LiBRE 25 Lat

2014.

1

LiiBBRREE!!asop is o s lobodnom softverubroj

25

asopis o slobodnom softveru

2014.

Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima

31 . maj, 2014.

Objavljen je Linux

Mint 17 Qiana .

7. maj 2014.

Prvo javno izdanje

LXQt- dostupno je za

preuzimanje.

2LiBRE! asopis o slobodnom softveru

P

riroda, s vremena na vreme, podseti

oveka koliko je mali, koliko su njegove

rukotvorine beznaajne i podsea oveka

da nije gospodar sveta, nego smo jedan

njegov mali deo. Suoen sa snagom prirode,

ovek zaboravlja steene navike i oslanja se

na bazine instinkte. Kada se neto ovako

katastrofalno desi, resetovani na osnovne

instinkte, pokazujemo ko smo zapravo,

koliko znamo tj. ne znamo, koliko smo

spretni, organizovani, gde smo ranjivi, kako

smo pripremljeni, ta nismo na vreme

uradili, a trebalo je, ta smo uradili, a

nismo smeli pa sad trpimo posledice i tako

dalje.

Glavna opasnost od prirodne nepogode je

prola. Preivelima je sada ostalo da

analiziraju ta se desilo, da popiu gubitke i

tetu i da svi zajedno ponemo da se

obnavljamo. U ovu analizu deavanja treba

ukljuiti i upotrebu medija s ciljem kriznog

informisanja. Pravovremena, tana infor-

macija je bila od kljunog znaaja za

ispravno reagovanje s ciljem preivljavanja.

Ovo nije prva vanredna situacija u kojoj je

najstarija komunikaciona tehnologija bila

od kljune vanosti. Radio tehnika i radio

amateri jo jednom su pokazali da su

nezaobilazan faktor dobre civilne zatite.

Prosto je neverovatno da niko iz

Ministarstva odbrane nikad nije ukljuio te

ljude u institucionalni sistem odbrane, iako

su se u mnogo prilika do sad pokazali kao

vrlo pouzdani sistem informisanja u

kriznim situacijama. Oni ne trae mnogo,

nikad i nisu traili gotovo nita, a uvek su

na prvim linijama odbrane.

Radio i televizija su se uglavnom dobro

pokazali u ovim vremenima. Radio a na-

roito televizija pokazali su jo jednom da

su najmoniji mediji na naim prostorima.

Radio i televizija bili su glavni informativni,

motivacioni i mobilizacioni faktor u kriznoj

situaciji.

Najnovije tehnologije su podbacile. Ni

internet ni mobilna telefonija nisu bili

iskorieni u meri koliko je to mogue u

irenju prave informacije. Moglo bi se rei

da su te tehnologije bile ak zlou-

potrebljene za irenje lanih i desta-

biliuih informacija. Ova kritika ide

direktno na raun Vlade Srbije i dravnih

organa. Dravni organi jo nisu shvatili

mo ICT-a. Preputanje ICT-a stihiji i

nepostojanje zvaninih informacija mogu

samo da dovedu do irenja dezinformacija

na internetu, a internet je komunikacioni

medij broj jedan u svetu. Dezinformacija na

internetu e uvek biti. Setimo se vesti o

pijanom Srbinu koji je ubio ajkulu

sluajnim skokom na njenu glavu, ime je

spasio kupae u Egiptu. Meutim, postoje

pouzdani izvori na koje se obraa panja i

ostali izvori koji se zanemaruju. Pouzdani

izvori moraju biti stranice dravnih organa

i lokalnih samouprava koje su ovoga puta

kasno reagovale, ili nisu reagovale uopte, a

to je otvorilo prostor nezvaninim izvorima

kao to su drutvene mree gde nisu svi

dobronamerni.

Jedan od svetlih primera privatne

inicijative je lokacija http://poplave.rs. Ovo

je primer kako privatna inicijativa, dobra

namera, odlina ideja, FLOSS i znanje

mogu zajedno da iskoriste pravu snagu

interneta. Stranica je bila toliko dobro

odraena i pregledna da smo svi u poetku

pomislili da je to zvanina stranica

dravnih organa. Stranica je bila vana za

koordinaciju akcija dobrovoljaca. Jedini

problem sa tom stranicom bio je preveliki

promet koji je povremeno ruio server.

Mediji, FLOSS, LiBRE! i prirodna katastrofa

Re urednika

broj 25

2014.

3

Gde je tu mesto FLOSS-u? Barem to se tie

interneta, FLOSS predstavlja najbolji alat za

brze intervencije. Wordpress, besplatni CMS

(eng. Content Manager System sistem za

upravljanje sadrajem) otvorenog koda sa

svojim dodacima idealni su alati za brzo

reagovanje i uspostavljanje informacionog

sistema u najkraem vremenu. U rukama

dobrih web dizajnera predstavljaju moan

alat. To su momci i devojke iz graanskog

pokreta poplave.rs iskoristili da u najkraem

roku, za manje od dvadeset i etiri sata,

uspostave informacioni centar sa

proverenim informacijama.

