1

Maske su pale

Srbija u pandemiji geopolitike

Marko Drajić, Maja Bjeloš, Isidora Stakić

Sadržaj

Postavljanje scene ........................................................................................................ 1

Autokratijom protiv korone .......................................................................................... 3

SAD u izbornoj godini ................................................................................................... 7

Evropska drama .......................................................................................................... 12

Maske su pale .............................................................................................................. 16

1

U definiciju jednog lošeg filma bi mogli ući elementi poput neuverljive glume, predvidivog

zapleta, besmislenih replika, usiljene akcije, nepotrebnih eksplicitnih ljubavnih scena i

besmislenog kraja. Spoljna politika Srbije je tokom vanrednog stanja, koje je proglašeno

zbog pandemije COVID-19, izgledala kao višestruka dobitnica Zlatne maline. Nesnađena

u novonastalim okolnostima, ćutala je kada nije trebalo, u pogrešnim trenucima je

izgovarala pogrešan tekst, saplitala se, preglumljivala, da bi došla do očekivano

nesrećnog kraja – u lošijim odnosima sa najvažnijim i u čvrstom zagrljaju sa

nepredvidivim međunarodnim partnerima.

Postavljanje scene

Serija (ne)očekivanih globalnih događaja koji su se odigrali tokom marta i aprila 2020.

godine su postavili scenu i otvorili mnoga pitanja. Da li će se međunarodni odnosi iz

korena menjati ili je pandemija samo ubrzala već postojeće procese? Da li je globalno

liderstvo SAD nestalo na duži rok? Koji su stvarni interesi NR Kine? Gde su nestali mišići

ruskog medveda? Da li je ovo poslednje upozorenje Evropskoj uniji da iz korena mora da

se menja? Šta se desilo sa regionalnom saradnjom na Zapadnom Balkanu? I na toj sceni,

koja je sadašnja, a kakva će biti buduća spoljnopolitička orijentacija Srbije?

Mnoštvo podataka ukazuje na to da je Kina skrivala informacija o pojavi koronavirusa,1

da je pokušavala da ućutka građane koji su govorili o tome,2 da je izbacivala strane

novinare koji su pisali o tome3 i da je umanjivala broj zaraženih i umrlih.4 Njeni zvaničnici

su u početku čak optuživali SAD da su raširile virus u Kini.5 Iz ovakve pozicije negativca,

Kina je pokrenula „diplomatiju maske“ – ogroman informaciono-humanitarno-diplomatski

poduhvat čiji je cilj da ta zemlja nakon pandemije ima imidž spasioca sveta, a ne onoga

ko je makar delimično odgovoran za pandemiju. Neiznenađujuće, slične odgovore na

pandemiju su imale i druge dve zemlje sa istoka koje imaju svoje interese u ovom delu

Evrope – Rusija i Turska.

S druge strane Pacifika, čini se da je već turbulentnu poslednju godinu mandata Donalda

Trampa, koju je obeležio proces impičmenta, tenzije na Bliskom istoku izazvane ubistvom

iranskog generala Soleimanija, propast Trampovog mirovnog plana između Izraela i

Palestine i štetna igra koju njegova administracija igra i odnosima između Kosova i Srbije,

1 “China didn’t warn public of likely pandemic for 6 key days”, The Associated Press, 15.04.2020. https://apnews.com/68a9e1b91de4ffc166acd6012d82c2f9 2 “How the Coronavirus Has Tested China’s System of Information Control”, The New Yorker, 07.02.2020. https://www.newyorker.com/news/news-desk/how-the-coronavirus-has-tested-chinas-system-of-information-control 3 “China Defends Expulsion of American Journalists, Accusing U.S. of Prejudice”, The New York Times, 18.03.2020. https://www.nytimes.com/2020/03/18/world/asia/china-expels-journalists.html 4 “Coronavirus: China hid scale of outbreak — US intelligence report”, Deutsche Welle, 02.04.2020. https://www.dw.com/en/coronavirus-china-hid-scale-of-outbreak-us-intelligence-report/a-52988929 5 “Chinese Diplomat Accuses US of Spreading Coronavirus”, Voice of America, 13.03.2020. https://www.voanews.com/science-health/coronavirus-outbreak/chinese-diplomat-accuses-us-spreading-coronavirus

2

pandemija COVID-19 dodatno dramatizovala. Trampov odgovor na pandemiju se kretao

od kašnjenja sa uvođenjem mera protiv širenja virusa, iako je imao sve informacije o tome

na vreme,6 preko koncentrisanja na anti-kinesku propagandu što je doprinelo

onemogućavanju koordinisanog globalnog odgovora od strane G-7 i G-20,7 „otimanja“

medicinske opreme od drugih država,8 jednostranog zabrane putovanja iz EU, do prekida

finansiranja Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Ni za Evropsku uniju 2020. godina nije baš najsrećnije vreme za borbu protiv

koronavirusa. Iako je ujedinjeno Kraljvestvo formalno napustilo EU i time se privela kraju

dugogodišnja saga koja je opterećivala funkcionisanje EU, migrantska kriza je ponovo

eskalirala, a institucije EU su se tek formirale nakon ozbiljnih odmeravanja snaga između

država članica. Logičan rezultat prethodno nagomilanih problema su nespretni politički i

ekonomski odgovori na pandemiju COVID-19. Zatvaranje unutrašnjih i spoljnih granica,

kašnjenje u pružanju pomoći najugroženijim državama članicama i zemljama

kandidatima, zaustavljanje saobraćaja iz jednih u druge države članice9 i podele u vezi

sa ekonomskim merama za oporavak, praćene su intenzivnim jačanjem autoritarnih

trendova, naročito u Mađarskoj i Poljskoj. Dovođenje u pitanje nekih od osnovnih

vrednosti EU poput solidarnosti i demokratije doprinosi urušavanju imidža EU i otvara

širom vrata spoljnim malignim uticajima.

Države Zapadnog Balkana su i u ovu 2020. godinu ušle sa hipotekom odnosa koji se

zasnivaju na nesrećnim događajima iz bliske prošlosti. Iako agresivno reklamiran ad hok

politički projekat “Mini Šengena”,10 region je ostao disfunkcionalan i tokom pandemije.

Šta više, tenzije u vezi sa položajem Srpske pravoslavne crkve sa kojima su Srbija i Crna

Gora ušle u novu godinu, nastavljene su i tokom vanrednog stanja po drugim pitanjima.11

Veoma turbulentni procesi koji su se odigravali na Kosovu u vezi sa obaranjem vlade su

propraćeni gromoglasnom tišinom u Srbiji, a ista reakcija Srbije je propratila i uspeh u

evro-atlantskim integracijama Severne Makedonije i Albanije. Odnosi između

predsednika Srbije i srpskog člana predsedništva BiH nastavile su da izazivaju

kontroverze.12 Ipak, pored razlika i nesuglasica, mnoge države regiona imaju i nešto što

6 “He Could Have Seen What Was Coming: Behind Trump’s Failure on the Virus”, The New York Times, 11.04.2020. https://www.nytimes.com/2020/04/11/us/politics/coronavirus-trump-response.html 7 Ash Jain, “Trump Just Missed a Perfect Opportunity to Reassert American Leadership “, Foreign Policy, 02.04.2020. https://foreignpolicy.com/2020/04/02/g20-helped-beat-ebola-but-not-coronavirus/ 8 “US cast as culprit in global scrum over coronavirus supplies”, Politico, 04.04.2020. https://www.politico.eu/article/coronavirus-united-states-cast-as-culprit-in-global-scrum-over-supplies/ 9 “Austria suspends train traffic to and from Italy over coronavirus”, Euronews, 24.02.2020. https://www.euronews.com/2020/02/23/austria-suspends-train-traffic-to-and-from-italy-over-coronavirus 10 “Three countries agree mini Schengen in the Balkans”, Euractiv, 14.10.2019. https://www.euractiv.com/section/enlargement/news/three-countries-agree-mini-schengen-in-the-balkans/ 11 “Crna Gora ponovo odbila pet respiratora iz Srbije”, Slobodna Evropa, 28.03.2020. https://www.slobodnaevropa.org/a/30514979.html 12 “VUČIĆ PREKO DODIKA PRATI SITUACIJU U BiH Treba li predsednik Srbije da se meša u krize u komšiluku”, Blic, 11.03.2020. https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/vucic-preko-dodika-prati-situaciju-u-bih-treba-li-predsednik-srbije-da-se-mesa-u/wy41tf2

3

ih spaja. Ta zajednička nit se ogledala u grubom kršenju ljudskih prava, daljem

urušavanju demokratije i vladavine prava.

