Lokalna e-uprava

Lokalna e-uprava servisi i korisnička rešenja

Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin"

Sadržaj

Lokalna e-uprava

Uvod...........................................................................................................................................4

Lokalna e-Uprava.......................................................................................................................5

Integralni informacioni sistem lokalnih uprava.........................................................................8

E-pisarnica..............................................................................................................................8

Osnovni model.................................................................................................................10

Procesni koraci.................................................................................................................13

Aplikacije informacionog sistema e-lokalne uprave........................................................14

Aplikacije za interno poslovanje......................................................................................15

Informacioni Sistem Hermes....................................................................................................16

Opšti poslovi........................................................................................................................18

Pisarnica...........................................................................................................................18

Organi rešavanja...............................................................................................................19

Unos i pregled pošte.........................................................................................................19

Birači i izbori........................................................................................................................20

Registar stanovnika i birački spiskovi..............................................................................20

Izborna procedura.............................................................................................................21

Administracija......................................................................................................................21

Adminitracija dokumenata...............................................................................................21

Administracija korisnika sistema.....................................................................................21

Informacioni Sistem Libra.......................................................................................................22

AVP sistem...............................................................................................................................24

Informacioni sistem za automatizovano vođenje predmeta privatnih izvršitelja (AVPPI)......25

Informacioni Sistem „Sistem48“..............................................................................................25

E-uprava Zrenjanin...................................................................................................................26

2

Lokalna e-uprava

Virtuelni Matičar..............................................................................................................27

Birački spisak...................................................................................................................29

Lokalna poreska administracija........................................................................................30

Registar Investitora..........................................................................................................30

Merenje e-Spremnost lokalne uprave u Srbiji..........................................................................32

Obim istraživanja.................................................................................................................32

Zašto meriti eSpremnost?.....................................................................................................35

Kako se meri eSpremnost?...................................................................................................36

Indeksi za merenje eSpremnosti gradova i opština u Srbiji.................................................38

Lista relevantnih zakona i propisa u oblasti elektronske uprave..............................................42

Strategija razvoja E-lokalne uprave u Srbiji............................................................................48

Zaključak..................................................................................................................................50

Literatura..................................................................................................................................51

3

Lokalna e-uprava

Uvod

E-Uprava je Web bazirana tehnologija koju koristi javna uprava kao komunikacioni kanal

koji je ponuđen posetiocima, građanima, poslovnim partnerima, lokalnoj samoupravi,

vladinim i nevladinim institucijama i zaposlenima. Ako se poseduje odgovarajuća

infrastruktura, ako građani imaju poverenje u informaciono-komunikacione tehnologije

(veruju u privatnost i zaštitu svojih podataka), ako postoje definisani odnosi između

zainteresovanih partnera (lokalne samouprave, vlade, privrede, građana) onda možemo

sagraditi stabilnu građevinu e-Uprave.

Obzirom da se e-Uprava najčešće pominje u kontekstu lokalnih ili gradskih vlada to se

nadalje može definisati i kao mogućnost za lokalnu upravu da stavi na raspolaganje

informacije i servise putem Web-a, preko touch screen kioska, ili na osnovu interaktivnog

prepoznavanja glasa. Ove usluge i servisi se stavljaju na raspolaganje građanima i poslovnim

partnerima, a raspoloživi su 24 sata dnevno 365 dana godišnje.

Uvođenje e-uprave ima za cilj smanjenje administrativnih prepreka, veću efikasnost i

dostupnost javnih servisa kao i poboljšan kvalitet rada koji se odnosi na automatizaciju i

optimizaciju servisa čiji su korisnici fizička ili pravna lica.

4

Lokalna e-uprava

Lokalna e-Uprava

E-Uprava se može promatrati od "on-line pristupa servisima" do "alata za izgradnju i

obnovu demokratije". Pogled na e-Upravu prije svega zavisi od interesa onoga koji je opisuje.

Poslovnom čovjeku to je brza elektronska registracija preduzeća, uređen, elektronski vođen

katastar ili javne nabavke on-line. Građaninu je najzanimljivija provera i plaćanje poreza on-

line, izborni sistem u kome nema krađe, rezultati upisa u škole i na fakultete na Internetu ili

obaveštenje o javnim radovima. Novinar je prvenstveno zainteresovan za neograničen, brz i

besplatan pristup javnim informacijama. Borcima za ljudska prava je značajan sistem nadzora

rada vlasti, itd.

Živimo u društvu koje je sve više povezano, u kome je Internet uzrokovao ogromna

poboljšanja efikasnosti i uslužnih servisa. Ljudi koriste telefon i Internet kako bi bili usluženi

24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Više od 60 procenata svih Internet korisnika u razvijenim zemljama koristi vladine

Internet sajtove. E-Uprava će sačuvati poreskim obveznicima značajnu sumu novca i u isto

vreme povecati kvalitet usluge. Državni organi su svuda u svetu najveći potrošači IT opreme

i usluga. Visok nivo IT trošenja otvara ogromne mogućnosti za transformaciju vlade u e-

Upravu koncentrisanu na građane. Primarni ciljevi vladinih inicijativa u oblasti e-Uprave

usmerene su:

Da olakša građanima dobijanje usluga i interakciju sa saveznom vladom;

Da poboljša efikasnost i efektivnost vlade;

Da poboljša vladinu odgovornost prema građanima

5

Lokalna e-uprava

Korisnici e-Uprave se mogu svrstati u sljedeće kategorije:

U kontekstu zajedničkih funkcija uprave i ostalih funkcija koje se odnose na interno

funkcionisanje svih nivoa uprave, neophodno je pokrenuti projekte koji informatizuju procese

između različitih segmenata uprave (G2G servisi - uprava sa upravom).

G2G -servisi se implementiraju za povezivanje automatizovanih procesa između:

jedinica uprave različitih nivoa, jedinica uprave istih nivoa, jedinica uprave Bosne i

Hercegovine i organa uprave stranih zemalja.

G2B -servisi uključuju servise za provođenje javnih tendera i nabavki putem

interneta, servise za poslovanje uprave sa bankama elektronskim putem, servise za dobijanje

uputstava, informacija i zakonskih procedura za koje su privredni subjekti zainteresovani itd.

Servisi B2G će omogućiti da privrednici obavljaju sve poslove sa državom

elektronskim putem. Ovi servisi između ostalog uključuju: registraciju preduzeća, plaćanje

obaveza prema državi, prijavljivanje radnika, plaćanje obaveza prema radnicima,

kontrolne mehanizme za sve navedene funkcije.

Servisi C2G i G2C trebaju da omoguće građanima da preko interneta obave sve

poslove u vezi sa plaćanjem poreza, preuzimanjem ličnih dokumenata, prijavama rođenja i

smrti, zakazivanjem vjenčanja, te dostupnost raznih servisnih informacija kao i učestvovanje

u demokratskim procesima.

6

G- Government Javna uprava

E-Employee Zaposleni

B-Business Poslovni partneri

C-Citizen Građani

Lokalna e-uprava

U grupu servisa C2G i G2C potrebno je posebno uključiti identifikacioni

menadžment (IM), odnosno praćenja stanja identifikacije građana elektronskim putem

uvođenjem tzv. elektronske lične karte, odnosno „inteligentnih“ elektronskih kartica, te na

principima sigurnosti i globalne međuoperativnosti.

7

Lokalna e-uprava

Integralni informacioni sistem lokalnih uprava

Integralni sistem e-lokalne uprave treba da objedini sve službe lokalne uprave i rad

javnih preduzeća na rešavanju problema građana. Prijavljivanje svih problema je

centralizovano na jednom mestu i sve informacije o toku rešavanja se takođe dobijaju na

jednom mestu. Osnovni zadatak razvoja e- lokane uprave je uspostavljanje on-line servisa za

gađane i preduzeća iz nadležnosti lokalne uprave, kojim bi se poboljšanje komunikacije i

pristupa informacijama između građana i lokalne uprave i komunalnih preduzeća, ostvarila

jednostavnost i fleksibilnost u radu i jedinstvenost podataka u sistemu.

Razvoj sistema je vođeno sa oslanjanjem na nekoliko smernica:

jedinstvno mesto kontakata za sve poslove,

fleksibilnost sistema,

jedinstvenost podataka.

