino, posledica je naeg moralnopogrenog postupanja u prolosti.

Tokom ivota odvija se proces akumuliranja sila reakcije generisanih tekuimvoljnim aktivnostima i u isto vreme odigrava se jedan obrnuti proces u kojem se silereakcije iz prolosti prazne kroz iskustva sree i patnje. Ovaj dvostruki procesakumuliranja i pranjenja sila reakcije naziva se ivotnim tokom. ivotni tok je temeljindividualne egzistencije i neprekidno se menja upravo usled neprestanog pranjenja inadopunjavanja sila reakcije koje ga sainjavaju. On je nalik reci, koju uveava priliv iznjezinig pritoka, ali koja se istovremeno i prazni ulivajui se u more; i premda reka danasizgleda ista kao i jue, voda u njoj se bez prekida menja, tako da nije ista ni u dveuzastopne sekunde.

Sile reakcije koje sainjavaju ivotni tok, poput vode u reci, stalno se menjaju, uvekiznova se praznei kroz iskustva, da bi potom bile zamenjene silama nastalim voljnimaktivnostima, a vezanost je ta koja odrava ovaj proces i obezbeuje mu pogonskogorivo. Zahvaljujui naoj vezanosti za ulna i mentalna zadovoljstva i za naepojedinane ivote ta voljna aktivnost nastaje; potom, zahvaljujui voljnoj aktivnostiakumuliraju se sile reakcije koje ine ivotni tok. Bez te vezanosti za sopstvo i stvaribliske sopstvu ne bi bilo voljne aktivnosti i sile reakcije ivotnog toka ne bi se obnavljale.

Tako, na kraju svakog pojedinanog ivota normalno je da preostane izvesnakoliina neutroenih sila reakcije, tako da ivotni tok jo uvek postoji, iako su i svest itelo prestali da funkcioniu. Ove neutroene sile reakcije, neposredno posle smrti,iniciraju novo bie, bilo u novom obliku ivota na zemlji ili u nekom drugom obliku. Toznai da u trenutku kad staro bie umre ivotni tok uzrokuje nastanak novog bia kaoneku vrstu produetka staroga bia.

Na taj nain, ivot jedinke nastavlja se kroz smrt i preporaanje, jedan za drugimivotom, sa istim ivotnim tokom koji protie kroz neprekinuti sled egzistencija, nalikneprekinutoj niti na koju su nanizane perle. Za razliku od mnogih drugih misaonihsistema, budizam ui da individualni ivot nije neto dobro, ve sredite patnje. I ui dasloboda od patnje moe biti postignuta samo potpunim oslobaanjem od individualneegzistencije.

4


5/137

Poto patnja zavisi od individualne egzistencije, a individualna egzistencija zavisi odivotnog toka, od vezanosti i od elje, tada lek za patnju lei u razaranju elje. Kada jeunitena elja, vie se ne javlja vezanost. Sile ivotnog toka tada se isprazne same odsebe, a lina egzistencija (ili ivot omeen granicama sopstva) stie do kraja, zajedno sapatnjom, koja nestaje zajedno sa njim.

Ali kada individualni ivot stigne do svog kraja, ta je iza toga? Da li to znaiponitavanje, nitavilo? Budino uenje kae da se tu radi jedino o ponitavanju iluzije, ada se, kada iluzija bude uklonjena, stvarnost -- do tada zaklonjena tom iluzijom -- otkriva.A to se tie prirode te stvarnosti, Budino uenje sasvim jasno kae da je ona neopisiva ida je svaki pokuaj da se ona opie reima, idejama, mentalnim slikama ili poreenjimanuno bezuspean, poto je van domaaja, ne samo rei, ve i misli.

Ona se moe nazvati Neuslovljenim, jer je osloboena zavisnosti od bilo ega.Nazivana je jo Neoblikovano, Nestvoreno i Nesloeno; ona je osloboena patnje itrostruke vatre elje, odbojnosti i obmanutosti kao glavnih sastojaka patnje.

I dok je nemogue bilo kakvim pozitivnim terminima sainiti opis Neuslovljenoga,mogue je pozitivnim terminima opisati budistiki metod dostizanja tog cilja, a taj metodje poznat kao Plemeniti osmostruki put.

Prvi korak na tom putu naziva se ispravno razumevanje i to podrazumevarazumevanje prave prirode egzistencije. To razumevanje, u punijem i dubljem znaenju,jeste i krajnji cilj Budinog puta; taj cilj ne moe se postii sve dok se put ne pree dosamoga kraja. Ali u drugom smislu rei to je razumevanje patnje, elje kao njezinoguzroka, leka koji je iskorenjuje i puta koji vodi ka tom iskorenjivanju. Opet, u nekomdrugom smislu ispravno razumevanje moe se smatrati razumevanjem barem glavnihelemenata Budinog uenja.

Ispravna misao, drugi korak na ovome putu, opisuje se kao misao osloboena

senzualnosti, zlovolje i okrutnosti; ali ovde opet, potpuno savrena ispravna misao nemoe se postii nezavisno od ostalih koraka.

Sledei dolaze koraci koji su u vezi sa moralom, koraci tri, etiri i pet. Ispravangovor je govor u kojem nema lai, ogovaranja, pogrdnih rei i naklapanja. Ispravnoponaanje je izbegavanje ubijanja, krae i bluda. A ispravno ivljenje je ono koje nenanosi tete drugim ivim biima.

5


6/137

esti, sedmi i osmi korak ukljuuju budistike metode vebanja uma. Ispravannapor, esti, jeste u sutini stvar treniranja volje, dok je ispravna sabranost razvijanjepanje do njenih krajnjih mogunosti. Osmi korak je koncentracija uma usmerena napostizanje direktnog uvida u krajnju stvarnost i istinsku prirodu egzistencije.

Toliko o Osmostrukom plemenitom putu kao celini. Pruio sam vam dovoljno

informacija o osnovama budizma kako bih vam pokazao da se ne radi o nekakvomidolopoklonstvu, kako se to ini na osnovu novinskih lanaka ili TV emisija. Istina,mnogo je sujeverja u istonoazijskom budizmu i to iz dva razloga.

Prvo, ljudski um -- naroito u svom nerazvijenom i neupuenom stanju -- trai netosebi spoljanje emu e se prikloniti i to e oboavati. I drugo, budizam se, zbog svojefleksibilnosti, uvek spajao sa lokalnim religijama i ono to se u nekim zemljamapredstavlja kao budizam esto je zapravo meavina budizma sa autohtonim sujeverjima ireligijskim pojmovima i praksama.

Sada kada sam vam predstavio optu sliku Plemenitog osmostrukog puta, na vama jeda ga koristite onoliko mnogo ili onoliko malo koliko elite. Prisetiete se da smo poelirazmatrajui problem napetosti na mentalnom i telesnom nivou. Sada bih eleo da malo

vie panje obratimo na ovaj drugi problem, a to je neeljena miina napetost.Jedan od oblika ispravne sabranosti -- sedmog koraka Osmostrukog puta -- jesteveba nazvana sabranost panje na poloaj tela, koja se lako moe adaptirati za potrebetelesne relaksacije. Videete da je ova adaptacija sabranosti panje na poloaj tela usutini ista kao vebe relaksacije u jogi i u zapadnim sistemima relaksacije. A njezinasutina je da nam usmeri posebnu panju na pojedine grupe miia, jednu po jednu, utraganju za neeljenom miinom napetou i da je potom svesno opustimo.

Zauzevi udoban poloaj, neka se centar vae panje lagano kree preko ela i obrva,imajui na umu da elite da opustite sve one miie u tom podruju koji su napeti. Tokomovog istraivanja, moete sebi pomoi ponavljajui u sebi: "Opusti se, opusti se".

Onda fokus panje pomerate oko svakog oka pojedinano, preko kapaka i unutarone duplje, gde se nalazi mnotvo vrlo osetljivih miia.

Napetost je obino vidljivija oko usta nego bilo gde drugde. Tako se moe desiti datek kada fokus panje pomerite na usta i vilicu postanete definitivno svesni napetosti,manifestovane kao stisnuti zubi ili ukoene usne. Lagano primenjujte poveanu panju nate miie i ideja oputanja koju ve neko vreme imate na umu pomoi e da se gr makarmalo opusti.

Sada isti intenzitet panje poklonite jeziku, trudei se da postane oputen koliko godje mogue. Mogue je da e vam trebati neto vie vremena da posvetite regionu usta ijezika nego drugim delovima tela.

Sputamo dalje centar panje do vrata, spiralno se kreui oko njega gore-dolenekoliko puta. Isto zatim radimo sa miiima ramena. Od ramena centar panje spiralnopomeramo niz jednu ruku i tragamo za neeljenom napetou. Kada stignete do ake,najbolje je da prvo obradite nadlanicu, a onda svaki prsta pojedinano, pokuavajui dabudete svesni svakog od njih posebno.

Odatle vaa panja klizi niz butinu na istoj strani, spiralno sve do kolena,potkolenice i stopala. Tu se prebacujete na drugo stopalo, spiralno se penjui uz nogu,sve do ake na toj strani. Poto je fokus panje putovao niz jednu nogu i popeo se uz

6


7/137

drugu, kada dosegne aku na drugoj strani dobro je malo usporiti njegovo kretanje i opetpojedinano osvestiti svaki prst, zatim nadlanicu i runi zglob, pa onda spiralno gore uzruku sve do ramena.

Sada ste prokrstarili celo telo, od glave, pa niz jednu ruku i nogu sve do stopala, dabiste se drugom stranom popeli. Sada ostaju miii grudi i abdomena. Zato obraate

panju na oseaje u gornjem delu grudi, pokreui fokus panje preko grudi, pa natragpreko lea i sve nie spiralno dok ne stignete do miia abdomena.Ovo je kraj vebe sabranosti panje na poloaj tela prilagoene u svrhu oputanja

miine napetosti. Moete je modifikovati, skraivati ili produavati, u skladu sa svojimpotrebama i mogunostima; ali u svakom obliku upravo opisana veba je dobra osnova zauklanjanje telesne i, u izvesnoj meri, mentalne napetosti takoe.

Kompletna veba sabranosti panje na poloaj tela zahteva izvesno vreme. Meutim,kada nemate dovoljno vremena jo uvek moete primeniti njezine principe na nekolikosekundi. Moda ste domaica, nalazite se kod kue i u jednom trenutku zazvoni telefon iprobudi vau bebu, koja pone da plae, a u tom trenutku i mleko na poretu pone dakipi. U takvoj situaciji, kada vam je panja podeljena na razliite stvari, prinueni ste da

skaeta sa jednog problema na drugi, ne reavajui ni jedan do kraja; sve to stvara u vamatenziju, telesnu i mentalnu. Oigedno je da tog trenutka niste u mogunosti da vebatesabranost panje na poloaj tela; ali zato kasnije moete iskoristiti prvu priliku da sednete-- ili ak i da ostanete na nogama -- i oslobodite se barem dela napetosti koja vas jeosvojila.

