DNEVNIK ADAMA I EVE

PISMA SA ZEMLJE

Stvoritelj je seo na tron, razmiljajui. Iza njega se pruao bezgranini kontinent neba, uronjen u bletavilo svetla i boje; ispred njega uzdizala se crna no Kosmosa, kao zid. Njegova mona masa upadljivo se vinula, nalik planini, u zenit, a Njegova boanska glava sijala kao udaljeno sunce. Kraj Njegovih stopala stajale su tri kolosalne figure, umanjene gotovo do nevidljivosti, arhaneli samim kontrastom svojih glava u visini Njegovog glenja. Kada je Stvoritelj razmislio, rekao je: Razmislio sam. Pogledajte!Podigao je svoju ruku i iz nje se rasprsnuo vodoskok vatre, milion velianstvenih sunaca koja su rasprila tamu i uzvisivala se, sve dalje i dalje i dalje, smanjujui se dok su probadala udaljene granice Kosmosa, sve dok naposletku nisu liila na dijamantne take to svetlucaju pod ogromnom svemirskom kupolom. Na kraju punog sata, Veliki savet bio je rasputen. Napustili su Prisustvo impresionirani i zamiljeno se povukli do mesta gde e moi slobodno da razgovaraju. Niko od njih nije izgledao voljno da otpone razgovor, iako su svi eleli da to neko uradi. Svi su izgarali od elje da diskutuju o velikom dogaaju, ali niko nije eleo da se pozabavi time dok ne vidi kako drugi reaguju. Tako se nastavljao neki besciljan i isprekidan razgovor o stvarima bez ikakvog znaaja, vukui se do beskraja sve dok na kraju arhaneo Satana nije prikupio hrabrost nje je imao u velikoj meri i probio led. On je rekao: Svi znamo o emu treba ovde da priamo, gospodo moja, pa bismo mogli prestati da se pretvaramo i poeti. Ukoliko je ovo miljenje Saveta,Jeste, jeste! rekoe Gavrilo i Mihailo, prekinuvi ga sa zahvalnou.U redu, onda, nastavimo. Bili smo svedoci divne stvari; to se toga tie, svi se slaemo. to se tie njene vrednosti ukoliko je ima to je pitanje koje se nas lino ne tie. Moemo imati koliko god elimo razliitih miljenja, i tu je kraj. Nemamo pravo glasa. Mislim da je Svemir bio dovoljno dobar, takav kakav jeste, a i koristan, takoe. Hladan i mraan mesto za odmor, s vremena na vreme, nakon sezone osetljive klime i munog sjaja nebesa. Ali ovo su beznaajni detalji; ova novotarija, ogromna novotarija, to je ta, gospodo?Nastanak i uvoenje automatskog, nenadgledanog, samoregulieeg zakona za upravljanje tim hiljadama sunaca i svetova to se uvijaju i utrkuju! To je to! ree Satana. Uviate da je to ideja od ogromnog znaaja. Nita ni blizu toga nije proizalo iz Vrhunskog uma dosad. Zakon Automatski zakon egzaktni i nepromenljivi zakon kome nije potrebno nadgledanje, prepravke, prilagoavanje dok venosti traju! On je rekao da e ta bezbrojna ogromna tela uranjati u pustoi Svemira eonima i eonima, pri nezamislivim brzinama, oko velikih orbita, pa ipak se nikad ne sudariti niti skratiti ili produiti svoje orbitalne periode ni za stoti deo sekunde u dve hiljade godina! To je novo udo, a najvee od svih Automatski zakon! I On mu je dao ime PRIRODNI ZAKON i rekao da je Prirodni zakon BOJI ZAKON razna imena za jednu te istu stvar. Da, ree Mihailo, i On je rekao da e ustanoviti Prirodni zakon Boji zakon u svoj njegovoj suverenosti i da bi njegov autoritet trebalo da bude vrhunski i nenaruiv. Takoe, ree Gavrilo, On je rekao da e postepeno stvarati ivotinje, za koje e, isto tako, vaiti taj zakon. Da, ree Satana, uo sam ga, ali ga nisam razumeo. ta je to ivotinje, Gavrilo?Ah, kako bih ja to mogao znati? Kako bi iko od nas mogao znati? To je nova re. (Tri veka nebeskog vremena ekvivalentna su stotini miliona godina zemaljskog vremena. Ulazi Aneo glasnik.)Gospodo moja, On pravi ivotinje. Hoe li vam goditi da odete i pogledate?Otili su, videli i bili zbunjeni. Duboko zbunjeni i Stvoritelj je to primetio i rekao: Pitajte. Odgovoriu. Boanski, ree Satana naklonivi se, za ta one slue?One su eksperiment u Moralu i Ponaanju. Posmatrajte ih i budite upueni. Bilo ih je na hiljade. Bile su veoma aktivne. Obuzete, sve obuzete uglavnom meusobnim progonom. Satana je ocenio poto je prouio jednu kroz snani mikroskop: Ova velika zver ubija slabije ivotinje, Boanski. Tigar da. Zakon njegove prirode je surovost. Zakon njegove prirode je Boji zakon. On mu se mora pokoriti.Onda on svojim pokoravanjem ne ini nikakav prestup, Boanski? Ne, on je bez krivice.Ovo drugo stvorenje, ovde, bojaljivo je, Boanski, i doivljava smrt bez otpora.Zec da. On je bez hrabrosti. To je zakon njegove prirode Boji zakon. Mora mu se pokoriti.Onda se od njega ne moe oekivati da ide protiv svoje prirode i prui otpor, Boanski?Ne. Ni od jedne ivotinje ne moe se oekivati da ide protiv zakona svoje prirode Bojeg zakona.Nakon mnogo vremena i puno postavljenih pitanja, Satana je rekao: Pauk ubija muvu i jede je; ptica ubija pauka i jede ga; divlja maka ubija gusku; oni pa dobro, sve ubijaju jedna drugu. To je neprekidno ubijanje. Ovde imamo bezbrojno mnotvo stvorenja i sva ubijaju, ubijaju, ubijaju, sva su ona ubice. Zar ih ne treba kriviti, Boanski? Ne treba ih kriviti. To je zakon njihove prirode. A zakon prirode je uvek Boji zakon. A sada posmatrajte pazite! Novo stvorenje i to remek-delo ovek! Ljudi, ene, deca, naili su rojei se u gomilama, u velikom mnotvu, na milioni njih. ta e uiniti s njima, Boanski?Ugradiu razne Moralne kvalitete u svakog pojedinano, u raznim razmerama i koliini, sve zajedno, sve one ve podeljene, po jednu naroitu odliku za svaku vrstu ivotinjskog sveta bez moi govora hrabrost, kukaviluk, surovost, blagost, estitost, pravednost, lukavost, prevrtljivost, velikodunost, okrutnost, zlobu, poudu, milosre, samilost, istotu, sebinost, dobrotu, ast, ljubav, mrnju, podlost, plemenitost, lojalnost, laljivost, istinoljubivost svako ljudsko bie imae sve ovo u sebi i to e initi njegovu prirodu. Kod nekih e dobre osobine potisnuti loe i njih e zvati dobri ljudi; kod drugih e prevladati zle osobine i njih e zvati loim ljudima. Gledajte pazite one nestaju!Gde su otile, Boanski?Na Zemlju oni i njihovi sadruzi ivotinje.ta je Zemlja?Mala lopta koju sam napravio, pre vremena, pre dva i po vremena. Videli ste je, ali je niste primetili u eksploziji svetova i sunaca koji su prtali s moga dlana. ovek je eksperiment, ostale ivotinje su drugi eksperiment. Vreme e pokazati da li su bili vredni truda. Predstava je gotova; moete se udaljiti, gospodo moja. Nekoliko dana je prolo.Ovo se odnosi na dugi raspon (naeg) vremena, s obzirom na to da na nebesima dan traje hiljadu godina. Satana je zadivljeno pravio opaske na izvesne delove pratavog Stvoriteljevog poduzetnitva opaske koje su, kada se itaju izmeu redova, bile sarkastine. Izrekao ih je u poverenju svojim sigurnim prijateljima arhanelima, ali nauli su ih neki obini aneli i izvestili o tome u tabu. Nareeno je da ode u izgon na jedan dan nebeski dan. Bila je to kazna na koju je ve bio navikao, zbog svog predugog jezika. Ranije je bio deportovan u Kosmos, jer nije bilo drugog mesta na koje bi ga mogli poslati, i tamo je leprao u dosadi vene noi i arktike hladnoe; ali sada se dosetio da se potrudi i pronae Zemlju da bi video kako se odvija eksperiment s Ljudskom rasom. S vremena na vreme pisao je kui vrlo neslubeno svetom Mihailu i svetom Gavrilu o tome.

