Marko Krajsic - Istina i legenda o Eldoradu

8/13/2019 Marko Krajsic - Istina i legenda o Eldoradu

1/32

Marko Kraji

Istina i legenda

o Eldoradu

ecHo


2/32

Marko Kraji

2

Copyright 2002. by Marko Kraji. All rights reserved.


3/32

Istina i legenda o Eldoradu

3

1.Eldorado! Gde se nalazila ta tajanstvena i neuhvatljiva zlatna

zemlja, koju su panski konkvistadori (osvajai, conquistadores) vie

od sto godina traili u najfantastinijim predelima June Amerike? Dali je ikada otkrivena i da li je uopte postojala?Legenda o zlatnoj zemlji Eldoradu rairila se Evropom

nekoliko decenija nakon Kolumbovog otkria Amerike (1492. g.). Upotrazi za Eldoradom mnogi konkvistadori ostavili su svoje kosti umranim, neprohodnim i negostoljubivim praumama i malarinim

movarama zelenog kontinenta. A oni malobrojni srenici, kojimaje polo za rukom da preive zeleni pakao, priali su kasnijenajbesmislenije bajke o bogatstvu zemalja kroz koje su prolazili;stanovnici tih zemalja bili su toboe toliko bogati da su krovovesvojih kua i hramova pravili od zlatnih ploa. Takvim i slinimpriama treba zahvaliti to je legenda o Eldoradu postala popularna

irom evropskog kontinenta.Nastanak legende o Eldoradu se moe bolje razumeti ako seimaju u vidu sva krupna dogaanja u XVI v., koja su izmenila proceneo tome ta sve moe Novi svet da prui starom u pogledu materijalnihdobara. Godine 1521. Konkvistador Ernando Kortez (HernandoCortez) je umarirao u prestonicu Acteka Tenotitlan (dananji

Meksiko Siti) i pronaao vie zlata nego to je Evropa mogla dapretpostavi. Zatim je konkvistador Francisko Pizaro (Francisco


4/32

Marko Kraji

4

Pizarro Gonzlez) osvojio monu imperiju Inka (u Peruu), gde sezlato nalazilo gde god trepne okom. A glasine o basnoslovnimbogatstvima u novim i nepoznatim zemljama June Amerike samo sujo vie podstakle pohlepu vladara, avanturista i kriminalaca iz svih

krajeva Starog kontinenta. Od tog trenutka glavni cilj osvajaa nijevie bio pronalaenje puteva do daljih prostranstava kontinenta, veda se prigrabe bogatstva iz Novog sveta. Poto su pronaene dvedrave bogate zlatom, poverovalo se da taj kontinent nije siromaan ida ima i drugih bogatih civilizacija.


5/32


5

2.Najverovatnije je legenda o Eldoradu potekla od krivo

shvaenih i iskrivljenih izvetaja o dravi Inka, o kojoj su glasine,

kolajui trgovakim putevima, doprle daleko izvan domaaja granicacivilizacije koju su oni izgradili. Te glasine kruile su meuprimitivnim narodima na rubu tog podruja u obliku preuvelianihopisa divota i uda, mamei panske konkvistadore da se od Panameprobijaju ka jugu.

Kada je Pizaro osvojio dravu Inka, i na prevaru zarobio

njihovog vladara Atahualpu (Atahualpa, Atahuallpa, Atabalipa iliAtawallpa), ovaj je, u oajnoj udnji za slobodom, predloio da u imesvog otkupa prekrije zlatom pod ogromne prostorije u kojoj su senalazili. Predlog je bio toliko fantastian da je konkvistador zanemeood uda. Kako nije odmah odgovorio, vladar Inka je spremnopodigao svoju ponudu, obeavi da e u roku od dva meseca napuniti

prostoriju zlatom do visine koju Pizaro moe da dohvati rukom.Otada su itave reke Atahualpinih podanika iz cele drave danonononagomilavale u tu prostoriju zlatne predmete. Bio je to najvei otkupu istoriji, koji je vladar Inka u potpunosti ispunio, ali je ipak biopogubljen, jer se Pizaro plaio njegovovog uticaja i moi. Pogubljenjeoveka koji je odrao re u svom delu pogodbe i koji nije ni pomenuo

da e se osvetiti, bio je krajnje brutalan i neastan in.Nakon toga, Pizaro je odluio da krene na prestonicu drave


6/32

Marko Kraji

6

Inka Kusko. Velelepni Kusko, star preko 300 g., potpuno jeopustoen; konkvistadori su opljakali sve predmete od vrednosti izhramova, palata i obinih kua. ak su odneli i nakit sa svetih mumijaranijih vladara Inka. Uz sve to, izloili su stanovnike grada strahovitim

nasiljima i muenjima.Osvajanje Perua je zavreno do 1535. g. i to je trebalo da bude

kraj jedne duge pustolovine. Ali duh konkvistadora je bio nemiran, apohlepa za zlatom se nije mogla lako zadovoljiti. Ogromni

junoameriki kontinent je jo uvek obeavao sve bogatije draveonima koji su bili voljni da ih trae.