Na kraju, pohvale idu svim dobrovoljcima,

radio amaterima, korisnicima twittera,

graanskim inicijativama, savezima,

dravnim organima i svima drugima na

dobrim akcijama koje su predupredile jo

gore posledice prirodne stihije.

Za LiBRE! je u ovom trenutku najbitnije da

je preiveo i ovu prirodnu nepogodu. S

obzirom na relativno niski prioritet rada u

ovom projektu, dozvolili smo sebi kanjenje

od sedam dana da bismo uspeli da se

pregrupiemo. Jo nam se nisu javili svi

saradnici. Nadamo se da su svi dobro. im

se stanje smiri, moi emo ponovo da

radimo punim kapacitetom. Pozivamo

lektore, grafiare, autore i sve druge koji bi

eleli da nam se prikljue, da se jave na

nau ve poznatu adresu libre[et] lugons

[dot]org.

Do itanja

LiBRE! Tim

Broj: 25

Periodika izlaenja: mesenik

Izvrni urednik: Stefan Noini

Glavni lektor: Aleksandar Boinovi

Lektura:

Milena Beran

Jelena Munan

Maja Panajotovi

Aleksandra Ristovi

Redakcija:

Saradnici:

Grafika obrada:

Dizajn:

Kontakt:

IRC: #floss-magazin na irc.freenode.net

E-pota: [email protected]

http://libre.lugons.org

Mo slobodnog

softvera

Aleksandar Stanisavljevi

Dejan ugalj

Goran Meki

Marko Kai

Veljko Simi

Nikola Hardi

eljko ari

Danilo oki

Petar Simovi

Romeo Mlinar

Dejan Petrovi

Zlatan Vasovi

Mladen eki

Zoran Lojpur

Velimir Baksa

Ivan Bulatovi

Tamara orevi

Vladimir Popadi

Sandrina Dimitrijevi

Aleksandar Todorovi

Nedeljko Stefanovi

Mihajlo Bogdanovi

Gavrilo Prodanovi

Aleksandar Brkovi

Vladimir Cicovi

Joakim Janjatovi

Stefan Stojanovi

Marko Novakovi

eljko Popivoda

Dejan Maglov Ivan Radelji

Milovan Krivokapi

Ladislav Uroevi

Bojan Bogdanovi

Re urednika

broj 25

4 LiBRE! asopis o slobodnom softveru

LiBRE! vesti str. 6

Puls slobode str. 8

Ugovor Republike Srbije

saMicrosoftom (7. deo) str. 8

Temelj sazdan od FLOSS-a str. 14

Predstavljamo str. 19

Gentoo str. 19

libGDX

Java game dewelopment

framework (1 . deo) str. 24

Kako da...? str. 28

Uvod u programski

jezik C (3. deo) str. 28

Unit tests i JUnit str. 31

Oslobaanje str. 35

Uticaj matematike na

nastanak i temelje

raunarstva (1 . deo) str. 35

Vesti

LiBRE! sadraj broj 25

2014.

5

Slobodni profesionalac str. 38

Va posao,

open-source posao (2. deo) str. 38

Internet, mree

komunikacije str. 41

OpenSSL:

Sigurnost ili pretnja str. 41

Apache Lucene:

Korak do Google-a (5. deo) str. 44

LiBRE! prijatelji

LiBRE! sadraj broj 25

6LiBRE! asopis o slobodnom softveru

LXQt - okruenje radne povri sledee

generacije

7. maj, 2014.

Prvo javno izdanje LXQt-

a, sledea generacija po-

pularnog lakog (eng.

lightweight) Linux okru-

enja radne povri LXDE, dostupno je

za preuzimanje.

Koristan link: http://j.mp/1kn3lUO

Oracle dobio spor protiv Googla u vezi

sa korienjem Jave na Androidu

12. maj, 2014.

Ameriki sud za albe je

sada preinaio odluku iz

2012. godine, po kojoj struktura Java

API-ja ne moe biti zatiena autorskim

pravom. Oracle sada moe da nastavi da

od Googla trai ottetu u visini od

milijardu dolara.

Koristan link: http://j.mp/1oLaLV2

Sledea tri Linux Mint izdanja bazirae

se na Ubuntu 14.04 LTS

14. maj, 2014.

Linux Mint 17, 17.1 , 17.2

i 17.3 koristie Ubuntu

14.04 LTS kao bazu ume-

sto da budu bazirani na

novijim Ubuntu izdanji-

ma.

Koristan link: http://j.mp/1kn3Iio

Plasma Next

14. maj, 2014.

