Fllozcflir i dru5lvc ll 1919, th.2lf-2El

LJUBO1VIIR TADIC Prethodno saopltenje - UDK 32.01

O PTiIJATEIJSTVU I MRZNJI

Amicus est in re incerta cdrnitur(Cicero, Tqelius ile omicitia)Amicitiae immortales, rnortales inimicitiae essedebet

(Livius)

t"$i- Prijateljstvo je jedna od najvecih rtrlina koja

ljudima neophodna za L\vat u zajednicl. P:rijateljstvosama srZ drulevnosti.

Stari narrodi su veoma cenili prijateljstvo kao vrlinuo derniu svedode Aristotelova "Nikorna,hova stika*, Pla-tonov ,,Lisido i Ciceronov -Lelije o prijateljstrm... Obidno se rnisli. da su prijateljstva najdesia meduljudirna iste nacionabrosti. Pronacistiiki pravni filozofK.arl Smit (Cari Schmitt) je u svom spisu -Pojam poli-tike* s,amu suitirm poli,tike video u razlikovanju prij,ate-lja od neprijatelja. Ova teonija je po_znata kao -porli;tidkicgzistenoijalizatrn.., Prijatelj je, po Smitu, onraj koji jeistorodan (antg1"i.nr, dirne je pnijateljstvo takoreii bio-lo5ki suZeno u okviru nacije. Time je udinjen polruiajda. se nacistiikoi ideologiji ,pruZi teorijsl<a legitimactia.Upnkos srodnosti, iako ne isto'rodnosti, danas je tedkogovorjrti o p,rijateljstvn rnedu nekirn juZnosloveir:skimtracijama, kao Sto ni prijatelj,stw medu -istorodni'm* ruijepo sebi razumljivo.

Prema Aristotelu savrSeno je ono prijateljrstvo kdepovezuje dobre ljurde i ljude sliinih moralnih kvaliteta.Najveii su orni pnijatelji hoji svome prijatelju iele d,obrora{i njega samoga. Pnijateljstvo iz koristoljublja nijepr,ijateljstvo, jer je prijateljstvo vredrrost moralne, a me

j eje

I-i-

277

ekonomske pri,rode. Priiatelj se uvek raduie wcrme ,pri-jatelju. Samo rdavi ljttdi se ne mogu sprijateljiti ili todirne samo prividno, naAi 'neiasnih ctljeva- U *Lelij,u*Ciceron kaZe: .Amicitia nisi inter bonos esse non potest..(Prijateljstvo rnoZe biti sarno rnedu dobni,rna).

U pnijateLjstvu je lidnost drugog doveka najvecavrednoot, predmet odanosti. Imati odanog prijateLja ve'lika je sreia i ,radost, a najveda je druZenje sa njima.U odarrosti prema ,drrugome sam postoji,m kao dovek zatoveka, sugradanina za surgadaninr,a, prijatelj za prija'telja. Qdanost nam kaZe: u samozaboravu Zelim svornepnijatelju dobno njega ,radl Neka ne zna ievica Sta dajedesn,ica. Sta je njegovo dobro zna,m ili nas'ludujem sam<rzato 3to svoga prijatelja zamiSljam kao svoje drugo Ja.A Ciceron upravo to i kaZe: "Amicu,s est tanquarn alteridem-.' Prijateljstvo pretpostavlja uzaiamno poverenje i po-stojanost. Nevolja je naistroZija provera prijateljstva,zato se bai u nevolji i otkniva pravi prijateij.

Suita suprotnost ,prijateljstvu j,e (nepniJateljska).mrinja. lVlrZnja je o,na vrsta s/rasfi koja vodi raspame-ienosli, Zrtvovanju inteiekta ("sacrjficium intelleotus*).MrZrrja je obtrik iractonalnosff; pomuienqg uma. U mrZnjisatd ustupa pred predrasudom, Predrasuda je tr,pr.avoiraci,onahra mati 3 ovinis tii k e mrZnj e. Predra^sr.rdno mnenj eje ona v,1sf"a -javno,g mnenja* koja pretide razbori,tost irasudntr moc i vodi neprorni5ljenom, a\i ktutom stano-yiittt. U predrasudama, kao ne samo ,pogrdsrrrom srego idru5tveno opakom mneni;ur, ima nedega od one sofistelrijekoju 'ie Hegel odnedio kao -r€zonovanje koje se zasnivana nekoi neosnovanoi pretpostavoi ko,ja se pr"irznaje bezkritike ,i neprurn-i5ljenoo. (Danas je vi5e nego ikada, dinimi se, to aktuelno bai u zemJji u koioj ,mrforja preti dazagorda i,ivot ljudima i nac.ijama. koje vec odavno patett dubokoj krizi raznolikog sadrZaja i porekla. da seapeluje na,nezamenliiv mnldaj pameti ri razb,cx"itosti zre-lih -ljudi i zrelog rasudivalrja na,supr.ot pneovlaelujuiojpredrazudnosti).

Prednasude, nadelno g,o,voredi, izraZavaiu se u stavo-vima,r raspoloienjima pnema drugim lj,udfuna (pon€kadi predmetima) i znade, kako jedon nilhov istraZiivad kale,"opitu, latentnu spnemnost da odredene objekte opaZaju

na odreden nadinr ,i dn na njih reag'uju'' -Ovo i" t$qttakoreci vr,edn<rs,rro"'neutralna o'dredba predlasuda' tadaj" ."e L opaZa,nju obje'kta treba razlikovati dva nadima:

il"gnri,ti"^i ^i

Xei<tivni. Putern kognitivnih opaianja. py

roia.,jt rstereoti,pne pnedstave 9-.n9kom objektg.Fj'

;gil;;* izraZavaju'tipizacije i kategoo::iz'a:ij: "ll:I]1

Aiektirni ria6in opaZarnja je povezan !|jnne *--:P":.tT

motivacionom dispozicijom nekog pojedinca' a zaum- J-erezultat procesa socijalizaciie i ipecitidne 'struktu're li'd-

itirli rt:^" r'ez,u,1ti'ra iz tqa,n"o""*r -Naposletrk'u,.on stoii

p"a ,rti"L:" dru5tvene sredine, iezi-dkih nav'ika i rnasov-

ii}r meaija. S pravom je zapaZenb. da. se trq rytd"9yq:i,spoljava

-o3teieno, kli5etirano mi'Slj enj e odrastrog' J er deca

""il*"1"5 J*p"t"' do,pnedrasuda sociial.n?c..k*+u:1?