Na ovoj velikoj distopijskoj sceni, Srbija je na spoljnopolitickom planu uglavnom donosila

pogrešne odluke koje mogu da je koštaju sadašnjih i budućih uloga u svetu koji se

ubrzano menja.

Autokratijom protiv korone

Pandemija je zatekla Kinu na vrhuncu 18-mesečnog trgovinskog rata sa SAD koji je

usporio globalni rast, poremetio lance snabdevanja i smanjio profit za američke

poljoprivrednike nakon čega je usledio detant i sklapanje prve faze trgovinskog

sporazuma. Paralelno sa trgovinskim odvijao se i „tehnološki hladni rat“ između dve

najveće svetske kompanije – kineske kompanije Huawei i američke Cisco Systems. Na

unutrašnjem planu, pre pojave krize kineski režim se sukobio sa učesnicima protesta u

Hong Kongu, najvećim od protesta u Tjenanmjena iz 1989, i optužbama za masovno

kršenje prava manjina. Pandemija je dodatno pogoršala odnose između dve svetske sile

međusobnim optužbama lidera za poreklo koronavirusa, zatim takmičenjem u razvoju i

pravu na korišćenje vakcine, kao i proterivanju američkih novinara iz Volstrit džurnala,

Njujork tajmsa i Vašington posta iz Kine što je rezultiralo primoravanjem 60 kineskih

novinara koji su radili u državnim medijima da napuste SAD.

Pandemija je pomutila planove predsednika Rusije koji se spremao da promeni postojeći

ruski politički sistem kroz sprovođenje referenduma za odobravanje ustavnih

amandmana 22. aprila na osnovu kojih bi vladao državom do 2036. godine, a da na

grandioznoj proslavi u Moskvi povodom Dana Evrope 9. maja usledi neformalno

krunisanje Putina u savremenog ruskog cara, i to u prisustvu svetskih lidera iz Azije i

Evrope, osim predstavnika Severne Amerike.13 Međutim, pandemija COVID-19 je

odložila oba događaja i produbila Putinovu agoniju izazvanu ekonomskom krizom i

padom cene nafte na svetskom tržišku kao posledicu povlačenja iz dogovora o

ograničavanju proizvodnje nafte u cilju očuvanja njene tržišne vrednosti zmeđu zemlja

Organizacije zemalja izvoznica nafte — OPEK.14

Pandemija je u Turskoj produbila postojeću ekonomsku krizu izazvanu lošom politikom

predsednika Erdoana koja je u poslednje tri godine privredu dovela do recesije, skoka

nezaposlenosti, valutne krizi i povlačenja globalnih investitora sa tržišta. Kriza je ozbiljan

test za aktuelni režim turskog predsednika i vodeću partiju (AKP) koji se već suočio sa

gubitkom političke podrške u većim turskim gradovima nakon prošlogodišnjih izbora, kao

13 Tatiana Stanovaya. “The Putin Regime Cracks.” Carnegie Moscow, 7.05.2020, https://carnegie.ru/2020/05/07/putin-regime-cracks-pub-81726 14 Iskra Krstić. „Pad cene nafte. (Bez)vredno crno zlato?“ Mašina, 23.04.2020, http://www.masina.rs/?p=13233

4

i gubitkom NATO saveznika zbog približavanja Rusiji i angažovanja u konfliktima na

Bliskom Istoku, te sa skoro četiri milion izbeglica na svojoj teritoriji.

Uprkos razlikama u ekonomskoj i političkoj moći, te problemima s kojima se ove tri zemlje

suočavaju, dosta je sličnosti u njihovom odgovoru na pandemiju. Kineska vlada želi da

svet zaboravi neprijatnu činjenicu da je cenzura informacija o COVID-19 radi zaštite

političara i komunističke partije - ono što je svet dovelo u ovu zbrku. Odgovor kineske

vlade na koronavirus prvobitno je odložen uskraćivanjem informacija od javnosti,

nedovoljnim izveštavanjem o slučajevima zaraze, umanjivanjem težine infekcije i

odbacivanjem verovatnoće prenošenja između ljudi. Kina sada pokušava da ubedi svet

da je njen autoritarni model efikasan i predstavlja budućnost – sistem koji u kriznim

situacijama može odlučno delovati, izgraditi bolnice u nedelju dana, iskoreniti virus i

pružiti pomoć drugim državama, dok zemlje sa liberalno-demokratskim poretkom podižu

granice, uvode zabrane na izvoz zaštitne medicinske opreme čuvajući je sebično samo

za sebe.

Zapadnoevropski i severnoamerički mediji su izvestili da se globalna kampanja kojom

Kina želi da popravi sopstveni imidž zasniva na širenju dezinformacija na društvenim

mrežama po uzoru na Rusiju,15 ali i na intenzivnom angažovanju kineskih diplomata.

Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) u svom poslednjem izveštaju takođe navodi

da Kina i Rusija nastavljaju da koriste globalnu krizu koronavirusa za širenje lažnih vesti

i drugih dezinformacija na internetu radi potkopavanja EU i njenih vrednosti.16 Rusija je

bila jedna od retkih država koje su stale na stranu Kine protiv njenih kritičara.17

Skrivanje podataka i informacija od SZO nije jedino što povezuje Kinu sa Rusijom ili

Turskom. Povezuju ih i arbitrarna hapšenja lekara, novinara, aktivista, cenzura

tradicionalnih i online medija, prisluškivanje, masovni elektronski nadzor i kršenje prava

na privatnost, obračun sa opozicionim liderima i druge autoritarne mere.

Rusija i Kina izlaz iz sadašnje krize traže u međusobnoj pomoći, dok se Turska oslanja

na sopstvene snage ili na saradnju i pomoć drugih zemalja. Turska je, na primer, odbila

da traži pomoć Međunarodnog monetarnog fonda,18 ali je zato potražila pomoć od

sopstvenih građana i kredite od bliskoistočnih zemalja, poput Katara. Premda je Tramp

15 Mark Scott. “Chinese diplomacy ramps up social media offensive in COVID-19 info war.” Politico, 29.04.2020, https://www.politico.eu/article/china-disinformation-covid19-coronavirus/ ; Mark Scott. “Russia and China push ‘fake news’ aimed at weakening Europe: report.” Politico, 4.01.2020, https://www.politico.eu/article/russia-china-disinformation-coronavirus-covid19-facebook-google/ 16 “EEAS SPECIAL REPORT UPDATE: SHORT ASSESSMENT OF NARRATIVES AND DISINFORMATION AROUND THE COVID-19 PANDEMIC” EU vs. DiSiNFO, 1.04.2020, https://euvsdisinfo.eu/eeas-special-report-update-short-assessment-of-narratives-and-disinformation-around-the-covid-19-pandemic/ 17 Dimitri Alexander Simes. “Will Russia Be the Real Loser in the New U.S.-China Cold War?” The National Interest, 2.05.2020, https://nationalinterest.org/feature/will-russia-be-real-loser-new-us-china-cold-war-150071 18 “Erdoan i dalje odbacuje pomoć MMF-a uprkos krizi korona virusa” Radio Slobodna Evropa, 14.04.2020, https://www.slobodnaevropa.org/a/30551104.html

5

okrenuo leđa Erdoanu zbog saradnje sa Putinom, Turska se na kraju ponovo obratila

svojim tradicionalnim američkim saveznicima sa predlogom za odustajanje od aktiviranja

ruskog protivraketnog sistema S-400 u zamenu za ekonomsku pomoć.19 Po sistemu

spojenih sudova, izlazak Kine iz krize će umnogome zavisiti od toga kako će Trampova

administracija reagovati na pandemiju, kako će se kriza okončati te da li će aktuelni

predsednik dobiti još jedan mandat na predstojećim predsedničkim izborima. Uspeh

kineske strategije će zavisiti i od ponašanja drugih zemalja u okruženju, poput Japana i

Indije, koji žele da smanje zavisnost od kineskih kompanija i proizvoda.

