magyarország rom â nia serbia

MUSEUM PASSDKMT Evroregija

� � � � � � � � � � � �

� � � � � � �

� � � � � �

��

��

��

��

��

��

� �

��

��

��

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

� �

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

� � � � � � �

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

�

�

��

��

��

�

�

�

��

�

�

�

�

��

��

��

�

��

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

�

�

�

�

�

�

�

��

�

�

��

��

��

��

�

��

�

��

��

��

��

�

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

�

��

��

��

�

��

�

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

�

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

� ��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

� ��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

� ��

��

��

��

��

� ��

��

��

��

��

��

� ��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��¡��

��

��

� ��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��¢£

��

��

��¤��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

�¥��

��¡�

��

��

��

��

��

��

��¤��

��

��

��¢��

��¥¡�

��

��

��¢�¡��

�¦�§¥��¡��¡�

��£��¡��¡�

��

��¡��

��

��

��

��

��¨

��

��

��

��

��

��

��©�

��

��

��

�ª��

��¤

��

��

��

��©��

��

��©�

��

��«��

��

��

��«��

��

��¨

��¡��¢�

�§��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

� ��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

�

�

��

��

��

��

��

��

�

�

�

��

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

�

��

www.museumpassdkmt.eu

DKMT Evroregija


1. KEcsKEMéT

3

Šarena palata izgrađena 1902. i 1903. godine po projektima arhitekte Geze Markuša (Márkus Géza), nije samo zanimljivost glavnog trga u Kečkemetu, već sa sjajnim dekoracijama i krovnim crepovima na fasadi od keramike Žolnai (Zsolnay), jedna je od najlepših primera mađarske secesije u unutrašnjosti. Nekada su tu bila trgovinska kasina i stanovi, a od 1938. godine jedna je od zgrada muzeja. Najznačajnijoj kolekciji umetničkih predmeta Muzeja „Katona József”, nalazu od zlata u svetu poznatog avarskog kneza iz Kunbabonja, posetioci mogu da se dive na stalnoj postavci. Dela najboljih slikara iz 19. i 20. veka, Lasla Mednjanskog (Mednyánszky László), Ištvana Nađa (Nagy István), Ištvana Farkaša (Farkas István) i Menjherta Tota (Tóth Menyhért), mogu stalno da se razgledaju. Redovne su istorijske, arheološke, etnografske izložbe i izložbe lokalne istorije. Na posebnoj izložbi može da se razgleda spomen-soba Janoša Murakezija (Muraközy János), koja obuhvata uspomene jednog značajnog građanina.

KaToNa JóZseF MúZeuM „CIFRapaLoTa” KIáLLíTóheLye(MuZeJ „KaToNa JóZseF” IZLoŽbeNI pRosToR „ŠaReNa paLaTa”)

6000 Kecskemét, Rákóczi út 1.

46°54´30.93˝ / 19°41´41.73˝

+36 76/480-776

+36 76/480-776

[email protected]

muzeum.kecskemet.hu

Radno vreme: od utorka do nedelje od 10 do 17

4

1. KecsKemét1. KEcsKEMéT

6000 Kecskemét, Gáspár andrás utca 11.

46°54´30.99˝ / 19°41´21.60˝

+36 76/324-767

+36 76/481-122

[email protected]

Radno vreme: od 1. marta do 31. oktobra, od utorka do nedelje, od 10 do 17

MaGyaR NaIv MűvésZeK MúZeuMa(MuZeJ MađaRsKIh NaIvNIh uMeTNIKa)

slobodnostojeća glavna barokna građevina pravougaonog oblika, s kosim krovom, sa dva reda prostorija u jednom nizu, građena je 1746. godine. Značajnije proširenje na njoj uradio je Janoš baltelei bano (bánó János) 1809. godine. ovde je 1976. godine otvorena najveća zbirka naivne umetnosti Mađarske. Muzej čuva dela naivnih slikara i vajara klasika i savremenika. u zbirci se nalazi 2500 slika i statua. Među najznačajnijim delima i kompletima nalaze se brojne slike andraša Šilija (süli andrás), Juli vanko Dudaša (vankóné Dudás Juli), Janoša balaža (balázs János), eleka đerija (Győri elek), Janoša Gajdona (Gajdon János) i Janoša home (homa János) i statue Imrea eršija (Őrsi Imre) i Ferenca poljaka (polyák Ferenc). Najkarakterističnije teme mađarske naivne umetnosti na stalnoj postavci pod nazivom Na izvornom mestu moderne umetnosti: seoski praznici i svakodnevice, prirodno okruženje, grupisane prema unutrašnjem svetu prikazuju najbolja dela klasičnih i savremenih mađarskih naivnih umetnika.

5

1. KecsKemét1. KEcsKEMéT

6000 Kecskemét, Kálvin tér 1.

46°54´25.23˝ / 19°41´41.87˝

+36 76/486-226

+36 76/486-226

[email protected]

www.radaymuzeum.hu

Radno vreme: od 1. marta do 21. decembra, od utorka do nedelje, od 10 do 18

na njih čuva stalna postavka. Izložba pod nazivom Umetnost Podunavske reformatorske crkve počev od početaka domaće reformacije prikazuje ukuse, kulturu prema predmetima, puritanstvo i želju za umerenim ukrašavanjem verskih zajednica, te nastajanje reformatorske liturgije. pored izložbe, koja prikazuje bogat materijal crkvene umetnosti, ovde se može videti i materijal od stena, minerala i paleontološkog materijala andraša Fuksrajtera (Fuxreiter andrás), soba uređena kao uspomena na istaknutog reformatorskog biskupa, Lasloa Ravasa (Ravasz László), kao i interaktivna izložba, koja nam predstavlja Janoša Kalvina.

DuNaMeLLéKI ReFoRMáTus eGyháZKeRüLeT RáDay MúZeuMa(MuZeJ „RáDay” poDuNavsKe ReFoRMaToRsKe bIsKupIJe)

Muzej „Ráday” podunavske reformatorske biskupije mesto je dobio u jednoj od najstarijih škola u Kečkemetu, reformatorskom starom učeničkom domu. pal Radai (Ráday pál) (1677-1733), po kome muzej nosi ime, bio je interni sekretar, a zatim diplomata Ferenca Rakocija II (II. Rákóczi Ferenc), a kasnije glavni ekonom reformatorske crkve. osnove današnjeg muzeja stvorile su bogate zbirke umetničkih predmeta i zbirka hungarikum koje su pripadale njemu i njegovom sinu Gedeonu Radaiju (Ráday Gedeon) (1713-1792). uspenu

6

1. KecsKemét

Jedinstveni Muzej igračaka i radionica „sorakatenus” u Mađarskoj nastao je 1981. godine, kako bi prikupio, obradio i prikazao vrednosti, predmete i tradiciju mađarske i opšte kulture igranja. ustanova čuva zbirku od 30 hiljada komada i među kojima se pored kolekcija prastarih igračaka od spiralne kosti i jednostavnih narodnih igračaka mogu naći i fabričke igračke sa motivima građanskog sveta, unikatna dela primenjene umetnosti, kao i knjige magije, pravi rariteti. Najvrednije komade muzeja prikazuje stalna postavka pod nazivom Igračke, tajne, čuda, radosti, sa specijalnostima kao što je zbirka zemljanih sviraljki, vašarske igračke ili igračke mađarskih umetnika primenjene umetnosti. pored narodnih igračaka na izložbi su dobile mesto i dečje igračke mađarskog seljačkog i gradskog načina života. „sorakatenus” nije samo muzej, već je i radionica, gde pored zanatskih zanimanja sve se više

6000 Kecskemét, Gáspár andrás utca 11.

46°54´30.99˝ / 19°41´21.60˝

+36 76/481-469

+36 76/481-469

[email protected]

www.szorakatenusz.hu

Radno vreme: od 1. marta do 31. oktob. od utorka do subote, od 10 do 12.30, od 13 do17 od 2. novembra do 28. februara, od utorka do subote, od 10 do16

sZóRaKaTéNusZ JáTéKMúZeuM és MűheLy(MuZeJ IGRačaKa I RaDIoNICa „soRaKaTeNus”)

pažnje poklanja časovima muzejske pedagogije, koja je tesno povezana s izložbom.

7

1. KecsKemét

spomenik kulture, prostrana zgrada sa svodom, izgrađena 1793. godine, od 1984. godine obezbeđuje mesto za zbirku narodne primenjene umetnosti od državnog značaja i uticaja. Na stalnoj postavci pod nazivom Tradicija i obnova u mađarskom narodnom zanatu, pored slavnih majstora, kao što su bori Kiš Janko (Kis Jankó bori) majstor za vez, antal Kapoli (Kapoli antal) drvorezac, Šebešćen Gerenčer (Gerencsér sebestyén) i Šandor Kantor (Kántor sándor) grnčari, značajno mesto dobili su i radovi mladih stvaralaca koji rade na visokom nivou i obnavljaju folklornu umetnost. Reprezentativna izložba na dostojan način prikazuje svih pet glavnih grana narodne primenjene umetnosti: rezbarenje, grnčarstvo, vez, tkanje i narodne zanate. Kuriozitet je izložba priređena od privatne zbirke Dežea Zana (Zana Dezső), koja čuva arhaičnu kulturu stanovanja i oblačenja u Kalotasegu. Na periodičnim izložbama predstavljaju se folklorna udruženja, umetnici narodne primenjene umetnosti i učesnici državnih konkursa, ali su redovna i zanatska zanimanja.

6000 Kecskemét, serfőző utca 19.

46°54´13.79˝ / 19°41´3.04˝

+36 76/327-203

+36 76/327-203

[email protected]

www.nepiiparmuveszet.hu

Radno vreme: od 1. marta do 31. oktobra, od utorka do subote, od 10 do 17, od 1. novembra do 28. februara, od utorka do subote, od 10 do 16 Zbirka je od 20. decembra do 2. januara zatvorena.

NépI IpaRMűvésZeTI GyűJTeMéNy(ZbIRKa NaRoDNe pRIMeNJeNe uMeTNosTI)

8

1. KecsKemét

Najveću javnu zbirku muzičkih instrumenata u zemlji osnovao je albert Leskovski (Leskowsky albert) 1979. godine. u kolekciji, koja sadrži više od 2500 muzičkih sredstava, mogu se pronaći instrumenti iz svih krajeva sveta, ali posebno značajnu zbirku ima od mađarskih instrumenata, štaviše ovde se mogu naći i unikatni instrumenti, instrumenti-pronalasci. posetioci izložbe sa predmetima koji se tu nalaze, ne upoznaju na tradicionalan način, već postaju aktivni učesnici: svi mogu da učestvuju u izložbi sa živom muzikom uz pratnju vodiča u trajanju od sat vremena, gde mogu da isprobaju instrumente koji im se sviđaju, mogu da dožive doživljaj zajedničkog muziciranja. primaju se pojedinačne i grupne posete.

