SAOBRAAJNI FAKULTET
Marketing u logisticiMarketing istraivanje logistikih zahteva u
robnim tokovima sa zemljama EU
3
SAOBRAAJNI FAKULTET
UNIVERZITETA U BEOGRADU
ODSEK ZA LOGISTIKUPredmet
Marketing u logisticiSEMINARSKI RAD
MARKETING ISTRAIVANJE LOGISTIKIH ZAHTEVA U ROBNIM TOKOVIMA SA
ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJEProfesor:
Doc. dr Milorad Kilibarda
Asistent :
Milan Andreji
Studenti :
Kristina Rekovi LO 080061Novak Bojovi LO 080217
Beograd, maj 2011. godineSadraj
UVOD 3LOGISTIKE AKTIVNOSTI (Zahtevi)5UVOZ I IZVOZ 5 Srbija u
meunarodnoj tRgovini5 ROBNA RAZMENA SRBIJE SA INOSTRANSTVOM U
2009.g.10 ROBNA RAZMENA SRBIJE SA INOSTRANSTVOM U 2010.g..11 ROBNA
RAZMENA SRBIJE SA INOSTRANSTVOM 2010-2011.g.13 Robna razmena Srbija
Evropska unija14 Bilateralna saradnja Srbije i Turske17LOGISTIKE
Zahtevi za transportom19 SAOBRAAJ,SKLADITENJE I VEZE19Marketing
istraivanje21 anketa 21marketing predvianje 24zakljuak 27Literatura
28spisak grafikona 29
spisak tabela 29
spisak slika 29UVOD
Marketing predstavlja proces rukovoenja koji podrazumeva
odgovornost za indetifikovanje, predvianje i zadovoljenje zahteva
kupca, pri emu se ostvaruje profit. On takoe podrazumeva i proces
planiranja i realizacije koncepta: formiranje cena, promocije i
distribucije ideja, roba i usluga u cilju razvijanja razmene i
zadovoljenja potreba pojedinaca i organizacije.
Marketing logistika obuhvata planiranje, primenu i kontrolu
fizikih tokova materijala i finalnih proizvoda od mesta nastanka do
mesta upotrebe, da bi se zadovoljili zahtevi potroaa uz profit.
Ukratko, marketing logistika obuhvata dostavljanje pravog
proizvoda, pravom potroau, na pravo mesto, u pravo vreme. Logistika
je povezana sa obavljanjem niza fiziko-distributivnih aktivnosti,
kao to su transport, skladitenje, dranje zaliha, manipulisanje,
pakovanje i sl., koje su u funkciji fizikog transfera proizvoda od
proizvoaa do potroaa. Taj fiziki transfer moe biti realizovan
direktno, ili preko manjeg ili veeg broja posrednika. Otuda je
logistika usko povezana sa fizikom distribucijom, pa se ti termini
esto koriste kao sinonimi. Fizika distribucija je ui termin od
marketing logistike. Ona se odnosi na deo logistikog sistema koji
je povezan sa kretanjem i skladitenjem finalnih proizvoda od
proizvoaa (prodavca) do potroaa (kupca). Marketing logistika
zahteva sisteme integrisane logistike i obuhvata upravljanje
materijalima, sisteme toka materijala i fiziku distribuciju
podstaknutu informacionom tehnologijom. Informacioni sistemi imaju
kljunu ulogu u upravljanju marketing logistikom, a posebno
kompjuteri, terminali prodaje, jedinstveni kodovi proizvoda,
elektronska razmena podataka i elektronski transfer sredstava.
Marketing logistika obuhvata nekoliko aktivnosti. Prva je
predvianje prodaje, na osnovu koga organizacija planira
distribuciju, proizvodnju i nivo zaliha. Planovi proizvodnje
ukazuju na materijale koje odeljenje nabavke mora da porui. Ovi
materijali stiu unutranjim transportom, ulaze u prijemnu oblast i
skladite se na zalihama sirovina. Sirovine se pretvaraju u gotove
proizvode. Gotovi proizvodi izlaze sa pokretne trake i prolaze kroz
proces pakovanja, skladitenja u fabrici, unutranji i spoljanji
transport, skladitenje na terenu, isporuku i usluivanje potroaa.
Menadment je postao zainteresovan za ukupne trokove marketing
logistike, koji mogu iznositi do 30 ili 40 procenata od trokova
proizvoda. Nii trokovi marketing logistike omoguavaju nie cene,
poveanje profita, ili oboje. Mada trokovi marketing logistike mogu
da budu visoki, dobro planiran program logistike moe biti jako
konkurentno sredstvo. Kompanije mogu privui dodatne potroae putem
ponude boljih usluga ili nie cene na osnovu poboljanja marketing
logistike.Iz perioda antikih filozofa, pa sve do danas, postojali
su pokuaji da se definie pojam usluga i ukae na njihove posebnosti
u odnosu na ostale oblasti ljudskog delovanja. Najee se pojam
usluga definie kao Aktivnosti ili satisfakcije koje se nude na
prodaju ili pruaju u vezi sa prodajom proizvoda.