U tom je kontekstu, Rusija postala jedan od retkih i najglasnijih branilaca Kine na globalnoj

sceni. Dok su druge zemlje prekinule ekonomske veze s Pekingom, Moskva je otišla

korak dalje i dala dozvolu Ruskom nacionalni fondu za socijalnu pomoć za početak

ulaganja u kineski juan i kineske državne obveznice.20 Zauzvrat, Peking je kupio veću

količine nafte od Moskve što je ruskim naftnim kompanijama pomoglo da „ostanu na

površini“ usred pada potražnje u Europi zbog koronavirusa. U post-koronarnoj stvarnosti,

Rusija i Kina bi mogle da ubrzaju saradnju kroz „de-dolarizaciju“ i velike projekte, poput

novog gasovoda do Kine i nove železnicu koja bi povezala luke Arktičkog i Indijskog

okeana.

Srpsko-kineski zagrljaj

Srbija je postala idealan poligon za geopolitička nadmetanja zato što je srpski predsednik

Aleksandar Vučić iskoristio unutrašnje podele u EU i metež na svetskoj sceni izazvan

pandemijom za sopstvene političke ciljeve i dodvoravanje autoritarnim partnerima.

Srbija je dospela u žižu svetske javnosti kada je prilikom uvođenja vanrednog stanja

predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da su „čelično prijateljstvo“ kineskog režima i

„brata Sija“ jedino što može Srbiji da pomogne u zaustavljanju širenja koronavirusa.

Predsednik Srbije je iskoristio prispeće pomoći iz Kine kao priliku da se uz simbolično

ljubljenje kineske zastave obruši na Evropsku uniju.21

Kineska tzv. „diplomatija maske“22 podstakla je suparničke sile sa Zapada i Istoka da

iskoriste svoju meku moć u nadmetanju za „srca i umove“ građana Srbije u doba

pandemije koronavirusa.23 Sledeći primer Kine, EU i druge evropske države su izdvojile

19 Aycan Erdemir and Luc Sasseville. “Trump Should not fall for Erdogan’s S-400 gambit.” War on the rocks, 5.12.2020, https://warontherocks.com/2020/05/trump-should-not-fall-for-erdogans-s-400-gambit/ 20 Dimitri Alexander Simes. “Will Russia Be the Real Loser in the New U.S.-China Cold War?” The National Interest, 2.05.2020, https://nationalinterest.org/feature/will-russia-be-real-loser-new-us-china-cold-war-150071 21 Majda Ruge and Janka Oertel. “Serbia’s coronavirus diplomacy unmasked.” ECFR, 26.03.2020, https://www.ecfr.eu/article/commentary_serbias_coronavirus_diplomacy_unmasked 22 Vuk Vuksanović. “China and “Mask Diplomacy” in the Balkans.” Istituto per gli Studi di Politica Internazionale, 30.04.2020, https://www.ispionline.it/it/pubblicazione/china-and-mask-diplomacy-balkans-25898 23 Shaun Walker, China and EU vie to win over Serbia,“ The Guardian, April 13, 2020, https://www.theguardian.com/world/2020/apr/13/coronavirus-diplomacy-how-russia-china-and-eu-vie-to-win-over-serbia

6

novčana sredstva za medicinsku opremu i-ili socio-ekonomsku obnovu nakon krize.

Rusija je uputila Srbiji pomoć u vidu medicinske opreme, tehnike i zaštitnih sredstava,

ruskih lekara i specijalnih motornih vozila i vojnih stručnjaka iz jedinica Atomsko-biološko-

hemijske odbrane koji su obavili dezinfekciju puteva i zdravstvenih ustanova u Srbiji.

Turska je takođe poslala u Beograd i druge balkanske gradove avion sa medicinskom

pomoći uključujući 100.000 zaštitnih maski, 2.000 zaštitnih odela, 1.500 testova za

COVID-19.

Srpski predsednik je zakasnelu reakciju EU uz pomoć Kine uspeo da pretvori u ličnu

političku dobit i sebe predstavi kao spasioca nacije, a Kinu kao rešenje za koronavirus,

ne njegov uzrok. U javnosti i srpskim medijima bliskim vlasti kineska pomoć je

glorifikovana, dok je je neočekivano izostala ili minimizovana ruska i turska pomoć.

Nadmetanje u ključnim narativima preselilo se iz tradicionalnih medija u viruelni svet pa

je velika mreža provladinih „bot“ profila na Tviteru veličala kinesku pomoć, „čelično

prijateljstvo“ između dve zemlje i kritikovala izostanak evropske solidarnosti.24 Širenju

narativa o krahu EU i nedostatku evropske solidarnosti pridružio se ruski portal Sputnjik25

i pojedini ministri u vladi, poput ministra odbrane Aleksandra Vulina.26 Mediji pod

kontrolom Kremlja su iskoristili pomoć ruskih vlasti Srbiji u borbi protv koronavirusa i za

promociju sopstvene moći i slanje poruke da Rusija „ne ostavlja mlađu sestru na Balkanu

na cedilu“.27

Hvaleći očekivanu kinesku pomoć, srpski predsednik svesno gradi sopstveni pozitivni

imidž kao čuvara života, sigurnosti i fizičkog zdravlja srpskog naroda, čime sebi i

vladajućoj stranci povećava javnu podršku uoči opštih izbora u Srbiji.28 Još važnije,

promocija Kine je u službi daljeg učvršćivanja ekonomsko-političkih odnosa te brzog i

lakog pristupa kineskim investicijama i kreditima bez javnih tendera. S druge strane,

bilbordi u zahvalnost „bratu Siju“ i izlivi „nežnosti“ predsednika Srbije prema Kini i njoj

prijaju, jer se time pokazuje njen sve veći uticaj u Evropi. Nadalje, srpski predsednik, kao

i mnogo puta do sada, vrlo promišljeno i vešto igra na „rusku“ ili „kinesku“ kartu kako bi

od Evrope dobio više podrške i pomoći a sebe stavio u epicentar svetskih dešavanja.

