Linux Mandrake (43)

8/18/2019 Linux Mandrake (43)

1/43

OPERATIVNI SISTEMI

1. Opšte karakteristike operativnih sistema

Operativni sistem je važan deo računarskog sistema. Pod pojmom operativnogsistema jednog računara ili računarskog sistema podrazumeva se skup sistemskih programa koji upravljaju radom uređaja i korisniku omogućuju efikasno i potpunoiskorišćenje svih resursa dotičnog računara. Računarski sistem može da se posmatra kaocelina koju grade tri osnovne komponente! hardver, operativni sistem i aplikacije."ardver uključuje delove kao što su! matična ploča centralna procesorska jedinica(CPU # hard disk grafička kartica zvučna kartica memorija (RAM), telefonski$faksmodem monitor tastatura miš i periferije %štampač skener grafička ta&la itd.#.

Operativni sistem je komponenta koja s jedne strane upravlja radom hardvera ikontroliše ga a s druge strane upravlja radom aplikacija. Operativni sistem vodi računao svim funkcijama za startovanje koje tre&a izvesti da &i računar došao u stanje u komega je moguče koristiti. 'unkcionisanje operativnog sistema se može posmatrati kroznjegove dve osnovne namene !

• (pravljačka ) podrazumeva upravljanje hardverom. *a ovom nivouoperativni sistem predstavlja skup izvršnih programa koje aplikativni programi pozivaju i tako upravljaju uređajima. *a ovaj način operativnisistem koordinira rad mikroprocesora sa ostalim uređajima čime seomogućava prenošenje programa i njegovo izvršavanje na različitimračunarskim sistemima .

• (služna ) podrazumeva izvršavanje komandi korisnika. *a ovomnivou delovanje operativnog sistema ogleda se u prihvatanju zahtevakorisnika koji je izražen pose&nom komandom zatim kroz izvršenjezadatka zadatog komandom i konačno o&aveštenje korisnika o izvršenojkomandi .

2.Vrste operativnih sistema •

DOS

+arjem sedamdesetih godina pre nastanka prvih personalnih računaranajpopularniji operativni sistemi za mikroračunare &ili su ,P$- %ontrol Pro!ram "or Mikrocomp#ters ) i /01O2 % $isk Operatin! S%stem ). +rajem 343.godine kada je 56- predstavio javnosti svoj prvi personalni računar uz njega je kao opcija ponuđen ioperatvni sistem /01O2 unekoliko izmenjen i nazvan P201O2. Pošto je firma


2/43

-ikrosoft preuzela sva prava na operativni sistem 1O2 od 347. godine on do&ijadefinitivan naziv -201O2 ( Mikroso"t $isk Operatin! S%stem ).( narednim godinama1os stiče veliku popularnost i postaje standard za sve personalne računare. 8okom godina je menjan i usaglašavan i to je praćeno redovnim pojavljivanjem novih verzija ovogoperativnog sistema.

1os spada u komandne operativne sisteme u kojima korisnik unosi tekst komande preko tastature a poruke sisteme korisniku pojavljuju se na ekranu u vidu teksta. Poredtoga 1O2 je jednokorisnički i jednoprogramski operativni sistem z&og čega je mogućistovremeni rad samo jednog korisnika na jednom programu. *jegova popularnost jetrajala 39 godina a potom je morao da ustupi mesto modernijim operativnim sistemima.5pak njegoovo poznavanje se smatra za osnovu svakog rada sa personalnim računarom .

• WINDOWS

Razvoj nove generacije operativnih sistema počeo je 344:. godine kada je predstavljen ;indo&indo&s? naengleskom jeziku označava množinu od reči >window? tj. prozor tako da sam naziv ovefamilije operativnih sistema ukazuje da je rad korisnika sa računarom organizovan prekorazličitih okvira ili prozora. Prva verzija je imala oznaku =.: i predstavljena je 344:.godine a dalje se razvijaju verzje =.3 i =.33 čije je zajedničko ime =.3@. 3449. godine je predstavljen ;indo


3/43

implementaciji &ila je jedan od faktora koji su (*5C osposo&ili da postane otvorensistem kakav je danas. 5straživačka grupa je 34I. godine distri&uciju (*5C0a prenela na(*5C 2upport Jroup %(2J# i distri&uirala verziju po imenu ProgrammerHs ;ork&ench.(2J je 347. godine uvela 2Gstem 555 ) u njega su uključene ideje preuzete iz nekolikorazličitih internih verzija i modifikacija (*5C0a koje su razvile različite grupe. (2J je

godinu dana kasnije o&javila originalan (*5C 2Gstem K. Popularnost (*5C0a ipak jerasla zahvaljujući njegovom internom korišćenju u D8E8 i činjenici što je univerzitetimadata licenca za njegovo korišćenje u o&razovne svrhe. Lahvaljujući velikoj popularnosti personalnih računara postoje mnoge verzije (*5C0a za 5ntelove platforme. Postupak &iranja verzije i pokušaji da se pronađe odgovarajući softver za iza&ranu verziju mogu dazahtevaju pose&nu pažnju i veštinu zato što u o&lasti (*5C delatnosti nije doneta odlukao potpunom &inarnom standardu za tu platformu. Postoje dve osnovne kategorije (*5Csistema za 5ntelovu platformu! sistemi koji se zasnivaju na 2KRB i stariji više prihvaćeni2KR=.7 sistemi. -eđu prodavcima 2KRB nalaze se NCR IBM Sequent SunSoft %koji prodaje Solaris za 5ntel# i *ovell %koji prodaje Uni!are#. Santa Cru" #$eration %SC## je glavni prodavac za 2KR=.7 sisteme.

• Linux

*astao je 3443. godine kao ho&i 'in#s(a Ton)alds(a , studenta iz 'inske koji je &ioinspirisan Mini%om. Finus je kernel srž sistema koji upravlja celokupnim radomračunarskog sistema i jedan je od retkih sistema koji je doživeo veliki uspeh i popularnost kao alternativa skupim i nedovoljno sta&ilnim sistemima. Finu@ dosledno prali (*5C filozofiju rada pa i u segmentu sistema datoteka %'ile 2istem#. 2tekao je

ogromnu popularnost prvo medju programerima kojima se dopao projekat i koji su mu seu&rzo priključili u velikora &rojuiz celog sveta. 5skoristivši &esplatan Sour&e 'od, veliki &roj programera cdlučio je da prilagodi Finu@ i ostalim arhitekturama. 1osledno prateći#$enSour&e pokret %&esplatno dostupni programi u Sour&e o&liku# programeri širomsveta počeli su da pišu ili prilagodjavaju svoj softver za inu . Finu@ distri&ucije sukompletna aplikativna rešenja &aziiana na inu 'ernelu . La nekoliko meseci na hiljadeljudi je radilo na razvoju inu kernela preko 5nterneta. inu sistem je izuzetnoupotre&ljiv i kao razvojna platforma %zahvaljujući ogromnom &roju razvojnih alata# i kao &iznis platforma %z&ot velikog &roja #ffi&e paketa izuzetne upotre&ljivosti ), radnastanica multimedijalni a vrlo &rzo i platforma za za&avu %zahvaljujući odličnom eniue%u za razvoj video igara#. L&og UNI* filozofije većina ljudi je mišljenja da je Finu@

isključivo upotre&ljiv kao server sistem na 5nternetu ili 5ntranet mreži. 1elimično su u pravu jer se inu pokazao kao odličan server sistem. Podršku za TCP/IP i SLIP/PPPimao je pre 3449. (*5C$ Finu@ O2 %na primeru preseka 3449 0 uporediv sa !iodows%om49# imao je podršku za Athernet kartice %*A7::: =,om...#. Prve verzije sistema &aziranih na Finu@ kernelu su &ile vrlo od&ojne o&ičnimkorisnicima z&og vrlo komplikovanog %tekstualnog# interfejsa. 2ituacija se znatno izme0nila poslednjih godina z&og moćnog C ;indo< grafičkog podsistcma vrlo efektnogi intuitivnog J(5 interfejsa. *ajpoznatiji J(5 sistemi za Fiiu@ su svakako +N#ME i


4/43

+1A o&a izuzetno jednostavna i u isto vreme veoma moćna okruženja. 5pak nije seograničio sarno na 5ntel arhitekturu. Finu@ radi i na -otorolinim/@:: procesorima Pow&rPC i EC Al$-a procesorima i 2un0ovim 2parc procesorima.Finu@ upravlja perifernim uredjajima %na primer 3449. godine imao je podršku zavirtualne terminale za miša na ,O- l modem na ,O- 7 i druge periferije#. (pravlja

interfejsom %primer 3449. god ne imao je podršku za ,1 RO- muzičku karticu%Soundlaster # 2,25 kartice#. La in postoji ogroman &roj aplikacija koji raste iz danau dan. 2ve što je potre&no postoji za inu , a većina tih aplikacija je &esplatna M *e postoji polje upotre&e u kojern se Finu@ ne može uspešno koristiti i zameniti ostalesisteme. (koliko ne postoji neka aplikacija za Finu@ ona se uspešno može pokrenuti podvelikim &rojem O2 emulatora koji emuliraju rad ostalih operativnih sistema %1O2;indo


5/43

#. $a% & !ra'i(kom okr&)en&

1a &i o&jasnili na koji način korisnik komunicira sa operativnim sistemommoramo najpre upoznati elemente grafičkog okruženja

3. sama radna površina na kojoj se nalaze svi ostali o&jekti7. kursor =. ikoneB. prozori9. linija zadataka %tas'ar #

3.$a%na površina % es'to$# se proteže preko celog ekrana. *ju tre&a shvatiti kaoradni sto na kome se nalazi sve što nam je potre&no za rad! papiri sveske knjige olovkelenjiri časovnik kalkulator...2vi ostali elementi grafičkog okruženja se mogu pomeratiotvarati zatvarati ili uklanjati dakle moguće ju je prilagođavati ličnim potre&ama kakofunkcionalnim tako i estetskim.