Sve to treba da uradite, bilo da sedite ili stojite, jeste da svesno zgrite miie --uglavno one na nogama, rukama, akama i oko vilice -- a onda ih svesno opustite onolikokoliko je to mogue u datim okolnostima. Tako vebajui vi u polje svesti uvodite jedanproces koji je do tada funkcionisao na podsvesnom nivou. itava veba u ovom sluajune oduzima vam vie od nekoliko sekundi.

Sistem (nebudistikog porekla) pomoi da se smanji mentalna napetost sastoji se odvizualizovanja crnih objekata ili oblika, iza ega stoji teorija da kada formirate mentalnusliku crnila to je najblie to se u normalnim okolnostima moete pribliiti stanjuispranjenosti uma. Kad mislite o crnom, to je najslinije stanju u kojem ne mislite ni oemu.

Nije naroito bitno koju vrstu crne slike formirate u umu; zatvorenih oiju, zamisliterecimo crni disk i da biste spreili da vam panja odluta sa njega, moete ga zamislitikako se poveava ili kako se menja u estougao, kvadrat i trougao. Moete takoevizualizovati slova abecede, jedno po jedno, ispisana debelim crnim potezima. Dalje,moete zamisliti da sve u sobi bojite u crno, deo po deo -- prvo plafon, potom zidove,zavese, nametaj i pod.

Sve dok je crna boja dominantna i sve dok vizualizujete crnilo to je mogue jasnije,ovaj proces e vam pomagati da opustite um.

Modifikovana veba sabranosti panje na poloaj tela i korienje vizualizacije crneslike obezbeuju vam izvestan stepen oslobaanja od napetosti, ali ne doseu dovoljnoduboko da bi uklonili njezine uzroke -- ove vebe ne napadaju strepnju, ogorenje i eljuza samopotvrivanjem kao korena mentalne i telesne napetosti -- i otuda nisu konano

7


8/137

reenje. One najbolje funkcioniu kada se primenjuju zajedno sa nekom vrstomfilozofskog preusmeravanja ili preoblikovanja uma.

Uz pomo jednog takvog preoblikovanja uma stav prema ivotnim problemimamenja se u pravcu da ogoreno odbijanje biva zemenjeno fleksibilnom i aktivnomprijemivou za sve to donosi ivot. Prihvatanjem sree kao dobrodolog osveenja i

patnje kao prilike za vebanje mogue je spreiti dobar deo nepotrebnog nespokojstva inapetosti. Na taj nain zadovoljstva ivota, u kojima uivamo oputenog uma, bivajusamo jo pojaana, dok njegove neprijatnosti, liena tog amalgama strepnje i ogorenja,gube na svom intenzitetu.

* * *

Praktian deo

SABRANOST PANJE NA POLOAJ TELA

Za koji god oblik miine relaksacije uz pomo sabranosti panje na poloaj tela da

se odluite, najtei deo nije da ga nauite ili da ga vebate, ve da istrajete u vebanju.Svako od nas sklon je da neto zapone, a onda mu to dosadi ili jednostavno zaboravi nato; verovatno da ni vi niste u ovome izuzetak.

Mogue je da tokom dana ne moete da pronaete dovoljno vremena za redovnovebanje celokupnog miinog oputanja, ali barem moete izgraditi naviku da vebatepre nego to uvee legnete da spavate, a naroito u prilikama kada vas moda muinesanica.

Uz to, donesite odluku da napravite nekoliko brzih grenja i oputanja nekoliko putatokom dana ili kad god postanete napeti. Ta veba oduzima vam svega nekoliko sekundi imoete je praktikovati dok sedite, stojite ili -- u izvesnoj meri -- ak i dok hodate.

Veba ogranienog oputanja, kako je moemo nazvati, sastoji se u brzom

napinjanju glavnih miinih grupa du celog tela i odmah zatim njihovom oputanjukoliko god je mogue u datim okolnostima. Ako, na primer, stojite u holu zgrade ekajuina lift, moda ete osetiti nervozu i napetost zato to ste u urbi i lift nikako da stigne. Paneka vam onda taj oseaj nespokojstva i tenzije poslui kao opomena da u nekolikosekundi sprovedete ogranienu vebu oputanja. Dok stojite, ukoite miie ruku, nogu ivrata, a onda duboko udahnite da biste napeli miie grudi i stomaka. Odmah zatim,koliko je to mogue u stojeem poloaju opustite sve te grupe miia tako da budusasvim mlitavi.

Dok sedite na eleznikoj stanici oekujui na voz ili stojite ekajui autobus moeteiskoristiti oseaj uznemirenosti da biste vebali ogranieno oputanje. Odredite kao svojcilj da to uradite to je pre mogue posle nekog perioda zauzetosti ili potekoa, a isto

tako i posle perioda u kojima ste sebe uhvatili kako se rvete sa emocijama i subjektivnimstavovima.

I dok vas ogranienost vremena i va poloaj mogu spreiti da postignete potpunumiinu relaksaciju, ovakve vebe zaista spreavaju da se miina i mentalna napetostdalje nagomilava; u isto vreme prua vam veu svesnost svoga fizikog i mentalnogstanja. A ta vea svesnost klju je vee kontrole.

8


9/137

Nee vam, naravno, odmah poi za rukom da izgradite novu naviku; zato, kaopodrku za samodisciplinu i sabranost, obeajte sami sebi napismeno da ete u odreenovreme koristiti neku od tehnika relaksacije. Jo bolje, moete napraviti ugovor sa samimsobom -- da kad god propustite da vebate u predvieno vreme sebe liite nekog malogzadovoljstva ili sebi zadate neki mali zadatak. Kao alternativu ovome ili kao dodatnu

pomo, napravite tabelu na paretu papira slinu onoj na kraju ovog teksta i popunjavajteje svaki dan duom ili kraom linijom, u zavisnosti od vremena koje posvetite sabranostipanje na poloaj tela kako biste opustili svoju muskulaturu.

Sabranost panje na poloaj tela

Evidencija

nedelja 1 nedelja 2 nedelja 3 nedelja 4 nedelja 5

ponedeljak

utorak

sreda

etvrtak

petak

subota

nedelja

9


10/137

F E B R U A R

Princip nenametljivosti

Samoisticanje, zahtevanje iskljuivo svojih prava i privilegija, isticanje sopstvenevanosti i izuzetnosti svoje egzistencije: to je jedan od osnovnih naina instinktivnogreagovanja na mnoge situacije u naim ivotima. To je jedan od osnovnih elemenata unaem traganju za linim zadovoljstvom.

A to traganje za zadovoljstvima nema kraja; jer svaki na uitak samo je privremen ipre ili kasnije traganje se mora nastaviti. Prema budistikom uenju, tragati za sreomkroz samoisticanje vrlo je pouzdan nain umnoavanja problema i nesrea u sopstvenomivotu, jer trajna srea moe se pronai jedino oslobaanjem od lane vere u postojanjesopstva, kao i samoisticanja i samoobmanjivanja koji iz te vere izviru.

Najkaraktersitinija odlika budizma jeste uenje da najdublje sredite naeegzistencije nije neki fiksirani, nepromenljivi ego ili sopstvo, ve stalno menjajui toksila. Ako sledimo ovaj stav, iz njega proizlazi pravilo nenametljivosti, umesto stalnosamopotvrivanja; tako, u traganju za krajnjom sreom, neophodno je da neumornonegujemo upravo nenametljivost.

* * *

Jedna od temeljnih karakteristika sveta oko nas jeste potpuno odsustvo trajnosti.Neke stvari traju izvesno vreme, to je tano, i ini se da se godinama vrlo malo menjaju;ali u pravom znaenju rei nita nije trajno. Verovatno ete se odmah sloiti da jeinjenicu prolaznosti sasvim lako prihvatiti na jedan povran nain, ali ako treba da jeprihvatimo sa svim njezinim konsekvencama, nailazimo na priline tekoe.

Mi ivimo u svetu prolaznosti, ali u isto vreme pokuavamo da odloimo tuprolaznost upinjui se da nama drage stvari traju to je mogue due. Kako starimouvamo neke stvari koje nas podseaju na mladost. Iako priznajemo postojanjeprolaznosti, ona nam je mrska i zato odbijamo da je prihvatimo. U veoj ili manjoj meriuspevamo da je odbacimo; i upravo u toj meri sebe i obmanjujemo.

Znamo, naravno, da moramo prihvatiti neke neprijatnosti, izvesnu koliinu bola i

tuge, pomeane sa naom sreom u ovom krugu ivota i smrti; ali ne znajui ni za jednudrugu egzistenciju, nemamo izbora nego da uporno tragamo za sreom krozzadovoljavanje naih elja. Smatramo to jedinim nainom na koji moemo osvojiti sreu;i ovde sebe obmanjujemo.

U naim naporima da potisnemo injenicu prolaznosti koja nam se malo-maloukazuje i u borbi za sreom u svetu meavine zdovoljstva i bola prinueni smo, najee,

10


11/137

da sebe stavljamo u prvi plan i postupamo voeni sopstvenim interesima, ne znajui pritome da, u krajnjem ishodu, samoisticanje jeste glavni neprijatelj nae sree. Ovde, jojednom sami sebe obmanjujemo.

Tako dakle sebe obmanjujemo na tri osnovna naina. Tragajui za trajnou u svetuprolaznosti vie tetimo nego to doprinosimo sopstvenoj srei. Tragajui za sreom u

krugu roenja i smrti mi idemo u pogrenom pravcu. I stavljajui sebe u prvi plan inimoupravo ono to potpunu sreu ini nemoguom.Zato Budino uenje zapravo tvrdi da moramo razumeti i do kraja prihvatiti tri

temeljne karakteristike egzistencije, a to su:

injenica da je sve u ovome relativnom univerzumu prolazno;

injenica da je u ovome relativnom univerzumu sve u neprekidnom stanjukretanja, stanju koje kod svesnih bia moe uzrokovati patnju, i

injenica da nijedno bie ne poseduje fiksno, nepromenljivo, veno sopstvo, duu

ili ego.Uvideete da ove tri karakteristike ovog sveta relativnosti -- prolaznost, patnja i

odsustvo sopstva -- imaju temeljnu vanost u budizmu.Prva od njih, karakteristika prolaznosti, istie se uvek iznova, jer naa vezanost za

ideju neprolaznosti ini nas vezanim za tok raanja i umiranja.Druga karakteristika, patnja, polazna je taka budizma, jer je Budin put prevashodno

zaokupljen patnjom i pronalaenjem leka za nju. Na temeljnom nivou, svaka esticaovoga univerzuma je stanje kretanja i uznemirenosti, a kod svesnih ivih bia taj najveistupanj uznemirenosti pretvara se u razliite stupnjeve patnje. Neki od niih stupnjeva teuznemirenosti poznati su kao zadovoljstvo i razlika izmeu zadovoljstva i neprijatnostilei samo u intenzitetu te uznemirenosti.