U logistikim sistemima, usluga (logistika usluga) predstavlja
proizvod i sredstvo za sticanje prihoda i profita na tritu. Profit
od logistikih usluga se moe ostvariti samo kroz ispunjenje i
zadovoljenje zahteva korisnika odnosno ako se obezbedi efikasan
protok materijalnih proizvoda od mesta ponude (poiljaoca,
isporuioca) do mesta upotrebe (primaoca, potroaa). Kompletna
logistika usluga je najvaniji deo bilo kog logistikog sistema i svi
procesi i aktivnosti u logistikom lancu moraju biti tako
projektovani da realno podre zahtevanu strukturu i nivo logistikih
usluga. Logistike usluge su predmet trine razmene. Samo logistiko
trite se moe definisati kao Sveukupnost odnosa izmeu ponude i
potranje logistikih usluga u odreenom vremenu i prostoru.Cilj
seminarskog rada jeste marketing istraivanje logistikih zahteva u
robnim tokovima sa zemljama EU, to je ujedno i sama tema ovog
seminarskog rada.
Sam proces istraivanja marketinga obuhvata vie faza kao to su:
definisanje problema i ciljeva istraivanja, utvrivanje izvora
informacija, razvoj strategije uzorkovanja, utvrivanje metoda
prikupljanja podataka, obrada i analiza podataka i prezentacija
dobijenih rezultata. Predmet istraivanja marketinga iz oblasti
logistike mogu biti logistika trita, logistike usluge,
promocija,prodaja i cene logistikih usluga. U zavisnosti od
predmeta i sadraja istraivanja mogu se izdvojiti tri karakteristine
vrste istraivanja marketinga: situaciona (istraivanja marketing
okruenja), istraivanje marketing miksa i istraivanje performansi
marketinga (analize vezane za trino uee, prodaju, prihode i profit,
strukturu trokova i sl.).Na polju logistikih usluga, istraivanje
marketinga pre svega je usmereno na otkrivanje i utvrivanje
logistikih zahteva i potreba korisnika odnosno naini zadovoljenja i
ispunjenja oekivanja klijenata.LOGISTIKE AKTIVNOSTI (Zahtevi)
1.Izvravanje narudbina odreenje osnovnih pojmova, informacije u
narudbini, funkcije, zadaci, oblici obrade narudbine, izvravanje
narudbine i upravljanje zalihama2.Upravljanje zalihama pojam i
uloga zaliha u logistikom sistemu, klasifikacija zaliha, utvrivanje
zaliha, planiranje zaliha, projektovanje optimalnih zaliha, praenje
i kontrola zaliha3.Skladitenje pojam, svrha, ciljevi, zadaci,
skladini procesi i ue organizacijske jedinice unutar skladita,
vrste skladita, lokacija i unutarnje ureenje skladita, smetaj i
raspored robe u skladitu, informacijsko-komunikacijski sistem
skladitenja, trokovi skladitenja4.Pakovanje sistem pakovanja,
funkcije pakovanja, zahtevi pakovanja i upravljanje ambalaom, vrste
pakovanja i logistike jedinice pakovanja (paleta,
kontejner)5.Transport pojam (transportni sistem, transportne grane,
transportni proces), uloga u logistici, transportni lanac, spoljni
promet (drumski, elezniki, pomorski, vazduni), unutranji
promet(diskontinuirani, kontinuirani).UVOZ I IZVOZSrbija u
meunarodnoj tRgoviniS obzirom na to da Svetska trgovinska
organizacija i UNCTAD imaju dobre istorijske baze o spoljnoj
trgovini, kao i da postoje podaci o trgovini bivih republika unutar
FNRJ i SFRJ rad poinjemo istorijskim prikazom udela Srbije u
meunarodnoj trgovini. Na osnovu priloenog grafikona moe se
zakljuiti da je Srbija imala najvei udeo u svetskom izvozu na
poetku privredne reforme, od 1965. do 1967. godine i on je iznosio
0,19%, da bi se opet naglo uveao na 0,18% kada je izbila
platno-bilansna kriza 1981-1983. godine. Najvei udeo u svetskom
uvozu Srbija je dostigla 1971. godine kada je izneo 0,3%. Nakon te
godine udeo je opadao od manje od 0,05% u 1994. godini. Valja
primetiti, zbog paralele sa razvojem nakon 2000. godine, da je
raskorak izmeu izvoza i uvoza nastao u periodu od 1965. do 1979.
godine, i da je u ovom periodu eksplodirao rast spoljnog duga.
Usled nemogunosti da finansira novim kreditima uvoz Srbija je naglo
smanjila udeo u svetskom uvozu sa 0,25% u 1981. na 0,19% u 1984.
godini poveavajui pokrivenost uvoza izvozom sa 60% u 1980. na 85% u
1985. godini.
Grafikon 1. Udeo Srbije u svetskoj robnoj razmeni u %Sankcije UN
su imale pogubne efekte na Srbiju kroz njenu izolaciju, gubitak
meunarodne konkurentnosti naih preduzea, izostanak tehnolokog
razvoja firmi tokom devedesetih godina prolog veka...Srbija je ula
u proces tranzicije sa udelom u svetskom robnom izvozu od 0,024% i
u uvozu od 0,05% u 2000. godini. Stoga tabele sa impresivnim
stopama rasta ostvarenim do kraja 2008. godine treba posmatrati i u
kontekstu ranije dostignutih pozicija u svetskoj privredi. Uprkos
padu izvoza u 2009. godini, njegov udeo u svetskom izvozu je
nastavio da se poveava usled nae sporije stope pada.Tabela 1.
prikazuje zemlje sa najbrim rastom izvoza u periodu nakon 2000.
godine. Srbija je na 7. mestu i samo je Litvanija ispred nje od
istono-evropskih zemalja. Slovaka, koja je imala ogroman rast udela
preraivake industrije u BDP-u, za razliku od pada kod nas, je po
stopi rasta tik uz nas. Ali sa 7 puta veom vrednou izvoza od nae.
