O {trajku i oko wega Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovawuSportski susreti SOS u re~i i sliciIntegracija migranata i izbeglica u obrazovawe

O {trajku i oko wega Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovawuSportski susreti SOS u re~i i sliciIntegracija migranata i izbeglica u obrazovawe

Broj 191 septembar 2018 Godina XVIII Besplatan primerak www.sind-obr.org.rs ISSN 1451-7574LIST SINDIKATA OBRAZOVAWA SRBIJELIST SINDIKATA OBRAZOVAWA SRBIJE

2

Svetski dan nastavnika seobele`ava svuda u svetuod 1994. godine. Ciq je da

se pru`i podr{ka prosvetnimradnicima, kao i da se osiguraispuwewe potreba budu}ih ge-neracija. U Ujediwem nacijamase obele`ava 70 godina od Uni-verzalne deklaracije o qud-skim pravima (usvojena 1948.godine) u kojoj je utvr|eno daje obrazovawe kqu~no u ost-varivawu qudskih prava - i toobavezno i besplatno, za svudecu.

Ovogodi{wa tema obele`a-vawa Svetskog dana nastavnikaje: “Pravo na obrazovawe zna~ipravo na kvalifikovanog na-

stavnika”. Tema je izabrana dapodseti globalnu zajednicu dase pravo na obrazovawe ne mo-`e dosti}i bez prava na obu~e-ne i kvalifkovane nastavnike.I danas je {irom sveta izra`ennedostatak nastavnika. Proce-wuje se da je 264 miliona dece imladih jo{ izvan {kole. Da bise postigli Obrazovni ciqevido 2030. Na univerzalno osnov-no i sredwe obrazovawe, u sve-tu treba da se zaposli gotovo69 miliona novih nastavnika.Ovaj nedostatak nastavnika jevi{e izra`en me|u rawivompopulacijom, kao {to su devoj-~ice, deca sa smetawama u raz-voju, deca izbeglice i migranti,

ili siroma{na deca koja `ive ururalnim ili zaba~enim kraje-vima.

Na Svetski dan nastavnika,podse}a se i na godi{wicu Pre-poruke o statusu nastavnika,koju su 1966. godine potpisaliUNESCO i Me|unarodna orga-nizacija rada. Partneri u ovimaktivnostima su UNICEF, UNDP,ILO i Internacionala obrazo-vawa.

Povodom 5. oktobra, Inter-nacionala obrazovawa je pri-premila kwigu “25 lekcija oobrazovawu i demokratiji” koja}e iza}i iz {tampe u decembruove godine u okviru obele`a-vawa 25 godina postojawa ove

Krajem jula, kao {to je ve} po-znato, dobili smo predlogplatnih grupa i razreda od

Ministarstva prosvete, nauke itehnolo{kog razvoja koji smo od-mah prosledili na teren. Tokomgodi{weg odmora, o~ekivao se ko-na~an rasplet zahteva iz 2014. go-dine, odnosno da }e ovim biti re-{en polo`aj zaposlenih u sistemuplata.

Posle nepunih mesec dana, 23.avgusta, odr`ana je sednica Pred-sedni{tva kojoj su prisustvovalisvi ~lanovi, iz svih nivoa obrazo-vawa. Zauzeti su stavovi i donetizakqu~ci i odluke. Uo~ene su broj-ne mawkavosti u pomenutom pred-logu, jer nisu data generi~ka zani-mawa (zajedni~ka za sve slu`be),da nisu obuhva}eni svi sa sedmimstepenom u 8/3 grupi (biblioteka-ri, sekretari, stru~ni saradnici,korepetitori), da su vaspita~i upred{kolskom sa ~etvrtim, petimi {estim stepenom u istoj grupi irazredu i druge.

Po~etni, osnovni zahtev verti-kalnog i horizontalnog raspore|i-vawa je bio da svi nosioci delat-nosti sa sedmim stepenom (nastav-

nici razredne nastave, u~iteqi,nastavnici predmetne nastave,vaspita~i i dr.) budu u vi{oj plat-noj grupi, dakle 9/1, kako bi sviimali istu startnu poziciju.

Na protestu 31. avgusta, uz do-bar odziv ~lanstva, pokazali smoda reprezentativni sindikati za-jedno mogu da iska`u nezadovoqst-vo i opravdane zahteve. Tra`ilismo podr{ku od drugih granskihsindikata u javnim slu`bama, alije nismo dobili. Ne iz razloga {toje wima ovakav poredak odgovarao,ve} zato {to se ne sla`u sa tim danastavnici budu u istoj platnojgrupi kao i lekari. Sa druge stra-ne, bilo je u redu da direktor {ko-le sa 16 odeqewa bude u rangu di-rektora neke ustanove sa hiqaduzaposlenih ili sa prvakom baletau Narodnom pozori{tu. Ministar-stvo dr`avne uprave i lokalne sa-mouprave je u samom predlogu i to-kom pregovora pokazalo nepoz-navawe specifi~nosti u sistemuobrazovawa.

Zajedno sa drugim sindikatimasmo u{li u {trajk sa minimumomprocesa rada, iako je ministarizjavqivao da kucamo na otvorenavrata. Smatramo da je pritisak utoku pregovora bio neizbe`an i daje dao rezultate. Naravno, i mini-starstvo je koristilo metode pri-tiska, kroz pretwe policije i naja-ve umawivawa plata. Sindikatobrazovawa Srbije zahvaquje svimu~esnicima u {trajku, na{im ~la-novima i onima koji su nam se pri-dru`ili, ali opomiwe sve ~lano-ve koji se nisu odazvali, jer nisupokazali odgovornost i solidar-nost.

Iako postignutim nismo zado-voqni, u boqoj smo poziciji nego{to smo bili na po~etku. Velikibroj zaposlenih sa sedmim stepe-

nom (37.500) je preba~eno u 9/1platnu grupu. Pove}awe zarada za14,6%. Osnovica za obra~un plataza sve je 14.900. Topli obrok i re-gres nije u{ao u koeficijent. Uspe-li smo da stru~ne slu`be i sekre-tare sa sedmim stepenom prebaci-mo u vi{u platnu grupu. Primenomreforme sistema plata u narednetri godine plata u obrazovawu }eporasti za oko 36%. Sindikati }ebiti aktivno ukqu~eni u izradupodzakonskih akata i pravilnika.Tokom slede}e nedeqe bi}e for-mirane komisije za rad na pravil-nicima o stalnom stru~nom usa-vr{avawu i napredovawu i o rad-noj uspe{nosti zaposlenih.

