121

MAGISTRAT

123 Osvajanje ZemunaKAO SEDI[TE OKUPACIONE VLASTI (Br. 12/ 9. februar 2000.)

125 Kako su radikali poku{ali da prigrabe zgradu Magistrata SPOMENIK KULTURE ZA SEDI[TE STRANKE (Br.18/ 1. novembar 2000)

127 Otkaz SRS u Magistratu PAZAKUP KAO BUMERANG (Br. 22/ 13. januar 2001)

129 Prvi javni skup u Zemunu povodom 250. godi{njice gra|anske uprave SVE]E ZA PRO[LOST, KRITIKE ZA DANAS (Br. 43/ 24. novembar 2001.)

131 Nova epizoda stare pri~e povodom zahteva SO Zemun da seradikali isele iz Magistrata KO ]E PRE DA SE UOZBILJI (Br. 46/ 12. januar 2002.)

136 "Obrt" u sudskom sporu za iseljenje radikala iz MagistrataKONA^NO SLEDI PRESUDA (Br. 47/ 26. januar 2002.)

136 Magistrat sve bli`i vra}anju Zemuncima, pa se sve ~e{}e~uje i pitanje: KOME JE MESTO NA TRGU POBEDE? (Br. 70/ 1. februar 2002)

138 Okru`ni sud u Beogradu odbacio `albu i nalo`io iseljenje iz Magistrata IZBORI NE ODLA@U PAKOVANJE (Br. 79/ 27. septembar 2003)

140 Zahtev za iseljenje SRS sa Trga pobedetrebalo je da se preda radikalima u ~etvrtak 16. oktobra.DVA RATA oko Magistrata(Br. 82/ 18. oktobar 2003.)

142 Hronolo{ki zapis poku{aja sudskih izvr{itelja da iseleradikale iz Magistrata SELIDBA ^EKA NOVE IZBORE (Br. 87/ 22. novembar 2003)

122

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

GRADSKA KU]A IZ 1832. GODINE NA TRGU POBEDE 3

Pograni~ni Zemun dobio je status slobodne vojne op{tine i zatim jeobrazovana prva gra|anska komunitetska uprava (1751), njeneslu`be koristile su zgradu u Ulici Trg goluba (danas Zmaj-Jovina).Kasnije su se one preselile "u novu zgradu" koja je sazidana na mestugde se i danas nalazi Skup{tina op{tine Zemun. U XIX vek Zemun jeu{ao kao lepo ure|ena varo{ i u prvim decenijama podignut je nizjavnih i privatnih zgrada. Prema Povelji, koja je uzidana u temeljezgrade, isti~e se da je gra|enje dana{njeg magistrata otpo~elo 1826.godine "zahvaljuju}i najvi{e zauzimanju dvorskog savetnika KarlaPidole", tada{njeg {efa Pograni~nog odeljenja pomenute visoke be~keustanove.

Gra|evinski radovi trajali su do 1832. godine i tada je grad dobiojedno reprezentativno, za ono vreme, i monumentalno zdanje. Novazgrada (parter, sprat i krov) zidana od opeke i maltera, s me|usprat-nim baroknim konstrukcijama u prizemlju i arhitravnim na spratu,oblikovana je u stilu klasicizma. On se ogleda u strogom redu,raspodeli prostorija i kompoziciji fasade koja je simetri~no ra{~lanje-na i ima sredi{nji plitki rizalit koji se, kao i celo pro~elje, zavr{avakrovnim vencem i trouglastim zabatom (timpanon). Visoki krov ima~etiri bad`e i tri simetri~no raspore|ena dimnjaka.

Me|utim, iz izvesnih razloga, prvobitni izgled i arhitektonskakompozicija izmenjeni su dogra|ivanjem 1836. g. Dogra|eno je sev-erno krilo koje je podignuto iznad podruma na svodove poru{enestilske jednospratnice trgovca Milo{a Uro{evi}a, poznatog snabde-va~a ustani~ke Srbije. Mada je isticano da je dogra|ivanje obavljeno u"istoj koncepciji i stilu", novi deo poremetio je simetri~nost i proporci-je gra|evine u celini. Treba napomenuti ~injenicu da je sa~uvanpodrum ku}e M. Uro{evi}a jer se on (podrum) pominje u vezi life-racije municije Kara|or|evim borcima.

U novoj zgradi Magistrata op{tinske slu`be i policija nalazile su sedo kraja 1872. g. kad je ustupljena Sudbenom stolu koji je iz Mitrovicepreseljen u Zemun i u njoj se nalazio do 1887. godine. Posle toga jed-nospratnica je slu`ila potrebama ni`ih sudova (Kotarski, Sreski,Op{tinski), pa potom "Beobanke" .

Stara, reprezentativna zgrada i pored niza intervencija u tokudugog postojanja, sa~uvala je svoje osnovne odlike. Ona predstavljanaj~istiji primerak klasicisti~ke arhitekture i, kako je istaknuto,svedo~anstvo razvoja gra|anske gradske uprave u nekad posebnomgradu Zemunu. (M.D.)

"Hronika" broj 12/ 9. februar 2000.

Osvajanje ZemunaKAO SEDI[TE OKUPACIONE VLASTINeprimereno dekorisanje ulaza u zgradu Magistrata

Poslednji ~in "ure|enja" Trga pobede dogodio se prvih nedeljanove godine. On je simboli~no predstavio su{tinu cele afere naz-vane "Poraz na Trgu pobede". Re~ je o "dizajniranju" glavnogulaza u zgradu Magistrata koja je, odlukom odbornika SRS koji~ine ve}inu u op{tinskoj Skup{tini, dodeljena ovoj stranci i koristise kao glavno sedi{te stranke i strana~kih novina "Velika Srbija"i "Zemunske novine".

Fotografija koju objavljujemo dovoljno je re~ita. Re~ima bi ovusliku bilo te`e opisati. Asocijacije na ovu sliku name}u se samepo sebi, ali se ona ne mo`e porediti ni sa jednim sedi{tem poli-ti~kih partija danas i ovde. Veli~inom slova, glomaznim i te{kimgrbovima, barjacima koji se vijore, `eli se manifestovati snaga itrajnost vlasnika koji se nalazi na ovoj adresi. Imperijalna pom-peznost treba valjda da utera strah u kosti "malim" gra|animakojima se na ovaj na~in jasno stavlja do znanja da vlast imanameru da se zadr`i na ovom mestu na neodre|eno vreme.

Ali, prepustimo ovakve rasprave gra|anima i politi~arima.Ono {to u ovom slu~aju izaziva na{u pa`nju jesu pitanja kulture(i nekulture) jer, zgrada Magistrata je progla{ena za spomenikkulture i kulturno dobro od javnog zna~aja. Zgrada poti~e iz prvepolovine XIX veka, u njoj je radila gradska uprava, a godinamaposle toga u njoj je bio sme{ten Sud i Tu`ila{tvo. Dakle, kada jezgrada zidana, i sve do pre tri godine, ona je bila u funkciji javnihpotreba svih gra|ana. Zbog toga, ona je i morala da ostane nausluzi svim gra|anima - sa javnim sadr`ajima: biblioteka, ~itao-nica, muzejske postavke, izlo`beni prostor, media centar itd.

