w w w. d e r e t a . r s

BibliotekaSUPERNOVA

UrednikAleksandar Šurbatović

Naslov originalaJonathan Franzen

TWENTY-SEVENTHCITY

Copyright © 1988 by Jonathan FranzenAll rights reserved.

Copyright © ovog izdanja Dereta

Džonatan Frenzen

27. grad

Prevod sa engleskogMiloš Mitić

Beograd2018.

DERETA

Ova pri ča smeš te na je otpri li ke u 1984. godi nu i grad koji umno gom pod se ća na Sent Luis. Mnoš tvo stvar nih doga đa ja, dela nja i isho diš ta pri pi sa no je raz li či tim karak te ri ma i gru­pa ma lju di; ne sme ju se pobr ka ti sa bilo kojom stvar nom lič noš ću ili orga ni za ci jom. Živo ti i sta no viš ta liko va u pot pu­no sti pred sta vlja ju plod maš te.

Mojim roditeljima

1

Načel nik poli ci je Sent Lui sa Vili jam O’Ko nel počet kom juna je naja-vio odla zak u pen zi ju, a Poli cij ski odbor za ime no va nja, igno ri šu ći kan-di da te koje su podr ža va le grad ske poli tič ke struk tu re, crna zajed ni ca, štam pa, Udru že nje poli cij skih slu žbe ni ka i guver ner Misu ri ja, odlu čio je da peto go diš nji man dat na tom mestu pove ri neka daš njoj poli caj ki iz Bom ba ja u Indi ji. Odlu ka je iza zva la zapre paš će nje u gra du, ali je žena – izve sna S. Dža mu – pre u ze la dužnost pre nego što je iko sti gao to da spre či.

To je bilo prvog avgu sta. Četvr tog avgu sta Pot kon ti nent je opet dos-peo u cen tar pažnje lokal nih medi ja, poš to je naj pri vlač ni ji neže nja Sent Lui sa ože nio prin ce zu iz Bom ba ja. Mla do že nja je bio Sid ni Hamej ker, direk tor piva re „Hamej ker”, pono sa grad ske pri vre de. Govor ka lo se da je mla da basno slov no boga ta. Novin ski izveš ta ji sa svad be potvr di li su gla si ne da pose du je dija mant sku ogr li cu osi gu ra nu na jeda na est mili o-na dola ra, kao i da je na Hamej ke ro vo ima nje u pred gra đu Ladu dove la osam na e sto čla nu svi tu poslu ge. Pepeo svad be nog vatro me ta pre kri vao je okol ne liva de kilo me tri ma una o ko lo.

Nede lju dana kasni je otpo če la su neo bič na deša va nja. Na kru žnom toku u kvar tu, istoč no od Kon gre snog cen tra „Ser van tes”, pri me će na je dese to čla na indij ska poro di ca. Žene su bile u sari ji ma, muš kar ci u tam-nim poslov nim ode li ma, a deca u šort se vi ma i maji ca ma. Na izra zi ma nji ho vih lica pre o vla da va lo je neza do volj stvo.

Do počet ka sep tem bra takvi pri zo ri su posta li deo grad ske sva ko-dne vi ce. Indij ci su se, bez vidlji vog cilja, izle ža va li na pasa re li izme đu

D ž o n a t a n F r e n z e n12

„Dilard sa” i poslov ne zgra de Cen tar „Sent Luis”. Mogli ste da ih vidi te kako pro sti ru ćebad na par kin gu ispred Muze ja lepih umet no sti i kuva ju hra nu na pri mu si ma, igra ju kar te na tro to a ru ispred Kuglaš ke kuće slav-nih, raz gle da ju kuće na pro da ju u Kir kvu du i San set Hil su, foto gra fi šu sta ni cu „Amtra ka”1 u cen tru gra da i gura ju se oko old taj me ra „del ta 88” izlo že nih u Forest par ku. Deca su se, bez izu zet ka, pona ša la pri stoj no.

U ranu jesen Sent Luis je pose ći vao i jedan mno go pozna ti ji gost sa Isto ka, Pro rok pod Velom iz Kora sa na. Nje gov lik je kra jem XIX veka izmi sli la gru pa poslov nih lju di sa ciljem da pod stak ne rad dobro tvor nih druš ta va. Poja vlji vao se sva ke godi ne u per so ni fi ka ci ji nekog od naj- u gled ni jih gra đa na, čiji je iden ti tet bio stro go čuva na taj na, i svo jom pan re li gij skom miste ri o znoš ću gra du dono sio vese lu baj ko vi tost.