Predrasudno mnernje je povezano sa proiekctlom u psr-

holo5kom srnislu i iteli svet na dobro i zlo i to n'a cvtsedan

Gfriil8i" *8ir ,,Zli.. su, najde56e cni koji,q",liut :'I:-Iagodili... Sve ns.oionralLrae, a pogotovo nacioma'-LrstlcKe preq-

raiuAe imaju Svoj kou'en r.r- klisetirano- i fiksncrm m'i5-

ljen:u."---U svojirn -R6ftrexirons 'sur la quest'igor j'uive", Zan pol

Sartr (Jean-Paul Sartre) je ubroji'o antisemitizam u o,bltt-

k;- ";;";i; -iroiektivnoi

karolitera. "Ako neki 6ovek''

t rZ" St"{t, ,'ffiisuie sve ili deo nesreca zemlje i svojih

vlasfitih ,rresteea po'stojanju jevrejskih elernenat'a 'o za-

1"a*i"i ako prned"laZe da se to stanje is,tva,ri izJ,edi li5avaju-

!i J""tui" izvesrnih njihovih prava- ili njihovn odst-ranjenjesa i,zvesrrih ekononasi<ih ili iocijatniih fu'nkcija, ili isklju-

divanj,om rsa tenitorije, o'dnosno -uni5tavajn'rdi

ilr sve., onda

t" rcbu da taj dovei< ima antisemi'tska mnenlg<' Aqtiqe-

*it "

tom sl,tldaj'u sugeri5e ekvivatrentn'ost s\rih pogleda:

sva m,nenja su dopuitena, jer o'ukusima, bojqTa i rnne-nifuna ne "tneba di,slsrtovati. u irne demokra,tskih tlstaneo-vil ; m.

"mf"ae mrnenja, antiserni. . poJ'aZe^Prayo da

svmda ,propoveda antijevrejski knsta$ki rat' Covek' aa-

kljuduji S'artr, moZe -biti

doban otac ii dobar suprug'r"*t"tt"t g"adt^itt, obrazovan, dak i filantrop' 9 -9- d"u.q"*to" u, antlsenait. AU

"ttite-itizam nrije onaj. oUlt< mi5-

ljenja'ko,je treba da Stiti pravo na slobodno iznaZavanje'Anriisetr*tizam nije miBljenje ili -iarrno mnenje* dostojnopirava, nego je p,rovala- iracionalnosti. To je pogled nasvet, isto,rilj,u i aouStvo posnedstvorm nnZnje. .A' mnZnja je

278 279

ekonomske pri,rode. Priiatelj se uvek raduie wcrme ,pri-jatelju. Samo rdavi ljttdi se ne mogu sprijateljiti ili todirne samo prividno, naAi 'neiasnih ctljeva- U *Lelij,u*Ciceron kaZe: .Amicitia nisi inter bonos esse non potest..(Prijateljstvo rnoZe biti sarno rnedu dobni,rna).

U pnijateLjstvu je lidnost drugog doveka najvecavrednoot, predmet odanosti. Imati odanog prijateLja ve'lika je sreia i ,radost, a najveda je druZenje sa njima.U odarrosti prema ,drrugome sam postoji,m kao dovek zatoveka, sugradanina za surgadaninr,a, prijatelj za prija'telja. Qdanost nam kaZe: u samozaboravu Zelim svornepnijatelju dobno njega ,radl Neka ne zna ievica Sta dajedesn,ica. Sta je njegovo dobro zna,m ili nas'ludujem sam<rzato 3to svoga prijatelja zamiSljam kao svoje drugo Ja.A Ciceron upravo to i kaZe: "Amicu,s est tanquarn alteridem-.' Prijateljstvo pretpostavlja uzaiamno poverenje i po-stojanost. Nevolja je naistroZija provera prijateljstva,zato se bai u nevolji i otkniva pravi prijateij.

Suita suprotnost ,prijateljstvu j,e (nepniJateljska).mrinja. lVlrZnja je o,na vrsta s/rasfi koja vodi raspame-ienosli, Zrtvovanju inteiekta ("sacrjficium intelleotus*).MrZrrja je obtrik iractonalnosff; pomuienqg uma. U mrZnjisatd ustupa pred predrasudom, Predrasuda je tr,pr.avoiraci,onahra mati 3 ovinis tii k e mrZnj e. Predra^sr.rdno mnenj eje ona v,1sf"a -javno,g mnenja* koja pretide razbori,tost irasudntr moc i vodi neprorni5ljenom, a\i ktutom stano-yiittt. U predrasudama, kao ne samo ,pogrdsrrrom srego idru5tveno opakom mneni;ur, ima nedega od one sofistelrijekoju 'ie Hegel odnedio kao -r€zonovanje koje se zasnivana nekoi neosnovanoi pretpostavoi ko,ja se pr"irznaje bezkritike ,i neprurn-i5ljenoo. (Danas je vi5e nego ikada, dinimi se, to aktuelno bai u zemJji u koioj ,mrforja preti dazagorda i,ivot ljudima i nac.ijama. koje vec odavno patett dubokoj krizi raznolikog sadrZaja i porekla. da seapeluje na,nezamenliiv mnldaj pameti ri razb,cx"itosti zre-lih -ljudi i zrelog rasudivalrja na,supr.ot pneovlaelujuiojpredrazudnosti).

Prednasude, nadelno g,o,voredi, izraZavaiu se u stavo-vima,r raspoloienjima pnema drugim lj,udfuna (pon€kadi predmetima) i znade, kako jedon nilhov istraZiivad kale,"opitu, latentnu spnemnost da odredene objekte opaZaju

na odreden nadinr ,i dn na njih reag'uju'' -Ovo i" t$qttakoreci vr,edn<rs,rro"'neutralna o'dredba predlasuda' tadaj" ."e L opaZa,nju obje'kta treba razlikovati dva nadima:

il"gnri,ti"^i ^i

Xei<tivni. Putern kognitivnih opaianja. py

roia.,jt rstereoti,pne pnedstave 9-.n9kom objektg.Fj'

;gil;;* izraZavaju'tipizacije i kategoo::iz'a:ij: "ll:I]1

Aiektirni ria6in opaZarnja je povezan !|jnne *--:P":.tT

motivacionom dispozicijom nekog pojedinca' a zaum- J-erezultat procesa socijalizaciie i ipecitidne 'struktu're li'd-

itirli rt:^" r'ez,u,1ti'ra iz tqa,n"o""*r -Naposletrk'u,.on stoii

p"a ,rti"L:" dru5tvene sredine, iezi-dkih nav'ika i rnasov-

ii}r meaija. S pravom je zapaZenb. da. se trq rytd"9yq:i,spoljava

-o3teieno, kli5etirano mi'Slj enj e odrastrog' J er deca

""il*"1"5 J*p"t"' do,pnedrasuda sociial.n?c..k*+u:1?

Predrasudno mnernje je povezano sa proiekctlom u psr-

holo5kom srnislu i iteli svet na dobro i zlo i to n'a cvtsedan

Gfriil8i" *8ir ,,Zli.. su, najde56e cni koji,q",liut :'I:-Iagodili... Sve ns.oionralLrae, a pogotovo nacioma'-LrstlcKe preq-

raiuAe imaju Svoj kou'en r.r- klisetirano- i fiksncrm m'i5-

ljen:u."---U svojirn -R6ftrexirons 'sur la quest'igor j'uive", Zan pol

Sartr (Jean-Paul Sartre) je ubroji'o antisemitizam u o,bltt-

k;- ";;";i; -iroiektivnoi

karolitera. "Ako neki 6ovek''

t rZ" St"{t, ,'ffiisuie sve ili deo nesreca zemlje i svojih

vlasfitih ,rresteea po'stojanju jevrejskih elernenat'a 'o za-

1"a*i"i ako prned"laZe da se to stanje is,tva,ri izJ,edi li5avaju-

!i J""tui" izvesrnih njihovih prava- ili njihovn odst-ranjenjesa i,zvesrrih ekononasi<ih ili iocijatniih fu'nkcija, ili isklju-

divanj,om rsa tenitorije, o'dnosno -uni5tavajn'rdi

ilr sve., onda

t" rcbu da taj dovei< ima antisemi'tska mnenlg<' Aqtiqe-

*it "

tom sl,tldaj'u sugeri5e ekvivatrentn'ost s\rih pogleda:

sva m,nenja su dopuitena, jer o'ukusima, bojqTa i rnne-nifuna ne "tneba di,slsrtovati. u irne demokra,tskih tlstaneo-vil ; m.

