Logistika preduzeaSADRAJ

UVOD...................................................................................................................................................2 U drugom poglavlju opisane su KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE PRIVREDNE DELATNOSTI: ...................................................................................................................................2 2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE PRIVREDNE DELATNOSTI .....................3 2.1. Istorijat i razvoj preduzea...................................................................................................3 2.2. Poetak osnivanje firme.......................................................................................................4 3. TEORIJSKI PRISTUP....................................................................................................................6 3.1. Ciljevi i zadaci logistike preduzea......................................................................................6 3.2. Podisitem logistike nabavke.................................................................................................8 3.3. Podsistem transporta.............................................................................................................8 3.4. Skladita ...............................................................................................................................9 ......................................................................................................................................................9 3.5. Pakovanje.............................................................................................................................10 4. OBRADA PRAKTINOG PROBLEMA.....................................................................................11 4.1 Identifikacija i opisivanje logistikih procesa u preduzeu................................................11 4.2. Iniciranje tokova tereta (naruivanje).................................................................................13 4.3. Organizacija i realizacija tokova tereta na relaciji od isporuioca do primaoca- nain transporta....................................................................................................................................14 4.4. Ambalaa i pakovanje.........................................................................................................15 4.5. Vreme realizacije nabavke..................................................................................................15 4.6. Ukupni troskovi...................................................................................................................16 4.7. Vrsta i kapacitet skladita....................................................................................................20 5.ZAKLJUAK..................................................................................................................................21

1

Logistika preduzea

UVODU ovom seminarskom radu je izvrena analiza procesa logistike nabavke i skladitenja odgovarajuih proizvoda koje preduzee Termodom potrauje od dobavljaa Saint Goban.

Predmet ovog seminarskog rada je analiza procesa logistike nabavke preduzea Termodom u okviru kojeg ce se analizirati narudbenicu staklene vune. Cilj rada je identifikacija, kvantifikacija i analiza procesa logistike nabavke i aktivnosti utvrivanja logistikih pokazatelja koji su neophodni za realizaciju posmatranog procesa nabavke i njegovo uporeivanje sa teorijskim delom kako bi se na osnovu dobijenih rezultata izveli zakljuci o kvalitetu izvrenog posla, o moguim nedostacima i merama za eliminisanje tih nedostataka. Metodologija sadri sledea poglavlja: U drugom poglavlju opisane su KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE PRIVREDNE DELATNOSTI: o Istorijat i razvoj preduzea; o Proizvodnja - ono od ega je sve poelo; U treem poglavlju prikazae se TEORISKI PRISTUP o Ciljevi i zadaci logistike preduzea; o Podisitem logistike nabavke; o Podsistem transporta; o Skladita; o Pakovanje; etvrto poglavlje sainjava OBRADU PRAKTINOG PROBLEMA- gde je obradjeno: o Identifikacija i opisivanje logistikih procesa u preduzeu; o Dijagram toka procesa (DTP); o Iniciranje tokova tereta (naruivanje); o Organizacija i realizacija tokova tereta na relaciji od isporuioca do primaoca- nain transporta; o Ambalaa i pakovanje Vreme realizacije nabavke; o Ukupni troskovi; o Vrsta i kapacitet skladita; Peto poglavlje ZAKLJUAK

2

Logistika preduzea

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE PRIVREDNE DELATNOSTI2.1. Istorijat i razvoj preduzeaTermodom je osnovan 07.03.1992.god u Beogradu. Osnovna delatnost firme je trgovina gradjevinskim materijalima za zavrne radove u gradjevinarstvu (sistemi za suvu gradnju, hidroizolaciju, termoizolaciju, krovni pokrivai, podne obloge, staklene prizme, keramike ploice, opremu za kupatila) i u manjem obimu proizvodnja prateih materijala za suvu gradnju.

Podaci o preduzeu Sedite: Fabrika TERMODOM Srbija, 11210 BEOGRAD Zrenjaninski put 84g Telefoni ++381 (0)11 347 05 05 Slika 1. Termodom Termodom d.o.o. je danas privatno preduzee koje se bavi proizvodnjom i distribucijom gradjevinskog materijala, kroz svoju maloprodajnu i jaku veleprodajnu mreu. Preduzee zapoljava 105 radnika. Po standardima sistema zapoljavanja najrazvijenijih zemalja, ene ine neto vie od petine radno angaovanih. Kolektiv firme ine, uglavnom, struni mladi ljudi sa strunim kolama i mali deo sa visokim obrazovanjem i fakultetom.