Ovakvo shvatanje vlasti podrazumeva da onaj ko dobije~etvorogodi{nji mandat sme da zloupotrebi svoja prava i prisvojijavne prostore na nekoliko decenija. Stranka na vlasti u na{ojop{tini imala je dovoljno dru{tvene i finansijske mo}i da sebisazida novu zgradu na bilo kom drugom mestu. Ali, ona jeizabrala da se useli u javni objekat, kulturno istorijski spomenik.Time se zaista ponela kao okupator koji namerno osvaja ba{domoroda~ki simbol i na njega isti~e svoja obele`ja a zate~ena

123

MAGISTRAT

uni{tava, da bi pora`enima dala na znanje ko je pobednik. Ono o~emu dekorateri ulaza u sedi{te SRS nisu razmi{ljali jeste da suzloupotrebili glasove i svojih simpatizera koji su pre svegagra|ani svog grada, a tek onda ~lanovi partije.

DRAGAN STOJKOVI}

124

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

Mnogima ovako pretenciozni dizajn izaziva neprijatna pore|enja

“Hronika" broj 18/ 1. novembar 2000.

Kako su radikali poku{ali da prigrabe zgraduMagistrata SPOMENIK KULTURE ZA SEDI[TESTRANKE Zahtev Vladi Republike Srbije da odobri prodajuzgrade Magistrata Srpskoj radikalnoj stranci, zasumu od 8,5 miliona dinara

Nova zemunska vlast iz dana u dan se suo~ava sa pogre{nimkoracima prethodne radikalske vlasti, koja je u upropastila ovugradsku op{tinu. Tako su 1998. godine, tada{nji direktor Javnogpreduze}a ZIPS (Zemunski informativno poslovni sistem) MomirMarkovi} i Centralna otad`binska uprava na ~ijem je ~elu drVojislav [e{elj, sklopili ugovor o zakupu zgrade Magistrata naTrgu pobede. Ugovor je sklopljen na 30 godina, a Srpskaradikalna stranka je na ra~un ZIPS-a trebalo da uplati ne{to vi{eod milion dinara.

- Ne treba zaboraviti da je zgrada Magistrata u dru{tvenoj svo-jini i da je pod za{titom Zavoda za za{titu spomenika kulture.Ovom "sjajnom" transakcijom, radikalima je omogu}eno da zazakup ovog objekta, povr{ine ve}e od 2.100 kvadratnih metara,pla}aju manje od 100 maraka mese~no - ka`e Ivan Aksentijevi},jedan od potpredsednika op{tine Zemun

Kako saznajemo u op{tini, prostor Magistrata je u potpunostibio opremljen i to parama iz op{tinskog bud`eta, a realna cenakvadratnog metra poslovnog prostora, u to vreme, iznosila je dvedo tri marke. Sva oprema je vredela oko milion maraka, a ostav-ljena je na kori{}enje radikalima.

U julu ove godine, Izvr{ ni odbor op{tine Zemun, na ~elu sapredsednikom Miodragom Vasi}em, uputio je zahtev VladiRepublike Srbije da odobri prodaju zgrade Magistrata Srpskojradikalnoj stranci, za sumu od 8,5 miliona dinara. Zahtev jeobrazlo`en navodnom `eljom "da se prikupe dodatna sredstavaza komunalnu izgradnju na teritoriji Zemuna".

Me|utim, posle septembarskih izbora, koje su u Zemunu izgu-bili, ta~nije 6. oktobra, potpisan je ugovor izme|u ZIPS-a iCentralne otad`binske uprave SRS, u ~ijem prvom ~lanu stoji dase iz predmeta zakupa "trajno izuzima deo pripadaju}eg dvori{tazgrade Magistrata u povr{ini od 1.125 kvadratnih metara". Taj

125

MAGISTRAT

deo radikali su, prema re~ima Aksentijevi}a, ustupili investitoruDejanu Obradovi}u za izgradnju poslovnog i tr`nog centra.*

- Op{tina do sada nije kontaktirala sa investitorom, a konkret-nih podataka o lokalima i svim prate}im objektima vezanim zatr`ni centar za sada nema - obja{njava Aksentijevi}.

Radikali su, u re{enju od 6. oktobra, naveli i da je op{tinadu`na da u slu~aju ru{enja tr`nog centra, investitoru isplati iznosod 75.853.000 dinara. Nova se vlast, ipak, nije dala prevariti, pasu sva re{enja, odluke i zaklju~ci, doneti posle izbora stavljenivan snage.

Svi pogre{ni koraci prethodne vlasti u Zemunu se za sadapreispituju, a Aksentijevi} nagla{ava da postoje institucije koje }ese pobrinuti da svi oni koji su kr{ili zakon budu ka`njeni.

MARINA GALE~I}

126

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

* Tr`ni centar “Zemunikum”.

Magistrat: 2.100 kvadrata poslovnog prostora za 50 evra mese~no!

“Hronika" broj 22/ 13. januar 2001.

Otkaz SRS u Magistratu PAZAKUP KAO BUMERANG

Reprezentativni objekat zgrade Magistrata usko-ro mo`e postati popri{te prvog ozbiljnijeg suko-ba nove i stare op{tinske vlasti posle 5. oktobra

Organi nove vlasti prona{li su niz zloupotreba u raduprethodne uprave, o ~emu smo pisali iz broja u broj.Raspola`emo sada i konkretnim dokumentima, odlukamaIzvr{nog odbora i Upravnog odbora ZIPS, kojima su mili-onske vrednosti u name{taju, opremi i kompjuterima koji sukupovani op{tinskim parama, preko ZIPS poklanjani Srpskojradikalnoj stranci. Ovi dokumenti }e sigurno biti dokaznimaterijal u nekim sudskim procesima, ali i vredna istorijskagra|a za Zavi~ajni muzej ili istorijski Arhiv Srbije o"po{tenju", "hrabrosti" i "mudrosti" nekolicine kriminogenihtipova koju su pod pla{tom politi~ke stranke i demokratskiosvojene vlasti oplja~kali ro|enu Op{tinu i svoje sugra|ane.