E-pisarnica

Pisarnice u sistemu e- lokalne uprave predstavljaju osnovu celog informacionog

sistema. Kroz ovaj modul se vrši prijem i evidencija svih dopisa koji stižu u opštinsku upravu

– formiraju se predmeti, unose se osnovni podaci o predmetu, i prosleđuju organima na

rešavanje. Sistem treba da omogući praćenje rešavanja predmeta, rad referenata na predmetu,

načini rešavanja, eventualno prosleđivanje na rešavanje drugim instancama, i na kraju vrši

arhiviranje predmeta.

8

Lokalna e-uprava

Slika 1. E-Pisarnica

Osnovne funkcionalnosti Elektronske pisarnice:

Primanje, evidentiranje i dostavljanje u rad akata i predmeta

Arhiviranje predmeta i njihovo čuvanje po propisanim pravilima

Praćenje efikasnosti i ažurnosti organa državne uprave kroz veći broj izveštaja ili

uvidom u predmete

Propisani šifarnici i registri

Praćenje promena i dopune predmeta uz brzu i jednostavnu pretragu dokumenata

Funkcionalnosti koje su propisane Uredbom i uputstvom o kancelarijskom poslovanju

Popisi akata i definisanje rokova za rešavanje predmeta

Rešavanje predmeta i žalbi

Rokovi čuvanja i arhivske knjige sa rokovnikom

Prednosti Elektronske pisarnice:

9

Lokalna e-uprava

Jedinstvena evidencija svih predmeta bez obzira da li su organizacione jedinice

dislocirane sa praćenjem statusa i kretanjem predmeta kao i zaduženog obrađivača

Digitalizacija dokumenata i njihovo čuvanje u elektronskom obliku uz automatsko

vezivanje za odgovarajući predmet

Efikasnost i ekonomičnost organa državne uprave ili drugih državnih organozacija i

javnih preduzeća smanjenjem ukupnog vremena obrade predmeta

Korisnički orijentisana web aplikacija prilagođena intenzivnom unosu i produktivnom

radu, organizovano i centralizovano smeštanje dokumenata u eDocumentus

Dodatni izveštaji specifični za konkretnu lokalnu upravu (naručioca) koji obuhvataju

celokupnu evidenciju lokalne uprave kao i konkurentni rad velikog broja korisnika

Bezbednost informacija i dozvole pristupa obezbeđene su na različitim nivoima

organizacione strukture i funkcija, a po potrebi i enkripcijom sadržaja dokumenata.

Softver elektronske pisarnice je integrisan sa eDocumentus-om tako, da se dokumenti koji

su vezani za određeni predmet prikazuju na istoj prezentacionoj formi (HTML stranici) u

softveru, a čuvaju se u sistemu za upravljanje dokumentima. Dokumenti koji se generišu u

softveru se smeštaju u eDocumentus automatski bez intervencije korisnika. Softver

elektronske pisarnice omogućava čitanje, unošenje, menjanje i brisanje dokumenata. Sve

izmene dokumenata se automatski snimaju u eDocumentus-u.

Osnovni model

Osnovni model u sistemu e-lokalne uprave treba da obezbedi takav osnovni servis

korisniku da je pošaljilac u mogućnosti da šalje podatke primaocu elektronski, da primi

odgovor elektronski i ima uvid o stanju rešenja predmeta u toku njegovog rešavanja u

nadležnom organu.

Neki od ovih procesnih koraka ili čak čitavi procesi mogu da se izvrše automatski u

10

Lokalna e-uprava

celini. Za druge korake i procese, web lokalne uprave pruža online pomoć:

Informacioni servisi (portali, web sajtovi, direktorijumi) olakšavaju sakupljanje

informacija.

Procesne korake koji se često ponavljaju izvršava sistem (npr. registraciju zahteva,

autentifikaciju, dodelu zahteva, plaćanje).

stručne aplikacije podržavaju specijalizovane kancelarije u izvršenju zadatka i

pripremanju odgovora.

Poslovni procesi se uobičajeno sastoje od tri faze: pokretanja kontakta, izvršenja i

završetka kontakta. Svaki put se menja izvršilac koji je u pitanju, podaci iz slučaja moraju da

se proslede novom izvršiocu.

Ovaj tok rada administrativnog procesa je ilustrovan slikom koja se nalazi ispod. Ne

pokreću se svi zadaci spolja. Često se pokretanje procesa vrši i između samih organa ili službi

u okviru jednog organa.

Slika 2. Generički administrativni proces

11

Lokalna e-uprava

Korak 1 Pokretanje kontakta

Poslovni proces obično pokreće korisnik koji stupa u kontakt sa administrativnom

jedinicom vlasti. Po pravilu, ovo je osoba, bilo privatna osoba ili zaposleni u preduzeću,

organizaciji ili nekoj drugoj upravi. Sve češće, međutim, pokretač je kompjuter.

Mogućnost pokretanja procesa preko Interneta pokretač je za inicijative e-Uprave. Svako

kome je potrebna informacija ili ko želi da koristi usluge može da pristupi informacijama

koristeći računar sa Internet pretraživačem.

Korak 2 Transport

Podaci se prenose između dva ili više učesnika u rešavanju zahteva korisnika U

skladu sa tim, neophodna infrastruktura je centralna komponenta arhitekture e-Uprave. Mora

da osigura jeftino, brzo i sigurno prenošenje podataka.

Korak 3 Završetak kontakta

Završeni rezultat ili „finalni proizvod“ prenosi se pokretaču procesa, koji ga onda

prihvata. Kontakt između administracije i građana ili preduzeća je završen. Izvršenje,

kontrola procesa i dokumentacija. Većina administrativnih procesa mora da se planira,

koordinira, nadgleda i dokumentuje na vidljiv način.

IKT rešenja pružaju alate koji olakšavaju kontrolu procesa: Kontrole toka rada

podržavaju proces dobavljača usluga, dokumentuju tok rada procesa i uvek su u mogućnosti

da pruže informacije o statusu zadatka (praćenje). Upravljački Informacioni Sistemi (UIS) i

sistemi upravljanja kvalitetom pružaju menadžmentu i političarima željene pokazatelje i

omogućavaju im da optimizuju svoje procese. Jednom kada se zadaci izvrše elektronski, takvi

alati postaju nezamenljivi.

12

Lokalna e-uprava

Procesni koraci

Generički procesni koraci u administrativnom toku rada

Svaka faza administrativnog procesa i njegovog izvršenja se sastoji od nekoliko

generičkih procesnih koraka.

Po pravilu, prvo pokretanje kontakta sa lokalnom upravom se sastoji od sledećih

koraka: sakupljanje informacija (šta treba da uradim da bih dobio izvod?), identifikacija

osoba koje postavljaju pitanje (npr. unos imena i lozinke) i unos podataka (npr. Informacije

koje se tiču izdavanja izvoda).

Pojedinačni koraci u stvarnom izvršenju su obično složeniji: Sistem registruje

dolazeći zahtev i utvrđuje da li je korisnik onaj za koga se izdaje (autentifikacija). Ako je

identitet korisnika poznat, sistem utvrđuje da li je korisnik ovlašćen da koristi zahtevanu

uslugu (autorizacija). Tek tada se zahtev prenosi na kancelariju odgovornu za to. Kancelarija

prima zahtev, utvrđuje da li su ispunjeni uslovi, izvršava zahtev, daje odgovor klijentu i, gde

je potrebno, fakturiše korišćene servise.

Ne prolazi svaki administrativni zadatak neophodno kroz baš svaki procesni korak.

Ponekad pojedinačne akcije obuhvate nekoliko koraka i – neretko – jedan ili više procesnih

koraka moraju da se ponove. Neki od ovih procesnih koraka ili čak čitavi procesi mogu da se

izvrše automatski u celosti.

13

Lokalna e-uprava

Aplikacije informacionog sistema e-lokalne uprave

1) Matične knjige(rođenih, venčanih i umrlih).

Ovo su moduli koji omogućavaju kompletno vođenje matičnih knjiga – vršenje osnovnih

upisa, izmena, štampanje izvoda, Takođe omogućeno je vođenje naknadnih upisa, kontrola

štampe naknadnih upisa, unošenje stranih naziva i štampanje statističkih listića.

2) Knjiga državljana.

Ovaj modul omogućava osnovni upis, izmene, štampanje uverenja o državljanstvu.