Tabela 1. Rang zemalja prema stopi rasta robnogTabela 2. Rang
zemalja sa najsporijim rastom
izvoza 2000-2008 u milionima $ i % izvoza u period 1990-2008 u
mil. $ i %
Podatke o impresivnom rastu izvoza robe relativizira poreenje sa
izvoznim rezultatima u 1990. godini. Samo je pet zemalja sa veom
vrednou izvoza od jedne milijarde u 1990. godini imalo sporiji rast
izvoza. U rangiranju brzine rasta robnog uvoza stojimo bolje u
odnosu na robni izvoz. Tri izvoznice nafte su imale bri rast uvoza
zahvaljujui obilnim izvoznim prihodima. Neznatno vea stopa rasta
robnog uvoza od izvoza ukazuje na to da realna aprecijacija kursa
dinara nije dramatino uticala na irenje trgovinskog deficita. I u
2000. godini, kada je dinar bio znaajno potcenjen postojala je
relativno niska pokrivenost uvoza izvozom.Kao i kod izvoza i kod
uvoza je veliki broj zemalja iz Istone Evrope koje su u vrhu prema
dinaminom rastu koji je u ovom periodu ostvaren. Hendikep Srbije je
niska osnovica sa koje je ovaj rast poeo.Prema rastu izvoza usluga
Srbija se nalazi na istom, sedmom, mestu kao i kod robnog
izvoza.Tabela 3. Rang zemalja prema brzini Tabela 4. Rang zemalja
prema najbrem rastu izvoza
rasta uvoza 2000-2008 u mil. $ i % usluga 2000-2008 u mil. $ i
%U uvozu usluga Srbija je zauzela najbolju poziciju u odnosu na sva
primenjena rangiranja. Usled znatno breg rasta uvoza od izvoza
usluga Srbija je od 2006. godine postala neto-uvoznik dok je do te
godine bila neto-izvoznik usluga. U 2009. godini je, zahvaljujui
padu tranje stanovnitva izraenog u evrima, dolo gotovo do
neutralisanja deficita u trgovini uslugama usled manjeg pada izvoza
od uvoza. Tabela 5. Rang zemalja prema najbrem rastu uvoza usluga
2000-2008, u mil. $ i %
Kada saberemo podatke o izvozu robe i usluga, sa jedne strane, i
uvozu robe i usluga, sa druge strane, i stavimo ih u odnos sa
BDP-om po kupovnoj snazi domaih valuta (BDP po tekuem kursu prilino
iskrivi pravu sliku) dolazimo do obrauna spoljnih (ne)ravnotea i
stepena otvorenosti ekonomija.
Tabela 6. prikazuje zemlje sa najveim relativnim udelom
trgovinskog deficita u BDP-u. I dok moemo nai ak 26 zemalja (od
158. sa svim dostupnim podacima) sa veom spoljnom neravnoteom od
Srbije, ni jedna od njih nije vea ekonomija od nae.Tabela 6. Rang
zemalja prema relativnoj veliini trgovinskog deficit u odnosu na
BDP po kupovnoj snazi,u mil. $ i %
Tabela 7. prikazuje zemlje Istone Evrope rangirane prema udelu
izvoza robe i usluga u BDP-u. Manji udeo izvoza od Srbije ima samo
Albanija a na udeo je upola manji u odnosu na iste u etiri najvee
evropske ekonomije.Tabela 7. Izabrani pokazatelji za zemlje Istone
Evrope , u mil. $ i %
U porastu stranih direktnih investicija Srbija je zauzela visoko
4. mesto. Problem u ostvarenom prilivu predstavlja nepovoljna
struktura priliva. Najvei deo priliva odnosi se na kupovinu trita,
u investicije motivisane opsluivanjem lokalne tranje, dok je
izuzetno mali deo investicija bio usmeren na proizvodne kapacitete
koji su izvozno orijentisani.Tabela 8. Rang zemalja prema najbrem
rastu kumulativaSDI 2000-2008 , u mil. $ i %
Priloene tabele, grafikoni i podaci ukazuju na dubok ekonomski
sunovrat koji smo doiveli od 1990. do 1993. godine, kojim je
poniten viedecenijski razvoj, i relativno spori oporavak nakon
2000. godine. Svetska ekonomska kriza je dodatno ponitila
industrijsku proizvodnju i vratila druge ekonomske parametre dve do
tri godine unazad.
ROBNA RAZMENA SRBIJE SA INOSTRANSTVOM U 2009.g.Udeo trgovine sa
EU u ukupnoj spoljnoj trgovini Srbije u 2009. godini iznosio je
54,5%. Izvoz je pao za 20,7% a uvoz za 25,6% u odnosu na 2008.
godinu.Trgovinski deficit iznosio je 2,9 milijarde evra, to je za
30,5% manje u odnosu na prethodnu godinu. Racio pokrivenosti uvoza
izvozom je 52,1% . Srbija je u 2009. godini ostvarila suficit u
trgovini poljoprivrednim proizvodima u visini od 255 miona evra to
je 2,6 puta vie u odnosu na prethodnu godinu (98 miliona evra) . U
prvih 11 meseci jednostrane primene Prelaznog sporazuma u 2009.
godini, uvoznici iz EU su imali koristi od smanjenja carinskih
tarifa u vrednosti od cca 79 miona evra. U 2009. godini izvoznici
iz Srbije su imali koristi od izvoza osloboenog od carina na bazi
Autonomnih trgovinskih mera u vrednosti od 426 miliona
evra.Struktura trgovine:Najznaajniji izvozni proizvodi Srbije u EU:
kukuruz, delovi za elektrine maine, pneumatici, beli eer, maline,
porizvodi od gova i elika, polietilen i dr.Najznaajniji uvozni
proizvodi Srbije iz EU : dizel goriva, lekovi, putnika vozila,
bakarne katode, TV ureaji, elektrina energija, proizvode hemijske
industrije i dr.Posle EU, CEFTA je drugi po veliini trgovinski
partner Srbije u 2009. godini, trgovina sa lanicama CEFTA iznosila
je16% ukupne spoljno-trgovinske razmene Srbije.