"mf"ae mrnenja, antiserni. . poJ'aZe^Prayo da

svmda ,propoveda antijevrejski knsta$ki rat' Covek' aa-

kljuduji S'artr, moZe -biti

doban otac ii dobar suprug'r"*t"tt"t g"adt^itt, obrazovan, dak i filantrop' 9 -9- d"u.q"*to" u, antlsenait. AU

"ttite-itizam nrije onaj. oUlt< mi5-

ljenja'ko,je treba da Stiti pravo na slobodno iznaZavanje'Anriisetr*tizam nije miBljenje ili -iarrno mnenje* dostojnopirava, nego je p,rovala- iracionalnosti. To je pogled nasvet, isto,rilj,u i aouStvo posnedstvorm nnZnje. .A' mnZnja je

278 279

stra.st posebne vnste, Sartr piSe: -posto je antisemit iza-brao mrZnju, o,bavezni smo da zakljudimo da je strastve-no stanje ono stanje koje on vol.i*. On je -izabrao mrZnjujer J-q mrZnja veftk<.

l\'irZnja je_ povezana sa predrasu:dama, aIi i sa agre-stlonl. U pred,rasrudama se ispoljava strah i\i Zebnja adlyega Sto nije ,,na5e.. ili Sto nam se iini da. je tude.U p,redr'asudama i agresiji se izr,aitavaju doZivijaj,i opas-nosti i.preteceg nepnijateljstva protiv kojih treli usine_riti mehanizme odbra,ne i napada. lMrZnji u masi popri_ma'delirantne oblikg pogotovo u stanjima teskobe i of"_zetosti. Kritidka psihoL,ogija je odavno, zapazila da u mo_mentima teSkih dru3tvenih kriza ,dolazi do iztriva rnaso\mei patoloSke mrZnje, ,a zatim i agresije. Antisernitizam ifjegov drZavno o,rganizovarni oblik nacizam *., pot*""tikako mrZnja i netrpeljivost, u ,a,trnosferi durboke a"*tv*-ne krize, neizbeZno vode u. nedovedrnost i mizantnopiju,u nemilosrdno, okrutno i organizovano uniitavanje^plt-,lyro.nevinih ljudi koji su. posredstvom pnedrasu,da, obe_leZeni kao -neprilagodljivi.. i ,,rasno.. ,nestoptjivi. '

Predrasude soc,ijalnog karaktera aoprl,nose Sirenjuopasne mrZnjg najviie na nacionalnoj bsnovi. Ako lenjihova osnova religiozni lanatizam i iiskljudivost,-.^d"je u visokom stepenu verova,tno da ,se masovno u'iita_vanje in'evinih ljudi moze desiti i dedava u atnnosferi!'!r:k9ga rata. U sygjgj ,,Nelagod,nosti u kulturi. (DasUnbehagen in der fiitiur) Fro"jd ie podsecao kak;;;111_y.tg gienje o ijublvl preotradalo- u versku netrpre_llil::t',::lgsto

je apostol p3v]e opsru iovedansku tjubavuclnro rundamentom svoje hr:isialrske op5tine, postila jeneizbeznom po'sledicom

-krajnja inetorerantnost hri56an-

plva prema onima loji su -oslal

izvan.. . f",t"a"- "iJ"bio nipoito nerazumljiv sludaj St; F san o germanskom

gospodstvu nad svetorm izaziao njegovu dop"umr "rril;:mitiz,am, a moZe se .shvatiti. po;,mliilvim aa'ponuSaj,-aa

:"^,y^Iy:iii uspo,-stavi nova ko,mu,nistritta t"fi*,-lif*ipstno.tosku. potporu u proga,njanju burZuja. Sarno briZnose pitamo, 3ta ie Sovjeti zapodeti kad,a islreb" """:.

U*-Zuje... .Frojd jg dodajmo f to, na ,istom merstu ukazao"?^,::f _evropske prirnere nacionalne iilii"tir"rli,'>.reqnom sarn se<, pi5g on, opozabavio fenomenbm da seupravo su:sedne i meduso;bno inade bliske za.ieanice me-

280 281

dusobno pobijaju" prep,iru i podiruguju jedna.drrySoj' !a9Ep"n"i i'eontnigit:i,

-severni i iuZni Nemci e€lezi i

EF"ti. Dao sam" im naz,iv >,narcizarn malih razlika' ' "f-*1,1 je zabo,ravio da u rsvo'm bliskom susedstvu medu

iuZnirn- Slovenima irna plastidan pr,i,mer takvog nancizma'l- Svejedno, naidrastidniii oblik- rasne i Sovinistitke

mrforj e,'natopt;en iracionalnim predras.udarna, predstavlj a

*u",i"itiram,"tain:ije agresivno antiievteislrro' Pseudo-lilozofska stiiizaciija- anii;ewejstva se Siroko razvila- uod,reetenlm ogranci"ma tzv: filozofiie ilvata (Lebensphiio-sophie). Kaiakteristidno je za nju. odgaj'anje dubokeoa,Uo;nosti ri nepr,ijateljstva prema duhu uop$te. -To- je

imano plasticn6 j-edad od njenih protagonista.- Lgd-vigKlages u naslovu lvoga spisa -Duh l-cao prot'iwt$ {dg*(Getst al.s Widersacher der Seele). Ovo ra,spolgZe-ru.9. j!

u Nemadkoj imalo duhovne konene u tipidno katoLitkqjpolitiikoi romantici devetnaestoga ve\a koja i9 r€agov'a-^ln

protiv r.acimralizma francuslce nevolueije. (Karakberis-tike po,Iitidke iomantike sanr opi,sao u jednorn n"glavlj!svoje -Tradicije i revolucije*). Drastitan Flmer . pobj:j".ja uma nalazimo najpre kod Alfreda, 'Rgselberga;

iae6toga nacizma, u nj'egovom spisu "Mit dvadesetogveka*l *Zivott jed,ne rase, iednog naroda nije nikakvafilozofija koja se lo,gidki razviia. . ' vei je obrazovpnjejedne mistidne sinteZe*.. Jeda,n od najtupljih nacistidkihiaeotogo Vilhelm Stapel (Wilhelm Stapel) kaZe: --Nanodje bice, a ne neki pojam. . . Rast intelekta se zbiva naiadu,n sveukupne ljudske supstancije. Oseiaj p-ostaje tre-zveniji, fantailja te3ka i shematidna, strast glbi t1 snazi,instinkt postaje tanak i nesiguran, md nas'ludivanja odu-mir:e. Ali inteiekt raste i nastoji da zameni izvoonni ose-iaj, fantaziju, instinkt i nasiudivanje proraiunom' odTg-ravanjern, misaoni,rn nacrti'ma itd. Dok dovek sve vi5eutrasta u eanstvo intelekta, ko'ren njegove egzist'oncijesahne. Umesto neposre'dnih, rnesvesnih reakciia. . . stupaetika mo.zga..