Objavljeno je beta izda-

nje Plasma Nexta. Plasma

Next se razvija sa planom

da zameni aktuelnu KDE

Plasma platformu.

Koristan link: http://j.mp/1gUU3jB

Objavljen je Deepin 2014 Beta

15. maj, 2014.

Deepin je Linux distribu-

cija bazirana na Ubuntuu.

Deepin 2014 donosi novo

grafiko okruenje pod

nazivom DDE (Deepin

Desktop Environment) koje

je bazirano na HTML5.

Koristan link: http://j.mp/1n1l7Nz

Open source Novena laptop stie na

zimu

19. maj, 2014.

Novena laptop uspeo je

da prikupi sredstva koja

e mu omoguiti proi-

zvodnju. Isporuke se

oekuju za poetak sle-

dee godine.

Koristan link: http://j.mp/1ky9xEY

LiBRE! vesti broj 25

2014.

7

Telenav prebacuje Scaut navigacionu

aplikaciju na OpenStreetMap

20. maj, 2014.

Kompanija za navigaciju

Telenav najavila je da e u

svojim aplikacijama na-

menjenim amerikom tr-

itu od sada koristiti

OpenStreatMap umesto

TomToma.

Koristan link: http://j.mp/1u61A1g

RawTherapee 4.1

22. maj, 2014.

Objavljena je nova 4.1

verzija RawTherapeea.

RawTherapee je program

za obradu RAW slika koji

dolazi sa velikim brojem

mogunosti.

Koristan link: http://j.mp/1 jKLIcW

Kina je zabranila Windows 8

20. maj, 2014.

Kineska Vlada je zabra-

nila korienje Windows 8

na zvaninim Vladinim

raunarima. Kao razlog

se navodi bezbednost ra-

unara. Pretpostavlja se

da e to biti dobra prilika da Ubuntu

Kylin zauzme mesto sad ve nepodr-

anogWindows XP-a.

Koristan link: http://j.mp/1oLb9Ty

The Incredible Adventures ofVan

Helsing

23. maj, 2014.

Autori akcione RPG igre

The Incredible Adventures

of Van Helsing najavili su

verziju za Linux.

Koristan link: http://j.mp/1rzFGpp

Zvanino je objavljen Git 2.0

29. maj, 2014.

Nova verzija donosi ne-

koliko suptilnih novosti

koje stariji korisnici mo-

da nee ni primetiti.

Nove default funkcije su

sada vie prijateljski

nastrojene prema Git poetnicima.

Koristan link: http://j.mp/1oLbohm

Objavljen je Linux Mint 17 Qiana

31 . maj, 2014.

Objavljen je Linux Mint

17 LTS koj e biti

podran do 2019. godine.

Nova verzija donosi

znaajna unapreenja

korisnikog interfejsa i

menadera auriranja.

Koristan link: http://j.mp/1kwYZei

LiBRE! vesti broj 25

LiBRE! asopis o slobodnom softveru8

Autor: Dejan Maglov

D

o sada u ovom serijalu smo

analizirali stanje primene FLOSS-a

u Srbiji i preporuili smo ta bi trebalo

uraditi da bi FLOSS imao znaajnije

mesto u korist svih. Smatramo da su

nai predlozi dobri i da su realno ispu-

njivi ako bi se stekli odreeni uslovi.

Uslovi za ostvarivanje naih preporuka

jesu politika volja, bolje informisanje,

vei uticaj, bolja organizovanost i vea

aktivnost FLOSS zajednica Srbije. Apeli

nisu dovoljni za popularizaciju FLOSS-

a. Svet pokreu interesi i to uglavnom

ekonomski.

Kako to izgleda u svetu

vlasnikog softvera?

Interes vlasnika softvera jeste da na-

pravi dobar softver i da ga reklamiraju

kao najboljeg za predvienu funkciju.

Cilj kompanija koje stoje iza vlasnikog

softvera, jeste da zauzmu monopo-

listiki poloaj kako bi mogli svoj proi-

zvod da iznajmljuju, a ne da ga prodaju.

S tim ciljem prave se karteli kompanija

koji na bazi meusobnog dogovora

obezbeuju sebi monopolsko mesto na

tritu. Postoji dogovor kompanija

vlasnikog softvera kao i kompanija koji

proizvode hardver o zajednikom na-

stupanju na tritu. Kompanije koje

zajedno nastupaju, meusobno ne

konkuriu jedna drugoj. Korisnik je

tako prinuen da, ukoliko eli da koristi

odreeni proizvod, kupi ili iznajmi

proizvode jo pet-est kompanija koje

su spregnute u tom lancu. Kartelsko

povezivanje je ilegalno u zapadnom

kapitalizmu, ali je teko je dokazati da

je ovo sprezanje namerno. Praenje

deavanja u IT industriji jasno navodi

na sumnju da kartel postoji.

