Martin Kuraj Sri Rama

8/16/2019 Martin Kuraj Sri Rama

1/30

VIDYA YOGA-Škola joge -

Dragana Lončara

Kurs za obuku joga instruktora 2012/2013

S E M I N A R S K I R A D

ŠRI RAMA


2/30


3/30

1*

judske rase i poreko reigijeebo je Ota- moj koji me je rodio* Moja je porodi-a savprostor ovaj nebeski* Majka moja je veika Zemja* ajuzvi'enijideo njene povr'ine je materi-a njena, i tu Ota- opo4uje utrobuone koja je supruga njegova i k5er njegova66* %o je ono 'to jepevao, ima tome #etiri ii pet )ijada godina, pred zemjanimotarom na kojem je gorea vatra od isu'ene trave, vedisti#kipesnik* ajdubje obo+avanje i grandiozna svest di'u iz ovi)neobi#ni) re#i* One sadr+e tajnu dvostrukog poreka rodajudskoga* !tariji i superiorniji od same zemje je bo+anski tip#oveka, a poreko du'e njegove je nebesko* Me4utim, njegovoteo je proizvod zemajski) eemenata opo4eni) kosmi#komsu'tinom* Zagrjaj 7rana i veike Majke izra+ava se na jezikuMisterija sikom ki'a du'a ii du)ovni) monada koje sti+u daopode ki-e i zametke zemajske, a to je prin-ip organiza-ijebez koga bi materija bia samo inertna i neodre4ena masa*ajuzvi'eniji deo zemjine povr'ine koji vedisti#ki pesnik nazivamateri-om jesu kontinenti i panine, koevka judske rase* 8to seti#e eba. arune, 7rana kog 9rka. ono predstavja nevidjiviporedak, )iper.:zi#ki red, ve#an i razuman koji obu)vata sav;eskraj


4/30

svaki kontinent je stvorio svoju >oru i ?aunu koju kruni'e judskarasa razi#itim bojama ko+e* Austraijski kontinent, koji jepotonuo za vreme posednjeg veikog potopa bio je koevkaprvobitne -rvene rase. ndijan-i iz Amerike su samo osta-i koji

poti#u od %rogodita koji su posei vr)ove panina kad je nji)ovkontinent propao* A?rika je majka -rne rase, judi koje su 9r-izvai @tiopjanima* Azija je rodia +utu rasu, koja se odr+ava uKinezima*


5/30

'to smo reki, zauzimaa je austraijski kontinent koji je nestao*jega


6/30

A?rike mogo bi se kazati da su arkti#ki snegovi i ed bii svedo-ipro-vata bee rase* %o su bii (iperborej-i koje pominje gr#kamitoogija* %i judi ri4e kose, pavi) o#iju do'i su sa !evera,preko 'uma koje je obasjaa boreana svetost, pra5eni psima i

severnim isi-ama predvo4eni odva+nim vo4ama i podsti-ani odstrane vidoviti) +ena* Zatne vasi i o#i boje azura D bojepredvo4enja* %a je rasa stvoria kut !un-a i svete vatre i doneasvetu #e+nju za nebom* Ono se #as bunio protiv nje +ee5i da jeuni'ti, ai se i rasa judi ba-aa pred njim beskrajno obo+avaju5injegovu vei#anstvenost* Kao i druge, bea rasa se moraaosoboditi divjeg stanja pre nego 'to je postaa svesna samesebe* jen osobeni znak je ukus i +e4 za individuanomsobodom, promi'jena saose5ajnost koja ra4a mo5 simpatije i

predominantna mo5 inteekta koji ma'ti daje zama) ideaizma isimboike* Ju'evni senzibiitet je doveo do ose5anjaprivr+enosti, do opredejivanja #ovekovog za jednu +enu, odateu toj rasi i te+nja ka monogamiji, bra#nom i porodi#nomprin-ipu*


7/30

sestra jednog, a +ena drugog, njene o#i sevaju kao munja a unjenom gasu ima ne#eg zapovedni#kog, ona govori uzbu4eno,sugestivno kao da je u 'umi videa


8/30

8trausa koga ne mo+emo sumnji#iti za sujeverje* On je kod svogprijateja doktora &ustinusa kernera video savnog vidovnjakaiz