Nacizam pobija i odbacuje: pojarn, intelekt, trezve-nqst i misaone nacr.te i za.Iale se za afirrmacij'u ;rfifs",

"fantazije*, omistidne sirr-teze.*, .naslu6ivanja* i ":resves-nih reakcija*. Tako raspameienost i generalna kri,tikainteLektualnosti po$taju ka,non nacistidke "filozofije* Zi-vota.

stra.st posebne vnste, Sartr piSe: -posto je antisemit iza-brao mrZnju, o,bavezni smo da zakljudimo da je strastve-no stanje ono stanje koje on vol.i*. On je -izabrao mrZnjujer J-q mrZnja veftk<.

l\'irZnja je_ povezana sa predrasu:dama, aIi i sa agre-stlonl. U pred,rasrudama se ispoljava strah i\i Zebnja adlyega Sto nije ,,na5e.. ili Sto nam se iini da. je tude.U p,redr'asudama i agresiji se izr,aitavaju doZivijaj,i opas-nosti i.preteceg nepnijateljstva protiv kojih treli usine_riti mehanizme odbra,ne i napada. lMrZnji u masi popri_ma'delirantne oblikg pogotovo u stanjima teskobe i of"_zetosti. Kritidka psihoL,ogija je odavno, zapazila da u mo_mentima teSkih dru3tvenih kriza ,dolazi do iztriva rnaso\mei patoloSke mrZnje, ,a zatim i agresije. Antisernitizam ifjegov drZavno o,rganizovarni oblik nacizam *., pot*""tikako mrZnja i netrpeljivost, u ,a,trnosferi durboke a"*tv*-ne krize, neizbeZno vode u. nedovedrnost i mizantnopiju,u nemilosrdno, okrutno i organizovano uniitavanje^plt-,lyro.nevinih ljudi koji su. posredstvom pnedrasu,da, obe_leZeni kao -neprilagodljivi.. i ,,rasno.. ,nestoptjivi. '

Predrasude soc,ijalnog karaktera aoprl,nose Sirenjuopasne mrZnjg najviie na nacionalnoj bsnovi. Ako lenjihova osnova religiozni lanatizam i iiskljudivost,-.^d"je u visokom stepenu verova,tno da ,se masovno u'iita_vanje in'evinih ljudi moze desiti i dedava u atnnosferi!'!r:k9ga rata. U sygjgj ,,Nelagod,nosti u kulturi. (DasUnbehagen in der fiitiur) Fro"jd ie podsecao kak;;;111_y.tg gienje o ijublvl preotradalo- u versku netrpre_llil::t',::lgsto

je apostol p3v]e opsru iovedansku tjubavuclnro rundamentom svoje hr:isialrske op5tine, postila jeneizbeznom po'sledicom

-krajnja inetorerantnost hri56an-

plva prema onima loji su -oslal

izvan.. . f",t"a"- "iJ"bio nipoito nerazumljiv sludaj St; F san o germanskom

gospodstvu nad svetorm izaziao njegovu dop"umr "rril;:mitiz,am, a moZe se .shvatiti. po;,mliilvim aa'ponuSaj,-aa

:"^,y^Iy:iii uspo,-stavi nova ko,mu,nistritta t"fi*,-lif*ipstno.tosku. potporu u proga,njanju burZuja. Sarno briZnose pitamo, 3ta ie Sovjeti zapodeti kad,a islreb" """:.

U*-Zuje... .Frojd jg dodajmo f to, na ,istom merstu ukazao"?^,::f _evropske prirnere nacionalne iilii"tir"rli,'>.reqnom sarn se<, pi5g on, opozabavio fenomenbm da seupravo su:sedne i meduso;bno inade bliske za.ieanice me-

280 281

dusobno pobijaju" prep,iru i podiruguju jedna.drrySoj' !a9Ep"n"i i'eontnigit:i,

-severni i iuZni Nemci e€lezi i

EF"ti. Dao sam" im naz,iv >,narcizarn malih razlika' ' "f-*1,1 je zabo,ravio da u rsvo'm bliskom susedstvu medu

iuZnirn- Slovenima irna plastidan pr,i,mer takvog nancizma'l- Svejedno, naidrastidniii oblik- rasne i Sovinistitke

mrforj e,'natopt;en iracionalnim predras.udarna, predstavlj a

*u",i"itiram,"tain:ije agresivno antiievteislrro' Pseudo-lilozofska stiiizaciija- anii;ewejstva se Siroko razvila- uod,reetenlm ogranci"ma tzv: filozofiie ilvata (Lebensphiio-sophie). Kaiakteristidno je za nju. odgaj'anje dubokeoa,Uo;nosti ri nepr,ijateljstva prema duhu uop$te. -To- je

imano plasticn6 j-edad od njenih protagonista.- Lgd-vigKlages u naslovu lvoga spisa -Duh l-cao prot'iwt$ {dg*(Getst al.s Widersacher der Seele). Ovo ra,spolgZe-ru.9. j!

u Nemadkoj imalo duhovne konene u tipidno katoLitkqjpolitiikoi romantici devetnaestoga ve\a koja i9 r€agov'a-^ln

protiv r.acimralizma francuslce nevolueije. (Karakberis-tike po,Iitidke iomantike sanr opi,sao u jednorn n"glavlj!svoje -Tradicije i revolucije*). Drastitan Flmer . pobj:j".ja uma nalazimo najpre kod Alfreda, 'Rgselberga;

iae6toga nacizma, u nj'egovom spisu "Mit dvadesetogveka*l *Zivott jed,ne rase, iednog naroda nije nikakvafilozofija koja se lo,gidki razviia. . ' vei je obrazovpnjejedne mistidne sinteZe*.. Jeda,n od najtupljih nacistidkihiaeotogo Vilhelm Stapel (Wilhelm Stapel) kaZe: --Nanodje bice, a ne neki pojam. . . Rast intelekta se zbiva naiadu,n sveukupne ljudske supstancije. Oseiaj p-ostaje tre-zveniji, fantailja te3ka i shematidna, strast glbi t1 snazi,instinkt postaje tanak i nesiguran, md nas'ludivanja odu-mir:e. Ali inteiekt raste i nastoji da zameni izvoonni ose-iaj, fantaziju, instinkt i nasiudivanje proraiunom' odTg-ravanjern, misaoni,rn nacrti'ma itd. Dok dovek sve vi5eutrasta u eanstvo intelekta, ko'ren njegove egzist'oncijesahne. Umesto neposre'dnih, rnesvesnih reakciia. . . stupaetika mo.zga..

Nacizam pobija i odbacuje: pojarn, intelekt, trezve-nqst i misaone nacr.te i za.Iale se za afirrmacij'u ;rfifs",

"fantazije*, omistidne sirr-teze.*, .naslu6ivanja* i ":resves-nih reakcija*. Tako raspameienost i generalna kri,tikainteLektualnosti po$taju ka,non nacistidke "filozofije* Zi-vota.