Integrisan je sa matičnim knjigama u onom delu koji se odnosi na izdavanje uverenja o

državljanstvu po osnovu upisa u matičnu knjigu rođenih.

3) Registar stanovnika i birački spiskovi.

Vođenje jedinstvenog registra stanovništva i odvojenih biračkih spiskova - sa svim

potrebnim operacijama koje se odnose na pretraživanje aktivnih i pasivnih birača, pregled

istorije promena, kao i ažuriranje BS - unos novih, promena podataka, dopune i ispravke,

brisanje, doseljavanje - odseljavanje, promena statusa i slično. Za svaku promenu može da

postoji definisano rešenje ili neki drugi dokument koji se može ispraviti pre štampe.

4) Komunalni poslovi, javne površine.

Ovaj segment tretira oblast zauzeća javnih površina, u kojem se vode upravni postupci,

donose i štampaju odgovarajuća rešenja, zaključci, itd. Komunalne usluge vode evidenciju i

omogućavaju obračun naknada za komunalne usluge, koje uključuju vodosnabdevanje,

usluge održavanja kanalizacione mreže, usluge iznošenja čvrstog otpada i dimničarske usluge

i sl.

5) Izgradnja objekta.

Vodi se jedinstven registar svih objekata na području opštine, koji su u obavezi da

poseduju i vrše automatizaciju provera uzdavanja sledećih dokumenta:

14

Lokalna e-uprava

a. Akt o urbanističkim uslovima,

b. Odobrenje za izgradnju,

c. Prijava početka izvođenja radova,

d. Potvrda o prijemu,

e. Obračun naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.

6) Imovinsko pravni poslovi se obavljaju u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji i Zakonom

o planiranju i izgradnji. Vode se i obrađuju podaci vezani za eksproprijaciju i donose

relevantna rešenja.

7) Inspekcijske službe.

a. Građevinska inspekcija, predmeti koji je otvaraju po službenoj dužnosti ili po

zahtevu građana, i omogućava evidenciju i obradu određenih rešenja iz te oblasti.

Ovaj modul koristi jedinstveni registar ili eksterne podatke.

b. Komunalna inspekcija, generiše rešanja iz oblasti rada komunalnih službi i

registar komunalnih objekata.

c. Ekološka inspekcija. Vodi se upravni postupak iz oblasti ekološke i saobraćajne

inspekcije. Kroz ovu aplikaciju, obavlja se unos novih zapisnika, ali i pregled i

ažuriranje onih koji su uneti ranije i povezani sa izabranim predmetom.

Aplikacije za interno poslovanje

Sednice organa lokalne uprave

Javni prihodi i budžet

a. Zavođenje poreskih prijava za sve vrste javnih prihoda (lokalne komunalne takse,

samodoprinos, boravišna taksa)

b. Evidencija uplata

c. Izveštavanje

15

Lokalna e-uprava

Administracija lokalne uprave

Informacioni Sistem Hermes

IS „Hermes“ je razvijen prvenstveno kao jedinstveni integralni informacioni sistem

lokalne uprave, organizovan modularno, sa preko 50 modula koji pokrivaju celokupno

poslovanje lokalne uprave. Svi podaci su jedinstveni u sistemu i jednom unešeni se kasnije

koriste i dopunjuju prema potrebi. Bitna funkcionalnost IS „Hermes“ je mogućnost

generisanja i čuvanja dokumenata (rešenja, zaključci, uverenja, zahtevi i sl.). Pored modula

kojima su obuhvaćeni svi segmenti poslovanja opštinske uprave (pisarnica, matične knjige,

birački spiskovi, kadrvoska evidencija, stambeno-komunalni, građevinski, imovinsko-pravni,

inspekcijski i skupštinski poslovi, finansijski moduli, poslovi lokalne uprave javnih

prihoda…), sistem je nadograđen i modulima za komunikaciju sa građanima, kao što su: web

portal, info kiosk i sms servis.

Komponeta ovog IS može da bude i sistem za evidenciju radnog vremena, koji može

da funkcioniše i nezavisno.

16

Lokalna e-uprava

HERMES obuhvata sledeće grupe modula:

17

Lokalna e-uprava

Opšti poslovi

U okviru opštih poslova nalaze se moduli:

Pisarnica

Organi rešavanja (Pisarnica)

Unos pošte

Arhiva

Evidencija radnih knjižica

Pisarnica

Modul koji predstavlja osnovu celog informacionog sistema. Kroz ovaj modul se vrši

zavođenje svih pismena koji stižu u opštinsku upravu – formiraju se predmeti, unose se

osnovni podaci o predmetu, i prosleđuju organima na rešavanje. Omogućava se praćenje

rešavanja predmeta, rad referenata na predmetu, unose načini rešavanja, eventualno

prosleđivanje na rešavanje drugim instancama, i na kraju vrši arhiviranje predmeta.

Postoji puno kriterijuma za pretragu, odnosno za Odabir predmeta, kao što su:

Podnosilac, Broj predmeta, Adresa predmeta/Kratak sadržaj itd., zatim prema mestu

nalaženja, da li su to predmeti u pisarnici, kod organa, izdati na revers, što omogućava brzu i

laku pretragu podataka.

Postoji minimalna mogućnost greške zbog odgovarajućih zabrana prilikom unosa

podataka.Prosleđivanje referentu je bitno jer se na pregledu premeta može videti kod kog

referenta je predmet, a i iz razloga definisanja prava pristupa predmetima iz drugih modula

sistema. Postoji mogućnost kreiranja različitih izveštaja definisanjem parametara od strane

samog korisnika, kao na primer: Izveštaj otvorenih predmeta, Izveštaj rešenih/nerešenih

predmeta, Zbirni statistički pregled predmeta, Izveštaj po obrađivačima i ostali izveštaji

18

Lokalna e-uprava

propisani Uredbom o kancelarijskom poslovanju (Obrazac 22, Obrazac 29...). Svaki od njih

ima više kriterijuma za generisanje, sa grafičkm prikazom.

Organi rešavanja

Modul Organi rešavanja omogućava uvid u predmete zavedene u pisarnici i

prosleđene referentu prema pravima pristupa. Pored toga, ovaj modul služi za obradu

predmeta od strane referenata – obrađivača. Prava pristupa predmetima se definiše u tri nivoa

– nivo obrađivača predmeta (može da pristupi samo onim predmetima koji su njemu upućeni

na rešavanja), nivo administratora (uvid u sve predmete u okviru sekretarijata i pravo

raspoređivanja predmeta obrađivačima), nivo superadministratora (pravo uvida u sve

zavedene predmete bez mogućnosti menjanja podataka).

Postoji mogućnost vođenja predmeta kroz popis akata i po skraćenom delovodniku.

Napredne mehanizme pretraživanja predmeta po raznim kriterijumima, uz mogućnost

njihovog kombinovanja i zadavanja samo dela reči za pojedine kriterijume. Registar lica

(pravnih i fizičkih),u kojem su osnovni podaci o svim pravnim i fizičkim licima koja se

pojavljuju u sistemu (radnici lokalne uprave, podnosioci zahteva u pisarnici, lica u matičnim

knjigama i knjigama i državljana, stanovnici i birači, investitori, vlasnici, lica na zapisnicima

inspekcija i slično). U takvom registru, osim izmena i ispravki podataka postoji još i

funkcionalnost prevezivanja lica, kao i genereisanja LIB-a (lični identifikacioni broj) koji

služi za pristup web portalu lokalne uprave.

Unos i pregled pošte

Unos i pregled pošte - zavođenje i pregled pošte na ličnost i na funkciju, zavođenje

knjiga i časopisa, kao i ekspedicija pošte. S obzirom da se zavođenje vrši na jednom mestu, a

pregled na drugom, postoje dva modula. Modulu za pregled pošte imaju pristup samo oni

19

Lokalna e-uprava

koji primaju neku poštu, i to imaju samo pristup pošti koja je stigla na konkretno ime ili

funkciju.

Pošta koja stiže razvrstava se prema tipovima:

Pošta na ličnost – evidencija primljene pošte koja se prosleđuje službeniku opštine.

Pošta na funkciju – evidencija primljene pošte koja se prosleđuje nekoj od funkcija

(npr. predsedniku opštine, načelniku opštinske uprave, građevinskom inspektoru itd.).