Ta~ka na ovaj sramotni period bi}e stavljena tek kada sezavr{e sudski procesi, i kad se bar neke stavri u gradu vratena prvobitno stanje. Jedan od te`i{nih zahteva koje gra|anipostavljaju jeste vra}anje zgrade Starog suda ili Magistrata ujavnu funkciju, na upotrebu svim gra|anima. Prvi korak utom pravcu je napravljen Odlukom Izvr{nog odbora SOZemun da se Srpskoj radikalnoj stranci da otkaz ugovora okori{}enju zgrade, koji su radikali kada su imali apsolutnuvlast u Op{tini sklopili sami sa sobom na 30 godina. Pravniosnov za ovaj otkaz je utvr|eno ~injeni~no stanje o neza-konitom davanju u pazakup prostora televiziji "Palma".Budu}i da to zakon izri~ito zabranjuje i da Republi~ka direk-cija za imovinu takvu saglasnost nije dala, Re{enje o otkazu jepravno potpuno ~isto i nesporno. Otkazni rok }e biti 30 dana.Ono {to posebno u ovom slu~aju izaziva pa`nju jeste ~injeni-ca da su radikali dolaskom na vlast 1997. godine podelilizakupcima poslovnog prostora brojne otkaze upravo zbogpazakupa - setimo se samo slu~ajeva Jedrili~arskog kluba iUdru`enja ribolovaca "[aran".

127

MAGISTRAT

Iako je administracija Republi~ke direkcije za imovinupripremila ovaj va`an dokument i iako je on ve} dve nedeljespreman za potpis i overu, sada{nji direktor uporno odbija daga potpi{e i uru~i - kako otvoreno ka`e, ~eka da bude smenjenodlukom nove vlade i `eli da to prepusti svom nasledniku. Dali je u pitanju samo vernost prethodnim gazdama ili je u poza-dini igra kojom se dobija u vremenu sazna}emo uskoro.

U svakom slu~aju, kada jednom do|e i taj trideseti dan naprobi }e biti sve institucije dr`ave, sistema i nove vlasti. Bi}eto, posle 5. oktobra najve}i ispit zrelosti, spremnosti i sposob-nosti nove vlasti da ispuni obe}anja na osnovu kojih je dobilapoverenje gra|ana Zemuna.

D.S.

128

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

129

"Hronika" broj 43/ 24. novembar 2001.

Prvi javni skup povodom 250. godi{njice gra|anske uprave

SVE]E ZA PRO[LOST, KRITIKE ZA DANASNa poziv Saveza nezavisnih gra|ana “Za Zemun”, upetak 23. novembra, na Trgu pobede, ispred ulaza ustari Magistrat, okupili su se gra|ani sa namerom daobele`e 250 godina gra|anske uprave u Zemunu.

Bio je to prvi javni skup ovim povodom, a u prigodnoj re~i pot-predsednik SNGZZ Petar Alivojvodi} je, izme|u ostalog, rekao:

- Na `alost, ove godine nije vra}en naziv ulice prvom gradona-~elniku, Marku Nikoli}u koji mu je oduzet 1942. godine.

Na `alost, Zgrada Starog Magistrata spomenik kulture, istorijei arhitekture, jo{ uvek je pod okupacijom jedne politi~ke partije,umesto da u njemu svoje trajno uto~i{te na|u sadr`aji od javnogzna~aja – Biblioteka, Galerija, Muzej.

Na `alost Zakoni se i dalje beskrupulozno kr{e, i pored upozo-renja pravnika, gra|ana, javnosti.

Izdaju se gra|evinske dozvole kojima se na mala vrata legali-zuju prljavi poslovi gra|evinske mafije zapo~eti za vreme pret-hodne vlasti.

Posle pet godina ne mogu da se privedu pravdi po~inioci krivi~-nih dela premla}ivanja, otimanja stanova i ku}a.

Sudovi koji treba da sprovedu Zakone, nisu u stanju da prive-du pravdi kr{itelje Zakona, one koji su se sa Zakonima poigralikoji su se sa Zakonima sprdali.

Izbegavanje sudija da sude po Zakonu, po pravdi, brzo i efika-sno, jeste upereno protiv interesa dr`ave, protiv temelja gra|an-skog dru{tva.

Sve je to bio razlog da se okupimo danas upravo na ovom me-stu, i da na ovaj na~in uputimo opomenu, da dostojanstveno sapo{tovanjem prema pro{losti, naporima predaka, osvetlimomnoge mra~ne stranputice dana{njice i zahtevamo izlazak nasvetlost u civilizovano dru{tvo, u kome se samovolja pojedinacane}e uzdizati iznad Zakona i volje gra|ana.

Imali smo gra|anske hrabrosti da to ~inimo bezbroj puta uprotekloj deceniji, imamo razloga da to ~inimo i danas. Palje-njem sve}a ne}emo samo osvetliti pro{lost koju mnogi ne zna-

MAGISTRAT

130

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

ju, ne}emo samo osvetliti put ka izlasku iz polumraka, `elimoda odr`imo i plami~ak nade i vere u mogu}nost pristojnog i do-stojanstvenog `ivota u na{em gradu kojeg volimo. U gradu Ze-munu”, zaklju~io je Alivojvodi}.

Ako je pre odr`avanja skupa kod nekoga i bilo zebnji, posle do-ga|aja se me|u svima osetilo olak{anje i volja da se na taj na~ini ubudu}e vlastima i politi~arima daje do znanja kakvo je raspo-lo`enje gra|ana.

Ovo je bio i svojevrsni odgovor pisanjima u dnevnoj {tampi oSavezu nezavisnih gra|ana kao “fantomskoj” organizaciji.

S druge strane, bile su primetne vanredne mere obezbe|enjasedi{ta Srpske radikalne stranke. Kao i proteklih godina, poka-zalo se da su one bile bezrazlo`ne, odnosno da gra|ani svojimmirnim i dostojanstvenim pona{enjem mogu da ostvare {to sunaumili bez nepotrebnih sukoba.

Me|u gra|anima je bio i predsednik SO Zemun Vladan Jani}ijevi}

"Hronika" broj 46/ 12. januar 2002.

Nova epizoda stare pri~e povodom zahteva SOZemun da se radikali isele iz Magistrata

KO ]E PRE DA SE UOZBILJI

Prema zvani~nim materijalima Izvr{nog odbora SO Zemuniz 1999. godine u rekonstrukciju zgrade Starog magistrata izop{tinske kase, zna~i iz d`epova gra|ana Zemuna, izdvojenoje osam miliona tada{njih dinara. Posle toga, Srpskaradikalna stranka je sklopila ugovor 4. decembra 1998. godineo zakupu tako lepo sre|ene zgrade na 30 godina. Uplata jeizvr{ena unapred, u dve rate, a iznos je bio 1.356.919 dinara.Kad se to podeli sa 2.153 kvadrata i 12 puta trideset godina,ispada da su radikali platili zakupninu od ~itavih 1.75 dinarapo kvadratnom metru mese~no. Dana{nje cene su minimalno200 din/kvm, zna~i vi{e nego sto puta ve}e.