SATANINO PISMO

Ovo je udno mesto, izuzetno i interesantno. Kod kue nema nieg nalik tome. Ljudi su svi ludi, ostale ivotinje su lude, Zemlja je luda, sama Priroda je luda. ovek je divno udo. Kada je u svojem naj-najboljem svetlu, on je neka vrsta jeftinog izdanja nieg anela; kada je u najgorem, on je gnusan, nezamisliv. I prvi i poslednji meu njima sve vreme je sarkastian. Pa ipak, on spokojno i potpuno ubeeno naziva sebe najuzvienijim bojim delom. Ovo to vam govorim istina je. A to mu nije nova ideja, govorio je o njoj vekovima i verovao u nju. Toliko je verovao da se u itavoj njegovoj rasi nije naao niko ko bi se nasmejao tome. tavie ukoliko mogu jo da dodam on misli da je Stvoriteljev ljubimac. On veruje da je Stvoritelj ponosan na njega; on ak veruje i da ga Stvoritelj voli; da je jako vezan za njega; da presedi noi i noi kako bi mu se divio; da, i da ga nadgleda i dri podalje od nevolja. On mu se moli i misli da ga On slua. Zar to nije neobino? Ispunjava svoje molitve sirovim, ogoljenim i napadnim laskanjem i misli da On sedi i raspreda o ovim budalatinama uivajui u njima. On se moli za pomo, usluge i zatitu, svaki dan; i ini to pun nade i poverenja, takoe, mada mu ni na jednu molitvu nikada nije odgovoreno. Svakodnevne uvrede i porazi ga ne obeshrabruju, on jednostavno nastavlja s molitvama. Postoji neto skoro divno u njegovoj upornosti. Moram vam napomenuti jo ovo: on misli da ide u raj!Postoje plaeni uitelji koji mu to govore. Oni mu takoe kau da postoji pakao, vena vatra, kao i to da e otii tamo ukoliko se ne bude pridravao Zapovesti. ta su Zapovesti? To je neto neobino. O njima u vam govoriti povremeno.

PISMO IIO ljudima nisam rekao nita to nije tano. Moraete mi oprostiti ukoliko ponovim tu opasku s vremena na vreme u ovim pismima; elim da vam kaem da uzmete za ozbiljno stvari koje vam govorim i oseam da bi mi, kad bih ja bio na vaem mestu a vi na mom, to podseanje povremeno bilo potrebno da biste zaista i poverovali u to to vam kaem. Jer u oveku nema niega to besmrtniku ne bi bilo udno. On ni na ta ne gleda kao mi, njegov oseaj za proporciju potpuno je drugaiji od naeg, a njegov oseaj vrednosti toliko odstupa od naeg da ga verovatno, i s naim velikim intelektualnim moima, ni najnadareniji meu nama nikad ne bi mogao potpuno razumeti. Na primer, ovaj sluaj: on je zamislio nebesa, a iz njih sasvim izostavio najuzvieniji od svih svojih uitaka ekstazu, koja je prva i najdraa srcu svakog pripadnika njegove rase i nae seksualni odnos!To je kao da izgubljenoj i iscrpljenoj osobi u uarenoj pustinji spasilac kae da moe odabrati i imati sve, sem jedine stvari za kojom je eznuo, i da bi trebalo po sopstvenom izboru da izostavi vodu!Njegov raj je kao i on: neobian, interesantan, zadivljujui, groteskan. Dajem vam re, u njemu nema nijedne stvari koju on zapravo ceni. Sastoji se potpuno i kompletno od razonoda za koje skoro uopte ne mari ovde na Zemlji, pa ipak je sasvim siguran da e ih voleti u raju. Zar to nije udno? Zar to nije zanimljivo? Ne smete misliti da preterujem, jer jednostavno nije tako. Objasniu vam detaljnije. Veina ljudi ne peva, veina ljudi ne moe da peva, veina ljudi nee ostati tamo gde drugi pevaju ukoliko to potraje due od dva sata. To. Pribeleite to. Otprilike, smo dvoje od njih stotinu mogu svirati muziki instrument, a ni etvoro od njih sto nemaju nikakvu elju da naue da sviraju. Zabeleite i ovo. Mnogi ljudi se mole, ali malo njih voli to da ini. Nekoliko ih se moli dugo, ostali na brzinu. U crkvu ide vie ljudi nego to eli. Za etrdeset devet od pedeset ljudi dan odlaska u crkvu je dosadna, dosadna gnjavaa. Nedeljom, od svih ljudi u crkvi, dve treine se umori do pola bogosluenja, ostali pre njegovog kraja.Najdrai trenutak za sve njih jeste kada propovednik podigne ruke radi blagoslova. Moete uti prigueni um olakanja koji se iri po prostoriji i primetiti oiglednu zahvalnost. Sve nacije gledaju s visine na sve ostale nacije. Sve nacije oseaju odbojnost prema svim drugim nacijama. Sve bele nacije preziru sve obojene nacije ili bilo koju drugu nijansu i ugnjetavaju ih kad god stignu. Beli ovek se ne drui s crnugama niti stupa u brak s njima. Ne dozvoljavju im pristup u njihove kole i crkve. itav svet mrzi Jevreje i ne trpi ih, osim onih bogatih. Molim vas da pribeleite sve te detalje.Dalje. Svim normalnim ljudima buka je mrska.Svi ljudi, bilo ludi bilo normalni, vole raznolikosti u ivotu. Monotonija ih brzo zamara.Svaki ovek, ve prema umnim sposobnostima koje su mu zapale, veba svoj um neprestano i ova veba ini ogroman i cenjen, sutinski deo njegovog ivota. Najnii intelekt, kao i najvii, poseduje sposobnost neke vrste i rado uiva u njenom testiranju, dokazivanju, usavravanju. Deran koji je nadmoan u igrama nad svojim drugarom podjednako je marljiv i pun elana tokom svojih vebi kao i vajar, slikar, pijanista, matematiar i ostali. Nijedan od njih ne bi mogao biti srean ukoliko bi mu dar bio uskraen. Evo, sada imate injenice. Znate u emu ljudska rasa uiva, a u emu ne. Ona je izmislila raj, iz sopstvene glave, sam po sebi: pogodite kakav je! Ne biste mogli ni za hiljadu petsto venosti. Najsposobniji um poznat meni ili vama ne bi to uspeo za pedeset miliona eona. Pa dobro, onda, rei u vam. 1. Pre svega, skreem vam ponovo panju na neobinu injenicu s kojom sam poeo. To jest, da ljudsko bie, kao i Besmrtni, prirodno postavlja seksualni in daleko, daleko ispred svih ostalih uitaka a ipak ga je izostavio iz svog raja! Uzbuuje ga sama pomisao na to; ansa ga izluuje; u ovom stanju e rizikovati ivot, ugled, sve ak i sam svoj udni raj da bi iskoristio tu mogunost i proiveo do neodoljivog vrhunca. Od mladih do sredovenih, svi ljudi i ene stavljaju kopulaciju iznad svih ostalih zadovoljstava, a zapravo je onako kao to sam vam rekao: nije u njihovom raju; molitva zauzima to mesto. Zbog toga je veoma cene; pa ipak, kao i sve njihove takozvane blagodeti, ona je jadna. U svom najboljem i najduem izdanju in je nezamislivo kratak hou rei, s obzirom na zamisao Besmrtnog. U pogledu ponavljanja ovek je ogranien oh, potpuno van shvatanja Besmrtnog. Mi koji to radimo uz vrhunske ekstaze, bez prestanka vekovima, nikada neemo moi da razumemo ove ljude i dovoljno se na njih saalimo zbog toga to im je uskraeno bogatstvo tog dara, koji u meri u kojoj ga mi posedujemo ini sva ostala zadovoljstva trivijalnim i nedostojnim truda. 2. U ovekovom raju svi pevaju! ovek koji nije pevao na Zemlji tamo peva; ovek koji nije umeo da peva na Zemlji tamo je sposoban za to. Ovo sveopte pevanje nije uzgredno, povremeno olakano pauzama tiine, nastavlja se, svakog dana od dvanaest sati. I svi ostaju tu, dok bi na Zemlji mesto opustelo za dva sata. Pevaju se samo himne. tavie, samo jedna himna. Rei su uvek iste, ima ih otprilike samo desetak, nema rime, nema poezije: Hosana, hosana, hosana, Dragi Boe Sabaota, 'rah! 'rah! 'rah! Siss! buum! ...a-a-ah!3. Za to vreme, svi redom sviraju harfu ti milioni i milioni! dok je na Zemlji jedva njih dvadeset od hiljadu moglo ili makar i poelelo da svira neki instrument.Zamislite zagluujui uragan zvuka milioni i milioni glasova istovremeno vrite uglas i milioni i milioni harfi krguu zubima u istom trenutku! Pitam vas: nije li to grozno, nije li to odvratno, nije li to uasno?Zamislite dalje: to je sluba; hvalospevi poasti, laskanja, ulagivanja! Pitate li se ko je taj ko je voljan da istrpi ovu udnu poast, ovu ludu poast; i ne samo to je trpi nego mu se i svia, uiva u njoj, potrebna mu je, zahteva je? Zadrite dah!To je Bog! Bog ove rase, hou rei. On sedi na svom tronu, slue ga dvadeset etiri stareine i neki drugi dostojanstvenici s njegovog dvora, gleda preko nepregledne uzburkane mase oboavatelja i smei se, prede od zadovoljstva i klima prema severu, jugu, istoku; drim da ovako neobian i prostoduan spektakl nije dosad zamiljen u ovom Svemiru. Lako je primetiti da ideja nije potekla od izumitelja raja, ve je on kopirao paradnu ceremoniju neke jadne male suverenske drave iz zabaenog dela Orijenta. Svi normalni beli ljudi mrze buku; pa ipak su mirno prihvatili ovakvu vrstu raja bez razmiljanja, bez kritike, bez prouavanja i zapravo ele da idu tamo! Duboko posveeni starci sive kose troe puno vremena sanjajui o srenom danu kada e odbaciti brige ovog ivota i upoznati zadovoljstva tog mesta. Meutim, moete videti koliko je on za njih nestvaran i koliko ga, u stvari, neozbiljno shvataju jer se praktino nikako ne pripremaju za veliku promenu: niti vidite ikog od njih s harfom i niti ujete da neko od njih peva. Kao to ste videli, ta jedinstvena predstava je sluba: hvalospev u himni i padanje niice. Odigrava se u crkvi. I onda, na Zemlji ovi ljudi ne mogu da izdre u crkvi vie od sat i petnaest, a i to su sveli na jednom sedmino. To je u ovom sluaju nedelja. Jedan dan od sedam, pa ak ni onda ba ne eznu za tim. I tako uzmite u obzir ta im njihov raj obezbeuje: crkvu koja traje veno i nedeljni dan u beskraj! Oni se brzo zamore od ovdanje nedeljne, a eznu za tom venom; sanjaju o njoj, priaju o njoj, oni misle kako misle da e uivati u njoj svim svojim prostim srcem oni misle kako misle da e tada biti sreni zbog nje!To je zato to uopte ne razmiljaju; oni samo misle da misle. Jer, oni ne mogu misliti; ni dva ljudska bia meu deset hiljada nemaju neto ime bi mislili. to se tie njihove mate o, pa pogledajte njihov raj! Prihvataju ga, odobravaju, dive mu se. To vam govori o njihovoj pameti. 4. Izumitelj njihovog raja nabacao je, na veliku hrpu, sve nacije sa Zemlje. Svi su apsolutno ravnopravni, niko nije iznad nekog drugog; oni treba da budu braa; treba da se izmeaju, da se mole zajedno, sviraju harfu zajedno, pevaju hosane zajedno belci, crnuge, Jevreji, svi nema razlike. Ovde na Zemlji sve se nacije mrze meusobno, a svi zajedno mrze Jevreje. Pa ipak, svaki poboni ovek oboava taj raj i eli da zavri u njemu. Zaista eli. A kada je u boanskom zanosu, on misli kako misli da bi, samo kada bi bio tamo, prigrlio sve stanovnitvo na srce, i grlio, grlio, grlio! On je udo ovek! Voleo bih da znam ko ga je izmislio. 5. Svaki ovek na Zemlji ima neku dozu razuma, veliku ili malu; i bila ona velika ili mala, on se njome ponosi. Takoe, srce mu raste na pomen uzvienih umova njegove rase i zato voli prie o njihovim izvanrednim dostignuima. Jer, oni su od njegove krvi i, potujui njih, potuje i sam sebe. Gle ta sve ovekov um moe uiniti! On se razmee; i poziva na niz znamenitih ljudi iz svih razdoblja; ukazuje na vena knjievna dela koja su dali svetu, na mehanika uda koja su izmislili i na divote kojima su zaodenuli nauku i umetnost; i njima skida kapu, kao kraljevima, iskazujui im najdublju i najiskreniju poast koju njegovo ushieno srce moe iskazati time postavlja intelekt na vrhovni, nedodirljivi tron, iznad svega ostalog na svetu. A onda osmiljava raj u kome nigde nema ni trunke umnosti! Nije li to udno, nije li to neobino, nije li to zbunjujue? Tano je ovako kao to sam rekao, bez obzira na to kako neverovatno zvui. Iskreni oboavalac uma i veliki ljubitelj njegovih monih koristi izmislio je religiju i raj koji ne odaje priznanje intelektu, ne izdvaja ga od drugih stvari, ne pridaje mu znaaj: u stvari, ak ga i ne pominje. Do ovog trenutka ve ste primetili da je raj ljudskih bia osmiljen i podignut po apsolutno konanom planu; i da taj plan sadri, kao svoj sastavni deo, u svakom detalju, svaku moguu i zamiljenu stvar odbojnu oveku, a nijednu jedinu koju on voli!I tako, to dalje budemo odmicali, to e ova neobina injenica biti sve oiglednija.Pribeleite ovo: u ovekovom raju nema iskuenja za razum, niega od ega bi on preiveo. Tamo e za godinu dana istruliti istruliti i usmrdeti se. Istruliti i usmrdeti se i na tom stepenu postati svetac. Blagoslovena stvar: jer jedino svetac moe istrpeti zadovoljstva te ludnice.