6000 Kecskemét, Zimay utca 6/a.

46°54´32.19˝ / 19°41´16.71˝

+36 76/486-616

[email protected]

www.hangszergyujtemeny.hu

Radno vreme: poseta je moguća na osnovu prethodne najave!

LesKowsKy haNGsZeRGyűJTeMéNy(ZbIRKa MuZIčKIh INsTRuMeNaTa „LesKowsKy”)

9

1. KecsKemét

boZsó GyűJTeMéNy(ZbIRKa „boZsó”)

Zbirka „bozsó” nalazi se u kući Klapka, baroknom stambenom objektu sagrađenom 1786. godine. osnivač zbirke, likovni umetnik Janoš „božo” (bozsó János) (1922-1998) bio je istaknuti stvaralac mađarskog ekspresivnog slikarstva. svoju prvu samostalnu izložbu priredio je 1957. godine u Muzeju „Katona József” u Kečkemetu. u to vreme se preselio u kuću Klapka. pronašao je vrednosti mađarske etnografije i spasao je veliki broj starih predmeta. svoju umetničku kolekciju desetinama godina obogaćivao je od svog slikarstva i stvorio je najveću privatnu zbirku u regionu, koju je moguće posetiti. Na originalan način uređenoj izložbi, osim istaknutih spomenika mađarske etnografije i evropske primenjene umetnosti, mogu se razgledati i eksponati crkvene umetnosti i dela Janoša božoa. Tu je smeštena i zbirka satova hanga.

6000 Kecskemét, Klapka utca 34.

46° 54’ 31.45” / 19° 41’ 48.38”

+36 76/ 324-625, +36 76/417-130

[email protected]

www.bozso.net, www.gyujtemenyekhaza.hu

Radno vreme: petak-nedelja 10-17

10

áRpáD-KoRI FaLuReKoNsTRuKCIó(ReKosNTRuKCIJa seLa IZ vReMeNa aRpaDa)

6060 Tiszaalpár, szent István utca 1.

46°49´31.32˝ / 19°59´19.10˝

+36 76/482-611, +36 76/501-596

[email protected]; [email protected]

Radno vreme: od 1. maja do 31. oktobra, od utorka do nedelje, od 10 do 17 časova.

u Tisaalparu je 2000. godine izgrađena rekonstrukcija sela iz vremena arpad. Tragovi prvobitnog sela identifikovani su prilikom iskopavanja 1960. godine i na osnovu rezultata otkrića izrađene su karakteristične građevine nekadašnjeg naselja i skansen koji prikazuje životne uslove u njemu. Cilj stručne rekonstrukcije jeste da pomogne da se današnjem čoveku vizuelno prikažu karakteristični uslovi u naselju iz vremena arpada. Građevine su napravljene u skladu sa propisima eksperimentalne arheologije, uz tradicionalnu tehniku i od prirodnog materijala, koji je postojao u datom dobu. Na placevima oko kojih su bili jarkovi ili ograda od pruća, vide se ukopane zemunice, pored ognjišta na otvorenom prostoru kupa ukopane peći, bunar obložen prućem, jame za skladištenje žitarica, nadstrešnice za zaštitu od kiše i torovi i obori za čuvanje stoke.

2. TIsZaaLpáR

11

KIsKuN MúZeuM(MuZeJ KIŠKuNa)

6100 Kiskunfélegyháza, Dr. holló Lajos utca 9.

46°42´53.88˝ / 19°51´1.68˝

+36 76/461-468

[email protected]

www.kiskunmuzeum.hu

Radno vreme: od 1. marta do 1. decembra, od utorka do petka od 9 do 16, subotom od 9 do 17

Muzej Kiškunfeleđhaze radi od 1941. godine u baroknoj zgradi iz 18. veka nekadašnje okružne policijske uprave Kiškun. ustanova koja prikuplja spomenike grada i njegove šire okoline, ima značajan arheološki, istorijski, etnografski i numizmatički materijal. Te najvažnije predmete prikazuje stalna postavka pod nazivom Sačuvana prošlost – vekovi Kiškunfeleđhaze. Osim bogatog arheološkog materijala, kroz sredstva pastirskog života i narodnih zanata u Kunšagu, do relikvija Šandora petefija (petőfi sándor) i Ferenca More (Móra Ferenc), dobijamo širok tablo iz istorije grada i njegove okoline. Likovnu umetnost grada predstavlja nam izložba Lasloa holoa (holló László), piroške santo (szántó piroska) i Mihalja Morela (Morella Mihály). od materijala, koji nam prikazuje religiozni život Kiškunšaga, izdvaja se zbirka Madone iz Kiškunšaga. u staroj spratnoj zgradi zatvora, koja stoji pored glavne zgrade, mogu se razgledati spomenici nekadašnjeg krivičnog prava. Na dvorištu se nalazi vetrenjača iz 19. veka i rekonstrukcija zemunice iz vremena arpada.

3. KIsKuNFéLeGyháZa

12

čuveni muzej na teritoriji Nacionalnog parka „Kiškunšag”, na sred pustare bugac, čuva uspomene na pastire na homokhatšagu (peščana zaravan) između Dunava i Tise. Na prezentaciji na otvorenom prostoru vide se tradicionalna sredstva pastirskog života, kao i objekti za sakupljanje i odmor stoke. u okruglom izložbenom prostoru centralne zgrade može da se poseti izložba pod nazivom Pastirski život pustare Bugac i njene prirodne vrednosti. prikazani predmeti i sredstva oživljavaju istoriju pustare i tradiciju pastira u Kiškunšagu. Životna slika oko kolibe od trske evocira uspomenu na atmosferu pastirskih konačišta. Izložba prikazuje i umetnost ukrašavanja pastira i njihovu nošnju. Muzej je deo jednog živog skansena: posetioci pored sivog govečeta i racka ovce mogu da vide i konjičke igre čikoša iz Kiškunšaga.

6114 bugac, Nagybugac 135. Levelezési cím: Kiskunsági Nemzeti park Igazgatósága 6000 Kecskemét Liszt F. u. 19.

46°41´45.04˝ / 19°35´531.65˝

+36 76/575-112


Radno vreme: od 1. maja do 31. oktobra, od ponedeljka do nedelje, od 10 do 18

buGaCI pásZToRMúZeuM – KIsKuNsáGI NeMZeTI paRK(pasTIRsKI MuZeJ u buGaCu – NaCIoNaLNI paRK „KIŠKuNŠaG”)

4. buGaC

13

6640 Csongrád, Iskola utca 2.

46°42´35.91˝ / 20°9´12.04˝

+36 63/481-052

+36 63/481-052

[email protected]

www.museum.hu/csongrad/tari

Radno vreme: od utorka do petka od 12 do16, subotom od 8 do12

Muzej koji neprekidno radi od 1956. godine, od 1988. godine nosi ime nekadašnjeg osnivača, zubara i zavičajnog istoričara Lasloa Tarija (Tari László). Muzej poseduje arheološki, lokalno istorijski i etnografski materijal. u arheološkom depou, sagrađenom 2008. godine, na jednom mestu je smeštena vredna arheološka zbirka. Na stalnoj postavci, otvorenoj između 2000. i 2004. godine, prvo je prikazana kratka istorija muzeja, dvojna avarska grobnica pronađena u Felđeu, kao i rezultati iskopavanja manastira eleš. Izložba pod nazivom Deca Zemlje, sinovi bronze upoznaje nas sa istorijom i životom naroda koji su u bronzano doba živeli na teritoriji županije čongrad, njihovom materijalnom ostavštinom, svetom verovanja i običajima sahranjivanja, dok arheološki materijal manastira eleš iz vremena arpada omogućuje uvid u crkvenu umetnost u decenijama nakon osnivanja države. Izložba koja prikazuje vekove čongrada, daje sliku na tablou velikog formata o istoriji grada,

TaRI LásZLó MúZeuM(MuZeJ „TaRI LásZLó”)

5. CsoNGRáD

o uslovima života u raznim epohama, o stvaranju gradova. Narodni život prikazan je zanimanjima vezanim za život na vodi, u vidu alata, sredstava za ribarenje, plovidbu, mlinara drvorezaca i kubikaša, fotografija i karti koje označavaju promene u tom kraju. u nastavku posetilac se upoznaje sa polurazuzdanim pastirskim životom, zemljoradnjom, gajenjem vinove loze na tri nivoa, važnijim zanatima i nošnjom u palanci. Izložba se završava rekonstrukcijom venčanice iz 1880-ih godina.osim toga, u dve sale posetilac može da razgleda i periodične izložbe.

14

MúZeuMháZ, CsoNGRáDI TáJháZ(Kuća MuZeJa, eTNo Kuća u čoNGRaDu)

6640 Csongrád, Gyökér utca 1.

46° 42’ 46.6128” / 20° 10’ 23.2788”

+36 63/483-103

+36 63/481-052

[email protected]

Radno vreme: od 1. maja do 31. oktobra od utorka do nedelje od 13 do 17, odnosno po dogovoru

Zgrada uređena kao muzej predstavlja deo centra, koji čuva milje nekadašnjeg čongrada, jedna je od delova ulice u takozvanom Centru grada od 23 kuće pod zaštitom spomenika kulture. stambeni objekat izabran za ove svrhe 1980. godine i sredinom decenije uređen kao etno kuća, nalazi se na uglu ulica eregvar (stara tvrđava) i đeker (koren). Žitelji nekadašnjeg Centra grada bili su ribari, brodski tesari, mornari, kubikaši, a ovo okruženje čuva njihov način života i materijalne mogućnosti. Kuća od naboja bila je sa drvenim zabatom, a građevinski materijal za nju dobijen je od borovine koja je stizala plivajući Tisom, te su lokalni majstori, brodski i građevinski tesari od nje izrađivali lepo obrađene i dekorisane krovne konstrukcije. Kuća se sastoji od dva dela. Zadnji deo - „stara kuća” građena je ranije. Njena kuhinja sa zidanim ognjištem i soba sa oslikanim nameštajem evocira na „enterijer” na prekretnici vekova. Međutim, „velika kuća”, koja gleda na ulicu sa dva mala prozora, već prikazuje enterijer 1930-ih godina.