7/32


7

3.Dijego de Almagro (Diego de Almagro), prisni Pizarov prijatelj

koji je imao veliku ulogu u osvajanju Perua, napustio je u julu 1535. g.

Kusko, krajnje nezadovoljan podelom plena i nadlenosti. On seuputio u istraivanja dalje ka jugu, u nadi da e za sebe otkriti istotako bogatu dravu kao to je bila drava Inka. Preavi preko

Altiplana sumorne, neplodne i vetrovite visoravni dananjeBolivije i probivi se preko ledenih vrhova i surovih klanaca Anda koji odvajaju dananji ile od istonog dela June Amerike

Almagro se najzad zaustavio blizu mesta dananje ileanskeprestonice Santjaga. Preko hiljadu eststo ljudi, veinomindijanskih nosaa, pomrlo je u toku ovog mara, ali dravu kakvu jetraio nije naao.

Ipak, pre no to se vratio natrag na sever, Almagro je za svakisluaj poslao izviae da ispitaju teritoriju koja lei jo junije, sve u

nadi da e mu se srea ipak osmehnuti. Izviaka grupa probila se akdo reke Mol do june granice nekadanje imperije Inka, ali zlatanije bilo nigde. Susretali su samo divlje i neprijateljski raspoloeneIndijance.

Aprila 1537. Almagro se vratio u Kusko, gde je najpre morao dapomogne Francisku Pizaru da ugui pobunu Inka. Nakon toga, dolo

je do borbe za vlast izmeu Almagrovih sledbenika i Pizarovihpristalica, koja je na kraju obojicu unitila. Dijego de Almagro je bio


8/32

Marko Kraji

8

pogubljen u julu 1538. g., a tri godine kasnije, 26. juna 1541., njegovisledbenici su muki ubili Franciska Pizara.


9/32


9

4.Inke nisu koristili zlato kao opti ekvivalent i sredstvo u razmeni

dobara, odnosno kao novac; ono im je sluilo za izradu dekorativnih,

obrednih i upotrebnih predmeta (posua za kralja). Sve zlato u dravipripadalo je vladaru, koji je bio predstavnik boga Sunca na zemlji.Prema dekretu panskog kralja iz 1535. g., svi predmeti od zlata, kojesu konkvistadori opljakali u zemlji Inka, morali su da buduprebaeni u paniju. Tamo su, krajnje nepromiljeno, u kraljevskimkovnicama zlatni predmeti pretopljeni, zbog ega je ostalo sauvano

veoma malo tih izvanrednih umetnikih dela. Sreom, panski vojnicisu ostavili opise nekih detalja, na osnovu kojih se moe imati izvesnaslika o njihovom izgledu.

Opisujui glavni hram u Kusku, jedan oevidac je zapisao:Zemlja u vrtu bila je prekrivena sjajnim ploama zlata i zasaenavetakim zlatnim kukuruzom. Stabljike, plodovi i listovi bili su od

istog zlata. Osim toga, tu se nalazilo desetak lama s mladuncima ipastiri u prirodnoj veliini, sa prakama i pastirskim tapovima. Sve jeto bilo od kovanog zlata.. A u jednom drugom opisu stoji: Stvarno

je to trebalo videti... vaze, vrevi, posude raznih oblika kojima suposluivali gospodara Inka. Zatim su tu bile etiri velike lame, deset ilidvanaest likova ena prirodne veliine sve od istog zlata, a tako

lepo izraene da su izgledale kao ive.. U sredini hrama Suncanalazila se zlatna fontana sa golemim zlatnim diskom na kome je bilo


10/32

Marko Kraji

10

pretstavljeno sunce u obliku ljudskog lica. (Izvesni vojnik, koji je tajdisk dobio kao deo plena, prokockao ga je iste noi, pa je postaopoznat kao ovek koji je prokockao sunce.).

Jedan od verovatno najvrednijih predmeta, koji su domoroci

uspeli da sakriju, bio je lanac napravljen od zlatnih karika velikih kaoaka, koji je noen u procesiji preko trga do hrama Sunca prilikomroenja novog prestolonaslednika. Taj lanac bio je toliko teak da ga

je moralo da nosi desetak ljudi.