Zgrada Starog magistrata u centru Zemuna, koja je podza{titom dr`ave kao kulturno-istorijski spomenik nastao uprvoj polovini XIX veka, tako je postala sedi{te politi~ke parti-je koja je Zemunu nanela neprocenjivu {tetu. To {to je SRSimala pogre{nu procenu da }e ostvariti vi{edecenijsku domi-naciju na vlasti, poput nekada{njeg Saveza komunista, a njenlider, najve}i sin ove stranke, verovao da }e poput Josipa Brozado`ivotno biti "vlast", {to bi im omogu}ilo i pravnu za{titu, kakostvari odmi~u, vi{e nije samo "njihova stvar". Bez obzira {tougovor o zakupu koji su sklopili sami sa sobom nije bio overenu Ministarstvu finansija (Republi~ka direkcija za imovinu), bezobzira na zahteve Zavoda za za{titu spomenika kulture, bezobzira {to su prekr{ili ugovor (sa samim sobom) i sklopili ugo-vor o pazakupu sa TV "Palma" (podsetimo samo da je tada{njiZIPS upravo zbog pazakupa izbacivao dugogodi{nje korisnikeposlovnog prostora - sportske klubove i udru`enja gra|ana),radikalski barjak se i dalje vijori na Trgu pobede.

U nastojanju da se ovaj objekat vrati na kori{}enje svimgra|anima Zemuna Skup{tina op{tine je na osnovu svojihpoga`enih prava raskinula ovaj apsurdan ugovor i zatra`ilaiseljenje SRS iz Magistrata jo{ u martu 2001. godine. I tada

131

MAGISTRAT

po~inje pravna pri~a tipi~na za na{e pravosu|e, a posebno za^etvrti op{tinski sud, te za profesionalni i moralni lik sudija.Od marta do decembra sud ne uspeva da odr`i ro~i{te - svakose odla`e iz raznoraznih proceduralnih razloga. Iako tu`enastrana (SRS) gromoglasno zapoma`e kako se radi opoliti~kom procesu, o pritisku na sud, taj sud im svesrdno idena ruku i udovoljava njihovim prenemaganjima.

Sudija Ljiljana Mihajlovi}, iako ima sasvim dovoljno mate-rijalnih ~injenica, ne upu{ta se u su|enje - i sama pronalazirazloge da tra`i dodatna svedo~enja, mi{ljenja, a kad toganema onda se ro~i{ta odla`u. O~igledno da ni sudijaMihajlovi} u ovom slu~aju ili ne `eli, ili ne sme, ili pak ne umeda sudi. Budu}i da ni posle devet meseci nije pristupilasu|enju, zaista bi morala da vrati predmet i da ga da nekomeko }e postupiti po zakonu.

Zastupnici op{tine, zamenik javnog pravobranioca AcaIlijevski i advokat i ~lan Izvr{nog odbora SO Zemun \or|eNedeljkovi} su na sudu izuzetno korektni u stilu: "Po{tujemoprocesna prava tu`enog i prepu{tamo sudu da odlu~i o odla-ganju ro~i{ta." To se ne bi moglo re}i za tu`enika, koji,ugro`en i progonjen, u liku biv{eg profesora pravnog fakulte-ta i doktora V. [e{elja osorno dobacuje prisutnoj IvaniMar{i}anin ~lanu IO SO Zemun: "Ti nemoj da se smeje{, jer }utra`iti da te udalje iz sudnice". Stekao se utisak da bi se to idogodilo da se ona nije uozbiljila.

U ime tu`ioca osim pomenutih bio je prisutan i direktor JP"Poslovni prostor" Neboj{a Simonovi}, u ime tu`enog, osimVojislava [e{elja i sedmoro gra|ana koji su mogli da u|u usudnicu bilo je i nekoliko desetina ~lanova SRS koji su po par-tijskom zadatku napunili hol, aplaudirali svom vo|i po izlaskuiz sudnice i valjda tako "spre~avali pritisak na sud".

Naredno ro~i{te zakazano je za 21. januar. Ukoliko se sudne uozbilji i ako nastavi sa praksom izbegavanja su|enja,mo`e se desiti da do|e do raspisivanja nekih izbora, a ondatek "ne bi bilo zgodno" da se opoziciona partija "izgoni iz svogsedi{ta".

Ne daj bo`e da se na tim izborima radikali vrate, jer bi ovufinu legalisti~ku gospodu koja po peti put, ve} devet meseci,"po{tuje procesna prava tu`enog" za tili ~as po~istili i izro|enih stanova, a kamoli iz strana~kih prostorija.

D.S.

132

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

PROCESNA PRAVA U "BERMUDSKOM TROUGLU"

Prema re~ima advokata mr Slobodana Gavrilovi}a, koji jetako|e anga`ovan od strane tu`ioca, u ovom sporu do{lo je doozbiljnih zloupotreba procesnih prava, a dovodena u pitanje regu-larnost postupka. "Iako se sprovodi o~igledna opstrukcija postup-ka, sudija to ne sankcioni{e, a tu`enika na ovaj na~in ohrabrujeda nastavi sa zloupotrebama procesnih prava."

- Tu`ba je podneta po~etkom marta 2001, da bi prvo ro~i{tebilo zakazano tek za 19. jun 2001. godine.

- Tu`enik je primerak tu`be primio 3. aprila 2001, da bi odgo-vor na tu`bu predao tek na ro~i{tu od 19. juna 2001. godine - bezbarem opomene od strane Suda.

- Sud naredno ro~i{te zakazuje tek za 17. septembar 2001. Natom ro~i{tu se ispostavlja da zastupnik tu`enika navodno nijeprimio pripremne podneske tu`ioca, pa Sud konstatuje da u spisi-ma predmeta "nema dokaza ovih podnesaka", da bi tek na insisti-ranje tu`ila~ke strane odlu~io da se slu`benim putem izvr{iprovera dostave podnesaka u pitanju.

- To je novi razlog za odlaganje ro~i{ta, da bi se na narednomro~i{tu (9. oktobra 2001. g.) omogu}ilo tu`eniku da manevromnjegovog dotada{njeg punomo}nika s otkazivanjem punomo}jaishodi zakazivanje novog ro~i{ta! Pri tom od strane Suda ni re~i osudbini tu`io~evih navodno neuru~enih podnesaka i slu`benojproveri, na koju se sud obavezao re{enjem s prethodnog ro~i{ta!!![ta vi{e, Sud prihvata zastupanje tu`enika od strane lica bezpunomo}ja, neupu}enog u spor (po njegovom kazivanju), koje jepristupilo Sudu ~ak i bez spisa predmeta! Ponovo se tu`enikuuru~uju primerci podnesaka koji su prethodno vol{ebno nestali u"bermudskom trouglu" Sud - po{ta - zastupnik tu`enika, a uznalog tu`eniku da se u roku od 10 dana na njih izjasni.

Tu`enik, {to da ne, ignori{e taj rok, da bi podnesak predao tekna narednom ro~i{tu - 15. novembra 2001, ponovo zastupan odstrane lica bez punomo}ja, ponovo tra`e}i odlaganje ro~i{ta!

