Major Dragutin P. Gavrilovic

Cacak, maj 1882 – Beograd, jul 1945

Major Gavrilovic je ostao

upamcen po svom govoru 1915 i po junastvu koje su on I

njegovi sabornici pokazali.

Gavrilovic I njegovi ratnici su

nudili svoje zivote za otadzbinu , nisu hteli da predaju beograd

bez borbe.

Hteli su da srpskoj vojci i narodu

omoguce sigunan zivot.

JUNACI TACNO U TRI CASA NEPRIJATELJA

TREBA RAZBITI VASIM SILNIM JURISEM, RAZNETI VASIM

BOMBAMA I BAJONETIMA.

OBRAZ BEOGRADA, NASE PRESTONICE, MORA DA BUDE

SVETAO.

VOJNICI! JUNACI! VRHOVNA KOMANDA IZBRISALA JE NAS PUK IZ BROJNOG STANJA, NAS PUK JE ZRTVOVAN ZA CAST

BROGRADA I OTADZBINE.

VI NEMATE, DAKLE, DA SE BRINETE ZA ZIVOTE VASE, ONI VISE NE

POSTOJE .

ZATO NAPRED U SLAVU! ZA KRALJA I OTADZBINU!

ZIVEO KRALJ! ZIVEO BEOGRAD!

Nakon sto je zavrsio sesti razred prinljen u u

vojnu akademiju u Nisu. Trideset drugo

odeljenje u kojem je on bio se mnogo istaklo u oslobodelju i ujedinjenju. Ukazom

kralja Aleksandra Obrenovica dobio je cin

potporucnika kao 109. od 192. pitomca. U

Balkanskim ratovima kao kapetan komandovao je cetom 10. pesadijskom

puku Sumadijske divizije I poziva. U Prvi

svetski rat stupio je kao major i bio je

komandant bataljona u 10. kadrovskom i

12. pesadijskom puku. Dva puta je ranjen, prvi put 1914. na Konatici, a drugi put na

Dunavskom pristanistu oktobra 1915. kada je njegov bataljon bio poslednja rezerva u odbrani Beograda.

Juris ka pruzi i u nastacku Knez Mihajlovog venca I

Robijaskoj basti nije uspelo, najvise zbog snazne

bocne artiljerijske vatre sa monitora. Major Gavrilovic

tesko je ranjen u vrat i vozom prebacen u cacansku

bolnicu gde je operisan. Posle tri nedelje na licni

zahtev je otpusten da bi se vratio na front – ovog

puta u cinu potpukovnika. Zbog svog ranjavanja

kasnije je oglasen za ratnog invalida sa 40% telesne

nesposobnosti. Za usluge novembra 1915. godine

tokom osvanja bugarskog polozaja na Novom brdu

kod Pristine odlikovan je Ordenom Belog orla sa

macevima III reda.

Prilikom povlacenja u Albaniju istakao se odbranom

Vezirskog mosta kada je ceo dan vodio borbu sa

Albancima na Simsirovom brdu sve dok se i poslednji

vojnik Moravske divizije drugog poziva I Kombinovanog

odreda odbrane Beograda nije prebacio na levu obalu

Velikog Drima, a potom je i svoje borce uspesno izvukao

iz borbe. Po povlacenju preko Albanije Deseti akdrovski

puk je upucen na oporavak u Tunis i tu mu se zavrsava

ratni put. Potpukovnik Dragutin Gavrilovic rasporeden je

za komandanta Prvog bataljona Desetog

kombinovanog puka. Za ucesce u borbama 1916.

godine odlikovan je Obredom Belog orla sa macevima

V stepena.

Tokom proboja Solunskog fronta 15. 9. 1918. licno je u prvom borbenom redu predvodio svoje borce Jurisne cete i Drugog bataljona Dvanaestog puka „Car Lazar“ I vestim manevrom u jednom naletu zauzeo je bugarske polozaje na Zapadnom Beterniku, a odmah potom je sa leda udario na Bugare na Istocnom Veterniku zbog cega je ubrzo I ovaj polozaj pao. Potpukovnik Gavrilovic odlikovan je za hrabro drzanje Odrenom Belog orla sa macevima VI reda I francuskim ratnim krstom.

Neposredno po zavrsetku Velikog rata najpre je bio komandant Velike Kikinde, potom Vrsca, a onda komandant srpskih trupa u Novom Sadu. Tokom 1919. godine sa svojim bataljonom bio je rasporedivan po Banatu i Makedoniji.

Naredne godine je napreden u cin pukovnika i

sledecih deset godina bio je komandant 47.

pesadijskog puka. Kada je 1930. premesten za sefa

Administrativnog odseka Generalstabnog odeljenja

Ministarstva vojske i mornarice, grad Krusevac ga je

7. maja u znak zahvalnosti proglasio za svog prvog

pocasnog gradanina. U Beogradu je, uz ostale

duznosti, bio predavac na vojnoj akademiji gde mu

je objavljen udzbenik „Vojna administracije“. I pored

svih ratnih zasluga i najvisih sluzbenih ocena koje je

redovno dobijao tokom celokupne vojne sluzbe ipak

ostaje gorak ukus nepravde jer iz administrativnih

nikad nije unapreden u cin brigadnog generala.

Drugi svetski rat je proveo u nemackom

zatocenistvu. Po izlasku iz logora vratio se u

Beograd. Zeljan da se proseta beogradskim

ulicama, obukao je jedino raspolozivo odelo,

paradnu oficirsku uniformu sa sirokim cvetnim

lampasima ((ukrasne trake na

pantalonama)).

Gavrilovic je nekako dosao kuci i posle kratkog bolovanja preminuo.

Privatno Dragutin Gavrilovic bio je ozenjen Darinkom i

imali su petoro dece: sina Dragosa i cerke Milicu,

Ljubicu, Danicu I Emiliju. Njegov licni opis iz sluzbenog

kartona glasio je: stas visok, like okruglo, kosa

proseda, oci smede, nos pravilan, brkovi prosedi

podsisani, usta pravilna, bradu brije, osobenih

znakova nema.

Tamara Hrnjacki II1