Firmu ine sledei sektori: 3

Logistika preduzea 1. Sektor za marketing 2. Sektor za investicionu gradnju 3. Sektor za projektovanje i razvoj 4. Sektor za komercijalne poslove 5. Sektor za proizvodnju 6. Sektor za maloprodaju 7. Sektor za zajednike poslove 8. Sluba za kontrolu poslovanja 9. Sektor za logistiku 10. Sluba za informatiku 11. Sluba za organizaciju

2.2. Poetak osnivanje firmeTermodom se bavi izradom i prodajom gradjevinskog materijala (slika 2) . Poetak rada zapoinje na jednom stovaritu koje se nalazi na Smederevskom putu, a ve 1998 godine otvoreno je jo jedno u Beogradu i to u Karadjordjevoj ulici. Od 2003. nastavlja se irenje prodajne mree otvaranjem jo jednog stovarita u Beogradu na Zrenjaniskom putu gde se i danas nalazi glavno prestavnite i veina sektora kao i glavna zgrada.

Slika 2. Materijali za suvu gradnju

Maloprodajnu mreu Termodoma ini 15 stovarita koji su rasporeeni u svim veim gradovima irom Srbije. U Beogradu se nalaze tri stovarita,a ostala se nalaze u Novom Sadu, Paliu, Panevu, Smederevu, Jagodini, Pozarevcu, aku, apcu i Niu. Povrine stovarita su od 0.5h pa navie.

4

Logistika preduzea

Na prodajnim mestima postoje prodavnice povrine od 50 do 500m2 i magacinski prostori koji su na vie stotina kvadratnih metara. Asortiman u maloprodajnim objektima, prikazan na slici 3, ini sopstvena roba kao i materijali domaih i inostranih proizvodjaa

Slika 3. Asortiman materijala u maloprodaji

5

Logistika preduzea

3. TEORIJSKI PRISTUP3.1. Ciljevi i zadaci logistike preduzeaTehnoloke promene u svetu zahtevaju inovacije i unapreenje poslovne strategije svih preduzea i kompanija. Prednost imaju ona preduzea i kompanije ije poslovanje je zasnovano na brzom informisanju. U trino orijentisanoj privredi, gde postoji snana konkurencija, trai se ekonominija i kvalitetnija proizvodnja, kao i kvalitetna usluga isporuke pri emu informacija ima presudnu ulogu. Prava informacija, u pravo vreme i na pravom mestu, prua mogunosti pravovremenog i adekvatnog reagovanja na stroge zahteve trita, kako u proizvodnji, tako i u trgovini. Informacije o proizvodu nisu neophodne samo potroau, neophodne su u svim karikama logistikog lanca od proizvodnje do distribucije krajnjem korisniku. Proizvoau se postavllja zahtev za upravljanjem i praenjem procesa proizvodnje, zaliha kako bi se omoguio neometan proces proizvodnje. U distribuciji se postavlja zahtev za kvalitetnom uslugom isporuke (pouzdanost isporuke, sprenost za isporuku, vreme isporuke...) primenom savremenih informacionih tehnologija neophodno je obezbediti informacije o proizvodu du celog logistikog lanca. Sedamdesetih godina prolog veka uoene su znaajne tehnoloke rezerve u procesima transporta, skladitenja, pakovanja i drugim procesima iji je osnovni cilj realizacija tokova robe u svim fazama od pripreme proizvodnje do konane potronje proizvedenih dobara. Posmatrani procesi imaju veliki znaaj i sa aspekta trokova i sa aspekta angaovanog rada. Iz navedenih razloga promovisan je princip globalnog jedinstvenog sniavanja svih trokova povezanih sa kretanjem robe i poveanjem profita. Ovako definisane faze pokrivaju se terminom logistika. Logistika preduzea je funkcija upravljanja preduzeem koje ima za cilj da ve tradicionalnim vrednostima dobara kao to su: tip proizvoda, kvalitet, cena itd... doda nove vrednosti: raspoloivost traenih dobara na mestu i u momentu u kome se manifestuje potreba potroaa za tim dobrima. Cilj logistike se moe definisati kao zadovoljenje potreba kupca isporukom traenog proizvoda, zahtevanog kvaliteta na pravom mestu i u pravo vreme po minimalnoj ukupnoj ceni. Odavde se moe izvui zakljuak da je cilj logistike preduzea u stvari eficijentna realizacija tokova materijalnih dobara i pripadajuih informacija. Sa poveanjem efikasnosti njihovog protoka kroz preduzee omoguava se smanjenje zaliha. Logistike usluge predstavljaju marketinki instrument pa je poveanje nivoa logistike usluge vaan deo marketinke politike preduzea. Elementi logistike usluge su: 6 vreme isporuke, pouzdanost isporuke, fleksibilnost isporuke, kvalitet isporuke i informaciona sposobnost.