Na pregovorima odr`anim 11.oktobra raspravqano je o statusurukovodilaca finansijsko - ra~u-novodstvenih poslova i finansij-sko - ra~unovodstvenih analiti~a-ra sa sedmim stepenom i {efovi-ma ra~unovodstva sa ~etvrtim ste-penom stru~ne spreme, nastavnikuu produ`enom boravku sa sedmimstepenom, vaspita~a u pred{kol-skom vaspitawu sa sedmim stepe-nom i o statusu direktora. Tako|e,ponovo je ukazano na problem sakompresijom plata zaposlenih odprvog do ~etvrtog stepena stru~nespreme, ~ija su primawa ispod mi-nimalne zarade.

Po Zakonu o {trajku, {trajk seprekida sporazumom. Nismo ga pot-pisali, jer ni onaj iz 2015. godinenije realizovan. Zamrzli smo{trajk, ali ne i zahteve. Pregovo-ri se nastavqaju (o generi~kimzanimawima i zanimawima u dru-gim delatnostima u obrazovawu), ave} sredinom novembra zna}emo dali su dogovori ispo{tovani i {tadaqe sledi.

Mr VALENTINA ILI]

Uvo

dna

re~

U me|uvremenuU me|uvremenu

Povodom 5. oPovodom 5. okk ttoo bara,bara,

Akt

uel

no

3

[trajk, kao najva`niji ob-lik iskazivawa nezadovo-qstva i poja~anog priti-

ska, veoma je {turo regulisan po-zitivnim zakonodavstvom u Srbi-ji. Ovu oblast, od kqu~ne va`no-sti za sindikat, pored Ustava ko-ji garantuje svim zaposlenimapravo na {trajk, reguli{e i Zakono {trajku iz 1996. godine, kao inekoliko ~lanova zakona o osnov-nom i sredwem obrazovawu.

U skladu sa odredbama va`e-}eg Zakona o {trajku, obrazovawespada u delatnosti od javnog inte-resa i zaposleni u {trajku morajuobezbediti minimum procesa ra-da. Minimum procesa rada je regu-lisan zakonima o osnovnom isredwem obrazovawu. Zakonom oosnovnom obrazovawu i vaspi-tawu propisano je da minimumprocesa rada za nastavnika pod-razumeva izvo|ewe nastave u tra-jawu od 30 minuta po ~asu u okvi-ru dnevnog rasporeda i obavqaweispita, a za stru~nog saradnika20 ~asova rada nedeqno. Zakonomo sredwem obrazovawu i vaspi-tawu propisan je minimum proce-sa rada za nastavnika, koji podra-zumeva izvo|ewe nastave u tra-jawu od 30 odnosno 40 minuta po~asu u okviru dnevnog rasporeda iobavqawe ispita, a za stru~nogsaradnika, odnosno vaspita~a - 20~asova nedeqno. Zaposleni su uobavezi da po{tuju minimum pro-cesa rada, u protivnom direktor{kole mo`e da pokrene discip-linski postupak protiv zaposlenih.

Sindikalne organizacije su uobavezi da formiraju tro~lani{trajka~ki odbor u ustanovi, koji

se stara o obezbe|ivawu svih po-trebnih uslova definisanih Za-konom o {trajku i to:

- Odbor i zaposleni koji u~e-stvuju u {trajku du`ni su da{trajk organizuju i vode na na~inkojim se ne ugro`ava bezbednostlica i imovine i zdravqe qudi,onemogu}ava nano{ewe neposred-ne materijalne {tete i omogu}a-va nastavak rada po okon~awu{trajka.

- Odbor i zaposleni, koji u~e-stvuju u {trajku, ne mogu spre~ava-ti poslodavca da koristi sred-stva i raspola`e sredstvima ko-jima obavqa delatnost.

- Odbor i zaposleni, koji u~e-stvuju u {trajku, ne smeju spre~a-vati zaposlene koji ne u~estvuju u{trajku da rade, a tako|e, zapo-sleni koji ne u~estvuju u {trajkune smeju ometati zaposlene kojiu~estvuju u {trajku.

Ukoliko u {kolama ima zapo-slenih koji ne u~estvuju u {trajku,u tom slu~aju direktori organizu-ju nastavu tako da se zvono ogla-{ava na 30 minuta i 45 minuta.Ovde se naj~e{}e postavqapitawe, da li su zaposleni, kojiu~estvuju u {trajku, posle 30 mi-nuta trajawa ~asa i zvona du`nida ostanu u u~ionici sa u~enici-ma dok ne zvoni na 45 minuta radibezbednosti u~enika. U praksi seovaj problem re{avao tako {to bi{trajka~ki odbor u ustanovi, od-nosno de`urni koga on odredi, vo-dio ra~una o bezbednosti dece utom periodu od 15 minuta, dok nezvoni drugo zvono.

U {kolama u kojima su svi za-posleni uzeli u~e{}e u {trajku,

nastava se organizuje tako {tosvi ~asovi traju 30 minuta i zapo-sleni nisu u obavezi da ostaju du-`e od propisanog minimuma pro-cesa rada (u zbornicama, u~ioni-cama i sl.). Ovde se javqa pro-blem kod malih seoskih {kola ko-je imaju organizovan prevoz u~eni-ka nakon nastave u odre|eno vre-me, a koje se planira kada {kolaradi na 45 minuta.

Naj~e{}i problemi u praksikod sprovo|ewa {trajka se javqa-ju u vidu raznih pritisaka direk-tora {kola kako bi zaposleni{to pre okon~ali {trajk. Direk-tori naj~e{}e tra`e spiskove za-poslenih koji u~estvuju u {trajku,prete umawewem zarade i sli~no.Predsednici sindikalnih organi-zacija nisu u obavezi da dos-tavqaju spiskove u~esnika u{trajku. Naprotiv, predsednicisindikata treba da tra`e od di-rektora da objavi spisak onih ko-ji nisu u {trajku i zbog kojih sezvoni i na 30 i na 45 minuta.

Bitno je napomenuti da ni di-rektori ni na~elnici {kolskihuprava ne mogu samoinicijativnoda umawuju zaposlenima zaraduukoliko su ispo{tovali minimumprocesa rada u skladu sa zakonom,osim u slu~aju kada ministar na-lo`i da se zaposlenima umawizarada. Resorno ministarstvo je uobavezi da vodi pregovore o{trajka~kim zahtevima, a {trajkse zavr{ava sporazumom. Kadasindikati donesu odluke, {trajkse zvani~no prekida.

