ALFA UNIVERZITET FAKULTET ZA INŽENJERSKI MENADŽMENT

MASTER RAD

Analiza tržišta rada u prekograničnoj regiji Južne i Istočne Srbije

MENTOR STUDENT: Prof. dr Vladimir Tomašević Jelena Pavlović Broj indeksa: PD5/2012

Beograd, 2015.

2

APSTRAKT: Analiza tržišta rada u prekograničnoj regiji (sa akcentom na borski, zaječarski, nišavski,

pirotski, jablanički i pčinjski okrug) rađena je u okviru projekta „U potrazi za ekonomskom

obnovom i razvojem: Priprema za zajedničku promociju regionalnog prekograničnog

poslovnog potencijala- REVIVLE“ koji kofinansira EU kroz IPA program prekogranične

saradnje Srbija-Bugarska. Delovi te analize korišćeni su u pripremi ovog rada.

Analiza tržišta rada u prekograničnoj regiji Srbija – Bugarska podeljena je u nekoliko

tematskih celina. U prvom delu prikazani su ciljevi i metodologija istraživanja. U drugom

delu prikazane su opšte karakteristike i trendovi na tržištu rada u Srbiji dok su u trećem delu

sagledane osnovne ekonomske i demografske karakteristike regije. Četvrti deo odnosi se na

problem nezaposlenosti i daje osnovne informacije o kretanju stope nezaposlenosti. U petom

delu dat je pregled tražnje za radnom snagom sa stanovišta tekuće i planirane tražnje za

radnom snagom. Šesti deo nam donosi ponudu radne snage u regiji – osnovne karakteristike

radne snage i profile koji se nude. Kroz sedmi deo se bavimo analizom formlanog i

neformalnog obrazovanja i njihovim doprinosom razvoju kompetencija i veština radne snage.

U osmom delu je data SWOT analiza, a u devetom indikatori za praćenje tržišta rada. U

poslednjem, desetom delu analize, predstavljeni su osnovni zaključci i predložene su mere tj.

aktivnosti koje je potrebno sprovesti za prevazilaženje postojećeg stanja.

KLJU ČNE REČI:

Tržište rada, nezaposlenost, radna snaga, karakteristike radne snage, kompetencije i veštine

radne snage, zapošljavanje

3

ABSTRACT: The analysis of the labour market in the cross-border region (with focus on Bor, Zaječar,

Nišava, Pirot, Jablanica and Pčinja District) was conducted within the project ‘In Search for

Economic Reviving and Development': Preparation for Joint Promotion of the Cross-border

Region Business Potential – REVIVAL' co-funded by EU through IPA Serbia-Bulgaria

Cross-Border Cooperation Programme. Parts of this analysis were used in preparing this

study.

The analysis of the labour market in cross border aria serbia- Bulgaria is divided into several

thematic units. The first part deals with the objectives and methodology of the research. The

second part reviews the general characteristics and trends on the labour market in Serbia,

while the third part gives an overview of basic economic and demographic characteristics of

the region. The fourth part deals with the issue of unemployment and provides basic

information on unemployment rate movements. The fifth part gives an overview of labour

demand from the standpoint of the current and projected labour demand. The sixth part

presents the labour supply in the region – basic characteristics of the labour force and profiles

on the market. In the seventh part we deal with the analysis of formal and informal education

and their contribution to developing labour force competencies and skills. The eighth part

presents a SWOT analysis and the ninth gives indicators for labour market monitoring. The

last, tenth part of the analysis, presents the main conclusions and proposed measures, i.e.

activities which need to be undertaken in order to overcome the current situation.

KEY WORDS:

The labor market, unemployment, labor force, labor force characteristics, labor force

competences and skils, employment

4

SADRŽAJ

APSTRAKT: .......................................................................................................................... 2

KLJUČNE REČI: ................................................................................................................... 2

ABSTRACT: .......................................................................................................................... 3

KEY WORDS: ....................................................................................................................... 3

1. UVOD ..................................................................................................................................8

1.1 Cilj analize tržišta radne snage ......................................................................................... 8

1.2 Metodologija ............................................................................................................... 9

2. KARAKTERISTIKE TRŽIŠA RADA U SRBIJI ............................................................11

3. ZAKONODAVNI I STRATEŠKI KONTEKST .............................................................18

4. KARAKTERISTIKE REGIJE JUŽNE I ISTOČNE SRBIJE .........................................22

4.1 Ekonomske karakteristike regije ................................................................................ 23

4.2 Demografske karakteristike regije ................................................................................ 24

4.3 Životni standard građana ............................................................................................... 26

5. KARAKTERISTIKE RADNE SNAGE ............................................................................29

5.1 Položaj osetljivih kategorija na tržištu rada ................................................................... 33

6. NEZAPOSLENOST U REGIJI……………………………………………………… 37

7. PONUDA I TRAŽNJA RADNE SNAGE U REGIJI ...................................................42

7.1. Potrebe za novim znanjima i veštinama ........................................................................ 47

8. MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA .........................................................52

9. FORMALNO I NEFORMALNO OBRAZOVANJE U REGIJI ......................................57

10. SWOT ANALIZA .............................................................................................................62

11. INDIKATORI ....................................................................................................................64

12. ZAKLJUČAK I PREPORUKE .......................................................................................66

12.1. Ključne preporuke ....................................................................................................... 70

13. LITERATURA ..................................................................................................................72

ANEX 1: INDIKATORI ...................................................................................................... 74

5

LISTA SKRA ĆENICA

APTR Aktivni programi na tržištu rada EU Evropska unija IKT Informaciono-komunikacione tehnologije IPA Instrument Evropske unije za bespovratnu finansijsku pretpristupnu

pomoć LAPZ Lokalni akcioni plan zapošljavanja LSZ Lokalni savet za zapošljavanje MSP Sektor malih i srednjih preduzeća MSPP Mala i srednja preduzeća i preduzetništvo NAPZ Nacionalni akcioni plan zapošljavanja NSZ Nacionalna služba za zapošljavanje

6

LISTA TABELA Tabela 1 - Karakteristike lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje VI 2013. Tabela 2 - Struktura lica koja traže zaposlenje u junu 2013. godine Tabela 3 - Demografska kretanja u regiji Tabela 4 - Prosečne zarade u regionu, prosek do X meseca 2013. Tabela 5 - Raspoloživa sredstva i lična potrošnja po domaćinstvu u II kvartalu 2013.- mesečni prosek Tabela 6 - Uporedna analiza nezaposlenosti po godinama i polu u regionu Tabela 7 - Nezaposlena lica prema trajanju nezaposlenosti u regiji Tabela 8 - Nezaposlena lica prema stepenu stručne spreme na kraju novembra 2013. Tabela 9 - Nezaposlena lica prema starosti, novembar 2013. Tabela 10 -Stanovništvo staro 10 i više godina prema pismenosti Tabela 11 - Lica stara 15 i vise godina prema kompjuterskoj pismenosti Tabela 12 - Stanovništvo staro 15 i više godina prema školskoj spremi Tabela 13 - Prijavljene potrebe za zapošljavanjem na mesečnom nivou