Logistika preduzea Trokovi logistike su druga komponenta logistike efikasnosti i mogu se podeliti u pet grupa: - sistemski trokovi, - trokovi zaliha, - trokovi skladitenja, - transportni trokovi i - manipulativni trokovi (trokovi rukoavanja teretima).Optimizaciju efekata logistike odnosno poboljanje logistikog uspeha mogue je izvriti na dva naina: - iznalaenjem optimalnog nivoa logistike usluge ili - odravanjem zahtevanog nivoa logistike usluge uz minimiziranje neophodnih trokova logistike.

Slika 4. Prikaz tokova materijala i informacija Ako se fiziiki lanac ( slika 4.) kao posledica realizacije niza logistikih osnovnih funkcija (transport, pretovar, skladitenje), onda se moe utvrditi da se sa ovim fizikim logistikim lancem podudara informacioni lanac koji odraava pojedinosti fizikog dogaanja odnosno fizikih dogaanja. Pri tome tokovi informacija se kreu na isti nain kao robni tokovi. Funkcija informativnih tokova je da realizu upravljanje i kontrolu nad robnim tokovima. Po pravilu, kretanje robnih tokova se obavlja jednoznano dok kretanje informacionih tokova karakteriu monogobrojne petlje. Informacioni tokovi mogu prolaziti preko dopunskih podruija koje robni tokovi upote ne dodiruju. U odnosu na funkciu upravljanja informacionim tokovima, postavlja se neposredan zahtev prema kome informacioni tokovi treba da se kreu ispred robnih tokova, i na taj nain da obezbede blagovremeno i neometano odvijanje fizikih procesa i realizaciju fizikog logistikog lanca sa optimalnim trokovima. Informavioni tokovi mogu da se kreu i paralelno sa robnim tokom pri emu oni tada postaju nosioci podataka o samoj robi, poiljaocu, primaocu ili vlasniku robe.

7

Logistika preduzea

3.2. Podisitem logistike nabavkeU oblasti logistike nabavke koja obuhvata izuavanje svih aspekata realizacije proizvodnje od dobavljaa do ulaznog (prijemnog) skladita i ulaska u proizvodnju, u budunosti, mogu se oekivati sledee razvojne tendencije (slika 5.): Poveanje obima i stepena detaljizacije istraivanja o make or by sa tendencijom daljeg poveanja obima Bay-a. Na podruijima u kojima se vei broj proizvodnih operacija moe integrisati u nove centre za proizvodnju i kod proizvodnje kljunih delova, meutim doi e do poveanja Make-a; Poveanje stepena saradnje sa neto manjim brojem dobvljaa sa kojima se, pre svega, ugovara just in time doprema u proizvodnju. Osim toga u ovim sluajevima, vri se direktna kontrola kvaliteta; Poveanje broja uslunih preduzea u nacionalnoj privredi koja vre skladitenja delova u dopremi u unutranjem i meunarodnom prometu, komisioniranje i just in time dopremu u proizvdnju; Trgovinski proizvodi se vie nee skladititi ve e se primenom tehnologije just in time i integrisane obrade podataka dostavljati tranzitnim terminalima tako da e kupci (korisnici) sami vriti poslove snabdevanja odnosno isporuke;