9/30

svog kuta, u #emu im je i'ao na ruku )erojski instinkt nji)overase* ;ei su bii )rabri, prezirai su smrt, doazii su na prvinji)ov zov i to sami i u gomiama stajai pod no+eve krvavi)sve'teni-a* 7 )ekatombama su judske gomie )itae mrtvima

kao gasni-i +ivi) i verovao se da 5e se tako ste5i nakonostpredaka* %a stana pretnja je ebdea nad gavama prvi) vo4a,ona je odjekivaa iz usta sve'teni-a i druidi su postajai mo5ni,imai su u rukama sigurno oru4e domina-ije* %o su bii prviprimeri kvarenja koji su se ?atano osetii na najpemeitijiminstinktima judske prirode, u trenutku kada jo' nisu bii u svemupot#injeni svesnom autoritetu i usmereni, jednom vi'om sve'5u,na dobro*


10/30

Me'anje dveju rasa je obavjeno na dva razi#ita na#ina, iimirnom kooniza-ijom ii ratni#kim osvajanjem* Habr dEOive,divan znaa- preistorijske pro'osti #ove#anstva, poazi od teideje i sjajno osvetjava poreko naroda koji sebe nazivaju

semitskim narodima, kao i naroda arijeva-a* Onamo gde su sebei kooni po#inii -rnim narodima pri)vataju5i nji)ovudomina-iju i primaju5i od nji)ovi) sve'tenika ini-ija-iju i reigiju,?ormirai su se semitski narodi kao 'to su @gip5ani pre Menesa,Arapi, Heni#ani, (adej-i i &evreji* asuprot tome, arijevske-iviiza-ije su se ?ormirae gde su ;ei vadai nad Crnima,pomo5u ratova ii pomo5u osvajanja, a takvi su bii ran-i,ndij-i, 9r-i i @trur-i* Jodajmo da ovim nabrajanjem arijevski)naroda mi u -eini obu)vatamo i one bee rase koji su ostai u

stanju varvarstva i nomade starine kao 'to su !kiti, (eti,!armati, Keti i mnogo kasnije 9ermani* %ime se obja'njavaosnovna razika u reigijama i u pismu kod ove dve veike grupenaroda* Kod !emita kod koji) je inteigen-ija -rne rasedominiraa u po#etku, zapa+a se, na nivou narodne idoatrije,tenden-ija kao monoteizmu D prin-ip jedinog skrivenog ;oga,apsoutnog i bez obika 'to je i bia osnovna dogma kodsve'tenika -rne rase i to u nji)ovim tajnim posve5enjima* Kod;ei) pobednika ii kod oni) koji su ostai #isti, zapa+a sesuprotno, tenden-ija ka poiteizmu, ka mitoogiji, personaiza-ijibo+anstva 'to doazi iz nji)ovog kuta, nji)ove jubavi premaprirodi i strasnog obo+avanja predaka* Osnovna razika u na#inupisanja kod !emita i Arijeva-a se obja'njava istim razozima*Za'to sve semitski narodi pi'u s desna uevo, a arijevski s evaudesno$ Razog koji nudi Habr dEOive je koiko zanimjiv toiko ioriginaan D to nam doziva pred o#i stvarnu viziju jedne nestaepro'osti* !vima je poznato da u preistorijskim vremenimauop'te nije bio pisma u obi#nom smisu D narodnog* e'tosi#no se ra'irio sa pojavom ?onetskog pisma ii ume5a da sepomo5u sika.sova izrazi sam zvuk re#i, ai )ijerogi?sko pismo iiume5e prikazivanja stvari pomo5u odre4eni) znakova je ne'tostaro kao i judska -iviiza-ija* 7 tim davnim vremenima pismo

je bio priviegija sve'tenika, ono je smatrano svetim, imao jereigijsku ?unk-iju i u po#etku je primano kao bo+anskainspira-ija* Kada su, u austraijskoj )emis?eri sve'teni-i -rne ii

ju+nja#ke rase ispisivai sveta pismena na ko+ama +ivotinja ii nakamenim tabi-ama, oni su se okretai i-em prema ju+nompou, ruka im se kretaa u prav-u stoka, izvora svetosti dake,pisai su zdesna uevo* !ve'teni-i bee ii nordijske rase su