Svi uneti podaci o prispeloj i ekspedovanoj pošti kasnije se mogu pretraživati i menjati.

Na osnovu tih podataka štampaju se izveštaji o prispeloj pošti, ekspedovanoj pošti, prispelim

knjigama i časopisima itd. Podatke o prispeloj pošti mogu da pregledaju lica kojima je pošta

stigla i to isključivo o onoj koja je njima upućena, što se obezbeđuje definisanjem

korisiničkih prava na sistemu.

Birači i izbori

Registar stanovnika i birački spiskovi

Vođenje jedinstvenog registra stanovništva ( evidencija maloletnih), i odvojenih

biračkih spiskova - sa svim potrebnim operacijama koje se odnose na pretraživanje aktivnih i

pasivnih birača, pregled istorije promena, kao i ažuriranje BS - unos novih, promena

podataka, dopune i ispravke, brisanje, doseljavanje - odseljavanje, promena statusa i slično.

Za svaku promenu može da postoji definisano rešenje ili neki drugi dokument koji se može

ispraviti pre štampe. Takođe se može štampati i potvrda o biračkom/izbornom pravu. Moguće

je dobijanje različitih konfigurabilnih izveštaja iz navedene evidencije ( dnevne promene,

probni izvodi iz BS, i izveštaji o biračima po mestu, ulici, kućnom broju, biračkom mestu,

statusu i sl.).

20

Lokalna e-uprava

Izborna procedura

Izborna procedura je modul za pripremu izbora i oslanja se na podatke iz modula

registar ulica i kućnih brojeva i birački spiskovi. U njemu se zakazuju izbori, definišu birački

statusi i biračka mesta (izborne jedinice) koje učestvuju na zakazanim izborima. Zaključuje

se birački spisak, štampa rešenje o zaključenju BS, evidentiraju naknadne izmene u BS (po

rešenju suda), pripremaju i štampaju obaveštenja biračima, prva strana i zaključni list izvoda

iz BS. Moguć je unos kandidata za lokalne izbore i provera potpisa za njih. Izgled štampanih

izvoda iz BS je konfigurabilan.

Administracija

Adminitracija dokumenata

Kroz ovaj modul se dodaju novi i menjaju postojeći šabloni dokumenata koji se

koriste u drugim modulima IS Herrmes.

Administracija korisnika sistema

U ovom modulu se dodaju i menjaju podaci o radnicima, dodeljuju i menjaju prava

korisnika IS Hermes. Takođe se kroz ovaj modul može resetovati korisnička lozinka. U

modulu postoje i opcije za rad sa organizacionom strukturom, kao podešavanje sistema prava

pristupa predmetima od strane refernata/obrađivača.

Postoje i izdvojeni moduli za kreiranje administratora sistema i promenu lozinke.

21

Lokalna e-uprava

Informacioni Sistem Libra

IS „Libra“ je razvijen kao integralni Informacioni Sistem za rad Pravosudnih organa

(sudovi, tužilaštva, pravobranilaštva, itd.). Osnova ovog sistema je "document tracking

system" sa kompletno implementiranom poslovnom logikom rada Pravosudnog organa.

Sistem je baziran na jedinstvenim registrima i otvoren je za kasnije uključivanje u nadređene

sisteme pravosuđa. Trenutno je implementirana procedura za komunikaciju sa okružnim

tužilaštvom preko procedura definisanih u pravilniku o radu Javnih tužilaštva.

IS Libra predstavlja jedinstveni integralni sistem namenjen radu pravosudnih organa.

Pokriva sve aspekte poslovanja u okviru pravosudnih organa.U potpunosti je saglasan sa

svim važećim propisima koji regulišu ovu oblast.

Osnovne karakteristike informacionog sistema LIBRA su:

preciznost – tačna, pravovremena i sveobuhvatna informacija o predmetu

intuitivnost – lakoća korišćenja funkcija programa

transparentnost – direktan pristup elektronskim putem svim neophodnim

informacijama

sigurnost– sprečena mogućnost nesavesnog ponašanja u vođenju predmeta

pouzdanost – zaštita podataka od neovlašćenog korišćenja

Sistem je razvijen na taj način da je moguće upotrebiti ga za reorganizaciju sudske

uprave i celoga suda na mnogo efikasniji način. Osnovni problem prethodnih sistema je bila

centralizovana pisarnica koja nije omogućavala izmeštanje administracije iz jednog centra i

reorganizaciju suda u sudske jedinice. Nakon uvođenja IS Libra ovaj vid reorganizacije je

moguć zbog tehničkih mogućnosti ovog sistema što omogućava realno merenje učinka

22

Lokalna e-uprava

svakog administrativnog rada u sudu i njegovo objektivno ocenjivanje. Na ovaj način rad

suda će biti u značajnoj meri efikasniji i produktivniji. IS Libra predstavlja sistem koji je

prilagođen radu celokupnog osoblja u okviru pravosudne institucije.Sistem koriste svi

zaposleni od upisničara do sudija (tužioca, pravobranioca). Sve informacije u vezi predmeta

su mnogo dostupnije.Dokumenti koji su vezani za predmet su skenirani pa se samim tim

smanjuje gubitak vremena u međusobnoj komunikaciji između zaposlenih jer nema potrebe

da se od službenika traži da im se predmet fizički donese kad je sve već u elektronskoj formi.

Izveštaji predstavljaju značajan kvantitativan i kvalitativan pokazatelj rada pravosudne

institucije. Automatsko generisanje izveštaja kroz IS Libra predstavlja značajnu uštedu

vremena za službenike pri čemu je kvalitet informacija dobijenih na ovaj način znatno bolji.

Takođe pomoću IS Libra moguće je uraditi mnoge preglede , statističke proračune,

automatski izračunati taksu, dobiti potvrdu sa brojem predmeta i sudijom pri zavođenju

predmeta što pre uvođenja IS Libra nije bilo moguće uraditi.

Sistem je potpuno fleksibilan, što znači da nijedan od upisnika koji se vode u

tužilaštvu, sudu ili pravobranilaštvu nije posebno obrađivan kroz sistem, nego korisnik sam

ima mogućnost da modifikuje i prilagođava upisnike svojim potrebama, pa čak i da kreira

potpuno novi upisnik ako mu zatreba.

23

Lokalna e-uprava

AVP sistem

AVP Sistem je moderan sistem koji sudskoj upravi pruža mogućnost za unapređenje

performansi. AVP je automatizovan sistem koji omogućava praćenje predmeta sudija,

osoblja, pravnika, parničnih stranki i javnosti uz pomoć on line pristupa detaljnim

informacijama o predmetu. AVP sistem poboljšava efikasnost poslovanja, uvodi kompletnu

transparentnost, sprečava manipulaciju predmetima, strankama i predstavlja prvi korak

reforme pravosuđa. Razvijeno je i optimizovano rešenje koje je omogućilo automatizaciju

procesa i koje je omogućilo automatsko arhiviranje dokumenata, njihovo praćenje i

jednostavan pristup. Posebna specifičnost jeste visoka poverljivost dokumenata i visok stepen

zaštite i kontrole pristupa. Time je pravosuđu u Srbiji omogućeno da u tehnološkom smislu

ne zaostaje za pravosuđem u ostatku sveta. AVP sistem podržava nezavisno, transparentno,

odgovorno, efikasno sudstvo koje ispunjava međunarodne standard za sistem pravosuđa. Do

sada je AVP sistem za automatsko vođenje predmeta implementiran u ceo sistem privrednih

sudova (17), ceo sistem osnovnih sudova (34) i ceo sistem viših sudova (26).

24

Lokalna e-uprava

Informacioni sistem za automatizovano vođenje predmeta

privatnih izvršitelja (AVPPI)

Informacioni sistem za automatizovano vođenje predmeta privatnih izvršitelja

(AVPPI) razvijen je kao Web aplikacija koja pokriva sve radnje privatnog izvršitelja, od

zavođenja predmeta preko sprovođenja izvršnih radnji, do okončanja postupka i izrade

izveštaja o finansijskom i poslovnom radu izvršitelja.

AVPPI sistem ima mogućnost rada na više operativnih sistema i korišćenje više

softverskih paketa za rad sa dokumentima. Pored Windows operativnog sistema moguća je

upotreba i besplatnih operativnih sistema na računarima u kancelariji izvršitelja. Sistem

podržava rad sa Libra Office paketom koji omogućava rad sa Dokumentima u MS-DOC

formatu, kao i Excel XLS tabelama.