Make or Buy

Optimiziranje trokova transporta

Zadaci logistike nabavkeVremenska dinamika dopreme "Just-In-Time"Slika 5. Glavni zadaci politike nabavke

Definisanje uslova pakovanja

3.3. Podsistem transportaTransport predstavlja jedan od kljunih elemenata sa kojima se moe racionalisati. Da bi se uspeno upravljalo transportnima aktivnostima, trebalo bi poznavati sve vrste transporta i njihove karakteristike. Osnovne odrednice transporta su: vreme- zadravanje u transportu i mesto- polazite- odredite, a razlikujemo spoljni- eksterni i unutranji- interni transport. Unutranji transport predstavlja logistiki proces od izuzetnog znaaja ne samo zato to je on, ustvari, krvotok organizma preduzea, ve zato to u velikoj meri utie na poslovne rezultate, veliina ovog uticaja ogleda se u injenici da trokovi unutranjeg transporta iznose od 10% do 90% ukupnih trokova poslovanja. Zadaci unutranjeg transporta su povezivanje spoljnjeg i unutranjeg transporta, dostava robe u neoteenom stanju u pravo vreme, na pravo mesto i uz najnie trokove.

8

Logistika preduzea Spoljni transport je transport koji se obavlja od dobavljaa do naruioca i od proizvoaa do njegovih kupaca.

3.4. SkladitaSkladite je prostor za uskladitenje robe u rasutom stanju ili u ambalai sa namerom da posle odreenog vremena roba bude ukljuena u dalji transport, proizvodnju, distribuciju ili prodaju. Skladite moe biti ograen ili neograen prostor, pokriven ili nepokriven prostor koji se koristi za uvanje sirovina, poluproizvoda ili gotovih proizvoda. U njemu se roba preuzima i otprema i uva od raznih fizikih, hemiskih i atmosverskih uticaja. Skladita su vaan uslov za nesmetani, racionalni, kombinovani transport svih vrsta roba. Klasifikacija skladita je izvrena prema razliitim kriterijumima (slika 6.). Prema nainu gradnje skladita se dele na: otvorena slue za uvanje materijala i robe koje su neosetljive na atmosferske uticaje; zatvorena slue za uvanje materijala i robe koje su osetljive na atmosverske uticaje; natkrivena (poluotvorena) slue za uvanje materijala i robe kojima je potrebno stalno provetravanje.Ulazno skladite Faze procesa stvaranja vrednosti Meuskladite Prodajno skladite Stepen centralizacije Decentralizovano skladi te Centralizovano skladi te Skladite materijalaSkladite gotovih proizvoda (robe)

Sortiranje

Opte skladite

Vrste skladita

Broj potencijalnih potroaa

Pripremno

skladite

Pomonoskladite Skladite u zatvorenom prostoru (u zgradama) Skladite na otvorenom prostoru

Lokacija

Spoljno skladite Unutranje skladite Sopstveno skladi te Tue skladite

Upravljanj e skladitem

Slika 6 . Vrste skladita

9

Logistika preduzea

3.5. PakovanjeU savremenim uslovima prometa, pakovanje je esto zavrna faza proizvodnje. Nunost pakovanja je sve vea, radi uvanja robe od kvara i oteenja, radi lake manipulacije i transporta. Danas se jo samo neke kabaste robe, kao to su rude, ugalj, metalni proizvodi i sl. isporuuju bez pakovanje. Pakovanje se moe sagledavati sa dva aspekta : logistikog i aspekta politike i razvoja proizvoda (marketinki aspekt). Pakovanje je definisano proizvodom i sainjeno je od razliitih materijala sa ciljem: ouvanja; zatite; organizacije; dostave; predstavljanja proizvoda koji se pakuje.