7

LISTA GRFIKONA

Grafikon 1- Nezaposlenost po regionima u Republici Srbiji Grafikon 2 - Demografsko pražnjenje po okruzima Grafikon 3 - Obrazovni nivo građana Srbije Grafikon 4 - Struktura zaposlenih prema profesionalnom statusu u regionu Južne i Istočne Srbije Grafikon 5 - Zaposlenost prema sektoru delatnosti Grafikon 6 - Nezaposlenost mladih Grafikon 7 – Struktura nezaposlenih prema stručnoj spremi Grafikon 8 - Nezaposlena lica u regiji prema godinama starosti, novembar 2013 Grafikon 9 – Potrebe za usavršavanjem radnika

8

1. UVOD

Analiza tržišta rada u prekograničnoj regiji (sa akcentom na borski, zaječarski, nišavski,

pirotski, jablanički i pčinjski okrug) je kroz sagledavanje tržišta rada ovog područja Srbije

pokušala da identifikuje stanje i potencijale radne snage koji bi bili od interesa za investitore i

da ukaže na slabosti i ograničenja kako bi se pružila podrška revitalizaciji ekonomije i

razvoju ovog područja kroz promociju poslovnog potencijala i mogućnosti za investiranje u

pograničnom području. Analiza bi trebalo da identifikuje mogućnosti tržišta rada ovog dela

Srbije kako bi se budućim investitorima predstavili potencijali i ukazalo na eventualne

nedostatke prilikom potencijalne mogućnosti za investiranje. Analiza daje odgovore na

ključna pitanja vezana za trenutno stanje na tržištu rada i preporuke kako unaprediti i

odgovoriti na potrebe savremenih potreba privrede i potencijalnih investitora a sve u cilju

rešavanja gorućeg problema nezaposlenosti u regionu. Cilj analize je što bolje sagledati ovu

oblast značajnu za investitore i postojeće privredne subjekte.

1.1 Cilj analize tržišta radne snage Osnovna svrha analize je da se sagledavanjem karakteristika radne snage, ponude tržišta

radne snage i potreba privrede regiona Južne i Istočne Srbije identifikuju potencijali u

ljudskom kapitalu ovog regiona, koji mogu predstavljati značajan resurs u privlačenju

investicija i daljem ekonomskom razvoju. Ključni cilj analize odnosi se na identifikovanje

najznačajnijih trendova i problema na tržištu rada kako bi se pružile preporuke za

unapređenje regionalnog tržišta rada.

Analiza tržišta radne snage u regionu Južne i Istočne Srbije prvenstveno treba da proceni

prirodu tržišta rada u navedenim okruzima i da istraži problem neusklađenosti ponude i

potražnje za radnom snagom kroz analizu:

1) Trenutnog stanja na tržištu radne snage kako u Srbiji tako i u datom regionu,

uključujući i dinamiku po brojnim indikatorima (zaposlenost, nezaposlenost, različite

strukture itd.)

2) Potreba privrede u regionu u vezi sa kompetencijama, veštinama i kvalifikacijom

radne snage;

3) Slabosti u ponudi radne snage;

9

4) Nedostajućih veština i kompetencija radne snage koje su već tražene ili će biti tražene

u budućnosti

Rezultati analize treba da doprinesu unapređenju lokalnih politika tržišta radne snage kako bi

se povećala zaposlenost i konkurentnost privrede, a radi ubrzanja ekonomskog rasta čitavog

regiona.

1.2 . Metodologija Metodologija izrade dokumenta je definisana u nekoliko kompatibilnih i međusobno

povezanih faza.

Prva faza je predstavljala analizu relevantnih strategija i programskih dokumenata, zakonskih

i podzakonskih akata, kao i dokumenata različitih domaćih i međunarodnih organizacija koja

se bave datom temom, kao i istraživanje statističkih podataka, a sve u cilju prikupljanja

relevantnih podataka koji predstavljaju indikatore razvijenosti tržišta radne snage, kao i

njegove usklađenosti sa potrebama privrede. Izneti podaci i statistike rezultat su desk

istraživanja koje se baziralo na analizi velikog broja dokumenata i istraživanja sprovedenih u

prethodnom periodu. U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji je sprovedeno, najčešće u okviru

projekata finansiranih od strane međunarodnih donatora, više istraživanja i studija, koje su se

bavile stanjem i kretanjima na tržištu rada, odnosom između potreba tržišta rada i ponudom

radne snage, potrebnim veštinama i prognoziranjem potreba, kao što su godišnje nacionalne

ankete poslodavaca, ankete o potrebnim veštinama zaposlenih, statistički bilteni relevantnih

institucija, kao i podaci dostupni u okviru različitih nacionalnih strateških dokumenata.

Detaljna lista korišćenih istraživanja i anketa data je na kraju dokumenta. Podaci prikupljeni

u prvoj fazi su bili osnova za sve dalje analize urađene tokom narednih faza.

Drugu fazu je činilo razvijanje indikatora za prikaz trenutne situacije i budući monitoring.

Naime, pregled trenutnog stanja i razvijeni indikatori će omogućiti dalje praćenje specifičnih

parametara relevantnih za tržište rada i zaposlenost u datom regionu.

Treća faza je obuhvatila analizu ponude tržišta radne snage, kao i potreba privrede datog

regiona, kao i upoređivanje ponude i potražnje u cilju identifikovanja nedostataka

kompetencija i veština radne snage koje bi trebalo unaprediti u narednom periodu.

10

Četvrta faza se odnosila na definisanje zaključaka i preporuka u cilju unapređenja ponude

tržišta rada i njegove harmonizacije sa potrebama privrede.

Analiza tržišta radne snage je sprovedena u periodu od 1. oktobra 2013. godine do 28.

februara 2014. godine u skladu sa unapred predloženom metodologijom.

11

2. KARAKTERISTIKE TRŽIŠA RADA U SRBIJI

Srbija je početkom novog milenijuma ušla u proces tranzicije, sa ciljem da svoju privredu

prilagodi principima tržišnog poslovanja. Pozitivni trendovi ekonomskog rasta koji su

ostvareni do početka svetske krize 2008. godine nisu na pravi način iskorišćeni, odnosno nisu

prevedeni u održiv model, koji bi omogućio kontinuirano otvaranje dovoljnog broja novih

radnih mesta. (Tematski zbornik 2011:7). Takođe, institucionalne promene, liberalizacija

tržišta i privatizacije nisu vršene sistemski, niti sa jasnom strategijom i detaljnom pripremom.

Srbija u ovom periodu nije postigla odgovarajući napredak u razvoju institucija neophodnih

za delovanje efikasne tržišne privrede. Sve ovo je prouzrokovalo: probleme korupcije,

probleme u strukturi funkcionisanja preduzeća, neefikasno sprovođenje propisa, finansijsku

nedisciplinu i slično. Zbog svega toga, značajno smanjenje broja zaposlenih, koji se u tom

periodu desio u državnim (i društvenim) preduzećima, nije bio apsorbovan odgovarajućim

povećanjem zaposlenosti u privatnom sektoru, niti kroz samozapošljavanje. (Tematski

zbornik 2011:7). Kao rezultat svega gore navedenog dobili smo značajno povećanje

nezaposlenosti, što je direktno vodilo padu standarda građana i povećanju siromaštva.

Sa druge strane, odgovor države je bio jačanje državnog intervencionizma koje se eksponira

kroz aktivnije kreiranje politika na tržištu rada. (Tematski zbornik 2011:7). Mere za

sprovođenje politika na tržištu rada, koje sprovodi država, su bile aktivne i pasivne. Pasivne

mere tržišta rada imaju za cilj da obezbede finansijsku podršku u periodu nezaposlenosti.