11/32


11

5.Osnova za fantastine prie je postojala. Ali kad su panski

konkvistadori pokupili sve zlato Inka nisu shvatili da u rukama imaju

stvarnost, te su i dalje traili iluziju, verujui da se i u drugim delovimaJune Amerike nalaze isto tako bogati izvori dragocenog metala. Uovo su se uklopile i mnogobrojne prie o zlatnim zemljama igradovima, ponekad potpuno izmiljene, a ponekad iskonstruisanena slaboj realnoj osnovi. Domoroci su sa svoje strane prenosili starelegende, dajui konkvistadorima upravo ono to su ovi eleli da uju.

A Eldorado je uvek bio jo malo dalje od mesta do kojeg sukonkvistadori prodrli, pa opet jo malo dalje sve dok se ne bivratili na polaznu taku. Time su Indijanci u stvari izbegavaliposledice svirepe prakse osvajaa da njihova sela spaljuju a pojedincestavljaju na muke, sve dok ne bi dobili tana obavetenja.

U poetku je najvee interesovanje izazvala pria o

pozlaenom Indijancu, odnosno pozlaenom oveku, koga suIndijanci zvali Gvarika a panci El Indio Dorado ili El HombreDorado. Pozlaeni Indijanac je navodno bio poglavica joneotkrivenog indijanskog plemena koji je odbijao svaku odeu, te suga redovno, svakog jutra, zapraivali od glave do pete slojem najfinijezlatne praine. Da bi zlatna praina prionula uz telo, poglavicu bi

prethodno premazali specijalnom smolom, a uvee bi sve to sa njegaspirali.


12/32

Marko Kraji

12

Kasnije se pripovedalo da je pozlaeni Indijanac bio poglavicaplemena Muiska Indijanaca, na jezeru Gvatavita u zemlji Popajan(danas deo june Kolumbije), i da se zlatnim prahom zapraivaosamo u odreeno doba godine. To zapraivanje vreno je u okviru

verskog obreda; zapraen zlatnim prahom, poglavica bi se splavomotisnuo do sredine jezera gde bi prineo rtvu, bacajui u dubinejezera predmete od zlata i smaragda. Svrha obreda bila je da seumilostivi duh supruge nekog ranijeg poglavice koja se, optuena zapreljubu, bacila u jezero zajedno sa svojim detetom. Ona sepreobrazila u neman koja je ivela u dubinama jezera. Docnije se opet

prialo da se taj obred prireivao samo povodom ustolienja novogpoglavice. A jo kasnije, mesto obreda je premeteno u doline rekeOrinoko, a pozlaeni Indijanac nije vie bio poglavica, ve rtvenimladi. Naime, svake godine je poneki mladi iz plemena prinoen nartvu bogovima; tom prilikom bi njegovo telo rasporili i posulizlatnim prahom. Ovaj verski obred nevanog indijanskog plemena u

zabaenom predelu June Amerike vremenom je prerastao u monugeografsku legendu i uneo poseban izraz u sve civilizovane jezike.Pored toga, pokrenuo je itav niz drugih mitova i legendi od kojihneke ive i danas.


13/32


13

6.Kada su konkvistadori 1536. g. stigli u zemlju Popajan, ostali su

razoarani. Prie o pozlaenom Indijancu nisu bile bez osnove, alije sve to pripadalo prolosti. Naime, pripadnici jaeg plemena ipapodjarmili su u meuvremenu slabije pleme Muiska, svrgnulilokalnog poglavicu i ukinuli ceremoniju na jezeru Gvatavita. Ovo sedogodilo nekih etrdeset godina pre dolaska panaca, ali pria opozlaenom Indijancu nije zbog toga prestala kruiti i iriti se dalje

u raznim verzijama i varijantama.Godine 1536. mladi konkvistador Gonsalo Himenes deKvesada (Gonzalo Jimnez de Quesada) stao je na elo ekspedicijeod skoro devet stotina ljudi s namerom da pronae Eldorado. On je,privuen priama o zlatu pohranjenom u dubine jezera Gvatavita,krenuo da ispita neprohodnu unutranjost Kolumbije. Njegova

vojska izgledala je sjajno: komandant je bio obuen u crni somotprotkan srebrom, a na glavi je nosio lem od bajcovanog elika;njegovi oficiri paradirali su u raskonim odelima od svile i irokimeirima okienim velelepnim perjanicama; stasiti i krupni vojniciimali su na sebi oklope od kaljenog gvoa.

Mar preko movara i praume priobalnog pojasa June

Amerike, a potom preko prevoja do neba visokih Anda, bio je pravipakao. Najzad je stigao do Magdalene, glavne reke Kolumbije.


14/32

Marko Kraji

14

Njegova sjajna vojska se zbog umrlih, bolesnih, estih sukoba saIndijancima i onih koji su dezertirali istopila na polovinu. Od arenihodela komandanta, njegovih oficira i vojnika ostale su samo rite.