Osta lo je zapi sa no:

Tu na tro nu, gde uzdig nu ga samavera mili o na, sedi Veli ki Moka na.Nad pro ro ci ma on je pro rok. Sre br ni veoNa svom licu on je milo srd no spleo.Od pogle da smrt nog skri va lica sjajJer pod ne ti ne može čovek pogled taj.

Kiša je u sep tem bru pala samo jed nom, upra vo na dan Para de Pro-ro ka pod Velom. Voda se sli va la niz dugač ke cevi tuba muzi ča ra u defi-leu, a i tru ba či su ima li pri lič ne poteš ko će da pri lju be usne na pisak. Nato plje ne vodom, puf ne ple sa či ca su se omlo ha vi le i poče le da puš ta ju boju, koja im je far ba la šake dok su poku ša va le da sklo ne sa čela vla žne pra me no ve kose. Neko li ko spla vo va je poto nu lo.

U pred ve čer je glav nog doga đa ja, bala Pro ro ka pod Velom, oluj ni vetar je poki dao dale ko vo de širom gra da. Tek što je zavr še no čiš će nje Pro ro ko vih oda ja u Čejs park pla ci, nesta la je stru ja. Poslu ga je utr ča la sa sveć nja ci ma, ali kada su upa li li prvi, bal sku dvo ra nu ispu nio je pre ne ra-žen žamor: Pro ro kov tron bio je pra zan.

Dotle je na Kin gshaj ve ju crni „fera ri 275” jurio pored zatvo re nih super-mar ke ta i kame nih crkvi ca u sever nom delu gra da. Posma tra či su kroz šofer šajb nu mogli da nazru sne žno be lu odo ru i kru nu na suvo zač kom

1 Amtrak – naci o nal na žele znič ka kom pa ni ja. (Sve napo me ne u tek stu su redak cij ske.)

2 7 . g r a d 13

sediš tu. Pro rok je žurio pre ma aero dro mu. Par ki rav ši se u tra ci rezer vi-sa noj za slu žbe na vozi la, utr čao je u foa je hote la Mari ot.

„U čemu je pro blem?”, upi ta por tir.„Ja sam Pro rok pod Velom, tupa dži jo.”Zau sta viv ši se pred vra ti ma na naj vi šem spra tu, poku cao je. Otvo ri la

ih je viso ka crn ka u tre ner ci. Bila je pra va lepo ti ca. Pra snu la je u smeh.

*

Kada je dole na isto ku nebo iznad južnog Ili no i sa poče lo da se raz ve-dra va, prve su se ogla si le pti ce. Duž oba la reke, u grad skim par ko vi ma i na trgo vi ma, sa drve ća se začu še šumor liš ća i cvr kut. Bilo je jutro prvog pone delj ka u okto bru. Pti ce u gra du su se raz bu di le.

Sever no od poslov ne četvr ti, tamo gde su žive li naj si ro maš ni ji slo-je vi sta nov niš tva, iz uskih uli ca, uto nu lih u mrtvi lo, jutar nji pove ta rac dono sio je zadah alko ho la i zno ja; tre ska nje vra ta odzva nja lo je blo ko vi-ma una o ko lo. Kraj žele znič kih pru ga u jezgru gra da, sred zuja nja neis-prav nih agre ga ta i izne nad nog ave tinj skog zvec ka nja žiča nih ogra da, dok se dole odvi jao pre to var robe, a gore na uzvi si na ma, skri ve ni od pogle da, nala zi li hote li sa tri zve zdi ce i pri vat ne bol ni ce, u četvr ta stim osma trač kim kući ca ma dre muc ka li su krat ko pod ši ša ni lju di. Dalje ka zapa du, pru ža la su se brdaš ca pre kri ve na gustim šuma ma, ali to više nije bio Sent Luis, već peri fe ri ja. S južne stra ne nala zi li su se nizo vi kuća od fasad ne cigle u koji ma su, iza rolet ni spuš te nih u neko dav no doba, a koje niko neće podi ći čita vog dana, u kre ve ti ma leža le udo vi ce i udov-ci. Pa ipak, naj ve ćom učma loš ću odi sao je cen tar gra da. Tu, u samom srcu Sent Lui sa, zaklo njen od buke sao bra ća ja, koji se dano noć no odvi-jao duž četi ri auto-puta, nala zio se veli ki broj par kin ga. Tu su se hra ni li golu bo vi i sle ta li vrap ci. Na pustoj zarav ni ras koš no se uzdi za la i zgra da Grad ske skupšti ne, ver na kopi ja pari skog Hôtela de vil le. Vazduh u Mar-ket stri tu, grad skoj žili kuca vi ci, bio je zdrav kao pla nin ski. Sa obe stra ne uli ce mogli ste da čuje te poj pti ca, kako poje di nač no, tako i hor ski – kao da ste na liva di. Ili u vrtu.