Dodatno učvršćujući antizapadne osećaje među svojim biračima, predsednik želi

24 Digitalni forenzički centar. „DFC otkriva: Sa koronom stigla i mreža bot profila u Srbiju“, DFC, 13.04.2020, https://dfcme.me/nova-mreza-bot-profila/ 25 Dušan Proroković. „Evropska unija će se posle ovog pada teško oporaviti, a ovakva ne može trajati.“ Sputnik, 22.03.2020, https://rs.sputniknews.com/komentari/202003221122130482-evropska-unija-ce-se-posle-ovog-pada-tesko-oporaviti-a-ovakva-ne-moze-trajati-propadanje-profit-novi-poredak/ 26 Beta. “Vulin: Koronavirus je dokrajčio ideju evropske solidarnosti”. N1, 17.04.2020, http://rs.n1info.com/Vesti/a590124/Vulin-Koronavirus-je-dokrajcio-ideju-evropske-solidarnosti.html 27 Julija Petrovskaja. “COVID-19 kao zgodna prilika za promociju ruske moći.” Radio slobodna Evropa, 07.04.2020, https://www.slobodnaevropa.org/a/covid-19-kao-zgodna-prilika-za-promociju-ruske-mo%C4%87i/30538144.html 28 “Ogromna zahvalnost timu kineskih stručnjaka”, Tanjug, 01.05.2020, https://vucic.rs/Vesti/Najnovije/a37461-Ogromna-zahvalnost-timu-kineskih-strucnjaka-vucic.rs.html

7

potkopati i ućutkati njegove kritičare koji EU obično vide kao saveznika u borbi protiv

autoritarizma i korupcije u Srbiji.29

Predsednik Srbije daje prednost kineskoj u odnosu na pomoć EU zato što Kina nikada

neće napisati izveštaj o stanju demokratije u Srbiji, niti će ukazati na nerazvijenost

institucija, cenzuru medija i ugrožavanje ljudskih prava i sloboda, neće osuditi

nedemokratske tendencije i hapšenje novinara i građanskih aktivista. Predsedniku države

i najmoćnije stranke u Srbiji je stoga bliži kineski politički model, nego modeli većine

demokratskih evropskih država koji se zasnivaju na transparentnim demokratskim

procedurama, o poštovanju ljudskih prava, slobodnom tržištu, političkom pluralizmu i

političkim slobodama.30 Približavanje dve zemlje i deljenje zajedničkih vrednosti ogleda

se i u visokom indeksu korupcije31 i intenzivnoj saradnji između Srpske napredne stranke

i Komunističke Partije Kine.32 Slanje delegacije funkcionera vladajuće srpske stranke u

Kinu da nauče nešto o delovanju Komunističke partije Kine sa svrhom da naučeno

primene u Srbiji, te upućivanje u Srbiju kineskih policijskih patrola, specijalnih jedinica za

terorizam i stručnjaka za veštačku inteligenciju mnogo pre medicinske pomoći, jasno

ukazuju na temeljne promene u političkom sistemu i spoljnoj politici na kojima Vučić

neumorno radi.

Nakon što se pandemija završi, ekonomska pustoš koju je ju ostavila postaće glavna

briga vlada širom sveta. U postkoronarnoj stvarnosti, za Srbiju će biti važne one države i

organizacije koje će pružanjem direktnih investicija ili kredita pomoći ekonomski oporavak

zemlje i pružiti podršku aktuelnom režimu da ostane na vlasti i opsluži klijentelističku

mrežu. U ovom trenutku to obećava Kina, ali i EU želeći stabilnost u regionu i rešenje

statusa Kosova.

SAD u izbornoj godini

Pandemija COVID-19 izbila je na početku godine koja je u SAD važna godina

predsedničkih izbora i, ne samo da je izbornu trku učinila neizvesnijom, nego je i ogolila

mnoge antagonizme američkog političkog i ekonomskog sistema. Drugim rečima,

pandemija je iznela na videlo probleme koji su već postojali u američkom drušvu.

Iako je već početkom januara od obaveštajnih službi dobijao upozorenja o opasnosnosti

globalnog širenja koronavirusa, američki predsednik Donald Tramp je sve do sredine

marta poricao, ignorisao i nastojao da minimizira ovu opasnost. Čak ni bliski Trampovi

29 Dmitar Bechev. COVID-19 in the Western Balkans. Atlantic Council, 03.04.2020, https://www.atlanticcouncil.org/blogs/new-atlanticist/covid-19-in-the-western-balkans/ 30 Harun Cero. „Kome trebaju kineski policajci i Huawei kamere u Srbiji?“ Al Jazeera Balkans, 28.09.2019, http://balkans.aljazeera.net/vijesti/kome-trebaju-kineski-policajci-i-huawei-kamere-u-srbiji 31 Na Indeksu percepcije korupcije za 2018, Kina i Srbija su podelile zapaženo 87. mesto, sa indeksom 39 na skali od 0 (veoma korumpirana) do 100 (veoma čista), da bi 2019. godine. Izvor: Trancparency, https://www.transparency.org/cpi2019 32 Radio Slobodna Evropa. “Vladajuće partije Kine i Srbije: Jača saradnja dve zemlje.” RSE, 14.10.2019, https://www.slobodnaevropa.org/a/30216143.html

8

saradnici zaduženi za zdravstvo nedeljama nisu uspevali da ga ubede da preduzme

konkretnije mere - Tramp ih je uglavnom optuživao za alarmizam33 - nešto slično kao kad

predstavnici vlasti u Srbiji svakoga ko ukazuje na propuste u upravljanju krizom optužuju

za širenje panike.

Glavni razlog Trampovog ignorisanja upozorenja i saveta u vezi sa pandemijom treba

tražiti u čistom političkom interesu - Tramp se jednostavno plaši kako će usporavanje

ekonomije uticati na njegove šanse za reizbor. Imajući u vidu političku i ideološku poziciju

aktuelnog predsednika SAD, njegova odluka da predugo ignoriše pandemiju je posledica

izbora: između nesmetanog funkcionisanja kapitalističke ekonomije i zaštite ljudskih

života po cenu smanjenja profita, Tramp je dao prednost prvom.

Ni drugi Trampovi potezi uoči i tokom pandemije suštinski ne odstupaju od pred-

pandemijskog kursa američke administracije. Na primer, 10. februara 2020. godine,

Tramp je u predlogu budžeta za 2021. fiskalnu godinu predvideo drastične rezove u svim

socijalnim programima koje država finansira, uključujući zdravstvo, socijalno stanovanje,

pomoć pri otplati studentskih kredita, itd.34 U to vreme, SZO je već apelovala na države

da dodatno ulažu u javno zdravstvo. Tramp je pak odlučio ne samo da ne posluša SZO

po tom pitanju, nego je u aprilu doneo i odluku da ukine finansiranje ovoj organizaciji u

čijem su budžetu SAD poslednjih godina učestvovale sa 17 odsto, što je više od bilo koje

druge države. Ovaj potez je delom posledica Trampove želje da svali odgovornost za

loše upravljanje pandemijom na SZO, a delom je i doslednost njegovom stavu da

najmoćniji na tržištu (u ovom slučaju SAD) ne dobijaju ništa time što doprinose opštem

dobru kroz finansiranje zajedničkih (u ovom slučaju globalnih) institucija.

I ono što Tramp jeste uradio povodom pandemije u skladu je sa njegovom politikom u

“redovnom” stanju, politikom „Amerika na prvom mestu”. Naime, glavna mera američke

administracije je bila zatvaranje granica, najpre za putnike iz Kine i Irana, a sredinom

marta su zabranjeni ulasci u SAD i iz zemalja članica Evropske unije. Mere usmerene ka

spolja - umesto unutrašnjih mera izolacije ljudi i jačanja kapaciteta javnog zdravstva - nisu

nešto što iznenađuje. U pomenutom predlogu budžeta za 2021. godinu, pored smanjenja

davanja za zdravstvo i socijalne programe, Tramp predlaže povećanje izdataka za

izgradnju zida na južnoj granici i uopšte izdataka za mere čiji je cilj sprečavanje imigracije.

Iako su razlozi za zatvaranje granica tokom pandemije drugačiji u odnosu na “redovno”

stanje, zatvaranje granica kao kvazi-rešenje je zaštitni znak Trampove politike.