R.S.P.

Organizovawe {trajkaOrganizovawe {trajkai problemi u praksii problemi u praksi

svetske organizacije. Lekcijeslu`e kao podsetnik svim na-stavnicima na kqu~nu ulogu ko-ju imaju u omogu}avawu u~enici-ma da steknu iskustva, promovi-{u, za{tite i dostignu vredno-sti koje ~ine osnovu demokrati-je i da im pomognu da budu ak-tivni gra|ani sposobni da u~i-ne mudre izbore: 1) Obrazujteza demokratiju, 2) Podsti~itekriti~ko mi{qewe, 3) Oblikuj-te globalne gra|ane, 4) Nemojtebiti poslu{ne sluge dr`ave, 5)Budite svesni tanke linije iz-me|u partiotizma i nacionali-zma, 6) Zastupajte rodnu ravno-pravnost, raznovrsnost i in-

kluziju, 7) Za{titite pravo nau~ewe na materwem jeziku, 8)Raspr{ite mehuri}e sa inter-neta i po{tujte privatnost, 9)Prihvatite nove tehnologijerazborito, 10) Preispitujtestandardizovane testove, 11)O~uvajte {kolu bezbednim sve-tili{tem za u~ewe, 12) Odbijteda donosite oru`je ili nositepolicijske zna~ke, 13) Protivi-te se segregaciji, 14) Ne spre~a-vajte deci bez dokumenata pri-stup {koli, 15) Borite se pro-tiv diskriminacije na osnovuroda, religije, etni~kog pore-kla, posebnih potreba, socijal-nog porekla ili seksualne ori-

jentacije, 16) Izgradite otpor-nost kada nejednakost prigu{iglas, 17) Otvorite {kolu ka za-jednici, 18) Za{titite obrazo-vawe za op{te dobro,19) Dr`i-te tr`i{te na bezbednojudaqenosti, 20) Ne dozvolitepoliti~arima da se ume{aju uu~ionicu, 21) Ustanite u odbra-nu svojih prava, 22) Za{tititeva{e demokratske organizacijei institucije, 23) Branite ipro{irite svoja prava na ko-lektivno pregovarawe, 24) In-sistirajte na primeni me|una-rodnih standarda, 25) Buditeponosni na svoju profesiju.

B. V.

SvetskogSvetskog dana dana nastavnikanastavnika

4

U“Slu`benom glasniku RS”br. 73/2018, dana 29. sep-tembra 2018. godine objav-

qen je Zakon o izmenama i dopu-nama Zakona o visokom obrazo-vawu, koji je stupio na snagu sle-de}eg dana, 30. septembra.

Izmenama i dopunama zakonaizmewen je ~lan 9. zakona kojiure|uje pravo na visoko obrazo-vawe. U osnovnom tekstu Zakonaje bilo propisano da pravo navisoko obrazovawe imaju sva li-ca sa prethodno ste~enim sred-wim obrazovawem u ~etvorogo-di{wem trajawu, a izmenama idopunama je propisano da pravona visoko obrazovawe imaju svalica sa polo`enom op{tom,stru~nom ili umetni~kom matu-rom.

Dopuwen je i ~lan 12. osnov-nog teksta Zakona, koji ure|ujenadle`nosti Nacionalnog pro-svetnog saveta, tako {to je u sta-vu 1, ta~ki 16) dodato “da NPSdonosi Osnove za kodeks o aka-demskom integritetu i sukobuinteresa prilikom izbora uzvawe nastavnika, odnosno sa-radnika i zasnivawe radnog od-nosa”.

Izmewen je i ~lan 22. Zakonakoji ure|uje spoqa{wu proverukvaliteta visoko{kolskih usta-nova, tako {to postupak proverekvaliteta visoko{kolske usta-nove sprovodi Komisija za akre-ditaciju redovno, a mo`e i van-redno, kao i na zahtev Ministar-stva i Nacionalnog saveta.

U ~lanu 41. Zakona, kojim jepropisano da se izme|u razli~i-tih studijskih programa u okviruistog stepena i vrste studija mo-gu prenositi ESPB (Evropski si-stem prenosa bodova) bodovi,dodat je novi stav koji predvi|aizuzetak koji glasi:

“Izuzetno od stava 1, ovog~lana za studente koji u~estvujuu programima me|unarodne mo-bilnosti mo`e se vr{iti prenosESPB bodova izme|u razli~itihstudijskih programa u okvirusvih stepena i vrste studija”.

U ~lanu 44. Zakona, koji ure-|uje pojam univerziteta, dodat jenovi stav koji glasi:

“Univerzitet u Beogradu jevisoko{kolska ustanova od na-cionalnog zna~aja”.

Bitne izmene i dopune Zako-na odnose se i na organ poslo-vo|ewa, koji je ure|en ~lanom64. Zakona. Organ poslovo|ewa}e se birati tajnim glasawem natri godine sa mogu}no{}u jednog

uzastopnog izbora. U osnovnomtekstu Zakona nije bilo propi-sano da se ogran poslovo|ewabira tajnim glasawem. Tako|e, unavedenoj odredbi je u delu u ko-jem se propisuje ko ne mo`e bitiorgan poslovo|ewa, izme|u os-talog, dodato da to ne mo`e bi-ti ni lice za koje je Agencija zaborbu protiv korupcije dalapreporuku za razre{ewe. Organuposlovo|ewa prestaje i du`nostdanom pravosna`nosti preporu-ke Agencije.

Osnovne nadle`nosti menax-era }e se ure|ivati zakonom, avisoko{kolska ustanova mo`estatutom da propi{e i dodatnenadle`nosti.

Posle ~lana 83. Zakona dodatje novi ~lan 83-a koji glasi “lek-tori srpskog jezika na visoko-{kolskim ustanovama u ino-stranstvu”, kojim je detaqnoure|en izbor lektora srpskog je-zika u inostranstvu na periodod tri godine.