11/30

nau#ii pisanje od -rni) sve'tenika pa su po#ei da pi'u kao oni,ai se kod nji) javio ose5anje rasnog poreka i kada se biarazvia na-ionana svest i probudio ponos rase, oni su izmisiisvoje znake, i umesto da se okrenu prema &ugu, prema zemji

Crni), oni su se okretai prema !everu, prema zemji svoji)


12/30

nasednika, ai in se pojavjuje, on bista uvek kada se uistorijskom zama)u neki prorok, )eroj ii vidovnjak vrati nazadna ognji'te* &er samo se s poazne ta#ke dobro vidi -ij kao podsjajnim !un-em putanja paneta* %akvo je otkrovenje tokom

istorije, kontinuirano, stepenovano, mnogostrano kao priroda Dai identi#no na svom izvoru, jedinstveno kao istina,neizmenjivo kao ;og* du5i semitskim tokom mi, preko Mojsija,sti+emo do @gipta #iji su )ramovi, prema Menet)onu,posedovai jednu tradi-iju od neki) trideset )ijada godina, idu5iarijevskim tokom sti+emi u ndiju gde se razvia prva veika-iviiza-ija kao rezutat osvajanja bee rase* ndija i @gipat sudve veike majke reigija D one su poznavae tajnu veikogposve5enja* Mi stupamo u nji)ova svetii'ta* Ai nji)ova nas

tradi-ija vodi jo' daje, u jednu jo' raniju epo)u kada se dvasuprotstavjena genija o kojima smo govorii, javjaju zajedno uprvobitnoj nevinosti i divnoj )armoniji* %o je bia prvobitnaarijevska epo)a D za)vajuju5i divnim radovima moderne nauke,:oogiji, mitoogiji i uporednoj etnoogiji, mi smo danas u stanjuda sagedamo tu epo)u* Ona se nazire kroz vedisti#ke )imnekoje su samo njen re>eks, jednostavna u svojoj patrijar)anosti,sa svojim grandioznim #istim -rtama, kao )rabro i smeo dobakoje nimao ne i#i na zatno doba detinjastog sna pesnika*;orbe i boovi nisu odsutni, ai judi su naoru+ani poverenjem,snagom, vedrinom kakve #ove#anstvo kasnije, vi'e nije na'o* 7ndiji se misao probudia a ose5anja postaa ra:niranija, u 9r#koj5e se strasti i ideje odenuti u znak presti+a, umetnostima, tommagijskom ode5om epote* Me4utim, nikakva poezija nenadiazi neke vedisti#ke )imne u moranom uzno'enju, uuzvi'enosti i 'irini inteekta* %u je u prirodi +iveo ose5anjebo+anskog, ose5anje nevidjivog koje je obu)vata i svest oveikom jedinstvu koje sve pro+ima* Kako je nastaa jedna takva-iviiza-ija$ Kako se jedna takva uzvi'ena inteektuanost mogarazviti usred borbe rasa i borbe s prirodom$ %u se zaustavjajuistra+ivanja i naga4anja savremene nauke, ai reigijska tradi-ijanaroda, protuma#ena u svom ezoteri#kom smisu, vodi daje ipoma+e nam da odgonetnemo prvo sredi'te arijevskog jezgra,to je bio ran D tu je do'o do neke vrste seek-ije u kriu samebee rase pod vo4stvom jednog osvaja#a i zakonodav-a koji jesvom narodu dao reigiju i zakon koji odgovaraju geniju beerase* Zapravo sveta knjiga


13/30

#oveku kome je govorio Ormuzd, +ivi ;og, onako kako nas sus(rist zove Mojsiju*


14/30

obavija vr)ove panina a travnatim ravni-ama bez pemeniti)kutura, 'irokim kao pampasi, #ua se jedino rika divji) +ivotinja,rika bivoa i jek gaopa, sinog gaopa veiki) stada divji) koza#iji repovi epr'aju na vetru* ;ei #ovek, koji je nastanjivao te