5. CsoNGRáD

15

Muzej u sentešu, poznat po svojoj arheološkoj zbirci i u inostranstvu, novi dom je našao u lepo rekonstruisanoj zgradi nekadašnje županije. Tu je 2006. godine otvorena istorijska izložba pod nazivom Vekovi grada Senteša, koja prikuplja najvažnije komade materijala lokalne istorije, iza koje je sledila izložba pod nazivom Pašnjaci, njive, vadozne vode. Gazdovanje u ataru Senteša, koja nam pregledno predstavlja prošlost tradicionalnog seljačkog gazdovanja. Izložba pod nazivom Esnafi, zanatlije, pomoćnici. Zanati u Sentešu javnosti prikazuje atraktivan istorijski materijal zanatskih radnji koje rade u gradu. Izložba Grafičari, slikari, vajari. Likovna umetnost Senteša prikuplja najvažnije slike, statue, grafike umetničkog nasleđa grada, dok izložba pod nazivom Nacionalna piktura u idealnom predelu. Jožef Kosta (Koszta József) u Sentešu omogućuje dostupnost najvažnijim slikama iz ostavštine davaoca imena muzeju, koje se tu čuvaju.

6600 szentes, Kossuth tér 1.

46°39´7.38˝ / 20°15´20.96˝

+36 63/313-352

+36 62/313-352


www.muzeum.gportal.hu

Radno vreme: od utorka do petka, od 9 do15 časova, subotom od 10 do16 časova.

KosZTa JóZseF MúZeuM(MuZeJ „KosZTa JóZseF”)

6. sZeNTes

16

6600 szentes, Kossuth utca 8.

46°39´6.85˝ / 20°15´31.06˝

+36 63/313-352

+36 62/313-352



Radno vreme: od utorka do petka, od 9 do 15 časova, subotom od 10 do 16 časova

pre rasprostranjivanja električnog osvetljenja fotografisanje je bilo moguće samo pri prirodnoj svetlosti. Za korišćenje sunčevih zraka izgrađeni su specijalni ateljei. Mada je na početku 20. veka na mnogim mestima radila ovakva fotografska radnja, do danas ih je ostalo jedva jedna do dve. Jedna od njih je u sentešu, znači kao takva beleži se kao spomenik kulture na državnom nivou. Nekadašnji vlasnik, Janoš Fridrih (Fridrich János) ne samo da je bio opredeljeni fotograf sa dobrim okom, već je bio istaknuti zaštitnik umetnosti, prijatelj slikara Jožefa Koste (Koszta József) i Janoša Tornjaija (Tornyai János). Njegova fotografska ostavština je jedan od najvažnijih izvora za istoriju grada. atelje, kao poslednji atelje sa staklenim krovom u originalnom obliku u zemlji, 1997. godine je rekonstruisan i u njemu je uz očuvanje prvobitnog uređaja otvorena izložba istorije zanata. Među izloženim predmetima, pored laboratorijske opreme iz tog vremena mogu da se vide kamere razne starosti, kopir aparati, aparati za uveličavanje, lampe i drugi fotografski rekviziti.

FRIDRICh FéNyíRDa(FoToGRaFsKa RaDNJa FRIDRICh)

6. sZeNTes

17

Zgrada u kojoj je dom muzeja jedna je od prvih kuća od opeke u gradu, podignuta oko 1830. godine. Nekada je verovatno bila kuća upravitelja imanja. oko 1870. godine prešla je u vlasništvo porodice polaček (pollácsek) (od 1904. godine peter): advokata alberta petera (péter albert), a zatim lekara pala petera (péter pál). Izložba prikazuje način života i stambene prilike dobrostojeće gradske građanske porodice. Jedan deo enterijera pripadao je porodici peter (péter), a ostali nameštaj prenet je ovde kao ostavština porodice Tašnadi (Tasnády) iz čongrada i Karolji (Károlyi) iz Fabiana, kao i mesnih porodica piti i pataki. u kući se mogu razgledati lekarska čekaonica i ordinacija iz tog vremena; trpezarija opremljena romantičnim komadima nameštaja, salon upotpunjen ukrašenim ogledalom, nameštajem u bidermajer stilu i klavirom, spavaća soba roditelja sa belim nameštajem u rokoko stilu, kao i dečja soba i zatvorena terasa. Ispod dela zgrade, prema ulici uri, nalazi se podrum s bačvastim svodovima. u dvorištu je park, a tu je smešten i lapidarij lokalne istorije.

6600 szentes, petőfi utca 9.

46° 39’ 1.34” / 20° 15’ 27.27”

+36 63/313-352

+36 62/313-352



Radno vreme: posete se primaju na osnovu prethodne najave!

6. sZeNTes

péTeR páL poLGáRháZ(GRađaNsKa Kuća péTeR páL)

18

Nacionalni istorijski spomen-park u opustaseru je nacionalno spomen-mesto, muzejski izložbeni prostor od državnog značaja i etnografska zbirka na otvorenom prostoru. Najvažnija atrakcija je jedna od najvećih panoramski slika na svetu, Festijeva (Feszty) panorama, dužine 120 metara i visine 15 metara, koja ovekovečuje događaje za vreme osvajanja domovine. u Rotundi, u kojoj je smeštena panorama, može da se poseti više drugih izložbi (arheološka, istorija nošnji, antropološka). u spomen-parku, pored spomenika arpadu i ruševina srednjevekovnog manastira, nalaze se muzejske jurte đerđa četea (Csete György), koje evociraju drevne kulture, te atraktivni istorijsko-etnografski skansen. Među objektima muzejskog sela, koje podsećaju na prekretnicu 19. i 20. veka (stambeni objekti, radionica, dućan, opštinska kuća), posetioci ne samo da mogu da upoznaju običaje gradnje koje su nekada bile karakteristične za predele županije čongrad, već mogu da upoznaju i nekadašnji način života, a u Nomadskom parku da vide i predstavu konjičke igre.

6767 ópusztaszer, szoborkert 68.

46°30´6.72˝ / 20°3´43.45˝

+36 62/275-133 (mellék: 103, 104)

+36 62/275-007

[email protected]

www.opusztaszer.hu

Radno vreme:• od 1. aprila do 31. oktobra (u sezoni), od

utorka do nedelje, od 10.00 do 18.00,• od 1. novembra do 31. marta (van

sezone), od utorka do nedelje, od 10.00 do 16.00

• objekti skansena, čete jurte, kuća čuvara brane, putareva kuća i šumareva kuća su van sezone zatvoreni, a najavlje-ne usluge Nomad parka ne rade.

• Izložbe Festijeve panorame i Rotunde mogu se posetiti tokom cele godine. Za posetu Festijeve panoramske slike potrebna je rezervacija!

ópusZTasZeRI NeMZeTI TöRTéNeTI eMLéKpaRK(NaCIoNaLNI IsToRIJsKI spoMeN-paRK u opusTaseRu)

7. ópusZTasZeR

19

8. hóDMeZŐvásáRheLy

ToRNyaI JáNos MúZeuM és KöZMűveLŐDésI KöZpoNT(MuZeJ I KuLTuRNI CeNTaR „ToRNyaI JáNos ”)

6800 hódmezővásárhely, Dr. Rapcsák andrás út 16-18.

46°25´90˝ / 20°19´4.50˝

+36 62/242-224

+36 62/242-224/11-es mellék


www.tornyaimuzeum.hu; www.tjm.hu


Muzej, osnovan 1905. godine je kulturna ustanova hodmezevašarhelya sa najvećom prošlošću. Kao deo izgradnje kulturne gradske četvrti Janoš Tornjai (Tornyai János), 2012. godine je u rekonstruisanoj zgradi uređen muzej. u podrumskim prostorijama posetioci mogu da razgledaju najvažnije arheološke, etnografske predmete i predmete lokalne istorije i likovne umetnosti, skoro 1500 izloženih umetničkih predmeta. arheološka izložba pod nazivom Venere svakodnevice, koja je na spratu otvorena 2005. godine, zainteresovane upoznaje sa ostavštinom, načinom života, sakralnim običajima i običajima sahranjivanja čoveka u neolitu. pored atraktivnih uređaja, crteža, rekonstrukcija, skoro 200 originalnih predmeta nastoji da evocira tu epohu, među njima se vide i u svetu poznati nalazi Bog sa srpom iz Segvara-Tizkeveša ili Venera sa Kekenjdomba. osim toga, u sali broj 3 u prizemlju i broj 7 na spratu, posetioci mogu da posete periodične izložbe.

20

aLFöLDI GaLéRIa(aLFeLDsKa GaLeRIJa)

6800 hódmezővásárhely, Kossuth tér 8.

46°24´52.98˝ / 20°19´2.51˝

+36 62/245-499


www.tornyaimuzeum.hu; www.oszitarlat.hu

Radno vreme: od utorka do nedelje od 10 do17

Građevina u klasicističkom stilu, koja je dala izložbeni prostor zbirci likovne umetnosti Muzeja „Tornyai János”, građena je između 1820. i 1822. godine kao glavna gimnazija. Na spratu je 1985. godine otvorena stalna postavka koja prikazuje likovnu umetnost alfelda do 1945. godine, koja je izabrala dela stvaralaca iz najvažnijih centara, solnoka, segedina, Kečkemeta, među njima adolfa Fenješa (Fényes adolf), Lasla Mednjanskog (Mednyánszky László), Jožefa Koste (Koszta Jószef), Ištvana Nađa (Nagy István) i vilmoša aba Novaka (aba Novák vilmos), kao i stvaralaca iz vašarhelja Janoša Tornjaija (Tornyai János) i bele endrea (endre béla). stalna postavka, koja je obnovljena od jeseni 2013. godine, u posebnoj prostoriji prikazuje deo ostavštine Menjherta Tota (Tóth Menyhért), dospele u vašarhelj, po svom kvalitetu jedinstvenu zbirku Tibora vienera i značajnije stvaraoce alfeldske likovne umetnosti u periodu posle 1945. godine. osim stalnih postavki, može se posetiti Jesenja izložba u Vašarhelju, koja se 2013. godine organizuje šezdeseti put.


21

eMLéKpoNT(spoMeN-puNKT)

spomen-punkt sa posebnom atmosferom, otvoren 2006. godine, ne tajeći prati stručnu koncepciju Muzeja „Kuća terora” u budimpešti, ali prvi u zemlji, posebno se fokusirajući na lokalne događaje, želi da prikupi i prikaže naselje u vremenu između 1945. i 1990. godine. u devet sala izložbenog prostora od 800 m2 rekviziti decenija socijalizma, najrazličitija tehnička rešenja i često ironično uređenje interaktivne izložbe 21. veka, stvaraju većinom teško, ali ponekad i vedro raspoloženje koje izvanredno evocira atmosferu tog doba. autori izložbe, koja se odvija kao neki film, među osobama koje predstavljaju različite slojeve grada, uradili su skoro dvesta intervjua, na osnovu kojih su kroz doživljaje pojedinaca oživele i svakodnevice, praznici doba socijalizma, razbijanje gazdovanja na salašima, funkcionisanje nasilničkih organa vlasti, uslovi rada i stanovanja u gradskom životu i upotrebni predmeti.