10

Logistika preduzea

4. OBRADA PRAKTINOG PROBLEMA4.1 Identifikacija i opisivanje logistikih procesa u preduzeuPri identifikaciji logistikih procesa u preduzeu bie posmatran fiziki i informacioni tok robe od trenutka kada preduzee porui robu do konanog prispea poiljke. Logistiki procesi nabavke u preduzeu "TERMODOM" odvijaju se prema sledeem redosledu: dostava narudbenice TERMODOM dostavlja narudbenicu SAINT GOBAN elektronskim putem; obrada narudbenice SAINT GOBAN utvruje da li je u mogunosti da isporui naruenu koliinu i elektronskim putem potvruje narudbinu; izdavanje naloga za postavljanje kamiona na utovarno mesto, ispitivanje da li koliina robe odgovara stvarno poruenoj, iskladitenje robe i transport pomou viljukara do mesta utovara robe u kamion, izdavanje naloga za utovar SAINT GOBAN izdaje nalog za utovar kamiona koji je Termodom angaovao firmu Vorija; utovar robe viljukari; transport robe do preduzea kamionima; postavljanje kamiona na istovarno mesto; kontrola ispravnosti dospele robe; izdavanje naloga za istovar - Termodom izdaje nalog za istovar; istovar robe i odlaganje robe u skladite - viljukari.

Dijagram toka procesa (slika 7.) predstavlja grafiki prikaz redosleda i meusobnih veza svih veza u procesu. Dijagram toka procesa mora biti detaljan i mora da obuhvati sve korake (operacije) u procesu. . Dijagram toka prikazuje: detalje o svim koracima u procesu ukljuujui kontrolisanje i ispitivanje, transport, skladitenje i privremeno zadravanje u procesu; ulazne elemente procesa; izlazni elementi procesa; dijagramima se trebaju naznaiti bitne karakteristike procesa.

11

Logistika preduzea

POETAKUtvrivanje potrebne koliine za narudbinu

Sluba nabavke obrauje narudbenicu

Sluba nabavke alje narudbenicu isporuiocu

Isporuka robe

Prijem robe

Kontrola robe

NE

Reklamacija isporuiocu robe

DA

Skladitenje robe

KRAJ

Slika 7. Dijagram toka procesa nabavke

12

Logistika preduzea

4.2. Iniciranje tokova tereta (naruivanje)Da bi se pristupilo obradi posmatranog procesa, obradie se osnovni podaci o uesnicima procesa i predmetu logistike nabavke. Isporuilac robe je firma SAINT GOBAN Beograd. Kupac robe je preduzee "TERMODOM" iz Beograda. Predmet nabavke je staklena vuna. Roba je dopremljena kamionom sa prikolicom. Rok isporuke robe je 4 dana. Roba je prevoena na relaciji Lapovo - Beograd. Prevoz do preduzea "Termodom" je obavljen kamionom sa prikolicom nosivosti 26t koji je u vlasnitvu preduzea ''Vorija''. Istovar robe izvren je viljukarom, itav proces od trenutka slanja narudbenice do trenutka slkaditenja je trajao od 17.01.2011. do 19.01.2011. godine.

Osnovne karakteristike posmatranog toka procesa predstavljene su u tabeli 1.Tabela 1. Iniciranje tokova tereta (naruivanje) Dobavlja Datum ispostavljanja narudbenice Vrsta i naziv artikla Koliina u jedinici mere (u kg) Transportna jedinica (sredstvo) Vrsta jedinice kamion "Iveco eurostar" sa prikolicom Berger Kapacitet u jedinici mere (t)

VORIJA

17.januar

Staklena vuna

9000,00

12t (kamion) 7t (prikolica)

Osnovne karakteristike poiljke predstavljene su u tabeli 2.Tabela 2: Podaci o poiljci Koliina robe R.b r Oznaka robe Naziv materijala Br. Paleta (komada)

Masa robe po paleti (kg) 450

Ukupna masa (t)

Cena robe (EUR/kg)

Vrednost robe (EUR)

1.