Na ro~i{tu odr`anom 28. decembra konstatovano je da:- nije stiglo izja{njenje Republi~ke direkcije za imovinu po

zahtevu Suda od 3.decembra,- nije stiglo izja{njenje Republi~kog javnog tu`ioca po naredbi

Suda od 3.decembra- da tu`eni tra`i uvid u podnesak tu`ioca od 15. novembra- da tu`eni tra`i uvid u izve{taj Zavoda za za{titu spomenika

kulture…to su bili razlozi za najnovije odlaganje ro~i{ta.Na `alost, nastavi}e se…

133

MAGISTRAT

"Hronika" broj 47/ 26. januar 2002.

"Obrt" u sudskom sporu za iseljenje radikala izMagistrataKONA^NO SLEDI PRESUDA

Ro~i{te povodom tu`be JP "Poslovni prostor" za iseljenjeSrpske radikalne stranke iz Starog Magistrata, kona~no je,posle punih deset meseci i {est razli~ito motivisanih odlaga-nja, odr`ano u ponedeljak 21.januara ove godine. Prvo-stepena odluka sudije ^etvrtog Op{tinskog suda LjiljaneMihajlovi} o~ekuje se u narednim nedeljama.

Sudija Mihajlovi} je ovom prilikom bila veoma ekspeditiv-na, sa lako}om je prelazila preko providnih i na momentesme{nih "argumenata" odbrane za jo{ jedno odlaganje.Povukla je i prethodnu odluku o saslu{avanju svedoka, jer bito bespotrebno razvuklo proces u nedogled.

^ak su i zastupnici tu`ioca, Aco Ilijevski zamenik javnogpravobranioca i \or|e Nedeljkovi}, advokat, ovog puta biliodlu~ni, hrabro su se protivili predlozima odbrane o odlaga-nju i izbegavali zamke uvla~enja u nove razloge za odlaganje.

Ovog puta radikali su do{li u minimalnom sastavu, samotro~lane posmatra~ke delegacije, a glavna zvezda Vojislav[e{elj je imao pre~a posla - on je imao obaveze kao predsed-nik Anketnog odbora Ve}a gra|ana Savezne skup{tine za ispi-tivanje okolnosti ubistva Pavla Bulatovi}a. Kao da su svi znalikakav }e biti ishod. Jedino je odudarao advokat BrankoStra`i~i}, koji se prihvatio odbrane tog istog dana, i koji jeuporno poku{avao da ubedi sudiju u potrebu da mu trebadesetak dana da se i on upozna sa spisima. Jedini on izgledanije znao da je taj vid opstrukcije su|enja odlaganjem ve} uve-liko potro{en i kontraproduktivan.

Sada treba ~ekati presudu, najmanje petnaest dana (akosudija bude zauzeta to mo`e potrajati i mesecima). Posle`albenog roka drugostepenom sudu }e opet biti potrebnonekoliko meseci da donese svoju odluku. Posle toga, postoji imogu}nost `albe Vrhovnom sudu. Put do zadovoljenja pravaje dug - u ovom slu~aju mo`e potrajati i ~itavih godinu dana.Skoro godinu dana bilo je potrebno da bi se napravio prvikorak, koji je izgleda bio i najte`i. Zgrada Magistrata je staravi{e od 160 godina i ima burnu istoriju. Ova godina }e zagra|ane Zemuna i njihov Magistrat biti jedna od najzna~ajnijih.

134

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 49/ 23. februar 2002.

Presuda o „Magistratu“ van doma{aja javnostiPRE]UTANA VEST

Kako "Hronika" saznaje, sudija IV op{tinskog suda LjiljanaMihajlovi} donela je presudu povodom tu`be JP "Poslovni prostor"Zemun za iseljenje Srpske radikalne stranke iz zgrade starogMagistrata. Kao {to se i o~ekivalo, presuda je u korist tu`ioca takoda je posle skoro godinu dana u~injen zna~ajan korak ka povratkuoko 2.500 kvm prostora za javne i kulturne potrebe gra|anaZemuna. O~ekuje se da }e tu`eni, Srpska radikalna stranka, ulo`iti`albu i da }e ovaj pravni postupak potrajati jo{ nekoliko mesecidok se ne iscrpe sve pravne mogu}nosti. Iako je dnevna {tampapisala o ovoj presudi, za ~u|enje je {to se presuda koja je uru~enatu`iocu, Skup{tini op{tine, maltene dr`i u tajnosti, i {to nanedavnoj konferenciji za {tampu op{tinski funkcioneri nisuiskoristili priliku da o ovome obaveste javnost.

H.Z.Z.

135

MAGISTRAT

"Hronika" broj 71/ 1. februar 2003.

MAGISTRAT sve bli`i vra}anju Zemuncima, pa se sve~e{}e ~uje i pitanje:KOME JE MESTO NA TRGU POBEDE?

Spor izme|u Skup{tine op{tine Zemun i Srpske radikalnestranke oko kori{}enja zgrade Magistrata pribli`ava se sud-skom raspletu. Uskoro se mo`e o~ekivati presuda drugoste-penog suda, pa se u javnosti sve ~e{}e postavlja pitanje kojebi ustanove zaslu`ivale da budu sme{tene u prostorije oveistorijski i arhitektonski izuzetno va`ne zemunske gra|evine.

- Zgrada Magistrata spada u antologiju zemunske arhitek-ture. Ova jednospratnica, izgra|ena 1836. godine, i danaspredstavlja naj~istiji primerak klasicizma u starom jezgruZemuna i stoga je i stavljena pod za{titu dr`ave. Najrazumnijere{enje bi bilo da se prostrana zgrada nekada{nje Gradskeuprave ustupi Zemunskoj biblioteci i mislim da bi to trebaloda bude re{enje za duge staze. Zemunska biblioteka jeustanova koja ima dugu tradiciju, osnovana je 1825. godine ipredstavlja najstariju ustanovu ovakve vrste u Srbiji, ka`enam prof. Miodrag Dabi`i}, koji se ve} godinama zala`e zaadekvatno kori{}enje ovog prostora.

Biblioteka je vrlo ~esto u svojoj istoriji menjala mesto, atrenutno se nalazi u zgradi KUD “Branko Radi~evi}”, nanekada{njem Malom trgu, kod pijace. Za{to mislite da bije jo{ jednom trebalo premestiti?- Mada su prostorije u kojima se biblioteka sada nalazi

temeljito ure|ene, one ne mogu da zadovolje sve potrebe oveprosvetne ustanove. Kada to ka`em, prvenstveno mislim nasme{taj knji`nog fonda i periodike, do koje je danas skoronemogu}e do}i, zbog neadekvatnih uslova ~uvanja i nepristu-pa~nosti. O odgovaraju}em sme{taju biblioteke govori se ve}tri decenije. U obzir su dolazile mnoge zgrade, kao O[”Svetozar Mileti}”, Dom Srpske pravoslavne crkvene op{tine,u kojem se trenutno nalazi {kola ”Sava Jovanovi} Sirogojno”i naravno zgrada tada Sreskog, a kasnije Op{tinskog suda,

136

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

naro~ito kada je sud dobio novu zgradu na Novom Beogradu.Zato mislim da sada{nji prostor nije zahvalno re{enje za traj-ni sme{taj slavne Zemunske biblioteke i zato se zala`em da tobude upravo zgrada Magistrata.