7.*&rsor je pokazivač koji se pomera po radnoj površini što se postiže

kretanjem miša po radnoj podlozi.( Finu@ -andrake korisnik većinu radnji izvodimišem dok se tastatura koristi uglavnom za unos teksta. Pomeranjem miša kursor sedovodi u željenu poziciju tako da se ovo kretanje naziva pozicioniranje. Posle pozicioniranja može se pritisnutu levi ili desni taster miša. Pritisak i trenutno otpuštanjetastera naziva se klik dok se dva &rza uzastopna pritiska i otpuštanja nazivaju dvoklik %doule%&li&'). +ada se kursor pozicionira iznad nekog o&jekta i potom izvrši klik levimtasterom tada je izvršen iz&or ili selekcija datog o&jekta. -išem je takođe mogućeizvoditi radnju povlačenja ili prevlačenja. 8o se može raditi sa nekim o&jektima i to takošto se izvodi kretanje miša dok je pritisnut jedan taster. Otpuštanje tastera se izvodi tek kada je miš pozicioniran u novi položaj.

( zavisnosti od položaja na radnoj površini kursor može poprimati različite o&like

=.Ikone su mali grafički sim&oli kojima se Finu@ -andrake na prigodan slikovitnačin predstavljaju različiti programi datoteke i drugi o&jekti u okruženju. Pored togaikone služe i za aktiviranje komandi operativnog sistema pokretanje programa ilizadavanje komandi u aplikativnim programima

B.Pro+ori čine osnovu grafičke komunikacije tj. rada u grafičkom okruženju.Prozor predstavlja zase&an deo ekrana unutar koga komuniciraju korisnik i računar. 2vi prozori su sličnog standardnog o&lika. Prozor ima okvir %order # koji je pravougaonogo&lika i promenjivih dimenzija. 1imenzije okvira se mogu menjati tako što se kursor pozicionira na sam okvir a zatim se povlači u željenom pravcu.

*a samom vrhu prozora se nalazi naslovna linija %title ar # na kojoj se nalazinaslov prozora %title#. Prozor se može pomerati po radnoj površini tako što se kursor

pozicionira iznad naslovne linije pritisne se levi taster miša i potom se pomoću miša povlači. ( desnom delu naslovne linije nalaze se tri tastera. Prvi sa leve straneminimizer drugi ma@imizer%prozor se prikazuje na celom ekranu# i pomoću trećegtastera prozor se zatvara.

( linu@0u ima vise radnih površina minimum jedna a o&ično se koriste dve iličetiri.

*a ekranu može istovremeno &iti ovoreno više prozora ali samo u jednom od njihmože se odvijati rad pa se za taj prozor kaže da je aktivan. On se razlikuje po tome što


6/43

prekriva ostale prozore i njegova linija naslova je drugačije &oje od ostalih.Kećina prozora ispod linije naslova ima meni. -eni predstavlja listu različitih

komandi tj. opcija. +likom na jednu od opcija menija najčešće se događa da se meni proširuje otvaranjem naniže pa se ovakav meni naziva i padajući meni. ( padajućem

meniju svaka opcija može da ima više podopcija tj. predstavlja grupu više srodnihkomandi.Pri označavanju opcija u meniju važi sledeće!0 (koliko se opcija završava sa tri tačke to znači da se njenim aktiviranjem

otvara dodatni prozor 0 +ada se desno od imena opcije nalaz strelica to znači da ova opcija ima

podopcije0 Opcija se može aktivirati i pomoću tastera sa tastature kada je desno od naziva

opcije napisana oznaka tog tastera ili kom&inacije0 +ada je opcija prikazana &ledim slovima to znači da trenutno ne može &iti

upotre&ljena.,entralni deo prozora čini njegova korisna ) radna površina. Ova površina može

&iti upotre&ljena na različite načine u zavisnosti od namene prozora. ( njoj se možecrtati unositi tekst prikazivati slika itd.(koliko površina prozora nije dovoljna da &i se prikazao ceo sadržaj tada se sa donje i desne strane pojavljuju linije sa klizačima.Pomoću klizača je moguće pomerati sadržaj prozora u horizontalnom ili vertikalnom pravcu i to povlačenjem samog klizača pomoću miša ili klikom na strelice na krajevimalinije sa klizačem.

,. O-ena i i+or operativno! sistema

+valitetnom i odgovarajućem iz&oru operativnog sistema prethodi adekvatna

ocena&azirana prevashodno na znanju o oso&inama kao i prognozi programske opreme.Ladnjih godina programsko inženjerstvo je preraslo iz veštine u naučnu disciplinu. (razvoju programske opreme pose&no kod nastajanja aplikacije primenjuju se i primenjivaće se različiti pristupi koji mogu &iti od značaja za iz&or!

0 &rzi razvoj prototipa programske opreme0 automatsko generisanje programskih komponenata0 funkcionalna nezavisnost između glavnih komponenata0 modularnost programske opreme0 segmentacija operativnog sistema sa standardizacijom.


7/43

Pou"danost i ras$olo/i0ost na $rimeru -ard0era i soft0era

• Po&+%anost har%vera

Pretpostavljajući konstantan intenzitet otkaza %u proseku se otkazi dešavaju u pri&ližnoistim vremenskim intervalima# pojedini autori su pokušali da pouzdanost tokom vremenaopišu sledećim izrazom!R%t# e e0at 0at7 2.10gde je R pouzdanost %relia&ilitG# u datom trenutku t je vreme rada komponentedok je akonstantan &roj i zavisi od karakteristika posmatrane komponente. Dko je ovo poznatomoguće je predvideti srednje vreme i+me# otka+a %-86'# što je jednako recipročnojvrednosti navedene konstante a %i o&rnuto pri poznatom -86' njegova recipročnavrednost je a 3$-86'#.Ovaj model je tačan za hardverske komponente ali ne i za softver jer se hardver troši. *akon početnog perioda %koji nije pokriven navedenim izrazom# hardver jenajpouzdanijikada je nov a zatim se troši tokom perioda pri&ližno konstantnom &rzinom. Lato pouzdanost pada tokom vremena kako je prikazano matematičkim izrazom.

• Po&+%anost so'tvera

ednačina softvera ima suprotnu tendenciju. *ovi segment softvera je sklon greškama alitokom vremena postaje pouzdaniji kako se greške pronalaze i otklanjaju. *e postoji jednostavan izraz koji opisuje ovaj model adekvatno u svim slučajevima. edan od opšteupotre&ljivanih ne važi za sva vremena i izgleda kao!t0 a1et/a0 2.20gde je a ukupan &roj defekata dok je sistemski zavisna konstanta.2rednje vreme izmeQu defekata -861 %-ean 8ime 6et


8/43

• Per'ormanse mre)nih sistema iskoriš6enost7 prop&snost...0

(kupna propusnost se definiše kao!r ns / t 2.,0

de 1e ns $rose2an ro1 "a-te0a "a uslue mre/no sistema, a t 0reme u 'ome seodo0ara. 5skorištenost sistema se može predstaviti izrazom!I r / 8 2.90 de 1e r ro1 $a'eta u se'undi, a 8 ma'simalna $ro$usnost transa'&i1a is'a"ana u $a'etima u se'undi.

Kreme kašnjenja se iskazuje kao!7 5z&or instalacija pouzdanost funkcije i karakteristike O20a% I / 80 / 1 I0 2.:0(kupno vreme odziva sistema je z&ir vremena kašnjenja i vremena potre&nog za procesiranje sistema!$ % ; 1 / 8 2. Operativni Sistem

Finu@ je operativni sistem kreiran na (niverzitetu u "elsinkiju %'inska# odstrane studenta po imenu Finus 8orvalds. 2istem je nastao kao produkt želje da se moćno (ni@ okruženjekoristi na jeftinim personalnim računarima. Rad na ovom operativnom sistemu je započet3443. godine kada je i izašla verzija :.:7 a do verzije 3.: Finu@ kernela se stiglo 344B.godine. Ovaj operativni sistem je razvijen pod J*( JPF %Jeneral Pu&lic Ficence#licencom tako da je izvorni kod celog projekta javno dostupan %do


9/43

&esplatan# i način licenciranja ga čine ultimativnim rešenjem za poslovne primene. *ajčešči način distri&uiranja Finu@0a je putem većeg &roja distri&ucija %operativni sistem dodatni softver alati za instalaciju i konfiguraciju prilagođeno određenoj grupikorisnika#. 1istri&ucije Finu@0a su takođe najčešće &esplatne %do


10/43

Osnovna insta5a-ia

Dko želite da imate samo Finu@ na kompjuteru samo pokrenite instalaciju Finu@a i preformatirajte


11/43

ovog &oot loadera startovati


12/43

Finu@# i &udite sigurni da su vam sve periferije %štampač miš skener itd.# priključeni uračunar.