6800 hódmezővásárhely, andrássy út 34.

46°24´53.13˝ / 20°19´29.66˝

+36 62/530-940

[email protected]

www.emlekpont.hu



22

9. MaKó

ustanova sa velikom tradicijom je mesto prikupljanja istorijskih uspomena grada i nekadašnje županije čongrad, a osim toga je preko značajne zbirke rukopisa atile Jožefa (József attila), muzej zabeležen od strane države. Njegova stalna postavka otvorena 2008. godine je izložba pod nazivom Borbeni vekovi. Istorija grada Makoa od novog naseljavanja do smene režima 1699-1989. godine. Dobro postavljenoj izložbi na visokom nivou šarenilo daje atraktivni enterijer. Njenu posebnu i atraktivnu sliku predstavlja Dvorana istorijskih portreta, sa izborom slika iz nekadašnje skupštinske sale županije čanad i Torontal, a među njima se vidi i čuvena slika o kraljici eržebet sekelj bertalan (székely bertalan erzsébet). u prizemlju muzeja nalazi se jedan Ford T-Touring u ispravnom stanju, proizveden 1919. godine. u dvorišnom skansenu nalazi se rodna kuća Ferenca erdeija (erdei Ferenc), gde se može posetiti izložba o istoriji čuvenog luka iz Makoa i o životu proizvođača luka.

JóZseF aTTILa MúZeuM(MuZeJ „JóZseF aTTILa”)

6900 Makó, Megyeház utca 4.

46°12´54.00˝ / 20°28´51.46˝

+36 62/213-540

+36 62/213-540

[email protected]

www.muzeum.mako.hu

Radno vreme: od utorka do subote od 10 do 16

23

9. MaKó

Ime kući u kojoj je smeštena izložba istorije književnosti muzeja u Makou dao je advokat Janoš ešperšit (espersit János), kojeg će se buduća pokoljenja sećati uglavnom kao darežljivog donatora koji podržava kulturu i mentora atile Jožefa (József attila). u kuću je često dolazio đula Juhas (Juhász Gyula), Ferenc Mora (Móra Ferenc), emil ven (vén emil), a od početka 1923. godine do jeseni u jednoj sobi donjeg objekta stanovao je osamnaestogodišnji atila Jožef, koji je značajnu inspiraciju kao početni pesnik dobio ovde u Makou, uglavnom od Janoša ešperšita, koji ga je uvek štitio. ešperšit se zauzeo oko izdavanja prve zbirke pesama pesnika pod nazivom Prosjak lepote koja je na predlog đule Juhasa objavljena 17. decembra 1922. godine. u salama stalne postavke vide se dokumenti o radu mecena iz društva intelektualaca koji su bili organizovani oko ešperšita, njegova radna soba pretrpana knjigama i slikama, kao i predmeti, rukopisi, fotografije atile Jožefa i đule Juhasa i atile Jožefa za vreme boravka u Makou.

espeRsIT-háZ(Kuća espeRsIT)

6900 Makó, Kazinczy utca 6.

46°12´57.08˝ / 20°28´55.26˝

+36 62/213-540

+36 62/213-540

[email protected]

www.muzeum.mako.hu

Radno vreme: od utorka do subote od 10 do 16

24

10. sZeGeD

po zbirkama i broju posetilaca Muzej „Móra Ferenc”, jedan je od najvećih muzeja u unutrašnjosti, impozantna zgrada na obali Tise i važan turistički cilj segedina. u njegovoj reprezentativnoj svečanoj sali mogu da se razgeladju najvažnija umetnička dela iz zbirke likovne umetnosti, među njima slika Munkačija (Munkácsy) s nazivom Osvajanje domovine i monumentalna slika pala vagoa (vágó pál) o poplavi u segedinu. Izložba pod nazivom Imamo samo jednu zemlju, daje pregled o istoriji razvoja prirode, dok atraktivna etnografska izložba otvorena 2010. godine pod naslovom Segedin je čuveni grad prikazuje narodni život velikog predela segedina, njegove seljačke upotrebne predmete, nošnju i zanatska sredstva. u muzeju posetioce očekuje još spomen-soba uređena u čast Ferenca More (Móra Ferenc), jedna izložba o istoriji apoteke, zbirka Luč, koja prikazuje dela poznatih mađarskih slikara – među njima Merše sinjeija (szinyei Merse), Rudnaija (Rudnay), Mednjanskog (Mednyánszky) i Ripl-Ronaija (Rippl-Rónai) – te vizuelno etnografsko skladište i skladište prirodnih nauka.

MóRa FeReNC MúZeuM(MuZeJ „MóRa FeReNC”)

6720 szeged, Roosevelt tér 1-3.

46°15´7.80˝ / 20°9´3.71˝

+36 62/549-040

+36 62/549-049

[email protected]

www.mfm.u-szeged.hu

Radno vreme: od utorka do nedelje, od 10 do 18 časova

25

10. sZeGeD

Izgradnju zgrade u romantičnom stilu, u kojoj je smeštena istorijska zbirka Muzeja „Móra Ferenc”, koja je značajna za panoramu grada, na osnovu projekata Karolja Gerstera (Gerster Károly) naručio je trgovac Ferdinand Majer (Mayer Ferdinánd) kod čuvenog graditelja iz segedina Ištvana Kovača (Kováts István) 1857. godine. u prizemlju muzeja i na spratu trenutno mogu da se posete promenljive periodične izložbe. Kod ulaza u muzej su metalni sanduci, jedan od njih bio je sanduk za novce vlade koja je zasedala u segedinu 1849. godine. Zatim posetioce dočekuju statue svetog Jovana Nepomukog i svetog Florijana iz 18. veka, barokni gradski grbovi i takođe barokne kamene statue svetog Ištvana i svetog Lasla koji su nekada bili na fasadi crkve svetog Dimitrija. u kabini stepeništa vidi se kopija pancira Luja II iz detinjstva, na grudobranu umanjena originalna maketa segedinskog konjanika Ferenca Rakocija II (II. Rákóczi Ferenc) koju je izradio đerđ vaštag (vatagh György) mlađi (1912).

FeKeTe-háZ(CRNa Kuća)

6720 szeged, somogyi utca 13.

46°14´57.15˝ / 20°9´3.86˝

+36 62/425-033, +36 62/425-872

+36 62/425-033

[email protected]

www.mfm.u-szeged.hu

Radno vreme: od utorka do nedelje od 10 do 17 časova

26

6725 szeged, Mátyás tér 26.

46°14´24.74˝ / 20°8´16.91˝

+36 20/502-1953

[email protected]

www.latogatobarat.hu

Radno vreme: od utorka do nedelje, od 10 do 18 časova. Izložba se posećuje isključivo u pratnji vodiča! polazak grupa: u 10, 12, 14 i 16 časova.

10. sZeGeD

crkva u Donjem gradu u segedinu i franjevački manastir jedan je od najznačajnijih srednjevekovnih kompleksa spomenika kulture u južnoj Mađarskoj, važno mesto hodočašća. Crkva je sagrađena u 15. veku na osnovama iz 13. veka, dok je manastir sagrađen u 15. veku i u 18. veku je dobio svoj današnji oblik. Kroz Centar za posetioce koji je otvoren u jesen 2012. godine mogu da se pogledaju znamenitosti crkve i manastira. u crkvi sa zvezdastim svodom, nakon razgledanja bogorodice pomoćnice i Crne Marije, zatim sakristije, posetioci mogu da obiđu prostorije manastira, unutrašnje dvorište (quadrum), refektoriju i nekadašnje ćelije monaha. Među najvrednijim eksponatima zbirke mogu se naći Matijina kazula iz 15. veka, najstariji komad nameštaja za sedenje u Mađarskoj - stolica od like Jakova Markskog (Marchiai Jakab) sa sredine 15. veka. Na kraju ture mogu se razgledati i kameni spomenici i bašta lekovitih biljaka.

aLsóváRosI FeReNCes LáToGaTóKöZpoNT(FRaNJevačKI CeNTaR Za poseTIoCe u DoNJeM GRaDu)

27

10. sZeGeD

Na nekadašnjem prostoru Fabrike salame „pick”, tematski muzej na dva nivoa čuva uspomenu na dva, u svetu poznata proizvoda segedina, na salamu „pick” i segedinsku papriku. Mark pik (pick Márk) je 1870. godine sastavio recepturu za salamu „pick”, koja se do danas čuva ispod sedam katanaca. Izložba u prizemlju, slikama, predmetima i enterijerom prikazuje proces proizvodnje salame, tehnološke operacije i sredstva od sredine 19. veka do danas, s posebnim osvrtom na salamu „pick”. Na spratu je na atraktivan način prikazana istorija gajenja paprike i proizvodnja mlevene paprike. Na kraju posete posetiocu mogu da probaju i da kupe oba proizvoda, koji se danas već proizvode u industrijskim uslovima, ali još uvek sa tradicionalnom tehnologijom i kvalitetom.

pICK sZaLáMI és sZeGeDI papRIKa MúZeuM(MuZeJ „pICK” saLaMe I seGeDINsKe papRIKe)

6721 szeged, Felső Tisza-part 10.

46°15´25.32˝ / 20°9´37.23˝

+36 20/980-8000

+36 62/480-800

[email protected]

www.pickmuzeum.hu

Radno vreme: od utorka do subote, od 15 do 18 časova! Grupe uz prethodnu najavu, primaju se i u drugom terminu!

28

10. sZeGeD

agora „szent-Györgyi albert” otvorena krajem 2012. godine je novi centar segedina za širenje znanja u kulturi i nauci. Radi funkcije nauke u zgradi je pored vizuelne laboratorije i Informatorijuma smeštena Izložba istorije informatike, koju je ostvarilo Društvo računarske nauke „Neumann János”, koja na površini od 1.300 m2

prikazuje razvoj istorije računarske tehnike od početka do današnjih dana. ova, u evropi jedinstvena izložba, koja postrojava više hiljada informatičkih sredstava, vizuelno ilustruje eksplozivno ubrzanje moderne nauke: vodi posetioce od ogromnih računara monstruma od pre nekoliko decenija iz herojskog doba, do današnjeg minijaturnog čipa, koji interaktivnim sredstvima: ekranima na dodir, Touch Info sredstvima, QR kodovima mogu dobiti detaljne informacije i mogu da isprobaju tehnologiju budućnosti, informatička sredstva koja se upravljaju pokretom tela (Kinect).

sZeNT-GyöRGyI aLbeRT aGóRa INFoRMaTIKa TöRTéNeTI KIáLLíTás(IZLoŽba IsToRIJe INFoRMaTIKe aGoRa „sZeNT-GyöRGyI aLbeRT”)

6722 szeged, Kálvária sugárút 23.