PISMO IIIPrimetili ste da je ljudsko bie neobino. U prolosti je imalo (istroilo i odbacilo) stotine i stotine religija; danas ima stotine i stotine religija i svake godine izbaci ne manje od tri nove. Mogao bih poveati taj broj i jo uvek se drati injenica. Jedna od njegovih glavnih religija zove se hrianstvo. Zanimae vas kratak opis. Detaljno je izloeno u knjizi od dva miliona rei, nazvanoj Stari i Novi zavet. Ona ima i drugo ime Boja re. To je zato to hrianin misli da je njenu svaku re diktirao Bog onaj o kome sam priao. Veoma je interesantna. U njoj ima uzviene poezije; i nekih pametnih pria; i krvlju natopljene istorije; i nekih dobrih pouka; i bogatstva opscenosti; i vie od hiljadu lai. Ova Biblija je uglavnom sainjena od fragmenata starijih biblija kojima je prolo vreme pa su se polako uruile. Zato joj vidno nedostaje neophodne originalnosti. Tri od njena etiri najimpozantnija i najimpresivnija dogaaja odigrala su se u ranijim biblijama; sve njene najbolje pouke i pravila ponaanja takoe su proizali iz tih biblija; ima samo dve nove stvari u njoj: jedna je pakao, a druga taj neobini raj o kome sam vam priao.ta emo uiniti? Ukoliko verujemo, kao ti ljudi, da je njihov Bog izmislio ove surove stvari, onda ga kleveemo; ukoliko verujemo da su ih ti ljudi izmislili sami, kleveemo njih. To je neugodna nedoumica u bilo kom sluaju jer nama nijedna strana nije uinila nita naao. Zarad mira u kui, stavimo se na jednu stranu. Udruimo snage s ljudima i prebacimo itav neprijatni teret na njega raj, pakao, Bibliju i sve. To ne izgleda ispravno, to ne izgleda poteno; pa ipak, kada uzmete u obzir taj raj i kako je porazno nabijen svime onim to je ljudskom biu odbojno, kako moemo verovati da ga je izmislilo ljudsko bie? A kada vam budem rekao za pakao, to e biti jo tee i najverovatnije ete rei: ne, ovek ne bi mogao stvoriti takvo mesto, ni za sebe ni za bilo koga drugog; jednostavno, ne bi mogao. Ta nevina Biblija govori o Stvaranju. ega Kosmosa? Da, Kosmosa. Za est dana!Bog je to uinio. On ga nije nazvao Kosmosom to je moderno ime. Sva njegova panja bila je usmerena na ovaj svet. Napravio ga je za pet dana i onda? Trebao mu je samo jedan dan da stvori dvadeset miliona sunaca i osamdeset miliona planeta! Za ta je sve to bilo potrebno bar po njegovoj ideji? Da se obezbedi svetlo za ovaj mali svet igraku. To je bila sva njegova svrha; nije imao drugu. Jedno od dvadeset miliona sunaca (najmanje) trebalo je da svetli danju, ostala da pomognu jednom od bezbrojnih meseca u Svemiru da ublai tamu njegovih noi. Potpuno je jasno da je verovao kako e dijamanti tih hiljada trepereih zvezda ukraavati njegovo novostvoreno nebo kada sunce prvog dana potone iza horizonta; ali ni jedna jedina zvezda nije zatreperila na tom crnom svodu pre no to su istekle tri i po godine od asa kada su potpuno dovreni nenadmani poduhvati te nedelje za pamenje[footnoteRef:2]1. Onda se pojavila jedna zvezda, potpuno usamljena, i zatreperila. Tri godine kasnije pojavila se jo jedna. Te dve su treperile due od etiri godine pre nego to im se pridruila trea. Nakon prvih sto godina jo nije bilo ni dvadeset pet zvezda koje su svetlucale u ogromnoj pustoi tog sumornog svoda. Po isteku hiljadu godina i dalje nije bilo dovoljno zvezda za predstavu. Posle milion godina samo je pola od sadanjeg niza slalo svoje svetlo preko teleskopskih granica, a ostalima je trebalo jo milion godina da slede primer, kako glasi vulgarna fraza. S obzirom na to da tada nisu postojali teleskopi, njihova pojava nije primeena. [2: 1Svetlu najblie zvezde (Signi 61) potrebno je, ako putuje bre od 300.000 kilometara u sekundi, tri i po godine da dopre do Zemlje. Arkturus je sijao 200 godina pre nego to je to bilo vidljivo sa Zemlje. Udaljenije zvezde postepeno postaju vidljive tek posle vie hiljada godina prim. aut. (M. T.)]