Neš to južni je od Grad ske skupšti ne, u Ave ni ji Klark, čuvar tog mira pro veo je besa nu noć. Na petom spra tu poli cij ske sta ni ce načel ni ca Dža-mu je pod sve tlom sto ne lam pe otvo ri la jutar nje novi ne. U kan ce la ri ji je još uvek bilo mrač no, a šefi ca je, pogle da te li je nani že, od usu ka nog

D ž o n a t a n F r e n z e n14

vra ta, pre ko pogr blje nih, uskih rame na, pa do doko le ni ca, koje su seza le od kvr ga vih kole na do uzvr po lje nih sto pa la, izgle da la kao gim na zi jal ka koja spre ma ispit.

Gla va joj je delo va la sta ri je. Tako nag nu toj nad novi na ma, sve tlost lam pe otkri va la je sede pra me no ve iznad levog uva koji su pro vi ri va li iz svi len ka ste crne kose. Kao i Indi ri Gan di, koja je tog okto bar skog jutra još uvek bila živa i pre mi jer ka Indi je, kosa, dovolj no dugač ka da bi mog-la da je sku pi u pun đu, sede la joj je nerav no mer no. Ima la je viso ko čelo, uzak orlov ski nos i širo ke, po sve mu sude ći, bes krv ne usne, modri ča ste. Kada je bila odmor na, na licu su joj se isti ca le tam ne oči, ali one su ovog jutra bile zama glje ne i osen če ne pod oč nja ci ma. Kra jič ke usa na šara le su joj jedva pri met ne bore.

Okre nuv ši stra nu Post-dis pe ča, pro naš la je ono za čim je tra ga la, foto gra fi ju koja ju je pred sta vlja la u naj bo ljem sve tlu. Zagle da la se u nju i nasme ši la. Nad na slov – Dža mu: sasvim lič no izma mio joj je još jedan osmeh. Ispod naslo va NOVI ZALOG ZA BUDUĆ NOST sle dio je čla-nak iz pera Džo ze fa Figa. Poče la je da čita.

Iako se danas malo ko toga seća, valja napo me nu ti da se ime Dža mu u ame rič koj štam pi poja vi lo goto vo pre jed ne dece ni je. Bilo je to 1975. godi ne, kada je doš lo do pre vi ra-nja na Indij skom pot kon ti nen tu poš to je pre mi jer ka Indi-je Indi ra Gan di uve la van red no sta nje i pose gla za oštrim mera ma pre ma poli tič kim pro tiv ni ci ma.

Upr kos pro tiv reč nim i stro go cen zu ri sa nim vesti ma, u zapad nu štam pu pro cu ri la je neo bič na pri ča iz Bom ba ja. Izveš ta ji su se odno si li na ope ra ci ju pozna ti ju kao „Pro je kat puri”, koju je spro ve la poli cij ska zva nič ni ca Dža mu. Pisa lo je kako se bom baj ska poli ci ja ume ša la u posao vele tr go vi ne u obla sti pre hram be ne indu stri je.

Tada je tako neš to zvu ča lo neza mi sli vo; ni danas nije niš ta manje teš ko pove ro va ti u to. Ali sada, kada je igrom sud bi ne Dža mu posta la načel ni ca poli ci je Sent Lui sa, ne može mo a da se na kra ju ne zapi ta mo da li je „Pro je kat puri” zai sta bio čista ludost.

2 7 . g r a d 15

U inter vjuu pred vama Dža mu, iz udob ne kan ce la ri je šefa poli ci je u Ave ni ji Klark, izme đu osta log govo ri i o okol-no sti ma koje su dove le do pokre ta nja pro jek ta.