Konačno, pandemija COVID-19 doprinela je i daljem zaoštravanju odnosa između SAD i

Kine. Tokom januara i februara, Tramp se u nekoliko navrata pohvalno izrazio o načinu

na koji su vlasti u Kini upravljale krizom. Međutim, kada je pandemija uzela maha u SAD,

američki predsednik je „promenio ploču“ i počeo da krivi Kinu za globalno širenje virusa,

nazivajući novi koronavirus “kineskim virusom”. Prebacivanje krivice na druge (SZO,

33 “He Could Have Seen What Was Coming: Behind Trump’s Failure on the Virus”, The New York Times, 11.04.2020. https://www.nytimes.com/2020/04/11/us/politics/coronavirus-trump-response.html 34 “What's in President Trump's Fiscal 2021 Budget?”, The New York Times, 10.02.2020. https://www.nytimes.com/2020/02/10/business/economy/trump-budget-explained-facts.html

9

Kinu, itd.) umesto preuzimanja odgovornosti za propuste, kao i međunarodno izolovanje

umesto međunarodne koordinacije u primeni mera, nedvosmisleno govore o tome da su

SAD propustile da budu globalni lider u suzbijanju pandemije COVID-19.

Ipak, američki predsednički izbori ostaju zakazani za november 2020. godine i Trampu je

hitno potreban spoljnopolitički uspeh kojeg za sad nema. Ishitreni sporazum između

Kosova i Srbije bi, u tom smislu, mogao biti dobra šansa za američkog predsednika.

Međutim, ono što bi za Trampovu administraciju bio uspeh, za ostale, a pogotovo za

balkanski region, moglo bi biti opasno.

Kosovski „bermudski trougao”

Pandemija COVID-19 poslužila je i kao pozadina za iskrivljena tumačenja pada kosovske

vlade. Vlada Kosova na čelu sa Aljbinom Kurtijem srušena je 25. marta, nepuna dva

meseca od njenog formiranja. Koalicioni partner Kurtijevog Samoopredeljenja,

Demokratski savez Kosova (DSK), inicirao je glasanje o nepoverenju vladi nakon što je

Kurti smenio ministra unutrašnjih poslova Agima Veljiua iz DSK. Naime, do sukoba

koalicionih partnera došlo je nakon što je Veljiu – suprotno stavu vlade – podržao ideju

kosovskog predsednika Hašima Tačija o uvođenju vanrednog stanja zbog pandemije.

Dok je pandemija iskorišćena kao povod, pravi uzrok pada kosovske vlade leži u sukobu

Kurtija i Tačija.

Kurtijeva najava borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali i insistiranje na

drugačijem pristupu dijalogu sa Srbijom, ugrozili su poziciju kosovskog predsednika kojeg

je slovenački tink tenk IFIMES opisao kao “simbol političko-kriminalne hobotnice”35. S

obzirom da nema značajniju podršku biračkog tela, Tači je bio prinuđen da traži spoljne

saveznike. Našao ih je u američkoj administraciji, odnosno u specijalnom izaslaniku

predsednika Trampa za dijalog Beograda i Prištine, Ričardu Grenelu, ali i u predsedniku

Srbije Aleksandru Vučiću. I pored toga što se dijalog Kosova i Srbije već duže vreme

smatra zvanično obustavljenim, ova trojica političara nastavili su da se sastaju i u tajnosti

pregovaraju tzv. konačni sporazum, sa ciljem da on bude potpisan što pre. Kurti im je u

tome bio samo prepreka, te je Grenel odlučio da pomogne rušenje tek formirane vlade

Kosova.

Iako je Grenel zvanično negirao da se u njegovom prisustvu pregovaralo o razmeni

teritorija između Srbije i Kosova, ovo je ideja koju Vučić i Tači guraju još od 2018.

godine.36 Postoji više razloga zašto razmena teritorija odgovara ovom trojcu i zašto im se

žuri. Grenelu se žuri da isposluje “istorijski sporazum” između Srbije i Kosova koji bi

američkoj javnosti bio predstavljen kao spoljnopolitički uspeh Trampove administracije

uoči predsedničkih izbora. Nije isključeno ni da je Grenel motivisan ličnom promocijom i

sticanjem kredibiliteta međunarodnog pregovarača. Tači, s druge strane, želi što pre bilo

35 “Analiza: Tači ‘simbol političko-kriminalne hobotnice’ na Kosovu”, Danas, 06.08.2019. https://www.danas.rs/politika/analiza-taci-simbol-politicko-kriminalne-hobotnice-na-kosovu/ 36 “Serbia, Kosovo presidents broach border changes for historic deal”, Politico, 25.08.2018. https://www.politico.eu/article/aleksandar-vucic-hashim-thaci-serbia-kosovo-balkans-eu-enlargement-alpbach-forum/

10

kakav dil koji će mu osigurati zaštitu od krivičnog gonjenja, odnosno sprečiti Specijalno

tužilaštvo u Hagu da podigne optužnicu za ratne zločine protiv njega.37 Trećoj strani,

Vučiću, je važno da postigne dogovor koji će uz pomoć kontrolisanih medija moći da

predstavi biračkom telu u Srbiji kao svoju pobedu. Razmena teritorija bi ipak nanela manju

štetu Vučićevom rejtingu od bezuslovnog priznanja kosovske nezavisnosti.

A zašto je razmena teritorija loša za ostale? Pre svega, ovo kvazirešenje predstavlja

poraz ideje o državi kao političkoj zajednici svih njenih građana bez obzira na njihovu

etničku pripadnost. Povlačenje novih državnih granica duž linija “etničkog razgraničenja”

učvrstilo bi dominaciju etno-nacionalizma u regionu i normalizovalo opasnu ideju o

prirodnosti etnički homogenih zajednica. Drugo, razmena teritorija je teško sprovodiva u

praksi bez ogromne ljudske patnje – pre svega onih koji bi se našli sa “pogrešne” strane

granice, a takvih je mnogo. Ljudi bi u strahu masovno napuštali svoje domove, a oni koji

bi ostali nastavili bi život u segregaciji. Konačno, iscrtavanje novih granica na Balkanu

dalo bi legitimitet već postojećim težnjama za stvaranjem novih etnički čistih država.

Srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik podržao je podelu i izrazio želju da se, pored

četiri opštine na severu Kosova, Srbiji pripoji i Republika Srpska.38 Ovakve težnje su u

prošlosti uglavnom završavale u krvi.

Drugi razlog zbog kojeg je rušenje kosovske vlade zabrinjavajuće je to što se ovde ustvari

radi o početku mekog državnog udara. Ovaj državni udar podržala je Trampova

administracija, nakon ne baš uspešnih pokušaja vršenja pritiska na kosovsku vladu. Kada

je Kurti krajem februara najavio postepeno ukidanje taksi na robu iz Srbije i uspostavljanje

reciprociteta u međusobnim odnosima Kosova i Srbije, Grenel je zapretio obustavom

američke finansijske pomoći Kosovu, pa čak i povlačenjem američkih trupa, ukoliko takse

ne budu uklonjene odmah i bezuslovno. Do ove upadljivo neproporcionalne sankcije na

kraju nije došlo jer je u međuvremenu izbila kriza izazvana pandemijom COVID-19 koja

je – kako Tačiju, tako i Grenelu – došla kao poručena.

Neslaganje oko upravljanja krizom poslužilo je kao zgodan povod za rušenje Kurtijeve

vlade. Koalicionom partneru u vladi, DSK, nije trebalo mnogo da pređe na Tačijevu

stranu. Ovaj prelet treba sagledati u svetlu činjenice da borba protiv korupcije koju je

najavio kosovski premijer ne predstavlja problem samo za Tačija, već i za partijsku elitu

DSK. Padom kosovske vlade, svaka od strana koja je učestvovala u državnom udaru

dobila je nešto – Grenel raščišćen put ka tzv. sveobuhvatnom sporazumu između

Beograda i Prištine, Tači šansu da se potpisivanjem sporazuma predstavi kao mirotvorac

i tako izbegne optužnicu za ratne zločine, a rukovodstvo DSK zaštitu od anti-korupcijskih

mera i potencijalnih sudskih procesa. Ne treba zaboraviti ni da padom kosovske vlade

dobija i Aleksandar Vučić kojem nikako ne bi odgovaralo da mora da pregovara sa

37 Dean B. Pineles, “American Dilemma: What if Kosovo’s Thaci is Indicted?”, Balkan Insigth, 24.01.2019. https://balkaninsight.com/2019/01/24/american-dilemma-what-if-kosovo-s-thaci-is-indicted-01-23-2019/ 38 “Dodik: North of Kosovo to remain in Serbia with Republika Srpska joining Serbia as well”, Kossev, 21.09.2019. https://kossev.info/dodik-north-of-kosovo-to-remain-in-serbia-with-republika-srpska-joining-serbia-as-well/

11

Kurtijem. Upravo zbog toga je i Srpska lista, koja je formalno učestvovala u Kurtijevoj

vladi, podržala njeno rušenje.