Sad ve tristotinak godina hrianski astronom zna da njegovo Boanstvo nije nainilo zvezde za tih izvanrednih est dana; ali hrianski astronom ne insistira na tom detalju. A ni propovednik. U svojoj knjizi Bog je reit i hvali svoja mona dela i naziva ih najveim imenima kojih se moe setiti time pokazujui kako se jako i opravdano divi veliini; pa ipak je sainio te milione udesnih sunaca da osvetle ovo siuno nebesko telo, umesto da predvidi kako malo sunce ovog nebeskog tela ispomae njih. On pominje Arkturus u svojoj knjizi seate se Arkturusa; bili smo jednom tamo. To je jedna od nonih lampi ove planete! ta dinovska kugla je pedeset hiljada puta vea nego sunce ove planete i u poreenju s njim izgleda kao katedrala spram dinje. Svejedno, veronauka jo ui dete da je Arkturus stvoren da bi pomogao u osvetljavanju ove planete, a dete raste i nastavlja da veruje u to jo dugo poto uvidi da zakon verovatnoe ne ide tome u prilog. Sudei po Bibliji i njenim slugama, Kosmos postoji samo est hiljada godina. Tek u poslednjih stotinu godina predani, ljubopitljivi umovi otkrili su da je verodostojnija brojka od stotinu miliona. Za est dana Bog je stvorio oveka i ostale ivotinje. Stvorio je oveka i enu i smestio ih u ugodni Vrt, zajedno s ostalim stvorenjima. Tamo su svi zajedno iveli neko vreme skladno i zadovoljno, u punom cvatu mladosti; onda su nastupile nevolje. Bog je upozorio oveka i enu na to da ne smeju jesti plod odreenog drveta. I dodao neto jako udno: rekao je da e, ako ga budu jeli, sigurno umreti. udno, budui da nikad nisu videli niiju smrt pa nisu ni mogli znati ta je time mislio. A ni on ni bilo koji drugi bog nije mogao naterati tu neuku decu da shvate ta se od njih trai bez izloenog primera. Sama re nije bila znaajnija za njih nego to bi to bila za dete od nekoliko dana. Neto kasnije potraila ih je zmija i prila im hodajui uspravno jer tako su se one tada kretale. Zmija je rekla da e zabranjeno voe ispuniti njihove neiskoriene umove znanjem. Tako su ga pojeli, to je bilo potpuno prirodno jer oveku je u naravi da udi za znanjem; dok je svetenik, kao i Bog, iji je imitator i predstavnik, od samog poetka postavio sebi za cilj da ne sazna nijednu korisnu stvar.Adam i Eva su pojeli zabranjeno voe i istovremeno je veliko svetlo blesnulo u tami njihovih glava. Doli su do znanja. Kakvog znanja korisnog znanja? Ne jednostavno saznanja da postoje stvari kao to su dobro zlo, i kako initi zlo. To dotad nisu mogli. Zbog toga su sve stvari koje su dotad radili bile bez mrlje, bez krivice, bez greha. Ali sada su mogli initi zlo i trpeti zbog toga; sada su doli do onog to Crkva zove neprocenjivom vrednou, do Moralnosti; tog oseaja koji razlikuje oveka od zveri i stavlja ga iznad nje. Umesto ispod zveri gde bi po pretpostavci trebalo da bude, s obzirom na to je on uvek pun grenih misli i krivice, dok je zver uvek ista i nevina. To je kao kada vie cenite sat koji stalno ide pogreno od onog koji uvek pokazuje tano vreme.Crkva i danas jo vrednuje Moralnost kao najplemenitiju ovekovu vrlinu iako zna da Bog sasvim izvesno ima jako loe miljenje o njoj i da je na svoj nespretan nain uinio ta je mogao da sprei svoju srenu Decu iz Vrta da je zadobiju. I tako, sada su Adam i Eva znali ta je zlo i kako da ga ine. Znali su kako se ine razne vrste grenih stvari, a meu njima i ona glavna ona koju je Bog najpre imao na umu. To je bila umetnost i tajna seksualnog odnosa. Za njih je to bilo izvanredno otkrie i oni su prestali da dangube i posvetili mu punu panju, ta sirota, ushiena mlade!Usred jednog od ovakvih slavlja uli su Boga kako se eta po bunju, to je bio njegov popodnevni obiaj, i prestraili se. Zato? Zato to su bili goli. To dotad nisu znali. Nisu marili za to; a nije ni Bog. U tom trenutku za pamenje, roena je nemoralnost; i neki ljudi je otada cene mada bi se svakako zbunili da moraju objasniti zato. Adam i Eva su doli na svet goli i nepostieni goli i ista srca; i nijedan njihov naslednik nije doao drugaije. Svi su doli na svet goli, nepostieni i ista srca. Doli su edno. Morali su zadobiti nemoralnost i grene misli; prvi zadatak hrianske majke jeste da detetu prenese grene misli i ona to ne proputa. Njen prijako poraste u misionara i odlazi do nevinih divljaka i civilizovanih Japanaca i prenosi to dalje. Potom oni usvajaju nemoralnost, skrivaju svoja tela, prestaju da se zajedno kupaju goli.Obiaj koji se grekom zove ednost nema svoj standard, a ne moe ga ni imati jer je suprotan prirodi i razumu i zbog toga predstavlja vetaku tvorevinu i trpi svaiji hir, svaiju bolesnu muiavost. I tako, u Indiji profinjena dama pokriva svoje lice i grudi, a ostavlja noge gole od struka nanie, dok profinjena evropska dama pokriva svoje noge, a izlae lice i grudi. U zemljama naseljenim nevinim divljacima, fina evropska gospoa navikava se na potpunu golotinju odraslih domorodaca i to ubrzo sasvim prestaje da joj smeta. Lepo odgojen francuski grof i grofica koji se nisu poznavali nasukani posle brodoloma na nenastanjeno ostrvo samo u spavaicama, u osamnaestom veku, ubrzo su bili potpuno goli. Takoe su se stideli otprilike nedelju dana. Potom im njihova golotinja nije predstavljala problem i ubrzo su prestali da razmiljaju o njoj. Nikada niste videli obuenu osobu? Oh, pa dobro, niste mnogo propustili. Da nastavimo s biblijskim udima. Naravno da ete pomisliti kako pretnja upuena Adamu i Evi zbog neposlunosti svakako nije ostvarena, jer oni nisu stvorili same sebe, niti svoju prirodu, impulse ili slabost, i otuda nisu mogli posluati bilo iju naredbu ili odgovarati za svoja dela. Iznenadie vas da je pretnja ostvarena. Adam i Eva su kanjeni i taj zloin neki opravdavaju dan-danas. Izvrena je smrtna kazna. Kao to ste mogli shvatiti, jedina osoba odgovorna za njihov prekraj umakla je; i ne samo da je umakla nego je postala i krvnik nevinih.U vaoj ili mojoj zemlji trebalo bi da imamo tu privilegiju da se sprdamo s ovakvom vrstom moralnosti, ali ne bi bilo fer raditi to ovde. Mnogi od ovih ljudi imaju sposobnost razmiljanja, ali se ne slue njome za religiozna premiljanja. Najbolji umovi e vam rei da je, otkad je napravio dete, ovek moralno obavezan da brino pazi na njega, titi ga od povreda, bolesti, da ga oblai, hrani, da se nosi s njegovim hirovima, ne podie ruku na njega radi sopstvenog dobra i nikako da ga ne izlae obesnoj surovosti. Boji odnos prema zemaljskoj deci, svakog dana i svake noi, potpuno je suprotan svemu tome, pa ipak ti najbolji umovi s odobravanjem gledaju na te zloine, oprataju ih i ogoreno odbijaju da priznaju da su to uopte zloini kada ih on ini. Vaa i moja zemlja su interesantne, ali u njima nema niega ni upola tako interesantnog kao to je to ljudski um. Vrlo dobro, Bog je prognao Adama i Evu iz Vrta i naposletku ih eliminisao. Sve zbog ogluivanja o naredbu koju nije imao prava da izgovori. Ali, kao to ete videti, nije se tu zaustavio. Za njega vae jedna moralna naela, a za njegovu decu sasvim druga. On trai od svoje dece da se odnose pravedno i blago prema prekriocima i da im oproste sedamdeset sedam puta; dok se on sam ne odnosi ni pravedno ni blago ni prema kome pa tako nije oprostio prvom neukom i dobronamernom paru mladih ak ni njihov prvi mali prestup i rekao: Ovaj put vam opratam, pruiu vam jo jednu priliku.Ba naprotiv! Odabrao je da kanjava njihovu decu, vekovima, do kraja vremena, a zbog sitnice koju su poinili drugi pre njihovog roenja. Jo ih kanjava. Blago? Ne, upravo surovo.Ne biste pretpostavili da je ovakva vrsta bia toliko hvaljena. Razuverite se: svet ga zove Svepravednim, Svepravinim, Svedobrim, Svemilostivim, Sveopratajuim, Sveistinitim, Svevoleim, Izvorom sveg morala. Ove sarkazme govore svakodnevno, irom sveta. Ali nesvesni sarkastinosti. Ne, misle to ozbiljno: izgovaraju ih bez osmeha.