Korisnici ne moraju biti ograničeni na pristup aplikacijai samo iz kancelarije

izvršitelja. Web arhitektura aplikacije omogućava pristup sa svih računara povezanih na

internet, uz poštovanje svih sigurnosnih protokola.

Informacioni Sistem „Sistem48“

IS „Sistem48“ Integralni IS koji objedinjuje rad svih javnih preduzeća i opštine na

rešavanju problema građana. Prijavljivanje svih problema je centralizovano na jednom mestu

i sve informacije o toku rešavanja se takođe dobijaju na jednom mestu. Ovaj sistem

predstavlja osnovu za elektronski grad i objedinjavanje svih poslovnih procesa u okviru

jednog grada. Zahtevi za rešavanje problema, mogu se uputiti telefonskim pozivom (uz

modućnost korišćenja govornog automata), dolaskom na šalter, putem SMS-a, ili putem

25

Lokalna e-uprava

interneta preko WEB portala ili e-maila, a istim putem se mogu dobiti i informacije o toku

rešavanja problema građana.

E-uprava Zrenjanin

Na sajtu grada Zrenjnanin se nalazi opcija e-upava, gde građani mogu koristiti usluge

elektronske uprave.

Slika 7. Usluge e-uprave

26

Lokalna e-uprava

Virtuelni Matičar

Virtuelni Matičar omogućava Vama koji ste upisani u matične knjige koje se vode za

matično područje Zrenjanin, da putem interneta naručite i na kućnu adresu dobijete izvode i

uverenja iz naših matičnih knjiga.

Prilikom preuzimanja izvoda ili uverenja platićete taksu i poštarinu i potpisati povratnicu.

Izvod iz matične knjige rođenih

domaći obrazac

dvojezični obrazac

internacionalni obrazac

Izvod iz matične knjige venčanih

domaći obrazac

dvojezični obrazac

internacionalni obrazac

Izvod iz matične knjige umrlih

domaći obrazac

dvojezični obrazac

internacionalni obrazac

Uverenje o državljanstvu

domaći obrazac

dvojezični obrazac

27

Lokalna e-uprava

Slika 8. Virtuelni matičar

28

Lokalna e-uprava

Birački spisak

Grad Zrenjanin posetiocima sajta omogućava da putem interneta provere da li su

upisani u Jedinstveni birački spisak. Upit u birački spisak sadrži podatak o glasanju birača po

mestu prebivališta, a ne i podatak da će birač na predstojećim izborima glasati prema

izabranom mestu glasanja odnosno prema mestu boravišta u inostranstvu.

Slika 9. Birački spisak

Unošenjem svog JMBG-a dobijamo rezultat gde smo upisani u Jedinstveni birački

spisak.

29

Lokalna e-uprava

Lokalna poreska administracija

Grad Zrenjanin je omogućio fizičkim licima, preduzetnicima i pravnim licima,

obveznicima lokalnih javnih prihoda, da putem interneta dobiju osnovne informacije,

podnesu poreske prijave za imovinu i izvrše uvid u stanje na računima lokalnih javnih

prihoda. Otvaranje korisničkog naloga možete izvršiti na početnoj strani Internet aplikacije:

Lokalne poreske administracije.

Slika 10. Loklna poreska administracija

Registar Investitora

Registar investitora predstavlja JAVNU EVIDENCIJU svih raspoloživih podataka o

fizičkom ili pravnom licu kao investitoru, ustanovljen radi zaštite interesa građana –

potencijalnih kupaca i dosupan je na uvid, preko ovlašćenog lica za vođenje registra, u

sedištu jedinice lokalne samouprave ili u elektronskom obliku na ovoj internet strani.

30

Lokalna e-uprava

U Registar su uneti podaci o investitorima kojima je izdata građevinska dozvola od

11. septembra 2009. godine, kada je stupio na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji. Po

članu 5 - Ako investitor proda objekat u izgradnji, ili deo objekta u izgradnji, ili posebne

fizičke delove objekta u izgradnji, dužan je da primerak overenog ugovora dostavi Registru.

U opštini Zrenjanin, Registar investitora vodi Gradska uprava, Odeljenje za

urbanizam.

Slika 11. Registar investitora

31

Lokalna e-uprava

Merenje e-Spremnost lokalne uprave u Srbiji

Planiranje razvoja lokalne eUprave treba da bude u skladu sa sposobnošću lokalne

uprave da usvaja i integriše projekte sa novim tehnologijama u Republici Srbiji. Merenje

eSpremnosti je procenjivanje te sposobnosti zasnovane na kvantitativnom i kvalitativnom

merenju IKT infrastrukture, kao i njene fizičke i finansijske pristupačnosti stanovništvu.

Proces evaluacije eSpremnosti može da pomogne definisanju realnih projekata i da

identifikuje tehničke i ljudske faktore koje treba menjati da bi se efikasno implementirala

lokalna eUprava. Međutim, procenjivanje eSpremnosti ne može da postane zamena za

konsultacije sa zainteresovanim ciljnim grupama.

U najopštijem smislu, merenje eSpremnosti je procena sposobnosti lokalne uprave da

koristi IKT za individualni, ekonomski i društveni razvoj.

Obim istraživanja

Danas je eSpremnost i načini njenog merenja na nivou država vrlo prisutna tema. Veliki obim

dokumenata o procenjivanju i međusobnom rangiranju država je raspoloživ na Internetu.

Metodologije koje se preporučuju su raznovrsne. Neke su kvantitativne, a neke kvalitativne.

Osnovni motiv je premošćavanje ‘digitalnog jaza’, odnosno činjenice da se jaz između onog

stanovništva koje ima pristup i korist od upotrebe IKT od onog koje to nema sve više

produbljuje, što ima direktne posledice na produbljivanje ekonomskih dispariteta između

zemalja i regija. Pogledajte primere merenja razvoja eUprave Ujedinjenih Nacija i merenja

digitalne omogućenosti Međunarodne Unije za Telekomunikacije

32

Lokalna e-uprava

Slika 12: Izvor podataka je baza znanja razvoja eUprave Ujedinjenih Nacija. Ovde su prikazana 3 od 5 indeksakojima se meri razvoj eUprave za 2010. godinu i to samo za evropske zemlje. Ujedinjene Nacije inače mere ove indekse

na nivou svih zemalja sveta.

33

Lokalna e-uprava

Slika 13: Merenje Indeksa digitalnog oportuniteta, Međunarodne Unije za Telekomunikacije, 2005. Indeks digitalnog oportuniteta meri mogućnost da stanovništvo na određenoj teritoriji pristupi na jednak i ekonomski pristupačan način

informacijama putem IKT.

Merenje eSpremnosti do sada nije rađeno na nivou lokalnih uprava i nema puno

izvora koje je moguće koristiti. Neke indekse i pokazatelje, kao i metodologije, moguće je

koristiti podjednako na nivou države i lokalne uprave, a neke ne. Za kvantitativne indekse

osnovni problem je raspoloživost detaljnih (lokalnih i regionalnih) podataka za koje inače

postoje podaci na nivou zemlje.

Korišćenje kvalitativnih metoda zavisi od profila izabranih procenjivača i može da

bude „obojeno“njihovim stavovima. Sa druge strane, prednost kvalitativnih metoda koje se

sprovode u vidu radnih sastanaka sa diskusijom je da pospešuju komunikaciju i analizu

ponuđenih ocena izmedju ocenjivača.

Izbor i defincija indeksa, kao i predložena metodologija u merenju eSpremnosti na

lokalnom nivou u Srbiji, ograničeni su na viziju, tehnološki i organizacioni aspekt. To je u

skladu sa činjenicom da će dobijeni rezultati u mnogome zavisiti od lokalnog nivoa uprave,

dok zakonodavstvo, kao i opredeljenost pretežno zavise od države.

34

Lokalna e-uprava

Zašto meriti eSpremnost?

Merenje stepena eSpremnosti lokalnih uprava ima za cilj uspostavljanje referentnih

vrednosti, ali i stvaranje osnove za definisanje standarda. Na osnovu rezultata biće moguće

definisati potencijalne projekte, kao i identifikovati tehničke i ljudske faktore koje treba

menjati da bi se efikasno implementirala eUprava na lokalnom nivou.