RIOTWIN 10/5/5

Staklena vuna

20

9

5,00

4500,00

13

Logistika preduzea

4.3. Organizacija i realizacija tokova tereta na relaciji od isporuioca do primaoca- nain transportaU okviru posmatranog procesa korien je drumski vid transporta, tj. kamion sa prikolicom koji je u vlasnitvu transportne firme Vorija. Konkretni podaci o transportnom sredstvu su dati u tabeli 3.Tabela 3. Podaci o transportnom sredstvu Transportno sredstvo Red. broj Vrsta kamion "Iveco eurostar" sa prikolicom berger Kapacitet (t) 26.00 Dimenzije (m ) (axbxc) 13.6x 2.45 x2.733

Vrsta pogona

Godina prozvodnje

1.

motorni

2002

Nosivost kamiona sa prikolicom, koji je korien za transport navedenog materijala iznosi 26t. Ukupna zapremina tovarnog prostora prikolice je jednaka : 13.6m x 2,45m x 2.73m = 93 m3. Ukupna poiljka je teka 9.0 tona. Dimenzije paleta su 1.2m x 1.2m x 0.144m. Ukupna zapremina koju zauzimaju palete moemo izraunati na osnovu sledeih podataka: Zapremina jedne palete iznosi: 1,2m x 1.2m x 0,144m = 0.207m3 Ukupna zapremina tereta iznosi: 0.207m3 x 50 paleta = 10,36m3 Iz navedenih podataka o nosivosti kamiona i prikolice, odnosno o zapremini prikolice i zapremini svih paleta moe se proraunati koeficijent iskorienja zapremine tovarnog prostora, odnosno koeficijent iskorienja nosivosti i oni iznose:

1 =

V pak Vkprik Q pak Q prik

10.36m 3 = = 0,11 93m 3 = 9,0t = 0,34 26t

1 koeficijent iskorienja zapremine tovarnog prostora

2 =

2 koeficijent iskorienja nosivosti. 14

Logistika preduzea

4.4. Ambalaa i pakovanjeZbog karakteristika transportovane robe, njenog oblika, dimenzija i mase koriene su palete. Staklena vuna je u buntovima dimenzija 1.0m x 0.5m x 0.5m obavijena najlonom. Na palete se slau pod tri bunta, dva po irini jedan po duini. Sledei red je slagan u suprotnoj kombinaciji zbog stabilnosti. Sama struktura trokova odnosno uea pojedinih vrsta materijala koji su korieni u okviru ambalae i pakovanja je zanemarljivo, pa samim tim neemo posebno razmatrati te trokove.

4.5. Vreme realizacije nabavkeVremenski period realizacije procesa nabavke od momenta naruivanja do momenta uskladitenja je 2 dana. Kamion kojim se vri transport je u vlasnitvu transportnog preduzea "Vorija". Proces transporta zapoinje dostavljanjem putnog naloga vozau kamiona 17.01.2011.god. ije putovanje zapoinje u 9h istog dana. Na mesto utovara u preduzeu Saint Goban u Lapovu kamion stie u 10:35h, gde se pripremljena roba u buntovima slae na palete. Utovar traje 30 minuta. Po zavrenom utovaru kamion u 11:30h kree iz Lapova i na mesto istovara u preduzee Termodom stie u 13:30h, istovar traje 30min. Vreme realizacije nabavke prikazano je u tabeli 4. Tabela 4. Vreme realizacije nabavkeVrsta operacija Prazna vonja Utovar Vonja sa teretom Istovar Poetak operacija (h) Zavretak operacija (h) Vreme realizacije (min.) Uee u ukupnom vremenu realizacije (%)

09:00 10:45 11:30 13:30

10:35 11:15 13:30 14:00

95 30 120 30 275

34,54 10,91 43,64 10.91 100

15

Logistika preduzea

4.6. Ukupni troskoviUkupni trokovi nabavke se sastoje iz trokova naruivanja, utovara, transporta, istovara i skladistenja. Tu=Tn+Tp+Tu+Tt+Ti+Ts Tn- trokovi naruivanja su veoma mali jer se naruivanje robe vri e-mail-om, pa iz istog razloga nee biti razmatrani u ukupnim troskovima. Tp- trokove pakovanja su zanemarljivo mali, pa iz istog razloga nee biti razmatrani u ukupnim trokovima. Tu- trokovi utovara su uraunati u vrednost poiljke koja iznosi 6085,80 evra, jer se utovar vri manipulativnim sredstvima preduzea Saint Goban" Tt- proraun trokova transporta vri se na osnovu cene kotanja i cene usluge prevoza po kilometru, koja se obraunava u zavisnosti od vrste trokova i korienih normativa. U sledeoj tabeli (tabela 5) bie obraunata cena kotanja usluge prevoza na deonici Lapovo Beograd, ukupne duine deonice 120km, za kamion Iveco Eurostar.