46°25´23.63˝ / 20°13´97.77˝

+36 62/563-487

+36 62/563-499

[email protected]

www.ajovomultja.hu www.infmuz.hu www.agoraszeged.hu/intezmenyek /informatika-torteneti-kiallitas

Radno vreme: od utorka do četvrtka, od 15 do 18 časova, petkom od 15 do 19 časova, subotom od 9 do17 časova.

29

10. sZeGeD

Nekadašnja palata Ivana Reoka (Reök Iván) u centru grada, danas je jedna od najznačajnijih i najpoznatijih spomenika kulture u segedinu, istaknuto delo secesijske arhitekture. stambena zgrada koja je izgrađena 1906. i 1907. godine po projektima edea Mađara (Magyar ede), rekonstruisana u originalnom sjaju, 100 godina kasnije dobila je novu funkciju: 2007. godine tu je osnovan sveumetnički regionalni centar (ReöK), to jest izložbeni prostor likovne umetnosti zemaljskog značaja. Mada centar nema svoju stalnu postavku, ipak nivo velikih izložbi koje se ponavljaju iz godine u godinu (Bienale ikonopisaca, Segedinska letnja izložba), kao i periodičnih izložbi koje se tu priređuju – Goja (Goya), blejk (blake), pikaso (picasso), Tuluz-Lotrek (Toulouse-Lautrec), endi vorhol (andy warhol), hundertvaser (hundertwasser) – daleko nadmašuje funkciju jednostavne galerije, zbog toga se ustanova koja prati tradiciju najboljih zbirki likovne umetnosti i izložbenih prostora, s pravom svrstava u muzeje.

ReöK – ReGIoNáLIs össZMűvésZeTI KöZpoNT(ReöK – sveuMeTNIčKI ReGIoNaLNI CeNTaR)

6720 szeged, Tisza Lajos körút 56.

46°14´50.49˝ / 20°8´49.34˝

+36 62/471-411/1, +36 62/471-169/1

+36 62/471-411

[email protected]

www.reok.hu

Radno vreme: od utorka do nedelje, od 10 do 18 časova.

30

11. seNTa

Muzej koji je sakupljao istorijske i etnološke vrednosti senćanskog i bečejskog sreza je 1970. godine preseljen na današnje mesto, u deo rimokatoličke parohije „svetog stefana” sagrađenu u neorenesansnom stilu. pored muzeja 1972. godine izgrađena je i moderna galerija za povremene tematske izložbe, a stalna postavka kompleksnog tipa otvorena je 1974. godine uz uređivačku pomoć eminentnih mađarskih etnologa. Deo ove izložbe, „bitka kod sente” obnovljena je 2002, a paleontološka i arheološka stalna postavka 2004. godine, a početkom 2013. godine otvorena je i nova etnološka stalna postavka, koja prikazuje ribolov, ratarstvo i stočarstvo, kao i neke zanate potisja. Likovna zbirka čuva dela nastala u umetničkoj koloniji senta. osnovan je i arhiv izvorne narodne muzike vojvođanskih Mađara.

GRaDsKI MuZeJ seNTa

24400 senta, Glavni trg 5

45° 55’ 54.99” / 20° 5’ 24.71”

+381 24/811-348, +381 24/812-526

+381 24/812-511

[email protected]

Radno vreme: sreda-ponedeljak 10-12, 17-19 (zimi 16-18)

31

12. KIKINDa

Narodni muzej Kikinda osnovan je 1946. godine i nalazi se u jednospratnoj kasnobaroknoj građevini nekadašnje zgrade Magistrata velikokikindskog dištrikta. Najatraktivniji eksponati muzeja predstavljaju originalni ostaci Kikindskog mamuta praćeni 3D filmom i replikom u prirodnoj veličini. osim ovog jedinstvenog paleontološkog eksponata, muzej poseduje bogatu arheološku zbirku sa posebno značajnim nalazima iz perioda bronzanog doba. etnološka zbirka pruža celovitu sliku o nekadašnjem načinu života bilo da je reč o zanatstvu, poljoprivredi ili domaćoj radinosti. Istorijska zbirka obiluje dokumentima iz prošlosti grada, a naročito značajna je zastava velikokikindskog dištrikta iz 1867. godine. Na njoj je predstavljen, u središnjem delu, grb Kikinde, a oko njega grbovi mesta koja su ulazila u sastav dištrikta. od izuzetne važnosti za rekonstrukciju građanskog

NaRoDNI MuZeJ KIKINDa

23300 Kikinda, Trg srpskih dobrovoljaca 21

45° 49’ 49.36” / 20° 27’ 54.20”

+381 230/21-239, +381 230/22-500

+381 230/21-033

[email protected]

www.muzejkikinda.com

Radno vreme: utorak-subota 10-20

društva u XIX veku je i zbirka portreta slikara Nikole aleksića (1808–1873), predstavnika epohe bidermajera.

32

13. ZReNJaNIN

Muzej je osnovan 1906. godine. Zavičajnog tipa i kompleksnog karaktera čuva bogato kulturno nasleđe banata iz oblasti prirode, arheologije, etnologije, umetnosti i istorije i poseduje preko 33 000 muzejskih predmeta. postavka prirodnjačkog odeljenja se sastoji od dioramskog prikaza živog sveta banata i trodimenzionalne postavke fosilnih ostataka. arheološko odeljenje hronološki predstavlja period od 6.400 godine pre naše ere do srednjeg veka. Istorijsko odeljenje čine zbirke starije i novije istorije, kao i soba istorije sporta. etnološko odeljenje prezentuje između ostalog enterijere i nošnje naroda i narodnosti srednjeg banata. Zbirka likovne umetnosti jedna je od najvrednijih zbirki u vojvodini sa delima od XvIII do sredine XX veka. postavka primenjene umetnosti donosi presek građanskog enterijera u vremenskom rasponu od XvIII do kraja XIX veka.

NaRoDNI MuZeJ ZReNJaNIN

23000 Zrenjanin, subotićeva 1

45° 22’ 48.10” / 20° 23’ 23.29”

+381 23/561-841

+381 23/534-020

[email protected]

www.muzejzrenjanin.org.rs

Radno vreme:Izlozbeni saloni: radnim danom 9-13 i 14-19, subotom 9-13 i 17-21stalna postavka: radnim danom 8.30 – 18.30, subotom 8.30-12.30

33

14. vRŠaC

Gradski muzej u vršcu osnovan je 1882. godine. čuva mnogobrojne arheološke, istorijske, numizmatičke, etnološke, prirodnjačke i umetničke vrednosti. Danas muzej poseduje više zgrada: Konkordija u kojoj je je posle kompletne rekonstrukcije i dogradnje u 2012.godini osnovan Regionalni centar za zaštitu kulturne baštine banata i planirana je stalna muzejska postavka do kraja 2013. godine. objekat „apoteka na stepenicama”, koja ima svojstvo spomenika kulture od velikog značaja. Za posetioce prezentovane su sledeće ekspozicije: „sećanje na paju Jovanovića” „Istorija zdravstvene kulture jugoistočnog banata”od praistorije do srednjeg veka” „Medalje iz zbirke Muzeja”. Zgrada Muzeja, ulica Feliksa Milekera 19, koja je do sada bila radni, smeštajni i izložbeni prostor, postaje objekat za smeštaj muzealija.

GRaDsKI MuZeJ vRŠaC

26300 vršac, Feliksa Milekera 19

45° 7’ 11.31” / 21° 18’ 8.21”

+381 13/838-053, +381 13/832-902

+381 13/838-053

[email protected]

www.muzejvrsac.org.rs

Radno vreme: utorak–subota 10–17, Nedelja 10-14

34

15. beLa CRKva

prvi muzej u beloj Crkvi osnovan je u 19. veku, bio je smešten u zgradi Magistrata (zgrada današnje opštine). Muzej prikazuje pored predmeta, istoriju i kulturu bele Crkve i okoline. prikupljajući upotrebne predmete iz okoline bele Crkve oformljena je etnološka zbirka koja sadrži nekoliko celina: stanovanje, zemljoradnja, narodna nošnja bogata je kolekcija oružja: od antičkog, preko srednjovekovnog, pa sve do oružja koje se koristilo u ratovima koji su se odvijali tokom 20. veka. Zanimljiv raritet koji muzej čuva su fosilni ostatci kostiju mamuta pronađenih tokom iskopavanja kanala DTD kod Dupljaje. u stalnoj postavci su u dve sale izloženi predmeti iz umetničkog odeljenja, lokalno slikarstvo XIX veka, kao i zbirka nameštaja.

NaRoDNI MuZeJ beLa CRKva

26340 bela Crkva, I oktobra 38

44° 54’ 19.21” / 21° 25’ 33.61”

+381 13/853-240

[email protected]

https://sites.google.com/site/narodnimuzejbelacrkva/

Radno vreme: ponedeljak-petak 7.30-13.30, prva subota svakog meseca 9-12

35

16. paNčevo

ovaj muzej spada među najstarije ustanove ove vrste u zemlji, a nalazi se u impresivnoj zgradi bivšeg Magistrata, podignute 1833. godine i u stilu neoklasicizma. pojedini eksponati koji se ovde danas čuvaju, poput slike „seobe srba” paje Jovanovića, zastave srpskog vojvodstva iz 1848. godine, ili predmeta iz „starčevačke kulture” starih više hiljada godina, po svom značaju uveliko prevazilaze lokalne okvire. arheološka zbirka čini celinu i sadrži predmete iz perioda mlađeg kamenog doba do poznog srednjeg veka i vremena turske dominacije u 16-17. veku, dok etnološka zbirka prikazuje predmete materijalne kulture i duhovne običaje vezanie za narode koji žive na ovom prostoru. u raznovrsnosti muzejskog materijala, istče se oprema turskog ratnika. u postavci odeljenja za istoriju umetnosti su izloženi komadi nameštaja i predmeti bidermajer stila. Na stalnoj postavci nalaze se i predmeti iz umetničko-istorijskih zbirki, kao što su portreti iz 19. veka, slikarska dela prve polovine 20. veka, likovne grupe pančevo 5 i savremena dela pančevačkih slikara druge polovine 20. veka.