Pozitivan saldo trgovine sa lanicama CEFTA sa konstantnim neto
suficitom Najznaajniji spoljnotrgovinski partneriu 2009.
godinisu:a.u izvozu: Italija (847,5mil. EUR,BiH (826,3mil.EUR),
Nemaka (770,3mil.EUR), Republika Crna Gora (614,5mil.EUR)i Rumunija
(490,8mil.EUR).b.u uvozu: Ruska Federacija (1638,9 mil.EUR), Nemaka
(1389,4mil.EUR), Italija (1078,1mil.EUR), Kina (985,1mil.EUR)
iMaarska(530,3mil.EUR) .Tabela 9. Bilans robne razmene Srbije sa
inostranstvom od 2005-2009god.ROBNA RAZMENA SRBIJE SA INOSTRANSTVOM
U 2010.g.
Osnovne karakteristike robne razmene Srbije sa inostranstvom u
2010. godini su:
(a)Ukupna vrednost robne razmeneu iznosu od20 155,9 mil. EURto
je za17,6%vie u odnosu na2009.godinu, ali za 12,7% manje nego
2008.g. (odnosno26 668,7mil. USD,, to je za11,2%vie u poreenju sa
2009.godinom, odnosno za 21,7% manje u poreenju sa 2008.g.)(b)Rast
vrednostiizvoza robe za 25,1%(izvoz robe je iznosio 7446,9mln.
EUR), a uvozaza13,6%(uvozregistrovanu vrednosti od 12 709,0mil.
EUR)(c)Izvoz je vei zbog rasta izvoza proizvoda crne i obojene
metalurgije, kao i izvoza poljoprivrednih proizvoda.(d)U razmeni
robe sa inostranstvom u 2010. godini je ostvarendeficit u iznosu
od5 262,1mil.EURi on jeneznatno vei u odnosu na vrednost iz 2009.g.
(5 229 mil. EUR).(e)Posmatrano po zemljama, najvei deficit je
ostvaren u razmeni sa Ruskom Federacijom (1230,5mil. EUR,
odnosno23,3% ukupnog deficita) i sa Kinom (982,1 mil. EUR, odnosno
18,7% ukupnog deficita Srbije u 2010.g.).(f)Najvei suficit je
registrovan u razmeni robe sa CrnomGorom (500,1mil.EUR),BiH
(415,0mil.EUR)i Makedonijom (157,4mil.EUR).(g)Pokrivenost uvoza
izvozom je iznosila 58,6% i neznatno je bolja u odnosu na
pokrivenost u 2009. godini, kada je iznosila53,2%.(h)Posmatrano po
grupama zemalja, najvaniji trgovinski partner Srbije su zemlje EU,
u ije lanice je plasirano robe u vrednosti od 4272,0 mil. EUR, to
predstavlja57,4% ukupnog izvoza. Istovremeno, Srbija je uvezla iz
EU robe u vrednosti od 6 977,8 mil. EUR, to ini54,9% ukupnog
uvoza.(i)Drugi partner po vanosti za Srbiju su zemlje CEFTA
sporazuma, sa kojima je u 2010. godini ostvaren suficit u razmeni
od 1090,6mil.EUR,a koji je rezultat znaajnog izvoza poljoprivrednih
proizvoda (itarice i proizvodi od njih i razne vrste pia), kao
igvoai elika.Izvoz Srbije u zemlje CEFTA u 2010.g. je
iznosio2140,8mil. EUR, a uvoz 1050,1mil. EUR.. Pokrivenost uvoza
izvozom u razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma iznosila je
203,8%.(j)Izraen u EUR, izvoz je najvie povean u Belorusiju (2,5
puta), Egipat (2,3 puta), Finsku (66%), Kazahstan (65,5%), Bugarsku
(63%), Maarsku (52%).(k)Dominantni odseci SMTK u izvozu Srbije u
2010. g. bili su: gvoe i elik (uee9,6% u ukupnom izvozu),obojeni
metali (7%),itarice i proizvodi (5,8%), povre i voe (5,4%),razni
gotovi proizvodi, nigde pomenuti, meu kojima dominiraju oruje i
razni proizvodi od plastike(4,9%),odea (4,2%)i obua (2,1%).
Pomenuti odseci su inili39% ukupnog izvoza Srbije u2010.g.Na strani
uvoza dominantni odseci SMTK su: nafta i naftini derivati (11,6%),
drumska vozila (6%), gas, prirodni i industrijski (5,6%), elektrine
maine, aparati i ureaji (4,6%) i industrijske maine za optu
upotrebu (3,6%). Uvoz ovih pet odseka inio je 31,4% ukupnog uvoza
Srbije.
Grafikon 2. Robna razmena Srbije sa inostranstvom u 2010.g. u
mil. EUR
Grafikon 3. Vodei partneri Grafikon 4. Vodei partneri
u izvozu Srbije 2010.g u uvozu Srbije 2010.gROBNA RAZMENA SRBIJE
SA INOSTRANSTVOM 2010-2011.g.