Magistrat je velika zgrada sa dosta prostorija, koje bimogle biti ustupljene i nekim drugim ustanovama,udru`enjima ili organizacijama…- Osim za potrebe biblioteke, zgrada Magistrata se mo`e

koristiti i za pro{irene potrebe SO Zemun, zatim i za pro{irenjeZemunskog muzeja, kao prostor gde bi se mogla izlagati umet-ni~ka dela iz nove i najbli`e pro{losti, jer mnoga od njih ve}du`e vreme stoje u depoima muzeja, daleko od o~iju javnosti.Tu se mo`e smestiti i Gradska galerija, kao i pojedina dru{tva iudru`enja gra|ana.

Ako se Magistrat dodeli biblioteci, zgrada ili neke njene pros-torije biblioteka bi mogla da ustupa i drugima, na primer Klubumati~ne kulture Zemuna, Knji`evnom dru{tvu “Pismo”,Knji`evnom klubu “Ivo Andri}”, pa i novoosnovanomudru`enju gra|ana “[iroka staza” i drugim udru`enjima koja bibila izabrana da u ovoj zgradi imaju svoje kancelarije.

Nekada je biblioteka, pored knji`nice i ~itaonice, imala i vi{esekcija, klubova i dru{tava: Radio sekcija, Muzi~ka sekcija,Dru{tvo prijatelja muzike, [ah sekcija, pa ~ak i Ruska bibliote-ka. Kao i u to vreme, i sada bi rasporedom moglo biti utvr|enovreme kori{}enja najve}e prostorije Magistrata za aktivnostiovih sekcija – ka`e na kraju na{eg razgovora prof. Dabi`i}.

ANA VRANE{EVI}

137

MAGISTRAT

"Hronika" broj 79/ 27. septembar 2003.

Okru`ni sud u Beogradu odbacio `albu i nalo`io iseljenje iz MagistrataIZBORI NE ODLA@U PAKOVANJE

1998: Radikali renoviraju Magistrat iz op{tinske kase,pa ga sami sebi izdaju na 30 godina po ceni od 1,75dinara za kvadrat2003: ^etvrti op{tinski sud presudio, a Okru`ni potvr-dio da Magistrat treba da se koristi u skladu saprirodom kulturnog dobra

Da se "isele sa svim stvarima i licima u roku od 15 dana odpravosna`nosti", presudio je Okru`ni sud u Beogradu jo{ 18.avgusta, a povodom `albe Srpske radikalne stranke na mar-tovsku presudu IV op{tinskog Suda po tu`bi ZIPS (JP"Poslovni prostor" Zemun) za osloba|anje zgrade Magistrata.Presuda je u~esnicima u sporu uru~ena ovih dana i ona otvaranovu etapu u ovom slu~aju.

Kad su imali apsolutnu vlast u Zemunu, radikali su najpreod op{tinskih para krajem 1998. godine rekonstruisali iopremili zgradu Magistrata (u vrednosti radova od 10 milionadinara), da bi potom sa samim sobom, to jest sa svojom parti-jom, sklopili Ugovor o zakupu na 30 godina. Cena zakupa jeiza{la na neverovatnih 1,75 dinara po kvadratnom metru, jerje 2.153,84 kvadrata zakupljeno na 30 godina za 1.356.919,50dinara. Ovaj "fantasti~ni" ugovor formalno pravno ipak nijebio osnov za njegovo poni{tenje. Presuda o iseljenju radikalaiz Magistrata na{la je svoj pravni osnov u tome {to objekatkoji je pod za{titom dr`ave, kao kulturno dobro od velikogzna~aja, mora da bude kori{}eno "u skladu sa njegovomprirodom".

Posle ove presude Okru`nog suda SRS ima jo{ mogu}nostzahteva za za{titu zakonitosti na Vrhovnom sudu, ali to nezadr`ava izvr{enje. Treba o~ekivati da Op{tina Zemun prekoJP "Poslovni prostor" podnese zahtev za izvr{enje presude, aako radikali na to ne budu pristali, dr`ava }e opet biti na ispitu- da li }e morati da se vode te{ki politi~ki pregovori sa zakulis-nim trgovinama, ili }e intervenisati policija, `andarmerija,specijalci…

138

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

U svakom slu~aju izvesno je da }e sve mirovati dozavr{etka izbora za predsednika Republike. Kako }e se stvarikasnije odvijati, i da li }e se zavr{iti pre isteka mandata ovevlasti ima dosta vremena da se vidi.

Ono {to ve} sada uveliko zaokuplja pa`nju posmatra~ajeste budu}a namena zgrade Magistrata. Pre okupacijeradikala ona je ve} bila dodeljena Biblioteci, tako da je skoroizvesno da }e ova najstarija kulturna i javna ustanova u graduBeogradu kona~no dobiti svoj trajni i dostojan sme{taj. Ali,oko ostatka prostora ve} se prave razne kombinacije, odsme{tanja kancelarija poreznika, do komercijalnog izdavanjau zakup po uhodanom sistemu "ko da vi{e".

Pravni osnov za odluku o iseljavanju radikala iz Zakona opravima i obavezama sopstvenika kulturnog dobra, upozo-ravaju}i je i za trenutne pobednike u sporu. Oni moraju dobroda razmisle, da ne naprave istu gre{ku kao radikali. Jer,Zakon treba da bude isti za sve. U tom poslu najbolji put je dasaslu{aju i uva`e inicijative, predloge i potrebe gra|anaZemuna, njihova udru`enja i uva`ene pojedince. Imaju prilikuda za kratko vreme koje im je jo{ ostalo na raspolaganju zavr{enje vlasti, pravim sadr`ajima utvrde i za{tite na du`i rokzemunski Magistrat koji treba da bude simbol gra|anskogdru{tva, kulture, otvorenosti i javne funkcije na dobrobitsvima. Bez obzira na bilo koju vrstu politi~ke, ideolo{ke,verske i nacionalne pripadnosti.

D. STOJKOVI}

DUG LANAC NEPRAVDIOsloba|anjem Magistrata pru`a se prilika da se ispravi vi{enepravdi u~injenih u pro{losti prema raznim ustanovama iudru`enjima. Ako se Biblioteka skrasi u Magistratu, Kulturno-umetni~ko dru{tvo "Branko Radi~evi}" }e mo}i da se vrati u svoju,za njih namenski rekonstruisanu zgradu "Crne ma~ke". Kako smosaznali, ovih dana uprava i ~lanovi dru{tva su bespravno zaposelizgradu Evangelisti~ke crkve u ulici Jakuba Kuburovi}a, koja jeposle vi{egodi{njih napora ispra`njena da bi bila vra}ena ovojverskoj zajednici. Ova najnovija uzurpacija i bruka predme|unarodnim faktorima }e mo`da podsta}i vlast da ubrza oslo-ba|anje Magistrata.