'ume nije vi'e bio pe5inski #ovek, on se ve5 smatraogospodarem ti) zemaja* On je ve5 bio izmisio no+ i sekiru svr'kom od kremena, kopje i streu, pra5ku i aso i najzad bio jestekao dva druga za borbu, dva izvanredna prijateja koji su gapratii sigurno i odano do smrti D psa i konja* Joma5i pas jepostao verni #uvar njegove ku5e od drveta, on mu je #uvao mirognji'ta, pripitomiv'i konja on je osvojio zemju i pot#inio sebidruge +ivotinje D on je postao kraj prostranstva* &a'u5i nasvojim divjim konjima ti ri4i judi su etei kao besne munje, oni

su gonii medvede, vukove, divje bikove, uterivai su stra)panterime i avovima koji su tada nastanjivai na'e 'ume* %ako je zapo#ea prva -iviiza-ija D prva porodi-a, kan, peme koje+ivi kao zajedni-a, svuda su !kiti, sinovi (iperboreja-a, podizaisvojim pre-ima druidske )umke.spomenike zasta'uju5egizgeda* Kada je umirao vo4a, zajedno sa njim su sa)ranjivainjegovo oru+je i konja jer, tako se govorio, ratnik treba da ja'epreko obaka i da goni vatrenog zmaja i na onom svetu* Odatevodi poreko obi#aj +rtvovanja konja koji igra zna#ajnu uogu uedama kao i uop'te kod !kandinava-a D tako je reigijanastajaa iz kuta predaka*!emiti su na'i jednog ;oga, Ju) univerzani u pustinji navr)ovima obron-ima panina u beskrajnom zvezdanomprostranstvu* !kiti i Keti su na'i ;oga, brojne du)ove, udubinama svoji) 'uma, tu su oni za#ui gasove, tu su prvi putzadr)tai pred evidjivim, tu su imai viziju Onostranog* Zbogtoga je divna ii stra'na 'uma ostaa ne'to drago beoj rasi,priva#ena 'umom i'5a i magijom mese#ine ta se rasa uvek,vekovima, vra5aa tamo, 'umi, kao izvoru ve#ne Madosti, kao)ramu veike majke (erte, jer tamo spavaju njeni bogovi, njenejubavi, njene zagubjene tajne* Od najstariji) vremena +ene suprorokovae ispod drve5a, svako peme je imao svoju veikusve'teni-u.proro#i-u kakva je bia ouspa kod !kandinava-a sasvojim druidkinjama* Ai te su +ene, u po#etku pemenitonada)nute, postae ambi-iozne i okrutne, dobre proro#i-e su sepretvorie u opake #arobni-e* One su praktikovae judske +rtve ikrv )eroa je neprekidno teka po stenju, uz zokobnu pesmusve'tenika i povike divji) !kita* Me4u tim sve'teni-ima senaazio jedan mad #ovek u najbojim godinama koji se tako4e


15/30

spremao da postane sve'tenik, ai njegova je du'a patia injegov se du) duboko bunio protiv tog krvnog obreda D ime mu

je bio Ram* Madi druid je bio bag i odu#an, on je od najranijemadosti bio stekao jedinstveno i retko poznavanje bija,

njegovi) #udesni) svojstava, njegovi) :ni) sokova, kao 'to je,tako4e, znao i zvezde i snagu nji)ovog uti-aja* =inio se da umeda odgoneta, da vidi i ono 'to je daeko #ime je rano stekaoautoritet i pred najstarijim druidima* z njegovi) re#i, iznjegovog bi5a zra#ia je pemenita vei#ina, njegova mudrost jebia suprotna udiu druidkinja, koje su izri-ae proketstva iobra5ae se svojim stra'nim proro#anstvima gr#e5i se i padaju5iu deirijum* Jruidi su ga zvai onaj koji zna6 a narod ga jenazivao mirom nada)nutim6* Me4utim, Ram je te+io

bo+anskoj nau-i i proputovao je -eu !kitiju i zemje &uga*Op#injeni njegovim i#nim znanjem i skromno'5u sve'teni-iCrni) su mu otkrii jedan deo svoji) tajni) znanja* Kada se vratiou zemju !evera, Ram je bio zaprepa'5en kako krvave judske+rtve sve vi'e uzimaju ma)a me4u njegovima D on je u tomvideo propast rase* Ai, kako se boriti protiv tog obi#aja koji jepodsti-aa o)oost sve'teni-a, ambi-ija druida i narodnosujeverje$ %ada je jedno drugo zo zadesio ;ee i Ram jeverovao da je to kazna neba zbog krvavog kuta* !a svoji)putovanja u zemje !evera i iz svoji) dodira sa Crnima, ;ei subii dobii jednu stra'nu boest, neku vrstu kuge* Ona jenapadaa #oveka preko krvi i preko izvora +ivota, teo supokrivae -rne pege, da) je postao zarazan, udovi su senaduvai i de?ormisai izjedani #irevima i #ovek oboeo od teboesti je umirao u stra'nim mukama* Ja) +ivi) i zada) mrtvi)su 'irii stra'nu boest, zastra'eni i u+asnuti ;ei su padai iumirai na )ijade po svojim 'umama gde su postajai pen pti-agrabjivi-a* O+ao'5eni Rama je uzaud tra+io na#in spasenja* On