Neka predložena rešenja će biti čisto tehnička. Na primer: povećanje infrastrukture

širokopojasnih mreža u ruralnim područjima. Međutim, izabrani indeksi mogu takođe da

pomognu u kreiranju strateških i političkih odluka pri proceni kapaciteta lokalnih zajednica

da integrišu IKT u svakodnevni život i društveni napredak. Izbor indeksa nije neutralan, jer

ima uticaj na donošenje odluka. Autori istraživanja su se trudili da on najpre bude

pragmatičan i u najboljem interesu lokalne samouprave.

Na sledećem dijagramu je šematski prikazan proces prikupljanja podataka, selekcije

indeksa i vršenja procene. Takođe, sugerisana je ciklična i uzročno-posledična priroda ovog

procesa.

35

Lokalna e-uprava

Slika 14: Dijagram procesa merenja eSpremnosti

Kako se meri eSpremnost?

Merenje eSpremnosti lokalnih samouprava zahteva metodološki okvir za prikupljanje

relevantnih podataka koji su u skladu sa namenom istraživanja. Metodološki okvir se zasniva

na indeksima i pokazateljima kao i usvojenim stepenima njihovog rangiranja. Indeksi su

agregatne ocene pojednih aspekata pojave koja se meri. Indeksi imaju brojčanu vrednost

između 0 i 1, i mogu da se koriste za rangiranje i poređenje. Vrednost se dobija sintezom

vrednosti pokazatelja koji se detaljno mere. Izvori podataka za svaki indeks mogu se podeliti

na primarne (na primer: podaci dobijeni iz anketa) i sekundarne (na primer: podaci dobijeni iz

dokumenata i publikovanih izveštaja).

36

Lokalna e-uprava

Prikupljeni podaci mogu biti kvantitativni (na primer, procenat stanovništva sa

mobilnim telefonom – podaci prikupljeni kroz statistička istraživanja) i kvalitativni (ocene

eksperata kakve možemo videti u najboljim praksama i analizama stanja). Svakom

pokazatelju mogu se dodati težinski faktori: svima jednaki (u postojećoj literaturi se ne

preporučuje), subjektivni (srednja vrednost ekspertskih procena) i objektivni. U našem

istraživanju usvojen je pristup da indeksi treba da budu gde god je to moguće

kvantitativni. Neki od pokazatelja neće moći kvantitativno da se mere. Umesto toga

uvedena je kvalitativna ocean (1 do 5).

37

Lokalna e-uprava

Indeksi za merenje eSpremnosti gradova i opština u Srbiji

Merenje eSpremnosti obuhvata kako ponudu tako i potražnju elektronskih usluga.

Zato je skup predloženih indeksa definisan tako da daje sliku obe strane eSpremnosti.

Predviđeno je snimanje izabranog skupa indeksa i pokazatelja na nivou svih opština i

gradova. Za one indekse za koje izvorni podaci nisu raspoloživi na nivou opštine, ali je

moguće naći ih na nivou regiona primenjeno je adekvatno “ukrupnjavanje”.

Prvi indeks koji treba snimiti je mogućnost potražnje elektronskih

informacija i usluga od strane lokalnog stanovništva. On obuhvata

fizičku i materijalnu pristupačnost relativno novim medijima preko kojih stanovnici mogu

dobiti informacije i usluge od strane svoje jedinice lokalne samouprave. Taj indeks je

Lokalni indeks digitalne omogućenosti – LIDO. LIDO se

sastoji od tri grupe pokazatelja: omogućenost, infrastruktura i

korišćenje. Omogućenost se iskazuje kroz teritorijalnu pokrivenost populacije mobilnom

telefonijom i ekonomsku pristupačnost Internetu I mobilnoj telefoniji. Infrastruktura se

izražava kroz pokrivenost domaćinstava fiksnom telefonijom, pristupom Internetu i

prosečnim brojem vlasnika mobilnih telefona i pretplatnika na Internet. Korišćenje se meri

kroz procenat stanovništva koje koristi Internet, kao i kvalitet njihovog pristupa Internetu.

Drugi odabrani indeks je odraz ponude i on izražava meru “popularnosti” elektronskih servisa

kao i lakoću korišćenja od strane stanovništva. To je Indeks korišćenja servisa

lokalne eUprave – IKOS. Pokazatelji mere pristup, učestalost kontakata, preuzimanje

formulara i broj transakcija sa eUpravom. Takođe se predviđa merenje korišćenja

elektronskih potpisa od strane pravnih i fizičkih lica.

38

Lokalna e-uprava

Da bi ponuda eUprave bila sigurna i kvalitetna valja meriti

spremnost i kompetentnost službi u lokalnim samoupravama da

održavaju postojeće i uvode nove, savremenije elektronske servise. To izražava indeks Nivo

IKT kapaciteta lokalnih samouprava – IKAP. Odgovarajući pokazatelji se dobijaju

snimanjem hardverskih, softverskih i kadrovskih mogućnosti lokalne samouprave, kao i

planiranih ulaganja u njih.

Dodatni indeks koji izražava organizacionu spremnost jedinice lokalne samouprave je Nivo

organizacione i strateško-regulatorne spremnosti u lokalnim

samoupravama – NORS. Izabrani pokazatelji odslikavaju preduslove za efikasnu

organizaciju informatičkih službi pri lokalnim samoupravama, zasnovanu na dugoročnom

planu, strategiji i pravilnicima.

Neophodan uslov da se usluge eUprave prihvate u što širem obimu

je da su potencijalni korisnici uvereni da su podaci koji se koriste

bezbedni i da je njihova privatnost garantovana. Zato, indeks Nivo IKT bezbednosti

podataka i zaštite ličnih podataka – IBEZ odslikava osposobljenost lokalnih uprava

da smeštaju, čuvaju i bezbedno raspolažu podacima od najveće važnosti za korisnike.

Odabrani pokazatelji mere postojanje opreme i procedura za sigurno rapolaganje podacima i

standardni su za sve informacione sisteme.

Otvorenost eUprave prema svima, u punom smislu te reči, se meri

kroz stepen prilagođenosti elektronskih servisa osobama sa

invaliditetom. Indeks koji to izražava je Nivo ePristupačnosti na postojećim

Internet prezentacijama – PRIS. Ovaj indeks uključuje i situacionu pristupačnost kroz

mogućnost pristupa sajtu preko mobilnih telefona i drugih uređaja. Socio-kulturna

pristupačnost je uključena u smislu pristupa sadržaju na maternjem jeziku.

39

Lokalna e-uprava

Uz stanovništvo, merenje tražnje obuhvata i preduzeća na teritoriji

lokalne samouprave koja se posmatra. Indeks Nivo razvijenosti

ePoslovanja na teritoriji opštine - RAPO meri

opremljenost preduzeća i njihovu zainteresovanost za korišćenje elektronskih servisa. Ovaj

indeks izražava trenutni stepen korišćenja elektronskih servisa, ali isto tako i očekivanja

poslovnog okruženja za sveobuhvatnijim elektronskim uslugama od strane lokalne

samouprave.

Nove usluge nisu prosto prilagođavanje postojećih administrativnih procesa

Internetu. Indeks koji meri stepen transformacije i interakciju administrativnih

procesa lokalnih samouprava u skladu sa ponudom elektronskih usluga je Nivo

integrisanosti sistema, podataka i procesa – NINT. Kako se mera ove

transformacije teško moze kvantifikovati, ovaj indeks se meri kvalitativnim ocenjivanjem na

bazi upitnika uz učešće eksperata. Obuhvaćeni pokazatelji izražavaju meru postojanja

horizontalne i vertikalne koordinacije i integracije sistema, podataka i procesa u okviru

lokalne samouprave i između njih. Takođe, meri se i postojanje vertikalne koordinacije i

integracije sistema i procesa između lokalnih samouprava i odgovarajućeg organa državne

uprave.

Prezentacija širine i kvaliteta ponude elektronskih usluga stanovništvu i privredi na teritoriji

opštine je data kroz perspektivu krajnjih korisnika. Gradacija nivoa razvijenosti elektronskih

usluga prati petostepeni benchmarking model koji koristi Evropska komisija:≪ ≫

Najniži nivo razvijenosti elektronskih usluga je pružanje statičkih informacija

potrebnih za dobijanje tražene usluge uobičajenim administrativim putem.