Shodno tome, glavnu meru u ovoj grupi čini osiguranje, odnosno, naknada za slučaj

nezaposlenosti. Aktivne mere imaju za cilj da povećaju zapošljivost nezaposlenih a time i da

unaprede funkcionisanje tržišta rada. Od 2005. godine u Srbiji se započelo sa intenzivnijom

primenom aktivnih mera, koje su bile napuštene početkom 80-ih godina prošlog veka, zbog

nedostatka sredstava. (Tematski zbornik 2011:7). U aktivne mere zapošljavanja spadaju

savetovanje i podrška u aktivnom traženju posla, obuke (prekvalifikacije, dokvalifikacije,

obrazovanje odraslih itd.), kao i programi za kreiranje novih radnih mesta (pomoć pri

samozapošljavanju, mikrokreditiranje, javni radovi, subvencije za zapošljavanje i dr.).

Donošenje Nacionalne strategije za zapošljavanje za period 2005-2010. godine je uključivalo

ključne ciljeve Lisabonske strategije EU: punu zaposlenost (prilagođenu domaćem

privrednom okruženju), unapređenje kvaliteta i produktivnosti radne snage, jačanje socijalne

kohezije i uključivanje na tržište rada. Time je i zvanično napravljena državna platforma za

12

sprovođenje aktivnih mera, dok se planirano ostvarenje pune zaposlenosti sprovodilo kroz

nacionalne akcione planove zapošljavanja. (Tematski zbornik 2011: 7).

Međutim, tržište rada u Republici Srbiji karakterišu veoma oštre razlike na skoro svim

nivoima teritorijalne agregacije. (Tematski zbornik 2011:44). One su posebno naglašene

između ruralnih u odnosu na gradska područja, između južnih i jugoistočnih u odnosu na

severne delove zemlje, kao i u izrazitoj koncentraciji radnih resursa, kako po obimu tako i po

kvalitetu, u velikim univerzitetskim centrima.

Pored toga, većina područja naše zemlje suočava se sa značajnim demografskim i socijalnim

problemima poput visokog učešća starih lica (starijih od 65 godina) u ukupnom stanovništvu,

depopulacije pojedinih regiona usled snažnih migracionih kretanja, visokog nivoa

registrovane, ali i prikrivene nezaposlenosti, naročito u područjima u kojima je ekonomski

razvoj bio baziran na nekonkurentnim privrednim sektorima.

Kao što smo već naglasili, Republika Srbije ima izrazito visoku stopu nezaposlenosti radno

sposobnog stanovništva, koja je jedna od najvećih u okruženju, pa i u Evropi. Nezaposlenost,

kao glavni generator siromaštva je jedan od najvećih ekonomskih i socijalnih problema u

Srbiji. Prema podacima NSZ stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 2013. godine iznosila je

24,1%1, a posmatrano u kontigentu radno sposobnog stanovništva od 15-64 godine iznosila je

25%. Shodno gore pomenutim razlikama na različitim nivoima teritorijalne agregacije,

izražene su i regionalne razlike u stopama neposlenosti.

1 Broj ljudi koji je tražio posao je 776 000 ljudi nasuprot 1 723 000 koji ga imaju

13

Grafikon 1: Nezaposlenost po regionima u Republici Srbiji

Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti na kraju juna 2013. godine, a prema broju

registrovanih nezaposlenih ima region Šumadije i Zapadne Srbije (32,31%), pa Južne i

Istočne Srbije (26,89%), Vojvodine (26,22%), Beogradski region (13,60%) i region Kosovo i

Metohija (0,98%) (MATCHDO projekat, EU 2013:43). Ovo je registrovana stopa

nezaposlenosti, mada postoji jedan broj lica koja rade „u sivoj zoni“. Koliki je taj broj, veoma

je teško, objektivno, proceniti. Poređenja radi, broj zaposlenih u Evropskoj uniji u u odnosu

na stanovništvo radnog uzrasta iznosi 64,6%.

Pri tome, tržište rada u Srbiji pokazuje veoma izraženu dualnost, kada su u pitanju zaposleni:

� jedan broj zaposlenih ima visoku sigurnost zaposlenja, i to zaposleni koji rade u

javnom sektoru, gde se pre svega misli na redovnost isplate zarada, plaćenih poreza i

doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje, pravo na bolovanja, godišnje odmore

i slično,

� dok sa druge strane privatni sektor nastavlja da se prilagođava poslovanju u okviru

ekonomske krize, te zaposleni u privatnom sektoru nemaju sigurnost zaposlenja, nisu

sigurni u isplate zarada niti u ostvarenju svih zakonom zagarantovanih prava.

Međutim, kada su u pitanju nezaposleni, ključne karakteristike tržišta radne snage u Srbiji su:

14

� neusklađenost između ponude i tražnje radne snage,

� nesklad u starosnoj, profesionalnoj i kvalifikacionoj strukturi,

� niska mobilnost radne snage.

U junu 2013. godine, u ukupnoj nezaposlenosti stručna nezaposlena lica (III -VIII stepen

stručne spreme) učestvuju sa 67,68%, a nestručna (I - II stepen stručne spreme) sa 32,32%. U

odnosu na isti period prethodne godine, učešće stručnih nezaposlenih lica je povećano za 0,60

procentna poena. Među stručnim nezaposlenim licima najbrojnija su lica sa srednjom

stručnom spremom (III - V stepen stručne spreme), koja u ukupnoj nezaposlenosti učestvuju

sa 54,50%. Prevazilaženje postojeće situacije, pre svega nepovoljne kvalifikacione strukture

nezaposlenih, zastarelih znanja i neadekvatnih sposobnosti, u prvom redu podrazumeva

reformu i inoviranje sistema obrazovanja, posebno sistema srednjeg stručnog obrazovanja i

obrazovanja odraslih, kao i razvoj neformalnog obrazovanja. (MATCHDO projekat, EU

2013:40). Struktura zaposlenih u Srbiji prema nivou obrazovanja verovatno će usporeno

konvergirati strukturi koju je Evropska unija predvidela za svoje članice do 2020. godine.

Predviđa se da će strukturu zaposlenih prema stepenu obrazovanja u 2020. godini u proseku

činiti 31,1% visokostručnih, 49,9% sa srednjim stepenom stručnosti i 19% nestručnih lica

(CEDEFOP, 2010). Međutim, za ovu strukturu je karakteristično to da Evropska unija

predviđa progresivnu dinamiku smanjenja nestručnih kadrova, uz istovremeno povećanje

udela visokostručnih kadrova u desetogodišnjem periodu (USAID 2012: 15).

Starosna struktura nezaposlenih lica je veoma nepovoljna. Prosečna starost nezaposlenih lica

je 39,2 godine (žena 38,4 godine, muškaraca 40,1 godine), pri čemu je broj nezaposlenih

starijih od 50 godina povećan u odnosu na prošlu godinu za 4,00% i sada iznosi 194.945 lica

ili 25,11% od ukupnog broja lica na evidenciji. Nepovoljnoj starosnoj strukturi doprinelo je i

smanjenje zapošljavanja, kao posledica smanjene privredne aktivnosti izazvane svetskom

ekonomskom krizom, ali i priliva viška zaposlenih iz preduzeća koja redukuju broj

zaposlenih usled krize.(MATCHDO projekat, EU 2013:40).

15

Tabela 1 - Karakteristike lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje VI 2013.