Slika 1. Robna razmena Srbije mart 2010 mart 2011.Robna razmena
Srbija Evropska unijaEU predstavlja najznaajnijeg
spoljnotrgovinskog partnera Srbije i uestvuje sa vie od polovine u
ukupnom uvozu i izvozu Srbije u svet.Slika 2. lanice EU
Drave Evropske unije su tradicionalno najvaniji trgovinski
partner Srbije (u 2007. godini trgovina sa EU predstavljala je
55,4% od ukupne trgovine Srbije sa svetom). Inae, uee EU u ukupnoj
razmeni Srbije sa svetom je relativno stabilno, te je i u 2005. i u
2006. godini iznosilo 55,9% odnosno 55,4%. Istovremeno 56% ukupnog
srpskog izvoza ide u EU i oko 56% ukupnog srpskog uvoza dolazi iz
zemalja EU to je prikazano da sledeim grafikonima (za 2007.
godinu).
Grafikon 5. Robna razmena Srbija svet po ekonomskim grupacijama,
2007 . godina.
Grafikon 6. Vodei partneri Grafikon 7. Vodei partneri
uvoz u Srbiju 2007.g izvoz iz Srbije 2007.g Nakon to je Evropska
unija decembra 2000. godine donela Autonomne trgovinske mere (ATM)
u korist Srbije, ime je unilateralno uveden bescarinski pristup
tritu EU za proizvode iz Srbije (sa izuzetkom tekstila, junetine i
eera koji su na reimu izvoznih kvota), dolazi do konstantnog rasta
meusobne trgovine (mere su prvi put uvedene na period od pet godina
koji je potom, 2005. godine produen do 2010. godine kada e biti
ponovo razmotrena potreba za njihovim produavanjem). Konstantni
rast pokazuje se i na izvoznoj i na uvoznoj strani, s tim da je
zbog breg rasta uvoza dolo do poveanja trgovinskog deficita.
Meutim, u 2006. i 2007. godini pokrivenost uvoza izvozom raste to
predstavlja pozitivan trend.Tabela 10: Spoljna trgovina Srbije i EU
2000.-2009.GodinaIzvozIndeks izvozaUzvozIndeks uvozaTrgovinski
bilansPokrivenost uvoza izvozom (%)
20008621441,717125-85550,2
20011,0371202,385139-1,34843,48
20021,2141173,274137-2,05937,08
20031,204993,611110-2,40833,34
20041,4571214,677130-3,22131,15
20051,9391354,23391-2,29446,44
20062,6811385,078120-2,39752,80
20073,603122,97,356129,1-3,75348,98
20084,028111,88,255111-4,22748,79
20093,19679,36,13474,4-2,93852,1
U odnosu na pojedine zemlje EU,Italija jei daljenajznaajnija
zemalja izvoza(476,8 miliona USD ili 25%od izvoza Srbije u EU,
odnosno 13%od naeg izvoza u svet), zatimNemaka(368,7 miliona USD
ili 19% od izvoza u EU),Slovenija
(8,3%),Francuska,Maarska,Grka.
Najvei uvoz je iz Nemake(1,490 milijardi USD), sledi Italija
(1,065 milijardi USD). Ulaskom novih zemalja lanica u EU promenio
se raspored naih najznaajnijih partnera iz EU. Naime, Slovenija i
Maarska su sada u grupi prvih pet najznaajnijih partnera i time su
zauzeli ranija mesta Grke, Austrije i Holandije.Nemaka je za Srbiju
najvaniji trgovinski partner u EU; Srbija za Nemaku nije vana kao
Poljska, ili Rusija i Ukrajina, ali je na terenu ona za Srbiju
viestruko zainteresovanija od Anglosaksonaca.Italija je, uz Nemaku,
najvaniji ekonomski partner svim zemljama na Balkanu. U 2010.
godini rast izvoza u Italiju ini petinu ukupnog izvoznog oporavka
Srbije, a slino je i u svim zemljama regiona CEFTA.Udeo Srbije u
ukupnom uvozu Italije smanjivao se prethodnih godina: sa 0,214 u
2007. na 0,204 u 2008. i 0,2% u 2009. godini. Udeo Srbije u izvozu
Italije izneo je 0,359%, 0,406% i 0,383%, respektivno.
Italija je smanjivala znaaj, do 2010. godine, za srpski izvoz:
sa 12,4% u 2007. na 10,3% u 2008. i 9,8% u 2009. godini. Udeo
Italije u ukupnom uvozu Srbije je stabilan: 9,69%, 9,54% i 9,66%,
respektivno.
Potencijal za rast razmene je ogroman usled geografske blizine,
poslovne tradicije...Tabela 11. Robna razmena Srbija Nemaka
1990-2010/jun Grafikon 8. Robna razmena Srbije sa Nemakom i
Italijom u hiljadama evraBilateralna saradnja Srbije i
TurskeNajznaajniji vid privredne saradnje dve zemlje je robna
razmena, dok je u porastu spoljnotrgovinski promet u slobodnim
zonama i poslovi oplemenjivanja. Ukupna robna razmena belei gotovo
konstantan rast tokom poslednjih deset godina, ali uz kontinuirani
i znaajan deficit na srpskoj strani. U proloj godini, a izmeu
ostalog i kao rezultat poetka primene Sporazuma o slobodnoj
trgovini sa Turskom (od 1.septembra 2010. godine) srpski deficit se
smanjuje, tako da je u odnosu na 2009. godinu stepen pokrivenosti
uvoza izvozom vei za 11,3%.