Jednosmerni interakcioni servisi omogućavaju pristup i skidanje elektronskih

formulara potrebnih za dobijanje tražene usluge.

40

Lokalna e-uprava

Dvosmerni servisi su oni koji dozvoljavaju ‘upload’ (postavljanje dokumenta na

server) popunjenih dokumenata ili slanje upita od strane korisnika.

Transakcioni servisi su oni koji registruju zahtev korisnika dodeljivanjem

jedinstvenog broja tako da se može pratiti životni ciklus transakcije od početka do kraja.

Svaki korisnik ovakvih usluga može da se identifikuje (korisnički nalog/lozinka/elektronski

potpis) da bi pratio tok izvršenja usluge.

Personalizovani servisi sa integrisanim uslugama su oni koji na bazi jednog servisnog

zahteva stvaraju nekoliko paralelnih transakcija koje mogu biti obavljene od strane više

službi.

41

Lokalna e-uprava

Lista relevantnih zakona i propisa u oblasti elektronske

uprave

Zakonodavstvo, koje zavisi od države, je neophodan uslov za brže uvođenje eUprave i

na lokalnom nivou. Ispitujući trenutno stanje u zakonodavnom okviru, zaključak je da

osnovni propisi postoje i nema nepremostivih prepreka za uvođenje eUsluga na lokalnom

nivou. Prepreke mogu da se jave prilikom, npr. primene Zakona o opštem upravnom

postupku koji je potpuno neusklađen u pogledu primene IKT. Sve one procedure koje ne

zahtevaju postupanje po upravnom postupku, a za koje je eventualno potrebna neka manja

izmena u opštinskim propisima mogu nesmetano da koriste IKT za komunikaciju i pružanje

usluga korisnicima.

Osnovni ciljevi i smernice državne strategije u oblasti razvoja elektronske uprave

definisani su u dokumentima Strategija razvoja elektronske uprave u Republici

Srbiji za period od 2009. do 2013. godine i Strategija razvoja

informacionog društva u Republici Srbiji (2006). Ovim dokumentima određeno je

da procesi funkcionisanja i metodologija primene informacionih i komunikacionih

tehnologija treba da postanu osnova za kompletnu reformu javne uprave i izražen je stav da

propise u oblasti informacionih tehnologija treba uskladiti sa zakonodavstvom EU.

Poslovi državne uprave i stručni poslovi u oblasti razvoja informacionog društva na

nivou Republike Srbije i lokalne samouprave su u nadležnosti Ministarstva za

telekomunikacije i informatičko društvo i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu

samoupravu.

42

Lokalna e-uprava

Najvažniji propisi koji uređuju oblast elektronske uprave u Srbiji su:

Zakon o elektronskim komunikacijama ("Službeni glasnik RS", brој 45/10).

Zakonom се uređuju uslovi i način za obavljanje delatnosti u oblasti elektronskih

komunikacija, nadležnosti državnih organa u oblasti elektronskih komunikacija, položaj i rad

Republičke agencije za elektronske komunikacije kao i druga pitanja od značaja za

funkcionisanje i razvoj elektronskih komunikacija u Republici Srbiji.

Zakon o elektronskom dokumentu ( „Službeni glasnik RS” 51/2009). Zakon

omogućava da dokumenti u elektronskom obliku, pod određenim uslovima, budu pravno

punovažni i da imaju dokaznu snagu.

Zakon o elektronskom potpisu ("Službeni glasnik RS", broj 135/04). Odredbe

zakona primenjuju se na međusobnu komunikaciju organa, komunikaciju organa i stranaka,

dostavljanje i izradu odluke organa u elektronskom obliku u upravnom, sudskom i drugom

postupku pred državnim organom, ako je zakonom kojim se uređuje taj postupak propisana

upotreba elektronskog potpisa, što najčešće nije slučaj. Zakon sadrži odredbe o elektronskom

i kvalifikovanom elektronskom potpisu, elektronskim sertifikatima i sertifikacionim telima,

pravima, obavezama i odgovornostima korisnika i sertifikacionih tela, odredbe o nadzoru u

sprovođenju odredbi zakona i kaznene odredbe.

Zakon o javnim nabavkama (Službeni glasnik RS", broj 116/2008). Zakon predviđa

mogućnost dostavljanja elektronske ponude, ukoliko ona ispunjava načela propisana

posebnim propisima elektronskog poslovanja. Takva ponuda mora da ima zaštitu

kvalifikovanog elektronskog potpisa i da sadrži vremensku oznaku. Elektronska licitacija je

takođe predviđena u postupku javne nabavke ukoliko informacioni sistem naručioca može da

obezbedi tehnološki nezavisan prijem ponuda i uvid u ponude tek po isteku roka za prijem

ponuda. Ministar finansija posebnim aktom bliže uređuje način postupanja sa elektronskim

43

Lokalna e-uprava

ponudama i način sprovođenja elektronske licitacije. Do maja 2010. još nije donesen takav

akt.

Zakon o elektronskoj trgovini (Službeni glasnik RS", br. 41/2009). Ovaj zakon

utvrđuje obaveze i odgovornosti za pružanje usluga informacionog društva. Zakon uvodi

pojam ugovor u elektronskoj formi koji pravna i fizička lica zaključuju, šalju, primaju,

raskidaju, otkazuju, kome pristupaju i koji prikazuju elektronskim putem uz korišćenje

elektronskih sredstava i koji po potrebi potpisuju elektronskim potpisom.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Službeni

glasnik RS", broj 120/04). Ovim zakonom uređuju se prava na pristup informacijama od

javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti

da zna i ustanovljava se institucija Poverenika za informacije od javnog značaja.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS” br. 97/08). Cilj zakona je

obezbeđenje prava na privatnost i ostalih ljudskih prava svim licima čiji se podaci prikupljaju

ili obrađuju u sistemima poluautomatske ili automatske obrade podataka od strane organa

vlasti ili od strane drugih lica.

Krivični zakonik ("Službeni glasnik RS", broj 85/05, 85/2005, 88/2005 - ispr. i

107/2005 - ispr.). U glavi 27 ovaj zakonik uređuje sedam krivičnih dela kojima se

sankcioniše ugrožavanje bezbednosti računarskih podataka (tzv. računarski kriminal –

računarska prevara, pravljenje i unošenje računarskih virusa, itd.). Najozbiljnije krivično delo

u ovoj grupi je računarska sabotaža koja se odnosi na umišljajno uništavanje podataka ili

opreme od značaja za rad javnih službi, za koje je predviđena kazna zatvora od šest meseci

do 5 godina.

Zakon o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RS", broj 55/04).

Zakon predviđa mogućnost podnošenja registracione prijave elektronskim putem tako što

44

Lokalna e-uprava

njen podnosilac unosi podatke u propisani obrazac objavljen na internet strani Agencije, a

dokumentaciju koja se prilaže uz registracionu prijavu dostavlja u elektronskoj formi na

elektronsku adresu Agencije.

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv

visokotehnološkog kriminala ("Službeni glasnik RS", broj 61/05) predviđa osnivanje

posebnog odeljenja u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, Okružnog tužilaštva,

posebnog odeljenja (Veća) Okružnog suda u Beogradu za krivično gonjenje i suđenje u

krivičnim predmetima koji se odnose na visokotehnološki kriminal. Visokotehnološki

kriminal u smislu ovog zakona predstavlja vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili

sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i

njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.

Carinski zakon ("Sl. glasnik RS", br. 73/2003, 61/2005 i 85/2005 - dr. zakon).

Propisuje da carinski organi primenjuju informacione tehnologije kada je to isplativo i

efikasno za Upravu carina kao i za privredu uopšte. Ovim zakonom je propisano da se

carinska deklaracija podnosi elektronskom razmenom podataka ako to dopuštaju tehničke

mogućnosti i ako upotrebu elektronskih sredstava odobri direktor. Svaki carinski agent koji je

registrovan u Upravi carina potpisuje ugovor o elektronskom podnošenju dokumenata čime

dobija pristup sistemu za elektronsko podnošenje carinske deklaracije.