je imao obi#aj da razmi'ja ispod nekog )rasta, na 'umskoj#istini* &edne ve#eri, po'to je dugo razmi'jao o nevojama kojesu pogodie i mu#ie njegovu rasu, on je zaspao u podno+ju

jednog drveta* 7 snu mu se u#inio da ga neki sna+an gasdoziva po imenu i poverovao je da se probudio* %ada je ugedaopred sobom #oveka vei#anstvena stasa, obu#enog kao i on ubeu )ajinu druida* a ru-i je imao prsten, i 'tap oko kojeg seuvijaa zmija i zbunjeni rama je po)itao da ga zapita 'ta sve tozna#i* Ai ovaj ga uze za ruku, pomo+e mu da ustane i pokazamu na drvetu kraj koga je spavao jednu epu gran#i-u imee* ORamo D re#e mu on D @no eka koji ti tra+i'6* Zatim izvu#e iz


16/30

nedara jedan mai zatni vrtarski no+i5, odse#e njima gran#i-u ipru+i mu je* On promrmja jo' kako bi trebao pripremati imeu inestade*

%ada se Rama nago probudi i oseti se veoma zadovojnim,

unutra'nji gas mu je govorio da je na'ao spas* ije propustiopriiku da pripremi imeu po savetu svog bo+anskog prijatejakoji je imao zatan srpi5, i dao je jednom boesniku da ispije tuprevreu te#nost i on je ozdravio* =udesna ize#enja koja jeizvr'io u#ini'e Rama savnim u #itavoj !kitiji, pa su ga na svestrane pozivai da e#i* Kada su ga pemenski druidi pitai o tomeon im je otkrio sve ai je dodao da to treba da ostane tajnasve'teni#ke kaste kako bi se sa#uvao njegov autoritet* Raminiu#eni-i putovai su po !kitiji sa gran#i-ama imee i svuda su i)

smatrai za bo+anske posanike kao 'to su nji)ovog u#itejasmatrai pou.bogom* Od toga poti#e jedan novi obred, od tada je imea postaa sveta bijka* Rama je ustanovio uspomenu nanju i odredio je praznovanje ;o+i5a ii novog spasenja koje jepadao po#etkom godine, on je praznik nazvao o5.Majke Dnovog !un-a D ii veike obnove* 8to se ti#e tajanstvenog bi5akoje je Ram video u snu i koje mu je pokazao gran#i-u imee,ono se u ezoteri#noj tradi-iji ;ea-a iz @vrope naziva Aes-.)ez.)opa 'to zna#i . nada spasenja je u drvetu6* 9r-i su ga zvai@skuap, genije medi-ine koji dr+i #arobni 'tap u obikukadu-eja* Me4utim, mirom nada)nuti6 Ram je imao mnogo'ire namere, on je +eeo da ize#i svoj narod od morane ranekoja je pogubnija od kuge* ona D to jeporeko kasniji) porodi#ni) grbova na domovima* Omijeni ik naratni#kim zastavama !kita bio je ;ik, oni su ga zvai %or, simbo


17/30

snage i brutanog nasija* Ram je ;iku suprotstavio Ovna,)rabrog i mirnog predvodnika stada i od toga na#inio znak kojipovezuje sve pristai-e* %a zastava pobodena u -entru !kitijebia je znak sveop'ti) nemira i prave revou-ije me4u du)ovima*