„Pre nego što je gospo đa Gan di doš la na vlast, zemlja je bila kao Ger tru di na Dan ska – tru la do srži. Među tim, ovlaš-će nja koja smo dobi li kada je pre u ze la dužnost omo gu ći la su da mi, pred stav ni ci zako na, neš to pre du zme mo. Samo smo u Bom ba ju pri tva ra li i do hilja du i pet sto pre stup ni ka nedelj no i zaple nji va li nele gal nu robu i novac u vred no sti od tri de set mili o na rupi ja. Kada smo posle dva mese ca napra-vi li pre sek, shva ti li smo da smo tek na počet ku”, pri se ća la se Dža mu.

Pre mi jer ska ovlaš će nja pro is ti ču iz čla na indij skog usta-va koji se odno si na van red no sta nje. Tako je pome nu ta prak sa potra ja la čita vih devet na est mese ci.

Te 1975. rupi ja je vre de la dese tak cen ti. „U to vre me sam bila zame nik šefa poli ci je”, rekla je Dža-

mu. „Pred lo ži la sam dru ga či ji pri stup. Poš to pret nje i hap še-nja ne daju rezul ta te, zaš to ne bismo poku ša li da pobe di mo korup ci ju nje nim sospstve nim sred stvi ma?

Zaš to da, kori ste ći svoj uti caj i resur se, i sami ne uđe mo u posao i na taj način obez be di mo slo bo du tržiš ta? Poče će-mo od osnov nog pro iz vo da: hra ne”, zaklju či la je.

To je pred sta vlja lo zame tak „Pro jek ta puri”. Ina če, puri je popu lar ni indij ski hlep čić pečen u dubo kom ulju. Pot kraj 1975. Bom baj je među zapad nim novi na ri ma bio poznat kao grad sa mno go broj nim bakal ni ca ma, a cene su bile sta-bil ne.

Pri rod no, Dža mu je bila u cen tru pažnje. Nje no ruko-vo đe nje ope ra ci jom, koje su opi si va le kako dnev ne novi ne, tako i Tajm i Nju zvik, pri vu klo je pažnju ame rič ke poli ci je. Ipak, izve sno je da niko nije mogao ni da pret po sta vi da će se Dža mu jed no ga dana naći u Sent Lui su, nosi ti šerif sku znač ku za reve rom i slu žbe ni piš tolj oko pasa.

Pa ipak, šefi ca Dža mu, koja ula zi u tre ći mesec man da ta, gle da na to kao na neš to naj pri rod ni je. „Dobar šef zah te va

D ž o n a t a n F r e n z e n16

lič no zala ga nje na svim nivo i ma”, izja vi la je. „Piš tolj je sim-bol moje posve će no sti.

Narav no, piš tolj je isto vre me no ubo ji to oruž je”, pro du ži-la je uto nuv ši u naslon fote lje.

Njen otvo ren i odva žan pri stup u spro vo đe nju zako na doneo joj je doslov no među na rod ni ugled. Kada su, tra že ći zame nu za biv šeg načel ni ka Vili ja ma O’Ko ne la, suko blje ne stra ne dospe le u ćor so kak, među ime ni ma neu tral nih kan-di da ta nje no se prvo namet nu lo. Upr kos činje ni ci da je bila bez ika kvog pro fe si o nal nog isku stva u Sje di nje nim Drža-va ma, nad le žni odbor joj je potvr dio ime no va nje manje od nede lju dana poš to je dopu to va la u Sent Luis na pre go vo re.

Mno gi su bili začu đe ni što ova Indij ka ispu nja va uslov za dobi ja nje drža vljan stva, neo p hod nog za vrše nje dužno-sti. Među tim, Dža mu, koja je rođe na u Los Anđe le su i čiji je otac bio Ame ri ka nac, kaže kako je ulo ži la ogro man trud da saču va ame rič ko drža vljan stvo. Još od detinj stva je sanja la kako će jed no ga dana žive ti u Ame ri ci.

„Stra stve ni sam patri o ta”, izja vlju je sa osme hom. „Pri-doš li ce poput mene često su takve. Una pred se radu jem vre-me nu koje ću pro ve sti u Sent Lui su. Doš la sam da osta nem.”