Antisemitizarn je apelovao na najurirnitiwije i rnj-iraci'orralnije ielje i strahovanja ratom i krizom d€zori-jeratisanih i unesre6er'*ih masa. Pomernrti Stapel je pi,saoda je nacionalsocijalizmom oelementanzf poknet korne se'ne moZe pnilaziti angumentima'*. Argumenti bi ..delrova,li,twrlio je on, samo ako bi nacistidki pokret postao (6tonije) veliki kroa argurnenrte. Elernentaffirost nacirstidkogpokreta nije hpela nikakve argu,rnerrte vei se oslanjalana mistiku i suprotstavljala se toboZnjoj omMavosti druhafrancuske revolucije*. SrZ nacistidkog naturalizma i ele-mentarrrosti 'izrazio je nacista Ernst Krik (Ernst Krieck)ovim elementanrrirn frazarna: -.. . krv protiv fonnalnogr,azurna, rasa p,rotiv teT.nje cilju, das,t prutiv "slotrodom*nazvane rsamovotrje, organska celina protiv p,rirnata pri-vrede, drZava protiv dnu5tva, narod protiv poj,edinogdoveka i mas€... Tako su autoritanna etnologija i arutori-tarna biologija slavile prave orrgije u nacizmu. Socijal-darvinizam je bio prethodnik autorita,rrre biologije, a onje upravo vel,idao -prirodmi izlror*, *dirstu rasu< i "soci-jalni nagonr-, odnosno ,'orgalrski Zivot.. nagruprot >,m&ita-rijama trma<<.

Neke istbrre -fil,ozofije Zivota- koje ,sadrZe opravda-nu kritiku raciouralizma bile su naprosto napabirdene unacisitdkoj ideologij'i i stavljene u sluZrbu one wste fura-cionalnosti koja je ,po'znata kao -ideologija tla i krvi*.Naoista Franc Mario (Franz Ma,riaux) je pisao: *Zivotdeluje iz .tla zemlje, iz predela, a njegova delotvmnasnag? su koreni u kojirna su doveh ii tlo privendani.. .-

_ Naci,zam je izazvao bojaZljdvu piotdinljivost mausavodi, svejed,no Sto je po'nekad kategorriju >>nanrod< (Volk)isticag kao supnotnost masi. S druge sfurang on je nasto-jao da osiguna aktirrnu saradnjnr mase posredstvom in-doktrinacije ri ispo,ved,ainja rasistidke i Sovinistidke mrhrjekao rsvoje vere. F,r:ijemdivost pojedimih slojeva stanov-ni5tva za nacis;tidku, posebno a,nti,semitsku

-propargandu.

|dgovarula -je ne sarno malo,gradantsvq ve6 i o^drEdeu:ojkarakternoj strukturi i, prvenstvenq psiholodki,rn po-trebama. T"jl j,e svoje'rremearo pisao o ipecifiinoj bed.i.-psrhidkoj bedi rnase... A Vilhelrn Rajh (Wilhelm Reich)Je rrano upozolavao u s'oojoj .Masovnoj psihologijri fa-Sizmao 'la voda postiZe tek onda r.rrspeh trada nleg6v titninazor, njegova ideologija :ili njegov progtram odivanjaiu

u proseirroj struktrr':i Sirokog sloja masowrih individua.St"g ni,kada ne freba potcernjivati zaslepljqjg6u ulogldog[natizma koja kroz propagandu postaje delotvorna isklonost pojedinaca autoritarnirn poiltridkinn sta"fovirna'odnos,no sposobnosti poumutra5njenja autoriteta koja iza-ziva :pokorrrost. Potpuno nekritidko prihvatanje zv'anicneiae"t6giie u rprmestr. tzv. politiike soctializaciie stvara dpojedinaca, it<tonitr a;utorita:rizmu i lenlo'rn rniSljrenju' aizioZenih dugotrajnirn i'eZnjama i cdekivanjima koje-serre ostvad'uj'u-, pogoane i ',zahvalne.. objekte nacistidkeideolo5kopiopabanta"te manipulacije. Tu je koren i porek-lo moguinosti ideolo$kog obmanjivanja, od'nosno gtvara;nja pt"a"rog tla 7a sejanje nnpnijateljskih .osecarnja.ini"Znju. Takb se narodna m'asa lako stavlja pod staratelj-stvo voda, dilrtatora :i 'naznih uzrrrpattrra' liirr-Ia se aktivnopotiinjava i odride politidke znelosti. Na,rodnu masu ui"f.""ti. stanju odlikti;e mehanizam automatrslaog gtt99:nia. Zato pt"li""itton*cezaristidki, pseudoderno'kratskisistemi i rehmi Zive odnedeno vreme 'u atmcfeni jubi-

leja" parada, aplauza" pa dak i ovacija' I, naravno, naj-teSee-ogrez'ti u zlodinima. Lai-na polibizacija I qtt-litarnini meZimima ima stvanrru po}itidku apatiju kaosvoj,e nalidje.-Putern-pr:edt'asuda

koje se Lako poop|tavaiu postiZese saglasnosi sa vladajtr€im norrnarna i ola'kiava poistove-civarrje 'sa grupom i gnupnim {ma.sovni,m) mtiljenjem'Tako"ie'antisenii,Uzarn dobio oiblike mitske i manijaka'lnemasovne hisierije. Hitler je pisao: ,'Iiao nacionalsocrija-listi, mi ,na,na3oJ zastavi vidimo na'{ porg'ram. tI crrrenomsocijatnu mirsao naSega pokreta, u belome nacionalistidktt',u kukastom krstu misiju borbe airijevskog doveka, a senjom istovremeno pobedu misli stvaraladko-g- rada, kojijd v'edito bio i vedno 6e biti airrti,semitskin. lJz >sn/enu<<demagogiju naoistidki voda je dodao i demagogiju ostva-raladliog ,rad,a.. pomeSanu sa antisemitskom m,rZnjom. Au vei pomenutom spisu Ludvig Klages je iskalio s'vuatavistidku mrZnju prema Jevreji,nu: .Taj Zdene. '. kolje,tnuje i lsuZi bez naknade. SluZi ,se dinom da bi uni5tiorezultat dilra" T'ako zastu,pa beskonadni cilj, aharsferski'napredak'. I'ako on vod'i i organrizuie razlnenu vnednosti,umesto da wednocti stvara<<. Nacistiirka denruncij4cijajevrejstva i rasistiika haranga'podivale su na prikaziva-

282 283

Antisemitizarn je apelovao na najurirnitiwije i rnj-iraci'orralnije ielje i strahovanja ratom i krizom d€zori-jeratisanih i unesre6er'*ih masa. Pomernrti Stapel je pi,saoda je nacionalsocijalizmom oelementanzf poknet korne se'ne moZe pnilaziti angumentima'*. Argumenti bi ..delrova,li,twrlio je on, samo ako bi nacistidki pokret postao (6tonije) veliki kroa argurnenrte. Elernentaffirost nacirstidkogpokreta nije hpela nikakve argu,rnerrte vei se oslanjalana mistiku i suprotstavljala se toboZnjoj omMavosti druhafrancuske revolucije*. SrZ nacistidkog naturalizma i ele-mentarrrosti 'izrazio je nacista Ernst Krik (Ernst Krieck)ovim elementanrrirn frazarna: -.. . krv protiv fonnalnogr,azurna, rasa p,rotiv teT.nje cilju, das,t prutiv "slotrodom*nazvane rsamovotrje, organska celina protiv p,rirnata pri-vrede, drZava protiv dnu5tva, narod protiv poj,edinogdoveka i mas€... Tako su autoritanna etnologija i arutori-tarna biologija slavile prave orrgije u nacizmu. Socijal-darvinizam je bio prethodnik autorita,rrre biologije, a onje upravo vel,idao -prirodmi izlror*, *dirstu rasu< i "soci-jalni nagonr-, odnosno ,'orgalrski Zivot.. nagruprot >,m&ita-rijama trma<<.