Probijajui se jo dalje, Kvesada je naiao na nagovetaje neke

vie civilizacije. Pribliavao se plemenu ipa Indijanaca koji su imaliveoma naprednu civilizaciju. Sudar je bio kratak, ali silovit.Razjedinjeni i podeljeni, osim toga i daleko loije naoruani, ipaIndijanci su lako pali pred Kvesadinom vojskom, a dragocenakolumbijska visija, bogata mineralima i smaragdima, pripojena jepanskoj imperiji u Novom svetu. Konkvistadori su se dve godine

vukli po toj zemlji, pljakajui zlato, smaragde i sve drugo to bi imdolo do ruku. A kad bi ponestalo zlata i smaragda, stavljali su nanajstranije muke indijanske poglavice i istaknutije lanove plemena.Po Kvesadinom saoptenju, konkvistadori su na kraju skupili tolikozlata da su njime mogli do vrha da napune veliku prostoriju, a osimtoga su prigrabili preko hiljadu smaragda velike vrednosti. U toku tih

pljakakih pohoda, Kvesada je 6. avgusta 1538. g. osnovao naseljekoje je vremenom preraslo u dananju prestonicu Kolumbije Bogotu.


15/32


15

7.U februaru 1539. g., legenda o Eldoradu namamila je u zemlju

Popajan konkvistadora Sebastijana de Belalkazara (Sebastin de

Belalczar). Ovaj prekaljeni avanturista, tumarajui po Srednjoj iJunoj Americi, osnovao je 1534. g. gradove Leon i Kito. Kad je odnekog zarobljenog Indijanca uo priu o pozlaenom oveku,odmah je krenuo na put, na elu odreda sastavljenog na brzinu.

Njegov dolazak nije se, meutim, svideo Himenesu de Kvesadi injegovim vojnicima, a kako Belalkazar nije bio voljan da odstupi,

sukob je bio neizbean. A tada se, na iznenaenje suprotstavljenihkonkvistadora i prisutnih Indijanaca, iz praume pomolila i treavojska, koju je predvodio izvesni Nemac iz Ulma NikolausFederman (Nikolaus Federmann). Privuen priama o zlatu ipaIndijanaca, on se sa etiri stotine panskih probisveta tri godineprobijao kroz praume i movare, neprestano se borei sa ratobornim

Indijancima. Borbe i bolesti su do te mere unitile njegov odred, daje, kad se pojavio na obali jezera Gvatavita, u njemu bilo samo okostotinu do krajnosti iscrpljenih oajnika.

Tri komandanta su nakon veoma napetih pregovora odluila daodustanu od borbe, a da spor prepusti na reenje panskom kralju.Meutim, sva trojica su umrli u paniji, ne doekavi kraljevu odluku.

Primirje sklopljeno meu razbojnicima nije nita koristiloipama. Surovim postupcima oni su ubrzo potpuno uniteni.


16/32

Marko Kraji

16

Konkvistadori su im oduzeli sav nakit i ne marei za njegovuumetniku vrednost pretapali ga u zlatne poluge.

Ostalo je ipak blago na dnu jezera.


17/32


17

8.Legenda o Eldoradu je u poetku uglavnom bila vezana za

indijansko pleme Muiska ili ipa. Meutim, ubrzo se ispostavilo da

su izvori zlata na njihovoj teritoriji veoma ogranieni. ipa Indijanciuopte nisu imali rudnik zlata, ve su do njega dolazili razmenom sasusedima za krompir, kukuruz, pasulj, a pre svega za smaragde, kojih

je bilo veoma mnogo u planinama. Smaragdi ipa Indijanaca suputem razmene stizali do Paname, i dalje do Meksika, gde jeKortez, izmeu ostalog, dobio primerak veliine paijeg jajeta.

Dodue bilo je tano da su oni ponekad bacali u jezero zlatnepredmete, ali u takve dubine, da su konkvistadori s tekom mukomuspevali da izvuku tek poneto. Takav ishod bio je mrava potvrdalegende o Eldoradu.

Meutim, ve od sredine VI v. pojedini konkvistadori, kadagovore o Eldoradu, ne misle pri tom samo na pozlaenog Indijanca;

izraz Eldorado sve ee oznaava ili zemlju koja obiluje utimmetalom, ili jezero u ijim dubinama su pohranjene ogromne koliinezlata i dragulja, ili tavie, breg dragocenog metala. KonkvistadorGonzalo Pizaro (Gonzalo Pizarro y Alonso) u svom spisu iz 1542. g.,pominje jezero Eldorado, a pojedini hroniari toga doba govore ooblasti Eldorado i o istoimenoj dolini koja je obilovala zlatom i

draguljima.No, kako je u Novom svetu bilo jo mnogo ogromnih i


18/32

Marko Kraji

18

neistraenih prostranstava, vesti o zlatnoj zemlji stizale su iz svihkrajeva June Amerike. I dalje su organizovane ekspedicije u nadi dae otkriti taj misteriozni Eldorado i njegovo skriveno zlato. SebastijanKabot (Sebastiano Caboto, Sebastin Caboto, Gaboto ili Cabot) je

traio Eldorado u Paragvaju. On je uo da na podruju istono odAltiplana ive Indijanci koji nose srebrne krune na glavi, a zlatneploe im vise sa vratova, uiju i oko pojaseva. Uveren da je re oEldordu, Kabot je zaplovio uz reku Paranu, zatim uz reku Paragvaj,sve do mesta gde se ova druga spaja s rekom Pilkomajo aliEldorado je i dalje ostao neuhvatljiv.