Srbija Nezaposleni Osobe sa invaliditetom Ukupno 776.353 % 15.507 % Pol Žene 395.810 50,98% 5.198 33,52% Muškarci 380.544 49,02% 10.309 66,48% Starost < 30 godina 210.545 27,12% 2.919 18,82% 30 – 49 godina 370.864 47,77% 6.695 43,17% 50 godina i stariji 194.945 25,11% 5.893 38,00% Prosečna starost nezaposlenog (u godinama)

39,2 - 43,1 -

Trajanje nezaposlenosti < 6 meseci 163.523 21,06% 1.691 10,90% 6-12 meseci 109.722 14,13% 2.312 14,91% 12 -24 meseci 138.490 17,84% 2.166 13,97% > 24 meseca 364.619 46,97% 9.338 60,22% Dugoročno nezaposleni (preko 12 meseci)

503.109 64,80% 11.504 74,19%

Prosečno trajanje nezaposlenosti (u godinama)

3,7 - 6 -

Stepen stručne spreme Bez kvalifikacija (I+II) 250.909 32,32% 6.600 42,56% Srednja škola (III+IV+V) 423.112 54,50% 8.104 52,26% Viša ili visoka trogodišnja škola (VI) 41.845 5,39% 429 2,77% Fakultet, akademija (VII+VIII) 60.488 7,79% 374 2,41% Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje

Od oktobra 2008. godine, usled pada privredne aktivnosti nezaposlenost se konstantno

povećava. Broj nezaposlenih na evidenciji NSZ je u oktobru 2008. godine sa 717.409 lica

porastao na 776.353 lica u junu 2013. godine, što predstavlja povećanje od 58.944 lica ili

8,22%. U strukturi registrovanih nezaposlenih, broj onih koji prvi put traže zaposlenje

smanjen je u odnosu na isti period prethodne godine za 1.202 lica ili za 0,45%, tako da je broj

lica koji prvi put traže zaposlenje na kraju juna 2013. godine bio 267.904. Od ukupnog broja

lica na evidenciji, duže od 12 meseci (dugoročno nezaposleni) posao traži 64,80% ili 503.109

lica. Prosečna dužina trajanja nezaposlenosti lica na evidenciji NSZ u junu 2013. godine,

iznosi 3 godine i 7 meseci. Nezaposleni muškarci traže posao 3,2 godine, a nezaposlene žene

4,1 godinu. (MATCHDO projekat, EU 2013:37-38).

16

Posmatrano po strukturi lica koje traže posao, od 895.824 lica koja su u junu 2013. godine

tražili zaposlenje, 86,66% su nezaposlena lica. (MATCHDO projekat, EU 2013:37-38).

Tabela 2 - Struktura lica koja traže zaposlenje u junu 2013. godine

Kategorija lica koja traže zaposlenje

Ukupno %

Nezaposlenih lica 776.353 86,66%

Privremeno nesposobnih ili nespremnih za rad

106.495 11,89%

Mirovanje prava po Zakonu 9.437 1,05% Zaposlenih koji traže promenu

zaposlenja 751 0,09%

Drugih lica koja traže zaposlenje 2.787 0,31% Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje

Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim za-

nimanjima, veštinama i stručnim zvanjima, Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni

sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo, npr. prema ocenama ETF,

2010.) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja

ISCO-08 (USAID 2012:5).

Takođe su veoma upadljive razlike između razvijenih delova zemlje i područja koji

tradicionalno imaju usporeniju razvojnu dinamiku. Ove razlike u razvijenosti pojednih

geografskih područja u velikoj meri zavise od mogućnosti da se eliminiše neusklađenost

između tražnje i ponude radne snage po regionima. (Mr Slavković M, Stojadinović M. 2012:

27) Naime, očito je da tržište rada u Srbiji skoro da i ne funkcioniše gledano na regionalnom

nivou, jer razvijeni regioni u isto vreme imaju i viši nivo zarada i nižu stopu nezaposlenosti, a

međuregionalna pokretljivost radne snage je veoma niska. Uzroke ovome treba tražiti, pre

svega, u činjenici da su mere ekonomske politike u domenu tržišta rada usmerene ka

ravnomernijem regionalnom razvoju koje kreiraju i sprovode zvanični za to nadležni organi i

institucije u našoj zemlji, nedelotvorne. Mnogo veća pažnja se posvećuje politici usmeravanja

kapitala u područja koja se suočavaju sa problemom visoke nezaposlenosti nego primeni

različitih instrumenata i mehanizama u sferi tržišta rada. (Zbornik radova 2010:71),

Mobilnost radne snage, kako između regiona tako i između zanimanja, je zabrinjavajuće

niska. Uglavnom se ona odvija od perifernih područja ka velikim gradskim centrima. Kao

posledica ovakve politike imamo situaciju izrazito velike koncentracije naučnog,

istraživačkog i inovacionog potencijala u velikim centrima (Beograd, Novi Sad, Niš,

17

Kragujevac) što dovodi do sve manjih mogućnosti primene lokalnog i regionalnog znanja u

cilju rešavanja konkretnih problema u privredi perifernih i nerazvijenih područja. Ova

područja već duži vremenski period napuštaju obrazovani i sposobni ljudi koji bi mogli biti

nosioci njihovog razvoja, a infrastrukturni objekti kao pretpostavka tog razvoja koji su nekad

korišćeni, sada su materijalno i kadrovski zapušteni. Njima danas nedostaje kvalifikovana

radna snaga za savremenu industrijsku proizvodnju, preduzetnička inicijativa i brojna druga

specifična znanja koje zahteva moderan način privređivanja, tržišno orjentisana privreda i sve

oštrija konkurencija. Bez obrazovane i obučene radne snage nisu realna očekivanja promene

proizvodne strukture jer promena strukture menja karakter tražnje za radom, kako regionalno

tako i sektorski i po stručnoj spremi. (Zbornik radova 2010:72).

18

3. ZAKONODAVNI I STRATEŠKI KONTEKST

Nacionalni strateški cilj Srbije jeste ulazak u Evropsku uniju, a konkuretna privreda,

otvaranje novih radnih mesta, smanjenje siromaštva, bolji životni standard svih građana,

predstavljaju najvažnije pojedinačne ciljeve u procesu evropskih integracija Srbije. Ovakav

strateški pravac zauzima i Evopska unija, što potvrđuje i svojom Strategijom „Evropa 2020”

koja počiva na tri stuba – oslonca:

a) pametnom rastu koji podrazumeva ekonomiju znanja i podršku inovacijama;

b) održivom rastu koji promoviše efikasnije korišćenje prirodnih resursa i energije i

c) inkluzivnom rastu koji treba da omogući teritorijalnu i socijalnu koheziju. (USAID

2010:84).

Srbija je u proteklih nekoliko godina donela nekoliko značajnih strateških dokumenata,

kojima se identifikuje sadašnja slika stvarnosti i trasiraju budući pravci razvoja kada se

govori o ljudskom kapitalu i uopšte društveno‐ekonomskom razvoju zemlje. Ključni

nacionalni strateški dokumenti, koji predstavljaju bazično polazište svih budućih inicijativa i

programa su:

• Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije od 2006 - 2012. godine koja

definiše osnovne ciljeve i prаvce razvoja na putu ka modernom društvu, razvijenoj

ekonomiji i većem kvalitetu života svih građana, pri čemu su nova, kvalitetna i dobro

plaćena radna mesta jedan od najvažnijih ciljeva.

• Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije definiše kao jedan od

najvažnijih ciljeva održivog razvoja otvaranje novih radnih mesta i smanjenje stope

nezaposlenosti, kao i smanjenje rodne i društvene nejednakosti marginalizovanih

grupa, podsticanje zapošljavanja mladih i lica sa invaliditetom, kao i drugih rizičnih

grupa.

• Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011 – 2020. je u potpunosti

usaglašena sa Evropskom strategijom 2020. Osnovni cilj politike zapošljavanja je da

se u Republici Srbiji do kraja 2020. godine uspostavi efikasan, stabilan i održiv trend

rasta zaposlenosti i da se politika zapošljavanja, kao i institucije tržišta rada potpuno

usklade sa tekovinama EU.

• Nacionalna strategija razvoja konkuretnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća

za period 2008 – 2013. podržava razvoj sektora MSPP, a jedan od ključnih ciljeva

19

razvoja MSPP sektora je i viša stopa zaposlenosti (trajna uposlenost)

visokokvalifikovane radne snage što se može postići razvojem ljudskih resursa za

konkurentan MSP sektor. Inovativnost ove Strategije, u poređenju sa ranijim

politikama podrške MSP, je da daje smernice šireg obuhvata, kao što su npr. pružanje

podrške nerazvijenijim regionima i grupama koje su nedovoljno zastupljene u pogledu

preduzetničke aktivnosti kao što su žene, manjine, mladi ljudi, lica sa posebnim

potrebama.

• Nacionalna strategija karijernog vođenja i savetovanja uspostavlja sistem karijernog

vođenja i savetovanja na osnovu već započetih aktivnosti modernizacije i

usavršavanja stručnog obrazovanja i obuke, obrazovanja odraslih i reformskih procesa

u oblasti zapošljavanja. Ova Strategija proističe iz Nacionalne strategije zapošljavanja

s kojom deli isti cilj da se kod pojedinca razviju neophodne sposobnosti da pronađe,

sačuva i promeni posao ili da se samozaposli čime se omogućava da radna snaga na

tržištu rada bude mobilna i prilagodljiva promenama.

• Nacionalna strategija za mlade se bavi, između ostalih tema, i pitanjima podsticanja i

stimulisanja svih oblika zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih

obzirom da je pitanje zapošljavanja mladih od izuzetnog značaja za razvoj lokalne

zajednice.

• Nacionalna strategija razvoja obrazovanja odraslih daje smernice za stvaranje

kulture učenja, društvene organizacije i ekonomije zasnovane na znanju i unapređenju

sposobnosti i postignuća odraslih ljudi pri čemu je obrazovanje odraslih osnovni

instrument za socijalno-ekonomsku transformaciju i razvoj.

Sve pobrojane strategije slažu se oko toga da država svoje napore mora da usmeri na razvoj

ljudskog kapitala kao temelj ekonomije zanovane na znanju. (Mr Slavković M, Stojadinović

M. 2012:50) No, kako bi se ove strategije implementirale, neophodno je razviti različite

mehanizme i preduzeti određene mere. Tako Vlada Republike Srbije na godišnjem nivou

usvaja Nacionalni akcioni plan zapošljavanja koji predstavlja osnovni instrument

sprovođenja aktivne politike zapošljavanja na nacionalnom nivou za određenu godinu. Njime

se definišu ciljevi i prioriteti politike zapošljavanja i utvrđuju programi i mere koji će biti

realizovani kako bi se dostigli postavljeni ciljevi i omogućilo održivo povećanje zaposlenosti.

20

Tako je i osnovni instrument za sprovođenje aktivne politike zapošljavanja u 2013. godini

Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2013. godinu. Plan predstavlja operacionalizaciju

Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011–2020. godine, a u izradu i definisanje

ciljeva i prioriteta uključeni su socijalni partneri, relevantne institucije i ostale zainteresovane

strane. Ostvarenju osnovnog cilja politike zapošljavanja, da se u Republici Srbiji do kraja

2020. godine uspostavi efikasan, stabilan i održiv trend rasta zaposlenosti, kao i da se politika

zapošljavanja i institucije tržišta rada usklade sa tekovinama EU, doprineće ostvarenje

pojedinačnih ciljeva politike zapošljavanja u 2013. godini koji su usmereni na: unapređenje

institucija tržišta rada, podsticanje razvoja regionalne i lokalne politike zapošljavanja i

podsticanje zapošljavanja u manje razvijenim područjima, unapređenje kvaliteta radne snage

i podsticanje zapošljavanja i socijalnog uključivanja teže zapošljivih lica i posebno osetljivih

kategorija nezaposlenih lica.

Što se tiče lokalne samouprave, Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

predviđa mogućnost formiranja lokalnih saveta za zapošljavanje (LSZ). LSZ preuzimaju

ulogu strateškog aktera koji svojim aktivnostima promoviše nacionalnu strategiju

zapošljavanja i regionalnog razvoja, u cilju smanjenja razlika među regionalnim tržištima

rada. Uporedo sa tim, nameće se i potreba izgradnje i unapređenja kapaciteta lokalnih

samouprava kroz neposredan rad sa LSZ i pružanje pomoći u pisanju lokalnih akcionih

planova zapošljavanja zasnovanih na potrebama lokalnog tržišta rada. Lokalni savet za

zapošljavanje okuplja predstavnike lokalne samouprave, reprezentativnih sindikata,

reprezentativnih udruženja poslodavaca, organizacione jedinice Nacionalne službe za

zapošljavanje, agencija, regionalne Privredne komore, kao i predstavnike udruženja i

pojedince koji su relevantni za oblast zapošljavanja. Lokalni saveti za zapošljavanje probleme

nezaposlenosti i zapošljavanja rešavaju na principima partnerstva, a u skladu sa

specifičnostima, potrebama i mogućnostima lokalne sredine. LSZ na osnovu praćenja i

projekcije socioekonomskih kretanja na lokalnom nivou iniciraju mere i programe organu

lokalne samouprave sa ciljem smanjenja nezaposlenosti, pomoći potencijalnim viškovima da

ne pređu u otvorenu nezaposlenost, podrške razvoju malih i srednjih preduzeća i razvoja

ljudskih resursa.

Kad je pravni kontekst u pitanju, Zakon o radu i Zakon o zapošljavanju i osiguranju u slučaju

nezaposlenosti predstavljaju dva osnovna stuba radnog zakonodavstva u čujem korpusu se

nalazi još nekoliko važnih zakona koji uređuju rad, zapošljavanje i socijalni dijalog.

21

Početkom prošle decenije, u prvoj fazi tranzicije, u Srbiji su reformisani radni odnosi i

izvedena delimična liberalizacija radnog zakonodavstva u odnosu na predreformski model iz

1990-tih godina. Već 2005. načinjen je korak nazad i Zakon o radu učinjen znatno

restriktivnijim. Stoga dosadašnja reforma radnih odnosa nije zasnovana na uravnoteženim

odnosima između radnika i poslodavaca, kako je proklamovano, već je, suštinski, preuzela

regulaciju koja je uobičajena u Evropskoj uniji, pa i više od toga, što znači da su ozakonjena

mnoga rešenja koja donose prevagu zaštite interesa zaposlenih nad interesima poslodavaca i

poslovanja u celini, a time i nefleksibilnost radnih odnosa i tržišta rada. Centralna ideja

ovakvog radnog zakonodavstva jeste zaštita zaposlenih od rizika koje ekonomska aktivnost

neminovno donosi, odnosno prenošenje tih rizika na poslodavca, sa svim finansijskim i

drugim posledicama. Osnovne odlike su znatna zaštita zaposlenih, visoka formalizovanost i

složenost procedura radnih odnosa, zakonski nametnuta važna uloga sindikata, produženje

važnosti starog Opšteg kolektivnog ugovora koji je izrazito proširivao prava i zaštitu

zaposlenih, i slično. (USAID 2012:38). Prava poslodavaca su minimalizovana i potisnuta u

drugi plan što svakako nije dobro za atraktivnost poslovanja u Srbiji.