U

U

g

g

o

o

v

v

o

o

r

r

R

R

e

e

p

p

u

u

b

b

l

l

i

i

k

k

e

e

S

S

r

r

b

b

i

i

j

j

e

e

s

s

a

a

M

M

i

i

c

c

r

r

o

o

s

s

o

o

f

f

t

t

o

o

m

m

(

(7

.

.

d

d

e

e

o

o

)

)

FLOSS u preduzeima

Ugovor Republike Srbije saMicrosoftom

Puls slobode

2014.

9

Sledei u nizu interesa jesu dileri.

Njihovo zaduenje je da kontrolisano

distribuiraju hardver i softver na

odreenoj teritoriji. Oni se trude da

klijentima uvek, kada je to mogue,

ponude paket hardvera i vlasnikog

softvera. Njihov interes je da prodaju

to vie ovih proizvoda i da uzmu to

veu maru. I oni, takoe, imaju interes

da iznajmljuju vlasniki softver umesto

da ga trajno prodaju.

Krajnji korisnik je poslednji u tom nizu

interesa koji plaa sve. Ovde moramo

da stanemo i razdvojimo pravna od

fizikih lica. I jedni i drugi imaju

interes da koriste raunare kako bi

poveali svoju produktivnost i olakali

sebi rad.

Razlika izmeu pravnih i fizikih lica je

u tome to fizika lica niko ne

proverava ta dalje rade sa svojim

hardverom i softverom dok se ne pojave

na tritu sa nekim proizvodom koji je

produkt tog hardvera i softvera. Ovo

znai da fizika lica mogu nekanjeno

da koriste piratske kopije softvera dok

ih koriste u line svrhe ili da koriste

legalni vlasniki softver i nakon isteka

perioda iznajmljivanja. Fizikim licima

se nude i jeftinije licence po principu

ako proe, prolo je (APP). Kompani-

jama je jasno da je insistiranje da

fizika lica potuju licencu kontrapro-

duktivno. Za njih je bolje da fizika lica

koriste piratsku kopiju njihovog

proizvoda, nego da ga uopte ne koriste.

Iako na pirateriji gube veliki prihod, na

ovaj nain se stvara zavisnost od

njihovih proizvoda tako da na strani

pravnih lica imaju veu zastupljenost i

veliki procenat naplate.

Pravna lica nemaju izbor ukoliko

koriste vlasniki softver. Oni moraju da

budu legalni jer ih na to teraju dravni

organi koji su poslednja kljuna karika

u lancu interesa. Ne samo da pravna

lica moraju da plate sve licence, nego su

ak te licence skuplje za njih u odnosu

na fizika lica. Koji su onda interesi

pravnih lica da koriste vlasnike soft-

vere? Tu postoje objektivni i subjektivni

razlozi ali i razlozi koji su plod zabluda i

loe informisanosti.

Objektivni razlozi za korienje

vlasnikog softvera su:

Nepostojanje FLOSS alternativa za

specifini softver potreban za

obavljanje delatnosti.

Ne postoje FLOSS upravljaki pro-

grami (eng. drivers) za specifini

hardver potreban za obavljanje

delatnosti.

Potreba za komunikacijom sa

saradnicima, klijentima, bankom i

dravnim organima koji koriste

vlasniki softver i formate koji su

vezani samo za vlasniki softver.

Subjektivni razlozi su:

Stvorena navika da se koristi isklju-

ivo vlasniki softver.

Nepoznavanje FLOSS-a i njegovih

mogunosti odbija eksperimentisanje

u uslovima poslovnog ambijenta gde

je vreme jednako novac.

Nedovoljna ponuda obuenih radnika

koja bi radila na FLOSS reenjima.

FLOSS jo uvek prate gomile zabluda

koje odbijaju korisnike:


Puls slobode


FLOSS je preteak za korienje i

odravanje.

Prelazak na FLOSS reenja smanjuje

produktivnost.

FLOSS nije bezbedan jer iza njega ne

stoji firma koja ga odrava.

Model razvoja FLOSS-a ne prua

nikakve garancije da e odreeni

proizvod nastaviti da se razvija.

Ovakvo stanje cementira drava svo-

jom pravnom regulativom, svojim infor-

macionim sistemom i inspekcijskim

nadzorom. Jedini interes drave jeste

da obezbedi sebi porez od prodaje

vlasnikog softvera i profita koji se na

taj nain ostvaruje. Ovde se krije privid

da drava zarauje na vlasnikom

softveru. Sve dok Srbija koristi vlasni-

ki softver stranih kompanija, drava i

njen budet nee biti na dobitku nego

na istom gubitku. Svi ti prihodi koji se

ostvaruju na osnovu naplate poreza na

vlasniki softver, ne podmiruju tro-

kove licenci vlasnikog softvera za

raunare u dravnim organima ni tro-

kove inspekcijskog nadzora.