Iako Kabotova ekspedicija nije uspela, prie da se Eldoradonalazi negde oko reke Paragvaj, ili negde dalje, mamile su pancemaginom mou. Godine 1553. izvesni Ernando de Ribera(Hernando de Ribera) zaplovio je uz reku Paragvaj. Vratio se samo sgomilom fantastinih pria o velikom i monom narodu naseverozapadu, o plemenu ratobornih ena Amazonki, o rasi belih

Indijanaca i o zemlji zlata i dragulja Eldoradu. Zanimljivo je da suoni panci koji su ve bili naselili Altiplano uli te iste prie ali susa svoje strane mislili da se Eldorado nalazi negde na jugu.


19/32


19

9.Tragajui za blagom kojeg se do tada niko nije doepao,

Gonzalo Pizaro i Francisko de Oreljano (Francisco de Orellana) su

novembra 1541. g. dospeli do obala reke Kokoa koja se uliva u rekuNapo, a ona je jedna od pritoka reke Amazon (tada zvane Maranjon a i danas se tako zove u donjem toku). Poto im je hrana bila naizmaku, Pizaro je naredio da se sagradi splav, kojim je Oreljanootplovio napred nizvodno da potrai hranu.

Oreljanov splav, noen jakom strujom, brzo je napredovao.

Konano, poto je preao oko 800 km za osam dana, Oreljano jenaiao na neko malo selo u kojem je mogao da se snabdenamirnicama. Ali tada je iskrsao novi problem kako da se hranaodnese natrag Pizaru? Struja je bila tako jaka da je plovidba uzvodno

bila nemogua. Uveren da se Eldorado nalazi negde du rekeMaranjon (Amazon), Oreljano preputa Pizara i njegove vojnike

sudbini i nastavlja niz Veliku reku, sve do njenog ua u more. Naalost, nije naiao na nikakav zlatni grad, ali je zato postao prvi belackoji je ispitao ceo tok najdue reke u Junoj Americi. Zabeleke oovom putovanju ostavio je dominikamski fratar Gaspar de Karvahal(Gaspar de Carvajal), koji u svom dnevniku pominje i plemeratobornih ena, to je dalo povoda da reku Maranjon nazovu

Amazonom prema Amazonkama, enama ratnicima iz helenske(grke) mitologije. (Ipak, verovatnije je da je reka dobila ime po


20/32

Marko Kraji

20

plimskim talasima koji su esti u njenom donjem toku, a kojeIndijanci Tuniguarani nazivaju amazunu buka vodenihoblaka.)

Pizaro i njegovi ljudi, oajni od gladi i iscrpljenosti, bili su

primorani da se vrate preko istog tekog terena kojim su i doli.Konano su samo nemoni ostaci nekada pouzdane ekspedicijeuspeli da dopru do grada Kvitoa. Izvesni panski izveta tada jezabeleio: Hodali su skoro nagi jer im je sva odea istrulila od stalnihkia... Maevi im nisu imali korice i ra ih je nagrizla. Ili su peice, aruke i noge bile su im pune oiljaka od rana zadobijenih od trnja i

bunja. Bili su tako bledi i izoblieni da ih je bilo teko prepoznati..


21/32


21

10.Druga ekspedicija, koja je krenula iz Perua u potrazi za

Eldoradom pod komandom Pedra de Ursua (Pedro de Ursa), a

nameravala se spustiti nez reku Maranjon (Amazon), imala jedramatian razvoj i tragian kraj. Ursua je sa sobom poveo i svojuverenicu, lepu donu Ines (Ins de Atienza), s kojom se nameravaokasnije oeniti. Dok se ekspedicija polako kretala kroz divlje i pustepredele, meu njegovim divljim i surovim vojnicima dolazilo je doestih sukoba. Koristei se postojeim sukobima i netrpeljivostima,

oficir Fernando de Guzman (Fernando de Guzmn) organizovao jezaveru, ubio vou ekspedicije i prisvojio njegovu lepu donu. Nakontoga je pripremio dokument u kojem je objasnio opravdanostUrsuinog pogubljena, zahtevajui od svih zaverenika da ga potpiu.Meutim, jedan od njih, Lope de Akvire (Lope de Aguirre), ismejaoje dokument, jer je bio uveren da e ih ova pobuna stajati glave. Stoga

je nagovorio Guzmana da se vrate u Peru, podignu pobunu protivkralja i zavladaju zemljom. Guzmanu se ova ideja dopala i odmah seproglasio peruanskim princom, zahtevajui od svih da ga oslovljavajusa Njegovo velianstvo.