PISMO IVI tako je prvi par napustio Vrt pod kletvom venom kletvom. Izgubili su sva zadovoljstva koja su imali pre pada; pa ipak su bili bogati jer su stekli vrednost koja vredi vie od ostalih: poznavali su Vrhovnu umetnost. Bavili su se njome marljivo i bili ispunjeni zadovoljstvom. Boanstvo im je naredilo da ine tako. Ovaj put su posluali. Ali njima je ionako bilo svejedno jer bavili bi se njome taman da ju je hiljadu boanstava zabranilo. Usledili su rezultati. Nazvani Kain i Avelj. A oni su imali nekoliko sestara i znali ta da rade s njima. Tako su nastali i novi rezultati: Kain i Avelj su zaeli neke neake i neakinje. Ovi su, zauzvrat, zaeli neke dalje roake. U tom trenutku je razvrstavanje njihovih meusobnih veza oteano, pa je obustavljeno njegovo dalje voenje. Ugodan posao naseljavanja sveta vrlo efikasno se nastavio iz epohe u epohu; jer u tim srenim danima polovi su jo uvek bili zadueni za Vrhovnu umetnost mada je, zapravo, trebalo da budu mrtvi ve osam stotina godina. Slai seks, drai seks, divniji seks bio je oigledno na svom vrhuncu tada jer mogao je da privue bogove. Prave bogove. Silazili su s nebesa i divno se provodili s tim vruim mladim cvetovima. Biblija pria o tome. Uz pomo tih stranih gostiju populacija je rasla i rasla dok nije dostigla nekoliko miliona. Ali, to je razoaralo Boanstvo. Bio je razoaran njenim moralom; koji, po nekim standardima, nije bio nita gori od njegovog. I zaista, oni su bili njegova ne ba laskava kopija. Bili su to vrlo loi ljudi i, budui da nije znao kako bi ih popravio, mudro je zakljuio da ih ukine. Ovo je jedina zaista prosvetljena i nadmona ideja koju mu njegova Biblija pripisuje i s kojom je mogao obezbediti svoju reputaciju zasvagda samo da je se drao i sproveo je do kraja. Ali, on je uvek bio nepostojan osim u hvalisanju pa se njegova odlunost prelomila. Ponosio se ovekom; ovek je bio njegov najbolji izum; ovek je bio njegov najvei ljubimac posle kune muve i ne bi mogao podneti da ga potpuno izgubi; tako je konano odluio da sauva njegov uzorak, a ostatak potopi. Nema niega to bi mu moglo biti svojstvenije. Stvorio je sve te sramne ljude i lino bio odgovoran za njihovo ponaanje. Nijedan od njih nije zasluivao smrt, pa opet je svakako bila dobra politika potamaniti ih; posebno zato to je od njihovog nastanka ve poinjen glavni zloin i, sasvim izvesno, dozvoliti im da se dalje mnoe znailo je uveavati taj zloin. Ali, u istom trenutku, ne moe biti ni pravde ni pravinosti, bilo kakve pristrasnosti bie podavljeni svi ili niko. Ne, nije hteo da to ispadne tako; spae pola tuceta i pokuati s itavom rasom ispoetka. On nije mogao predvideti da e se ponovo pokvariti jer jedino je On dalekovidan u svom preporuivanju. Spasao je Noja i njegovu porodicu i postarao se da zatre ostale. Osmislio je Arku i Noje ju je sagradio. Nijedan od njih nije pravio arke ranije, niti znao ita o arkama; iz tog razloga se moglo oekivati neto neuobiajeno. To se i desilo. Noje je bio farmer i, iako je znao ta se zahteva od Arke, bio je potpuno nestruan da kae da li e ova biti dovoljno velika da odgovori potrebama ili nee (kao to i nije), pa pokuao naslepo. Boanstvo nije znalo da nije dovoljno velika, ali je rizikovalo a da ne saini odgovarajue mere. Najzad je brod ispao daleko loiji nego to je trebalo tako da svet i dan-danas trpi zbog toga. Noje je sagradio Arku. Sagradio ju je najbolje to je mogao, ali je izostavio veinu bitnih stvari. Nije imala kormilo, nije imala jedra, nije imala kompas, nije imala pumpe, nije imala mape, pravce kretanja, sidra, brodski dnevnik, svetlo, ventilaciju, a to se tie teretnog prostora koji je bio najvaniji deo to se manje kae o njemu, to bolje. Trebalo je da bude na moru jedanaest meseci i bilo joj je potrebno pijae vode da se ispune dve arke njene veliine pa ipak nije obezbeena dodatna arka. Spoljna voda se nije mogla iskoristiti: polovinu je inila slana voda te je ljudi i kopnene ivotinje ne bi mogli piti. Jer, nije jedino ovekov uzorak trebalo da bude spasen nego i biznis-uzorci ostalih ivotinja. Morate razumeti da su, kada je Adam pojeo jabuku u Vrtu i saznao kako se mnoi i obnavlja, ostale ivotinje takoe nauile tu umetnost, jednostavno posmatrajui Adama. To je bilo lukavo od njih, to je bilo snalaljivo; dobili su sve to se moglo iz jabuke, a da je nisu ni probali i zarazili sebe ubistvenom Moralnou, uzrokom sveg nemorala.

PISMO VNoje je poeo da prikuplja ivotinje. Od svake pojedinane vrste iz ivog sveta trebalo je da sakupi po par, bilo da je hodao ili gmizao, plivao ili leteo. Jedino moramo nagaati koliko mu je vremena trebalo da sakupi sva ta stvorenja i koliko ga je to moglo kotati jer ne postoje zapisi o ovim detaljima. Kada je papa Simah hteo da svom mladom sinu predstavi ivot odraslih u osvajakom Rimu, razaslao je ljude u Aziju, Afriku i na sve strane da bi prikupili divlje ivotinje za borbe u areni. Ljudima je trebalo tri godine da dobave ivotinje i prebace ih u Rim. Samo etvoronoce i aligatore, razumete nije bilo ptica, nije bilo zmija, nije bilo aba, nije bilo crva, nije bilo vaki, nije bilo pacova, nije bilo buva, nije bilo krpelja, nije bilo gusenica, nije bilo paukova, nije bilo kunih muva, nije bilo komaraca niega sem jednostavnih, obinih etvoronoaca i aligatora: ak ni svih etvoronoaca, samo onih borbenih. Pa opet je bilo onako kako sam rekao: trebalo im je tri godine da ih prikupe, a suma za ivotinje, njihovo prebacivanje i plate za ljude popela se do 4.500.000 dolara. Koliko ivotinja? Ne znamo. Ali, bilo ih je manje od pet hiljada, jer je to bio najvei broj ivotinja ikad prikupljen za ovakve predstave, a taj zbir je prikupio Tit, ne Simah. To je obina ala u poreenju s Nojevim ugovorom. Od ptica i zveri i slatkovodnih stvorenja trebalo je da prikupi 146.000 vrsta; a samo insekata vie od dva miliona razliitih vrsta. Hiljade i hiljade ovih stvorenja veoma je teko uhvatiti i da Noje nije odustao od posla, jo uvek bi ga obavljao, kao to je Levitik imao obiaj da kae. Svejedno, neu da kaem da se povukao. Ne, nije to uinio. Skupio je onoliko stvorenja za koliko je imao prostora i onda se zaustavio. Da je od poetka znao ta mu je sve potrebno, bio bi svestan da je to itava flota arki. Ali on nije znao koliko je vrsta stvorenja postojalo, a nije ni njegov ef. Tako da nije imao ni kengure ni oposume ni gutere bradaviare niti je imao kljunare, a nedostajao mu je i itav niz ostalih nezamenljivih blagoslova koje je Stvoritelj s ljubavlju obezbedio oveku i otad zaboravio na njih jer su odavno odlutali svaki na svoju stranu sveta, koju on nikad nije video niti se upoznao s deavanjima u njoj. I tako je svaki od njih bio na korak od utapanja.Pobegli su jedino sluajno. Nije bilo dovoljno vode da sve potopi. Osigurano je bilo potapanje samo jednog kutka sveta, poto njegov ostatak tada nije bio poznat pa se pretpostavljalo da i ne postoji. Ipak, ono to je konano i neopozivo navelo Noja da prestane kada je ve imao dovoljno vrsta za poslovne svrhe i kada je mogao dopustiti da ostatak bude istrebljen, bio je izgred koji se dogodio poslednjih dana: neki uzbueni stranac pristigao je s veoma uznemirujuim vestima. Rekao je da je kampovao meu nekim planinama i dolinama na oko hiljadu kilometara odatle i da je tamo video neto divno: stajao je na nekoj litici iznad iroke doline i na njenom ulazu video kako nailazi zatalasano crno more udnog ivotinjskog sveta. Neto kasnije, stvorenja su prola kraj njega gurajui se, penjui se jedna na drugu, probijajui se, urlajui, dahui uasno velika masa neobuzdanog mesa! Mravojedi veliine slona, abe velike kao krave; megaterijum[footnoteRef:3]2 i njegov harem neverovatne brojnosti; gmizavac za gmizavcem za gmizavcem, grupa za grupom, porodica za porodicom, vrsta za vrstom trideset metara dugi, deset metara visoki i duplo svadljiviji; jedan od njih je lupio potpuno nedunog darhamskog bika svojim repom i uz fijuk ga poslao sto metara uvis da bi ovaj s uzdahom pao kraj ovekovih stopala i prestao da se ubraja meu ive. ovek je rekao da su ove silne ivotinje ule za Arku i da dolaze. Dolaze da se spasu od potopa. I nisu dolazile u parovima, dolazile su sve: nisu znale da su putnici ogranieni na parove, ovek ree, a nisu ni marile za propise, svejedno one e otploviti u toj Arki ili nita. ovek je rekao da u Arku nee stati ni pola; i, tavie, da dolaze gladne i da e pojesti sve to se tu nalazi, ukljuujui i menaeriju i porodicu. [3: 2Megaterijum (gr. zver, divlja ivotinja) zool. Vrsta ogromnog izumrlog lenjivca surlaa koji je veliinom prelazio dananjeg slona; takoe: opti naziv za velike izumrle ivotinje prim. prev. ]