Neke istbrre -fil,ozofije Zivota- koje ,sadrZe opravda-nu kritiku raciouralizma bile su naprosto napabirdene unacisitdkoj ideologij'i i stavljene u sluZrbu one wste fura-cionalnosti koja je ,po'znata kao -ideologija tla i krvi*.Naoista Franc Mario (Franz Ma,riaux) je pisao: *Zivotdeluje iz .tla zemlje, iz predela, a njegova delotvmnasnag? su koreni u kojirna su doveh ii tlo privendani.. .-

_ Naci,zam je izazvao bojaZljdvu piotdinljivost mausavodi, svejed,no Sto je po'nekad kategorriju >>nanrod< (Volk)isticag kao supnotnost masi. S druge sfurang on je nasto-jao da osiguna aktirrnu saradnjnr mase posredstvom in-doktrinacije ri ispo,ved,ainja rasistidke i Sovinistidke mrhrjekao rsvoje vere. F,r:ijemdivost pojedimih slojeva stanov-ni5tva za nacis;tidku, posebno a,nti,semitsku

-propargandu.

|dgovarula -je ne sarno malo,gradantsvq ve6 i o^drEdeu:ojkarakternoj strukturi i, prvenstvenq psiholodki,rn po-trebama. T"jl j,e svoje'rremearo pisao o ipecifiinoj bed.i.-psrhidkoj bedi rnase... A Vilhelrn Rajh (Wilhelm Reich)Je rrano upozolavao u s'oojoj .Masovnoj psihologijri fa-Sizmao 'la voda postiZe tek onda r.rrspeh trada nleg6v titninazor, njegova ideologija :ili njegov progtram odivanjaiu

u proseirroj struktrr':i Sirokog sloja masowrih individua.St"g ni,kada ne freba potcernjivati zaslepljqjg6u ulogldog[natizma koja kroz propagandu postaje delotvorna isklonost pojedinaca autoritarnirn poiltridkinn sta"fovirna'odnos,no sposobnosti poumutra5njenja autoriteta koja iza-ziva :pokorrrost. Potpuno nekritidko prihvatanje zv'anicneiae"t6giie u rprmestr. tzv. politiike soctializaciie stvara dpojedinaca, it<tonitr a;utorita:rizmu i lenlo'rn rniSljrenju' aizioZenih dugotrajnirn i'eZnjama i cdekivanjima koje-serre ostvad'uj'u-, pogoane i ',zahvalne.. objekte nacistidkeideolo5kopiopabanta"te manipulacije. Tu je koren i porek-lo moguinosti ideolo$kog obmanjivanja, od'nosno gtvara;nja pt"a"rog tla 7a sejanje nnpnijateljskih .osecarnja.ini"Znju. Takb se narodna m'asa lako stavlja pod staratelj-stvo voda, dilrtatora :i 'naznih uzrrrpattrra' liirr-Ia se aktivnopotiinjava i odride politidke znelosti. Na,rodnu masu ui"f.""ti. stanju odlikti;e mehanizam automatrslaog gtt99:nia. Zato pt"li""itton*cezaristidki, pseudoderno'kratskisistemi i rehmi Zive odnedeno vreme 'u atmcfeni jubi-

leja" parada, aplauza" pa dak i ovacija' I, naravno, naj-teSee-ogrez'ti u zlodinima. Lai-na polibizacija I qtt-litarnini meZimima ima stvanrru po}itidku apatiju kaosvoj,e nalidje.-Putern-pr:edt'asuda

koje se Lako poop|tavaiu postiZese saglasnosi sa vladajtr€im norrnarna i ola'kiava poistove-civarrje 'sa grupom i gnupnim {ma.sovni,m) mtiljenjem'Tako"ie'antisenii,Uzarn dobio oiblike mitske i manijaka'lnemasovne hisierije. Hitler je pisao: ,'Iiao nacionalsocrija-listi, mi ,na,na3oJ zastavi vidimo na'{ porg'ram. tI crrrenomsocijatnu mirsao naSega pokreta, u belome nacionalistidktt',u kukastom krstu misiju borbe airijevskog doveka, a senjom istovremeno pobedu misli stvaraladko-g- rada, kojijd v'edito bio i vedno 6e biti airrti,semitskin. lJz >sn/enu<<demagogiju naoistidki voda je dodao i demagogiju ostva-raladliog ,rad,a.. pomeSanu sa antisemitskom m,rZnjom. Au vei pomenutom spisu Ludvig Klages je iskalio s'vuatavistidku mrZnju prema Jevreji,nu: .Taj Zdene. '. kolje,tnuje i lsuZi bez naknade. SluZi ,se dinom da bi uni5tiorezultat dilra" T'ako zastu,pa beskonadni cilj, aharsferski'napredak'. I'ako on vod'i i organrizuie razlnenu vnednosti,umesto da wednocti stvara<<. Nacistiirka denruncij4cijajevrejstva i rasistiika haranga'podivale su na prikaziva-

282 283

nju Jevrejina kao' paralitskog trgovca koji n'Zdere.. re-zultate 'xtyaraladkog nada* arrijevskog doveka. Pnogramuni5tenja Jevreja i izgradnje onaciomalsocijaiierna. imaoje, 4a taj natin, svoju pseu'doracio'nalnu iegitimaciju.Trebalo. je p'nikazati jevrejsku naciju kao svbt koji sebez rada obcgatio. Obespnavliivanje jedne takve vlasnidketnaniine i otvorena pljadka jevrejske imovine koju surrrli,li nacistidki "juriSnici* imala je rdra rse,prilcaZe ficaomera rnacistritke -pravde*. Jevreji su, prerria neaistidkomprograrrru, morali, ka,o -Zrtveni jarac.., da ptate svojimZivotima skupu csnu za ,sve nedade i sve istvarne pro'ble-me jednog postvarenog i neprozirrrnog sveta i ,dnu$tva.A.ntisemit.ske predrasude su posluZile samo kao raciona-lizacija za preteZno ekonornske i politidke interese.