Neko vreme su pobunjenici bili oduevljeni ovom idejom, udokolici su meusobno delili zemlju i blago i svaali se oko toga

kome e pripasti koja ena. Ali Guzman se ubrzo otreznio i odluioda se vrati u Peru i opravda svoje postupke. Akvireu se to nije dopalo,


22/32

Marko Kraji

22

te je organizovao pobunu u kojoj su na zverski nain ubijeni princkratke vladavine Fernando Guzman i dona Ines. Potom se Akvireproglasio neprikosnovenim gospodarem Maranjona (Amazona).

Akvire je nastavio potragu za Eldoradom, najpre plovii

Amazonom, zatim uzvodno pritokom Rio Negro, koja ga je dovela doreke Orinoko, a odatle je dospeo do Karipskog mora. Iza sebe jeostavio pusto i smrt u svakom domorodakom selu na koje je usputnaiao.

Kako nije otkrio Eldordo, a ni zlato, Akvire je zauzeo ostrvoMargaritu, zapadno od Trinidada, a nedune stanovnike je veinom

opljakao i pobio. Potom se proglasio Glavnim karipskim gusarom,bezobzirno i surovo pljakajui oblinja naselja i obale Venecuele. Ugradu Burburata napisao je neobino pismo panskom kralju Filipu(Philippe), u kojem izmeu ostalog kae: Mi sada u ovoj zemljiznamo da si okrutan i da si prekrio re i veru... Sigurno je da malokraljeva odlazi u pakao, ali samo zbog toga to ih ima malo. Ali kada

bi ih bilo mnogo, ni tada ni jedan ne bi otiao u raj, jer ja verujem da siti gori od Lucifera i da si edan i gladan ljudske krvi. Osim toga, malote cenim, zapravo te prezirem, a na tvoju vladu gledam kao na mehurod sapunice... Zbog tvoje nezahvalnosti ostajem pobunjenik protivtebe do smrti.. Kad se u jednom napadu na Venecuelu sukobio sapanskom vojskom, Akvire je uhvaen i pogubljen. Toliko je bio

omrznut da su mu odsekli glavu i nosili je kroz grad na velikooduevljenje stanovnika. Tako se zavrila verovatno najneuspenijaekspedicija koja je tragala Eldoradom.


23/32


23

11.Dok je Francisko Oreljano bio uveren da se Eldorado nalazi

negde du reke Amazon, Antonio de Berio (Antonio de Berrio),

kasniji guverner Trinidada, je verovao da e obeanu zemljupronai u dolinama reke Orinoko. On je takoe (sasvim pogreno)verovao da je teritorija izmeu reka Orinoko i Amazonaprapostojbina Inka, i da su oni odatle naselili Peru.

Berio je 1584. g. organizovao veliku ekspediciju u potrazi zaEldoradom. Dvaput je bezuspeno plovio Orinokom i jedino to je

uspeo bilo je da sazna novu verziju o Eldoradu: da postoji jezeroParime, jugozapadno od reke Orinoko, a na obalama tog jezerazlatni grad Manoa ili Omoa. Tako je nastala nova magina re:Manoa Eldorado. (Jezero Parime, dodue nikada nije pronaeno,ali je upisivano u geografske karte toga vremena, na granici Venecuelei Gvajane.).

Teritoriju oko reke Orinoko naseljavala su veoma primitivnaindijanska plemena, ija je tehnologija bila relativno jednostavna, panije nikakvo iznenaenje to je Berio tamo naao samo neznatnekoliine utog metala. Ipak, to ga nije obeshrabrilo, jer je bio ubeenda su Indijanci bili upozoreni i da su sakrili zlato pre nego to je onstigao do njih. Iz tih razloga Berio alje u paniju svoga oficira

Dominga de Veru (Domingo de Vera) da vest o zlatnom graduprenese panskom kralju i da trai novanu pomo za novu


24/32

Marko Kraji

24

ekspediciju. Tako se vest o novom Eldoradu rairila Evropombrzinom munje. irenju ove fantastine prie o novom Eldoradu umnogome je pridoneo i panski avanturista Huan Martinez (JuanMartnez). On je priao da su ga pri plovidbi rekom Orinoko zarobili

Indijanci i odveli u grad Manoa. Bio je prvi belac u tom zlatnomgradu i proveo je tamo oko sedam meseci. On opisuje udesa toggrada, a meu njima i ulicu gde je danju i nou radilo tri hiljadezlatara.