Dopuwen je i ~lan 98. Zakonakoji ure|uje konkurse, tako {toje propisan izuzetak u odnosu naodredbu koja glasi da se konkrusobjavquje najkasnije ~etiri me-seca pre po~etka {kolske godi-ne. Izuzetno,” konkurs za dok-torske studije, koje se organizu-ju u okviru me|unarodnih proje-kata u skladu sa Zakonom optovr|ivawu Sporazuma izme|uVlade Republike Srbije iEvropske unije o u~e{}u Repu-blike Srbije u programu Evrop-ske Unije Horizont 2020 - okvir-nom programu za istra`ivawe iinovacije (2014-2020) (“Slu`be-ni glasnik RS - Me|unarodniugovori”, broj 9/14), raspisuje seu skladu sa rokovima i uslovimapropisanim programskim doku-mentima Horizont 2020, a stu-denti upisani po tim konkursi-ma ne ulaze u broj studenata ~i-je se studije finansiraju izBuxeta Republike”.

Izmewen je i ~lan 103. kojiure|uje status studenta, odnosnododat je novi stav koji glasi“student koji u posledwoj godinistudija ima status studenta kojise finansira iz buxeta, zadr`a-va pravo da se finansira iz bux-eta najdu`e godinu dana po iste-ku redovnog trajawa studija”.

Kod odredbe ~lana 127. kojapropisuje osnove ogla{avawadiploma ni{tavim, dodat je no-vi stav koji propisuje da komisi-ja ne poni{tava diplomu u slu-~aju da utvrdi da je visoko{kol-

ska ustanova omogu}ila upis nastudije prvog, drugog ili tre}egstepena imaocu dipolome kojinije ispuwavao uslove za upisna studije prvog, drugog ili tre-}eg stepena, a to lice je ispuni-lo sve obaveze u skladu sa stu-dijskim programom.

U kaznenim odredbama zako-na (~lan 136.) dodat je i noviosnov ka`wavawa visoko{kol-ske ustanove sa 20.000 do2.000.000 dinara za prekr{aj ito ako ustanova omogu}i upis nastudije prvog, drugog ili tre}egstepena licu koje ne ispuwavauslove za upis na te studije, od-nosno uslove za sticawe odgova-raju}eg stru~nog, akademskog ilinau~nog naziva.

Dopuwen je i ~lan 144. kojiure|uje konstituisawe organavisoko{kolskih ustanova, tako{to izuzetno organi visoko-{kolskih ustanova izabrani popropisima koji su va`ili do da-na stupawa na snagu ovog zakona,a kojima mandat isti~e nakon 1.juna 2019. godine, moraju pokre-nuti proceduru za izbor tih or-gana najkasnije u roku od 60 danaod dana stupawa na snagu ovogzakona.

Izmenama i dopunama Zakonao visokom obrazovawu, omogu}e-no je studentima osnovnih i ma-gistarskih studija, koji su upisa-ni na studije do 10. septembra2005. godine, da mogu zavr{itite studije najkasnije do kraja{kolske 2018/2019. godine, astudenti upisani na integrisanestudije iz poqa medicinskih na-uka do kraja 2019/2020. godine.Tako|e, kandidatima koji su pri-javili doktorsku disertaciju do10. septembra 2005. godine, od-nosno studenti koji su upisalidoktorske studije po propisimakoji su va`ili do tog datuma, mo-gu da steknu nau~ni naziv dok-tora nauka, odnosno da zavr{edoktorske studije po zapo~etomplanu i programu najkasnije dokraja {kolske 2018/2019. go-dine.

Dakle, u odnosu na osnovnitekst Zakona, produ`en je rokzavr{etka studija navedenimkategorijama studenata za jo{jednu {kolsku godinu.

Visoko{kolske ustanove suobavezi da usklade svoje op{teakte u skladu sa ovim izmenamai dopunama u roku od dva mesecaod dana stupawa na snagu ovogzakona.

N. MAQKOVI]Akt

uel

noIzmene i dopune ZakonaIzmene i dopune Zakonao visokom obrazovawuo visokom obrazovawu

5

Sindikat obrazovawa Srbi-je ve} drugu godinu zaredomorganizuje Sportske susre-

te u Brze}u u hotelima “Junior” i“Kopaonik”. Ovog puta u terminukoji je nama vi{e odgovarao - sre-dinom septembra. Za SedmeSportske susrete prijavilo sevi{e od 400 u~esnika raspore|e-nih u tridesetak ekipa iz celeSrbije. Pored stalnih u~esnika,prvi put se prijavila ekipasomborske O[ “Dositej Obrado-vi}”, a u~e{}e je obnovila ekipanovosadskog Instituta za ratar-stvo. Ove godine imali smo gosteiz Bosne i Hercegovine i CrneGore.

Nakon sme{taja u~esnika, u~etvrtak uve~e je odr`an sasta-nak Organizacionog odbora i vo-|a ekipa, na kojem su izvu~eni pa-rovi za takmi~ewa u malom fud-balu, basketu, odbojci, tenisu,stonom tenisu i nadvla~ewu ko-nopa. Igre su otvorene u petak u 9~asova, a takmi~ewa su zavr{enau subotu predve~e disciplinomnadvla~ewe konopa. Plivawe ikuglawe je odr`ano u subotu prepodne u hotelu “Grand” na Kopao-niku. Igre su zavr{ene u subotuuve~e, kada su tokom sve~ane ve-~ere gosti uru~ivali zahvalni-ce, medaqe i pehare najuspe{ni-jim ekipama i pojedincima. Ukup-ni pobednik Sedmih Sportskihsusreta je ekipa Regionalnogcentra u Leskovcu.

Vreme je bilo izuzetno toploi nakloweno takmi~arima uspoqnim disciplinama. Na sre-}u, nije bilo povreda kao ranijihgodina. [to se ti~e doma}ina,mo`emo biti zadovoqni uslugomi qubazno{}u zaposlenih, aliostaje jedna zamerka koja se ti~enedostatka prostora za sve~anuve~eru.