Kosovski predsednik je krajem aprila zvanično ponudio DSK mandat za formiranje nove

vlade, nakon što Samoopredeljenje nije predložilo novog mandatara zahtevajući

prevremene izbore odmah po završetku pandemije. Međutim, Ustavni sud Kosova je

obustavio proces formiranje nove vlade do 29. maja, kada će doneti konačnu odluku o

tome da li je Tačijeva potez u skladu sa Ustavom ili ne. Za to vreme, podrška građana

Kosova Samoopredeljenju raste: nakon parlamentarnih izbora u oktobru 2019. godine na

kojima je Kurtijeva partija bila prvoplasirana osvojivši nešto više od 26 odsto glasova,

najnovije ankete govore da se rejting Samoopredeljenja popeo na preko 50 odsto.39

Važno je pomenuti i to da je Vjosa Osmani, predsednica kosovskog parlamenta koja je

predvodila drugoplasirani DSK na prethodnim izborima, bila protiv glasanja o nepoverenju

vladi tokom pandemije i protiv formiranja nove vlade u kojoj bi DSK bio u koaliciji sa

partijama takozvanog “ratnog krila”. I pored svega toga, Tači i Grenel nastoje da državni

udar predstave kao pobedu demokratije, ističući legitimitet buduće vlade40 bez

Samoopredeljenja. Ovakvo redefinisanje demokratskog legitimiteta i odvajanje pojma

demokratije od volje naroda opasno je ne samo u kosovskom kontekstu nego i šire.

Treća zabrinjavajuća stvar je reakcija Evropske unije na dešavanja na Kosovu ili, možda

bolje rečeno, odsustvo reakcije. Iako su neki evropski zvaničnici izrazili podršku

postepenom ukadanju taksi i usprotivili se glasanju o nepoverenju kosovskoj vladi u sred

pandemije, Evropska unija se pokazala nespremnom – ili nevoljnom – da spreči rušenje

vlade Kosova. Ostaje da se vidi da li će uspeti da spreči sporazum o razmeni teritorija.

Istini za volju, ideja o prekrajanju granica se pojavila u okviru Briselskog dijaloga

Beograda i Prištine, što govori da Evropska unija nije imuna na ovakva rešenja.

Dosadašnji dijalog pod okriljem Evropske unije nije dao očekivane rezultate i postao je

jedan od izvora nezadovoljstva građana – kako na Kosovu, tako i u Srbiji.

Zašto je onda nezainteresovanost Evropske unije za Balkan zabrinjavajuća? Pre svega

zato što povlačenje Evropske unije otvara prostor za druge, potencijalno veoma opasne

spoljne uticaje – o čemu govore i skorašnja dešavanja na Kosovu razmatrana u ovom

tekstu. Drugo, i pored nespornih strukturnih problema sa kojima je suočena već

godinama, Evropska unija i dalje ima potencijal da kroz temeljnu i radikalnu reformu

postane istinska zajednica naroda. Važno je da Balkan ne bude ostavljen po strani. Jedan

deo te reforme bi trebalo da bude i ponovno angažovanje Evropske unije u dijalogu

između Srbije i Kosova, zasnovano na drugačijim principima i orijentisano ka dobrobiti

građana umesto političkih elita.

39 “Kurti pod baražnom paljbom zbog saradnje sa Srbima tokom pandemije”, Deutsche Welle, 11.04.2020. https://www.dw.com/sr/kurti-pod-bara%C5%BEnom-paljbom-zbog-saradnje-sa-srbima-tokom-pandemije/a-53093516 40 Richard Grenell, Twitter, 19.04.2020. https://twitter.com/RichardGrenell/status/1251880416253886468

12

Evropska drama

Evropska unija je u godinu pandemije ušla sa izraženim unutrašnjim podelama. Izbor

nove Evropske komisije je pratila veoma dinamična borba moći koja je pokazala da ona

nije samo „geopolitička“41 na spoljnom planu, već sve više i na unutrašnjem. Čini se da

mnogi, a pre svega Francuska, žele da iskoriste skori odlazak Angele Merkel sa mesta

nemačkog kancelara kako bi uvećali svoj uticaj u EU. Tako su postale sve jasnije razlike

između ove dve zemlje po raznim pitanjima, kao što su budućnosti EU, njenog proširenja

ili odnosa prema Ruskoj Federaciji.42

Opasnost od ponovnih podela unutar EU je rasplamsala i potencijalna nova migrantska

kriza izazvana odlukom Turske da otvori svoje granice ka Evropi za 3,6 miliona izbeglica.

Ta odluka je od strane zvaničnika EU označena kao ucena turskog predsednika koji je

zahtevao da se EU uključi u rat u Siriji. Vrlo brzo je došlo do masovnih nemira na tursko-

grčkoj granici koji su pretili da oživi slike iz 2015. godine, kada su pojedine države članice

EU podigle ograde duž svojih granica i odbile da solidarno učestvuju u rešavanju

migrantske krize. Izbijanje pandemije koronavirusa je čini se ove probleme odložilo.

Pandemija je međutim ogolila jedno važno pitanje – u kojoj meri vrednosti solidarnosti i

demokratije i dalje čine temelj Evropske unije?

Kada je početkom marta Italija, koja je bila u tom trenutku najteže pogođena

koronavirusom, tražila od drugih država članica EU pomoć u vidu medicinske opreme,

odgovor je bio surov – mnoge zemlje, a među prvima Nemačka, Francuska i Češka su

donele odluku o zabrani njenog izvoza. Čak ni nakon dve nedelje, kada je broj zaraženih

i preminulih u Italiji bio višestruko veći nego u drugim državama članicama, pomoć nije

stizala. Ali zato je medicinska oprema stigla iz Kine, koja je prethodno ponudila Italiji da

kupi 1.000 respiratora, 2 miliona maski, 20.000 zaštitnih odela i 50.000 testova na

COVID-1943. Italijanska javnost je bila besna na EU, što pokazuju i ankete prema kojima

52% građana vidi Kinu kao prijateljsku zemlju, dok 45% smatra da je Nemačka

neprijateljska, iako je ona polovinom marta počela da šalje medicinsku opreme, a kasnije

i da prevozi obolele Italijane u Nemačku.44 Na kraju je Evropska komisija morala da se

izvini, iako je ona mogla samo da apeluje na države članice da budu solidarne, jer druge

mehanizme nema.