• Po%ešavane "IOSa

65O2 %6asic 5nput$Output 2Gstem# se koristi da startuje računar. La nas je zasadanaj&itnije to što on pronalazi uređaj na kome vam je smešten operativni sistem i startujega. ( toku samog startovanja on startuje osnovne drajvere %za grafičku hard disk...#.Postojanje tehnologije utakni i koristi i njihova široka primena označava da svi moderni65O20i mogu da inicijalizuju ove uređaje. Dko vaš ;indo


13/43

direktno sa ,10RO-0a ili menjanje 65O2 opcija . *et


14/43

if$mnt$cdrom$images$cdrom.img of$dev$fd: . Lamenite $dev$fd: sa $dev$fd3 akokoristite drugi flopi drajv i naravno ime image0a.

Po%r)ani har%ver

-andrake Finu@ može da rukuje sa velikim &rojem hardvera i lista je previše dugačka da &i je ovde naveli. 5pak neki koraci opisani u ovom poglavlju će vam pomoći da pronađete kompati&ilan hardver i konfigurišete onaj pro&lematični . (26 uređaji! podrška za (26 je sad o&imna. Kećina periferija je potpuno podržana .

Bta nie po%r)ano *eki tipovi hardvera ne mogu trenutno da rade sa J*($Finu@ ili z&og toga što je podrška u eksperimentalnom stanju zato što niko nije napisao drajver za dati uređaj ili je &ilo odlučeno iz opravdanih razloga da ne može &iti podržan. *a primer!


15/43

+ada započnete početni ekran koji će se pojaviti će vam predstaviti neke informacije idati vam instalacione opcije %slika 7#. *e radeći ništa on će sam započeti instalaciju unormalnom ili ^linu@_ modu. 2ledećih nekoliko stranica će vas sprovesti kroz neke opcijei parametre koje možete da predate instalacionom programu ako uletite u pro&lem .

2ada ćemo pogledamo šta može krenuti naopako pre&acimo se na stvarni instalacioni proces. +ada se instalacioni program &ude startovao vi ćete videti lep grafički interfejs%slika =#. *a levoj strani će &iti razni instalacioni koraci. Laviseći od napredovanjainstalacije neke etape mogu ili ne moraju &iti dostupne. Dko je određena etapa dostupnaona će &iti osvetljena kada pređete kursoarom preko nje .

2lika 7. Početna do&rodošlica u instalaciju

2lika =. Oda&ir uo&ičajnog jezika

6oje ovih dugmića na levoj strani ekrana će vam dozvoliti da vidite kako instalacijanapreduje! crveno! ova instalaciona faza još nije započeta naranđasta! instalacioni statuskoji se o&rađuje zelena! ovaj instalaciona etapa je već &ila konfigurisana. 6ilo kako &iloništa vas neće sprečiti da odete unazad u etapu koja je već &ila završena ako &udetetre&ali da je rekonfigurišete . 1onji ram sadrži pomoć za aktivni korak. -ožete mu pristupiti &ilo kad pritiskajući '3 taster . Ovo uputstvo predpostavlja da izvršavatestandardnu korak po korak instalaciju koja je opisana u nastavku .

Oda&ir svog jezika

Ovaj prvi korak služi da oda&erete vaš omiljeni jezik . Kaš oda&ir omiljenog jezika ćeuticati na jezik dokumentacije instalacionog programa i samog operativnog sistema .Dko kliknete na *aprednoj %Ddvanced# dugme će vam dozvoliti da selektujete druge jezike da &udu instalirani na vašem računaru za instaliranje specifičnih fajlova zasistemsku dokumentaciju i aplikacije. *a primer ako imate korisnika iz Vpanije na vašem


16/43

računaru selektujte Angleski kao glavni jezik razgranutom pogledu i Vpanski0Vpanija u *aprednoj %Ddvanced# sekciji . Lnajte da niste ograničeni na &iranje jednog dodatnog jezika. edanput kada selektujete dodatne jezike %additional locales# kliknite O+ dugmeda &iste nastavili . 1a &iste prelazili preko različitih jezika koji su vam instalirani nasistemu možete da startujete 3usr3sin3lo&aledra'e komandu kao root da &iste promenili

jezik koji se koristi od strane čitavog sistema. Pokretanje ove komande kao regularankorisnik će promeniti jezička podešavanja samo za tog korisnika .

Ficencna pravila distri&ucije

Pre nego što nastavite tre&alo &i da pažljivo pročitate uslove licence. Ona pokriva čitavu-andrake Finu@ distri&uciju i ako se ne slažete sa svim uslovima kliknite na Od&ijam%Refuse# dugme. Ovo će istog trenutka prekinuti instalaciju. +liktanjem na Prihvatam%Dccept# dugme će nastaviti instalaciju .Insta5a-iona k5asa

1rakC sada tre&a da zna da li ćete izvršiti uo&ičajenu %Preporučenu# instalaciju ili akoželite da imate veću kontrolu nad instalacijom %Akspert#. 5zvršavanjem Akspert instalacijeznači da će veći deo morati ručno podešavati tako da to nije preporučljivo osim ako steveć upoznati sa -andrake Finu@0om. 1rugi iz&or koji tre&a da napravite u ovo vreme jeda odlučite da li izvršavate novu %svežu# instalaciju ili nadogradnju postojećeg -andrakeFinu@ sistema!Insta5a-ia La najveći deo on kompletno &riše stari linu@ sistem. Dko želite da promenite način na koji su vaši hard diskovi particionisani ili promenite fajl sistemtre&ali &i ste da koristite ovu opciju. 6ilo kako &ilo u zavisnosti od vaše particione šemevi možete da sprečite neke od vaših postojećih podataka da se pre&rišu .Na%o!ra%na Ova instalaciona klasa vam dozvoljava da nadogradite pakovanja koja su

trenutno instalirana na vaš -andrake Finu@ sistem. Kaša tekuća particiona šema ikorisnički podaci se ne menjaju. 2vi drugi konfiguracijski koraci će vam ostati pristupnislično standardnoj instalaciji . 2amo nadogradnja pakovanja! Ovaj tip instalacije vamdozvoljava da nadogradite postojeći -andrake Finu@ radnu stanicu &ez menjanjasistemske konfiguracije. Dko želite vi takođe možete koristiti ovaj tip instalacije i dodatinova pakovanja tekućem sistemu .Prepor&(5iv 5za&erite ga ako nikad do sada niste instalirali Finu@ operativni sistem.5nstalacija će &iti laka jer će instalacioni program napraviti određene korake umesto vas.Ki nećete &iti pitani da odgovoriti na mnoga pitanja o vašem sistemu i pitanja će &itikrajnje jednostavna .kspert Dko ste dosta do&ro savladali Finu@ vi ćete možda želeti da izvršite krajnje

podesivu instalaciju. *eke odluke za koje će te morati da se odlučite teško će vam pastiako nemate do&ro poznavanje J*($Finu@0a tako da za većinu ljudi ovo nije preporučenitip instalacije .

Oda&iranje priključnih tačaka

+od ove tačke vi ćete tre&ati da odlučite gde želite da instalirate -andrake Finu@operativni sistem na vašem hard disku. Dko vam je hard disk prazan ili ako postojeći


17/43

operativni sistem koristi sav raspoloživi prostor vi ćete morati da particionišete drajv. (osnovi particionisanje hard diska se sastoji od logičkog deljenja da &i ste kreirali prostor koji vam je potre&an da &iste instalirali -andrake Finu@ sistem . L&og toga što je proces particionisanja hard diska uo&ičejeno ne povratan i može dovesti do gu&itaka podatakaako je već instaliran neki operativni sistem na drajvu particionisanje može &iti zahtevno i

stresno ako ste neiskusni korisnik. *a sreći 1rakC uključuje čaro&njaka koji vam pojednostavljuje ovaj proces. Pre nego što nastavite sa ovim korakom pročitajte sveispod . Dko je hard disk već &io particioniasan &ilo od prethodne instalacije J*($Finu@ili od neke druge particione alatke iza&erite odgovarajuću particiju na koju želite dainstalirate vaš Finu@ sistem . Dko particija nije &ila konfigurisana vi ćete da je kreiratekoristeći čaro&njaka. ( zavisnosti od konfiguracije vašeg hard diska &iće vam ponuđenonekoliko opcija ! 5skoristi slo&odan prostor! ova opcija će izvršiti automatsko particionisanje vašeg praznog prostora. Dko koristite ovu opciju neće &iti daljih pitanja .+oristi postojeću particiju! čaro&njak je detektovao jednu ili više postojećih Finu@ particija na hard disku. Dko želite da ih koristite iza&erite ovu opciju. 6ićete posle pitanida iza&ere priključne tačke povezane sa svakom particijom. Osnovne priključne tačke su

uo&ičajeno selektovane i za veći &roj slučajeva je do&ra ideja da ih zadržite . +oristislo&odan prostor na ;indo


18/43

^1evelopment_ %Razvojna stanica# kontejnera .Radna stanica%;orkstation#! ako planirateda koristite vaš računar kao radnu stanicu selektujte jednu ili više aplikacija koje su uradno staničnom %;orkstation# kontejneru . Razvojna stanica%1evelopment#! ako planirate da koristite vaš računar za programiranje ida&erite odgovarajuća pakovanja izkontejnera . 2erver! ako planirate da vaš računar &ude server selektujte koje ćete česte

servise želite da instalirate na računar.