Na kraju dajemo rezultate u tak-mi~ewima po disciplinama:

Basket - @ene 1. mesto - RC Leskovac2. mesto - Tehni~ka {kola GSP,

Beograd3. mesto - O[ “J. Jovanovi} Zmaj”,

Svilajnac4. mesto - RC Po`arevac

Basket - Mu{karci 1. mesto - Tehni~ka {kola, Vrawe2. mesto - O[ “Jovan Jovanovi}

Zmaj”, Svilajnac

3. mesto - PMF, Novi Sad4. mesto - O[ “Petar Vragoli}”,

Qubovija

Kuglawe - @ene1. mesto - Gra|evinska {kola,

Beograd2. mesto - RC Leskovac3. mesto - O[ “J. Jovanovi} Zmaj”,

Svilajnac4. mesto - Studentski centar, Su-

botica

7. S

port

ski

susr

eti

SO

S

Leskov~ani izboriliLeskov~ani izborili peharpehar

6

Kuglawe - Mu{karci1. mesto - OOOiK Stara Pazova2. mesto - ST[ Zemun, Beograd3. mesto - Tehni~ka {kola GSP,

Beograd4. mesto - Gra|evinska {kola,

Beograd

Nadvla~ewe konopa -@ene

1. mesto - Dom u~enika S[, Beo-grad

2. mesto - Studentski centar, Su-botica

3. mesto - Gradski odbor, Ni{4. mesto - Tehni~ka {kola GSP,

Beograd

Nadvla~ewe konopa -Mu{karci

1. mesto - O[ “Petar Vragoli}”,Qubovija

2. mesto - O[ “J. J. Zmaj” Svilaj-nac

3. mesto - RC Leskovac4. mesto - Saobra}ajno-tehni~ka

{kola, Zemun

Odbojka - @ene1. mesto - O[ “K. S. Markovi}”

Barajevo, Beograd2. mesto - RC Po`arevac

3. mesto - PMF Novi Sad4. mesto - RC Leskovac

Odbojka - Mu{karci1. mesto - GRADSKI ODBOR, Su-

botica2. mesto - PMF, Novi Sad3. mesto - O[ “Knez Sima Marko-

vi}”, Barajevo4. mesto - RC Leskovac

Pikado - @ene1. mesto - OOiK Stara Pazova2. mesto - Tehnolo{ki fakultet,

Novi Sad3. mesto - Regionalni centar, Le-

skovac4. mesto - Gra|evinska {kola,

Beograd

Pikado - Mu{karci1. mesto - PU “Radosno detiw-

stvo”, Novi Sad2. mesto - O[ “Jovan Jovanovi}

Zmaj”, Svilajnac3. mesto - Gra|evinska {kola,

Beograd4. mesto - Tehnolo{ki fakutet,

Novi Sad

Plivawe - @ene 1. mesto - Radmila \ur|anovi},

T[ GSP, Beograd

2. mesto - Mirjana Martinovi},GO Obrazovawa Ni{

3. mesto - Marija Baji} Sin|eli},O[ “J. J. Zmaj” Svilajnac

4. mesto - Ana Ivanovi}, GOObrazovawa, Ni{

Plivawe - Mu{karci 1. mesto - Sa{a Stojkovi}

OOIK Stara Pazova2. mesto - Sa{a Koci} RC Lesko-

vac3. mesto - Stevan Gr~i} GO Obra-

zovawa, Ni{4. mesto - Aleksandar Renov~e-

vi} O[ “P. Vragoli}” Qubovija

[ah - @ene1. mesto - Tehni~ka {kola GSP,

Beograd2. mesto - Regionalni centar, Po-

`arevac3. mesto - Regionalni centar, Le-

skovac4. mesto - Tehnolo{ki fakultet,

Novi Sad

[ah - Mu{karci 1. mesto - Gradski odbor, Ni{2. mesto - PMF Novi Sad3. mesto - Ma{inski fakultet,

Beograd4. mesto - OOOiK Stara Pazova7.

Spo

rtsk

i su

sret

i S

OS

7

Stoni tenis - @ene 1. mesto - OO Stara Pazova2. mesto - RC Leskovac3. mesto - O[ “Knez Sima Marko-

vi}”, Barajevo4. mesto - GO obrazovawa, Ni{

Stoni tenis - Mu{karci 1. mesto - RC Po`arevac2. mesto - Institut za ratarstvo,

Novi Sad3. mesto - Tehni~ka {kola GSP,

Novi Sad4. mesto - Dom u~enika S[, Beo-

grad

Tenis - @ene 1. mesto - Milena Stamenkovi},

GO, Ni{2. mesto - Du{anka ]uruvija O[

“D. Obradovi}”, Sombor3. mesto - Marija Baji}, O[ “J. J.

Zmaj”, Svilajnac

4. mesto - Gordana Kova~evi},OOOiK Stara Pazova

Tenis - Mu{karci 1. mesto - Nenad Risti}, RC Le-

skovac2. mesto - Aleksandar Taka~i,

Tehnolo{ki fakultet, N. Sad3. mesto - Igor Krasi}, O[ “J. J.

Zmaj” Svilajnac4. mesto - Dragan Popovi}, RC Le-

skovac

Mali fudbal1. mesto - Tehni~ka {kola, Vrawe2. mesto - PMF, Novi Sad3. mesto - O[ “Petar Vragoli}”,

Qubovija4. mesto - OOOiK Stara Pazova

MIODRAG KAMPERELI] 7. S

port

ski

susr

eti

SO

S

8I

nteg

raci

ja m

igra

nata

EvropskiEvropski ii nacionalninacionalni socijalnisocijalnipartneri u poseti Srbijipartneri u poseti SrbijiOd 26. do 28. septembra

2018. godine u Srbiji je or-ganizovana druga studijska

poseta u okviru projekta “Evrop-ski socijalni partneri u obrazo-vawu u promociji efikasne inte-gracije migranata i izbeglica uobrazovawe”. Studijska posetaorganizovana je uz podr{ku Sin-dikata obrazovawa Srbije, ~la-nice ETUCE, koji je partner uprojektu. Ciq posete bio je da seidentifikuju izazovi, konkretnare{ewa i zajedni~ke inicijativesocijalnih partnera koje poma`uefikasnu integraciju izbeglicai migranata u obrazovawe.

U delegaciji su bili pred-stavnici ETUCE - Evropske orga-nizacije sindikata obrazovawaPaola Kamili, EFEE - Evropskeorganizacije poslodavaca u obra-zovawu Sara Kik, istra`iva~ekspert sa [tokholmskog univer-ziteta Nihad Bunar, predstavni-ci Nadzornog odbora projekta izslovena~kog Sindikata obrazo-vawa SVIZ Tawa Modrijan i irskeorganizacije poslodavaca u obra-zovawu ETBI Brenda Lin~. Tokomveoma sadr`ajnog programa bo-ravka, ~lanovi delegacije su sadoma}inima - predsednicom SOSValentinom Ili} i wenim sarad-nicima, imali mogu}nost da sa-znaju mnogo o dobroj praksi i iza-zovima sa kojima se suo~ava na{obrazovani sistem u vezi sa po-litikom inkluzije i integracijedece izbeglica i migranata.