41 “The von der Leyen Commission: for a Union that strives for more”, European Commission, 10.09.2019. https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/IP_19_5542 42 “France is back, but where is Germany?”, Politico, 27.11.2019. https://www.politico.eu/article/france-germany-foreign-relations-emmanuel-macron-angela-merkel-power-imbalance-eu/ 43 “Italy criticises EU for being slow to help over coronavirus epidemic”, The Guardian, 11.03.2020. https://www.theguardian.com/world/2020/mar/11/italy-criticises-eu-being-slow-help-coronavirus-epidemic 44 Elisabeth Braw, “The EU Is Abandoning Italy in Its Hour of Need”, Foreign Policy, 14.03.2020. https://foreignpolicy.com/2020/03/14/coronavirus-eu-abandoning-italy-china-aid/

13

Bivši predsednik Evropske komisije, Žak Delor, rekao je da manjak solidarnosti

predstavlja smrtnu pretnju za Evropsku uniju.45 Podela između evropskog severa i juga u

vezi sa ekonomskim odgovorom na pandemiju pretila je da obistini ove slutnje. Oštre

debate su se vodile u vezi sa tim da li je moguće solidarno podeliti trošak krize između

država članica ktoz zaduživanje putem tzv. korona obveznica, čemu su se oštro protivile

države predvođene Holandijom i Nemačkom, ili odgovor na ekonomsku krizu treba tražiti

u zajedničkom fondu sličnom onom koji je stvoren nakon ekonomske krize iz 2008.

godine. Nakon teških pregovora unutar EU, dogovoren paket pomoći od 500 milijardi evra

za najteže pogođene zemlje. Južne države članice su ostale nezadovoljne, ali možda je

od starta trebalo insistirati ne na solidarnosti, već na sposobnosti država da prepoznaju

svoje interese u mutualizaciji duga.46

Ako je za solidarnost i moguće naći supstitut, još uvek nije nađen bolji politički poredak

od demokratije. Pa ipak, EU još uvek ne uspeva da zaustavi galopirajuće autoritarne

procese koji su uzeli maha u njenim članicama – Mađarskoj i Poljskoj. Mađarski

parlament je 30. marta doneo Zakon o zaštiti od koronavirusa koji je Viktoru Orbanu,

predsedniku mađarske vlade, omogućio da bez vremenskog ograničenja vlada putem

dekreta i da suspenduje izbore, a svim osobama koje „iskrivljuju istinu“ u vezi sa

koronavirusom zaprećena je zatvorska kazna od 5 godina. Mlake reakcije iz EU institucija

i drugih država članica su šokantne, ali možda ne i iznenađujuće ako se imaju u vidu

različiti interesi, ali i limitiran broj instrumenata koji stoje na raspolaganju EU za

sankcionisanje ovakvih poteza.47 S druge strane, EU je po četvrti put pokrenula proceduru

protiv Poljske pred Evropskim Sudom Pravde, zbog kršenja vladavine prava i podrivanja

nezavisnosti sudstva.48

Politika muzičkih stolica

U ovim uslovima, razočaranost srpske vlasti u reakciju EU je bio ili plod nerazumevanja

konteksta ili namere da se postigne neki drugi politički cilj. Kada je neko paralisan od

straha, normalna reakcija je podrška, a ne cipelarenje. Srbija je uradila upravo ovo drugo.

45 “Coronavirus could be final straw for EU, European experts warn”, The Guardian, 01.04.2020. https://www.theguardian.com/world/2020/apr/01/coronavirus-could-be-final-straw-for-eu-european-experts-warn 46 Yanis Varoufakis, “Solidarity Is Not What Europe Needs”, Project Syndicate, 20.04.2020. https://www.project-syndicate.org/commentary/eurobonds-must-be-based-on-self-interest-not-solidarity-by-yanis-varoufakis-2020-04?a_la=english&a_d=5e9d914cdaa78f900c8e64ba&a_m=&a_a=click&a_s=&a_p=homepage&a_li=eurobonds-must-be-based-on-self-interest-not-solidarity-by-yanis-varoufakis-2020-04&a_pa=curated&a_ps=main-article-a2&a_ms=&a_r= 47 Yasmeen Serhan, “The EU Watches as Hungary Kills Democracy”, The Atlantic, 02.04.2020. https://www.theatlantic.com/international/archive/2020/04/europe-hungary-viktor-orban-coronavirus-covid19-democracy/609313/ 48 “Commission launches 4th infringement procedure over Poland’s rule of law”, Politico, 29.04.2020. https://www.politico.eu/article/brussels-launches-4th-infringement-procedure-over-polands-rule-of-law/

14

Evropska komisija je 14. marta donela odluku po kojoj je, zbog mogućnosti ugrožavanja

sposobnosti reagovanja EU na epidemiju COVID-19, za izvoz medicinske opreme u treće

zemlje bila potrebna dozvola država članica. Ovu odluku je predsednik Srbije Aleksandar

Vučić lažno interpretirao govoreći da Srbija ne može više da uvozi medicinsku opremu iz

EU, da ne postoji evropska solidarnost i da je ona bila samo bajka na papiru, te da je od

kineskog predsednika, koga je nazvao bratom, zatražio pomoć. Time je predsednik

označio početak velike antievropske i prokineske kampanje u provladinim medijima koja

je kulminirala čuvenim bilbordima zahavalnosti predsedniku Kine širom Srbije.

Ova izjava i kampanja koja je usledila su zapravo ogolile višegodišnju neiskrenu,

nekonzistentnu i neartikulisanu spoljnu politiku Srbije i potencijalno dugoročno naštetile

državnim interesima. Politika „muzičkih stolica“ je ona u kojoj Srbija računa da će, kada

muzika stane, moći da sedne na bilo koju. U toj igri Srbija misli da može da žonglira sa

međusobno suprotstavljenim interesima SAD, EU, Kine, Rusije i drugih zemalja. Čak i

među državama članicama EU pronalazi najbližeg saveznika u autoritarnoj Orbanovoj

Mađarskoj, ali istovremeno želi i blisko partnerstvo sa Nemačkom i Francuskom.

Ovakva politika ima sve veće šanse da se završi tako što će grubo prizemljiti i ispasti iz

igre, što se već može naslutiti iz reakcija evropskih zvaničnika poput šefa Evropske

diplomatije Žozepa Borela koji je izrazio zabrinutost zbog ovakvih narativa, i zapadnih

medija poput Špigela49, Standarda50 ili Forin polisija51 koji sve češče pišu o

nedemokratskom karakteru srpske vlasti i njenoj sve većoj bliskosti sa Kinom.

Pored negodovanja, Brisel je vrlo brzo pokrenuo humanitarnu kontraofanzivu. EU je već

20. marta odobrila 7,5 miliona evra bespovratnih sredstava za borbu protiv epidemije

COVID-19. Nakon nedelju dana odlučila je da se 93 miliona evra iz IPA fondova

preusmeri u borbu protiv koronavirusa. Od tih sredstava su plaćeni transport medicinske

opreme koja je stgla iz stranih zemalja, uključujući tu i Kinu, nabavljena je medicinska

oprema i pružena je podrška otvaranju radnih mesta, kao i malim i srednjim preduzećima.

Zanimljivo je da podaci o vrednosti pomoći Kine, Rusije i drugih neevropskih zemalja nije

poznata javnosti, kao ni u kom procentu su to donacije, a u kom kupovina medicinske

opreme.

Međutim, pomoć EU ni za medije, od kojih je većina naklonjena srpskoj vlasti, a ni za

samu srpsku vlast kao da nije jednako bila vredna kao ona koju Srbija nabavlja u Kini,

Rusiji, Tuskoj ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Za njih su rezervisani termini kao što

su „braća“ i „prijatelji“, kao i svečani dočeci uz ljubljenje zastava, dok je pomoć EU zauzela

manje mesta u medijima, a njen prijem je više bio protokolaran. Zato je sama Delegacija

49 “Der Spiegel: Democracy in Serbia most limited during pandemic”, N1, 28.04.2020. http://rs.n1info.com/English/NEWS/a593980/Serbia-goes-farthest-in-limiting-democracy-during-pandemic-Der-Spiegel-says.html 50 “Serbien wirft sich China an die Brust”, Der Standard, 16.04.2020.https://www.derstandard.de/story/2000116895760/serbien-wirft-sich-china-an-die-brust 51 Vuk Vuksanović, “China Has Its Eyes on Serbia”, Foreign Policy, 08.04.2020. https://foreignpolicy.com/2020/04/08/china-serbia-aleksander-vucic-xi-jinping-coronavirus/

15

EU u Srbiji pokušala da reklamira kako je od 2000. godine više od 450 miliona evra u

donacijama i kreditima obezbedila za bolnice, institute, laboratorije i raznu medicinsku

opremu.52 Međutim, zbog evidentnog podrivanja od strane najviši predstavnika države,

ovaj potez EU je ličio na očajnički pokušaj da se dopre do građana Srbije, koji i dalje

veruju da su ruske i kineske donacije tek par procenata manje nego evropske, što je

daleko od istine.53 U tom smislu se Vučićeva mlaka, usputna i kasna zahvalnost EU na

pomoći54 savršeno uklapa u sliku srpskog neiskrenog odnosa prema njoj.