Jrafičko okruženje! ovde ćete oda&rati omiljenografičko okruženje. 6arem jedan mora &iti selektovan da &i ste imali grafički interfejs .2a C! instalira minimalni &roj pakovanja koji moguć da &i ste imali spremno grafičkookruženje . 2a osnovnom dokumentacijom!5nstalira osnovni sistem plus osnovni pomoćni programi sa njihovom dokumentacijom. Ova instalacija je odgovarajuća za nameštanjeservera . -inimalna instalacija!kada instalirate apsolutno minimalni &roj pakovanja koji je potre&an da &i ste do&ili Finu@ sistem koji radi. 2a ovom instalacijom imate samokomandni interfejs. (kupna veličina ove instalacije je /9 mega&ajta .

Oda&ir individualnih pakovanja za instalaciju

Dko ste rekli da želite da sami oda&erete pakovanja on će vam dati razgranuti pogledkoji će sadržati sva pakovanja klasificirana u grupe i pod grupe. 1ok &udete pregledaligrane možete selektovati čitave grupe pod grupe ili samostalna pakovanja . +ad godselektujete pakovanje u okviru neke grane pojavi se njegov opis na desnoj strani kojivam pomaže da svatite primenu tog pakovanja . Dko je serverski paket &io selektovan &ilo z&og toga što ste oda&rali paket ili zato što je &io deo grupe paketa vi ćete &iti pitanida potvrdite da li stvarno želite da ti serveri &udu instalirani. Po uo&ičajenom ponašanju-andrake Finu@ će automatski startovati sve instalirane servere u toku podizanja sistema.5ako oni su &ez&edni i nemaju poznatih pro&lema u vreme kada je distri&ucija izašlamoguće je da su rupe otkrivene posle. Dko neznate zašta služi određeni servis ili zašto se

instalira onda kliknite na *A . Oda&iranjem 1D će instalirati izlistane servise i oni će &itistartovani automatski sledeći put kada &udete startovali računar . 5nstalacija -andrakeFinu@0a se nalazi na nekoliko ,10RO-0ova. 1rakC zna gde se nalaze oda&rani paketitako da će iz&aziti ,1 i tražiti da u&acite odgovarajući ,1 .

Root lozinka

Ovo je najkritičnija odluka za &ez&ednost vašeg J*($Finu@ sistema! moraćete da dateroot lozinku. Root je sistemski administrator i on je jedini autorizovan da pravinadogradnje dodaje korisnike menja kompletnu sistemsku konfiguraciju i tako dalje.(kratko root može da radi sveM Lato morati oda&rati lozinku koju je teško pogoditi

1rakC će vam reći ako ste iza&rali previše laku lozinku. +ao što možete da vidite vi niste primorani da unesete lozinku ali mi vas savetujemo da to ne radite. J*($Finu@ je sklongreškama koje prave ljudi kao i drugi operativni sistemi. Pošto root može da zao&iđe svaograničenja i ne namerno iz&riše sve podatke na particijama nepažljivim pristupanjem particijama pa je važno da se teško može postati root . Fozinka može &iti mešavina &rojeva i slova najmanje znakova duga. *ikad ne zapisujte root lozinku ) to će ugrozitisistem . Fozinka neće &iti prikazana na ekranu dok je unosite. 1a &i smanjili šanse odgrešaka nastalih z&og slepog kucanja tre&aćete dva puta da unesete lozinku. Dko vam se


19/43

desi da ponovite grešku dva puta on će vam reći da je unešena neispravna lozinka kadase &udete prvi put povezivali u sistem . Dko vaša mreža koristi F1DP *52 ili P1,;indo


20/43

sistemu ona je ovde prikazana. Promena nije moguća u toku instalacije . 521* kartica!ako je 521* kartica pronađena u vašem sistemu ona će ovde &iti prikazana. -ožete dakliknete na dugme da &iste promenili parametere kartice .

+onfigurisanje C0a grafičkog servera

C %za C sistem prozora# je srce J*($Finu@ grafičkog interfejsa na koji se sva grafičkaokruženja %+1A J*O-A Dfter2tep ;indo


21/43

iza&erete koji O2 tre&a prvo da se podigne. ( slučaju da je samo linu@ na računaru naekranu se pojavi radna površina %1esktop# i na njoj su smeštene ikone a na dnu se nalazitra'a sa "adat&ima na kojoj možemo videti koje sve programe imamo otvorene.1o &ilokojeg programa instaliranog na računaru možemo doći na dva načina !3. klikom na iz&ornik +%start applikacion# Programi pa na ime programa ili

7. dvostrukim klikom na i'onu programa na radnoj površini .

Jašenje računara

Računar uvek gasimo na isti način . +liknemo na iz&ornik *start app5ika-ion), zatim

5o!o&t . Pojavi se dijaloški okvir end session for 'orisni' , u kojem je potre&no iza&ratiopciju t&rn o'' -omp i kliknuti na dugme O*7 ili otkazati gašenje klikom na Can-e5 . Osim gašenja računara možemo iza&rati opciju reoot računara %ponovnodizanje sistema &ez gašenja računara# . +liknemo na lo off korisnik pa na reoot .8ada

vršimo restartovanje računara .

Po%ešavane kon'i!&ra-ionih parametara sistema

DS*TOP E $a%na površina i po%ešavane Lin&8a

1esktop %radna površina# koristi se za rad sa računarom. *a radnu se površinu smeštaju programi i dokumenti s kojima radimo. *a radnoj površini nalaze se ikone %prečice# anjihov &roj i raspored zavisi od želje korisnika . +ada želimo ikonu premestiti na drugomesto na radnoj površini potre&no je držati pritisnuti levi taster miša na ikoni odvući jena željeno mesto i otpustiti taster miša . 5kone se mogu razvrstati na nekoliko načina ada &i iza&rali način razvrstavanja potre&no je desnom tipkom miša kliknuti na prazni deoradne površine a u o&jektnom iz&orniku na 2ort 5cons i na željeni način %po imenu vrstiveličini datumu ili automatsko razvrstavanje# .

reFivane ra%ne površine

Radnu površinu možemo urediti prema želji možemo menjati &oju ili uzorak pozadinescreen saver itd. na sledeći način! desnom tipkom miša kliknemo na prazni deo radne površine a u padajucem meniju na podesi radn# povrsin# . Otvori se dijaloški okvir podesavanja( kontrolni mod#l u kojem se određuje izgled radne površine .*a karticiPo+a%ina &iramo &oju ili uzorak pozadine. 5z&or potvrdimo klikom na primeni . *a kartici S&reen Sa0er &iramo izgled 2creen 2avera. 8o je program koji automatski gasisliku na ekranu nakon određenog vremena. +ada pomaknemo miš ponovo vidimo izgled


22/43

ekrana koji smo imali.( polju S&reen Sa0er &iramo vrstu screen savera a na umanjenojslici ekrana vidimo kako on izgleda. ( polju Star s&reen sa0er automati&al4 određujemonakon koliko će se minuta S&reen Sa0er pokrenuti ne diramo li miš. 5za&rani S&reenSa0er potvrdimo klikom na primeni .

+reiranje i &risanje ikona na desktopu %shortcut#5kone na 1esktopu koristimo za &rzo pokretanje programa. (mesto da svaki put kadaželimo pokrenuti neki program desni klik na radnu povrsinu &reate new pa na lin' toa$$li'a&ion pa na i+vrsi i tu napišemo link do izvrsnog fajla tog programa na primer precica za +uicksho< % preglednik slika# .

Pritisnemo taster uredu i ikonica seautomatski pojavljuje na desktop. 5me prečice pišemo tako što stavimo kursor na prečicu koju smo napravili pa jeo&eležimo pritisnemo taster '7 inapičemo željeno ime a zatim kliknemona radnu površinu levim klikom miša .

2lika B. +uicksho<

5konu možemo iz&risati na dva načina!3. ikonu označimo i odvučemo u smeće ili7. na označenu ikonu kliknemo desnom tipkom miša a zatim na nared&u o&risi( o&a slučaja je potre&no potvrditi &risanje ikone klikom na dugme o&risi .

D&!me * start app5i-ation0

1ugme * nalazi se u donjem levom uglu ekrana na traci sa zadacima. ( meniju * nalazese nared&e i programi. 1ugme * pruža najjednostavniji način za prenos dokumenata izvirtuelnog ormana za dokumente %čvrsti disk# na virtualni pisaći sto %ekran# . +liknemona * da &ismo otvorili meni. Određenu nared&u &iramo tako da je osvetlimo a zatimkliknemo na nju. *ared&a koja ima strelicu sadrži podiz&ornik s nared&ama koje &iramoklikom na njih . -eni * %start applikacion# adrži sledeće nared&e!0 nared&a Lo!o&t za gašenje računara0 nared&a Pokreni koman%& za pokretanje programa koji se ne nalazi u meniju * 0 Pomo6 klikom na ovu nared&u tražimo pomoć za rešenje pro&lema u kde "elp

center


23/43

0 *ontro5ni -entar ) pomoću ovog programa vršimo razna podešavanja u linu@u

0 Pro!rami ) nalazi se popis svih programa i aplikacija koje se nalaze unutarlinu@a

0 *a vrhu se nalaze 9 zadnjih otvaranih aplikacija % programa# .

Dko smo pokrenuli meni * %start applikacion# a više nam nije potre&an zatvorićemo ga jednostavno klikom &ilo gde na radnoj površini .