Dobivi pomo od panskog kralja, Domingo de Vera je 1595.g. zaplovio iz panije sa nekoliko brodova. Najpre se zaustavio na

Trinidadu, a zatim je krenuo prema Berijevim instrukcijama uunutranjost Venecuele. Naalost, ekspedicija je tragino zavrila, asamo mali broj ih je preivelo.


25/32


25

12.Za Eldoradom nisu tragali samo panci. Jedan od najveih i

poslednjih tragaa bio je ser Volter Roli (Walter Raleigh), pionir

engleskog kolonizovanja Virdinije. Krijui svoje prave namere, Rolije 1595. g. kruio Karipskim morem dajui drugima na znanje da senalazi na putu za koloniju Virdiniju, ali je u stvari ekao priliku daprodre na juni kontinent i otkrije carstvo Eldorado. On jeprepadom zauzao Trinidad, zarobio guvernera Beriu i od njegasaznao niz pojedinosti o zlatnoj zemlji.

Praen svojim prijateljem sa Oksforda Lorensom Kimisom(Lawrence Keymis), Roli je zaplovio uzvodno uz reku Orinoko svedo ua reke Karoni, a zatim uzvodno i ovom rekom na ijem se tokunegde, kako je vrsto verovao, nalazila legendarna zemlja. Indijancisu ga hrabrili, govorei da reka Karoni istie iz velikog jezera nakojem ive tri velika plemena iza jezera Parime.. Iako je zaao

duboko u unutranjost junoamerikog kontinenta, Roli nije naaonita to bi potvrdilo verovanje u postojanje zemlje Eldorado, ali jeprikupio nove prie o zemlji bogatoj zlatom. Vrativi se u Englesku,Roli je 1596. g. objavio knjigu, koja je odmah postala popularna uEngleskoj i Evropi, pod nazivom Pronalazak velikog, bogatog idivnog carstva Gvajane, uz prikaz velikog i pozlaenog grada Manoe

(kojeg panci nazivaju Eldoradom).Prema Roliju carstvo Gvajana se nalazi istono od Perua,


26/32

Marko Kraji

26

prema moru u visini ekvatora, ali ima vie zlata nego u Peruu i viegradova nego to ih je Peru imao na vrhuncu moi.... On dalje kaeda su ga panci, koji su videli glavni grad Gvajane Manou (kojeg jozovu Eldoradom), uveravali da po bogatstvu nadmauje sve to u

svetu postoji. On (Manoa) se nalazi na obali slanog jezera, dugogdvesta lija, slinog Kaspijskom jezeru.. U Rolijevoj knjizi, posipanjezlatnim prahom nije bila privilegija samo poglavice, ve su to inili isvi ostali lanovi indijanskog plemena. Roli je ak tvrdio da mu jepokazan i taan poloaj rudnika zlata u tom kraljevstvu.

Rolijeva knjiga izazvala je veliko interesovanje Evrope i postigla

je vei uspeh od njegovog putovanja. Godine 1596. pojavila su se triizdanja, 1599. prevedena je na latinski, a 1602. tampana su tri izdanjana Nemakom i dva na Holandskom. Eldorado Manoa postajesastavni deo evropskih geografskih karata kao zemlja smetena uz

veliko jezero Parime. Na karti flamanskog gravera Teodora de Bria(Theodorus de Bry) iz toga doba naslikani su ljudi bez glava iz

plemena Evaipanomas, zatim grupe Amazonki i izvesna neobinaivotinja sve prema opisu iz Rolijeve knjige. Na obali jezeraParime je upisano Manoa ili Dorado... najvei grad na svetu.Krajem VII v. ime Manoa nestaje sa geografskih karata, ali se ime

jezera Parime zadralo sve do kraja VIII v.


27/32


27

13.Godine 1603., nekoliko meseci nakon to je Dejms I (James I)

postao kralj Engleske, posumljalo se da Roli priprema izdaju, pa je

optuen i zatoen u zloglasnoj londonskoj tamnici Taueru. Tamo jeostao dugih dvanaest godina. Ali Rolijevi snovi o Eldoradu nisutamnovali s njim. Svake godine je preko trgovakih brodova slaopozdrave Indijancima u Gvajani, s obeanjima da e se vratiti iosloboditi ih panaca. Konano je puten uz obeanje kralja DejmsaI da e biti pomilovan ako pronae zlatne rudnike Eldorada i pripoji

ih engleskoj kruni. Kralju Dejmsu I trebao je novac, ali se nije hteozameriti pancima, pa je Roli morao obeati da e doi do rudnikazlata a da pri tom nee stupiti nogom na tlo koje panci smatrajusvojim. Iste godine, Roli je krenuo na put, ali ga je srea potpunonapustila. Najpre mu je oluja unitila flotu, nastradalo je dostamornara, a neki su dezertirali. Osim toga, Roli je oboleo od tropse