U~esnici su imali priliku dase u Ministarstvu prosvete, nau-ke i tehnolo{kog razvoja susret-nu sa stru~wacima zadu`enim zaobrazovawe dece migranata drSne`anom Vukovi} i \ur|icomErgi}, kao i sa pomo}nicom mini-stra Vesnom Nedeqkovi}, pred-stavnicima Komesarijata za iz-beglice i raseqena lica, UNI-

CEF-a i predstavnicima nevla-dinih organizacija ukqu~enih uobrazovawe dece migranata -Centar za obrazovne politike iCentar za za{titu tra`ilacaazila. Tako|e, posetili su i dvacentra za tra`ioce azila uKrwa~i i Subotici, gde su usaradwi sa nevladinim organi-zacijama organizovani raznovr-sni oblici neformalnog obrazo-vawa dece. Tokom posete {kola-ma razgovarali su sa direktori-ma, nastavnicima, roditeqima idecom, a susreli su se i sa lokal-nim rukovodstvom u Subotici iSomboru. Razgovarano je o {toefikasnijoj implementaciji na-cionalnih uputstva za integraci-ju migranata i izbeglica u obra-zovni sistem na svim nivoima.

Prva pose}ena {kola bila jezemunska O[ “Branko Pe{i}”, ko-ja ima vi{egodi{we iskustvo uobrazovawu dece iz readmisije iiz rawivih grupa, potom O[ “Jo-van Risti}” u Bor~i, koja je svo-jim iskustvima doprinela kvali-tetu Stru~nog uputstva za ukqu-

UU~~iinnaakkMMPPNNTTRR

U vreme najve}eg prilivaizbeglica i migranata u na{uzemqu , Ministarstvo prosve-te je kroz realizaciju projek-ta u saradwi sa Centrom zaobrazovne politike zapo~eloproces ukqu~ivawa dece mi-granata i izbeglica u na{ ob-razovni sistem. Rezultat togprojekta je sve vi{e dece mi-granata u {kolskim klupama,uz sve uslove koji su se mogliobezbediti za wihovo kvali-tetno obrazovawe. U realiza-ciji svih me|unarodnih oba-veza i standarda u vezi saobrazovawem dece, na{e Mi-nistarstvo je pripremilo“Stru~no uputstvo za ukqu~i-vawe u~enika izbeglica/tra-`ilaca azila u sistem obra-zovawa i vaspitawa”, koji jeod velike pomo}i {kolama inastavnicima u prakti~nomradu. Pored toga, da bi se po-stepeno prevazilazile jezi~-ke prepreke, u saradwi sa Fi-lolo{kim fakultetom u Beo-gradu pripremqen je okvirprograma jezi~ke podr{ke“Od u~ewa srpskog kao stra-nog jezika do srpskog kao jezi-ka okru`ewa i obrazovawa”.Po{to je veoma mali broj po-znavalaca materweg jezikadece, koja dolaze uglavnom izAfganistana, Pakistana, Si-rije i Iraka i ne razumeju seizme|u sebe ~ak i kad dolazeiz iste zemqe, uz pomo} ne-vladinih organizacija od-{tampan je srpsko - persijskii srpsko-arapski re~nik radilak{eg sporazumevawa. Pri-premqeni su i programi stru-~nog usavr{avawa i podr{kenastavnicima, a to je obavezakoja ostaje i za ubudu}e.

9~ivawe dece migranata u obrazo-vawe. U Subotici je organizovanrazgovor sa rukovodstvom i na-stavnicima ~etiri osnovne {ko-le koje su se ukqu~ile u obrazo-vawe migranata, a u Somboru jedelegacija bila u poseti osnov-nim {kolama “Avram Mrazovi}” i“Ivo Lola Ribar”, a razgovaralisu i sa rukovodstvom grada Som-bora. U Somboru je, tako|e, pose-}ena PU “^igra” u mestu [ikara,u kojoj je po prvi put ove godineorganizovano ukqu~ivawe decemigranata u pripremni razredpred polazak u {kolu, koji su po-setiocima priredili prigodanprogram.

U Srbiji trenutno boravi3.360 izbeglica, a 348 dece jeukqu~eno u obrazovawe u 33 {ko-le. Vi{e od 70 migranata ukqu-~eno je u sredwe obrazovawe, apo prvi put ove godine je i vi{e30 dece ukqu~eno u pripremnipred{kolski program.

U obezbe|ivawu kvalitetnogobrazovawa, nastavnici se suo-~avaju sa brojnim preprekama - odjezi~kih barijera i obezbe|i-vawa u~ewa na materwem jeziku,u~ewa srpskog kao drugog jezika,preko brige o deci koja su tokomizbegli{tva iskusila razne tra-ume, do transporta od i do centa-ra za azilante, kao i sve mawesredstava kojima bi se obezbedi-li odgovaraju}i uslovi za u~eni-

ke. Potreban je {iri obim stru~-nog osposobqavawa i usavr{ava-wa nastavnika za kvalitetan radsa decom migrantima u interkul-turalnim kompetencijama i psi-holo{koj podr{ci, kao i nadok-nada nastavnicima za dodatnirad posve}en deci migrantima.

U razgovorima sa nastavnici-ma i rukovodstvima {kola istak-nuta je velika posve}enost da seobezbedi lep prijem dece migra-nata u redovnu {kolsku sredinu,jedinu “zonu normalnosti” za mno-ge od wih. Tamo gde je bila dobrapriprema - po~ev od razgovora sadecom i sastanaka sa roditeqi-ma, ukqu~ivawe dece proteklo je

bez problema. Nastavnici suspremni da i pored velikih pre-preka u nedostatku prevodilaca,uz pomo} dece i wihovog znawajezika, u~ine sve da se deca mi-granti ukqu~e u kvalitetnoobraovawe. Mnogi od wih nisubili u prilici da poha|aju orga-nizovane seminare, zato je pred-lo`eno da se umre`e sve {kole ukojima se obrazuju deca migranti,kako bi nastavnici i saradnicisa du`im iskustvom mogli da po-mognu onim nastavnicima koji setek od ove {kolske godine susre-}u sa prihvatom migranata u{kolske klupe i odr`e seminare

na kojima bi se analizirali pri-meri dobre prakse.