Govor joj odli ku ju bla gi bri tan ski akce nat i izra zi ta bistri na misli. Lepih crta lica i krh ke gra đe, opo vr ga va ste-re o tip o ame rič kom šefu poli ci je kao gru bom, sre do več nom muš kar cu. Među tim, poda ci o njoj pru ža ju nam i jed nu sas-vim dru ga či ju sli ku.

Po stu pa nju u indij sku poli ci ju 1969, tokom pet godi na bila je zame nik gene ral nog inspek to ra u pro vin ci ji Maha-raš tra, a potom, zapa nju ju će mla da, u svo joj tri de set prvoj, ime no va na je za načel ni cu poli ci je u Bom ba ju. Danas je, sa tri de set pet godi na, naj mla đi šef poli ci je u novi joj isto ri ji Sent Lui sa i prva žena na tom mestu.

Pre stu pa nja u poli cij sku slu žbu diplo mi ra la je elek tro-teh ni ku na Uni ver zi te tu Šri na gar u Kaš mi ru. Poha đa la je i tri seme stra post di plom skih stu di ja eko no mi je na Čikaš-kom uni ver zi te tu.

2 7 . g r a d 17

„Radi la sam napor no”, doda la je. „A pra ti la me je i sre-ća. Sum njam da bih dobi la ovaj posao da u štam pi nije bilo povolj nih reak ci ja na ’Pro je kat puri’. Sve jed no, glav nu pre-pre ku odu vek je pred sta vlja lo to što sam žena. Nije lako izbo ri ti se sa pol nom dis kri mi na ci jom dugom pet mile ni-ju ma.

Dok nisam posta la načel ni ca, po navi ci sam se obla či la kao muš ko”, pri se ća la se.

Oči gled no je da su isku stva poput ovih bila pre sud na da čla no vi odbo ra iza be ru upra vo nju. U gra du koji se još uvek borio da raz ve je oreol „gubit ni ka” tako slo bo do u man izbor je u pogle du odno sa sa jav noš ću bio pro mu ću ran. Danas je Sent Luis naj ve ći ame rič ki grad na čijem se čelu poli ci je nala zi žena.

Nel son A. Nel son, pred se da va ju ći Odbo ra za poli cij ska ime no va nja, uve ren je da Sent Lui su pri pa da ju zaslu ge za pri mat u uklju či va nju žena u lokal nu vlast. „U pita nju je afir ma tiv ni čin u punom smi slu te reči”, napo me nuo je.

Čini se da Dža mu toj tvrd nji ipak ne pri da je pre vi še zna-ča ja. „Šta je tu je, žena sam”, odvra ti la je sa osme hom.

Isti če kako joj je jedan od osnov nih cilje va da grad uči ni bez bed ni jim. Bez name re da komen ta ri še rad pret hod ni ka, potvr đu je da u tesnoj sarad nji sa grad skim vla sti ma radi na sve o bu hvat nom pla nu za suzbi ja nje ulič nog kri mi na la.

„Gra du su potreb ni novi zalog za buduć nost i kore ni te pro me ne. Ako uspe mo da pri do bi je mo podrš ku poslov nih lju di i udru že nja gra đa na – uko li ko uspe mo da pre do či mo jav no sti kako je reč o grad skom pro ble mu – ube đe na sam da će naše uli ce ubr zo pono vo biti bez bed ne”, nagla si la je.

Šefi ca Dža mu ne kri je ambi ci je. Usu đu je mo se da posum-nja mo kako će sva ki njen poku šaj biti doče kan s nepo ve re-njem i pro ti vlje njem. Pa ipak, ono što je posti gla u Indi ji sve do či da će biti opa san pro tiv nik i poli tič ka poja va vred na pažnje.

„’Pro je kat puri’ je dobar pri mer”, ista kla je. „U nao či gled bez na de žnoj situ a ci ji pose gli smo za nizom novih mera. Po-sta vi li smo pijač ne štan do ve ispred sva ke poli cij ske sta ni ce.

D ž o n a t a n F r e n z e n18

To nam je podi glo ugled u jav no sti, ali i moral. Prvi put posle niza dece ni ja nismo ima li pro blem da pri vu če mo spo sob ne novaj li je. Indij sku poli ci ju bije glas da je korum pi ra na i bru-tal na uglav nom zbog nemo ći da regru tu je odgo vor ne i obra-zo va ne poli caj ce. ’Pro je kat puri’ je počeo da menja takvo pre du be đe nje.”