16

Logistika preduzea

Tabela 5:Trokovi transporta

17

Logistika preduzea

Ti- trokovi istovara sastoje se iz trokova eksploatacije viljukara i tokova radne snage. Viljukar radi na pogonsko gorivo dizel D2, iji je rezervoar kapaciteta 200 litara. Potronja gorivaR.br. Vrsta trokova Gorivo evro dizel D-2 Ulje motorno SAE-90 Ulje UK-2 Antifriz Mast tovatna Trokovi auto guma Trokovi auto delova Opravka u drugim servisima Registracija vozila i trokovi osiguranja Lekarski pregled Putarina Trokovi dnevnica Ostali trokovi Ukupan iznos troskova pevoza Normativi Normativ: 30l/100km cena/l: 105,9 din. (30105.9)/100=31,77din. Normativ:0,12l/100km cena/l: 291din (0,12291)/100=0,34din Normativ:0,012l/100km cena/l:208din (0,012208)/100=0.02496din Normativ:0,03l/100km cena/l:469din (0,03469)/100=0,141 Normativ:0,003l/100km cena/l:463din (0,003463)/100=0,014 Normativ:12kom/100000km cena/kom:35000din (1235000)/100000=4,2 Meseni plan: 7014din/vozilu ostvareno: 5000km/mesecu 7014/5000=1,403 Meseni plan: 2 vozila cena/vozilo: 19000din broj vozila 11 ostvareno: 5000km/mesecu (219000)/11/5000=0,69 Normativ: 1vozilo/1god izdatak po vozilu: 110000din ostvareno: 55000km/god 110000/55000=2din/km 2000din/55000km/god=0,036 330km Cena kotanja u dinarima za datu deonicu Uee u ukupnim trokovima %

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

5164,65 51,2 4,23 43,43 2,62 708 475,92

40,16 0,41 0,03 0,17 0,02 5,08 1,7

8.

176

0,83

9. 10. 11. 12. 13. 14

435 12 2366.58 991.2 3823.2 14160,00

2,42 0,04 15,31 7,33 26,49 100

za sat vremena rada iznosi 2,5 litara na osnovu ega se dolazi do zakljuka da viljukar moze efektivno da radi oko 9h bez uzimanja goriva. Efektivni rad viljukara u konkretnom preduzeu za vreme jednog dana nije tano definisan iz razloga to nisu tano odreene dnevne potrebe, ve one zavise od situacije i obima dnevnog posla koji nije determinisan. U konkretnom preduzeu, viljukari koji se koriste su marke Hyundai( slika 8.), sa sledeim karakteristikama:

18

Logistika preduzea

Slika 8. Viljukar "Tusoni"

Marka viljukara: Tusoni Tip viljukara: 25D-7 Pogon: Dizel motor Zapremina motora: 4000 cm3 Pogonsko gorivo: Dizel D2 Nosivost: 2,5t Visina podizanja: 3300 mm Motor: S44-60 KW Prenos: mehaniki Gume: -prednje: pneumatske -zadnje: pneumatske Duina:2582 mm irina:1160 mm Teina:3894 kg

Na osnovu predhodnih podataka i karakteristika villjukara za vremenski period od 30min, koliko je trajao istovar, trokovi mehanizacije iznose 132,38din, a trokovi radne snage iznose 139,32din, to je prikazano u tabeli 6. Tabela 6. Trokovi istovara Vremenski Vrsta trokova period (min.) Mehanizacija 30 Radna snaga 30 19

Cena kotanja (din). 132,38 139,32

Uee u ukupnim trokovima istovara % 48,72 51,28

Logistika preduzea 271,70 100

Ts- trokovi skladitenja, zbog nedovoljnih podataka u vezi vremena uvanja kao i trokova skladitenja robe koja je nabavljena, nisu uzeti prilikom obraunavanja ukupnih trokova.