U~esnici studijske posete suveoma zadovoqni do sada postig-nutim rezultatima u obrazovawumigranata u Srbiji i istakli suzna~aj stalnog socijalnog dijalo-ga i podr{ke partnerstvu naovom zna~ajnom pitawu, jer sumnogo saznali tokom boravka una{oj zemqi, kao kandidatu zaEU i tranzitnoj zemqi za mi-grante. B. VI[NI]

Int

egra

cija

mig

rana

ta

MMaalliissttrruu~~aann ttiimm

Ove godine je Ministar-stvo raspisalo konkurs uokviru projekta MADAD2, nakoji se prijavio veliki broj{kola, koje }e na taj na~inobezbediti sredstva za do-datnu podr{ku deci migran-tima i nastavnicima u radu sawima. Tim Ministarstva kojiradi na ukqu~ivawu dece mi-granata u obrazovawe je mali,ali veoma stru~an i posve}envisokim standardima i zahte-vima za ukqu~ivawe dece mi-granata u redovno obrazo-vawe: dr Sne`ana Vukovi} i\ur|ica Ergi}, uz jo{ dve sa-radnice su ovaj veliki posaoispravnog postavqawa obra-zovawa dece migranata izne-le uz puno entuzijazma.

10

UBriselu je 8. i 9. oktobra odr-`ana sednica Evropskog ko-miteta sindikata obrazo-

vawa (ETUCE), ~iji su ~lanovipredstavnici svih evropskihzemaqa u kojima ETUCE ima orga-nizacije ~lanice, a Srbiju je pred-stavqala Valentina Ili}.

Na sastanku je diskutovano olansirawu kampawe za podr{kustatusu nastavni~ke profesije usvetlu kampawe Internacionaleobrazovawa “Globalni odgovor”, a uvezi sa predstoje}im izborima zaEvropski parlament, kako bi seobezbedila podr{ka kod vlada, umedijima i me|u nacionalnim i lo-kalnim ~iniocima. Sugerisano jeda naglasak bude na promociji pri-vla~nosti nastavni~ke profesijekroz kvalitetno po~etno obrazo-vawe i profesionalnu autonomiju,slobodu sindikalnog rada i ja~awesocijalnog dijaloga. Kampawa tre-ba da pru`i kontraargumente tren-dovima privatizacije i komercija-lizacije obrazovawa i rastu}eg na-cionalizma, ekstremizma i populi-sti~kih trendova u Evropi. Lan-sirawe kampawe je predvi|eno zaSpecijalnu konferenciju u novem-bru 2018.

Glavni zadatak ETUCE komite-ta je priprema Specijalne konfe-rencije u Atini, od 26 - 28. novem-bra, na temu “Budu}nost Evrope:

Uloga sindikata obrazovawa”. Po-red ve} pripremqenih nacrta re-zolucija usvojen je i nacrt rezolu-cije o akademskim slobodama. Nasednici je, tako|e, razgovarano orazvoju doga|aja u Evropi u vezi saobrazovawem i obukom - novi pred-log programa “Erazmus” i predloziEvropske komisije.

Razgovarano je i o realizacijiprojekata u okviru Evropskog sek-torskog socijalnog dijaloga i tema-ma koje su ~inile projekat (profe-sionalno zdravqe, bezbednost iradni uslovi, jednakost i ravno-pravnost, po~etno obrazovawe ikontinuirano usavr{avawe na-stavnika). U realizaciji projekta o

obrazovawu dece migranata do sa-da su realizovane dve studijskeposete - [paniji i Srbiji. U disku-siji je posebno pohvaqen na{ sin-dikat, koji je organizovao veoma us-pe{an i sadr`ajan trodnevni bora-vak delegacije, tokom koje su seupoznali sa dostignu}ima u obrazo-vawu dece migranata u na{ojzemqi.

Na sastanku je, tako|e, bilo re-~i o situaciji u pojedinim zemqa-ma i akcijama solidarnosti - u Tur-skoj, na Kipru, Danskoj i Poqskoj,kao i rezultatima {trajka i prego-vora u Srbiji, za koje smo dobilipodr{ku ETUCE i brojnih organiza-cija ~lanica. B. V.

Iz

rad

a E

TU

CE

Odluka o lansirawuOdluka o lansirawukampawe podr{kekampawe podr{ke

Privatizacijom iPrivatizacijom ikomercijalizacijom dokomercijalizacijom do nejednakostinejednakosti

Redovni izve{taj OECD “Ob-razovawe na prvi pogled”objavqen sredinom septem-

bra 2018. fokusira se na jednakosti isti~e zna~ajan uticaj socio -ekonomskog i imigrantskog pore-kla u~enika, kao i pola u~enika, nawihovo obrazovawe i izglede zazapo{qavawe. Izve{tajem je obu-hva}eno 35 zemaqa OECD, kao ipartnerske zemqe ukqu~uju}i Bra-zil, Rusiju, Argentinu, Kinu, Ko-lumbiju, Kosta Riku, Indiju, Indo-neziju i Litvaniju.

OECD prime}uje da je zna~ajnomawi broj dece niskog socio - eko-nomskog polo`aja ukqu~en u pred-{kolsko vaspitawe i obrazovawei da }e najverovatnije zavr{itisamo osnovnu {kolu. Izve{taj uka-zuje da je imigrantsko poreklo oso-ba ro|enih u stranoj zemqi, uzra-sta izme|u 15 i 29 godina, drugifaktor uticaja na napu{taweobrazovawa, zapo{qavawa iliobuke i da je wihov broj pove}an za5%. Podaci OECD pokazuju da mu-{karci u mawem broju zavr{avajuosnovnu {kolu ili dobiju sredweobrazovawe. Pa ipak, `ene sred-weg obrazovawa zara|uju mawe za

26% od svojih mu{kih kolega. Iz-ve{taj pokazuje da su ti raskoraciu obrazovawu i na tr`i{tu radazna~ajno pove}ani privatizacijomi nedostatkom javnog investirawau obrazovawe.

Istaknuto je da se to posebnoodnosi na pred{kolsko i sredweobrazovawe. Dok su 91% osnovnih{kola u OECD i partnerskimzemqama institucije koje finan-sira dr`ava, a udeo privatnogfinansirawa u pred{kolskom isredwem obrazovawu je 17% i31%. [to se ti~e javnog finansir-awa, ^e{ka, Gr~ka, Ma|arska, Ir-ska, Italija, Litvanija, Luksem-burg i Rusija investiraju u prosekusamo 3 - 4% svog BDP u obrazovnisektor. ETUCE upozorava na rastu-}u “unutarwu” privatizaciju, kojase uvukla u evropske {kole, u ob-liku plata koje zavise od rezulta-ta na testovima i godi{weg prika-za postignu}a {kola.