Grafikon 9. Robna razmena Srbije sa Turskom u mil USD
Grafikon 10. Pokrivenost uvoza izvozom, u %Od 2004. godine, uvoz
iz Turske permanentno raste bre nego izvoz Srbije u ovu zemlju. U
2008. godini ukupna robna razmene Srbije i Turske dostigla je svoj
najvii obim, kada je iznosila oko 482 mil. USD. Pri tome, vrednost
izvoza roba iz Srbije bila je svega 45,12 mil. USD., tako da je
svega 10,3% uvoza bilo pokriveno izvozom. Tokom 2009. godine dolo
je do znaajnog smanjenja uvoza (od oko 34%), dok je izvoz ostao na
istom nivou kao i 2008. godine. U proloj godini, ukupni obim
razmene dostigao je 418,61 mil. USD, uz srpski deficit od 241 mil.
USD.Tabela 12. Uvoz i izvoz robe o zemljama (izvor Republiki zavod
za statistiku)
Logistiki zahtevi za transportomSAOBRAAJ,SKLADITENJE I
VEZEPosmatrajui sve grane saobraaja u 2009. godini, u odnosu na
2008. godinu, uoava se da je dolo do pada aktivnosti u svim
delovima, bez izuzetka.
Najvei pad je zabeleen u renom saobraaju od 36,3%, a drumski
saobraaj je grana koja je na istom nivou kao i prole godine.
to se eleznikog saobraaja tie, dolo je do pada i u putnikom i u
teretnom i to ak i u odnosu na 2004. godinu, to je sluaj i sa
vazdunim saobraajem, renim i cevovodnim, ali ne i sa drumskim i
gradskim prevozom.
Drumski saobraaj ima poveanje od 327,8% u transportu robe u
odnosu na 2004. godinu, ali je to posledica i poveanja broja
izvetajnih jedinica kako u 2009. godini, tako i godina posle 2004.
to se tie vazdunog saobraaja, tu je takoe dolo do smanjenja kako u
putnikom, 19,0%, tako i u teretnom saobraaju, od ak 64,5%, to je
posledica kako opte ekonomske krize, tako i krize u naem jedinom
prevozniku. Jedina svetla taka su telekomunikacije koje su
zabeleile rast od 28,9% u odnosu na prethodnu godinu, i taj trend
se i dalje nastavlja.
Pod unutranjim prevozom robe podrazumeva se prevoz koji je
obavljen izmeu mesta utovara i mesta istovara, pod uslovom da se
oba mesta nalaze unutar granica Republike
Srbije. Pod meunarodnim prevozom robe podrazumeva se prevoz koji
je obavljen izmeu mesta utovara i mesta istovara,pod uslovom da se
bar jedno ili oba mesta nalaze van Republike Srbije. Meunarodni
prevoz robe deli se na izvoz, uvoz,tranzit i prevoz izmeu stranih
zemalja.Tabela 13. Indeksi fizikog obima usluga
saobraaja,skladitenja i veza
Grafikon 11. Uee eleznikog i drumskog saobraaja u tonskim
kilometrima Tabela 14. Promet putnika i robe u eleznikim
stanicama
Tabela 15. Promet robe u renim pristanitima
MARKETING ISTRAIVANJE
Da bi uradili dobro marketing istraivanje potreban nam je i
anketni upitnik. Zamisliemo da se bavimo poslovanjem virtuelne
kompanije ije je sredite u Beogradu.Darecompany prisutna je na naem
tritu ve 20 godina. Svojim aktivnim radom i pruanjem usluga
ostavila je za sobom nekoliko stotina zadovoljnih korisnika.
Osnovana je sa ciljem uvoza, izvoza, transporta i skladitenja robe
pridravajui se visokih standara i poslovne izvrsnosti. Tritu nudimo
uslugu onog sadraja i kvaliteta koju ono zahteva, jer je kvalitet
jedini izbor i trajni cilj nae poslovne filozofije i strategije.
Trudimo se da svakog komitenta usluimo na najbolji mogui nain, uz
to adekvatnije savete i preporuke, pri emu teimo minimizaciji
trokova i optimizaciji logistikog lanca. injenica da smo lan TIR i
ATA konvencije nalogodavcima prua dodatnu sigurnost i neogranieno
poverenje u na kredibilitet i sam rad. U cilju to uspenijeg
poslovanja redovno pratimo sve propise direktno i indirektno vezane
za obavljanje pediterskih i transportnih poslova.Vizija kompanije :
Slika 3. Vizija kompanije DarecompanyAnketa
Ovaj upitnik je izraen u cilju otkrivanja Vaih zahteva kako bi
naa kompanija proirila asortiman svojih usluga i samim tim zadrala
broj starih, lojalnih, korisnika i poveala broj novih potencijalnih
korisnika. Molimo Vas da nam popunjavanjem istog pomognete da
odreenim korekcijama u asortimanu usluga, cena i same oganizacije,
uspostavimo uspenu saradnju.