Trea karakteristika, odsustvo sopstva, jeste sr Budinog sistema, centralni elemenatitavog uenja. Ne moete razumeti Budin nauk ukoliko ne razumete u potpunostiznaenje nepostojanja sopstva. Nije toliko vano ako vam promaknu vie tehniki detaljizakona akcije i reakcije ili suptilnosti budistike metafizike; ali je vano ako ne razumeteznaenje ideje o nepostojanju sopstva. Sve je usmereno ka toj taki i ako nju ne razumetemnogi elementi budizma mogu vam se uiniti besmislenim.

U praktikovanju budistikog puta naglaavanje ovog uenja o nepostojanju sopstva jo je vanije. Ako elite da praktikujete budizam, to je neto drugo od njegovogpretvaranju u nekakvu intelektualnu igru, nalik ahu, tada svoju panju morate fokusiratina problem obuzdavanja sopstvenog ega i razotkrivanju toga privida.

Povinovanje spoljanjim formama moralnosti samo je prvi stupanj itavog posla.Tradicionalni budistiki obiaji onako kako se upranjavaju na Istoku imaju svojeopravdanje u toj sredini, ali isti ti obiaji uvezeni na Zapad zadovoljavaju tek povrnointeresovanje i tako oslabljuju napad na pojam sopstva. Govor o budizmu sve dok vasvilica ne zaboli moe da prosvetli druge, ali suvie esto ono slui tek kao nainsamopotvrivanja. Nijedna od tih stvari -- povrna moralnost, pridravanje obiaja i

11


12/137

razgovor o budizmu -- nema sutinsku vrednost ukoliko ne vodi ka naporu da se iskoreniiluzija sopstva.

Razlog zbog kojeg se uenju o nepostojanju sopstva daje centralno mesto jeste to toverovanje u nekakvo posebno, trajno sopstvo jeste kljuna taka onoga neznanja koje se,u budizmu, smatra izvorom svekolike patnje; jer kada iluziju o sopstvu konano

razvejemo, u isto vreme je uniteno i osnovno neznanje.To stanje odsustva sopstva jeste zapravo specifian sluaj prolaznosti; jer ono znaida bie ne poseduje permanentnu ili nepromenljivu duu u sreditu svoje egzistencije, vega ini jedan prolazni i stalno menjajui ivotni tok, koji nije isti ak ni u dva susednatrenutka. Prema ovome shvatanju, ne postoji vrsto jezgro u centru egzistencije bia,nema vene due, nema fiksiranog ili nepromenljivog ega. U tom smislu, sopstvo nepostoji.

Meutim, kada kaemo da sopstvo ne postoji, i to na tako krut i ogoljen nain, tonam ne prua pravu sliku. Mnogo je bolje rei da sopstvo ne postoji na nain kako mimislimo da postoji. To sopstvo ne postoji kao jedan nepromenljivi entitet, ali postoji kaofluid ili fluktuirajui ivotni tok, jedan stalno menjajui tok egzistencije.

ivo bie je opisano, prema budistikom gledanju na stvari, kao "proces nalikplamenu, koji gori zahvaljujui sili sebi svojstvenoj". Obratite panju na rei "procesnalik plamenu": one celu ideju izraavaju veoma koncizno, jer ete nailaziti, stalnoiznova, na to da budistiko uenje insistira na dinamikoj prirodi egzistencije, bezijednog statikog entiteta bilo gde.

Ovaj proces nalik plamenu (i to je taka u kojoj je budizam najblie pojmu sopstvaili due) naziva se ivotnim tokom. U ljudskom biu on se manifestuje na pet naina.Prvo, on oko sebe postavlja materijalno telo. Drugo, putem tog materijalnog tela ondoivljava egzistenciju kroz prijatne oseaje, neutralne oseaje i neprijatne oseaje.Tree, on daje egzistenciju kroz opaaje. etvrto, na te oseaje reaguje putem voljnihpostupaka i odluka, pri emu razvrstava oseaje i opaaje i odreuje koji su odgovarajuipravci delovanja. I

peto, on se manifestuje kao osnovna sposobnost rasuivanja, koja

funkcionie na svim nivoima, od podsvesnog do potpune svesnosti.Drugim reima, proces nalik plamenu koji nazivamo ivotnim tokom sastoji se od

mnotva komponenti, materijalnih i mentalnih; a te se komponente, za potrebeanaliziranja pojedinanog ljudskog bia, klasifikuju u pet grupa. Tih pet grupa sastojaka,koje smo samo povrno dotakli, mogu se podrobnije opisati na sledei nain.

Grupa sastojaka 1: telo. Vi se kao individualno ljudsko bie sastojite od uma i tela; ao vaem telu, u celini posmatrajui, moe se govoriti kao o skupu materijalnihkomponenata koji pomau da se odri va ivotni tok., va takozvani ivot.

Grupa sastojaka 2: oseaji. Svesni ste sveta oko sebe na osnovu pet fizikih ula itakoe zahvaljujui idejama koje izgraujete na osnovu ulnih utisaka. Postajui svesnistimulusa -- to jest, ili nekog objekta ula ili neke ideje -- doivljavate ili prijatnu svest onjemu ili neutralnu svest, lienu i prijatnosti i neprijatnosti. Taj kvalitet svesnosti nazivase oseaj i svi prijatni, neutralni i neprijatni oseaji su ukljueni u ovu drugu grupu.

Grupa sastojaka 3: opaaji. Prema budistikoj psihologiji postoji est razliitih vrstaopaaja. To su: (1) slika, (2) zvuk, (3) miris, (4) ukus, (5) dodir (ukljuujui i opaajtoplote) i (6) mentalni opaaj. Re koju prevodimo kao opaaj obuhvata ulnu i mentalnu

12


13/137

svesnost, kao i sposobnost intelekta da prepoznaje, identifikuje i uporeuje razlike islinosti meu podraajima.

Grupa sastojaka 4: odluke, determinante. Prethodne dve grupe sastojaka (oseaji iopaaji) sastoje se od poneto pasivnih faktora. To znai da su oseaji i opaaji oblicisvesti koji se dogaaju u vezi sa primanjem spoljanjih podraaja. Nasuprot ovome,

etvrta grupa obuhvata sastojke aktivne ili dinamike prirode. Oni se grupiu oko volje iodreuju aktivnosti neke osobe; zato ih zovemo odlukama ili determinantama.Prema standarnoj listi, postoji pedeset ovakvih determinanti i nemam nameru da vas

gnjavim raspravljajui o svakoj od njih. Meutim, pomenuu neke od njih.Prva je svest o kontaktu, sposobnost pravljenja ulnog ili mentalnog kontakta sa

objektom ula ili nekom idejom onda kada se oni prvi put pojave pred ulom ili umom.Sledea koju u pomenuti jeste volja. Ona dominira svim ostalim determinantama i

do izvesne mere kontrolie njihove aktivnosti, utiui tako na tendencije u miljenju,govoru i telesnim postupcima.

Sledi zatim usmerenost na jednu taku, gde je um izvesno vreme skoncentrisan samona jedan objekat ula ili ideju. Mentalna vitalnost je sledea i grubo uzev odgovara, mada

nije identina, energiji neurona. Sledea je panja, mentalna sposobnost da se objekatula ili ideja dovedu u iu svesti.Ovih pet koje sam pomenuo prisutne su u svim oblicima svesti, zajedno sa oseajem

i opaajem, i oni zajedno ine sedam univerzalnih faktora uma.Ostale u grupi determinanti su usmeravanje (poetno usmeravanje svesti onda kada

novi utisak dopre do uma); zakljuivanje, odnosno sposobnost traganja unutar uma zaidentifikovanjem i asocijacijama sa novopridolim utiscima; mentalni napor;interesovanje; namera; odluivanje ili sposobnost izbora izmeu dva smera delovanja.

Nijedna od determinanti do sada pomenutih nema moralno ni pozitivan ni negativankarakter. Preostali lanovi ove grupe ga, meutim, imaju i klasifikovani su na dvadesetpet moralno poeljnih i etrnaest moralno nepoeljnih determinanti.

Meu moralno poeljnim determinantama su velikodunost, dobrodunost ineobmanutost; s druge strane moralno nepoeljni impulsi ukljuuju pohlepu, zlovolju,obmanutost, dogmatizam, zavist i strepnju. Jo jedan, koji je najee nazivan obmanom,praktino je isto ono to i zapadnjaki kompleks inferiornosti.

Bez sumnje da ete uoiti kako se neke od ovih determinanti, grubo uzev, moguizjednaiti sa instinktima kako ih definie zapadnjaka psihologija, sa eljama iemocijama koje nastaju delovanjem tih instinkata, kao i sa obrascima razmiljanja koji seformiraju estim ponavljanjem istih misli.

Grupa sastojaka 5: osnovna kognitivna sposobnost. U budistikoj psihologiji um je --u obliku pune svesti i kao nii stupnjevi svesnosti kao to je na primer FRINGE svest,kao i njegove podsvesne funkcije -- oblik energije, u istom znaenju u kojem su svetlost ielektricitet oblici energije; i bez prisustva ovog specijalnog oblika energije drugementalne komponente ne bi postojale.

* * *

Analiza individue i njena podela na pet grupa sastojaka moe vam se uinitisuvoparnom i moda optereenom tehnikim detaljima, pa ak i prilino nepotrebnom.

13


14/137

Ali ona ima smisao i taj smisao u direktnoj je vezi sa uenjem o nepostojanju sopstva.Poenta je u tome da svaka grupa komponenata jeste prolazna, fluktuirajua i uneprestanom menjanju; u ovom mnotvu komponenata individualne egzistencije nijemogue pronai bilo ta fiksirano ili trajne prirode.

Prva grupa komponenata, telo, stalno se menja, lagano ili brzo, poveava se ili

smanjuje, troi se ili obnavlja, greje se ili hladi, neprestano se menja na neki nain. etirigrupe mentalnih komponenata su podjednako prolazne, moda ak i vie. Oseaji nastajui nestaju iz minuta u minut, a isto je i sa opaajima; pri tome se i determinante, uslovljeneili zavisne od oseaja i opaaja, menjaju u skladu sa tim. Osnovna kognitivna sposobnost,funkcioniui kao svest, neprekidno se menja iz trenutka u trenutak, bivajui podjednakonestalna kao i sve ostalo.

* * *

Sada moete uoiti da je cilj ove analize individualne egzistencije da pokae kakonigde nema mogunosti za postojanje trajnog sopstva, due ili ega. Jedan talas izdie sena okeanu postojanja i vi ste taj talas; jo jedan talas izdie se u blizini i taj talas sam ja;svuda oko nas su drugi talasi, druga bia, ljudi, mravi, slonovi, make i psi. Vremenom,svaki od tih talasa tone ponovo u okean bivanja; ali sile koje ga sainjavaju uzrok sunastanku novog talasa na nekom drugom mestu. Taj novi talas nije identian sa starim, alinije ni sasvim razliit; postoji kontinuitet, ali ne i fiksiran nepromenljivi identitet. Na istinain, kada neko bie umre, neke od sila koje ine ivotni tok postaju uzrokom nastankanovoga bia. To novo bie nije identino sa starim, ali ni sasvim razliito od njega;postoji kontinuitet, ali ne i fiksiran nepromenljivi entitet, vena dua, trajni ego.