S pravom je zapaZeno da Jevreji' ilnaju svoJe plija-telje medu d.emokratimc ,i svima onima koji lako nepodleZu rpredrasuda,ma, pos€b,no nacio,nalnim i,ll rasnirn.Jevreji imaju najbolje prijatelje rnedu onima kojirna jen,aaionaha uskogrudost ne5to tude. Osnovna. ij,ud.ska pora-v&, ta velik-a tekovina poslednj;ih vekova, prrtirrna iesv'im predrasuclama'zato St,o one unose duh disJrrineinaciiei na taj nadin ugroZavaju slobodu i jedrriakost kao,vred-nost. Ne treba smetnuti s uma da se pod velom greitan-sk-e jednakosti i slobodnog o,pr:edelienja mogu'sikrivatirafini'r,ani obtrici nacionalne asimilacije pcomoeu koje se,toboZe bezbo,l,no, eliminiSe nacionalna poS'ebno,st i liudskasingularnost. Sartr u pcmenutom spisu dalekowido opo-airnle, -Ne verujte da ie dovolj,no pi;di nl,enlu (Jevrejinm,Lj. T.) raSirenih ruku u susrei da- bi varrr ukazao wdepoverenje. On .je naudio da ra,spoznaje antisernrit,izam podgromoglasni,m ispoljavanjem liberaliznr,a. On je rtirko rre.poverlj'iv prema hri5ignirna l<ao i rad,nici'prerrur rnladimburZuji,ma'koji su 'skloni 'narodu'... Istoriia je jevrejskinarod naudrila na opr-eztrrost pred laskavcima," jer. se "izasiaiko,reiivosti d,esto skrivaju -pritvornf ijudi, i ponekadi pogromaS,i. On je kraz tegobnu istoriju-,dvides6tvekov-nog ,potucanja naudio da se duva l,aZnih priiatelja'pa muLnra op,reznosff ne trcba zamer:iti.

Hri5ianska _zapovest -Ljub,i bliZnjega svoga kao sa-Toga_:sgbe- pokgzala je ri svoju iskl.judivost, najvi5e uKrstaskrm ratovinTt, u vneme katolidke inkvizicije i uverskim ratovima posie Refor,rnacije (oVartolonnejska

284

ps6-). Ni druge religije nisu bile manje iskljuiive., a

musiimanski .dZihad. je ispoljar,:ao_ri ispoljava svel(olr'kuot<r.rritnost p."*",,nevernicirna*. O domaSajima- lgfio**"tnr. irnr*nje ma vlerskoi os'novi pruZio je sjaj'nolnjiiev-nq'iistorijsko svedodanstvo Ivo Andrii u svorn *Pisrnu iz1920*, objavljenom u prvoj svesci obnovij'enog sarajev-skog dasoiisa-'Bregled* za 1946. godin'u. Pismo pr-edst'av:lja iazborito upozonenje jed,rmj goner'aciji u trenutku nje-ne obuzstosti

-vlad,ajuiim odu5errljenjem za svetle per*

spektive bratstva nakon okond'anog br,atoubil,adkog ratg,Pisttto ima tu simboliku Stq ga pi5e Andridev pnijateljJevreji,n, dve godine po,sle Ujedinjenja kada su. takode,bile rasplamsane sliine nade kao'i 1945. godine. Andriievprijatelj je intelektualac koji je, suprotno struj'i, sa6uvaojevtejsku opreznost i skepsu prerna ,svim takvim nad,amapo5to je u ratu sagledao mnoga zla. On opisuje atrnosferupodeljenost,i u Sarajevu ko,ju simboliz'r-rju ponoini otku-caji satova na tamoSnjim bogomoljarr-a. Katolidka kate-drala i pravosl,avna crkt'a, podsecao je o'n u pismr: An-dri6u, nikad,a ne iskuca\.aju ,istovremeno pono'i, a musli-manska sahat-kula svoju ponoi .avetinjski A Ia turka*obavezno otkucava pet minuta ka;snije. Andridev prijatelju tome vidi znak verske netrpe,ljivosti, pa Bosnu naziva-z-emlja mli,nje* iz koje ,se, usled toga, i iselj,ava. Kaogradanin sveta i dernokr,ata oti5ao je na kraju, beleZio jeAndrii, u Spaniju ri pao u borbi protiv fa5ista na andalu-zijskom frontu.

An:driievo -Pisrno iz 1920- ie trezvena opo,mena nesamo rsvim lakovernima nego i istorijsko svedoia,nstvokako je duh tolerrancije plitko zahva'tio na5e nacionaLneprostore. Religiozna netrpelj ivost predstavlja ishodi5te na-cionalne iskljudivosti i razrnahu svakojal<ih predrasuda.agresije i mrinje. Dubinska psihologija je utvrdila da jesklonost ragresiji jedno prvohitno d sarno,stalno svojstvonagonske strukture doveka i da kultura pred,stavlja njemrnajjadu preprekrutr. Kuit,ura sad,rZi ,u ,sebi 'i sporsoibnostpriguiivania agr-esivnih, pa time i razornih sklonosti jposledica. A kultu,re nerna gde su ,prisutrni duh netole-lancije, a pogotovo injenih fanatitnih 'i kmltih dogmatskihoblika. Toi.er:ancija je pret"po,st'avka kulture, a kulturatrslov istine i sloibode i najbolja brrana pred rnaletom 5o-vinistidke destrukciie.

.285

nju Jevrejina kao' paralitskog trgovca koji n'Zdere.. re-zultate 'xtyaraladkog nada* arrijevskog doveka. Pnogramuni5tenja Jevreja i izgradnje onaciomalsocijaiierna. imaoje, 4a taj natin, svoju pseu'doracio'nalnu iegitimaciju.Trebalo. je p'nikazati jevrejsku naciju kao svbt koji sebez rada obcgatio. Obespnavliivanje jedne takve vlasnidketnaniine i otvorena pljadka jevrejske imovine koju surrrli,li nacistidki "juriSnici* imala je rdra rse,prilcaZe ficaomera rnacistritke -pravde*. Jevreji su, prerria neaistidkomprograrrru, morali, ka,o -Zrtveni jarac.., da ptate svojimZivotima skupu csnu za ,sve nedade i sve istvarne pro'ble-me jednog postvarenog i neprozirrrnog sveta i ,dnu$tva.A.ntisemit.ske predrasude su posluZile samo kao raciona-lizacija za preteZno ekonornske i politidke interese.

S pravom je zapaZeno da Jevreji' ilnaju svoJe plija-telje medu d.emokratimc ,i svima onima koji lako nepodleZu rpredrasuda,ma, pos€b,no nacio,nalnim i,ll rasnirn.Jevreji imaju najbolje prijatelje rnedu onima kojirna jen,aaionaha uskogrudost ne5to tude. Osnovna. ij,ud.ska pora-v&, ta velik-a tekovina poslednj;ih vekova, prrtirrna iesv'im predrasuclama'zato St,o one unose duh disJrrineinaciiei na taj nadin ugroZavaju slobodu i jedrriakost kao,vred-nost. Ne treba smetnuti s uma da se pod velom greitan-sk-e jednakosti i slobodnog o,pr:edelienja mogu'sikrivatirafini'r,ani obtrici nacionalne asimilacije pcomoeu koje se,toboZe bezbo,l,no, eliminiSe nacionalna poS'ebno,st i liudskasingularnost. Sartr u pcmenutom spisu dalekowido opo-airnle, -Ne verujte da ie dovolj,no pi;di nl,enlu (Jevrejinm,Lj. T.) raSirenih ruku u susrei da- bi varrr ukazao wdepoverenje. On .je naudio da ra,spoznaje antisernrit,izam podgromoglasni,m ispoljavanjem liberaliznr,a. On je rtirko rre.poverlj'iv prema hri5ignirna l<ao i rad,nici'prerrur rnladimburZuji,ma'koji su 'skloni 'narodu'... Istoriia je jevrejskinarod naudrila na opr-eztrrost pred laskavcima," jer. se "izasiaiko,reiivosti d,esto skrivaju -pritvornf ijudi, i ponekadi pogromaS,i. On je kraz tegobnu istoriju-,dvides6tvekov-nog ,potucanja naudio da se duva l,aZnih priiatelja'pa muLnra op,reznosff ne trcba zamer:iti.