-andrake kontrolni centar F5*(C0a "a $ode5a0an1e $arametara sistema

+ontrolni centar prikazuje sadržaj odgovarajuće sistemske aplikacije namenjene podešavanju parametara svih komponenti računara. je specija +ontrolni centar člnio&jekat u kome su koncentrisani sistemski programi za konfigurisanje. Otvara se preko * %start applikacion# → +ontrolni centar → a takođe i iz +on]ueror0a kao jedna grana od

o&jekta korisnički direktorijum .

2lika 9. 1ugme + %start application# 2lika /. -andrake kontrolnicentar

2adržaj prozora zavisi od instaliranih uređaja odnosno programskih modula samogsistema F5*(C -andrake.^ 6oot_0 za podešavanje &utovanja diskete ,10a "ard disaka..._ "ard


24/43

TAS*AR 6ra'a sa "ada&ima i $reme5tan1e i" $rorama u $roram

Traka sa +a%a-ima %programska traka# nalazi se na dnu ekrana. *a njoj se nalazi meni*start app5ika-ion0 s leve strane sa desne strane nalazi se sat i slike %sim&oli#

instaliranih komponenti. Lvučnik predstavlja instaliranu zvučnu karticu telefon je sim&olinstaliranog modema a tokom štampanja ovde se pojavi slika štampača itd.2vaki putkada otvorimo neki program njegovo ime se pojavi na traci sa zadacima i ostaje na tracitako dugo dok program ne zatvorimo. ednim pogledom na traku možemo videti koje sve programe imamo otvorene i koji je program trenutno aktivan .Gktivni pro!ram je onaj čiji je dugme s imenom utisnutou traku %svetlije je &oje#odnosno onaj koji se nalazi na vrhu i čija je naslovna traka plave &oje.*aslovnatraka neaktivnog programa sive je &oje .Premeštane i+ pro!rama & pro!ram Pomoću trake sa zadacima možemo prelaziti iz jednog programa u drugi tako dakliknemo na dugme s imenom programa u koji se želimo premestiti.1ržimo li stalno

pritisnutu tipku G5t i pritiskamo tipku Ta F5*(C kruži po imenima otvorenih programa. +ad stignemo na željeni program otpustimo tipku Dlt.5z jednog programa udrugi možemo se pre&aciti klikom miša na željeni program ako vidimo deo prozora tog programa .reFivane trake sa +a%a-ima8raku sa zadacima uređujemo na sledeći način! %esnom tipkom miša kliknemo na praznideo trake da se pojavi iz&ornik. +likom na Properties otvaramo dijaloški okvir TaskarProperties u kojem &iramo opcije!0 G5@aHs on top 0 traka s zadacima je stalno prisutna na dnu ekrana0 G&to i%e ) traka s zadacima se ne vidi na ekranu već se pojavi samo kada

dođemo mišem do donjeg ru&a ekrana %z&og veće preglednosti ekrana#

0 Sho@ sma55 i-ons in Start men& ) iz&ornik 2tart &iće ispisan sitnijim slovima0 Sho@ -5o-k ) &iramo želimo li videti sat na traci s zadacima u desnom uglu.5z&or potvrdimo klikom na O*.1a &i na traku sa zadacima mogli postaviti alatne trake u F5*(Cu potre&no je na prazni deo trake sa zadacima kliknuti desnom tipkom

miša zatim na 8 ool&ars pa na ime alatne trake .Traka G%%ress ) koristi se za pozivanje ;e& stranica. ( polje upišemo adresu ;e&stranice koju želimo posetiti i pritisnemo nter7 ili iza&eremo adresu s popisa koji seotvori kada kliknemo na strelicu s desne strane. Dutomatski se pokreće +on]ueror i učitaželjena ;e& stranica .Traka Links ) sadrži prečice do ;e& lokacija.Traka Desktop ) sadrži sve ikone i prečice koje se nalaze na radnoj površini.

Postavimo li ovu traku s alatima radna površina nam je uvek dostupna.Traka Ne@ Too5ar ) koristi se za stvaranje vlastitih traka s alatima.*a trake s alatimamožemo dodavati nove ikone prečica do programa mapa i adresa.Dlatna traka J&i-k La&n-h sadrži dugmad s ikonama programa. +likom na pojedinodugme &rzo otvaramo željeni program. +ada kliknemo na dugme Sho@ Desktopminimiziramo sve otvorene programe na traku sa zadacima i &rzo dolazimo na radnu površinu .


25/43

Podešavanje trake s alatima F5*(C0a -andrake

8rakama s alatima možemo menjati položaj i veličinu. 8raku premeštamo tako da levomtipkom miša kliknemo uz njen levi ru& držimo tipku miša pritisnutom i odvučemo traku

na željeno mesto %na traci sa zadacima ili na radnu površinu# i otpustimo tipku miša.8raku sa alatima možemo postaviti uz levi ili desni ru& ekrana ili negde na radnu površinu. 8raku premeštamo po radnoj površini tako da na njenoj naslovnoj traci držimo pritisnutu levu tipku miša i povlačimo je na željeno mesto. Keličinu trake takođe možemomenjati na način da levom tipkom miša razvučemo &ilo koju stranu prozora trake .

I+!5e% pro+ora pro!rama

2vaki program koji pokrenemo uključujući pomoćne programe i igre ima na vrhunas5ovn& trak& na kojoj piše ime programa kod nekih programa ime aktivnogdokumenta i dugmad za minimiziranje prozora programa maksimiziranje izgleda prozora i izlazak iz programa . 5spod naslovne trake nalazi se traka si+orni-ima.8raka s iz&ornicima razlikuje se od programa do programa. Kećina programa ima iste iz&ornike! 'ile Adit Kie


26/43

1a &ismo pogledali sadržaj diska dva puta kliknemo disk a na isti način možemo pogledati i sadržaj mapa na disku..*a prethodnu poziciju vraćamo se klikom na dugme6ack.2adržaj disk pogona možemo pogledati tako da označimo disk pogon a zatimkliknemo na propertis i prikaže nam se slika .

8u možemo videti gde je montiran uređaj i ko ima dozvole nad njim. +ada je disk u cd0romu možemo videti popunjenost cd0a kao i naziv cd0a ako je snimljen %na F5*(Cu je toslučaj# .

2lika I. ,1$R; 2lika . 5zgled dsktop0a

5kone unutar prozora mogu &iti poređane na različite načine što određujemo u iz&orniku prikaz .+liknemo li na prika+ E vie@ mo%e iza&eremo jedan od načina! prikaz sa

ikonicama prikaz sa više kolona sta&lo direktorijuma tekstualni prikaz detaljni prikaz%lista# .

Po%ešavne %at&ma i vremena

1ate$8ime ikona predstavlja program za podešavanje sistemskog datuma i vremenakao ivremenske zone. Ova podešavanja može raditi samo root sa svojim ovlašćenjima.2istemsko vreme koriste svi programi pa je &itno da ono &ude podešeno. 6ez toga &ivremena kreiranja datoteka &ila neispravna pa poređenja raznih verzija oglašavanjaalarma podsetnika i rokovnika ne &i funkcionisala. Pose&na pažnja _usaglašavanjuvremena_ posvećuje se u višekorisničkim sistemima i lokalnim mrežama. (potre&a oveaplikacije je jednostavna %i &ez detaljnog opisivanja#! desni klik na sat ) adjust date Etime . Onda unesete root lozinku i pristupate podešavanju !(kucate vreme sat min iza&erete mesec i dan vremensku zonu %mada nije neophodno#


27/43

Pode/avanje vremenske +one 0 lin#-a

-ogućnost podešavanja vremenske zone % 8ime Lone # je važna ukoliko se šaljeelektronska pošta i koriste glo&alno zavisni servisi %mreže# koji usaglašavaju vreme prema referentnom %griničnom# vremenskom zonom. Prilagođavanje našoj časovnoj

zoni! može se iza&rati ime iz padajuće liste ili kliknuti mišem na odgovarajuću tačkumape. (koliko se uključi opcija DutomaticallG adjust clock for daGlight saving changesračunar će automatski pre&acivati vreme sa letnjeg na zimsko i o&ratno ali se u to netre&a previše pouzdati pošto trenutak promene vremena nije fiksan u svim državama .

2lika 4. Podešavanje sata i vremena

2lika 3: . 5zgled digitalnog časovnika

Po%ešavane miša

Podešavanje miša vršimo u kontrolnom centr# a otvorimo ga klikom na +%startapplikacion # 0 konfiguracija E kontro5ni -entar E peri'erie E miš .

2lika 33 . -iš kontrolni centar 2lika 37 . Opšte podešavanje miša


28/43

*a kartici "&ttons podešavamo miša za levoruke i &rzinu dvoklika . 5zvorno je podešenaopcija miša $i!hthan%e% %za one koji se koriste desnom rukom# . Dko se koristitelevom rukom potvrdite opciju Le'than%e%. -išem se dalje normalno služite samo štosu funkcije tipki zamenjene. 2ada se desnom tipkom označava i povlači tekst umestolevom a na pritisak leve tipke miša pojavljuju se iz&ornici s nared&ama .

( polju pointer a--e5eration možemo podesiti &rzinu kretanja kursora tako da klizač pomaknemo prema desno ili povećamo &roj u istom polju . Podešavanje scroll ročkića namišu %koliko linija teksta da pomeri kada se okrene# Mouse w-ee s&rolls 4 pomerimoklizač desno ) povećavamo &roj linija teksta ili upišemo u polju .