1. Naziv Vae kompanije:
_____________________________________.
2. Sredite i adresa:
________________________________________________.
3. Broj telefiona, fax, e-mail:
__________________________________.
4. Veliina kompanije a) mala b)srednja c) velika
5. Osnovna delatnost Vae kompanije :
_________________________________.
6. Da li ste ikada imali prilike da ujete za Darecompany?
a) da b) ne
7. Ako ste na prethodnom pitanju odgovorili sa "da", molimo Vas
da nam kaete preko kojih obavetajnih kanala?
a) reklame b) bilbordi c) preporuke postojeih klijenata d)
internet e) ostalo
8. Ako bi ste angaovali nau kompaniju, za koje usluge bi ste se
opredelili?
a) izvoz b) uvoz c) skladitenje d) carinjenje e) pribavljanje
potrebne dokumentacije e) transport
9. Ako bi ste stupili u saradnju sa nama, molimo Vas da ocenama
od 1 do 5, ocenite vanost sledeih atributa logistike usluge, pri
emu vai :
1- nevano, 2- malo vano, 3-proseno vano, 4- vano, 5- jako
vano:
a) brzina
b) fleksibilnost
c) tanost
d) uestalost
e) dostupnost
f) bezbednost poiljke
g) informisanost
10. Koliki je Va godinji obim usluga koji za Vas realizuju
pediterske kompanije?UslugaKapacitet
Transport (t)
Skladitenje (broj jedinica)
Carinjenje (broj JCI)
Izrada dokumentacije(broj dokumenata)
11. Da li Vam je cena od presudnog znaaja pri izboru kompanije
koja e realizovati Vae zahteve?
a) da b) ne
12. Na osnovu ponuenih usluga i njihovih cena da li smatrate da
su nae tarife skuplje u odnosu na tarife kompanija sa kojima ste do
sada saraivali?
a) nie su b) ne razlikuju se c) vie su
13. Na osnovu ponuenog prospekta nae kompanije, da li smatrate
da smo u mogunosti da ispunimo Vae zahteve?
a) da b) ne c ) moda
13. ta Vas je navelo da promenite firmu?
14. Da li bi ste sklopili godinji ugovor sa nama? a) da b)
ne
Vae sugestije:
_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________Hvala
na panji ! DarecompanyMARKETING PREDVIANJE U cilju predvianja
budueg poslovanja kompanije kao i tranje, sprovodi se marketing
istraivanje koje podrazumeva istraivanje trita, kvalitativnu i
kvantitativnu analizu prikupljenih podataka. Potrebno je odrediti,
tanije predvideti na koj nain, i da li e sa porastom ili padom
obima uvoza (s obzirom da je re o uvozu koji realizuje naa
kompanija), na dalje poslovati kompanija. Konkretno, ovde je re o
Darecompany koja je realizovala godinji uvoz od 103697 tona robe.
Pojedinani obim uvoza za 2008, 2009 i 20010 godinu dat je u tabeli
1. dok je grafiki prikaz predstavljen na slici 1. Do ovih brojanih
vrednosti dolo se na osnovu prikupljenih sekundarnih podataka.
Treba predvideti tranju nae kompanije za 2015.godinu kako bi se
uvideli rezultati saradnje sa kompanijama na Zapadnoevropskom
tritu, poto teimo ka proirenju naeg poslovanja i na teritorijama
tih zemalja, tanije na teritoriji Italije.Tabela 16. Godinji obim
uvoza
Godinayilan
200726642T0
200838058T1
200938997T2
103697
Grafikon 12. Grafiki prikaz godinjeg obima uvozaPostoje razliite
metode kojima se moe predvideti tranja za budui period :
Ekstrapolacija trenda
Metoda stope rasta
Predvianje tranje na bazi regresije i korelacije i dr.
U nedostatku potrebnih podataka za detaljniju analizu kakvu
zahteva metoda Ekstrapolacija trenda, za predvianje tranje, u ovom
radu, koristie se metoda Stope rasta.
Primenom metode Stope rasta tranja se moe predvideti na osnovu
sledeeg obrasca:
Tij*=R*Tij
pri emu je:
Tij* = budui obim usluga
R* = oekivana stopa rasta
Tij = postojei obim uslugaNa osnovu indexa poslednjeg lana
vremenske serije, koji iznosi 2 , moemo izraunati prosenu stopu
rasta R, koja e nam pomoi za dalje predvianje poprasta obima uvoza
u 2015. godini
R= ( -1)*100%
R= 20.9 %
Buduu koliinu tranje raunamo po sledeem obrascu:
Tn = To(1+R/100)^n
gde je:Tn obim tranje koji se oekuje u n-toj godiniTo obim
tranje u tekuoj godiniR procena godinje stope rasta n broj godina
za koje se procenjuje obim tranje T2015 = 26642( 1+
20,9/100)5T2015= 68 817 t
Na osnovu ovih podataka moemo zakljuiti da e u 2015. godini
potranja za uvozom biti 68 817 tona to dalje implicira da e se
samim tim poveati i poslovanje nae kompanije u narednih 5 godina,
to predstavlja svakako jedan bitan podatak koji je neophodan za
dalje prognoziranje naih mendera. Ova injenica nam samo daje
podstrek vie za daljim unapreivanjem i usavravanjem naih poslovnih
odnosa sa ostalim saradnicima, a samim tim i podstrek vie za boljim
uslugama i pridobijanjem novih korisnika.
Grafikon 13. Grafiki prikaz tranje za 2015.godinuZakljuak
Na osnovu prikupljenih i detaljno analiziranih zakljuuje se da
je Darecompany, koja postoji 20 godina,i koja je ostvarila dobru
poslovnu saradnju sa ostalim kompanijama, kao i niz poslovnih
uspeha. Ako nastavi ovim tempom moe se oekivati jo vei trini uspeh
i jaka konkurentna pozicija. Pored cilja da svoje poslovanje proiri
i na zemlje Zapadne Evrope, uskoro bi mogla te ciljeve usmeriti i
ka drugim zemljama. Svakako da , ukoliko se ukae tranja od
korisnika, mogao bi se proiriti i asortiman usluga kao i robnih
tokova. Za sve ovo potrebno je dosta matreijalnih sredstava,
proirenje skladita ali i dobrih resursa i menadera koji e na pravi
nain nau komapaniju predstaviti potencijalnim komitentima. No,
jedno je sigurno, ako kompanija eli da uspe i dalje napreduje
krupnim koracima, mora stvoriti jaku vezu izmeu svih nivoa menadera
i zaposlenog personala, uloiti dosta truda i rada u napredak i
usavravanje ali i novca u nove tehnologije i poslovna reenja. Zato,
Dareecompany na gubi nadu ve svakim danom trudi se da na to bolji i
kvalitetniji nain zadovolji potrebe svojih korisnika.