Hri5ianska _zapovest -Ljub,i bliZnjega svoga kao sa-Toga_:sgbe- pokgzala je ri svoju iskl.judivost, najvi5e uKrstaskrm ratovinTt, u vneme katolidke inkvizicije i uverskim ratovima posie Refor,rnacije (oVartolonnejska

284

ps6-). Ni druge religije nisu bile manje iskljuiive., a

musiimanski .dZihad. je ispoljar,:ao_ri ispoljava svel(olr'kuot<r.rritnost p."*",,nevernicirna*. O domaSajima- lgfio**"tnr. irnr*nje ma vlerskoi os'novi pruZio je sjaj'nolnjiiev-nq'iistorijsko svedodanstvo Ivo Andrii u svorn *Pisrnu iz1920*, objavljenom u prvoj svesci obnovij'enog sarajev-skog dasoiisa-'Bregled* za 1946. godin'u. Pismo pr-edst'av:lja iazborito upozonenje jed,rmj goner'aciji u trenutku nje-ne obuzstosti

-vlad,ajuiim odu5errljenjem za svetle per*

spektive bratstva nakon okond'anog br,atoubil,adkog ratg,Pisttto ima tu simboliku Stq ga pi5e Andridev pnijateljJevreji,n, dve godine po,sle Ujedinjenja kada su. takode,bile rasplamsane sliine nade kao'i 1945. godine. Andriievprijatelj je intelektualac koji je, suprotno struj'i, sa6uvaojevtejsku opreznost i skepsu prerna ,svim takvim nad,amapo5to je u ratu sagledao mnoga zla. On opisuje atrnosferupodeljenost,i u Sarajevu ko,ju simboliz'r-rju ponoini otku-caji satova na tamoSnjim bogomoljarr-a. Katolidka kate-drala i pravosl,avna crkt'a, podsecao je o'n u pismr: An-dri6u, nikad,a ne iskuca\.aju ,istovremeno pono'i, a musli-manska sahat-kula svoju ponoi .avetinjski A Ia turka*obavezno otkucava pet minuta ka;snije. Andridev prijatelju tome vidi znak verske netrpe,ljivosti, pa Bosnu naziva-z-emlja mli,nje* iz koje ,se, usled toga, i iselj,ava. Kaogradanin sveta i dernokr,ata oti5ao je na kraju, beleZio jeAndrii, u Spaniju ri pao u borbi protiv fa5ista na andalu-zijskom frontu.

An:driievo -Pisrno iz 1920- ie trezvena opo,mena nesamo rsvim lakovernima nego i istorijsko svedoia,nstvokako je duh tolerrancije plitko zahva'tio na5e nacionaLneprostore. Religiozna netrpelj ivost predstavlja ishodi5te na-cionalne iskljudivosti i razrnahu svakojal<ih predrasuda.agresije i mrinje. Dubinska psihologija je utvrdila da jesklonost ragresiji jedno prvohitno d sarno,stalno svojstvonagonske strukture doveka i da kultura pred,stavlja njemrnajjadu preprekrutr. Kuit,ura sad,rZi ,u ,sebi 'i sporsoibnostpriguiivania agr-esivnih, pa time i razornih sklonosti jposledica. A kultu,re nerna gde su ,prisutrni duh netole-lancije, a pogotovo injenih fanatitnih 'i kmltih dogmatskihoblika. Toi.er:ancija je pret"po,st'avka kulture, a kulturatrslov istine i sloibode i najbolja brrana pred rnaletom 5o-vinistidke destrukciie.

.285

Prijateljstvo medtr nacijama je retka i dragocenar,'rednost. Ona je retlca u dru5tvima kulturne zaostalstrii lo3ih meeluljudskih komumikacija, otsutnosti dijaloga iskudenog medusobnog r-r,poznava,nja. Ukla,njarnje tih osfta-dica pretpostavka je .psihidkog i ;mein a,lnog ozdravljeurjaove zemlje. Oslanjajudi se na Livijn:sa, treba se svesrdno'zalaLIti za besmrtnosl ;iskrenih prijateljstava meelu lju-dima i narodima kako bi neprijateljstua postala smrtna.

Primljeno septembra 1989.

Centar za filozofiju i dru5tvenu teorijuInstituta dru5tvenih naukaBeograd

Ljubomi.r Tadii

ON FRIENDSHIP AND HATE

(summary)

The author discusses the fr,iendship ,and the hate asforms frarning the life in a comm,unity. While the friend-ship is already trad,itionaly (Aristhoteles, Cicero) definedas a fundamerrrtal vintue, wheneby another htrman isobserved as tfie greate,st value and he beco,mes so fara cornsistent of the verv essence of a state itself: thehate is a kind of passibn that leads to community aisintegraiton, rigidity of mindo reilgious fanratieisrn. Inhat'e, 'the judgment retreats before the prejtldice. Theauthor shows the nature of the hatg based on prejudice,of its politicesocial and socio-psychological aspects, onthe phenomenon of anti-Semitism.

286

L

287

Prijateljstvo medtr nacijama je retka i dragocenar,'rednost. Ona je retlca u dru5tvima kulturne zaostalstrii lo3ih meeluljudskih komumikacija, otsutnosti dijaloga iskudenog medusobnog r-r,poznava,nja. Ukla,njarnje tih osfta-dica pretpostavka je .psihidkog i ;mein a,lnog ozdravljeurjaove zemlje. Oslanjajudi se na Livijn:sa, treba se svesrdno'zalaLIti za besmrtnosl ;iskrenih prijateljstava meelu lju-dima i narodima kako bi neprijateljstua postala smrtna.

Primljeno septembra 1989.

Centar za filozofiju i dru5tvenu teorijuInstituta dru5tvenih naukaBeograd

Ljubomi.r Tadii

ON FRIENDSHIP AND HATE

(summary)

The author discusses the fr,iendship ,and the hate asforms frarning the life in a comm,unity. While the friend-ship is already trad,itionaly (Aristhoteles, Cicero) definedas a fundamerrrtal vintue, wheneby another htrman isobserved as tfie greate,st value and he beco,mes so fara cornsistent of the verv essence of a state itself: thehate is a kind of passibn that leads to community aisintegraiton, rigidity of mindo reilgious fanratieisrn. Inhat'e, 'the judgment retreats before the prejtldice. Theauthor shows the nature of the hatg based on prejudice,of its politicesocial and socio-psychological aspects, onthe phenomenon of anti-Semitism.

286

L

287