Po%ešavane tastat&re i+ LIN>aPodešavanje oso&ina tastature njene osetljivosti i mapiranih slova zavisno od jezika nakome se kuca o&avlja se Po pokretanju sa + %28DR8 DPPF5,D85O* 1 nakon togastartujemo +ontrolni centar. Po otvaranju menija kontrolni centar otvorićemo podešavanja $eriferali a nakon u sta&lu $reriferali pojaviče nam se opcija za podešavanjetastature. +liko na tu opciju otvara nam se tastat&ra kontro5ni -entar . 8u možemo

podesiti razne parametre i to !Osetljivost tastature &ira se vreme posle kog pritisnut taster počinje da se ponavlja% repeat delaG# kao i &rzina ponavljanja pritisnutog tastera % repeat rate# . -ože se podesiti i učestanost treptanja kursora u editorskim poljima .-odel tastature kod koga se podela se vrši po &roju ugrađenih tastera pošto je uglavnomsve standardizovano sem nekih prenosivih računara .

2lika 3= . +1A kontrolni centar 2lika 3B . Podešavanje tastature u kontrolnom centru

Po%ešavane re+o5&-ie ekrana

Ovo je najvažniji panel 1isplaG aplikacije. ( njemu se &iraju sistemske oso&inegrafičkog podsistema kao što su rezolucija &roj &oja i slično. Rezolucija definiše_finoću_ prikaza preko &roja tačkica od kojih se slika na ekranu sastoji. Dko se iza&ere


29/43

više tačkica one će &iti sitnije pa će i slika &iti finija ali će rad &iti sporiji jer računar mora da o&rađuje više podataka.5z&or rezolucije zavisi od modela grafičke karte ikvaliteta monitora . 8ipično se rezolucija podešava na /B: tačaka po horizontali i B:tačaka po vertikali ili ::Y/:: tačaka.1rugi &itan faktor uticajan na kvalitet prikaza je &roj &oja koje se istovremeno mogu prikazati na ekranušto zavisi od tipa grafičke

kartice. Praktično svaki model omogućava rad sa 3/ i 79/ &oja mada se sve češće koristekartice koje prikazuju /99=/ &oja % "igh ,olor# ili čak 3/.I miliona &oja % 8rue ,olor#.6roj &oja zavisi i od iza&rane rezolucije ograničene memorije grafičke kartice i &rzineo&rade podataka .

2lika 39 . -andrake control center

Keći &roj &oja po&oljšava vernost prikaza ali nužno i usporava iscrtavanje.Rezolucija se &ira pomeranjem klizača1esktop area a &roj &oja preko padajućeliste ,olor palete. +ada je reč ofontovima može se iza&rati standardnaveličina slova i njihovo skaliranje preko'ont size liste.

O&ično su na raspolaganju mala % 2mall 'onts# i velika slova % Farge 'onts#. Keća slovasu lakša za čitanje ali na isti deo ekrana staje manje teksta. Preko dugmeta ,ustom slovamogu da se skaliraju prema realnim dimenzijama ekrana poređenjem razmere nacrtanogi pravog lenjira %mere su u inčima# .

INSTGLGCIG BTG4PG?G

Prvo je potre&no otvoriti mapu Printers na sledeći način!+liknemo na +%start applikacion # kontro5ni -entar Peri'eria5 na na sta&lu togmenija &iramo Vtampači.( meniju stampači kontrol centar nalazi ime štampača koji je instaliran na računar a akoga nema tada ga moramo ručno instalirati .( sledećem koraku određujemo hoćemo li instalirati lokalni ili mrežni štampač. (

sledećem koraku potre&no je odrediti proizvođača i tip štampača koji instaliramo.( polju Man#"akt#rers iza&eremo proizvođača a zatim u polju Printers tip štampača kojiinstaliramo. Dko se štampač koji želimo instalirati ne nalazi na popisu kliknemo nadugme "ave disk0 a u disketni pogon ili ,10RO- pogon stavimo disketu ili ,10RO-koji smo do&ili zajedno s štampačem i sledimo uputstva čaro&njaka kliknemo na

Ne8t.( narednom dijaloškom okviru potre&no je navesti priključak na koji je priključeno ka&loštampača u računar %FP83# i kliknemo na Ne8t.Latim određujemo ime štampača


30/43

možemo ostaviti predloženo ili odrediti neko drugo. Osim toga potre&no je odrediti da liće štampač koji instaliramo &iti podešen kao osnovni ili ne. +liknemo na Mes a zatimna Ne8t. *a kraju nas čaro&njak za instalaciju pita želimo li ispisati pro&nu stranicu. +liknemo na

Mes a zatim na Kinish.Ovim započinje instalacija štampača na računar. Prema

potre&i F5*(C će nas o&avestiti je li potre&no staviti ,10RO- ili disketu u pogon što je potre&no učiniti i kliknuti na O* .Po završetku instalacije F5*(C će ispisati pro&nu stranicu i pitati je li ispis u redu .

INSTGLI$GN I *LGNGN *O4PONNTI & man%rake =.1

1odatne komponente programa instaliramo tako da kliknemo na -andrake kontrolnicentar pa na ikonu soft


31/43

*asilno zatvaranje programa je jedna od manifestacija grešaka u programuje i njihovozaglavljivanje. L&og greške u pisanju ili neke nepredvidive situacije program možezapasti u stanje tzv. ^mrtve petlje^ kada stalno izvršava isti programski kod i iz tog stanjane može izaći. 8akva situacija se uočava kada prozor programa prestane da se odaziva. (

takvim slučajevima pomaže Jnome sistem emulator program koji prikazuje stanje svih programa na računaru kao i pripadnost istih programa %root ili user#. 1ovoljno je označiti program koji želimo zaustaviti i pritisnuti end proces a zatim u prozorčiću koji se pojavio ponovo end proces i program će &iti prekinut %ovo se retko dešava u linu@u # .

2lika 3 . Jnome sistem emulator

Ovo je prikaz programa J*O-A2528A- A-(FD8OR sa primeromgašenja artsd %zvučnog servera# .

Pro!rami koi se %oia& &+ 4an%rake =.1

-andrake 4.3 sadrži oko 79:: programa koji se nalaze na =cd0a koji uvode korisnika uovaj O2. -ogućnosti tih programa su neograničene njihova korist je značajna kako ukancelariskoj tako i u kućnoj primeni tj. amaterskoj i profesionalnoj .

*@rite tekst e%itor

+


32/43

2lika 34 . +


33/43

i digitalni fotoaparati.8e uređaje -andrake 4.3 prilikom instalacije lako prepoznaje a usuprotnom podešavanja se vrše u -andrake kontrolni centar0 alat za konfiguracijusistema.slika .-andrake kontrolni centar0 alat za konfiguraciju sistema je napravljen tako da svakikorisnik može lako da ga konfiguriše sa par klika mišem osim ako taj deo hardvera nije

prepotnat od linu@a. 8ada ide potraga za drajverima nau koja je pre &ila teška a sada jevrlo laka jer linu@ zajednica izdaje drajvere za sve uređaje koji se pojave na tržištu pa se posao instalacije sada pojednostavio sa instalacijom koju koriste F5*(C korisnici samošto pod linu@om uređaji rade ^&olje_ i ne prave pro&leme kao u F5*(Cu .

Pomoću *$e- možemo snimati lične audio zapise %ako imamo priključen mikrofon naračunar# a pomoću programa Gmi8 podešavamo jačinu zvukova koje proizvodi zvučnakartica .La pregled multimedijalnog sadržaja u linu@u se najviše koriste @ine mplaGer @mms%zavideo i zvuk# @ine služi za prikaz dvd filmova kao i avi i mpg formata dok -plaGer puštasve trenutno postojeće formate kako audio tako i viddeo zapisa @mms je kako većina

kaže kopija


34/43

2lika 7= . -plaGers Kideo

$a% sa 'ontovima

1rak font je sistemska aplikacija namenjena pregledu i istalaciji fontova koji su sastavnideo operativnog sistema a ne pojedinačnih aplikacija koje se samo o&raćaju operativnomsistemu kada im oni zatre&aju. +ao sistemska aplikacija 'ont -anager se pokreće prekomandrake kontrolnig centra 0sGstem drak font .

Vrste "ontovaOsnovni prozor 1rak fonta sadrži listu trenutno instaliranih fontova u o&liku teksta %ime iveličine fonta#. 8ipovi fonta! pose&no su značajni 8rue 8Gpe fontovi %ikona sa natpisom_88_# u kojima je svako slovo definisano matematičkim formulama koje opisuju krivelinje o&lika slova. 8akvi fontovi su izuzetno fleksi&ilni mogu se _proračunavati_ za prikaz na &ilo kom uređaju skalirati %uvećavati i umanjivati# skoro neograničeno. 1rugavrsta fontova su &itmapirani predstavljeni ikonom sa slovom _D_. +od njih su slovadefinisana sličicama pa se prikazuju &ez ikakvih proračunavanja ali su zato manjefleksi&ilni i koriste se još samo za neke sistemske potre&e ispise menija teksta ispodikona i slično. 8rue 8Gpe fontovi postaju jedini koje koriste aplikacije . Instalacija "ontova

'ontove koje ćete koristiti morate najpre da instalirate tj. uključite u operativni sistem posredstvom 1rak font aplikacije. Pojavljuje se dijalog za instalaciju u kome najpre tre&alocirati disk i katalog u kome se nalaze datoteke sa novim fontovima.1rak font će sam prepoznati datoteke koje sadrže fontove i izlistati ih .+likom levog tastera miša na željenifont on se označava a pritiskom na dugme O+ instalira i pojavljuje u listi 1rak font0a.Odjednom može da se iza&ere više fontova koji će onda &iti instalirani u paketu! klikomna svaki od njih. Opseg fontova se &ira klikom na prvi i poslednji uz pritisnut 2hift amogu se odjednom selektovati i svi fontovi u iza&ranom katalogu pritiskom na dugme2elect Dll .