NaRoDNI MuZeJ paNčevo

26000 pančevo, Trg Kralja petra I br. 7

44° 52’ 17.14” / 20° 38’ 25.72”

+381 13/342-666

+381 13/341-651

[email protected]

www.muzej-pancevo.org.rs

Radno vreme: utorak-subota 10-13 i 16-19

36

17. bečeJ

Muzej koji je smešten u kući Gerberovih ima za cilj istraživanje, sakupljanje i čuvanje kulturne zaostavštine potisja. u njemu se nalazi arheološka, numizmatička, istorijska, etnološka, likovna, primenjena i prirodnjačka zbirka. prirodnjačka zbirka utemeljena je poklonom od šesto prepariranih ptica i nekoliko stotina muzejskih predmeta, privatnog kolekcionara iz bačkog Gradišta Lasloa antala. odeljenje za arheologiju prilikom iskopavanja u okolini bečeja, sakupilo je hiljadu i petsto raznih predmeta. Značajna je i zbirka plakata, razglednica, fotografija o zgradama grada, mapa, kovanica, knjiga, časopisa, raznih brošura, ali ima i zbirku predmeta opšteg obrazovanja, oružja i vojne opreme. Likovna zbirka i zbirka primenjene umetnosti Muzeja uticala je na osnivanje i održavanje umetničke kolonije bečej.

GRaDsKI MuZeJ bečeJ

21220 bečej, Glavna ulica 25

45° 37’ 4.29” / 20° 2’ 40.96”

+381 21/691-5765

+381 21/691-5765

[email protected]

www.gradskimuzej.becej.net

Radno vreme: ponedeljak, sreda, petak 8–14, utorak, četvrtak 8–19, subota 17–20 I u drugim terminima prema najavi posetilaca!

37

18. NovI saD

Muzej vojvodine, državna ustanova od posebnog interesa, nosilac je tradicija čiji su počeci vezani za Maticu srpsku, uglednu instituciju nauke i kulture koja je iznedrila srpsku narodnu zbirku ili Museum davne 1847. godine, preteču današnjeg Muzeja vojvodine. u svom razvojnom putu značajnu ulogu imao je Muzej Matice srpske osnovan 1933. koji je nastao kao rezultat višegodišnjeg rada muzealaca, a koji je 1947. godine prerastao u vojvođanski muzej. od 1992. godine vojvođanski muzej sjedinio se sa Istorijskim muzejom vojvodine u jedinstvenu ustanovu pod nazivom Muzej vojvodine, koji danas poseduje više od 400 000 eksponata.stalna postavka Muzeja upečatljivo govori o prošlosti vojvođanskog tla, od praistorije do XX veka i civilizacijskim dostignućima ljudi koji su ovde živeli u rasponu od osam hiljada godina. Na prostoru od 3000m2 predstavljeno je 6000 reprezentativnih

MuZeJ voJvoDINe

21000 Novi sad, Dunavska 35-37

45° 15’ 23.11” / 19° 51’ 5.70”

+381 21/420-566, +381 21/526-555

+381 21/520-135

[email protected]

www.muzejvojvodine.org.rs

Radno vreme: utorak-petak 9-19, subota-Nedelja 10-18

eksponata iz arheologije, opšte istorije, istorije umetnosti i etnologije.

38

18. NovI saD

Muzej je osnovan 1954. godine sa misijom prikupljanja, zaštite i prezentovanja višeslojne i multietničke kulturne baštine sa područija Novog sada i okoline. poseduje bogate arheološke, etnološke, istorijske zbirke, zatim zbirke likovnih i primenjenih umetnosti. centralni objekat Muzeja se nalazi u zgradi arsenala na petrovaradinskoj tvrđavi. Depadansi muzeja su: spomen zbirka ”Jovan Jovanović Zmaj” u sremskoj Kamenici, Zavičajna zbirka u sremskim Karlovcima i Zbirka strane umetnosti - legat dr branka Ilića u Novom sadu. bogate

MuZeJa GRaDa NovoG saDa

21131 petrovaradin, Tvrđava 4

45° 15’ 8.63” / 19° 51’ 43.43”

+381 21/643-3613, +381 21/643-3145

+381 21/643-3087

[email protected]

www.museumns.rs

Radno vreme: utorak-Nedelja 9-17

muzejske zbirke dočaravaju kulturni i društveni život Novog sada u prošlim vremenima. u umetničkim zbirkama Odeljenja za kulturnu istoriju i Zavičajne galerije čuvaju se i izlažu dela značajnih autora koji su živeli i radili u Novom sadu od XvIII veka do današnjih dana.

39

18. NovI saD

Galerija Matice srpske, osnovana 1847. godine, sa umetničkim fondom koji broji preko 8.000 dela srpske nacionalne umetnosti od 18. do 21. veka, predstavlja jedan od najbogatijih umetničkih muzeja u zemlji. stalna postavka Galerije Matice srpske sastoji se iz tri tematske celine: „poetika i retorika srpske umetnosti 18. veka”, „Ljudi i događaji − slika prošlosti” i „Teme i ideje. srpsko slikarstvo 1900−1940” i ima za cilj da ukaže na ideje modernosti u srpskoj umetnosti, kao i na vezu sa istorijskim, političkim i društvenim prilikama u kojima su nastala ova dela.

GaLeRIJa MaTICe sRpsKe

21000 Novi sad, Trg Galerija 1

45° 15’ 9.04”/ 19° 50’ 44.26”

+381 21/489-9000, +381 21/489-9011

+381 21/489-9023, +381 21/489-9027

[email protected]

www.galerijamaticesrpske.rs

Radno vreme: utorak-četvrtak i subota 10-18, petak 12-20

40

19. sReMsKa MITRovICa

Muzej srema je osnovan 1946. godine. Rad muzeja je organizovan u okviru odeljenja iz sledećih oblasti: arheologija, istorija, istorija umetnosti i etnologija, kao i kroz prirodnjačku i numizmatičku zbirku. Muzej je smešten u dve zgrade sa statusom spomenika kulture iz 18. veka, – kuća plemićke porodice bajić i vojnograničarski objekat. u zgradi na adresi Trg svetog stefana 15 prezentovana je stalna arheološka postavka, od praistorije do ranog srednjeg veka. Ovde se može videti veliki broj eksponata među kojima su i kopije unikatnih zlatnika za likom cara Konstantina, a uskoro će moći da se vidi i hologramska prezentacija zlatnog avarskog pojasa. u dvorištu ove zgrade nalazi se Lapidarijum sa kamenim antičkim spomenicima. Među brojnim sarkofazima, nadgrobnim stelama i žrtvenicima nalazi se i čuveni sunčani sat iz I veka nove ere sa predstvom atlasa, herkula i Ifikla. u okviru lapidarijuma otkriveni su i ostaci villae urbanae

MuZeJ sReMa

22000 sremska Mitrovica, vuka Karadžića 3 / Trg svetog stefana 15

44° 58’ 2.64” / 19° 36’ 32.40”; 44° 58’ 3.20” / 19° 36’ 18.46”

+381 22/621-150, +381 22/623-245

+381 22/624-866

[email protected]

www.muzejsrema.com

Radno vreme (vuka Karadžića 3): ponedeljak: 8-15, utorak-petak: 8-19Radno vreme (Trg svetog stefana 15): ponedeljak: 8-15, utorak-petak: 8-19, subota-nedelja: 9-14

od koje je danas vidljiva prostorija sa apsidom i očuvanim podnim mozaikom sa predstavom geometrijskog ornamenta. stalna istorijska postavka muzeja srema Srem kroz vekove (1180 – 1945) nalazi se na adresi vuka Karadžića 3. ova postavka hronološki prezentuje političku, vojnu, privrednu i društvenu istoriju srema u ovoj zgradi takođe se relizuju i tematske izložbe, predavanja, koncerti i druge aktivnosti u organizaciji Muzeja i ostalih institucija kulture.

41

20. bačKa paLaNKa

Muzejski fond obuhvata blizu 8000 predmeta koji su razvrstani u paleontološku, arheološku, numizmatičku, etnološku, istorijsku i likovnu zbirku. u sastavu Muzeja grada nalazi se i stručna biblioteka. u paleontološkoj postavci prikazani su delovi skeleta životinja koje su nekad živele na teritoriji današnje vojvodine. Najstariji eksponati ovog dela postavke su ostaci školjki u kamenu, karbonizirani ostaci školjki i zubi praajkule, kao i skeletni ostaci mamuta. arheološku postavku čine predmeti iz fonda muzeja koji pokazuju period praistorije, antike i srednjeg veka. Iz praistorijskog materijala se ističe neolitski žrtvenik antropomorfne figurine, a iz rimskog materijala: rimski novac, nakit, uljane lampe, kulturni predmeti, kao i posude i keramike rimskih provincijskih radionica. srednjovekovni materijal čini novac, nakit, oruđe, oružje, ukrasi konjske opreme, kao i srednjovekovna keramika.

MuZeJ GRaDa bačKa paLaNKa

21400 bačka palanka, Trg bratstva i jedinstva 21

45° 14’ 56.51” / 19° 22’ 57.04”

+381 21/745-933, +381 21/604-1644

[email protected]

www.kcbp.org.rs

Radno vreme: ponedeljak-petak 7-14

42

21. oDŽaCI

Muzejska jedinica Narodne biblioteke „branko Radičević” u odžacima osnovana je 1979. godine. Istorijsko odeljenje Muzejske jedinice raspolaže sa preko 600 muzealija, ovi predmeti pripadaju periodu od turskoga do kraja XX veka. Najinteresantnije zbirke su: kolonizacija, školstvo, odžaci do I svetskog rata i zbirka tekstilija. I arheološko odeljenje poseduje bogat i značajan materijal, hronološki zastupljen u svim fazama, od najstarijeg – ranoneolitskog do avarskog i srednjovekovnog. svakako najznačajniji i najpoznatiji lokalitet je Donja branjevina, kao jedan od najstarijih ranoneolitskih lokaliteta na tlu vojvodine, o njemu se zna i u domaćoj i u stranoj stručnoj javnosti. svakako je najpoznatiji predmet: statua „Crvenokosa boginja”, koja u sebi spaja simbole muške i ženske plodnosti, predstavlja jedno od najinventivnijih obeležja neolitskog čoveka. čuva se u trezoru banke u odžacima.