139

MAGISTRAT

140

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 82/ 18. oktobar 2003.

Zahtev za iseljenje SRS sa Trga pobede trebalo je dase preda radikalima u ~etvrtak 16. oktobra.

DVA RATA oko Magistrata

* Radikali predstoje}e iseljenje koriste u predizborne svrhe* Da li }e se zaboraviti obe}anje o "centru zemunske kul-ture"

U SO Zemun smatraju da sada nije re~ o tome ho}e liradikali napustiti zgradu Magistrata ili ne, ve} kada }e se todogoditi, budu}i da je Okru`ni sud potvrdio odluku ^etvrtogop{tinskog suda da oni iz zgrade na Trgu pobede moraju dase isele - pi{e "Politika" u broju od ponedeljka 13. oktobra.

Nadle`ni u Op{tini Zemun ka`u da }e, kad se radikali isele,"Magistrat slu`iti u kulturne svrhe, odnosno da }e se tamonalaziti redakcije listova, prostorije kulturno-umetni~kihdru{tava, biblioteka i sli~ne ustanove, ~ime }e se ovo zdanjeprakti~no staviti na raspolaganje gra|anima Zemuna i celogBeograda".

"Politika" jo{ pi{e da je "Srpska radikalna stranka spremnada napusti Magistrat, ali samo pod uslovom da im zvani~anzahtev za iseljenje stigne pre ~etvrtka 16. oktobra, odnosnonajkasnije mesec dana pre odr`avanja predsedni~kih izbora,budu}i da se u toj zgradi nalazi njihov ra~unski centar i ostalisadr`aji neophodni za organizaciju predsedni~ke kampanje inormalno pra}enje toka izbora".

Kako "Hronika" saznaje SRS je Republi~kom javnomtu`iocu uputila zahtev za preispitivanje zakonitosti postupkau kojem su izgubili spor. Javno tu`ila{tvo je 14. oktobrapovuklo ovaj sudski predmet iz ^etvrtog op{tinskog suda.Postojala je mogu}nost da on jedno vreme provede u fijoci, alije na intervenciju iz zemunske op{tine predmet ipak 15. okto-bra vra}en u ^etvrti op{tinski sud. Kako saznajemo, zahte-vano je da se zahtev za iseljenje preda radikalima u ~etvrtak16. oktobra.

Iako je jedan deo op{tinskog rukovodstva bio spreman dase ovaj slu~aj ne forsira u toku predsedni~ke kampanje da sene bi koristio u propagandne svrhe, jedan drugi deo `eli da seupravo u ovom periodu izvr{i pritisak za iseljenje.

141

MAGISTRAT

Nije jasno koji predsedni~ki kandidat bi od toga imao vi{ekoristi. Radikali su ve} i samu najavu iseljenja uvrstili u kam-panju, pa su na konferenciji za {tampu izjavili da "treba da imse vrate pare koje su ulo`ili u obnovu zgrade Magistrata". Tula` niko iz op{tine Zemun jo{ nije javno demantovao, pa niadvokat \or|e Nedeljkovi} u svojoj izjavi za "Vesti". Mo`e sezamisliti kako }e razmi{ljati neobave{teni, i ina~e dovoljnobesni gra|ani koji prisustvuju mitinzima Tome Nikoli}a poceloj Srbiji kada im se iseljenje radikala iz Magistrata budepredstavljalo kao "~in nasilja, nepravde, plja~ke…".

D.S.

KRATKO I JASNO

Jo{ uvek ima vremena da se javnost upozna - saop{tenjemSO Zemun, i u udarnim terminima televizijskih vesti da suradikali obnovili Magistart od op{tinskih para, a ne odstrana~kih, a da su posle toga sklopili sami sa sobom ugov-or na 30 godina po ceni od 1,75 dinara po kvadratu.Obja{njavanje gra|anima Srbije te istine mnogo je va`nijeod trenutnog iseljenja radikala. Kad se ~ekalo toliko godi-na mo`e se sa~ekati i mesec dana.

Dr`avni organi su izvrgnuti ruglu -masovno protiv sudskihizvr{itelja

"Hronika" broj 87/ 22. novembar 2003.

Hronolo{ki zapis poku{aja sudskih izvr{itelja da iseleradikale iz MagistrataSELIDBA ^EKA NOVE IZBORE

Poku{aj iseljenja Srpske radikalne stranke iz Magistrata uutorak 19. novembra delovao je kao svojevrsna komedijaapsurda. Ta~nije, sve se pretvorilo u neuspeo poku{aj da se~elnicima radikala uru~i sudsko re{enje kojim se odbijazahtev SRS o izuze}u sudije ^etvrtog op{tinskog suda koji jepresudio o iseljenju. Doga|aj se ovako odvijao:

11.00

Sudski izvr{itelji, u pratnji predstavnika SO Zemun, \or|aNedeljkovi}a, advokata SO Zemun i Mirjane Si}evi}, op{tin-skog javnog pravobranioca, do{li su pred Magistrat, namernida izvr{e kona~nu sudsku odluku o iseljenju. Doga|aj je pra-tio veliki broj novinarskih ekipa, koje je sa Trga pobede poz-vala predstavnica radikala da u|u u njihove prostorije istovre-meno kad i sudski izvr{itelji ^etvrtog op{tinskog suda.

11.10

U velikoj gu`vi koju su stvorili predstavnici sedme sile,\or|u Nedeljkovi}u je jedino zasmetao novinar "Hronike"kome je rekao da se ukloni. Dalji sled doga|aja bio je,me|utim, va`niji i zanimljiviji od ove male pizme.

Javni pravobranilac je informisala portira zbog ~ega jedo{la, a on je telefonom obavestio nekoga o prisustvuizvr{itelja.

11.15

Zatim se na stepenicama pojavio Tomislav Nikoli} u pratnjiAleksandra Vu~i}a i nekoliko simpatizera stranke.

Nikoli} je podsetio prisutne da je SRS jo{ pre pet danatra`ila izuze}e ^etvrtog op{tinskog suda, predsednika suda iizvr{nog sudije i zbog toga zamolio prisutne da napuste pros-torije SRS.

- Gospodine Nikoli}u va{ zahtev za izuze}em je odbijen,rekao je sudski izvr{itelj

142

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

- Onda mi ga prvo uru~ite, uzvratio je Nikoli} i nastavio:- Mi ne}emo da se iselimo. Mi smo pobedili na izborima.

Pobednici se ne iseljavaju. Zaista nemam o ~emu sa vama darazgovaram, jer sam u kampanji za parlamentarne izbore.

- Ko vas ovde zastupa, pitao je izvr{itelj. - Obavite posao zbog koga ste do{li ili napustite prostorije,

uzvratio je Nikoli}.

11.15

Izvr{itelj je zatim, drhtavom rukom, poku{ao da predaodluku o odbijanju izuze}a, pru`aju}i dokument premanjemu.

- Je'l to tako sud uru~uje. Zar izvr{itelj meni da daje sudskore{enje.