groznice.. Kada je doao do Orinoka, bio je toliko slab da nije mogaoda nastavi put, te je morao da ostane na Trinidadu. Njegov kapetanLorens Kimis nastavio je s manjim snagama dalje, uzvodno uzOrinoko. Tom prilikom je napravio fatalnu greku i bez potrebenapao pansku naseobinu Sao Tome, koju je najpre zauzeo, ali sekasnije pred jaim panskim snagama morao povui. Time su

uniteni i poslednji izgledi da ekspedicija uspe. Oajan i tuan zbogpretrpljenog kraha, do kojeg je u velikoj meri dolo zbog njegove


28/32

Marko Kraji

28

nepromiljenosti, Kimis se obesio u svojoj kabini.Roli je znao da je izgubljen i da povratak u domovinu znai

samo nove optube. Tako je i bilo; po povratku u Englesku izveden jepred sud na osnovu starih i novih optubi, koje je dodao panski

ambasador na engleskom dvoru. Zbog odravanja dobrih odnosa sapanijom, Dejmsu I je bila potrebna Rolijeva smrt i Roli jepogubljen 1618. g.


29/32


29

14.Nakon neuspeha ser Voltera Rolija, nada da e Eldorado ikada

biti otkriven gotovo da je potpuno splasnula. Ali legenda o Eldoradu

ostala je da ivi kao uspomena na san koji nikada nije ostvaren. Slavninemaki geograf i putopisac, Aleksander fon Humbolt (FriedrichWilhelm Heinrich Alexander von Humboldt) je 1802. g. posetiopredele oko reke Amazon i utvrdio da je legenda o zlatnoj zemlji ili

zlatnim gradovima bez osnove. Istraio je i podruje reke Orinoko iutvrdio da jezero Parime ne postoji, kao ni grad Manoa. Na kraju je

zakljuio da je Eldorado varka koja pred pancima stalno izmie, aveito ih mami k sebi.Ipak, to ipak nije spreilo pojedince da i dalje tragaju za

Eldoradom. Posebnu panju oduvek je privlailo jezero Gvatavita, nakojem je vren verski obred plemena Muiska. injenica da je jezeropostojalo i da je postojao obiaj bacanja u dubine jezera predmeta od

zlata i dragulja, navela je vei broj imunijih ljudi da uloe novac uisuivanje jezera. Govorilo se da u mulju na dnu jezera lee predmetifantastine vrednost. Jo je 1580. g. trgovac iz Lime AntonioSepulveda (Antonio Sepulveda) pokuao da se domogne blagaGvatavite. Sakupivi nekoliko stotina Indijanaca naredio im je da ustenovitoj obali prokopaju kanal za odvod vode iz jezera. I zaista,

ubrzo su se u gustom mulju pojavili rasuti zlatni predmeti i smaragdi.Ali kako je dno jezera imalo oblik levka, trebalo je nivo vode daleko


30/32

Marko Kraji

30

vie sniziti da bi se doprlo do sredine, gde se sigurno nalazio glavnideo blaga. A Sepulveda je ostao bez sredstava. Naeno blagokonfiskovali su mu kraljevski komornici, tako da je ostatak ivotaproveo u krajnjoj bedi.

Iz kolumbijskih arhivskih dokumenata proizlazi da je u XVII iXVIII v. bilo jo desetak pokuaja da se iz jezera izvadi blago. Ipak, priondanjem stanju tehnike svi ti pokuaji su zavrili neuspehom.

Godine 1912. osnovano je u Engleskoj akcionarsko drutvo zaeksploataciju jezera Gvatavite. Njihov cilj je bio da potpuno isue

jezero pomou ispusnih kanala i ogromne parne pumpe. Meutim, i

ovaj pokuaj se pokazao kao varljivo svetlo mnogih vatrenih nada.Pod dejstvom arkog sunca mulj se munjevito brzo suio i postajaotvrd kao beton, pred kojim se sva njihova tehnika pokazala

bespomonom. Nali su ne ba mnogo zlatnih predmeta, a njihovplen pripadao je vie arheologiji nego zakopanom blagu. Ukupna

vrednost pronaenog jedva je pokrila trokove ekspedicije..

Jezero Gvatavita sauvalo je svoje blago. Stotine hiljada, amoda i milioni zlatnih predmeta od ogromne istorijske i umetnike

vrednosti i dalje poivaju u njegovim vodama. A moda je i to samojo jedan bledi odsjaj velike legende!


31/32


32/32

Marko Kraji

H

Documents

Marko Krajsic - Istina i legenda o Eldoradu