Obzirom da postojeće radno zakonodavstvo nije podsticajno za zapošljavanje, neophodna je

reforma radnog zakonodavstva kako bi se postiglo veće zapošljavanje i smanjila

nezaposlenost, kako neposredno – kroz stvaranje zakonskih mogućnosti za olakšano

zapošljavanje – tako i posredno – kroz stvaranje bolje poslovne klime koja bi privukla

investitore i donela privredni napredak i povećano zapošljavanje.

22

4. KARAKTERISTIKE REGIJE JUŽNE I ISTO ČNE SRBIJE

Područje južne i istočne Srbije se sastoji od devet upravnih okruga u kojima živi 1.641.167

stanovnika po popisu Republičkog Zavoda za Statistiku iz 2011. godine. Područje regiona se

prostire na 26.253 km², što čini oko 30% ukupne teritorije Republike Srbije. Prosečna gustina

naseljenosti regiona je 62,5 stanovnika/km², što je znatno manja naseljenost u odnosu na

Republiku gde je prosečna naseljenost 92 stanovnika/km². Posmatrana regija koju čine šest

upravnih okruga (borski, zaječarski, nišavski, pirotski, jablanički i pčinjski) prema popisu

stanovništva iz 2011. godine broji 1.162.887 stanovnika i prostire se na površini od 18.909

km². Prosečna gustina naseljenosti regije je 61,5 stanovnika/km², što znači da je posmatrana

regija još ređe naseljena u odnosu na čitav region. Sa druge strane, identifikovani potencijali

za ekonomski razvoj su:

� Prirodno bogatstvo - ima istaknuto mesto u sklopu ukupnih materijalnih resursa za

privredni i ekonomski razvoj. Regija koja zauzima prostor Jablaničkog, Pčinjskog,

Nišavskog, Borskog, Zaječarskog i Pirotskog okruga obiluje značajnim prirodnim

bogastvima koja predstavljaju realnu osnovu ekonomskog razvoja. Osnovu prirodnih

resursa čine: rudno bogatstvo (rude metala, ugalj), voda, - hidro potencijal, vetar,

zemljište, i šume.

� Pored rudnih bogatstava značajan prirodni potencijal ove regije predstavljaju i

energetski izvori. Regija Južne i Istočne Srbije obiluje potencijalima za iskorišćenje

pre svega obnovljivih izvora energije i to:

o energije vode

o energije vetra

o solarne energije.

� Poljoprivreda, sa procentualnom zatupljenošću od 26% u prihodu regiona, jedna od

ključnih komponenata ekonomskog razvoja regiona i stoga je neophodno ulagati u

edukaciju i razvoj ruralnih područja koja, pored pomenute ekonomske, imaju sve veću

ulogu i vrednost u pogledu kulturnog i naučno-istraživačkog potencijala koji

predstavlja očuvana priroda, bogatstvo predela i tradicionalnih vrednosti.

Poljoprivredna proizvodnja u regionu je izuzetno tradicionalna. Uticaj novih

tehnologija je ograničen ili proizvodnjom malog obima ili zbog nedostatka spoja

između novih znanja i korisnika. Oko 55,5% ukupne teritorije regije nalazi se pod

poljoprivrednim zemljištem (1.890.900 ha), od čega je 79,5% u privatnom vlasništvu.

23

Iskorišćenost poljoprivrednog zemljišta je jako mala i na teritoriji Južne i Istočne

Srbije se koristi samo 57% od ukupne poljoprivredne površine, dok je iskorišćenost

na nivou republike jos niža, 55%.

� Posmatrana regija šest okruga se odlikuje jedinstvenom prirodnom lepotom i

istorijskim spomenicima kulture koji su osnova za razvoj turizma.

4.1 Ekonomske karakteristike regije Karakter industrijalizacije područja regije nije u dovoljnoj meri podstakao razvoj

prerađivačkog sektora i sektora usluga. Razvoj uslužnih delatnosti (trgovina, saobraćaj,

zanatstvo, građevinarstvo, turizam, ugostiteljstvo i dr.) u dosadašnjem periodu bio je znatno

zapostavljen. Osnovni potencijali za razvoj privrede i unapređenje poslovnog potencijala su u

sledećim oblastima:

� Rudarstvo. Proizvodnja i prerada ruda trenutno je najznačajniji izvozni proizvod

Istočne Srbije predvođena sa RTB Bor (rudarsko-topioničarski kompleks), koji je

jedan od najvećih i najznačajnijih proizvođača bakra i obojenih metala u centralnoj i

istočnoj Evropi sa tradicijom proizvodnje od 1903. godine.

� Energetika i obnovljivi izvori električne energije. Potencijal za izgradnju

vetrogeneratora i korišćenje hidro potencijala je značajan. Prema „Katastru malih

hidroelektrana u Srbiji“, preko 90 lokacija je identifikovano u regionu istočne i južne

Srbije. Trenutno je u toku šest preliminarnih istraživanja u vezi sa izgradnjom

parkova energije vetra u Timočkom regionu.

� Tekstilna i industrija obuće. Ovo su jedni od najznačajnijih izvoznih artikala, sa

dugom tradicijom proizvodnje i obučenom a relativno jeftinom radnom snagom.

� Poljoprivreda. Najveće šanse su u voćarstvu, vinogradarstvu, zatim povrtarstvu i

stočarstvu, kao i u primarnoj preradi ovih proizvoda. Velike površine poljoprivrednog

zemljišta, niža cena u odnosu na okruženje, dobri klimatski uslovi i obučena radna

snaga predstavljaju odličnu bazu za razvoj poljoprivedne proizvodnje i prateće

prerađivačke industrije.

� Turizam. Mogućnosti se ogledaju u korišćenju postojećih prirodnih resursa na

Dunavu, valorizaciji potencijala banjsko-termalnih voda i daljoj izgradnji zimskih

centara pre svega na Staroj planini, ali i podrška razvoju turizma na Radan planini,

Vlasinskom jezeru i slično.

24

� Informaciono komunikacione tehnologije. Pozicionire, pre svega, u Niškom okrugu,

ali sa velikom potencijalom za rast i razvoj.

4.2 Demografske karakteristike regije Loša ekonomska situacija u regionu podstiče migraciju njegovog stanovništva i značajan je

faktor sa negativnim uticajem na prirodni priraštaj stanovništva. Migracija stanovništva jedna

je od osnovnih karakteristika savremenog ekonomskog i društvenog razvoja. Intenzitet i smer

migracija uslovljeni su brojnim faktorima društvene, kulturne i ekonomske prirode. U

Regionu Južne i Istočne Srbije u celom dvadesetom veku, pa sve do danas, tragajući za

boljim i sigurnijim ekonomskim uslovima života, stanovništvo se selilo iz seoskih naselja u

gradove u regionu, kao i iz regiona ka većim i ekonomski razvijenijim sredinama u Srbiji i

inostranstvu. Taj proces je naročito intenziviran u drugoj polovini dvadesetog veka pod

uticajem industrijalizacije i urbanizacije U tom periodu ubrzano se menjala ekonomska

struktura stanovništva u regionu i to ka nepoljoprivrednom i gradskom stanovništvu. Time se

ubrzava proces demografskog pražnjenja seoskih delova regiona i regiona u celini sa brojnim

posledicama ekonomske i socijalne prirode.