Analiza interesnog lanca

vlasnikog softvera

Analizom interesnog lanca vlasnikog

softvera moe se zakljuiti da stvarni

ekonomski interes za korienje vlasni-

kog softvera imaju samo kompanije

koje su vlasnici tog softvera i njihovi

dileri. Krajnji korisnici imaju delimini

interes jer obavljaju uspeno svoju

delatnost, ali svoj profit umanjuju

plaanjem iznajmljivanja alata za rad.

U uslovima kada kompanije vlasnikog

softvera nisu na teritoriji drave kori-

snika tih softvera, drava moe samo da

gubi jer ne uzima porez na ukupnu

dobit te kompanije. Porez od distribu-

cije nije dovoljan, jer on samo smanjuje

gubitke u budetu. U ovom lancu inte-

resa neto nije u redu. Kako je mogue

da ovaj interesni lanac opstaje, a da je

jedna karika (drava) na gubitku, a

druga (krajnji korisnik), vrlo vana,

duplo plaa (kroz direktno plaanje

licenci i posredno kao budetski

obveznik) i time znaajno umanjuje

svoj profit?

Lanac interesa za korienje

FLOSS-a

Mi, kao biva socijalistika drava, pot-

puno smo se pogubili u tranziciji. Malo

smo pozaboravljali definicije drutvenih

ureenja. Jurei za boljim ivotom,

izgubili smo i ono to smo imali. Sred-

stva za rad su iz ruku radnika uz

njihovo preutno odobrenje prela u

ruke drave da bi ih i drava za male

pare predala u ruke kapitaliste


Puls slobode

2014.

11

(vlasnika preduzea). Definicija kapita-

lizma glasi da je to takav tip drutvenog

ureenja u kojem je kapitalista vlasnik

sredstava za proizvodnju i da na osnovu

tog vlasnitva ostvaruje pravo na dobit.

Sad dolazimo do apsurda. Moderni-

zacijom sredstava za proizvodnju nai

kapitalisti su uveli kompjutere u sve

segmente poslovanja. Kompjuteri pak,

koriste vlasniki softver koji su po

zakonu o intelektualnoj svojini uvek u

vlasnitvu vlasnika softvera, prema

tome, na kapitalista nije u potpunosti

vlasnik sredstava za proizvodnju i zato

svoju dobit mora da deli sa pravim

vlasnikom.

Ako na kapitalista eli da zadri svu

dobit od svog posla, mora da povrati

vlasnitvo nad sredstvima za proi-

zvodnju. Trebalo bi da to bude jedan od

osnovnih interesa za korienje FLOSS-

a u poslovne svrhe. Nekad zbog speci-

finosti posla i okruenja nije mogue

koristiti FLOSS reenja, ali u principu u

interesu vlasnika jeste da koristi, kad

god je to mogue, softver koji je pod

javnom licencom i omoguava mu da

povrati vlasnitvo nad sredstvima za

proizvodnju.

Iznajmljivanje sredstava za proizvodnju

(vlasnikog softvera) bi trebalo da znai

da je odravanje istih odgovornost pra-

vog vlasnika (vlasnika softvera). Meu-

tim, u praksi to nije ba tako. Enterprise

odravanje vlasnikog softvera se do-

datno naplauje, a licence pokrivaju

samo pravo na korienje tj. isti namet

na vlasniko pravo.


Puls slobode


Odravanje FLOSS reenja je odgovor-

nost korisnika. Postoje gomile bespla-

tne dokumentacije o nainu odravanja

FLOSS reenja tako da korisnik moe

sam da ga odrava, ali isto tako moe i

da pita za savet FLOSS zajednicu koja

uglavnom brzo reaguje i moe da rei

veinu bitnih problema. U interesu

FLOSS zajednica je da se popularizuje

upotreba FLOSS-a u poslovne svrhe.

FLOSS zajednice su fleksibilne i veru-

jemo da bi brzo mogle da reaguju na

izmene klime (vei interes za odra-

vanje poslovnih sistema) i da obezbede

legalnu enterprise podrku.

Srpske FLOSS zajednice ve pokazuju

znanje i umee u razvijanju srpske

Linux distribucije i u sluaju poveanog

interesovanja barem jedna moe da

bude ponuena sa enterprise podrkom.

Programeri bi mogli da se ne sloe sa

nama i da kau da im koncepcija

vlasnikog softvera vie odgovara. Mi

mislimo da nisu u pravu i da e

prelaskom na FLOSS imati vie posla.

Koncept komercijalnog OSS-a pa ak i

vlasnikog softvera koji moe da se

portuje na OS otvorenog kda, nee im

smanjiti prihode, imae manju konku-

renciju velikih firmi koje proizvode

softver, radie za poznatog naruioca.

Koncept vlasnikog softvera nije izmi-

ljen za malog programera, nego da

zatiti interese velikih kompanija.