Literatura Milorad Kilibarda, Marketing u logistici,
autorizovana skripta, Saobraajni fakultet u Beogradu, 2007. godina
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srpski-izvoznici-ushtedeli-pet-puta-vishe-od-izvoznika-iz-EU.lt.html
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=947133
http://www.pks.rs/Default.aspx?tabid=3138
http://www.pks.rs/Privrednasaradnjasainostranstvom/tabid/2324/language/sr-Latn-CS/Default.aspx
http://www.pks.rs/PrivrednakomoraSrbije/Evropskeintegracije/SrbijaiEU/TrgovinskiodnosisaEU/tabid/2783/language/sr-Latn-CS/Default.aspx
http://ino.komora.net/Tr%C5%BEi%C5%A1ta/CentralnaiZapadnaEvropa/tabid/1856/language/sr-Latn-CS/Default.aspx
http://www.market-srbija.com/rubrike-u-asopisu/tema/462-potraga-za-novim-tritima/?showall=1
http://www.pks.rs/portals/0/eu/EP_vodic_kroz_SSP.pdf
http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01articleid=447&cntnt01origid=69&cntnt01returnid=54
http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01articleid=1579&cntnt01origid=83&cntnt01detailtemplate=Sample2&cntnt01returnid=54
http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01articleid=1237&cntnt01origid=83&cntnt01detailtemplate=Sample2&cntnt01returnid=54
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/18/12/god2010pog18.pdf
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/17/94/god2010pog17.pdf
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/17/70/god2010pog21.pdf
http://www.pks.rs/PrivrednakomoraSrbije/Evropskeintegracije/SrbijaiEU/TrgovinskiodnosisaEU/tabid/2783/language/sr-Latn-CS/Default.aspx
Spisak grafikona
Grafikon 1. Udeo Srbije u svetskoj robnoj razmeni u %5Grafikon
2. Robna razmena Srbije sa inostranstvom u 2010.g. u mil.
EUR12Grafikon 3. Vodei partneri u izvozu Srbije 2010.g12
Grafikon 4. Vodei partneri u uvozu Srbije 2010.g12Grafikon 5.
Robna razmena Srbija svet po ekonomskim grupacijama, 2007 . godina.
14Grafikon 6. Vodei partneri uvoz u Srbiju 2007.g15Grafikon 7.
Vodei partneri izvoz iz Srbije 2007.g15Grafikon 8. Robna razmena
Srbije sa Nemakom i Italijom u hiljadama evra16Grafikon 9. Robna
razmena Srbije sa Turskom u mil USD17Grafikon 10. Pokrivenost uvoza
izvozom, u %17Grafikon 11. Uee eleznikog i drumskog saobraaja u
tonskim kilometrima20Grafikon 12. Grafiki prikaz godinjeg obima
uvoza24Grafikon 13. Grafiki prikaz tranje za 2015.godinu26Spisak
tabela
Tabela 1. Rang zemalja prema stopi rasta robnog izvoza 2000-2008
u milionima $ i %6Tabela 2. Rang zemalja sa najsporijim rastom
izvoza u period 1990-2008 u mil. $ i %6Tabela 3. Rang zemalja prema
brzini rasta uvoza 2000-2008 u mil. $ i %7
Tabela 4. Rang zemalja prema najbrem rastu izvoza usluga
2000-2008 u mil. $ i %7Tabela 5. Rang zemalja prema najbrem rastu
uvoza usluga 2000-2008, u mil. $ i %7Tabela 6. Rang zemalja prema
relativnoj veliini trgovinskog deficita u odnosu na BDP po
kupovnoj snazi,u mil. $ i
%..............................................................................................8Tabela
7. Izabrani pokazatelji za zemlje Istone Evrope , u mil. $ i
%9Tabela 8. Rang zemalja prema najbrem rastu kumulativaSDI
2000-2008 , u mil. $ i %9Tabela 9. Bilans robne razmene Srbije sa
inostranstvom od 2005-2009god. 10Tabela 10: Spoljna trgovina Srbije
i EU 2000.-2009. 15Tabela 11. Robna razmena Srbija Nemaka
1990-2010/jun16 Tabela 12. Uvoz i izvoz robe o zemljama18 Tabela
13. Indeksi fizikog obima usluga saobraaja,skladitenja i
veza19Tabela 14. Promet putnika i robe u eleznikim
stanicama20Tabela 15. Promet robe u renim pristanitima20Tabela 16.
Godinji obim uvoza24Spisak slika
Slika 1. Robna razmena Srbije mart 2010 mart 2011. 13Slika 2.
lanice EU14Slika 3. Vizija kompanije Darecompany . 21USPEH
Kompletna logistika usluga
Kvalitet
Zadovoljstvo korisnika
Kristina Rekovi 080061 Saobraajni fakultet
Novak Bojovi 080217 Odsek za logistiku
_1300992747.unknown