Neki od Dža mu i nih kri ti ča ra gla sno izra ža va ju boja zan da bi šef poli ci je, koji je navi kao na auto ri tar nu atmos fe ru u Indi ji, mogao da iska že neo se tlji vost povo dom sta nja ljud-skih pra va u Sent Lui su. Čarls Grej di, pred stav nik lokal ne podru žni ce Ame rič kog udru že nja za zaš ti tu gra đan skih slo bo da, oti šao je i korak dalje zah te va ju ći da Dža mu bude opo zva na pre no što dođe do „pri rod ne kata stro fe”.

Dža mu odluč no pobi ja takve oce ne. „Veo ma sam izne-na đe na reak ci jom ovdaš nje libe ral ne jav no sti”, kaže.

„Uve re na sam da nji ho va zabri nu tost pro is ti če iz usa-đe nih pred ra su da pre ma Tre ćem sve tu u celi ni. Pre vi đa ju činje ni cu da se indij ski sistem vla da vi ne suš tin ski zasni va na zapad nim ide a li ma, sva ka ko, i pre sve ga, bri tan skim. Ne uspe va ju da uoče raz li ku izme đu obič nih poli cij skih slu žbe-ni ka i onih na držav nom nivou, koji ma sam pri pa da la.

Obu ča va li su nas u duhu bri tan ske tra di ci je. Stan dar di su bili izu zet no viso ki. Nepre sta no nas je raz di rao jaz izme-đu oda no sti pozi vu i sop stve nim ide a li ma. Oni koji me kri-ti ku ju ne shva ta ju da me je upra vo ta činje ni ca pod sta kla da se pri hva tim dužno sti u Sje di nje nim Drža va ma.

Kada raz miš ljam o ’Pro jek tu puri’, još uvek sam pod uti-skom činje ni ce koli ko je naš pri stup suš tin ski bio sli čan ame-rič kom. U para li sa nu i posr nu lu eko no mi ju ubri zga li smo neo p hod nu dozu slo bod ne ini ci ja ti ve. Špe ku lan ti su ubr zo shva ti li da im roba vre di upo la manje od cene po kojoj su je pla ti li. Pro fi te ri su se naš li u nebra nom grož đu. Posti gli smo istin ski Wirtschaftswun der u malom”, pri se ća se Dža mu, alu-di ra ju ći na nemač ko posle rat no „pri vred no čudo”.

Može li da postig ne neš to slič no u Sent Lui su? Stu pa ju ći na dužnost, načel ni ci koje pam ti mo obič no su se pozi va li

2 7 . g r a d 19

na lojal nost, isku stvo i teh nič ko usa vr ša va nje. Dža mu kao ključ ne stva ri isti če pro me ne, pre dan rad i sme lost.

„Naši slu žbe ni ci su se pre du go pri dr ža va li ide je da im je zada tak da pro pa da nje Sent Lui sa zadr že u pri hva tlji vim okvi ri ma”, nagla si la je.

„Što je ima lo zadi vlju ju ći uči nak na moral”, zaklju či la je sar ka stič no.

Iako izgle da da ova kvo sta no viš te kod mno gih, pogo to-vo isku sni jih poli ca ja ca, neiz be žno iza zi va podo zre nje, miš-lje nja su već poče la da se menja ju. Ovih dana u poli cij skim sta ni ca ma sve češ će može te čuti: „Ona je okej.”

Ni pet minu ta od počet ka inter vjua sa Džo ze fom Figom, Dža mu ose ti znoj ispod pazu ha, širio je oštar vonj na ple san. Fig je bio pro nic-ljiv; nije mu bio potre ban poli graf.

„Nije li Dža mu ime gra da u Kaš mi ru?”, upi tao je.„Da, u pita nju je zim ska pre sto ni ca.”„Shva tam.” Pom no ju je posma trao neko li ko dugih tre nu ta ka. A

onda posta vio pita nje: „Kakav je ose ćaj kada se u napo nu sna ge izne na-da pre se li te u dru gu zemlju?”