Poto je kljuna taka u budizmu shvatanje da je sopstvo obmana, kao krajnji ciljprirodno se namee tenja ka ponitavanju te iluzije. Taj krajnji cilj jeste Neuslovljeno,krajnje blaenstvo koje lei s one strane uobiajene sree svakodnevnog ivota. Uizvesnom smislu ona je ponitavanje, ali samo ponitavanje iluzije. Uslovljeno jestekrajnja realnost, pozitivna egzistencija koja dolazi onda kada je obmana unitena; jermeren krajnjim merilima ovaj svet prolaznosti, patnje i nepostojanja sopstva pokazujenam se kao neto negativno.

A kakav je znaaj nepostojanja sopstva u naem svakodnevnom ivotu? Znaaj je utome da upravo ono sopstvo koje negujete sa toliko ljubavi, taj ego koji voli da se iri imrzi da se povlai, uviate kao privid i krajnji uzrok vae patnje. Sve to uinite u imetog samoobmanjivanja predstavlja puko rasipanje energije. Kada jednom razumete tuinjenicu nepostojanja sopstva, kada jednom nauite da je budete neprestano svesni i uskladu sa tim disciplinujete svoje ponaanje, time e se nuno izmeniti va nain ivota iomoguiti vam da se nosite sa ponienjima, zanemarivanjima i uskraivanjima sa kojimase s vremena na vreme suoavate.

injenica je da u vaem svakodnevnom poslu, u porodinom ivotu i u kontaktimasa drugim ljudima ta iluzija o sopstvu izaziva razliitu tetu i otuda upravo u tojsvakodnevici morate nainiti prve korekcije.

Te korekcije trebalo bi da idu u dva pravca: prvo, morate razvijati sve veu svest onainima na koje se ego ispoljava; drugo, morate se vebati u samodisciplini kako bi ta

14


15/137

ispoljavanja sve vie redukovali. Sabranost panje na sopstvenu nametljivost iodgovarajua samodisciplina treba da budu usmereni na misli, govor i postupke. A meuovo troje misli su te koje prvo treba disciplinovati.

itavo uenje o nepostojanju sopstva saeto je izloeno u sledeim Budinim reima:Vi koji ste sluge sopstva, koji ste u njegovoj zamci od jutra do mraka, koji ivite uneprestanom strahu od roenja, starosti, bolesti i smrti, za vas ima jedna dobra vest -- aona je da va okrutni gospodar ne postoji.

* * *Moda vam je interesantno da zapadnjaki pojam kompleksa inferiornosti

posmatrate u svetlu budistikog uenja o nepostojanju sopstva. Prisetiete se da smo,raspravljajui o onim komponentama egzistencije, koje smo nazvali determinantama --aktivnim ili dinamikim mentalnim faktorima -- pomenuli jednu koju smo generalnonazvali obmanom. Ta determinanta, u skladu sa Budinim uenjem, trostruka je.

Prvo, postoji obmana koja nas navodi da pomislimo: "Ja sam inferioran u odnosu na

drugoga"; zatim drugi oblik obmane koji raa ideju: "Ja sam ravan drugoj osobi"; i treavrsta koja navodi na pomisao: "Ja sam superioran u odnosu na drugoga".Iz ovoga je jasno da obmana u ovom znaenju predstavlja faktor uma koji nas ne

navodi da se oseamo samo superiornim u odnosu na drugoga (znaenje koje se obinovezuje za ovu re), ve i faktor koji nas navodi na oseaj sopstvene inferiornosti,jednakosti ili superiornosti u poreenju sa drugom osobom.

Tako uviate da je znaenje obmane (tatine) u budistikoj psihologiji vrlo bliskozapadnoj ideji kompleksa inferiornosti koji nastaje iz ka sebi usmerene i patolokezaokupljenosti sopstvenom inferiornou, jednakou ili superiornou u poreenju sadrugima.

Razmotrimo pitanje kompleksa inferiornosti sa stanovita zapadne misli. Svi znamokako je to biti iskljuen iz neke konverzacije. Svi znamo kako se oseamo kada u nekojgrupi svi ostali priaju o stvarima o kojima mi nita ne znamo i to je jo gore,razgovaraju o njima skoro kao da mi nismo ni prisutni. Niko -- ni vi, ni ja, niti bilo kojadruga normalna osoba -- ne voli da bude ignorisana. Biti ignorisan onda kada elimo dabudemo primeeni znai osetiti se inferiornim.

15


16/137

Svi znamo, takoe, ta znai kada smo na bolan nain svesni sami sebe. Sigurno semoete prisetiti situacije kada se od vas oekivalo da kaete ili uinite neto i sva panjaje bila usmerena na vas: zastali ste i promucali neto ne znajui ni sami ta da kaete iliuinite. Osetiti na sebi suvie panje onda kada ste nedorasli situaciji takoe znai osetitise inferiornim.

Ovo znai da postoje situacije kada prieljkujete panju, zato to znate da ste ustanju da na pravi nain odgovorite na izazov. U takvim situacijama se moda oseatemalo superiorni. Ali postoje situacije kada vie volite da niste u centru panje, ve negdena periferiji, da tako kaem.

Ponekad panja pokazuje vau nedoraslost i vi joj se ne radujete zato to u vamaizaziva oseaj inferiornosti; u drugim sluajevima panja pokazuje vae dobre strane,tako da je prieljkujete; sve to vas ini superiornim i vanim.

Vaa oseanja superiornosti i inferiornosti u velikoj meri zavise od toga da li vamdrugi aplaudiraju ili ne ili barem odobravaju ono to kaete i uinite. U svome ivotu, bezsumnje, imali ste iskustava u kojima ste se oseali inferiornim i sva ta iskustva formiralasu komplikovanu mentalnu strukturu koja se generalno naziva kompleksom inferiornosti.

Svako od nas, kao normalan ovek ima neku vrstu kompleksa inferiornosti. Kod vas linoje on moda vie ili manje izraen; on moe biti toliko snaan da potpuno dominira vamaili ste moda nauili da ga razumete ili kontroliete; ali ukoliko niste nadljudsko biemorate posedovati barem neku vrstu kompleksa inferiornosti. On je deo standardnoginventara ljudskog uma i u prolosti je imao svoju specifinu ulogu u procesu evolucije.

Retko ujete da se pominje kompleks superiornosti. Zato? injenica je da komplekssuperiornosti -- prividno direktna suprotnost -- jeste isto to i kompleks inferiornosti.Voleti da se oseamo superiornim uglavnom je isto kao i ne voleti da se oseamoinferiornim, a mentalni mehanizam jednoga isti je kao i mentalni mehanizam drugoga.

Razmotrimo znaenje toga termina: kompleks inferiornosti. Sem svojih psiholokihimplikacija, jedan kompleks jeste zbir stvari koje se dre zajedno tako to jedinstvenofunkcioniu. U tom smislu kompleksom moete nazvati recimo mainu za ivenje, potose ona sastoji od odreenog broja delova ; ne moete ih, naravno, nazvati kompleksomako su ti isti delovi tek nabacani na jednu gomilu.

U svom psiholokom znaenju kompleks predstavlja odreeni broj ideja koje se drezajedno tako to jedinstveno funkcioniu. Jedan takav kompleks moe biti u vezi sainstinktom agresivnosti i podsticati oseaj besa. Drugi kompleks -- ili bilo koja ideja kojaini njegov deo -- moe se oslanjati na instinkt bekstva i tako podsticati oseaj straha;takav kompleks se naziva fobija.

Neki drugi kompleks, pak, moe stimulisati instinkt samoisticanja sa njime donetioseaj superiornosti ili sopstvene vanosti, ili, ako je potisnut, oseaj inferiornosti. Onajinstinkt sa kojim je kompleks u vezi -- agresija, bekstvo ili samoisticanje -- jestepovezujui i koordinirajui elemenat unutar tog kompleksa.

Dalje, ukoliko pokuate da se nametnete na neki nain i budete potisnuti ili kadapokuate da pokaete svoju superiornost i to vam ne poe za rukom, prirodno je da seosetite inferiornim; svaki od tih poraza ostavlja trag u vaem seanju. Ukupan zbir takvihtragova neuspelih pokuaja nametanja ini va kompleks inferiornosti. Taj kompleks

16


17/137

inferiornosti nije isto to i oseaj inferiornosti, jer je takav oseaj javlja kada je tajkompleks stimulisan i onda osujeen.

Sa druge strane, kada stimulisanje vaeg kompleksa rezultira nekom aktivnou i taaktivnost je uspena, u vama se javlja oseaj superiornosti.

I zato je onda kompleks inferiornosti toliko znaajan? Tokom ovekove evolucije

od predljudskih predaka postalo je jasno da jedinka sa jaim instinktima agresije isamopotvrivanja ima vee anse da preivi u neprijateljskom okruenju. U borbi, onajko je manje agresivan ima vee anse sa bude ubijen. U borbi oko hrane, oni iji je oseajsamopotvrivanja slabiji imaju vie ansi da ostanu gladni, postanu sve slabiji i na krajuumru.

Agresija i samopotvrivanje su blisko povezani instinkti; glavni cilj agresije je da se porazi neprijatelj ili suparnik, a kod samopotvrivanje je to (delom) da se zastraineprijatelj ili rival. Samopotvrivanje takoe ima i svoj drugi aspekat, a to je privlaenje,jer ga vidimo na delu kod udvaranja.

Iz svega ovoga moete videti da samopotvrivanje ima znaaj unutar borbe zaopstanak i to ne samo individualnom, ve i na nivou vrste. Tako, poto je va instinkt

samopotvrivanja toliko vaan, vaan je i va kompleks inferiornosti; s druge strane, tajinstinkt ima dalekosean uticaj i na va ivot u celini.

* * *

Praktian deo

VEBANJE NENAMETLJIVOSTI

Ukoliko ustanovite da kompleks inferiornosti ima razliite efekte na va ivot iukoliko odluite da na to utiete nekim oblikom mentalnog usavravanja, postojibudistika tehnika koja ima direktnu primenu u takvim situacijama.

Glavni princip budistike psihologije jeste nastojanje da se stvari vide onakvimakakve zaista jesu, insistiranje na jasnom uvidu nasuprot samoobmanjivanju i prividu.Tehniku koja se koristi za postizanje tog jasnog uvida znamo kao ispravnu sabranost ijedan aspekat ispravne sabranosti naziva se detaljnom svesnou mentalnog stanja.

Detaljna svesnost mentalnog stanja namenjena je veem samorazumevanju, naroitou pogledu emocionalnog kvaliteta razliitih mentalnih stanja. Ovo ne podrazumevateorijsko znanje onoga to se generalno odigrava u ovekom umu, premda je takvoteorijsko znanje ponekad vrlo korisno; re je o detaljnoj i direktnoj svesti o tome ta sedogaa u sopstvenom umu.