MuZeJsKa JeDINICa oDŽaCI

25250 odžaci, Knez Mihajlova 41

45° 30’ 24.66” / 19° 15’ 42.20”

+381 25/5742-189

+381 25/5742-425

[email protected] [email protected]

www.bibliotekaodzaci.org

Radno vreme: ponedeljak-petak 8-15 i prva subota u mesecu 8-15

43

22. soMboR

preteča ovog muzeja otvorenog 1945. godine u samom centru sombora, u nekadašnjoj kući Fernbahovih, građene u eklektičnom stilu, bila je bogata zbirka Istorijskog društva bač-bodroške županije. uz kadrovsko jačanje i dugogodišnji sakupljački rad, Gradski muzej u somboru izrastao je u ustanovu kulture koja obavlja delatnost muzejske zaštite za područja opština apatin, odžaci, Kula i grada sombora. Danas je to regionalni muzej kompleksnog tipa i poseduje sledeće zbirke: arheološku, numizmatičku, etnološku, istorijsku, umetničku (zavičajno odeljenje i zbirku savremene jugoslovenske umetnosti). uz spomenute zbirke Muzej ima stručnu biblioteku sa veoma vrednim izdanjima iz 18., 19. i 20. veka, na nekoliko evropskih jezika, iz oblasti koje svojim aktivnostima pokriva .2003. godine Gradski muzej sombor otvorio je treću stalnu postavku, na kojoj

GRaDsKI MuZeJ soMboR

25000 sombor, Trg Republike 4

45° 46’ 18.94” / 19° 6’ 41.98”

+381 25/422-728

+381 25/422-728


www.gms.rs

Radno vreme: ponedeljak-petak 8-18., subota: 9-13, Nedelja: prema najavi za grupe više od 10 posetilaca

je izloženo preko 2000 predmeta i slika iz svih odeljenja. postavka je 2008. godine inovirana savremenim tehničkim pomagalima u vidu tač-skrin ekrana. Na taj način posetiocima je omogućen širi uvid u muzejske zbirke i muzejsku delatnost.

44

23. bačKa TopoLa

Muzej u Topoli, kao ogranak Gradskog muzeja subotica, otvoren je u septembru 2002. godine u klasicističkom, spratnom kaštelu osnivača grada, barona Kraja. u muzeju je postavljena stalna postavka koja obuhvata prirodnjačku, arheološku, zavičajnu, književnu i umetničku zbirku. prikazan je živi svet sa obale Krivaje, arheološki materijal iz kamenog doba, sarmatskog, avarskog i srednjovekovnog perioda, kao i umetnička i književna dela vezana za bačku Topolu. posetioci mogu pogledati spomen-sobu posvećenu lekaru Janošu dr hadžiju i nesvakidešnju biblioteku arhitekte dr Imrea harkaija. u prizemlju zgrade muzeja priređuju se privremene izložbe.

TopoLsKI MuZeJ

24300 bačka Topola, Maršala Tita 60

45° 48’ 54.61” /19° 37’ 46.87”

+381 24/716-093, +381 24/715-384, +381 65/555-1285

+381 24/715-382

[email protected]

www.gradskimuzej.subotica.rs/?page_id=509

Radno vreme: ponedeljak-petak 10-16

45

24. suboTICa

Gradski muzej u subotici je smešten u jednu od najlepših secesijskih zgrada. Iako je ova ustanova imala preteče iz 19. veka, osnovana je tek 1948. godine, a danas poseduje najznačajnije zbirke severne bačke iz oblasti prirodnjačkih, arheoloških, antropoloških, istorijskih, kulturno istorijskih, i iz oblasti likovne i istorije umetnosti. arheološka zbirka se sastoji iz predmeta nađenih na najznačajnijim arheološkim lokalitetima i predstavlja materijalno nasleđe ljudi koji su živeli na ovom području od neolita do srednjeg veka. u prirodnjačkoj zbirci su prikazani geološki i paleontološki, mineraloški i petrografski, zoološki i botanički predmeti. Zbirka likovne umetnosti čuva ozbiljnu kolekciju dela stvaralaca vezanih za suboticu. Značajna je galerija vojvođanskih mađarskih umetnika (1830-1930), kao i južnoslovenskih umetnika (Nikole aleksića, stjepana bakovića, Milana Konjovića, Novaka Radonića, save Šumanovića).

GRaDsKI MuZeJ suboTICa

24000 subotica, Trg sinagoge 3

46° 6’ 7.86” / 19° 39’ 41.58”

+381 24/555-128

+381 24/555-128

[email protected]

www.gradskimuzej.subotica.rs

Radno vreme: utorak-subota 10-18

46

25. baJa

Muzej koji nosi ime italijanskog borca za slobodu rođenog u baji, Ištvana Tira (Türr István), mesto je dobio u nekadašnjoj zgradi štedionice izgrađenoj u secesijskom i klasicističkom stilu, značajne za panoramu grada. Njena sakupljačka oblast obuhvata prvenstveno istorijske spomenike severne bačke i severnog dela nekadašnje županije bač-bodrog. Muzeju pripada još zbirka slika „Nađ Ištvan” (Nagy István), spomen-kuća eber (éber) i bunjevačka etno kuća. stalna postavka pod nazivom Etnografske grupe u okolini Baje daje pregled o etničkoj šarolikosti šireg prostora koji se ponovo naseljava od kraja 17. veka, o etnografskoj ostavštini i kulturnim tradicijama naroda koji tu živi, dok izložba pod nazivom Život na Dunavu dočarava nam atraktivni tablo o višestrukom korišćenju reke, dominantne u životu grada. Izložba o istoriji grada prikazuje poslednjih trista godina koje su tako značajne u prometu robe i kulturi regiona bačke.

TüRR IsTváN MúZeuM (MuZeJ „TüRR IsTváN”)

6500 baja, Deák Ferenc utca 1.

46°10´35.19˝ / 18°57´4.63˝

+36 79/324-173

+36 79/324-173

[email protected]

www.bajaimuzeum.hu

Radno vreme: od 15. marta do 15. decembra, od utorka do subote, od 10 do 16uz prethodnu najavu poseta je moguća i u drugom terminu!

47

25. baJa

Izložbeni prostor uređen u rodnoj kući Šandora ebera (éber sándor) st. otvoren je 1985. godine. sa dvorišta kuće posetilac može da uđe na izložbu priređenu od ostavštine tri likovna umetnika: Šandora ebera st, Šandora ebera ml. i ane eber (éber anna), koju nameštaj i predmeti iz tog vremena čine još atraktivnijom. osim dela likovne umetnosti, brižno se čuvaju predmeti lokalne istorije, istorije književnosti i etnografski predmeti, koje je porodica decenijama sakupljala. Kuća čuva umetnički život i građanske vrednosti baje sa početka 20. veka. osim crkvenih fresaka i sekoa, za slikarstvo Šandora Ebera st. (1878-1947), najkarakterističniji su impresionistički i plein air radovi. Njegov sin, Šandor eber ml. (1909-1985) pored svog nastavničkog rada na svojim pastelnim slikama ovekovečio je svet Dunava, šume na poplavnim područjima, sprudove, ribarske barke. ana eber (1905-2002) slikala je freske, portrete, pejzaže i radove inspirisane crkvom.

ébeR-eMLéKháZ(spoMeN Kuća ébeR)

6500 baja, Jókai Mór utca 19.

46° 10’ 58.09” / 18° 57’ 21.32”

+36 79/324-216

[email protected]

www.bajaimuzeum.hu

Radno vreme: od 15. marta do 15. decembra, od utorka do petka, od 10 do 16

48

26. KIsKuNhaLas

Muzej koji nosi ime likovnog umetnika rođenog u Kiškunhalašu, radi od 1953. godine u građanskoj kući sagrađenoj u eklektičkom stilu krajem 19. veka, u kući Koložvari-Kiš (Kolozsváry-Kiss). u zbirci se uglavnom ističe etnografski materijal i materijal lokalne kulture, ali ima tu i numizmatičkog materijala i materijala likovne umetnosti. Najvažniji predmeti prikazani su na stalnoj postavci. Izložba lokalne istorije i etnografije sakuplja atraktivne spomenike narodne kulture u Kiškunšagu, odnosno prikazuje predmete i dokumente vezane za istoriju grada u periodu između 17. i 19. veka. osim stalne arheološke i numizmatičke postavke, posebno se ističe Galerija „Thorma”, gde se mogu pogledati i najznačajnije slike umetnika, kao što su Na noge Mađar! i Aradski mučenici. u novom krilu muzeja posetioce čeka vizuelno skladište folklorne umetnosti.

ThoRMa JáNos MúZeuM(MuZeJ „ThoRMa JáNos”)

6400 Kiskunhalas, Köztársaság utca 2.

46°25´49.11˝ / 19°28´42.29˝

+36 77/422-864

[email protected]

www.muzeum.halas.hu

Radno vreme:od 1. marta do 30. novembra, ponedeljkom od 8 do 16 časova, od utorka do subote: od 9 do 17 časova; od 1. decembra do 28. februara, od ponedeljka do petka: od 8 do 16 časova

49

26. KIsKuNhaLas

Kiškunhalaš je svetsku slavu dobio po halaškoj čipki koja se tu izrađuje. Zanatski proizvod koji od 1935. godine ima zaštitni znak i izrađuje se unikatnom tehnikom, i danas se radi po originalnom priručniku. Kuća čipke i radionica žena za izradu čipke osnovana je 1935. godine i tu je osnovan i muzej, gde se nalazi izložbeni prostor najlepših, najspecifičnijih komada. halaška čipka je prvo osvajala u vidu čipkanog poruba, ženskih kragni, maramica, ukrasa za šalove, žaboa, lepeza, podmetača, te su posle svetskog rata izrađivani karakteristični manji ili veći stolnjaci, čipkane slike i grbovi, mnogi od njih kao diplomatski poklon. u muzeju su izloženi od prvih skica i najranije čipke rađene svilenim koncem, preko komada koji su osvojili velike nagrade na svetskim izložbama, do takozvane papske čipke i čipke Juliana, veoma atraktivna kolekcija. osim toga, moguće je pogledati i izradu čipke.