„Stra stve ni sam patri o ta”, odvra ti la je sa osme hom. Izne na di lo ju je što nije posta vljao pita nja o proš lo sti. Ova kve repor ta že o lič no sti ma u Sent Lui su pred sta vlja le su svo je vr snu ini ci ja ci ju, a Fig je, kao glav ni ured nik, važio za vrhov nog žre ca kada je reč o lokal nim tema ma. Kada se u izgu žva nom sakou od tvi da i sede čeki nja ste bra de, sta re bar nede-lju dana, poja vio na vra ti ma, delo vao je toli ko lju bo pi tlji vo da je Dža mu goto vo pocr ve ne la. Slu ti la je naj go re:

FIG: Šefi ce Dža mu, tvr di te da ste žele li da pobeg ne te od nasi-lja koje vla da indij skim druš tvom, kao i od lič nih i kastin-skih suko ba, ali činje ni ca da ste pro ve li pet na est godi na na ruko vo de ćem polo ža ju u slu žbi ozlo gla še noj po bru tal-no sti je nepo bit na. Nismo neo ba veš te ni. Zna mo kako je u Indi ji. Lomlje nje pot ko le ni ca, vađe nje zuba, rezba re nje nožem. Šure nje, biče va nje, žigo sa nje...

DŽA MU: S takvim meto da ma se uglav nom ras kr sti lo pre mog dola ska ova mo.

D ž o n a t a n F r e n z e n20

FIG: Šefi ce Dža mu, uzev ši u obzir goto vo opse siv no nepo ve re-nje gospo đe Gan di pre ma pot či nje ni ma, kao i vašu ključ-nu ulo gu u „Pro jek tu puri”, ne mogu a da se ne zapi tam u kakvim ste odno si ma bili s pre mi jer kom. Ne posta je se tek tako šef poli ci je, pogo to vo ako ste žena, i uz to vam je otac Ame ri ka nac...

DŽA MU: Ne shva tam na koji način to što sam pove za na sa izve snim oso ba ma u Indi ji ima veze sa Sent Lui som.

Među tim, čla nak je iza šao i tu više niš ta nije moglo da se pro me ni.

Dnev na sve tlost je sve jače pro di ra la kroz pro zo re kan ce la ri je. Pod bo-čiv ši bra du, poče la je da sna tri. Bila je zado volj na tek stom, ali i zabri nu ta Figo vom poja vom. Zar bi neko tako izra zi te inte li gen ci je bio u sta nju da tek tako širi odur ne gla si ne? Čini lo se da je to nemo gu će. A opet, možda je taj inter vju bio isto što i posled nja ciga re ta u zoru osu đe ni ku, neš to čime joj je samo išao niz dla ku, dok je kri šom ređao činje ni ce u neu mo-ljiv stre ljač ki vod...

Gla va joj je klo nu la i uz tup udar sro za la na novi ne. Sklo pi la je oči i istog tre nut ka uto nu la u san u kojem je Džo zef Fig bio njen otac. Posta-vljao joj je pita nja. Osme hi vao se dok mu je pri ča la o svo jim uspe si ma, pri jat nom ose ća ju kada lju di pro gu ta ju neku laž, bek stvu iz učma le indij-ske sva ko dne vi ce. Iz nje go vih oči ju isi ja va la je ona ista, tužna spo zna ja ljud ske lako ver no sti. „Ti si nepo ko le blji va devoj ka”, rekao je. Pre va li la se na sto, ugne zdiv ši gla vu u okri lje lak ta. U misli ma su joj odzva nja le reči: nepo ko le blji va devoj ka. A onda je začu la kako joj se njen sago vor nik na vrho vi ma prsti ju šunja iza leđa. Ispru ži la je ruke u poku ša ju da ga uhva ti za nogu, ali je zamah nu la upra zno. Bra da to lice joj se pri lju bi lo uz kosu i oče ša lo vrat. Ose ti la je na koži nje gov jezik, masan, mesnat i vreo.