Velike kompanije nemaju problem da

za male pare otkupe dobru ideju od

malog programera, ili mu je ak

ukradu, ukoliko ideju nije adekvatno

zatitio. Copyright nije prilagoen

malom programeru, previe je skup i

komplikovan za njega. Trei interes

programera da preu na OSS, jeste taj

da alat za programera aplikacija za

vlasniki softver je takoe vlasniki

softver pa prema tome i tu mali

programer gubi deo svoje dobiti.

Masovnije prihvatanje FLOSS-a, naro-

ito u poslovnom okruenju, otvara

mogunost daljeg razvoja IT industrije

koji je ovog puta baziran na OSS-u. Svi

kolovani programeri ne mogu da se

zaposle u velikim firmama vlasnikog

softvera. Ovim se otvara prostor za

manje softverske firme koje e razvijati

OSS reenje ili nuditi usluge vezane za

OSS. Drava koja je bila gubitnik u

lancu interesa oko vlasnikog softvera,

deliminim prelaskom firmi na FLOSS

e izgubiti neto prihoda od poreza na

promet vlasnikog softvera. To moe da


Puls slobode

2014.

13

nadoknadi iz poreza na dobit novih OSS

firmi. Sa druge strane, drava takoe

mora da barem delimino pree na

FLOSS. To rade zemlje Evropske unije

pa prema tome to je budunost i srpske

administracije. Ove tri godine, koliko

vae licence za Microsoftove proizvode

po ugovoru koji je i povod za ovaj

serijal, treba iskoristiti za poetak

promene kursa i preusmeravanje admi-

nistracije na FLOSS. Na ruku FLOSS-a

bi trebalo da ide i injenica da Microsoft

vie ne prua podrku za Windows XP.

Na predlog je da se prelazak na FLOSS

upravo pokrene prelaskom tih raunara

na neku laganiju verziju Linuxa i

proveri koliko takvo reenje moe da

zadovolji potrebe korisnika tih rau-

nara. Ispravni raunari svakako nisu za

reciklau. U najgorem sluaju, mogu

biti donirani nekoj koli koja nema

raunare. Mi verujemo da e nastavnici

znati ta e sa njima.

Interes odgovorne drave jeste da ima

balansirani odnos izmeu prikupljenog

poreza na promet vlasnikog softvera i

trokova licenci za vlasniki softver u

svojoj administraciji. Zatim da svojim

delovanjem ne namee nepotrebni tro-

ak firmama u vidu obaveze da koriste

vlasniki softver da bi komunicirale sa

dravom. Na kraju, ali moda i

najvanije, da svojim delovanjem

omogui nesmetani razvoj svih grana IT

industrije pa i one bazirane na OSS-u.

Za kraj

Ovaj nastavak serijala Ugovor Repu-

blike Srbije sa Microsoftom je prirodno

doao do teme korienja FLOSS-a u

poslovnom okruenju, ali se to odlino

uklapa u novi koncept LiBRE! asopisa

koji ima plan da se vie obraa poslo-

vnim korisnicima. Ovog puta smo

akcenat stavili na ekonomske interese

korienja OSS-a (komercijalnog i bes-

platnog softvera otvorenog kda).

Pored ekonomskog interesa, tu postoji

interes zatite privatnosti, interes vee

kontrole sistema, sigurnosti, nezavi-

snosti od vendora (vlasnika softvera),

razvoja iz sopstvenih resursa i drugi.

O ovim i drugim interesima nee biti

rei unutar ovog serijala, ali e biti u

ostalim lancima ovog asopisa. U ovom

serijalu je ostala jo jedna vana tema

FLOSS zajednice, analiza stanja i

preporuke.

Nastavie se.


Puls slobode


Autor: Marko Kai

Zato Linux i otvoreni kd

moraju u uionice?

K

ineska poslovica kae: Kada vetar

promene duva, neki diu zidove, a

neki vetrenjae. Razmiljajui o svom

kolovanju i o Linuxu kojeg koristimo

svakodnevno, autor ovog teksta ne

uspeva da spoji ta dva pojma u jednu

skladnu sliku. Raunari u koli su vazda

bili stari, ispisani, zagaeni bloatware.

om, sa trideset ikonica za Minesweeper

koji je uasno izgledao na izmuenom

Windows 98 Second Editionu. Zbog toga

su nai poeci sa Linuxom bili nepo-

trebno muni i zakasneli (prim. aut.) .

Kada priamo o edukaciji i korienju

otvorenog koda u kolama, daleko smo

iza aktuelnih tokova, poslovino tvrdo-

glavi, ne prihvatamo Linux i FLOSS kao

platformu i filozofiju dobru za nau

decu i razvoj nae zajednice. Ako NASA,

Google, Meunarodna svemirska sta-

nica, IBM, administracija Ruske Fede-

racije i mnogi drugi

1

koriste Linux,

zato nije dobar za nas? Moda jer od

njega ne profitira niko osim obinog

korisnika.