Zakon o informacionom sistemu organa i organizacija Savezne Republike

Jugoslavije („Službeni glasnik SRJ“ br. 59/98) i Zakon o informacionom sistemu Republike

Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 12/96). Formalno i sadržajno ovi zakoni su potpuno

prevaziđeni. Zakon je trebalo da uredi smernice za uspostavljanje jedinstvenog

informacionog sistema RS u koji bi bili uključeni organi javne vlasti, preduzeća i ustanove

koje obavljaju javna ovlašćenja što nikada nije ostvareno.

45

Lokalna e-uprava

Uredba o određivanju ministarstva unutrašnjih poslova za izdavanje

kvalifikovanih elektronskih sertifikata ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009). MUP se upisuje u

Registar sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata koji vodi

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo.

Uredba o elektronskom kancelarijskom poslovanju organa državne uprave ("Sl.

glasnik RS", br. 40/2010) uređuje postupanje sa dokumentima (elektronskim i dokumentima

koji nisu elektronski) u elektronskom kancelarijskom poslovanju.

Uredba o merama zaštite podataka i informacija u informacionom sistemu

saveznih organa i organizacija („Službeni list SRJ” br. 23/00). Ovom uredbom, koja se

primenjuje kao republički propis, štite se elementi informacionog sistema republičkih organa

i organizacija, a naročito podaci, informacije, programska podrška, informatička oprema,

računarska mreža i prostorije u kojima su smešteni oprema i instalacije.

Uredba o utvrđivanju kućnih brojeva, označavanju zgrada brojevima i

označavanju naziva naseljenih mesta, ulica i trgova ("Službeni glasnik RS", br. 110/03,

137/04 i 58/06). Uredbom je uređeno vođenje Registra kućnih brojeva, naziva ulica i trgova

(Adresni registar) kao deo jedinstvene evidencije prostornih jedinica. Adresni Registar je

jedan od najvažnijih registara u informacionom sistemu Republike, jer podaci koji ga čine

predstavljaju osnovu za formiranje mnogih informacionih sistema državnih organa.

Pravilnik o Registru sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih

sertifikata u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 26/08). Ovim pravilnikom

propisuje se sadržaj i način vođenja Registra sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih

elektronskih sertifikata u Republici Srbiji, način podnošenja zahteva za upis u Registar,

potrebna dokumentacija koja se prilaže uz zahtev, obrazac zahteva, kao i način objavljivanja

podataka iz Registra.

46

Lokalna e-uprava

Pravilnik o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje kvalifikovanog

elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje

kvalifikovanog elektronskog potpisa ("Službeni glasnik RS", broj 26/08).

Pravilnik o bližim uslovima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata

(„Službeni glasnik RS” br. 26/08). Propisuju se bliži uslovi za izdavanje kvalifikovanih

elektronskih sertifikata i način provere njihove ispunjenosti.

Pravilnik o prikupljanju, obradi, iskazivanju, objedinjavanju, prenosu i razmeni

podataka i informacija u pravosudnom informacionom sistemu („Službeni glasnik RS”

br. 114/05). Ovim pravilnikom utvrđene su metodološke osnove za ustanovljavanje

pravosudnog informacionog sistema koji sadrži podatke i informacije o propisima, sudskoj

praksi, odlukama ustavnih sudova i stručnoj pravnoj literaturi, kao i druge podatke i

informacije koji se koriste za ostvarivanje funkcije i zadataka pravosudnih organa.

Pravilnik o načinu podnošenja poreske prijave elektronskim putem (“Službeni

glasnik RS” br. 127/03). Ovim pravilnikom bliže se uređuje način podnošenja poreske prijave

putem razmene elektronskih poruka preko sredstava za telekomunikaciju što obuhvata

određivanje učesnika u podnošenju poreske prijave elektronskim putem, pojam i sadržaj

poreske prijave u elektronskom obliku i potvrde o njenom prijemu, sadržaj elektronske

poruke i postupak registracije poreskog obveznika i podnošenja poreske prijave.

Odluka o elektronskom načinu obavljanja platnog prometa (Službeni glasnik RS,

br. 57/2004). Ova odluka je propis Narodne banke Srbije o uslovima obavljanja elektronskih

platnih transakcija i odgovornosti za ispravnost elektronskih poruka u elektronskom platnom

prometu. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu somoupravu radi na izmenama

Zakona o opštem upravnom postupku. Ove izmene će značiti jedan veliki korak na putu do

eUprave ukoliko omoguće primenu elektronskog dokumenta u upravnom postupku.

47

Lokalna e-uprava

Strategija razvoja E-lokalne uprave u Srbiji

Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2009. do 2013.

godine usvojena je početkom oktobra 2009. godine. U ovoj Strategiji definisani su osnovni

ciljevi, načela i prioriteti unapređenja stanja u ovoj oblasti. Utvrđen je Akcioni plan sa

neophodnim aktivnostima, nosiocima aktivnosti, kao i rokovima ispunjenja. Strategija se

zasniva na usvojenim opredeljenjima Vlade za razvoj informacionog društva i reformu

državne uprave sadržanih u Strategiji razvoja informacionog društva u Republici Srbiji i

Strategiji reforme države uprave u Republici Srbiji. Strategija je kompatibilna sa i2010

inicijativom “i2010 Evropsko informaciono društvo za rast i zapošljavanje” koja predstavlja

osnov politike Evropske unije u oblasti eUprave. Strategija polazi i od stanja regulative u

ovoj oblasti i postignutih rezultata u implementaciji zakonskih rešenja. Poseban značaj u

tome ima implementacija Zakona o elektronskom potpisu, Zakona o elektronskom

dokumentu, kao i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Vrlo važan element Strategije je da će građanima biti omogućeno da se sve javne usluge, za

koje je to pogodno, koriste posredstvom Interneta i svog ličnog računara, drugog kućnog ili

mobilnog uređaja. Građanima će biti omogućeno da javne usluge koriste i na klasičan način,

ali bez potrebe da obilaze više šaltera, sa efikasnom realizacijom usluge, kao i sa punim,

jasnim i na Internetu lako dostupnim informacijama o usluzi. Opšti ciljevi:

Povećanje zadovoljstva korisnika javnim uslugama;

Svi građani imaju koristi od e-Uprave;

Smanjenje tereta administracije za privredne subjekte i za građane;

Povećanje efikasnosti javne uprave upotrebom IKT;

Prekogranična interoperabilnost, posebno sa zemljama EU;

48

Lokalna e-uprava

Pozitivan uticaj na slobodu kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga;

Uvećanje transparentnosti i odgovornosti kroz inovativnu upotrebu IKT;

Jačanje participacije građana u demokratskom odlučivanju;

Zaštita privatnosti i bezbednost.

49

Lokalna e-uprava

Zaključak

Razvoj, primena računara i sve veća pristupačnost Interneta, doveli su do mogućnosti, da

korisnici usluga javne uprave više ne moraju za svaku potvrdu i uverenje da idu na šaltere

uprave, već da neke usluge mogu da dobiju i preko portala nadležnog organa na Internetu. To

omogućuju elektronski servisi u okviru razvoja e-Uprave.

Svuda u svetu, pa i kod nas, primene elektronskih servisa donose brojne korisne efekte, a

pre svega raste zadovoljstvo građana i drugih korisnika radom javne uprave i popravlja se

imidž zemlje kod potencijalnih investitora zbog jednostavnijih procedura u komunikaciji sa

javnom upravom. Povećava se efikasnost rada i smanjuju se pojedini troškovi i broj

zaposlenih u javnoj upravi. Obavlja se reinženjering radnih procedura kako bi se prilagodile

primenama računara i postale racionalnije. Korisni efekti najpotpunije se ostvaruju u

sredinama gde ih političari i menadžeri prihvate kao svoj cilj.

Izgradnjom sistema e-Uprave obezbeđuje se efikasniji rad, racionalnost u potrošnji

sredstava što dovodi do smanjenja troškova i uštede vremena. Potrebno je razumeti da e-

Uprava nije samo alternativni način ostvarivanja servisa javne administracije, ona mora biti

efikasnija i jeftinija i tako vremenom potisnuti klasični način šalterskog pružanja servisa.

50

Lokalna e-uprava

Literatura

www.euprava.gov.rs/

http://www.academia.edu

http://www.scribd.com

http://www.digitalnaagenda.gov.rs/FileSystem/SiteDocuments/Merenje%20eSpremnosti

%20LS%20u%20Srbiji.pdf

www.mega.rs

51