;ei narodi su se podeii na dva tabora, sama du'a bee rase serazdeia na dva dea kako bi se osobodia poni+avaju5eanimanosti i na#inia prve korake prema nevidjivom svetii'tukoje vodi do bo+anskog #ove#anstva* !mrt Ovnu6 . vikae supristai-e %ora . !mrt ;iku6 .odgovarai su Ramini prijateji Dstra'an rat je bio neizbe+an* Ram je okevao pred takvomeventuano'5u D ne5e i takav rat jo' vi'e podsta5i zo i nagnatirasu da sebe samu uni'ti$ %ada je usnio novi san*Oujno nebo su pokrivai mra#ni oba-i koji su se vuki nad

paninskim vr)un-ima #ije su vr)ove dodirivai, vr)ove ispodkoji) su bie 'ume* !toje5i na steni jedna vitka +ena je biaspremna da udari ratnika uzvi'ene epote koji je bio skup#anpred njom* 7 ime predaka, stani6 . povikao je Ram )itaju5iprema +eni* Jruidkinja, prete5i neprijateju, prese#e ga o'tropogedom kao da no+em se#e* Ai tada odjeknu grom u gustomobaku i u osvetjenju munje, stupi jedna bistava priika, 'umakao da pobede, sve'teni-a pade, kao gromom pogo4ena,odveza+e se u+ad na teu zarobjenika i on izazovno pogedabistavog veikana* Ram ne zadr)ta jer u -rtama priikeprepozna bo+ansko bi5e s kojim je pod onim )rastom govorio*Ovog puta u#ini mu se mnogo ep'im jer je #itavo njegovo teozra#io sveto'5u* Ram vide da se naazi u otvorenom )ramu sa'irokim stubovima* a mestu kamenog svetii'ta dizao se otara kraj njega je bio ratnik #ije su o#i jo' uvek izazivae smrt*zgedao je da je +ena e+aa na podu mrtva* ebeski 9enije jeu svojoj desnoj ru-i nosio bakju a u evoj pe)ar* On se bagonasme'i i re#e . Ramo, zadovojan sam tobom* idi' i ovubakju$ %o je sveta vatra Ju)a bo+anskog* idi' i ovaj pe)ar$ %o

je pe)ar Livota i jubavi*


18/30

sudbinu judskog roda* . Ju'e bistavi, ko si ti$6 . re#e Rampitaju5i 9enija* A Ju) odgovori . Zovu me Jeva abu'a,bo+anski Razum* %i 5e' odneti moj sjaj na zemju i ja 5u se

javjati uvek na tvoj zov* A sada krenu na put*


19/30

ovnovske gave* Ram je bio ponosan zbog svoje uzvi'ene misije,on je savadavao te'ko5e, odgonetao je pomisi, predvi4ao jebudu5nost, e#io boesne, smirivao pobunjene i )rabro'5unada)njivao odva+ne* %ako je nebeska mo5, koju mi zovemo


20/30

etnji praznik ii pranik +rtve bio je namenjen sinovima i k5erimakoji su donosii podove svoga rada roditejima* Majke i o#evi susavii jesenji dan kada su deii podove de-i u znak za)vanosti iradosti* ajsvetiji i najtajanstveniji je bio praznik ;o+i5a ii veike

setve* jega je Rama istovremeno posvetio novoro4enoj de-i,podovima jubavi za#etim u proe5e i dusama mrtvi) D


21/30

neo#ekivane rezerve u nekoj vrsti mane #iju je upotrebuobja'njavao, #as opet kako spre#ava neku epidemiju pomo5ubijke zvane )om, koju 5e 9r-i zvati amomos, @gip5ani persea Diz koje je on is-edio spasonosni sok* %a je bijka postaa sveta

me4u pripadni-ima sekti i zamenia je imeu s )rasta koju susa#uvai Keti u @vropi* 7 borbi protiv svoji) neprijateja Rama je koristio sve vrstepresti+a D od tada su sve'teni-i Crni) vadai samo kutovimani+ega reda* Oni su imai obi#aj da u svojim............................................................................................................................................ B eoma je zanimjivo kako Zend.Avesta, sveta knjiga


22/30

odgovarai da su u susretu s njegovim pogedom bii kaoskamenjeni ii da se, dok bi govorio, izme4u nji) i njega stvaraobreg bronzani pa nisu mogi da ga vide* ajzad, kao krununjegovog dea, epska tradi-ija ndije pripisuje Rami osvajanje