Na osnovu ovih trokova ukupni trokovi nabavke iznose: Tu= Tt+Ti = 14160,12+271,70= 14431,82 din

4.7. Vrsta i kapacitet skladitaPreduzee Termodom poseduje 3 otvoreno-zatvorenih skladita na vie lokacija u Beogradu. Skladite u kome je kamion sa tovarom prispeo iz Lapova nalazi se na Zrenjaniskom putu i koristi se za skladitenje repromaterijala i gotovih proizvodia (slike 9,10 i 11). Dimenzije skladita su sledee: Duina: 75m; irina: 16m; Visina: 7m.

Bruto povrina skladita je: P=75m*16m=1200 m2, Na osnovu predhodno dobijene povrine moe se izraunati neto povrina skladita: P=1200m2/1,4=875,15m2 Zapremina skladita iznosi: Vs= P*H=875,15 m2*6m=5250,9 m3 H- korisna visina skladita do koje je mogue skladititi proizvode iznosi 6m Analizirano skladite je podno i repromaterijal u ovom sluaju staklena vuna. Prema tehnolokom nivou skladinih operacija, posmatrano skladite bi se moglo svrstati u grupu skladita sa srednjim nivoom mehanizivanosti, koji podrazumeva podjednako uestalo obavljanje skladinih operacija, runo ili uz pomo odreene mehanizacije.

20

Logistika preduzeaTabela 5. Podaci o skladitu

R. br.

Vrsta i naziv tereta Staklena vuna

Vrsta skladita Otvoreno zatvoreno

Oznaka

Oprema skladita Podno skladite

Tehn. nivo realizacije skladinih operacija Srednji nivo mehanizovan osti

Skladini prostor Bruto m1200

Neto m875.15

Kapcitet m5250.9

1.

Skladite materijala

Na osnovu predhodno obraunate ukupne zapremine tereta i bruto zapremine skladita, moe se utvrditi deo zapremine skladita koji zauzima dopremljeni teret, koristei sledee formule: = V /Vs=10.36 m3/5250,9 m3=0,0038*100%=0.001%, gde su: - koeficijenat iskorienja zapremine skladita; V- ukupna zapremina tereta; Vs- bruto zapremina skladita.

5.ZAKLJUAKAnaliza procesa nabavke repromaterijala u preduzee Termodom, Beograd izvrena je na osnovu jedne porudbine, to znaajno ograniava mogunost ocene stanja na ovom podruiju. Meutim na osnovu izvrene analize procesa nabavke mogu se izvesti sledea zapaanja: Zapremina kamiona sa prikolicom iznosi 93m3, a ukupna zapremina tereta iznosi 10.3m3. Na osnovu ovih podataka koeficijent iskorienja zapremine tovarnog prostora iznosi 0,11, a koeficijent iskorienja nosivosti iznosi 0,34. Zbog samih karakteristika

21

Logistika preduzea tereta pre svega njegove mase i gabarita omoguena je bolja iskorienost nosivosti u odnosu na iskorienje zapremine tovarnog prostora. Vreme realizacije nabavke iznosi 275 minuta, vreme utovara kao vreme istovara po 30minuta, a od toga 43,64% ( 120 min.) vonja sa teretom, a dok vreme vonje bez tereta iznosi 36,34% ( 95 min.). Prazna vonja od Beograda do Lapova bitno utie na trokove, pa da bi se to bolje iskoristilo vozilo potrebno je organizovati prevoz neke robe na tom prevoznom putu do nekog preduzea ili Saint Goban"-a u kome je izvren utovar. Kod trokova transporta karakteristino je to to cena kotanja goriva iznosi 40,16% od ukupnih trokova transporta, to predstavlja treinu. Zbog nedostatka podataka u vezi robe koja se nalazi u skladitu u kome je izvren istovar robe posmatranog procesa nabavke nije mogue izvriti detaljnu analizu iskorienja skladita, ve samo iskorienje skladita na osnovu posmatranog tereta, procesa nabavke, pa iz istog razloga procenat iskorienja zapremine skladita iznosi 0,001%. Trokovi istovara iznose 0,09% od ukupnih troskova nabavke, a od toga trokovi mehanizacije ine 0,48%, a 0,51% trokovi radne snage.

6. LITERATURA1. Gaji Vladeta Logistika preduzea..............................................Novi Sad 2008 2. Pratea dokumenta iz firme Termodom 3. www.termodom.rs

22