CsIpKeháZ és CsIpKeMúZeuM(Kuća I MuZeJ čIpKe)

6400 Kiskunhalas, Kossuth utca 37/a

46°30´52.13˝ / 19°25´54.51˝

+36 30/935-8499, +36 77/421-797

[email protected]

www.halasicsipke.hu

Radno vreme:od 26. aprila do 30. septembra, od ponedeljka do nedelje: od 9 do 12 i od 13 od 17 časova,od 1. oktobra do 25. aprila, od ponedeljka do nedelje: od 9 do 12 časova i od 13 do 16 časova

50

27. haJós

barokni dvorac nadbiskupa u Kaloči iz 18. veka sa arhitektonskog, umetničkog i kulturno-istorijskog aspekta jedna je od najvažnijih građevina u alfeldu. Dvorac koji sa svoja četiri ugaona tornja daje karakterističnu sliku, nakon rekonstrukcije 2010. godine ponovo blista u originalnoj lepoti, a park obnovljen u baroknom stilu je i sam po sebi turistička atrakcija. Reprezentativne sale građevine, kao svečana sala raskošno nameštena za vlastelina i sobe apartmana nadbiskupa, verno prikazuju uslove života crkvenih velikodostojnika u 18. i 19. veku. pored enterijera dvorca posebna izložba prikazuje kulturu lova vlastele i lovstvo na teritoriji nadbiskupije, religioznost vezanu za crkvenu slavu u hajošu, kao i istoriju vinogradarstva i proizvodnje vina na homokhatšagu (peščanoj zaravni). Zanimljiv je i tajni tunel, koji je u stvari pokriven bunar otkriven ispod baroknog sporednog objekta i podzemni hodnik koji do njega vodi.

haJósI baRoKK KasTéLy(baRoKNI DvoRaC u haJoŠu)

6344 hajós, Jókai utca 2.

46°23´58.73˝ / 19°6´54.02˝; 46.39964 19.11442

+36 78/504-006, +36 78/504-007, +36 30/904-5824

[email protected], [email protected]

www.hajosikastely.hu

hajósi barokk Kastély

Radno vreme:od 1. marta do 31. novembra, od utorka do nedelje, od 10 do 17,od 1. novembra do 31. decembra, od utorka do nedelje, od 10 do 16,od 1. januara do 31. januara, od utorka do petka, od 10 do 16,od 1. februara do 31. marta, od utorka do nedelje, od 10 do 16u slučaju posete za vikend preporučljivo je radno vreme dogovoriti telefonom ili putem e-maila, zbog manifestacija!

51

28. KaLoCsa

u oblast prikupljanja muzeja, nazvanog po istaknutom etnografu, osim istorijskih spomenika naselja spadaju i spomenici šireg regiona, Šarkeza u Kaloči. Najvredniji deo njegove značajne etnografske zbirke je zbirka tekstilija koja sadrži vez i nošnju iz Kaloče, ali materijal muzeja obogaćuje i kolekcija uzoraka Zadruge za folklor i narodnu radinost u Kaloči od više hiljada komada. stalna postavka pod nazivom Narodi, oblici života, tradicije u Šarkezu u Kaloči, sa aspekta istorije i etnografije bavi se životom i kulturom etničkih grupa ovog područja od 18. do 20. veka. svojim atraktivnim predmetima i enterijerom postavka prati prvenstveno stanje načina života seljaka i sudbinu sistema tradicije etnografske grupe pota. pored izložbe muzeja o sveobuhvatnoj istoriji medalja u originalnim tekama koje su izrađene početkom 20. veka po nalogu istaknutog mineraloga, jezuitskog sveštenika Mikea Tota (Tóth Mike), može se razgledati i kolekcija minerala.

vIsKI KáRoLy MúZeuM (MuZeJ „vIsKI KáRoLy”)

6300 Kalocsa, szent István Király út 25.

46°33´1.31˝ / 19°4´19.78˝

+36 78/462-351

+36 78/462-351

[email protected]

www.viskikarolymuzeum.hu

Radno vreme:od 1. novembra do 14. marta primaju se prethodno najavljene grupe, od 15. marta do 14. maja, od utorka do subote, od 9 do 17, od 15. maja do 15. septembra, od srede do nedelje, od 9 do17, od 16. septembra do 31. oktobra, od utorka do subote, od 9 do 17

52

28. KaLoCsa

Zbirku koja čuva blago crkvene umetnosti neprocenjive vrednosti nadbiskupije u Kaloči, Riznicu nadbiskupije, osnovane od strane opata astrika, koji je doneo svetu krunu u Mađarsku, 2002. godine su kanonici pisci istorije smestili u nekadašnjoj kući Ištvana Katone. Tu je osnovan muzej, koji i najvrednije zbirke, do sada zatvorene pred publikom, predstavlja javnosti. Dela crkvene i likovne umetnosti prikazane u okviru stalne postavke posetioce vode kroz hiljadugodišnju istoriju Nadbiskupije u Kaloči, a najstariji su nalaz iz grobnice nadbiskupa sa početka 12. veka i značke crkvenih velikodostojnika iz mrtvačkog sanduka nadbiskupa Šaula. Najdragoceniji komadi postavke su kazula izrađena oko 1450. godine, relikvijar svete ane i relikvijar bista svetog Ištvana, izrađena za milenijumsku izložbu 1896. godine. pored riznice može se razgledati i spomen-soba Ištvana Katone i zbirka slika prokop.

KaLoCsaI RóMaI KaToLIKus éRseKI KINCsTáR (RIMoKaToLIčKa NaDbIsKupsKa RIZNICa u KaLočI)

6300 Kalocsa, hunyadi utca 2.

46°31´47.38˝ / 18°58´26.59˝

+36 78/462-166/207, +36 30/575-0702

[email protected], [email protected]

kincstar.asztrik.hu

Radno vreme: od 1. aprila do 31. oktobra, od utorka do nedelje, od 9 do 17ako se grupa od najmanje 10 osoba prethodno najavi, poseta je moguća i u drugom terminu!

53

28. KaLoCsa

od značajnih srednjevekovnih kodeksa i inkunabula nadbiskupa u Kaloči jedva je nekoliko ostalo nakon turskog pustošenja. Zbog toga je od početka 18. veka trebalo ponovo izgrađivati zbirku, a njeno današnje mesto napravio je nadbiskup adam patačič 1780. godine u istočnom krilu nadbiskupske palate. barokna čitaonica nazvana po njemu, nameštena drvenim ikonama Maulberča i originalnim nameštajem verovatno je najlepša od biblioteka spomenika kulture u Mađarskoj. biblioteka koja danas ima 150 hiljada tomova, čuva 64 srednjevekovna kodeksa (među njima kodeks Svetog Fulgentiusa iz 1040. godine ili jedan od osam Aristotelovih kodeksa iz 13. veka koji postoje u svetu) i 510 inkunabula. Najvrednije ili najspecifičnije knjige mogu da se razgledaju u vitrinama u sali patačič, kao što je sopstvena biblija Lutera ili rani primerci izdavanja knjiga u Mađarskoj: dela pelbarta Temešvarija (1510), Gašpara heltaija (1575), Mikloša Telegdija (1577) i prvo izdanje Biblije Vižolji (1590).

KaLoCsaI FŐsZéKeseGyháZI KöNyvTáR(bIbLIoTeKa GLavNe KaTeDRaLe u KaLočI)

6300 Kalocsa, szentháromság tér 1.

46°31´45.98˝ / 18°58´24.81˝

+36 78/465-280, +36 30/359-7461

+36 78/465-280

[email protected]

konyvtar.asztrik.hu

Radno vreme:čitaonica biblioteke radnim danima od ponedelj. do petka, od 9 do 17barokna patačič dvorana od 1. aprila do 31. oktobra od utorka do nedelje od 9 do 17,od 1. novembra do 31. marta primaju se unapred najavljene grupe

sala se može posetiti isključivo uz pratnju vodiča! Grupe kreću od 12 i 14 časova sa placa nadbiskupske palate

54

29. KIsKŐRös

Rodna kuća najpoznatijeg mađarskog pesnika svetskih razmera u Kiškerešu je od 1880. godine muzej. Nakon višestruke rekonstrukcije, jednostavna kmetska kuća izgrađena oko 1790. godine u današnjem stanju najvernije odražava doba pesnika. Među nameštajem vidi se mnogo originalnih, porodičnih relikvija. Na placu pored roditeljske kuće podignut je spomen-muzej, a između dve građevine mogu da se razgledaju park skulptura prevodilaca umetničkih dela i spomen-zid aradskih mučenika. Jedna od tematskih izložbi spomen-muzeja prikazuje životno delo pesnika na nov način, pomoću multimedijalnih sredstava koji pružaju tradicionalan, kao i akustičan i vizuelan doživljaj, dok druga izložba posetiocima predstavlja istoriju kulta petefija (petőfi). u galeriji na spratu nalaze se dela likovne umetnosti, vezana za život pesnika ili njegovo životno delo, a osim toga postoji mogućnost i za razgledanje izložbe lokalne istorije, koja prikazuje epizode iz prošlosti rodnog grada.

peTŐFI sZüLŐháZ és eMLéKMúZeuM (RoDNa Kuća I spoMeN-MuZeJ peTŐFI)

6200 Kiskőrös, petőfi tér 5.

46°37´13.44˝ / 19°17´9.09˝

+36 78/312-566

[email protected]

www.petofimuzeum.hu

Radno vreme: od utorka do nedelje od 9 do 17 časova

55

29. KIsKŐRös

Jedini stalni drumski muzej u Mađarskoj i evropi 2011. godine je potpuno rekonstruisan i proširen: izgrađena je nova hala za izložbe, razvijen je spoljni izložbeni prostor i napravljeno je mesto za prezentaciju tematske parne mašine. ukupno više stotina raznih mašina i upotrebnih predmeta se nalazi tu, koji su vezani za gradnju puta. unutrašnja stalna postavka prikazuje istoriju gradnje puta i mostova od starog veka do današnjih dana. većem doživljaju na izložbi doprinose atraktivni enterijeri, interaktivni elementi i originalna vozila, tu se vide nekadašnja sredstva i alat za gradnju puta, a više njih može da se isproba. u parku od jednog i po hektara može da se poseti izložba na otvorenom prostoru, unutar toga skansen-Most, koji odabira spomenike o gradnji mostova u Mađarskoj, zatim izložba mašina, a deo toga je jedna od najznačajnijih zbirki valjkova u evropi i njen dragoceni parni valjak „Joži” koji radi.

MaGyaR KöZúT NoNpRoFIT ZRT. KöZúTI sZaKGyűJTeMéNy(MađaRsKI DRuM NepRoFITNo ZaTvoReNo aKCIoNaRsKo DRuŠTvo DRuMsKa sTRučNa ZbIRKa)

6200 Kiskőrös, Dózsa György utca 38.

46°37´25.47˝ / 19°16´32.00˝

+36 78/511-935

[email protected]

muzeum.kozut.hu

Radno vreme: od utorka do nedelje, od 9 do 16 časova


beLeŠKa


www.hu-srb-ipa.com

ovaj dokument je odštampan uz finansijsku podršku evropske unije. Za sadržaj ovog dokumenta je odgovorna iskljčivo Neprofitno javno društvo Doo evroregionalna agencija za razvoj DKMT - Dunav-Kriš-Moriš-Tisa i sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje evropske unije i/ili Direktorata.

Documents

magyarország rom â nia serbia