Evropske integracije – sve po starom

Odnos EU prema kandidatima za članstvo na Zapadnom Balkanu je poslednjih godina

imao nekoliko karakteristika: tolerisanje autoritarnih tendencija, blokada otvaranja

pregovora sa zemljama koje su de facto bile spremne za to, nemogućnost uticaja na

promene u BiH, nefer odnos prema Kosovu u pogledu viznog režima, neveliki politički

apetiti za proširenjem, potkusurivanje najmoćnijih članica debatom o novoj metodologiji i

slično.

Zbog svega ovoga je odluka o početku pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom

u sred najvećeg izazova sa kojim se EU suočila nakon drugog svetskog rata imala veliku

simboličku važnost. Srbija na ovu odluku EU nije ni reagovala i time je ponovo pokazala

kakav značaj za nju imaju evropske integracije regiona.

Završetak vanrednog stanja u Srbiji se poklopio sa dugo očekivanim samitom Evropske

unije i Zapadnog Balkana u Zagrebu. Pred sam samit je objavljena Deklaracija civilnog

društva „Sa ili bez EU“55 kojom se između ostalog traži od EU i zemalja regiona da

intenziviraju i ubrzaju reforme u oblastima osnovnih prava i sloboda, sudstva, vladavine

prava i demokratskih institucija. Samit je na kraju protekao u potpunoj senci pandemije

COVID-19. Bilo je primetno razočaranje lidera EU zbog antievropskih poruka koje su

stizale iz regiona prethodnih meseci, ali i zbog značajnog nazadovanja demokratije i

vladavine prava.

52 “EU assistance to Health sector in Serbia – a fundamental effort that modernised the whole Serbian health system”, Europa.rs, 23.03.2020. http://europa.rs/eu-assistance-to-health-sector-in-serbia-a-fundamental-effort-that-modernised-the-whole-serbian-health-system/?lang=en 53 “Evropska orijentacija građana Srbije. Ispitivanje javnog mnjenja (decembar 2019. godine)”, Ministarstvo za evropske integracije, https://www.mei.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/istrazivanja_javnog_mnjenja/ijm_dec_19.pdf 54 “Vučić sa ambasadorima zemalja članica EU: Odobreno nam je 93 miliona evra pomoći, ali je i Srbija ponudila pomoć Evropi”, Blic, 24.04.2020. https://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-sa-ambasadorima-zemalja-clanica-eu-odobreno-nam-je-93-miliona-evra-pomoci-ali/kj3vzlv 55 “CSO Declaration on Zagreb EU – Western Balkans Summit ‘With or Without (E)U’” https://crosol.hr/eupresidency/en/zg-cso-declaration-on-eu-western-balkans/

16

Maske su pale

Maske su pale i interesi srpske spoljne politike su ogoljeni tokom pandemije COVID-19.

Ti interesi ne počivaju na vrednostima opšteg dobra, već na mehanizmu za očuvanje

postojećeg unutrašnjeg poretka. Vlast u Srbiji prepodne gleda na istok, a popodne na

zapad u nadi da će sa svih strana sveta dobiti finansijsku i političku podršku, a za uzvrat

je spremna na sve, osim na ograničavanje sopstvene moći. Zato na međunarodnoj sceni

kao neprijatelje percipira one vlade i pojedince koji bi da grade saveze sa Srbijom kao

uređenom i demokratskom, a ne zarobljenom državom.

Nada da je pandemija zadala smrtonosni udarac ideji liberalne demokratije u svetu i da

više neće morati ni da se pretvara da u nju veruje, srpsku vlast je prirodno spojila sa onim

vladama koje pokazuju iste i još drastičnije autoritarne tendencije. Zbog toga ona nakon

30 godina, ako zanemarimo kratak period početkom milenijuma, pronalazi zajednički jezik

sa Trampovom Amerikom. Zbog toga, pored već tradicionalnog saveznika kakav je

Putinova Rusija, pronalazi zajedničke interese sa Kinom. Zbog toga, među svim

državama članicama EU, najbližu saradnju ima sa Orbanovom Mađarskom.

Međutim, ukoliko se nešto iz korena ne promeni, groteskni pokušaji Srbije da nastavi sa

svojom „neonesvrstanom“ politikom imaju velike izglede da se završe tragično – tako što

će joj jedini partneri biti oni koji je vide kao monetu za potkusurivanje, kao poligon za

demonstraciju uticaja ili kao ekonomsko-političkog vazala. Niko, pa ni one zemlje koje

aktuelni srpski zvaničnici nazivaju prijateljima, neće imati poštovanja prema državi koja

je neiskrena i nepoštena u svojim spoljnopolitičkim odnosima. Takvu državu sve druge

gledaju sa podozrenjem, kao plen ili kao igralište na kome mogu ostvariti neke njima

važnije interese, uz potpunu nezainteresovanost za moguće posledice po to igralište.

Takva država više i neće moći da vodi spoljnu politiku, drugi će to činiti umesto nje.

Za državu koja tvrdi da je posvećena putu za članstvo u EU, očekivalo bi se da iskaže

mnogo više razumevanja i podrške za situaciju u kojoj se našla EU. Okretanje leđa EU,

ideje o prevarantskim akcijama prema najmoćnijim državama člnicama EU56 i preoštre

kritike kada im nije bilo ni mesto ni vreme, bile su demonstracija kako srpski zvaničnici

shvataju EU i evropske integracije – kao izvor moći i sredstvo manipulacije, a ne kao alat

za izgradnju institucija, vladavine prava i modernizaciju zemlje. To su još jednom potvrdili

i izveštaji Fridom hausa57 i Novinara bez granica58, ali se to vidi i u činjenicama poput one

56 “Vučić o respiratorima: Evo koliko ih ima, a hteo sam od Nemaca da uzmem još”, Mondo, 13.03.2020. https://mondo.rs/Video/Info-video/a1295079/Vucic-o-respiratorima-koliko-ima-respiratora-u-Srbiji.html 57 Zselyke Csaky, “Dropping the Democratic Façade”, Freedom House https://freedomhouse.org/report/nations-transit/2020/dropping-democratic-facade 58 “Reporters Without Borders: Serbia drops to 93rd, Kosovo moves up to 70th place”, Kossev, 21.04.2020. https://kossev.info/reporters-without-borders-serbia-drops-to-93rd-kosovo-moves-up-to-70th-place/

17

da je na Zapadnom Balkanu srpska spoljna politika najneusklađenija sa spoljnom

politikom EU. 59

Ova kriza je prelomna tačka u globalnim odnosima i najveća je utopija verovati da se

može sve nastaviti po starom. Ako Srbija to ne shvati sama, realnost će je naterati na to.

Ukoliko želi da bude pouzdan i kredibilan međunarodni akter, Srbija ne sme dozvoliti da

umesto subjekta postane objekat međunarodnih odnosa. Borba za uticaj u njoj je

geopolitika kojoj ona u ovom trenutku nije dorasla. Geopolitika u kojoj će onaj ko misli da

može sve druge da prevari, ostati na kraju sam, bez saveznika, bez suvereniteta i bez

uticaja.

59 Igor Novaković, Natan Albahari, Jovana Bogosavljević, “An analysis of Serbia’s alignment with the European Union’s foreign policy declarations and measures in 2019” https://www.isac-fund.org/wp-content/uploads/2020/02/ISAC-CFSP-Analysis-2019-1.pdf