Nedovoqno javno finansiraweu obrazovawe i pove}ana privati-zacija ~ine nastavni~ku profesijunisko pla}enom i neprivla~nom.Prema izve{taju, mu{karci uosnovnom obrazovawu zara|uju iz-

me|u 77% i 88% prihoda mu{karcaistog nivoa obrazovawa u drugimsektorima. To predstavqa za~ara-ni krug. Po{to je pred{kolsko ini`e osnovno obrazovawe poveza-no sa negom, te`wa je da to postajudominantno `enski sektori zapo-{qavawa, koji su obi~no jo{ mawepla}eni. Mu{karci su u isto vreme~e{}e zaposleni na boqe pla}e-nim, vi{im pozicijama (npr. sred-we obrazovawe), kao i na rukovo-de}im pozicijama. ETUCE prime}u-je da plate nastavnike nisu dovo-qno visoke da privuku mu{karce,{to je direktna posledica pot-cewenog rada `ena. Ipak, u izve-{taju se navodi da su razlike uplatama izme|u mu{karaca i `enasmawene u sredwem obrazovawu.Evropska statistika Eurostat po-kazuje da samo 21% zaposlenih `e-na u visokom obrazovawu ima sta-tus redovnog profesora. ETUCEisti~e da se nejednakosti u obra-zovawu i dru{tvu uop{te ne}e uvi-deti ako se ne istakne rodna segre-gacija unutar nastavni~ke profe-sije i istakne kriti~na uloga kojusindikati obrazovawa mogu daimaju u tom procesu. B. V.

11

Sin

dik

alni

spo

rtis

ti

Slavica Marjanovi}Slavica Marjanovi}

Izdava~: SINDIKAT OBRA-ZOVAWA SRBIJE, De~anska14, 11000 Beograd Glavniurednik: VALENTINA ILI]

Urednik: SA[A LUKOVI]Redakcijski kolegijum:

BORKA VI[NI] i MIODRAG KAMPERELI] Telefon:(011)32-33-229 Tira`: 4000 www.sind-obr.org.rs E-mail:obrazovanje@sindikat.rs Grafi~ka priprema: DIMITRIJEPAVLOVI] [tampa: SIGNETA - Beograd

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

331.105.44(497.11)

SINDIKALNO pero : list Sindikata obrazovawa Srbije /glavni urednik Valentina Ili}. - God. 1, br. 1 (2001)- . - Beograd :Sindikat obrazovawa Srbije, 2001- (Beograd : Signeta). - 30 cm

Mese~no.ISSN 1451-7574 = Sindikalno peroCOBISS.SR-ID 120073740

Nekako je postalo praviloda se na Sportskim susre-tima svake godine po neko

istakne istinskim sportskim `a-rom, sr~ano{}u, pozitivno{}uili ve} ne~im drugim {to ovo na-{e godi{we dru`ene u~ini jo{lep{im i primamqivijim. Ovegodine, prema reakcijama mnogihu~esnika, to mesto je pripalo ko-leginici Slavici Marjanovi} izNi{a, Generalnom sekretaru Fud-balskog saveza tog grada, koja jeceo svoj `ivot posvetila sportu.

Ova nadasve sr~ana dama jeprofesor fizi~kog vaspitawa u“[koli mode i lepote” i u GT[“Neimar”, ali i sindikalni akti-vista, pa }emo iskoristiti pri-liku da je malo boqe upoznamo.Ro|ena je u Te{ici 1956. godine.Osnovnu {kolu zavr{ila je u Lo-}iki, sredwu ma{insku u Ni{u, apotim i visoko obrazovawe ste-kla na grupi za fizi~ko vaspi-tawe Filozofskog fakulteta uNi{u diplomirav{i na temu “Fi-zi~ke i funkcionalne sposobno-sti `ena koje se bave fudbalom”.Udata je i ima dvoje dece. To bi,uglavnom, bilo sve {to je bilaspremna o sebi da ispri~a, a danije u direktnoj vezi sa sportom.

“Na nivou grada Ni{a, kao vr-hunski sportista primqena sam ustalni radni odnos u Dru{tvu zafizi~ku kulturu pri MZ “JosipKolumbo” u Ni{u. Od 1994. godineradim kao profesor fizi~kogvaspitawa u pomenutim {kolama.Pored toga radila sam u Gimna-ziji “9. maj” i u Umetni~koj {koli.

Na {kolskim takmi~ewima sau~enicima ovih {kola postizalasam zapa`ene rezultate osva-jawem prva tri mesta na Repu-bli~kim takmi~ewima. Deset go-dina bila sam aktivna igra~ica@FK “Ma{inac” u Ni{u i isto to-liko standardna reprezentativ-ka Jugoslavije. Na Evropskom pr-venstvu 1978. godine u Italijiosvojila sam tri trofeja: najbor-benija, najsimpati~nija i u{la uidealni sastav tima Evrope.U~estvovala sam na mnogim kro-sevima, osvajaju}i medaqe {iromzemqe kao i na Partizanskom vi-{eboju, Igrama bez granica (Me-ringen, [vajcarska) itd. Imamzvawe fudbalskog sudije i fud-balskog trenera”, pri~a kolegi-nica Marjanovi} gotovo u jednomdahu.

I to nije sve, aktivna je u fud-balskom sportu punih 45 godina,a vi{e od 25 godina je delegat umu{kom i `enskom fudbalu, uSrpskoj ligi - istok.

U `enskom fudbalu bila jedirektor fudbalske {kole @FK“Ma{inac” i ~lan Stru~nog {ta-ba. Bila je ~lan Komisije za `en-ski fudbal FS Srbije, predsed-nik i ~lan Upravnog odbora FSNi{a, kao i ~lan Udru`ewa tre-nera FS Ni{a…

“Kapiten sam i jedna od osni-va~a rekreativne grupe u malomfudbalu LAFICE iz Ni{a koja~esto igra utakmice u humanitar-ne svrhe. ^lanice ove ekipe sunajistaknutiji politi~ki, estrad-ni, sportski i kulturolo{ki rad-nici”, dodaje Slavica, onako, zakraj.

R. S. P.

Spo

rtsk

i su

sret

i S

OS

u s

lic

i