Cejon, posednjeg uto#i'ta -rnog maga ravana, na koga je beimag pustio vatreni grad, po'to je pru+io jedan most prekomorskog rukav-a kojim je pro'a vojska majmuna koja po ne#empodse5a na primitivna pemena dvorski) divjaka a tu je vojskuvodio i nada)njivao u borbi ovaj veiki mijenik naroda*

Q*Zavet veikog pretka!vojom snagom, svojim genijem i svojom dobrotom, tako ka+u

svete stoka, Rama je postao gospodar ndije i du)ovni krajzemje, sve'teni-i, krajevi i narodi su se kanjai pred njim kaopred nebeskim dobro#initejem*


23/30

dubokim pavetniom kakvo se vi4a pose ouje* Ona mu re#e"&a sam bia divja druidkinja, ai preko tebe sam postaa sjajna!upruga* &a se sada zovem !ita* &a sam +ena koju si ti prosavio, ja sam bea rasa, ja sam supruga tvoja* O, gospodaru i kraju

moj, zar nisi ti mene radi prepovio reke, o#arao narode ipokorio krajeve$ @vo nagrade* 7zmi krunu ovu iz moji) ruku,stavi je na svoju gavu i vadaj sa mnom u svetuN* Ona keknu iponizno i smerno ponudi krunu zemje* jeno drago kamenjeje

bistao )ijadama iskri, u o#ima +ene sme'io se pijanstvojubavi* du'a veikog Rame, pastira naroda, je bia o#arana, aistoje5i na vr)u 'ume njemu se javi Jeva au'a, njegov 9enije, i

re#e mu . Ako tu krunu stavi' na svoju gavu


24/30

bo+anskog jedinstva stvari i rog Ovna kao znak arijevske reigije* %i 5e rogovi postati insignije ini-ija-ije i, kasnije, i sve'teni#ke i

krajevske mo5i* z dajine je Rama bdio nad narodima i nadsvojom dragom beom rasom*


25/30

po'tovai narodi jo' od po#etka na'eg arijevskog -ikusa*(ipoteza dOivea nam barem otvara nove i 'iroke perspektive*

&a sam ve5 rekao da su ovi zna-i, obrnuto #itani, kasnijeozna#avai, na stoku i u 9r#koj, razi#ite stepene koje je trebao

prona5i da bi se stigo do najvi'e ini-ija-ije* !etimo se samonajsavnijeg znaka D Kriata devi-a ozna#ava #ednost kojaobezbe4uje pobedu, av moranu snagu a ;izan-i savez #ovekai bo+anskog du)a koji #ine jedno iz kojeg se ra4a jedan nevidjivi

bora-, ii dva nepobediva ratnika* 7kro5eni ;ik ozna#ava mo5nad prirodom a Ovan astranu snagu atre ii Ju)a,

univerzanog du)a, koji omogu5uje najvi'i stepen ini-ija-ijepomo5u spoznavanja stine* D apomena pi'-eva* F

G*

edska reigija !vojim organizatorskim sposobnostima veiki posve5enikArjeva-a je u -entru Azije D ranu stvorio D narod, dru'tvo, vreo+ivota koje je u svim prav-ima sao svoje mazeve* Koonijeprvobitni) Arjeva-a su se 'irie po Azii i @uropi i prenosienji)ove obi#aje, kutove i bogove* Od svi) ti) koonija arjevskagrana ndije se najvi'e pribi+avaa prvobitnim Arij-ima* ede Dsvete indiske knjige, imaju za nas trostruku vrednost* One nas,najpre, vode do koevke drvene i #iste arjevske reigije jer su

vedisti#ke )imne njeni bistavi zra-i* One nam nude kju# ndije inajzad, one nam pokazuju prvu kristaiza-iju ideja, .bramanizam uzima ede kao svoje svete knjige par eeen-e*;ramani u njima naaze nauku nad naukama, jer sama re# edazna#i znanje* @vropski nau#ni-i su tako4e bii privu#eni iop#injeni njima* 7 njima su najpre videi samo patrijar)anupoeziju, zatim su otkrii ne samo poreko veiki) indo.evropski)mitova i na'i) kasi#ni) bogova, nego i jedan kut znaa#kiorganizovan, najdubji reigijski i meta:zi#ni sistem* Bvideti o

tome a reigion des eda od ;ergenija kao i ep, sjajan rad esreigion de inde od O*;arta*F jima budu5nost sprema i