Pro bu di la se u gro zni ci.Dža muin otac je pogi nuo 1974. kada su u bli zi ni kam bo džan ske gra-

ni ce komu ni sti rake tom obo ri li heli kop ter u kome su se nala zi li stra-ni novi na ri i voj ni ci armi je Južnog Vijet na ma. Pre no što se dao u beg pre ma Saj go nu, dru gi heli kop ter je kame rom zabe le žio tre nu tak nesre-će. Dža mu i nje na maj ka su vest dozna le iz pari skog izda nja Herald tri-bju na, koje im je bilo jedi na veza sa ocem. Upra vo iz jed nog nede lju dana sta rog izda nja Herald tri bju na Dža mu je, pre neš to više od dece-ni je, sazna la nje go vo ime. Još otka da je dovolj no pood ra sla da posta vlja

2 7 . g r a d 21

pita nja maj ci, ona je izbe ga va la odgo vo re i napra si to skre ta la s teme kad god bi je Dža mu pokre nu la. A onda, u pro le će pred Dža muin pola zak na fakul tet, maj ka je pro go vo ri la. Doruč ko va li su na veran di, mama uz svoj Herald tri bjun, a Dža mu s knji gom iz alge bre. Maj ka je ćuš nu la novi ne ka sre di ni sto la i dugač kim nok tom pre vu kla pre ko član ka u dnu prve stra ne:

PORAST NAPE TO STI NA

KINE SKO-INDIJ SKOJ GRA NI CIPiter B. Klen si

Ni sama ne zna ju ći zaš to, Dža mu je pro či ta la neko li ko pasu sa. Oče-ki va la je objaš nje nje.

„Reč je o tvom ocu.”Izgo vo ri la je to uobi ča je no hlad nim tonom. Maj ka je govo ri la engle ski

samo sa Dža mu, i to s neka kvom zadr tom nad me noš ću, kao da se gadi sva ke reči. Dža mu je pono vo pre gle da la tekst. Uza jam ne optu žbe. Sece si o-ni sti. Sumor na pred vi đa nja. Piter B. Klen si. „Repor ter?”, upi ta la je.

„Aha.”Maj ka nije žele la da joj kaže ni reč o tome kakav je bio. Obzna niv ši

nje go vo posto ja nje, nasta vi la je da se pod sme va kćer ki noj rado zna lo sti. „Nema tu šta da se pri ča”, rekla je. Upo zna li su se u Kaš mi ru. Otiš li su iz zemlje i pro ve li dve godi ne u Los Anđe le su, gde je Klen si ste kao neku diplo mu. Onda se mama, sama sa bebom, vra ti la u Bom baj, ne u Šri na-gar, i ota da tu živi. Ni u jed nom delu ove život ne pri če nije dopu sti la ni pri mi sao da je Klen si bio išta više od spo red ne lič no sti. Dža mu je shva-ti la – nije im išlo. A nije bilo ni važno. Grad je bio pun van brač ne dece, a mama u sva kom slu ča ju nije dava la pet para na to šta lju di misle. U novi na ma su je nazi va li „nasme ja ni šakal nekret ni na”. Cilja li su na činje-ni cu da je sva ki put kada ode u ban ku ima la raz lo ga za osmeh. U gra du špe ku la ci ja i siro tinj skih kvar to va bila je jedan od uspeš ni jih špe ku la na-ta i vla sni ka siro tinj skih kvar to va.

Dža mu je iz gor nje fio ke izva di la dva „tile no la” i „dek se drin” i pro-gu ta la ih uz ostat ke kafe. Zavr ši la je noć no čita nje rani je nego što je pla-ni ra la. Bilo je tek pola sedam. U Bom ba ju je bilo pet po pod ne – indij-sko vre me je na neki čudan način bilo dobrih pola sata u ras ko ra ku sa ostat kom sve ta – i mama je, po svoj pri li ci, bila kod kuće i gore na spra tu

Džonatan Frenzen 27. GRAD

Za izdavača Dijana Dereta

Izvršni urednik Tijana Petković

Lektura i korektura Aleksandra Šašović

Dizajn korica Dušan Arsenić

Likovno-grafička oprema Marina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978-86-6457-211-8

Tiraž 1000 primeraka

Beograd 2018.

Izdavač / Štampa / Plasman DERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs

Knjižara DERETAKnez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

821.111(73)-31

ФРЕНЗЕН, Џонатан, 1959– 27. grad / Džonatan Frenzen ; prevod sa engleskog Miloš Mitić. – 1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2018 (Beograd : Dereta). – 510 str. ; 24 cm. – (Biblioteka Supernova / [Dereta])

Prevod dela: Twenty-Seventh City / Jonathan Franzen. – Tiraž 1.000.

ISBN 978-86-6457-211-8COBISS.SR-ID 267891980

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град