To je izotrena svesnost emocionalnog kvaliteta svakog pojedinanog mentalnogstanja od trenutka kad se javi i sve dok traje, a u izvesnoj meri i retrospektivno. To je

oblik samoposmatranja kako bi se prekinula samoobmana i tok svesti oslobodio privida.Tehnika se sastoji u formiranju nove navike, navike gole panje. Zapamtite ovaj pojam,gola panja; on znai panju ogoljenu od svih emocionalnih primesa i podloga, panjuosloboenu pristrasnosti, osloboenu predubeenja i osloboenu samoobmane.

Jedino uz pomo gole panje moete videti stvari onakvim kakve one jesu, jeremocije neprekidno zamagljuju i boje vau percepciju. Formirati jednu takvu novu

17


18/137

naviku nije lako. Va um, kao to dobro znate, voli da ide svojim starim, dobro uhodanimputevima i neophodno je uporno samoposmatranje i iskrenost prema samom sebi da bi sesa tih puteva skrenulo.

Ne postoji brzi put, niti preica ka formiranju navike gole panje, ali postoji jedanpouzdan vodi na terenu kompleksa inferiornosti. On je sledei: svaki put kada se osetite

vanim ili superiornim treba da pokuate da shvatite kako to vaim umom tog trenutkadominira jedan primitivan instinkt. A kada je va intelekt u stanju da dominira vaimprimitivnim instinktima biete na dobrom putu, ne ka boljem oseaju superiornosti, veka istinskoj superiornosti.

Kako uite da primenite detaljnu svesnost svoga mentalnog stanja tako ete uviatiulogu koju instinkt samopotvrivanja igra u vaem ivotu. Videete da dok je vaauroena sklonost da se potvrujete nekada davno imala evolutivni znaaj u borbi zaopstanak, u okviru moderne civilizacije ta sklonost ponekad moe naneti vie tete negokoristi.

Ve ste uoili da kada se va instinkt ka samopotvrivanju stimulie, on vas podstiena odreenu aktivnost i ukoliko je ta aktivnost uspena skloni ste da se oseate

superiornim ili vanim. Ali kada je, s druge strane, ta aktivnost osujeena ili neuspena,oseate se inferiornim.Uvek iznova tokom ivota vaa nastojanja ka samopotvrivanju bila su poraena;

uvek iznova va oseaj sopstvenog znaaja bio je pred izazovima, a kao posledica svegatoga oseate se inferiornima i nespremnim da se suoite sa izazovom. Uz toliko napadana va oseaj sopstvene vanosti vae aktivnosti su u velikoj meri motivisanesklonostima ka samopotvrivanju; ali ta motivacija funkcionie uglavnom napodsvesnom nivou.

Mnoge od vaih aktivnosti prema velikom, spoljanjem svetu jesu pokuaji -- svesnii nesvesni -- da svoje okruenje prilagodite sopstvenim eljama; ali ljudi u tom velikomsvetu imaju sopstvenu elju za potvrivanjem, istu kakva je i vaa, a kada se one saberudaleku su monije od vae individualne. Posledica ovoga jeste konflikt i veoma estoporaz. Tako dobijamo jo jedan elemenat koji biva dodat vaem kompleksu inferiornosti;jo jedan trag u skladitu seanja, koji budui tako bolan mora biti potisnut na nivo nakojem svest ne moe da ga dosegne. A posledica ovoga je da ili postajete uplaeniji ipovueniji ili zauzimate jo agresivniji stav. Stil vaeg ivota se menja, naginjui esto kajednom od ova dva ekstrema, sem ukoliko vrlo rano u ivotu niste nauili kako da senosite sa itavom ovom situacijom.

Bez sumnje da postoje prilike kada se vae samodokazivanje skoncentrie na uspehili poraz nekoga drugog. Moda je va mlai sin postao najbolji ak u koli ili je izgubiosvoj prvi posao zbog svoje neefikasnosti, pa vi delite sa njima njegov uspeh ili neuspeh;ali u takvim sluajevima va oseaj superiornosti ili inferiornosti nastaje zato to se radio neemu to pripada vama i zapravo je produetak vaeg ega. Vae sopstvo se oseasuperiornim i uiva u tome, isto kao to se vae sopstvo osea inferiornim i traga zanekim od naina da povrati oseaj superiornosti.

A upravo je oseaj vanosti taj kojeg se treba osloboditi ako hoete da se na pravinain uhvatite ukotac sa kompleksom inferiornosti i zato morate shvatiti da ako hoeteda se oslobodite oseaja inferiornosti morate se osloboditi i oseaja superiornosti.

18


19/137

Tako uviamo da je drevno budistiko uenje o nepostojanju sopstva zapravo vrloaktuelno; jer ruku pod ruku sa tim duboko ukorenjenim verovanjem u vanost svogasopstva ide podjednako duboko ukorenjeno ispoljavanje superiornosti. Kao to sam verekao, ukoliko elite da razumete budizam vano je razumeti uenje o nepostojanjusopstva. Na drugoj strani, da li verujete u to uenje, samo zato to je deo uenja kao

celine, mnogo je manje vano. Uopte nije potrebno da verujete u bilo ta pre nego to gadetaljno razmotrite. Bitno je jedino da shvatite kako je nemogue da postignete bilokakvu trajnu sreu idui putem samopotvrivanja.

Na samom kraju, nuno je razumeti i prihvatiti injenicu da prekomernosamopotvrivanje izaziva sukobe sa drugima i sukobe unutar sopstvenog uma. Na osnovutoga, vae vebanje u tom pravcu predstavlja napor da sve svoje postupke oslobodite --to je mogue vie -- od primesa samopotvrivanja.

Poinjete samoposmatranjem, jer samoposmatranje je klju vebanja. Poinjetekritikim posmatranjem svojih reakcija na dogaaje i situacije, nastojei da uoite kada ikako sebe nameete; to samoposmatranje mora postati navika i biti neprekidno. Moratenauiti da snop svetlosti panje uperite na svaki svoj postupak i reakciju.

Ova poveana sabranost, ova ka unutra usmerena paljivost, pomae vam daotkrijete sopstvene mentalne mehanizme, kao to su racionalizacija i potiskivanje, na primer, a koji su motivisani vaom neodlunou da se suoavate sa stvarima usopstvenom umu.

Tako, kako zadobijate sve vee samorazumevanje, poeete da sagledavate svojusklonost ka nametljivosti onakvom kakva zaista jeste. Uoiete kako sebe gurate napred uokolnostima koje vam daju priliku za doivljavanje oseaja sopstvene vanosti, a da se uisto vreme povlaite od neke obaveze kada ona znai izazivanje oseaja inferiornosti.

Poveana sabranost i samorazumevanje dejstvovae kao konica onda kada bisteinae tragali za oseajem superiornosti i podsticae vas na akciju onda kada biste inaeustuknuli pred strahom od oseaja inferiornosti. Superiornost i inferiornost usubjektivnom znaenju -- to jest oseanja superiornosti i inferionrosti -- postepeno enestati i isto tako postepeno biti zamenjeni istinskom superiornou. I ta istinskasuperiornost bie sasvim razliita od lane superiornosti pothranjivane emocijama.

Kako se rad na samoposmatranju nastavlja, moda e vam biti od pomoi da sebepodvrgnete izvesnom disciplinovanju; takvo disciplinovanje moe uzeti tri pravca.

Prvo, na nivou misli. Moe vas, na primer, uvrediti neto to vam je reeno ili akoste iskljueni iz razgovora ili to to drugi nisu uoili vae kvalitete. I potom ete modabiti skloni da se prepustite mranim mislima o onome to vas je povredilo ili darazmiljate o tom dogaaju. Time samo uveavate njegov znaaj, uveavate sopstvenioseaj inferiornosti i svoju elju da ga zamenite oseajem superiornosti.

Drugo, na nivou govora. Moda ste dobar govornik, ali slab slua, tako daneprekidno prekidate druge ljude kako biste doli do rei. Va govor moe biti prepunsopstvenih citata i aluzija: kada se, na primer, povede re o vrtu, vi odmah ponete dahvalite svoj vrt; ili ako neko pomene kako je imao lumbago, vi se upinjete da dokaetekako je va lumbago bio daleko bolniji i ozbiljniji. Na taj nain naduvavate svoj egotoplim vazduhom poput leteeg balona.

19


20/137

I tree, na nivou postupaka. Moda sebe uhvatite kako se gurate u prvi red, jer voliteda ste u prvom planu ili se drite pozadi jer se plaite da ste u centru panje; oba ovaekstrema posledica su precenjivanja sopstvenog ega.

Bilo da se vaa nametljivost ispoljava kroz misli, rei ili postupke, ona je potencijalni izvor nesree na ovaj ili onaj nain. Ona vas ini ranjivim. Ukoliko

neprekidno radite na poveanju sabranosti u odnosu na sve oblike koje vaa nametljivostmoe poprimiti, uz stalan napor da je kontroliete u trenutku kada se i kakva se pojavi,dostii ete stanje smirenosti i balansa uma u kojem za oseaje superiornosti iinferiornosti vie nema mesta.

A kada oni nestanu, zajedno sa njima nestaju i unutranji i spoljanji konflikti.

* * *

Ukoliko sve ove stvari koje su do sada bile iznete elite da primenite u praksi,sugeriem vam da sebi odredite period od najmanje mesec dana -- ili jo bolje period odtri meseca ili due -- i tokom njega nastojite da otkrijete i postanete svesniji razliitihnaina na koje vae sklonosti za samopotvrivanjem pronalaze sebi oduka -- nekadasamo na nivou misli, nekad u obliku rei ili, neki drugi put, kroz postupke.

Ima sluajeva kada je vaim sklonostima ka samopotvrivanju nemogue da seispolje, ne zbog vae sabranosti i samodiscipline, ve zbog spoljanjih pritisakaarogantnih ljudi. Odsustvo samodokazivanja tada stvara podjednako patoloku situacijukao to je u drugim okolnostima to neogranieno samonametanje.

Kada su takve vae tendencije zauzdane sopstvenim razumevanjem i sopstvenomvoljom, to je dobro; kada ih zauzdaju strah i zastraivanje od strane drugih, to nije batako dobro. Tada uopte ne sledite princip nenametljivosti.

Sutina ove vebe jeste sabranost u obliku samoposmatranja. Ukoliko moete damotrite na svoje egoistike sklonosti u trenutku kad se pojave i sve dok traju, to je veomadobro, ali ako vam to i ne poe za rukom, moete ih naknadno prepoznati. Glavna stvarje da ih postanete svesni na ovaj ili onaj nain, a ne da traite opravdanje i izgovore zasebe.

Iako je ovo prvenstveno veba iz sabranosti panje, elemenat samodiscipline jetakoe vrlo vaan. Moete nainiti pismeno obeanje samome sebi da ete posmatratisvoju nametljivost tokom dana. Takvo pisano obavezivanje je mnogo bolje nego nekaneodreena odluka da popravite svoje navike, jer ete u ovom drugom sluaju verovatnoposle izvesnog vremena na sve to potpuno zaboraviti.

Korienje tabele, meutim, itavu stvar ini jo pouzdanijom. Napravite formularpoput ovoga i u njega svakoga dana ili svakog drugog beleite kraom ili duom linijomstepen vae uspenosti u samoposmatranju. Time ete sebi pomoi da se podsetite dabudete sabrani.