- Pozovite va{eg zastupnika, pa }emo njemu da uru~imo,uporno }e izvr{itelj.

- Ajde napolje, ajdeeee... - nestrpljiv je bio predsedni~ki kandidat.

11.35

Zatim su telohranitelji i simpatizeri SRS izgurali pred-stavnike lokalne i sudske vlasti napolje, a ovi poslu{no iza{li.Za njima je iza{ao i Nikoli} da bi, kako je rekao "bio siguranda su oti{li".

11.40

Na pitanje novinara kako komentari{e ovaj doga|aj, Vu~i}je odgovorio:

- Izgleda da nas nisu isterali. Op{tinska vlast je malo ner-vozna, jer je ubedljivo izgubila.

11.45

U izjavi za medije, ispred zgrade Magistrata, TomislavNikoli} je rekao:

- Pora`ena op{tinska vlast u Zemunu poku{ala je uz pomo}korumpiranog ^etvrtog op{tinskog suda da iseli SRS iz svojihprostorija. Mi smo predstavnicima policije koji su dolazili preneki dan rekli da dok se ne zavr{e parlamentarni izborine}emo iza}i iz prostorija. Tek po okon~anju parlamentarnihizbora zakazanih za 28. decembar, iza}i }emo po odluci suda.Zatra`ili smo izuze}e ^etvrtog op{tinskog suda i kako stevideli danas nam je neki sudski izvr{itelj doneo re{enje otome. Imamo mnogo posla i o~ekujemo pobedu tako da za

143

MAGISTRAT

sada nemamo vremena da se iseljavamo iz prostorija u kojesmo se uselili po zakonu. Ovo je jo{ jedan od primera kakovlast koju narod ne `eli ho}e da iseli iz prostorija one kojenarod `eli na vlasti. Videli ste i sami da danas nismo spremilinikakvu odbranu, jer pobednike niko ne mo`e da seli.

12.05

Na konferenciji za {tampu uprili~enoj u kabinetu predsed-nika SO Zemun, kojoj je prisustvovala tek nekolicina novina-ra, \or|e Nedeljkovi} je izjavio da je izbacuju}i sudske iz-vr{itelje iz Magistrata, Tomislav Nikoli} u~inio krivi~no delo.

- Ko bi u dr`avi kojoj bi on bio predsednik uop{te po{tovaozakon, zapitao je Nedeljkovi} prisutne.

Presednik SO Zemun dr Vladan Jani}ijevi} preneo je stavpredsedni{tva SO Zemun o isklju~ivo pravnoj, a ne politi~kojkonotaciji poku{aja iseljenja i izrazio o~ekivanja SO Zemunda }e "sud i policija u skladu sa zakonom sprovesti izvr{enje".Konastatuju}i da ovom prilikom policija nije asistirala, a da jedu`nik onemogu}io iseljenje, Jani}ijevi} je izrazio sumnju da}e se SRS dobrovoljno iseliti posle parlamentarnih izbora,iako je Tomislav Nikoli} to obe}ao.

SLOBODAN AVRAMOVI}

KO JE SVE [UROVAOU 43. broju "Hronike" od 24. novembra 2001. godine mo`e se na}ii kratka vest da je ro~i{te u IV op{tinskom sudu povodom zahtevaJP "Poslovni prostor" za iseljenje Srpske radikalne stranke izMagistrata, koje je bilo zakazano za 15. novembar, po ~etvrti putodlo`eno zbog razloga "proceduralne prirode".Ono {to tada nije moglo da se sazna i objavi, jeste da je gradskiodbornik iz Zemuna ^edomir Jovanovi} odr`avao ~este kontaktesa {efom radikala Vojislavom [e{eljom. Po zadatku, verovatnokao i sa Legijom, Du{anom Spasojevi}em… u svetlu svihdana{njih saznanja, razlozi "proceduralne prirode" danas sumnogo jasniji.Zanimljivo je da pojedinci iz DS i DSS okrivljuju jedni druge zatolerantnost ili pokroviteljstvo prema radikalima, ili pak i jedni idrugi okrivljuju ministra Vladana Bati}a. Mnoge sumnje izaziva i najavljivanje iseljavanja radikala u vremenjihove predsedni~ke kampanje. Opravdano se mo`e izneti sum-nja da je posle tri godina opstrukcije suda i "proceduralnih razlo-

144

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

ga" za odlaganje, takva hitrost i odlu~nost za iseljenje bila, a daljeje, samo u funkciji radikalske izborne propagande - {to su oni obi-lato i koristili.

ZA[TO NISU ANGA@OVALI "INEKSOVCE"Malobrojni Zemunci, uglavnom slu~ajni prolaznici, komentarisalisu jo{ jedan bezuspe{an poku{aj iseljenja:- Za{to "Poslovni prostor", ako ve} policija nije htela da se me{a usvoj posao, nije anga`ovao za no}ni prepad pripadnike "Ineks-obezbe|enja" kao u slu~aju "Centrala". Tamo su intervenisali na~asnu re~, a ovde postoje i pravosna`ne sudske odluke, pa nikomni{ta!

TU ]E BITI KULTURNI CENTAR ZEMUNAZgrada Magistrata je vlasni{tvo Republike Srbije, ali je predata nakori{}enje JP "Poslovni prostor Zemun". Kad su do{li na vlast,radikali su zakupili ovaj prostor na 30 godina po ceni koja je ne{tove}a od milion dinara i promenili mu namenu. Zdanje koje senalazi pod za{titom spomenika kulture, adaptirano je o tro{kuOp{tine, a po gubitku izbora, 6. oktobra 2000. godine, sav inven-tar u ovom objektu radikali su poklonili sami sebi - odlukomIzvr{nog odbora SO - Srpskoj radikalnoj stranci. U me|uvremenusud je poni{tio ugovor o zakupu, jer je suprotan Zakonu o kul-turnim dobrima koji izri~ito zabranjuje optere}ivanje ovakvihobjekata sadr`ajima suprotnim njegovoj nameni. Po iseljenju radikala u Magistratu }e biti sme{ten Kulturni centarZemuna, obe}ao je predsednik Jani}ijevi}.

D.S.

145

MAGISTRAT

EPILOG

Vrhovni sud Srbije usvojio je zahtevSrpske radikalne stranke za reviziju pos-tupka i vratio ceo sudski proces napo~etak. Do{lo je do promene na lokal-nim izborima u septembru 2004. godine,radikali su se vratili na vlast u Zemunu inaravno povukli tu`bu u sporu koji jezapo~ela vlast DOS.

U javnosti se s vremena na vremepojavljuju tekstovi o nekim drugimposlovnim prostorima koji se izdaju privi-legovanim pojedincima po cenama kojesu neuporedivo ve}e od zakupa koji suradikali sami sebi odredili 1999. godine. ikoji izznosi 50evra mese~no za celuzgradu sa povr{inom od preko 2.100kvm.

O Magistratu se vi{e nigde ne govori i nepi{e.

146

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.