O Linuxu se esto pria kao o sistemu

koji koriste samo geekovi, oni koji

mrze Microsoft i Apple ili oni koji

imaju stari raunar za reciklau. Moe-

mo to tako da gledamo, ali neemo biti

u pravu. Ubuntu, kao samo jedna od

bezbroj Linux distribucija, u martu

2014. godine ima oko dvadeset i dva

miliona korisnika. To nisu razlozi zbog

kojih je Linux platforma budunosti a

slobodan softver filozofija budue

informatike. Razlozi su mnogo bitniji i

mogu se sadrati u ovome kola i deca

bi profitirali jer bi u Linuxu imali

jeftinu (besplatnu), monu, pouzdanu i

bezbednu platformu koja podstie lini

razvoj i ideje deljenja i jaanja

zajednice. Kako?

1

List of Linux adopters

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Li

nux_adopters

Sloboda, sigurnost i izbor

Pogotovo danas kada je privatnost

podataka i njihova zatita aktuelna,

treba da razmiljamo o svojim slobo-

dama na internetu i u softveru koji

koristimo svakodnevno. U kolama

emo esto naletati na raunare pune

T

T

e

e

m

m

e

e

l

l

j

j

s

s

a

a

z

z

d

d

a

a

n

n

o

o

d

d

F

F

L

L

O

O

S

S

S

S

-

-

a

a

Temelj sazdan od FLOSS-

Puls slobode

2014.

15

spyware-a i malware-a, a to jednostavno

nisu raunari na kojima je bezbedno

raditi. Umesto to zabranjujemo deci da

instaliraju aplikacije na te iste raunare

i ograniavamo im prava, trebalo bi da

koristimo sistem koji podrazumeva

bezbednost, koji je iole otporan na

takvu vrstu zloupotrebe korisnikog

poverenja.

Deca treba da naue da preispituju

kome ostavljaju svoje podatke i kako se

ti podaci koriste. U softveru otvorenog

koda, situacija je mnogo bolja nego kod

vlasnikog softvera. Ako se naviknemo

da sistem koji moemo besplatno da

instaliramo, promenimo radnu okolinu,

distribuciju, softver koji koristimo,

postajemo vlasnici svog izbora i svojih

podataka, a tako neto ne uimo decu u

kolama.

Sloboda od vendora, sloboda

od zatvorenih platformi

Svi mi koji smo imali kakav-takav

kontakt sa informatikom u kolama,

znamo emu smo naueni - od

Borlanda, do managed okruenja kao to

su C# i .NET. Vlasnike platforme su

neminovno zlo dananjeg IT sveta, ali

one nisu jedine koje postoje. Platforma

koja prvenstveno slui da unapredi rad i

pobolja razvoj, od korisnika i progra-

mera vrlo brzo pravi taoce koji postaju

zavisni od platforme koju plaaju. Ovo

je i rekurzivna poenta ovog lanka. Ako

pitamo nekoga zato koristi Windows,

uglavnom ete uti da aplikacije koje

koristi, nisu dostupne na drugim

platformama i sistemima, to ne bi bio

sluaj da su te aplikacije otvorenog

koda.

Deca u Srbiji danas koriste vlasnike


Puls slobode


programe esto ne znajui da postoji

alternativa. Office je odlian primer.

Pored zatvorene platforme koja podra-

zumeva i zatvorene formate za uvanje

dokumenata, u poslednje vreme imamo

i OneDrive cloud gde, gle uda, na dva

klika moete da sauvate vae podatke

na nekom serveru hiljadama kilometara

od vas i da ga koristite na drugom

raunaru bez mnogo muke. Mi vie

nismo vlasnici svojih podataka. Para-

doksalno je ali istinito. Vlasnike plat-

forme ulau mnogo u korisniko

iskustvo i sve je dostupno na klik ili

dva. Na je zadatak da edukujemo

korisnike, da svaku platformu, bez

obzira na njeno suelje ili temu,

preispitaju. Oni koji to ne mogu,

moraju sistemski biti zatieni i mora

im se omoguiti slobodna i sigurna

platforma.

Korisnici su lieni slobode. kolski

program je napisan da podri vlasnike

platforme i licence koje nisu jeftine.

Kau da bi promena programa kotala

mnogo. Dobar primer da ta tvrdnja nije

tana, jesu upravo C# i .NET. Platforme

koje su zamiljene i realizovane tako da

budu vrhunac vlasnikog koda,

portovane su na Linux. Korisnici (ne

kompanije), napravili su Mono

2

. Desilo

se neto nezamislivo, deava se da sve

ono to je uraeno u C# i .NET-u, radi

na otvorenoj platformi. Deava se da

sve to mladi ue o C# i .NET-u, mogu

da primene na otvorenoj platformi.