*ONKIA$GCIG SIST4G SG GSP*TG 44O$IS*IGTVG

*a &rzinu računara najviše utiču sledeće komponente ! mikroprocesor količina Rammemorije i čvrsti disk. 6rzina mikroprocesora izražava se u megahercima sada u


35/43

gigahercima.RD- memorija je mesto na kojem je smešten dokument na kome trenutnoradimo.. ( toj o&lasti takođe više znači &rže. Razlog je u tome što je RD- memorijadaleko &rža od čvrstog diskaVto je veća količina podataka smeštena u memoriju to će seračunar manje o&raćati čvrstom disku čija sporost pogoršava ukupne performanse.+oličina RD- memorije se izražava u mega&ajtima %11R 21RD- je oko 7: &rža od

21RD- memorije# 6rzina RD- čipova izražava se u nanosekundama . 8a mera pokazuje koliko je vremena potre&no da se o&radi jedna osnovna nared&a dakle što je taj &roj manji to je RD- čip &rži .

S&ap memorija 'in#-a

+ada pokušamo da više programa nego što može da stane u RD- memoriju Finu@koristi s


36/43

znak %# pored imena roditeljske omotnice. (koliko tre&a sakriti omotnice decumišem kliknuti na znak minus %0# pored imena roditeljske omotnice .

Sme6e*orpa +a otpatke0

( S4 smeštaju se svi dokumenti i mape koje iz&rišemo pomoću nared&e prea-i &sme6e ili ih označimo i o%v&(emo u smeće.Ponekad nam zatre&a dokument koji smoiz&risali ili je greškom iz&risan pogrešan dokument. I+risani %ok&ment mo)emovratiti u istu mapu iz koje smo ga iz&risali kopiranjem ili vraćanjem desnim klikom naželjeni dokument i pritiskom na padajući meni iseci ili kopiraj pa kada uđemo u željenidirektorijum desni klik miša i prenesi iz padajućeg menija . +apacitet korpe za otpatke je ograničen velićinom hard diska . *a%a %ok&ment i+rišemo & korpi +a otpatke7povra6a e mo!&6 samo pomo6& spe-ia5nih pro!rama koi nis& 1QQR si!&rni a &+to s& i asnos5ovno sk&pi a i retki . elimo li isprazniti celu korpu %odnosno iz&risati

sve dokumente u njoj# o&eležimo ih ctrla a onda desni klik i iza&eremo ori5i .

*on&eror

*on&eror je program pomoću kojeg možemo pretraživati sadržaj diska i svih mapakopirati &risati premeštati i preimenovati mape i dokumente a možemo i otvoritiodređeni dokument dvostrukim klikom na njegovo ime.Prozor ko]uerora osim naslovnetrake trake s iz&ornicima alatne trake i adresne trake sadrži popis svih mapa i pogona naračunaru. 2 leve strane prozora nalazi se popis Ko5%ers %svih mapa i pogona na računaru#a s desne strane sa%r)a označene mape ili pogona %popis podmapa i dokumenata uoznačenoj mapi#.+on]ueror dosta potseća na F5*(C eksplorer. Pomoću popisa Ko5%ersmožemo pretraživati čitav disk i mape na disku disketi i sadržaj ,10RO-0ova.PopisKo5%ers postavljamo i uklanjamo klikom na dugme Ko5%ers na alatnoj traci. -apakoja ispred imena ima kvadratić sa znakom ; sadrži osim dokumenata i podmape dok mapa koja nema nikakvu oznaku ne sadrži podmape.-apa koja ima oznaku E sadrži popis podmapa ispod svog imena. +ada želimo otvoriti popis podmapa potre&no jekliknuti na znak ispred imena mape a klikom na znak 0 popis mapa nižeg nivoa sesažme %nestane# .

Sa%r)a mape možemo videti na dva načina!

3. označimo ime mape u popisu 'olders a na desnoj strani prozora pojavi se njen

sadržaj

7. dva puta kliknemo na ime mape u desnom delu prozora.

Sa%r)a %ok&menta možemo videti dvostrukim klikom na njegovo ime. F5nu@automatski učitaju potre&an program s otvorenim dokumentom %npr. OpenOffice akootvaramo dokument napisan u ;ord0u#Dko u sadržaju mape označimo dokument s video


37/43

zapisom %Kideo ,lip# uz levi ru& se pojavi umanjen prozor %ikonica# u kojem možemo pogledati zapis .

5zgled radnog ekrana +on]ueror se sastoji iz sledećih elemenata!

3. menija

7. tool&ar0a=. status &ar0a

-eniji su pregledno organizovane liste komandi koje se u datom trenutku moguiza&rati. Osnovna prednost z&og koje se sistemi menija koriste skoro u svimaplikacijama a i u samom operativnom sistemu je u tome što se korisnik na taj načinoslo&ađa o&aveze pamćenja sintaksi komandi 0 samo iza&ere željenu iz liste. 8akođemeniji omogućavaju zadavanje komandi mišem pa mogu osetno u&rzati rad. 2a drugestrane komplikovano sta&lo menija može ponekad otežati snalaženje ili učiniti radneracionalnim. ( svim Finu@ aplikacijama ispod naslovne linije prozora se nalazilinija sa listama komandi.Fiste se otvaraju klikom na neki od naziva u meniju a zatim

se dalje &ira konkretna komanda. 2ve opcije koje +on]ueror nudi korisniku se nalazena vrhu ekrana i prikazane su u o&liku linije sa menijima padajućeg tipa .

UMREŽAVANJE RAČUNARA – peer t peer mre!a

1a &i dva ili više računara mogli povezati u mrežu potre&no je na svaki računar instalirati mre)n& karti-& i spojiti ih odgovarajućim mrežnim ka&lovima %(8P6*,# iaktivnom mrežnom opremom %"(6 2


38/43

2lika 7B . *etvork device control 2lika 79 . 1odavanje novog vizarda

-ožete istalirati novi uređaj %*e


39/43

P$OA$G4 vo5&-ia G L*T$ONS* POBT

Program vo5&-ia je program za primanje i slanje elektronske pošte a možemo ga pokrenuti na tri načina! 3. kliknemo na iz&ornik * %start applikacion# Pro!rams vo5&-ia 7. dva puta kliknemo na ikonu Avolucijaa na radnoj površini =. kliknemo na ikonu Avolucijaa na traci J&i-k L&n-hProzor Avolucijaa je ispod alatne trake podeljen na dva dela.

( levom se delu nalazi traka Outlooka %O&t5ook "ar# s popisom mapa koje programsadrži a u desnom delu sadržaj označene mape.-apa Ino8 sadrži svu pristiglu elektronsku poštu mapa O&to8 sadrži elektronsku poštu koja će se naknadno slati primaocima mapa Sent Items sadrži poštu koja je već poslana primaocima a mapa De5ete% Items sadrži iz&risane stavke.( mapi 1rafts nalaze se nedovršene poruke koje još tre&amo urediti pre slanja.1a &i videli sadržaj određene mape potre&no je kliknuti na njenu ikonu.+ada otvorimo mapu Ino87 desni deo prozora se podeli u dva dela. ( gornjem se delunalazi popis pristigle pošte a u donjem delu možemo videti sadržaj označene poruke.5z jedne mape u drugu prelazimo klikom na ikonu mape ili kliknemo na dugme simenom otvorene mape ispod alatne trake kako &i se otvorio popis mapa % Ko5%er List# ukojem zatim kliknemo na željenu mapu. Dko popis mapa želimo učvrstiti u prozoru tadakliknemo na dugme na vrhu popisa a ako popis želimo ukloniti kliknemo na dugme

C5ose.5zgled prozora vo5&-iaa možemo prilagoditi ličnim potre&ama na način da u iz&orniku

Vie@ iza&eremo nared&u LaHo&t.( dijaloškom okviru 2indo& 'a%o#t Properties određujemo izgled prozora.( polju *asic određujemo koje će trake nalaziti u prozoru tako da ispred njihovog imena postavimo potvrdnu kvačicu. ( polju Previe& Pane %prozor pregleda# određujemo da liće se ono nalaziti u prozoru i gde %ispod ili pored poruke# i da li će sadržavati zaglavlje. +ada prilagodimo izgled prozora kliknemo na gum& O* .

P$DLOA 4GIL PO$* StationerH0

+ada želimo slati poruke s lepim izgledom možemo iza&rati neki od predloga%2tationerG# u Avolucijau . Predlog možemo iza&rati pre pisanja poruke ili nakon što smo poruku već napisali. 1a &i iza&rali predlog pre pisanja poruke kliknemo na strelicu poreddugmeta Ne@ 4ai5 a zatim na neki od predloga ili na nared&u Se5e-t StationerH7nakon koje se otvori dijaloški okvir . Predlog &iramo tako da kliknemo na ime predloga au prozoru Previe& vidimo kako pojedini predlog izgleda .5za&rani predlog možemo urediti prema svojim potre&ama tako da kliknemo nadugme %it ili možemo kreirati lični predlog pomoću čaro&njaka klikom na


40/43

dugme Create Ne@ . +ada iza&eremo predlož kliknemo na dugme O* . Otvori se prozor Ne& Messa!e s iza&ranim predlogomLatim napišemo poruku na uo&ičajen način.Predlog možemo iza&rati i tako da prvo napišemo poruku a zatim u prozoru Ne& Messa!e kliknemo na iz&ornik Kormat Gpp5H StationerH7 i zatim na ime predlogaili na nared&u 4ore StationerH kako &i se otvorio dijaloški okvir Select Stationer%, u

kojem zatim iza&eremo željeni predlog . *a isti način možemo promeniti iza&rani predlog . Predložak elektroniske poruke smatra se dodatkom uz poruku tako da primatelj poruke ima oznaku dodatka %Dttach# .