20


21/137

Evidencija

nedelja 1 nedelja 2 nedelja 3 nedelja 4 nedelja 5

ponedeljak

utorak

sreda

etvrtak

petak

subota

nedelja

Najbolji od svega je, meutim, ugovor sa samim sobom, na osnovu kojeg sebeliavate nekog sitnog zadovoljstva, recimo na tost neete tog puta namazati buter, ilizadajete sebi neki mali zadatak kao to je ustajanje pet minuta ranije nego obino, kadgod osetite da niste imali uspeha u sabranosti panje.

Primetiete da, iako je ovo veba u nenametljivosti, naglasak je uvek nasamoposmatranju. To je sr budistikog metoda: kontrola zahvaljujui sabranosti panje.

21


22/137

M A R T

Veba jasnog razumevanja

Da biste razvili efikasan pristup problemima ivota jedna od kljunih stvari jestejasno razumevanje onoga t zaista elite od ivota. Mogli biste pojednostaviti -- ili suviepojednostaviti -- odgovor na to pitanje time to ete rei da jedino to oekujete od ivota jeste srea. Na drugoj strani moete nabrojati mnotvo nada i ambicija koje e inititoliko komplikovanu i meusobno iskljuivu kombinaciju da vam je potreban dugotrajanproces samoanaliziranja pre nego to sve to raspetljate.

Odgovor izkoji bi se nalazio meu te dve krajnosti bio bi najblii onome to zaistaelite. Bez dobro definisanog razumevanja koji je pravi cilj vaeg ivota -- to znai, bez

jasnog razumevanja motiva, kako se to naziva u budistikoj psihologiji -- postojitendencija da potonete u slepu struju ivota; i kada se jednom u njoj naete, itavom vaem ivotu nedostaje fokus.

Vrlo je vano da znate ta elite. Takoe je vano da znate zato to elite, a u tomee vam pomoi ukoliko na teorijskom nivou razumete prirodu svojih elja, njihovoporeklo u instinktima i emocije koje ih prate.

Da biste razumeli svoje emocije i elje morate prvo razumeti svoje instinkte. Tiinstinkti su nasleene sklonosti da se postupa na odreeni nain u odreenim situacijama.Sami instinkti postoje ispod nivoa intelekta -- dakle, ispod nivoa na kojem se odvijajuprocesi svesnog rasuivanja -- i poto su evolucijski mnogo stariji od intelekta, utoliko sui snaniji.

Dok su vai instinkti podsvesni, vae emocije i elje su svesne -- ponekad isuvie.Zapravo, vae emocije i elje su nastavci vaih instinkata koji se produavaju u svest.Instinkt je poput vulkana; postoji uglavnom ispod povrine zemlje, ali kada postaneaktivan izbacuje lavu i dim navie. Na isti nain, instinkt postoji ispod nivoa svesti, alikada postane aktivan izbacuje emocije i elje nagore u svest.

Tako moete videti da su emocije i elje u vezi sa instinktima. Meutim, emocijanije isto to i elja. Emocija je srazmerno neodreen i raspren oblik svesti na nivoutelesnih senzacija dok je elja oblik svesti na viem nivou, na nivou ideja. Vae elje su,u stvari, jedna vrsta ideja; one su ideje o aktivnostima koje biste eleli da obavite ili, pak,ideje o senzacijama koje elite da doivite. Tako, ako ste ljuti, imate ideju da udariteneto; to se moe nazvati motorikom idejom, idejom miine aktivnosti, a nastala je na

osnovu instinkta agresivnosti. Slino ovome, ako ste gladni, ulna ideja hrane javlja se uvaem umu, podstaknuta ili ojaana uroenom sklonou da se jede onda kada telozahteva hranu.

Moda je klasifikacija na motorike elje i ulne elje -- na elje da se deluje i naelje da se neto doivi -- suvie pojednostavljena; moda sve elje u sebe ukljuuju i

22


23/137

motorike i ulne ideje; ali glavna stvar je da elja postoji u umu na nivou ideja, dokemocija postoji na novou jedne difuzne svesnosti o telu..

Pogledajmo to na ovaj nain: kada neki od vaih instinkata postane aktivan, vae setelo uz pomo razliitih promena automatski priprema za odgovarajuu aktivnost.Postajete svesni promena u telu i difuzna svest o njima ini jednu emociju. U isto vreme,

u vaem umu moe se javiti izvesna specifina idea da se preduzme neka akcija ili doivineto. Ta ideja energiju dobija od instinkta i tako se pretvara u elju.Kod bia niih od oveka sva aktivnost je prvenstveno instinktivna i kakav god

oblik intelekta da postoji, on je usmeren ka nainima da se zadovolje zahtevi instinkata.Kod oveka, situacija u osnovi nije mnogo drugaija, ali je daleko kompleksnija. Veinaaktivnosti je u prvom redu motivisana instinktima, u svesti predstavljenim kao emocije ielje. Intelekt uglavno funkcionie tako da trai naine da zadovolji elje i proizvede prijatne emocije. To znai da intelekt funkcionie prevenstveno traei naine dazadovolji instinkte. Ti instinkti su kao motor nekog broda, dok je intelekt poput radara.

Vrlo malo aktivnosti, ukoliko je uopte ima, primarno je motivisano intelektom iintelektualna motivacija je sekundarna u odnosu na instinktivnu motivaciju. Tako vaemisli, vaa verovanja, vai sudovi i planovi -- svi su oni uglavnom motivisani nainom nakoji se oseate, onim to volite i to ne volite, onim to elite da uinite i onim to bistehteli da izbegnete. Vei deo vaeg razmiljanja je emocionalno miljenje, a sasvim malideo objektivno ili nepristrasno.

Kod emocionalnog miljenja injenice i zapaanja se falsifikuju ili boje eljama,naklonostima i predrasudama. Sa druge strane, kod nepristrasnog miljenja -- u ono malokoliko ga ima -- iste te injenice sagledavaju se objektivno i ista ta zapaanja nisuoptereena sklonostima, niti iskrivljena eljama i predrasudama.

Kod emocionalnog miljenja skloni ste da verujete u neto zato to vam je prijatnoda u to verujete ili da odbijete neku ideju zato to vam je neprijatna. Kod objektivnogmiljenja ideju prihvatate ukoliko je razumna, bilo da je prijatna ili ne, a neku druguodbijate ukoliko ne odgovara merilima vaeg razuma, bez obzira koliko vam se sviala.

Tano je da je jedan od glavnih faktora koji je primitivnom oveku obezbediosupremaciju nad ostalim biima koja su bu bila rivali i neprijatelju bio njegov intelekt,

23


24/137

njegova sposobnost da ideje koristi kao alatke uz pomo koji hrazmilja, kao i dajednostavne rei iskoristi kao simbole za kompleksne ideje.

U isto vreme vano je razumeti da se intelekt, kada se stavi nasuprot emocijama ieljama, pokazuje kao relativno slabana i ponekad nedelotvorna snaga. Emocije i eljesu izdanci ogromnih instinktivnih sila koji su se probili u svest, tako da ak i najsnaniji

intelekt moe biti bespomoan suoen sa takvim protivnicima.Kontrolisati elju samo uz pomo snage volje otuda je vrlo teko, ponekadnemogue, a s vremena na vreme moe biti i tetno. Teko je kada je elja tek povrna.Nemogue je kada elja slui kao ventil za neki moni instinkt. A moe biti tetno kadata elja slui kao ventil nekom instinktu kojem su svi drugi ventili zatvoreni. To jenaroito sluaj kada oseaj krivice ili stida deluje kao sila potiskivanja.

U takvoj situaciji postaje neophodno jedno produbljeno samorazumevanje, kakobiste razumeli i kontrolisali svoje elje; ali ne moete se na pravi nain nositi sa snanimeljama ukoliko ne vebate prvo sebe sa onim malim eljama koje se jave s vremena navreme u vaem svakodnevnom ivotu.

Dok se neki oblici budistikog treninga uma mogu najbolje sprovesti u mirnom i

izdvojenom okruenju, druge je mogue uplesti u tkanje svakodnevnih zadataka i tako ihnainiti njegovim integralnim delom. Vebanje jasnog razmevanja pripada ovoj drugojgrupi, jer postoji znatan prostor njeigove primene u okviru obinog radnog dana.

Pojam jasno razumevanje je prilino samorazumljiv; meutim, bilo bi dobrorazmotriti ta on znai unutar budistike nege uma. Prvo, jasno razumevanje znai jasnorazumevanje motiva ili svrhe neke aktivnosti. Drugim reima, ta god da inite trebalo bijasno da razumete zato to radite. Umesto da imate neku neodreenu ili zbrkanu ideju oonome to oekujete da postignete time, trebalo bi da pokuate da steknete to preciznijuideju o eljama koje vas navode na tu aktivnost.

Drugo, poto ste u sebi jasno razluili motiv neke aktivnosti, trebalo bi da steknetepodjednako jasnu ideju o tome je li ona zaista prikladna za tu svrhu ili ne. Ovim Budinouenje ukazuje na potrebu ne samo za jasnim razumevanjem motiva nekog postupka, vei za jasnim razumevanjem prikladnosti tog postupka u odnosu na cilj.

Tree, potreba za primenom jasnog razumevanja postoji u svakodnevnimaktivnostima. Drugim reima, itav na ivot, ukljuujui svaku aktivnost i svakoiskustvo, jeste podruje sabranosti, i obrnuto, proirujui podruje sabranosti na svakuaktivnost i svako iskustvo, itav ivot postaje sfera mentalnog usavravanja.

Konano, postoji oblik sabranosti koji se zove jasno razumevanje neobmanutosti.Puna implikacija ovog jasnog razumevanja neobmanutosti ukljuuje temeljni budistikistav da je sopstvo, nae "ja", jedna obmana. Otuda jasno razumevanje neobmanutostijeste izotrena svest koja probija kroz tu samoobmanu i kroz privid sopstva prodire pravodo prolazne prirode sopstvenog bia.

* * *

Vratimo se sada prvoj vrsti jasnog razumevanja, jasnom razumevanju motiva. Kadaga primenite na svoj celokupan ivot, na svoje nade i elje, na sve svoje planove i tenje,on pretpostavlja da imate neki fundamentalni cilj u ivotu. Meutim, moda ga vi i

24


25/137

nemate; moda vas je tek poneo nepromiljeni tok svakodnevice; i ukoliko je tako, prvastvar je da postanete svesni te injenice i ukoliko je mogue definiete neki opti motiv.

Ako pretpostavimo, meutim, da imate takav motiv ili cilj u ivotu, poeljno je, uinteresu efikasnog ivljenja, da porazmislite o svojim aktivnostima u celini kako bistevideli jesu li one u skladu sa fokusom vaeg ivota ili vas one navode na razne beskorisne

stranputice. To, naravno, ne znai da vi ne moete imati i neke sporedne poslove; oni suneizbeni u svakodnevnom ivotu. Mnogo je stvari koje morate uraditi mada nikada nisteni pomiljali da ete to morati; jer, zbog odgovornosti i dunosti koje imate, jednostavnoih morate uiniti.