Mono je velika pobeda open-sourcea,

projekat na koji se treba ugledati

traei primer, prvenstveno jer ne kvari


Puls slobode

2014.

17

tako skup i delikatno probran plan i

program za informatiku koji propisuje

Ministarstvo, uglavnom uz pomo

korporativnih sponzora.

2

Mono Project http://www.mono-

project.com

Raunari traju due i

dostupni su svima

Sa dozom skepticizma emo uzeti

sopstvene rei, ali u praksi raunari u

kolama su stari, slabi i teko se

obnavljaju. S druge strane, ak i kada se

neka kola ponovi, uobiajena je praksa

da se stari raunari bace, jer ne

podravaju najnoviju verziju Windowsa.

To je klasina pria jednog konzu-

menta. Ni na trenutak ne stanemo da

razmislimo, koliko kola u Srbiji nema

raunare, koliko dece iz najugroenijih

slojeva nema raunare kod kue, koliko

njih bi profitiralo znanjem i napretkom

kada bi samo postojao neki nain da te

stare raunare ne bacimo, nego da ih

ponovo iskoristimo u neku drugu

svrhu.

Sloboda to je ono to krasi Linux, a

jedna od kljunih prednosti te slobode

je da moete nai dobre distribucije,

koje sasvim komotno rade na starijim

raunarima. Iako nova tehnologija ima

svoje prednosti i to je neosporno, ono

to mi shvatamo kao smee, postaje

savreno upotrebljiv ureaj onog

trenutka kada mu se promeni softver

koji ga pokree. Rashodovan raunar,

koji bi koristio Linux, mogao bi da slui

u nekoj drugoj koli koja nije imala

sree da dobije sredstva za nabavku

nove raunarske opreme. Besplatan

hardver i softver, a zajednica sve jaa -

To je prosto nedopustivo.

Znanje, znanje, znanje

Uticaj Linuxa na razvoj korisnika i

razvoj dece kroz edukaciju ima toliko

podstavki da ih je gotovo nemogue

skoro sve navesti. Ranije smo napo-

menuli da se izbegavanjem vlasnikih

platformi dobija sloboda. Za poetak,

slobodni smo da softver redistribuiemo

i delimo. Mlade treba uiti da dele i da

to nije nita loe, iako su oni godinama

uspeno delili instalacione diskove

Windowsa, sada to mogu da rade kao

deo jedne potkulture, legalno i bez

razmiljanja o prirodi softvera.

Mogunost menjanja softvera je jo

jedna sloboda koju nemamo sa

vlasnikim softverom. Korisnici (oni

koji ele) treba da znaju kako njihov

softver funkcionie i treba da imaju

pravo da uestvuju u njegovom razvoju

ukoliko to ele. FLOSS je neposredna

demokratija za softver. Iako mladi

danas irom Srbije u svom depu nose

Android telefon ne znajui da je Android


Puls slobode


u sutini platforma zasnovana delom na

Linuxu, taj isti Android je manje-vie

proizvod gore pomenute slobode. Neke

nove platforme koje u budunosti mogu

stvarati ljudi iz Srbije, nee nastati od

vlasnikih platformi i tehnologija, ve

e nastati od slobodnog softvera jer se

slobode potrebne za dobar razvoj

pruaju samo njegovim korisnicima.

Korisnici moraju da koriste softver po

svojoj meri. Kod kue, na poslu, u

uionici, gde god da ste, va softver

moe biti potpuno prilagoen vama.

Mnogi su primeri uspene migracije na

slobodan softver, koji je pruio osnovu

za pravljenje otvorene edukativne

platforme, u kojoj svi uestvuju. Te

platforme su potpuno prilagoene

potrebama kola i uenika ili studenata,

kako praktino po mogunostima, tako

i kulturoloki i jeziki. Znanje i

zajednica su na prvom mestu.

Razloga je mnogo i nema mesta za sve,

ali se nadamo da su najbitniji ovde.

Neki su praktini, neki etiki i

filozofski, ali su svakako neosporni i tu

su da ostanu. Linux je platforma koju

deca danas moraju da upoznaju, jer su

oni budunost, a nau informatiku

budunost ne smemo graditi ni na

kojim temeljima osim na onim

sazdanim od FLOSS-a.

Pregled popularnosti GNU/Linux

/BSD distribucija za mesec

Distrowatch

Pad

Isti rejting =

(Korieni podaci sa Distrowatcha)

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

Mint

Ubuntu

Debian

openSUSE

Arch

Fedora

Mageia

elementary

Zorin

LXLE

Kali

Android-x86

Lubuntu

Puppy

SteamOS

Lite

Pinguy

CentOS

Chakra

wattOS

Robolinux

Antergos

Sabayon

Bodhi

CrunchBang

3391>

1795

693>

679>

641>

640

Documents

LiBRE 25 Lat