Grafikon 2: Demografsko pražnjenje po okruzima

Deindustrijalizacija regiona, kao sastavni deo procesa tranzicije, poništila je većinu rezultata

ostvarenih u ekonomskom razvoju u prethodnom periodu. Opadanje proizvodnje, rast

nezaposlenosti i smanjenje životnog standarda stanovništva postali su karakteristike ovog

regiona kojih će se teško osloboditi. Sa druge strane, pad stope prirodnog priraštaja

stanovništva predstavlja, takođe, nepovoljnu tendenciju u ekonomskom razvoju posmatrane

regije.

25

Tabela 3 - Demografska kretanja u regiji

Okrug

Broj stanovnika

popis 2002.

Broj stanovnika

popis 2011.

Apsolutni prirodni priraštaj 2011.

Unutrašnje migracije

2011. (doseljeni/ odseljeni)

Demografsko pražnjenje 2002.

/ 2011. (%)

Region Južne i Istočne Srbije

1753004 1641167 -12495 -6,4

Jablanički okrug

240923 222394 -1732 -708 -7,8

Pčinjski okrug

227690 226649 -513 -472 -0,5

Zaječarski okrug

137561 120756 -1563 -274 -12,2

Nišavski okrug

381757 371003 -2366 463 -2,8

Borski okrug 146551 128746 -1277 -339 - 12,1

Pirotski okrug

105654 93339 -1100 -154 -11,7

Izvor: Republički zavod za statistiku

Kvantitet radne snage, kao ključna poluga tržišta rada, prvenstveno je određen demografskim

faktorima, odnosno brojem i promenama stanovništva starosne dobi 15-65 godina. Promena

veličine radnog kontingenta uslovljena je prirodnim migracijama. Za sagledavanje

demografskog aspekta tržišta rada nije dovoljno fokusiranje na kvantitet stanovništva, već je

nužno uključiti i saznanja o nivou obrazovanja kojim raspolaže stanovništvo, kao i saznanje o

kulturno-socijalnim odlikama, pošto i ovi aspekti u znatnoj meri opredeljuju efikasnost tržišta

rada, odnosno ekonomskog razvoja (Šuković, 2009:3). Ovako negativne demografske

karakteristike regiona značajno umanjuju mogućnosti stvaranja dobre baze ljudskog kapitala.

Ljudski kapital posmatran kroz prizmu savremenog ekonomskog razvoja je svakako

najznačajniji faktor razvoja. Ono što je kao ključni ekonomski i razvojni faktor za agrarnu

epohu bila zemlja, a za industrijsku epohu finansijski i manuelni rad, to je za novu ekonomiju

21. veka znanje ili njegov ekonomski oblik intelektualni kapital. Ljudi, ljudski resursi,

kadrovi predstavljaju živi faktor organizacije preduzeća, koji svojim znanjem, veštinama,

sposobnostima i kreativnošću najviše doprinosi konkurentnosti i uspešnom ostvarenju ciljeva

preduzeća i privrede uopšte.

26

Potpuna zaposlenost, kvalitet i produktivnost rada svrstavaju se u glavne odrednice

konkurentnosti neke regije i njene privrede. Upravo su ulaganje u ljudski potencijal i

postojanje visokokvalifikovane radne snage sa visokim nivoom obrazovanja i sposobnošću

prilagođavanja novim tehnologijama i promenljivim potrebama tržišta, ključni faktori za

povećanje produktivnosti, inovativnosti i, naposletku, konkurentnosti privrede.

4.3 Životni standard građana Smanjenje ekonomske aktivnosti u poslednje dve decenije i povećanje nezaposlenosti uticali

su da i region Južne i Istočne Srbije po svojim ekonomskim karakteristikama postane jedan

od najsiromašnijih regiona Srbije i pored značajnih ekonomskih potencijala. Uslovi za život u

njemu su drastično pogoršani. Sve više nezaposlenih i niske zarade onih koji imaju

zaposlenje, ne daju perspektivu i nadu mladim ljudima da svoju budućnost grade u ovom delu

Srbije.

Ako posmatramo prosečne zarade kao jedan od važnih ekonomskih pokazatelja položaja

zaposlenih u regionu, jasno je da čitav region ostvaruje prosečnu zaradu ispod nivoa

republike. Najkritičnija je situacija u Jablaničkom, a zatim u Pčinjskom i Pirotskom okrugu

gde se za prvih deset meseci tekuće godine beleže najniža primanja po zaposlenom radniku.

Jedino Borski okrug iz posmatrane regije prevazilazi prosečna primanja republike.

27

Tabela 4 - Prosečne zarade u regionu, prosek do X meseca 2013.

Prosečne zarade Prosečne zarade

neto Republika Srbija 59762 43231

Region Južne i Istočne Srbije

51802 37402

Jablanički okrug 45317 32777 Pčinjski okrug 46904 33917 Borski okrug 66419 47597

Zaječarski okrug 50656 36593 Nišavski okrug 51331 37121 Pirotski okrug 47685 34604

Izvor: Statistika zaposlenih i zarada

Jedan od bitnih pokazatelja životnog standarda stanovništva jeste svakako i iznos

raspoloživih sredstava i način njihovog trošenja po domaćinstvu izražen na mesečnom nivou.

Prema podacima koju su dobijeni putem ankete Republičkog zavoda za statistiku, jasno se

vidi da je region Južne i Istočne Srbije i po ovim parametrima ispod republičkog proseka.

28

Tabela 5 - Raspoloživa sredstva i lična potrošnja po domaćinstvu u II kvartalu 2013.- mesečni prosek

Republika

Srbija Region Južne i Istočne

Srbije

Raspoloživa sredstva 53762 50686 Prihodi domaćinstva u novcu 51264 47360 Prihodi iz redovnog radnog odnosa 25001 22272 Prihodi van radnog odnosa 1570 960 Penzije 17865 17907 Primanja od socijalnog osiguranja 1388 1025 Prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova 1191 477 Prihodi iz inostranstva 1062 1480 Prihodi od imovine 132 0 Pokloni i dobici 615 193 Krediti 571 605 Ostala primanja 1869 2441 Prihodi domaćinstva u naturi 2498 3326 Li čna potrošnja - ukupno 50072 38643 Hrana i bezalkoholna pića 21630 19752 Alkoholna pića i duvan 2263 1580 Odeća i obuća 2356 1681 Stanovanje i komunalije 7512 4940 Tekuće održavanje 2195 1953 Zdravlje 2228 1392 Transport i komunikacije 6046 3860 Rekreacija i kultura 1991 1160 Obrazovanje 373 167 Ostalo 3478 2158 Izvor: Republički zavod za statistiku

Od ukupno raspoloživih sredstava po domaćinstvu u posmatranom regionu 93,44% su prihodi

domaćinstva u novcu, a 6,56% čine prihodi u naturi. 47,03% novčanih prihoda čine prihodi iz

redovnog radnog odnosa, a ono što je zabrinjavajuće jeste da u ukupnim novčanim prihodima

domaćinstva u ovom regionu penzije učestvuju sa čak 37,81%. Ovo je trend koji prati i

republiku i nije održiv na duge staze. U regionu Južne i Istočne Srbije 76,24% ukupnih

raspoloživih sredstava odlazi na ličnu potrošnju građana. U ličnoj potrošnji, hrana i piće

učestvuju sa 51,12%, dok se za obrazovanje u regionu izdvaja tek 0,44% lične potrošnje na

mesečnom nivou. Ovakva raspodela ostavlja dalekosežne negativne posledice na tržište rada i

na sveukupni razvoj regiona.