No, ukoliko dopustite da potreba da inite te stvari u vama izazove ogorenje ilidosadu, sigurno je da e vas one odvui od vaeg glavnog cilja; ako ih meutimiskoristite kao priliku da razvijate strpljenje i toleranciju, tada ih postavljate na pravacsvoga glavnog cilja. Jasnim razumevanjem da svako iskustvo jeste polje za sabranost nanajbolji nain moete iskoristiti one aktivnosti koje bi inae bile neproduktivne.

I dok moda nije lako definisati va krajnji cilj, obino je lake da odredite cilj kojije neposredno pred vama. Znate zato svako jutro hvatate odreeno prevozno sredstvo;

znate zato odlazite na posao; a znate i zato morate da zaraujete novac i kupujete razneivotne potreptine; ali da li luksuz koji sebi time priutite zaista u va ivot unosi vieuivanja? Neto od toga ini; drugo ivot ini samo jo teim. To je onaj luksuz koji sebimorate da obezbedite radi prestia, zato to ga imaju i vai susedi ili zato to vaadrutvena sredina oekuje da sve to imate. Ali taj luksuz moe postati breme nunosti izato to za njega treba platiti i starati se o njegovom odravanju, mogue je da vie kotanego to vredi.

Na ovom mestu u igru ulazi jasno razumevanje neobmanutosti. U kojoj meri stemotivisani samopotvrivanjem, eljom za prestiom i divljenjem? Mogue je da potonaete odgovore na ova pitanja i ustanovivi da oni nisu sasvim prijatni, doete dozakljuka da inite stvari koje nemaju onu krajnju vrednost. Zbog obaveza i odgovornostiili radi posla, morate nastaviti da inite stvari koje se kose sa vaim temeljnim ivotnimciljem. Primenili ste princip jasnog razumevanja prikladnosti i nali da su neke aktivnostiprilino neprikladne za svoj krajnji cilj; ali takve situacije su esto neizbene.

U tom sluaju barem sebe ne obmanjujete. Samo kada nesvesno preduzmete nekuaktivnost koja nije u skladu sa vaim osnovnim ciljem tonete u jedan slednepromiljenosti. Zato je ovde vano osloboditi se tog toka, a klju te slobode jeste jasnorazumevanje -- jasno razumevanje cilja neke aktivnosti i njezine primerenosti, jasnorazumevanje da svaka aktivnost jeste prilika za sabranost i jasno razumevanjenepostojanja jednog statinog, nepormenljivog sopstva.

To je budistika praksa jasnog razumevanja u svojim razliitim oblicima.

* * *

Na Budinom putu postoji, s jedne strane, praktina primena njegovih psiholokihprincipa i, sa druge, intelektualno razumevanje njegovog uenja. Od ova dva, naravno,praktina primena je daleko vanija; meutim, intelektualno razumevanje uenja estopomae u njegovoj praktinoj primeni. Imajui to u vidu, razmotrimo pitanje motivacijeonako kako se ono javlja u budistikom uenju. To je uenje o akciji i reakciji.

25


26/137

Celim univerzumom vladaju zakoni i jedan neprekinuti sled akcija i reakcija namentalnom i moralnom planu dogaa se ba onako striktno kao i u sluaju fizikihprocesa. Sledstveno tome, Budino uenje naglaava da moralno poeljna misao, govor ipostupak donose sreu poiniocu, pre ili kasnije, dok na isti nai aktivnosti koje sumoralno nepoeljne na kraju predstavljaju osnovu za nastanak patnje.

U ovom tehnolokom dobu bliska vam je ideja da fizike posledice imaju svojeuzroke, da te posledice opet i same postaju uzroci, tako da u uobiajenom poretkufizikih stvari nema prostora za sluajnost ili sudbinu. Meutim, iako prihvatate ovajnepromenljvii sled akcija i reakcija u materijalnom svetu, ne prepoznajete ga uvek umoralnoj sferi. Budino uenje tvrdi, meutim, da taj zakon uzroka i posledice podjednakoneumitno i precizno deluju i u moralnoj sferi kao i u fizikoj. Ono definie pet sistemazakona.

Prvi od njih je sistem zakona koji vladaju nastankom i nestankom fizikih fenomenapod dejstvom toplote. Drugi, postoji grupa zakona koji se odnose na stvaranje i rast telaivih bia. Trei sistem zakona u vezi je sa akcijom i reakcijom u moralnoj sferi. etvrto,razni zakoni koji vladaju procesima u umu. Na kraju, peti sistem zakona okuplja mnotvo

zakona koji su u vezi sa razliitim fizikim fenomenima neobuhvaenim drugimsistemima zakona.Od ovih pet grupa, nas trenutno zanima ona trea. Taj sistem zakona koji vladaju

moralnim i nemoralnim postupcima i njihovim reakcijama ili posledicama samo je jedanod pet grupa zakona, ali je to onaj koji je najdirektnije povezan sa sreom i nesreom.

Originalni budistiki termini koji se ponekad prevode kao moralno i nemoralno ilikao dobro i loe, mogu se takoe prevesti i kao korisno i tetno. Meutim, pojmovipoeljno i nepoeljno se esto koriste da prenesu izvorno znaenje, jer se moralan ilikoristan postupak smatra poeljnim jer na kraju donosti uitak, a neka nemoralna ilitetna akcija, poto vremenom donosi poiniocu patnju, smatra se nepoeljnom.

Svaka aktivnost -- moralno ispravna ili ne -- proizvodi, naravno, svoj normalanfiziki rezultat. Ako bacite kamen kroz prozor, on e ga razbiti, kakva god da motivacijastoji iza tog ina. Razbijeno okno je normalan fiziki rezultat takvog postupka. Ali ako pretpostavimo da je on motivisan nekom moralno nepoeljnom voljom (kao to jemrnja), postojae i mentalni efekat. Ispoljavanje mrnje pojaae onu u umu vepostojeu mrnju, ba kao to vebanje miia ove ini snanijima. Kao posledica ovoga,mrnja e postati dominantan faktor vaeg mentalnog sklopa.

Sem ovoga, mrnja je jedan od onih mentalnih faktora koji vode ka patnji. Na ovajili onaj nain, u jednom trenutku u budunosti, taj mentalni faktor donee vam neku vrstupatnje. Glavni uzrok te patnje nije razbijanje prozora kamenom, ve mrnja ili zlovoljaprisutna u ovom postupku.

Dalje, zamislivo je da je akcija bacanja kamena mogla biti motivisane, ne mrnjom,ve nekom formom blagonaklonosti. Moda ste, na primer, to uinili kako biste pomoglinekome ko je unutra zarobljen poarom i elite da uete da ga spasete. Nesebinost kojupokazujete svojim voljnim postupkom jo vie e pojaati u vama ve postojei faktorblagonaklonosti i taj osnaeni faktor uma na kraju e vas dovesti u situaciju u kojoj edozreti plod sree.

26


27/137

Tako moralno poeljni postupci donose pre ili kasnije uitak, dok nepoeljna voljarezultira na kraju patnjom. Sa druge strane, postupak koji nije voljni (i koji naravno imaneki fiziki rezultat) nema efekat u vidu jaanja nekog od faktora uma. Gde nema voljenema ni elementa moralnosti ili nemoralnosti.

Lina elja ili volja u svom primalnom obliku jeste nagon da se ivi kao odvojeno

sopstvo i da se to sopstvo potvrdi. Iz te fundamentalne volje za ivotom proizlazenajrazliitiji instinkti i elje, praeni emocijama. U budistikoj psihologiji ovi instinkti ielje se svi smatraju manifestacijama te osnovne volje za ivotom. Ta volja za ivotomjednostavno se naziva eljom. To je e za postojanjem, elja da se preivi kao sopstvo.Ali konano oslobaanje od nesree mogue je pronai jedino prevazilaenjem teindividualne egzistencije.

e za postojanjem, koja koren ima u neznanju, tako je primarni uzrok celokupnepatnje. I otuda je glavni cilj budizma dostizanje prosvetljenja iskorenjivanjem te elje. Toznai, naravno, prevazilaenje elje, ali samo utoliko ukoliko je ta elja lina ili usmerenana sopstvo. Vrsta elje koju treba prevazii jeste slepa ili iracionalna elja. Da citiram:

elje vezane za osnovne ivotne potrebe mogue je zadovoljiti, dok je nemogue

utoliti sebine elje ega. One ne proizlaze iz hemije tela, ve su isto mentalnekonstrukcije -- da se bude sve vie, da se ima sve vie: novca, imovine, moi, prestia,ljubavi; da se nadmae i nadvise svi drugi; da se bude na vrhu. To je jedan nemogui sankoji, ako se i ostvari, nee sa sobom doneti ni mir ni sreu.

Pohlepni, ljubomorni, zavidni nikada ne mogu biti zadovoljni, jer njihovonezadovoljstvo i nesrea ne izviru iz neke stvarne uskraenosti u pogledu onoga to jesutinsko za ivot, ve iz nedostataka i deformacija njihovog karaktera.

Lina volja je, tako, jedan aspekt te slepe ei za linim postojanjem, koja seispoljava kroz najrazliitije instinktivne i emocionalne faktore. Oni svi zajedno inedinamike elemente mentalnog ivota. Budistika psihologija prihvata sistem njihovogklasifikovanja koji je poneto razliit od klasifikacija u zapadnoj psihologiji. Taj sistemukljuuje ne samo instinktivne elemente, ve i mentalne navike razvijene iz instinkata itakoe komponente miljenja. Neke od njih su direktno izvedene iz fundamentalnognagona preivljavanja, dok su druge negovane u suprotnosti sa egoistikim tendencijama,ali sve su to faktori koji odreuju ponaanje. Sve u svemu, moemo ih oznaiti kaopedeset determinanata.

Nema potrebe da se ovde detaljno bavimo tim determinantama. Sve to treba dapomenemo jesu one tri koje se nazivaju korenom nepoeljne voljne aktivnosti i njihovimsuprotnostima, korenima poeljne volje. Tri korena nepoeljne volje jesu pohlepa, mrnjai obmanutost, dok su njihova suprotnost velikodunost, blagonaklonost i uvid. Naipostupci, voljni ili ne, mogu imati oblik misli, govora i postupaka; ali u svemu tomenajvanija je mentalna determinanta koja stoji iza njih.

Tako ako mislite, govorite ili delujete motivisani pohlepom, , bilo da je onaoigledna ili prikrivena, time jaate pohlepu u svom mentalnom sklopu. S druge strane,kada delujete iz velikodunosti, time jaate tu determinantu u svome umu. Isto je samrnjom i njoj suprotnim faktorom blagonaklonou. Onaj ko sebi doputa da bude ljutuvruje u svome umu faktor mrnje, dok ukoliko ulaemo napor da budemo tolerantni i

27


28/137

strpljivi sa ljudima i stvarima koji nas iritiraju uveavamo faktor blagonaklonosti usvome umu.