Primane e5ektronske pošte

1a &i preuzeli e0poštu potre&no je kliknuti na dugme Sen%/$e-eive ili na strelicu pored vo5&-ia uspostavi modemsku vezu preuzme poštu i sačuva je u mapi Ino8.Kremenski period u kojem će Avolucija proveravati novopristiglu poštu određujemo uiz&orniku Too5s Options a na kartici Aenera5 u polju heck "or Ne& Messa!es Ever% podesimo vreme . +likom na mapu Ino8 pojavi se popis poruka . +liknemo li naodređenu poruku u donjem okviru vidimo njen sadržaj . Prozor pregleda %Previe< Pane# postavljamo u dijaloškom okviru 2indo& 'a%o#t Properties %kliknemo na iz&ornik Vie@ LaHo&t# .

Dko dva puta kliknemo na poruku njen sadržaj će se pojaviti u zase&nom prozoru. *epročitana poruka ispred svog imena ima sliku zatvorene koverte a poruka čiji smosadržaj pročitali ima otvorenu kovertu. Dko želimo neku poruku sačuvati na disku kliknemo na iz&ornik Ki5e Save Gs a

ako želimo spremiti dodatak 7 i+aeremo nare%& SaveGtta-hments. Dko se uz ime poruke nalazi znak spajalice to znači da poruka sadrži privitak.1a &ivideli sadržaj privitka potre&no je kliknuti na dugme s oznakom spajalice u zaglavljuokna za pregled poruke a zatim iza&rati stavku koju želimo videti.Dko je prozor Avolucija a podešen tako da ne sadrži okno za pregled tada je potre&nodva puta kliknuti na poruku da &i se prikazala u zase&nom prozoru a zatim u polju Attach dva puta na privitak koju želimo otvoriti .

Ponekad se pojavi upozorenje da

datoteka može sadrži viruse i programtraži daljnja uputstva za snimanje privitka na disk. Potre&no je kliknuti nadugme O* a zatim u dijaloškomokviru .


41/43

2lika 7 . Avolucija za prijem pošte

Save Attachment As iza&rati mapu u koju ćemo datoteku snimiti i kliknuti na dugme

Save. +asnije otvorimo spremljenu datoteku i pogledamo njen sadržaj.Dko poruke želimo iz&risati odvučemo ih u mapu De5ete% Items ili kliknemo na porukudesnom tipkom miša a zatim na nared&u De5ete.O%!ovarane na por&k&Dko na poruku želimo odgovoriti prvo je označimo a zatim kliknemo nadugme $ep5H7 a ako je želimo proslediti dalje kliknemo na dugme Kor@ar%. D u polje To upišemo adresu primatelja.( prozoru 4essa!e napišemo tekst odgovora i kliknemo na dugme Sen% .

*on&eror

5nternet +on]ueror je program za pretraživanjea.5nternet +on]ueror pokrećemodvostrukim klikom na njegovu ikonu ili klikom na ikonu +on]uerora na traci sazadacima . *akon otvaranja prozora +on]uerora pojavi se polazna stranica . Prozor +on]uerora sastoji se od sljedećih elemenata!

0 naslovna traka s imenom programa +on]ueror i imenom trenutne ;e& stranice0 traka s iz&ornicima0 alatna traka0 adresno polje s adresom trenutne stranice0 traka s vezama %Links# ) klikom na neku vezu dolazimo na tu stranicu0 područje sadržaja ) prikazuje sadržaje neke ;e& lokacije0 slikovna ili tekstualna veza 0 u sadržaju ;e& stranice može &iti podcrtana reč ili reč istaknuta &ojom ili slika koja omogućava &rz prelazak na druge ;e& lokacije %kada se postavi pokazivač miša iznad takve veze on promeni o&lik u ruku s

ispruženim kažiprstom#0 statusna traka ) o&aveštava nas šta se trenutno događa u +on]ueroru


42/43

La izlaz iz +on]uerora dovoljno jekliknuti na dugme C5ose %C# nanaslovnoj traci.Pojavi se dijaloški okvir

$isconnect u kojem kliknemo na dugme

Dis-onne-t No@ .

2lika 74 . +on]ueror višenamenski alat

Po%ešavana +a Internet *on&eror

5nternet +on]ueror podešavamo za tako da kliknemo na iz&ornik Too5s InternetOptions ili kliknemo desnom tipkom miša na ikonu +on]uerora na 1esktopu a zatim na Properties . Otvori se dijaloški okvir Properties u kojem možemo vršiti razna podešavanja za . *a kartici Aenera5 u polju 3ome pa!e u okviru Address određujemoadresu ;e& lokacije koju želimo koristiti kao polaznu stranicu u polju Temporar% "ilesmožemo iz&risati sve datoteke iz privremenog spremišta datoteka sa. ( polju 3istor%automatski se pamte adrese lokacija koje posećujemo na ;e&u . Ovdje možemo odreditikoliko dana želimo te adrese čuvati .

*a kartici Se-&ritH određujemo nivo sigurnosti za pojedinu zonu. -ožemo iza&rativisoki nivo sigurnosti %ei!h# ili srednji %4e%i&m#. *a ovaj način možemo sprečitiučitavanje sadržaja koji je ocenjen kao potencijalno opasan . *a kartici Contentmožemo uneti lozinke za određene sadržaje koje ne želimo prikazati. +liknemo nadugme na5e a zatim označimo sadržaj koji ne želimo prikazati %npr. nasilje# . *akartici Conne-tion možemo odrediti koliko će se puta uzastopno &irati isti &roj ako jeveza zauzeta i u kojem vremenskom periodu će se &iranje poziva ponavljati . *a karticiPro!rams &iramo programe koje želimo koristiti za elektronsku poštu . Program &iramou polju Mail . *a kartici G%van-e% možemo radi &ržeg učitavanja nekih stranica isključitinjihov multimedijski sadržaj %animacije zvukove slike video zapise koji usporavaju

učitavanje# . +ada +on]ueror podesimo za kliknemo na O* .

P$T$GIVGN W"G sa *on&erorO4

5nternet pretražujemo pomoću +on]ueror na nekoliko načina.


43/43

Prvo otvorimo +on]ueror a zatim unesemo adresu ;e& lokacije u polje Address i pritisnemo tipku nter ili kliknemo na dugme Ao. 1rugi način je da kliknemo nastrelicu pored polja Address i iza&eremo adresu . 2ledeći način je da kliknemo na dugme istorH na alatnoj traci nakon čega se na levoj strani prozora pojavi popis adresa kojesmo u poslednje vrijeme posetili . +liknemo na željenu adresu u popisu nakon čega se

učita iza&rana ;e& stranica . Fokacijama na ;e&u možemo pristupiti tako da kliknemona iz&ornik Kavorites a zatim na ,hanels Finks ili -edia pomoću kojih možemo pronaći veze za lokacije po određenim kategorijama %za&ava sport itd.# . Ddrese ;e&stranica koje često posećujemo možemo sačuvati u mapi Kavorites. +ada se nalazimo natakvoj stranici otvorimo iz&ornik Kavorites i kliknemo na *ared&u G%% To Kavorites ilikliknemo na dugme Kavorite na alatnoj traci a kada se s leve strane prozora pojavitraka Kavorites kliknemo na dugme G%%. Pojaviće se dijaloški okvir Add 4avorite, učijem se okviru Name nalazi adresa trenutne ;e& stranice. +liknemo na dugme O*.2ledeći put kada želimo pristupiti toj ;e& stranici kliknemo na dugme Kavorites naalatnoj traci i u sadržaju mape iza&eremo adresu ;e& stranice . Dko želimo podatke oodređenoj temi a ne znamo adresu pokrenućemo automatsko pretraživanje ;e&a .+liknemo na dugme Sear-h a s leve strane prozora pojavi se traka za pretraživanje.( okvir za tekst upišemo tekst koji želimo tražiti i kliknemo na dugme Sear-h . Latimse pojavi popis adresa vezanih uz traženi pojam +likom na pojedinu adresu pozivamonjenu ;e& stranicu . (koliko program ne pronađe ono što tražimo kliknemo na dugme

Ne8t i iza&eremo drugi ;e& pretraživač %DltaKista `ahoo itd.# i ponovimo postupak pretraživanja na isti način . Pomoću dugmadi na alatnoj traci možemo se kretati napred%Kor@ar%# ili nazad %"a-k # po ;e& lokacijama ili na početnu lokaciju klikom nadugme ome .

DO"IGN PO4OI LP0

"elp u linu@u se sastoji od velike dokumentacije koja stiže sa distri&ucijom. Osim togana internetu ima dokumentacije koja se lako može naći jer je sad dostupna svima namnogim linu@ sajtevima kao što su

Documents

Linux Mandrake (43)