26/30

posednje otkri5e D u edama 5e kasnije na5i de:ni-iju okutni)sia prirode koje moderna nauka upravo otkriva* Ograni#imo sena kratak preged onog 'to je spoj'nje i onog 'to je jezgrovedisti#ke reigije*

i'ta jednostavnije i ni'ta vei#anstvenije od ove reigije ukojoj se duboki naturaizam me'a s trans-edentanimspirituaizmom* 7 osvit dana jedan #ovek, gava porodi-e stojipred zemjanim otarom na kojem pamti vatra od zapajeni)komada drveta*


27/30

jude i sudi nji)ova dea* On odr+ava red i u kosmosu i udru'tvu, ka+njava krive i miostiv je prema judima koji se kaju*jemu se uzdi+u juna-i strepnje i kajanja, pred i-em njegovimse gre'nik osoba4a tereta gre)a svojega* 7ostaom, vedist#ka

reigija koja je reigija rituaa, ponekad je uzvi'eno spekuativna*! arunom D s bogom tim D ona siazi u dubinu svesti i potvr4ujesvetost svojuN . ka+e ;art u navedenom deu* Jodajmo da seuzdi+e do #istog zna#enja jednog jedinog ;oga koji pro+ima ivada veikim D !ve* Me4utim, vei#anstvene i divne sike kojenam )imne daju kao obinu reku, nude samo spoja'nji omoteda* ! pojmom Agni, bo+anske vatre, mi dodirujemo jezgrodoktrine, njemu ezoteri#ku i trans-edentnu osnovu* 7 su'tiniAgni je kosmi#ki agens, univerzani prin-ip par eeen-e* %o

nije samo zemajska vatra munje i sun-a* jegov stvarni deo jenevidjivo nebo, misti#no ve#no boravi'te svetosti prvi)prin-ipa svi) stvari* jegova ro4enja su beskona#na bio da sijaiz komada drveta u kojem spava kao embrion u utrobi, bio dase kao !in OndaN 'iri, grme5i gromom, preko reka nebeski)gde su ga Akvini D nebeski konjani-i D rodii kresanjem aranisa,zatnog kremena* On je stariji me4u bogovima, vadar neba izemje, on su+i u boravi'tu irsavatinom. nebo ii sun-e Dmnogo pre nego 'to ga je Matari'va D munja D doneosmrtni-ima, mnogo pre nego 'to ga Atarvan i An+iras, drevnidavao-i na +rtveniku, ustanovii ovde doe kao za'titnika, gosta iprijateja judi* 9ospodar i roditej +rtvovanja Agni je nosia- svi)misti#ni) spekua-ija kojima je +rtva objekat* On ra4a bogove,ure4uje svet jednom re#i, on je kozmogonijska mo5* !oma je pandan Agnija* 7 stvarnosti to je napitak od jednesvarene bijke koji se iziva pred bogove za vreme +rtvovanja* Aikao i Agni on ima misti#ni +ivot, njegovo uzvi'eno boravi'te senaazi u dubinama tre5eg neba gde ga je !urja, 5erka !un#eva,pre-edia i gde ga je na'ao


28/30

su'tinska prin-ipa univerzuma prema ezoteri#koj doktrini iprema :oso:ji uop'te D Agni je ve#no. Mu'ko, stvaraa#kiRazum, #ist Ju), !oma je e#no.Lensko, Ju'a sveta ii eteri#nasupstan-a, utroba svi) vidjivi) i nevidjivi) svetova za oko

teesno i najzad,


29/30

Kako nakon svega ovoga ne videti da su ede veiki smerovi jednog organskog reigiskog sistema, jedne :oso?ske kon-ep-ijesveta$


30/30

pokorava, ai svi ga po'tuju i boje ga se* On ve5 ima nesumnjivumo5* zme4u kraja na njegovim poza5enim ko#ijama iokru+enog svojim ratni-ima, i ovog munija skoro nagog kojinema drugo oru+ije osim svoje misi, re#i i pogeda, zapo#e5e

borba* e5e kraj biti svemo5ni pobednik, to 5e biti usamjenik,mr'avi prosijak jer on poseduje znanje i voju* storija te borbe jeistorija samog bramanizma kao 'to 5e kasnije biti i istorijabudizma i ona bezmao obu)vata #itavu istoriju ndije*

Documents

Martin Kuraj Sri Rama