I opet, ukoliko mislite, govorite ili delate na egoistian nain, doputate sebi da vasmotivie obmanutost, jer obmanutost u ovom kontekstu znai obmanu postojanja sopstva,zajedno sa prateim oseanjima superiornosti i inferiornosti koji uz to idu. Kao posledica

toga postajete sve veim robom te obmane. Kada, sa druge strane, nastojite da uviditepravu prirodu tog iluzornog sopstva i oslobodite se potrebe za samopotvrivanjem, takojaate faktor uvida. Tako uvid -- ili neobmanutost, kako se esto naziva -- postaje jaadeterminanta svih vaih buduih razmiljanja.

Poto moralno nepoeljne determinante vaeg mentalnog sklopa ometaju vaenapredovanje ka konanom osloboenju, moemo ih nazvati "ometaima". Na isti nain, poto moralno poeljni faktori uma pomau u vaem napredovanju ka konanomosoloboenju, moemo ih nazvati "pomagaima".

Na osnovu ovoga uvideete da aktiviranjem odreene determinante nastaje odmahneposredan efekat u umu. Taj neposredan efekat jeste jaanje te determinante, tonaravno olakava njegovo aktiviranje u budunosti.

Meutim, ima tu jo neto. Svaka od determinanti o kojoj smo raspravljali moe sevizuelno doarati kao akumulacija specifine sile unutar uma i svaka od tih sila na krajue doneti svoju vrstu iskustva u nekom trenutku u budunosti. To budue iskustvo bierezultat prvobitne voljne aktivnosti, reakcija na originalnu akciju. Voljna akcija u prvomredu izaziva akumulaciju specifine mentalne energije, a ona sa svoje strane donosi svojureakciju u vidu uitka ili patnje.

Akumulacija mentalne sile e na kraju podstai uitak, ba kao to akumulacijaenergije u baterijskoj lampi moe da obezbedi svetlost. Energija u bateriji dae svetlostsamo kada su i drugi uslovi ispunjeni: mora postojati sijalica, strujno kolo mora bitizatvoreno i prekida u odgovarajuem poloaju. Tada struja moe potei i vlakno usijalici se usija. Tokom ovoga procesa -- ukoliko se strujni tok ne prekine ili se ne zamenibaterija -- energija e na kraju biti do kraja utroena.

Na slian nain akumulacija poeljnih sila reakcije moe podstai nastanak radostisamo kada okolina obezbedi odgovarajue uslove; a sve dotle sile reakcije ostaju, da takokaemo, uskladitene. Kada se na kraju pojave odgovarajue okolnosti, ta sila reakcije eizazvati nastanak uitka radosti i tokom tog procesa akumulacija e se sve viesmanjivati, sve dok se konano ne istroi, sem ako se, naravno, ne dopuni novomvelikodunou.

U celini uzev, mogu je odreen stepen obnavljanja u isto vreme dok se dogaa i pranjenje. Ukoliko, uivajui u srenim doivljajima, nastavite da praktikujetevelikodunost, tada e prvobitna akumulacija te sile reakcije biti dopunjena ak i ondakada se prazni. To lii na nekakav rezervoar iz kojeg sipate vodu, ali u njega istovremenodotie nova. Meutim, ukoliko uivajui plodove ranijih zasluga postanete sebini, tadava um lii na rezervoar tokom sue: poto se voda iz njega troi, a ne dotie nova; istotako biva potpuno potroena i vaa akumulacija sila reakcije koje proizvode sreu.

Kako je sa poeljnim mentalnim silama, tako je i sa njihovom suprotnou. Kada seneko prepusti egoistinim eljama u bilo kom obliku, akumulacija nepoeljnih silareakcije se uveava. Kada u jednom trenutku u budunosti spoljne okolnosti postanu

28


29/137

prikladne, ova akumulacija e se isprazniti u vidu patnje. Tokom patnje mogue je da seprepustimo razliitim stanjima uma, kao to je recimo samosaaljenje, i time samododajemo nepovoljne sile reakcije. Na drugoj strani, mogue je da to iskoristimo zarazvijanje strpljenja i drugih poeljnih kvaliteta, tako da e ta akumulacija koja izazivaneprijatnosti na kraju biti potpuno utroena.

Sile reakcije koje postoje unutar uma uskladitene su, da tako kaemo, ispod nivoasvesti. Podsvesni deo uma se, u budistikoj psihologiji, naziva ivotnim tokom. To jeskladite preostalih sila reakcije nastalih svim prethodnim voljnim postupcima. Meutim,ne smete ovu ideju uzeti suvie doslovno. Iskustva naeg ivota nisu ni u kakvombukvalnom smislu uskladitena bilo gde na nain kako je voda uskladitena u rezervoaru,ve su vie kao jedna potencija, onako kako su jabuke "uskladitene" u jabukovomdrvetu.

Vi naravno ne verujete da su jabuke uskladitene u jabukovom drvetu. U povoljnimspoljnim okolnostima kao to su klima, tlo i hranljive materije sile unutar jabukovogdrveta e izazvati nastanak plodova na granama; na isti nain, u povoljnim okolnostima,sile unutar ivotnog toka e privui ili ubrzati nastanak iskustava u skladu sa sopstvenom

prirodom.Vetar nije uskladiten negde u vazduhu, ve e se u odreenim okolnostima kao tosu toplota ili hladnoa, vazduh iriti ili skupljati i nastae vetar. Na isti nain, vatra nijeuskladitena u vrhu palidrvca, ali u odreenim okolnostima trenja to drvce e stvoritivatru. I opet, zvuk nije uskladiten u gramofonskoj ploi; ali kada se stavi na gramofon,ta ploa e omoguiti zvuk.

Tako i ivotna iskustva, zajedno sa njima povezanom sreom i patnjom, nisu ubukvalnom smislu uskladitena u ivotnom toku, ali pod odgovarajuim okolnostima tidogaaji e se razviti, kao to se plod jabuke razvije na stablu jabuke.

Iz ovoga moete videti da nijedna sila reakcije ne moe doneti rezultat sve dok se nestvore povoljni uslovi za to. Poto se ti povoljni uslovi moda nee stvoriti u ovomivotu, iz toga sledi da moda neete doiveti plodove sree ili patnje. Drugim reima,kada umrete preostae jedan neutroeni deo sila reakcije, i jedne i druge vrste, koji nijeimao priliku da se isprazni tokom sadanjeg ivota.

ta se dogaa sa tim neutroenim silama reakcije? Kada umrete vae telo e seraspasti, naravno; ali razliite komponente uma e preiveti u obliku ivotnog toka. To jeu stvari ono to taj ivotni tok i jeste, jedna stalno promenljiva struja sila reakcije i utrenutku smrti taj ivotni tok inicirae jedan novi ivot, odnosno roenje jednog novogbia. To novo bie ste vi, poto postoji neprekinuti sled ivotnog toka. To novo bienasleuje sve sile reakcije -- sve potencijale za sreu, za patnju i za dalje voljne aktivnosti-- od staroga bia, koje ste takoe bili vi. Sa stanovita kontinuiteta, novo bie je isto kaoi staro bie, jer kontinuitet ivotnog toka nije prekinut na bilo koji nain injenicomroenja i smrti.

* * *

Videli ste da moralni zakon akcije i reakcije, kako je izloen u Budinom uenju,tvrdi da svako od nas doivljava sreu i patnju u tanoj srazmeri sa moralnim kvalitetimanaih prolih postupaka. Videli ste takoe isto to uenje govori kako moralni i nemoralni

29


30/137

postupci stvaraju sile reakcije unutar uma, a one onda podstiu doivljavanje sree ilipatnje.

Ovo je moda suvie pojednostavljeno prikazivanje itavog ovog pitanja, jer zapravoBudino uenje govori kako svaki uzrok ima vie posledica, a da isto tako svaka posledicanastaje na osnovu vie uzroka. Drugim reima, nita ne nastaje na osnovu samo jednog

uzroka i nita ne rezultira samo jednom posledicom; sve je isprepleteno sa mnogo drugihstvari. Meutim, glavna stvar je da nam pojam sile reakcije omoguuje da vidimo kako sebudistika ideja preporaanja razlikuje od nebudistikih verovanja u reinkarnaciju, jerono to se preporaa jeste ivotni tok, a ne dua u klasinom smislu rei.

Razmotrimo sada vreme u kojem pojedina sila reakcija dejstvuje. Ako opljakatebanku i zabrljate pri bekstvu, odmah e vas uhvatiti i biete kanjeni. Ako svoj beg dobroisplanirate i uspete, ali i pored toga ostavite za sobom neki trag, moda vas nee uhvatitiu narednih pet godina, ali kada vas na kraju ipak pronau i osude biete u prilici dauvidite vezu izmeu uzroka (krae) i posledice (zatvorske kazne). Meutim, moda evam uspeti da vas posle pljake ne uhvate itav va ivot, tako da e vas kazna(odgovarajua re u sadanjem kontekstu, ali ne suvie precizna) moda stii tek za

nekoliko ivota. Tada neete biti u stanju da vidite vezu izmeu uzroka i posledice-I ovde suvie pojednostavljujemo stvar govorei kao da jedan uzrok donosi samojedan efekat, ali ovde nas zanima vreme u kojem odreena sila reakcije dejstvuje.

Kao to smo ve videli, sile reakcije ne mogu isprazniti svoju energiju sve dokuslovi pogodni za njezino delovanje nisu odgovarajui; a pod uslovima mislimo i naspoljanje (okolina) i na unutranje (um). To znai da ako uinite neto nepoeljno -- kaoto je pljaka -- tokom vremena u kojem anjete plodove nekih prethodnih zasluga,moda neete njeti i suprotne plodove nemoralnog postupka, sve dok se suprotna silareakcije ne istroi. Kaete kako vas prati srei i to je tano sve dok shvatate da srea jestezapravo dozrevanje ploda dobrih postupaka u prolosti.

Slino ovome, ukoliko uinite neto velikoduno, moete oekivati neku vrstu sreekao rezultat, ali to se moda nee dogoditi u bliskoj budunosti ili ak moda ni u ovomivotu. Moda ste u sred dugog perioda frustracija i neuspeha, kao posledice neke ranijefaze moralno nepoeljnih aktivnosti, a ije sile reakcije moraju sada dejstvovati iisprazniti svoju energiju.

Tako Budino uenje poduava da neke sile reakcije deluju odmah, jer se njihoviplodovi javljaju ubrzo, ali da isto tako mnogi voljni postupci plodove donose mnogokasnije, moda i kroz nekoliko ivota.

Dejstva slabijih voljnih aktivnosti mogu biti neutralizovana snanijim silamareakcije suprotnog karaktera. Tako, ako se slabijoj nepovoljnoj sili suprotstavi snanijapovoljna, tada ona moe onu prvu neutralisati, gubei u tom procesu i sama neto odsvoje snage.

Ovo, meutim, ne vai za snane sile reakcije izazvane vrlo odreenom moralnopo

Documents

Leonard A. Bulen: Veština življenja - zasnovana na budističkim psihološkim principima