U biblijskom prikazu neete nai ni traga svim ovim injenicama. itava stvar je preutana. ak ni imena ovih ogromnih stvorenja nisu spomenuta. To vam kazuje da, kada ljudi ostave prekora vredan nedostatak u ugovoru, mogu to preutati u Bibliji ba kao i bilo gde drugde. Te snane ivotinje bi sada, kada je transport tako teak i skup, bile od neprocenjivog znaaja za oveka, ali sve su one izgubljene. Sve izgubljene, i to Nojevom krivicom. Sve su se podavile. Neke od njih pre ak osam miliona godina. Vrlo dobro, stranac je ispriao ovu priu i Noje je uvideo kako mora otii pre nego to monstrumi pristignu. On bi otplovio odmah, ali su tapaceri i dekorateri radne sobe i sobe za odmor kune muve morali da obave konana doterivanja, to ga je stajalo jedan dan. Jo jedan dan je izgubljen u pokuaju da se ukrcaju muve, s obzirom na to da ih je bilo 86 milijardi, a Boanstvo je i dalje brinulo da li ih ima dovoljno. Jo jedan dan je izgubljen u utovaru i skladitenju etrdeset tona probranog ubreta za potrebe muva. A onda, najzad, Noje otplovi, taman na vreme; jer tek to je Arka nestala iza horizonta, udovita su stigla i pridruila se tubalicama mnogih oajnih oeva i majki i prestraene dece na talasima okupanim stenama, to su, dok je kia pljutala, molitvama preklinjali Svepravedno, Svemilostivo bie, koje nikad nije odgovorilo ni na jednu molitvu jo otkad su te stene stvorene, zrno po zrno peska, a ne bi im odgovorilo ni kad bi ih vekovi ponovo smrvili u pesak.

PISMO VITreeg dana oko podneva primetili su da su ostavili muvu. Povratak je bio dug i naporan, to zbog nedostatka mape i kompasa, to zbog promene obala jer je voda, koja je stalno rasla, potopila nie delove poznatog predela, a viim promenila izgled do neprepoznatljivosti; ali posle esnaest dana predanog i temeljnog traganja, muvu su konano pronali a na brodu joj priredili doek s poastima, za vreme koga je Porodica stajala sa skinutim eirima, iz potovanja prema njenom boanskom poreklu. Bila je iscrpljena i pomalo klonula zbog loeg vremena, no u sasvim dobrom stanju. itave porodice su pomrle od gladi na ogoljenim planinskim vrhovima, ali njoj nije nedostajalo hrane, jer su je pristojno obezbeivala brojna i raznovrsna trupla bogata aromom smrdljive trulei. Tako je sveta ptica provienjem spasena. Provienje. To je re. Jer, muva nije ostavljena sluajno. Ne, ruka provienja bila je umeana u to. Ne postoje sluajnosti. Sve to se deava deava se s nekom svrhom. Sve je predvieno jo na poetku vremena, predodreeno od samog poetka. Jo u osvit Stvaranja Bog je predvideo da e Noje, uzbunjen i smeten najezdom sile buduih fosila, ranije isploviti na more i propustiti da ponese jednu odreenu, neprocenjivu bolest. Imae sve ostale bolesti i moi e ih deliti novim rasama ljudi kako budu dolazili na svet, ali e mu nedostajati jedna od najboljih tifus; bolest koja, u naroito povoljnim okolnostima, moe potpuno da skri pacijenta, ali da ga ne ubije; jer on posle te bolesti moe ponovo stati na noge i poiveti dug ivot, a opet, biti gluv, nem, slep, osakaen, pretvoren u idiota. Kuna muva je njen glavni prenosilac pa je sposobnija i poraavajue efikasnija od svih ostalih prenosilaca strane poasti zajedno. I tako, provienjem jo na poetku vremena, ova muva je ostavljena da potrai le zaraen tifusom i nahrani se njegovom trulei, zarazi svoje noge mikrobima i raznese ih po iznova naseljenom svetu da tamo nastave posao. Od te jedne muve su, vekovima od tada, milijarde bolesnikih kreveta bile popunjene, milijarde teturavih tela hodale zemljom i milijarde klonulih tela poslate pod nju.Veoma je teko razumeti narav biblijskog Boga jer je ini prilina zbrka suprotnosti; vrbovih sigurnosti i gvozdenih odlunosti; dvolinih i apstraktnih moralnih naela, sainjenih od rei, i onih konkretnijih, u paklu roenih, a od dela sainjenih; prolaznih dobrota okajanih stalnom zlobnou. Kako god, kada posle mnogo lupanja glavom ipak doete do kljua za njegovu narav, to postiete s nekom vrstom razumevanja. S nekom vrstom vrlo udne detinje iskrenosti koja iznenauje, on vam je lino obezbedio taj klju. To je ljubomora!Pretpostavljam da vam to oduzima dah. Ve znate jer sam vam to ranije rekao u jednom pismu da ljudska bia ljubomoru bez imalo sumnje svrstavaju u slabosti; ona je simbol malih umova; svojstvo svih malih umova, pa opet svojstvo kojeg se i najmanji um stidi; a kada je optuen za nju, laljivo je opovrgava i optubu smatra uvredom. Ljubomora. Nemojte to zaboraviti, imajte na umu. To je klju. S njim ete napokon uspeti bar delimino da razumete Boga; bez toga ga niko ne moe razumeti. Kao to sam ve rekao, on je sam otvoreno izloio taj izdajniki klju da bi ga svi videli. On kae, prostoduno, otvoreno i bez ikakvog nagovetaja nelagodnosti: Ja Bog, tvoj Gospod, ljubomorni sam Bog.Vidite, to je samo drugi nain da kae: Ja Bog, tvoj Gospod, mali sam Bog, mali Bog koji pazi na male stvari.On je upozoravao: nije mogao podneti pomisao da bilo koji drugi bog dobija neke od Nedeljnih hvalospeva ove komine, male ljudske rase eleo ih je sve za sebe. Cenio ih je. Za njega su oni bogatstvo; ba kao to je to limeni novac za pripadnika plemena Zulu. Ali ekajte nisam pravedan; pogreno ga predstavljam; zbog predrasude govorim neto to nije tano. On nije rekao da eli sva laskanja samo za sebe; nije rekao kako nije voljan da ih deli s ostalim bogovima; ono to je on rekao bilo je: Nee staviti nijednog drugog boga iznad mene.To je potpuno druga stvar i prikazuje ga u mnogo boljem svetlu priznajem to. Postojalo je mnotvo bogova, ume su ih bile pune, kako je glasio izraz i, sve to je on zahtevao bilo je da bude u rangu sa svima ostalima ni iznad, ali ni ispod bilo kojeg od njih. Bio je voljan da i oni oplouju zemaljske device, ali ne pod boljim uslovima nego on. Hteo je da ga smatraju ravnim. Na ovome je insistirao, najprostije reeno: nije hteo da ima druge bogove iznad sebe. Mogli su ii u korak s njim, ali nijedan nije smeo predvoditi procesiju, a on nije traio pravo da je predvodi sam. Mislite li da je bio sposoban da ostane na toj ispravnoj i hvale vrednoj poziciji? Ne. Mogao se drati loe odluke veno, ali se dobre nije mogao drati ni mesec dana. Uskoro, on je to odbacio i mirno zahtevao da bude jedini Bog u itavom Kosmosu. Kao to sam rekao, ljubomora je klju; u itavoj njegovoj istoriji ona je oigledna. Ona je alfa i omega njegove naravi, osnova njegove udi. Kakva samo sitnica moe naruiti njegov mir i uticati na njegovo rezonovanje ukoliko dotakne njegovu golu ljubomoru! A nita ne istie ovu crtu njegovog karaktera tako brzo, sigurno i naglaeno kao sumnja da mu sledi neko nadmetanje s bogovima. Strah da e Adam i Eva, poto su pojeli voku s Drveta znanja, postati kao bogovi tako je zapalila njegovu ljubomoru da mu je rasuivanje bilo narueno i nije mogao da tretira ta jadna stvorenja ni poteno ni milostivo, niti da se suzdri od surovog i zlikovakog obrauna s njihovim nedunim potomstvom. Do dan-danas njegovo se rasuivanje nije oporavilo od tog oka; divlja nona mora osvetoljubivosti obuzela ga je jo od tad i skoro iscrpla njegovu prirodnu dosetljivost za smiljanje bola i jada i poniavanja i duhovne patnje kojima je zagoravao kratke ivote Adamovih potomaka. Pomislite samo na bolesti koje je smislio za njih! Toliko ih ima da ih nijedna knjiga ne moe sve nabrojati. A svaka od njih je zamka postavljena za nedunu rtvu. Ljudsko bie je maina. Automatska maina. Ona je sastavljena od hiljada sloenih i osetljivih mehanizama, koji deluju savreno i u skladu sa zakonima osmiljenim za njihovo upravljanje i nad kojima ovek nema nadlenost, vlast niti kontrolu. Za svaki od ovih hiljad mehanizama Stvoritelj je smislio neprijatelja, iji je zadatak da mui, dodijava, proganja, teti, zadaje bol, jad, preti konanim unitenjem. Ni jedan jedini nije prevideo. Od kolevke pa do groba ovi neprijatelji stalno deluju; oni ne znaju za odmor, za no ili dan. Oni su armija: organizovana armija; opsadna armija; armija koja napada; armija koja je uvek na pozoru, budna, eljna, nemilosrdna; armija koja nikad ne poputa stisak, nikad ne nudi primirje. Kree se u vodovima, etama, bataljonima, regimentama, brigadama, divizijama, zdruenim armijama; po prilici ona udruuje svoje delove i kree na oveanstvo punom snagom. To je Stvoriteljeva Velika armija i on je Glavnokomandujui. Du linije fronta njihovi sablasni barjaci mau svojim grbovima suncu u lice: Propast, Bolest i svi ostali. Bolest! To je glavna sila, revnosna sila, razarajua sila! Napada dete u asu njegovog roenja; servira mu jedno oboljenje za drugim: grlobolju, boginje, zauke, probleme sa stomakom, zubobolju, arlah i ostale deje specijalitete. Proganja dete do adolescencije i tu slui specijalitete tog ivotnog doba. Potom ih proganja od mladosti do zrelosti, od zrelosti do starosti i od starosti do groba. Sa svim ovim injenicama pred vama, hoete li sada pokuati da pogodite ovekovo glavno ime od milja za ovog nemilosrdnog Glavnokomandujueg? Potedeu vas truda ali se ne smete smejati. To je na nebeski Otac!Neobian je nain na koji ljudski um radi. Hrianin poinje ovom jasnom, konanom, ovom krutom i nepokolebljivom tvrdnjom: Bog je sveznaju i svemoan. Ako je ovo sluaj, nita se ne moe dogoditi a da on nije znao da e se to desiti; nita se ne deava bez njegove dozvole; nita se nije desilo to on nije mogao spreiti.To je dovoljno odreeno, zar ne? Time Stvoritelj postaje direktno odgovoran za sve to se desi, zar ne?Hrianin to priznaje u onoj reenici napisanoj kurzivom. Priznaje to oseajno, s puno boanskog oduevljenja.I tada, uinivi tako Stvoritelja odgovornim za sve te pobrojane patnje, bolesti i jade koje je inae mogao spreiti, blagosloveni hrianin ga spokojno naziva na Otac!Tako je kao to vam kaem. On pridaje Bogu svaku osobinu koja bi ila u prilog zlotvoru, a onda dolazi do zakljuka da su zlotvor i otac ista stvar! Pa ipak e porei da su zlobni ludak i upravitelj crkve sutinski isti. ta mislite o ljudskom umu? Hou rei, ukoliko mislite da postoji ljudski um. PISMO VIINoje i njegova porodica bili su spaseni ako se to moe nazvati nekom prednou. Ubacio sam ako jer nikad nije bilo pametnog ezdesetogodinjaka koji bi se sloio da ponovo proivi svoj ivot. Svoj ili bilo iji drugi. lanovi porodice bili su spaseni, da, ali nije im bilo ugodno, bili su puni mikroba. Puni do uiju; oteali od njih, udebljani; nabrekli kao baloni. Bilo je to neprijatno stanje, ali ta se tu moglo, trebalo je da bude spaseno dovoljno mikroba da se budue ljudske rase obezbede stranim bolestima, a bilo je samo osam ljudi na brodu da poslue kao njihovi hoteli. Mikroorganizmi su bili daleko najznaajniji deo tovara na Arki, deo za koji je Stvoritelj najvie mario i kojim je bio najvie zaluen. Morali su imati dobru ishranu i udoban smetaj. Tu su bile bakterije tifusa, kolere, besnila, tetanusa, tuberkuloze, crne kuge i na stotine druge gospode, posebno dragocenih kreacija, zlatnih nosilaca boje ljubavi prema oveku, blagoslovenih poklona zaluenog Oca njegovoj deci od kojih je trebalo da svi budu luksuzno smeteni, uz bogat zabavni program; svi su bili razmeteni na najbolja mesta u unutranjosti koja je porodica mogla obezbediti: u pluima, srcu, mozgu, bubrezima, krvi, crevima. Posebno u crevima. Debelo crevo im je bilo omiljeno utoite. Tamo su se skupljali, u milijardama, radili, hranili se, migoljili i pevali slavopojke; nou, kada je bilo tiho, mogao se uti njihov tihi mrmor. Veliko crevo je zapravo bilo njihov raj. Dobrano su ga popunili; uinili ga vrstim kao kobasica. Ovim su se ponosili. Njihova glavna slavopojka najbolje govori o tome:

Tvrda stolico, o tvrda stolicoRadosni zvuk te oglaavaSve dok ovekovo najudaljenije crevceNe pone da slavi ime svog Tvorca

Arka je imala brojne i raznovrsne nepogodnosti. Porodica je morala da ivi u drutvu mnogih ivotinja, udie njihov neugodan zadah i bude danonono zagluena bukom njihovih urlika i vriske; i uz sve ove nedopustive neprijatnosti, bilo je to posebno iskuenje za dame jer nisu mogle da pogledaju ni u jednom pravcu a da ne vide hiljade stvorenja obuzetih razmnoavanjem i obnavljanjem. A onda, tu su bile i muve. Rojile su se svugde i proganjale Porodicu celog dana. Bile su prve koje se zateknu ujutro i poslednje koje su uvee legale. No nisu ih smeli usmrtiti niti ozlediti, bile su svete, njihovo poreklo bilo je boansko pa su bile Stvoriteljeve posebne ljubimice, njegove miljenice.Uskoro e ostala stvorenja biti rasporeena svuda po svetu svaka na svoju stranu: tigrovi u Indiju, lavovi i slonovi u praznu pustinju i tajna mesta u dungli, ptice u bezgranina slobodna prostranstva, insekti u ovu ili onu klimu, ve po svojoj prirodi i potrebama; ali muva? Ona nema nacionalnost; sve klime joj odgovaraju, itava zemaljska kugla je njen dom, sva stvorenja koja diu njen su plen i za sve njih ona je poast iz pakla. Za oveka ona je boanski ambasador, opunomoeni izaslanik, posebni Stvoriteljev predstavnik. Ona mu iri zarazu jo u kolevci; u rojevima slee na njegove lepljive one kapke; zuji, grize ga i uznemirava oduzimajui mu san, a njegovoj umornoj majci snagu dok se tokom tih dugih bdenja posveuje zatiti svog deteta od ove gamadi. Muva uznemirava bolesnog oveka u njegovoj kui, u bolnici, ak i u samrtnoj postelji tokom njegovog poslednjeg daha. Gnjavi ga za vreme obroka; prethodno lovi pacijente koji boluju od gnusnih i smrtonosnih bolesti; gaca po njihovim ranama, umrljava svoje noge milionima virusa koji donose smrt; a onda dolazi do trpeze zdravog oveka i ostavlja taj tovar na puteru i prazni stomak pun virusa tifusa i izmeta na njegove palainke. Kuna muva razara vie ljudskog zdravlja i unitava vie ljudskih ivota nego sve ostalo boje mnotvo glasnika jada i uzroka smrti zajedno. em je bio pun dejih glista. Divno je to, potpuno razumljiva panja koju je Stvoritelj posvetio obimnom zadatku kinjenja ljudi. Pomenuo sam ve da je osmislio posebnog neprijatelja za svaki deo ovekovog tela, ne previajui ni jedan jedini, i time rekao istinu. Mnogi siromani ljudi moraju da hodaju bosi jer ne mogu da kupe cipele. Stvoritelj je video svoju ansu. Oceniu, u prolazu, da je uvek obraao panju na siromane. Devet desetina bolesti koje je izumeo predvieno je za siromane i oni ih dobijaju. Oni boljestojei dobijaju samo ono to preostane. Nemojte misliti da govorim nepromiljeno jer nije tako: ogromna veina Stvoriteljevih izuma bolesti posebno je smiljena za progon siromanih. Ovo se vidi iz injenice da je jedno od najboljih i najuobiajenijih propovednikih imena za Stvoritelja prijatelj siromanih. Ni pod kakvim okolnostima s propovedaonice neete uti pohvalu koja ima i trunku istine u sebi. Najneumoljiviji i najuporniji neprijatelj siromanih jeste njihov nebeski Otac. Jedini prijatelj siromanjih jeste njihov blinji. On ih ali, tuguje zbog njih, a to pokazuje svojim delima. ini mnogo da im olaka nevolje; a zasluge za to uvek dobija njihov Otac nebeski. Tako je to s bolestima. Ukoliko nauka iskoreni bolest koja je radila za Boga, Bog je taj koji dobija zasluge i sve propovedaonice se ore od zahvalnog ushienja i ukazuju na to koliko je on dobar! Da, on je to uradio. Verovatno je ekao hiljadu godina pre nego to je to uinio. To nije nita; propoved kae da je on o tome razmiljao sve vreme. Kada se ogoreni ljudi dignu i zbace dugotrajnu tiraniju da bi oslobodili naciju, prva stvar koju ushiena propoved uradi jeste da to javno pohvali kao boji posao i pozove ljude da kleknu na kolena i izraze mu svoju zahvalnost. I propoved kae s divljenja vrednim oseajem: Neka tirani shvate da ih Oko koje nikad ne spava nadgleda; i neka zapamte da Gospod, na Bog nee uvek biti strpljiv, nego e osloboditi oluje svog gneva na njih u unapred odreeni dan. Zaboravljaju da pomenu kako je on najsporiji igra u itavoj vasioni; da bi njegovo Oko koje nikada ne spava moglo malo i odremati jer mu treba ceo vek da vidi ono to bi bilo koje drugo oko videlo za nedelju dana; da u itavoj istoriji nema nikakvog primera za to da je on prvi razmiljao o uzvienim delima, nego je uvek pomislio na to tek poto je to neko drugi pomislio i uinio. Tada on stie i prisvaja dividende. Odlino, pre est hiljada godina em je bio pun dejih glista. Mikroskopske veliine, nevidljivih obinom oku. Svi su Stvoriteljevi posebni uzronici smrtnih bolesti nevidljivi. To je promuurna ideja. Hiljadama godina to je spreavalo oveka da dopre do uzroka svojih bolesti i prkosilo njegovim pokuajima da ovlada njima. Tek je nedavno nauka uspela da razotkrije neke od ovih varki. Poslednji od ovih blagoslovenih trijumfa nauke jeste otkrie i identifikacija ubice iz zasede koji se naziva dejom glistom. Njen plen su naroito bosonogi siromasi. Potajno eka na peskovitim mestima u toplim regijama i probija sebi put kroz njihova nezatiena stopala. Deju glistu je pre dve-tri godine otkrio doktor koji je dugo i strpljivo prouavao njene rtve. Bolest koju je uzrokovala deja glista obavljala je svoja zla dela posvuda po svetu jo otkad je em kroio na Ararat, ali se nikada nije pretpostavljalo da je to uopte bolest. Ljudi koji su je imali smatrani su lenjima i zbog toga su ih prezirali i sprdali se s njima, a zapravo je trebalo da ih ale. Deja glista je posebno podmukli pritajeni izum i obavljala je kradomice i neometano svoj posao vekovima; ali taj doktor i njegovi pomonici sada e je iskoreniti. Bog je u pozadini svega ovoga. On je razmiljao o tome est hiljada godina i dvoumio se. Ideja da se iskoreni deja glista bila je njegova. Veoma se pribliio i ostvarenju te zamisli, ali ga je dr arls Vordel Stils preduhitrio. No, uspeo je na vreme da pokupi zasluge za to. Kao i uvek. Kotae milion dolara. Verovatno je ba hteo da priloi tu sumu kada ga je ovek opet preduhitrio kao i obino. Gospodin Rokfeler. On je obezbedio milion, ali e zasluge otii drugome kao i obino. Dananje novine govore neto o tome kako deluje deja glista:

Paraziti deje gliste esto toliko snize vitalnost zaraenih da umanje njihov fiziki i psihiki razvoj, ine ih podlonijim ostalim bolestima, smanjuju im radni uinak, a u krajevima gde bolest najvie vlada, znatno poveavaju procenat smrtnosti od tuberkuloze, zapaljenja plua, tifusa i malarije. Pokazalo se da je za smanjenje vitalnosti mnotva, ime je ozbiljno naruen ekonomski razvoj, u nekim delovima zemlje zapravo odgovoran ovaj parazit iako je to dugo pripisivano malariji i klimi. Za bolest se ni u kom sluaju ne moe rei da je tipina za bilo koju klasu; ona uzima svoj danak patnje i smrti meu vrlo inteligentnima i dobrostojeima ba kao i meu onima manje srenim. Suzdranija procena glasi da je oko dva miliona naih ljudi zaraeno ovim parazitom. Bolest je uobiajenija i ozbiljnija kod dece kolskog uzrasta nego kod drugih osoba. Bez obzira na to koliko je rairena i ozbiljna ova infekcija, postoje veoma ohrabrujui izgledi. Bolest se lako moe utvrditi, brzo i efikasno sanirati i, uz pomo jednostavnih i odgovarajuih higijenskih predostronosti, uspeno preduprediti (uz boju pomo).Siromanu decu posmatra budno Oko koje nikada ne spava. Imali su tu zlu sreu tokom itave istorije. Ona i boji siromasi kako glasi sarkastina sintagma nikad nisu mogli da izmaknu panji tog oka.

Da, siromani, smerni, neuki oni ih dobijaju. Uzmite, na primer, bolest spavanja iz Afrike. Ova uasno surova bolest za svoje rtve odabire rasu neukih i nedunih crnaca koje je Bog smestio u udaljenu divljinu i spustio svoj oinski pogled ka njima Oko koje nikad ne spava kada postoji ansa za izazivanje jada. Sve je sredio pre potopa. Izabranica je bila muva, u srodstvu s cece-muvom; cece-muva upravlja zemljom Zambezi i nasmrt ubada stoku i konje, inei tu oblast nedostupnom oveku za naseljavanje. Uasni srodnik ove muve ostavlja za sobom virus koji uzrokuje bolest spavanja. Ham je bio pun ovih virusa i, na kraju putovanja, on ih je izbacio u Africi i poeo je pomor za koji nije bilo leka est hiljada godina dok nauka nije istraila misteriju i ulovila uzronika ove bolesti. Pobone nacije sada uzdiu Boga i zahvaljuju mu to je pomogao svojim jadnim crncima. Propoved kae da mu sleduje sva hvala jer je nadahnuo naunike. On je svakako udno bie. ini uasan zloin, neprestano est hiljada godina, i onda dobija sve pohvale jer je on ukazao nekome drugom kako ublaiti posledice. Naziva se strpljivim, a strpljiv svakako mora biti jer bi inae jo odavno zgromio propovedaonicu zbog jezivih pohvala koje mu se odaju s nje. Nauka ovo kae o bolesti spavanja, znanoj i kao crnaka letargija:

Odlikuje se periodima spavanja koji se ponavljaju u intervalima. Bolest traje izmeu etiri meseca i etiri godine i uvek se fatalno zavrava. Oboleli je isprva trom, malaksao, bled i oamuen. Oni kapci su mu oteeni, na koi se pojavljuje osip. Pada u san tokom razgovora, jela ili rada. Kako bolest napreduje, oboleli se hrani s mukom i postaje veoma iscrpljen. Nedostatak hranljivih materija i pojavu rana od leanja smenjuju prvo grevi, a zatim i smrt. Neki bolesnici polude.

On, taj koga Crkva i ljudi nazivaju nebeskim Ocem, on je izmislio muvu i poslao je da izaziva ovaj turobni, dugotrajni jad, melanholiju i bedu i raspadanje tela i duha jadnog divljaka koji Velikom kriminalcu nije uinio nikakvo zlo. Ne postoji ovek na svetu koji ne ali tog sirotog crnog jadnika i nema oveka koji ga ne bi iscelio kad bi mogao. Da biste nali linost koja ga nimalo ne saaljeva, morate otii do nebesa; da biste pronali linost koja ga moe izleiti, a na to se nikako ne moe naterati, morate otii na isto mesto. Postoji samo jedan otac koji je dovoljno surov da zarazi svoje dete tom uasnom boleu samo jedan. Ni sve venosti ne mogu stvoriti jo jednog takvog. elite li srdaan prekor poetske gorine? Evo jednog, jo vrueg, od srca roba:

ovekova neljudskost prema oveku Rastuuje bezbrojne hiljade!

Ispriau vam finu priu s malo patosa. ovek je, primivi religiju, upitao svetenika ta mora uiniti da bi bio dostojan svog novog duhovnog znanja. Svetenik ree: Oponaaj naeg nebeskog Oca, naui da bude kao on. ovek je prouio Bibliju marljivo, temeljno i s razumevanjem, a onda je, molei se za nebesko vostvo, sproveo u delo svoje podraavanje. Posluio se trikom ne bi li naveo svoju enu da padne na stepenitu tako da je slomila kimu i ostala paralizovana do kraja ivota; na prevaru je gurnuo svog brata u ruke varalice na kartama, koji ga je potpuno opeljeio i oterao u sirotite; zarazio je jednog sina dejim glistama, drugog boleu spavanja, a treeg gonorejom; jednu erku je opskrbio arlahom i ona je poela svoje devojatvo gluva, nema i slepa; poto je pomogao jednom nitkovu da zavede drugu, zalupio joj je vrata pred nosom te je umrla u bordelu proklinjui ga. Onda je o svemu izvestio svetenika, koji je rekao da to nije nain da oponaa svog nebeskog Oca. Preobraenik je upitao gde je pogreio, ali je svetenik promenio temu i poeo se raspitivati kakvo je vreme bilo dok je dolazio.

()