29

5. KARAKTERISTIKE RADNE SNAGE

Da bi osigurala svoj ekonomski i socijalni razvoj, Srbiji su potrebni dobro obrazovani građani

sa veštinama potrebnim aktuelnom tržištu rada. Međutim, sadašnja obrazovna struktura

srpske populacije nije adekvatna sa ove tačke gledišta. Naime, popis stanovništva iz 2011.

godine potvrđuje nizak obrazovni nivo građana: 31.76% građana2 ima potpuno ili nepotpuno

osnovno obrazovanje, 48,93% čine građani sa srednjom stručnom spremom, a svega 16,24%

građana ima više ili visoko obrazovanje3. Komparacije radi, u Evropskoj uniji je, u 2012.

godini, više od 74% građana uzrasta 24 do 65 godina starosti imalo završeno više srednje

obrazovanje4.

Grafikon 3: Obrazovni nivo građana Srbije

Kategorije stanovništva sa najnižim obrazovanjem ujedno su i najpogođenije siromaštvom.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, čak 71% najsiromašnijih pripada grupi

onih koji imaju samo osnovno ili nepotpuno osnovno obrazovanje. Nisko obrazovanje ili

izostanak obrazovanja najkarakterističniji je za populaciju Roma i ostaje i dalje kao jedan od

glavnih razloga transgeneracijskog nasleđivanja siromaštva. Veliku većinu građana bez

obrazovanja čine oni stariji od 65 godina. Sa druge strane, svega 7% mladih stekne visoko

2 Stanovništvo staro 15 i više godine

3 Izvor: Republički zavod za statistiku

4 Izvor: Eurostat,

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/tgm/table.do?tab=table&init=1&plugin=1&language=en&pcode=tps00065

30

obrazovanje, dok su žene bolje obrazovane od muškaraca. Podaci Republičkog zavoda za

statistiku5 pokazuju da 52,1% aktivnog stanovništva u Srbiji čine zaposleni radnici, dok je

njih 18,3% samozaposleno, a nezaposlenih lica je 24,1%. Najveći udeo zaposlenog

stanovništva je u starosnoj dobi između 34 i 54 godine (skoro polovina svih zaposlenih), dok

je najmanji broj zaposlenih, svega oko 5%, među mladima (15-24 godine) i starijima od 65

godina. Među zaposlenima je veći udeo muškaraca (oko 44%) nego žena (oko 30%), dok je

među nezaposlenima taj broj skoro izjednačen (oko 10%).

Što se tiče regiona Južne i Istočne Srbije, u strukturi zaposlenih prema profesionalnom

statusu dominiraju zaposleni radnici sa 68,6%, dok je samozaposlenih 24,1%. Ostatak (7,3%)

čine pomažući članovi domaćinstva6 .

Grafikon 4: Struktura zaposlenih prema profesionalnom statusu u regionu Južne i Istočne Srbije

Najveći broj zaposlenih u Srbiji prema sektoru delatnosti je u sektoru poljoprivrede,

šumarstva i ribarstva 20,7%, potom u sektoru prerađivačke industrije 17,5% i trgovine na

veliko i malo i popravke morotnih vozila 13,7%. Region Južne i Istočne Srbije se ne razlikuje

od Republike po ovom podacima, s tim što je ovde udeo zaposlenih u sektoru poljoprivrede,

5 Anketa o radnoj snazi, april 2013.

6 Lica koja su pomagala drugom članu porodice u vođenju porodičnog posla ili poljoprivrednog gazdinstva a da,

pri tome, nisu bila plaćena za taj rad

31

šumarstva i ribarstva i veći od republičkog proseka i iznosi 27,6%. Čak 43,5% iz ruralnih

područja ovog regiona je zaposleno u ovom sektoru. U sektoru prerađivačke industrije je

zaposleno nešto malo manje od republičkog proseka - 15,8%, dok je u sektoru trgovine na

veliko i malo i popravke motornih vozila zaposleno 10,6%. Udeo zaposlenih ovog regiona u

ostalim sektorima je minoran i kreće se do 6,7% (sektor državne uprave i obaveznog

socijalnog osiguranja, kao i sektor obrazovanja). To uključuje i sektore koji su prepozanti kao

potencijali za razvoj privrede ovog regiona, kao što su građevinarstvo (4,5%), usluge

smeštaja i ishrane (svega 2,5%), informisanje i komunikacija (svega 1,1%). Kao što je gore

navedeno, najveći udeo ruralnog stanovništva je zaposlen u sektoru poljoprivrede, šumarstva

i ribarstva (43,5%), dok je najveći udeo zaposlenih iz urbanih područja u sektoru

prerađivačke industrije 18,7% i sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila

17,5%. (Republički zavod za statistiku, 2013:45-81).

Grafikon 5 - Zaposlenost prema sektoru delatnosti

Što se tiče obrazovne strukture zaposlenih ovog regiona, očekivano je da je najveći udeo

zaposlenih bez obrazovanja - 71,3% - kao i sa nižim obrazovanjem - 60,3% - zaposleno u

sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva. Najveći udeo srednje obrazovanih je u sektoru

prerađivačke industrije, kao i trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, dok je

najveći broj visoko obrazovnih, osim u sektoru obrazovanja (21%) i državne uprave i

obaveznog socijalnog osiguranja (10,8%) zaposlen u sektorima prerađivačke industrije

(11,6%) i trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila (10,9%). Najveći udeo mladih

32

(15 – 34 godine) je zaposlen u sektoru prerađivačke industrije (41,6%) i u sektoru trgovine na

veliko i malo i popravke motornih vozila (35,9%), te u sektoru poljoprivrede, šumarstva i

ribarstva (29,5%) (Republički zavod za statistiku, 2013:45-81).

Posmatrano po tipu zanimanja najzastupljeniji u ovom regionu su kvalifikovani radnici u

poljoprivredi i ribarstvu sa 27,6% (republički prosek je 19,5%), a potom uslužni radnici i

trgovci sa 14,8% (republički prosek je 15,6%). Dalje raščlanjavanje po sektorima privredne

delatnosti i tipu zanimanja pokazuje da je u ovom regionu najmanji udeo zaposlenih na

pozicijama menadžera i rukovodioca (3,4%) čime se ovaj region uklapa u republički prosek i

bolje je pozicioniran od regiona Šumadije i Zapadne Srbije. Slična je situacija i sa

stručnjacima kojih u ovom regionu ima nešto ispod republičkog proseka 9,3%, no, opet nešto

više nego u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (republički prosek je 11,9%).(Republički

zavod za statistiku, 2013:45-81).

Posmatrano po delatnostima u 2012. godini povećan je broj zaposlenih u 11 a smanjen u 8

delatnosti. Najveće smanjenje broja zaposlenih imala je prerađivačka industrija (za 6.077

lica) i poljoprivreda (za 1.813), a najveće povećanje broja zaposlenih imali su informisanje i

komunikacije (za 2.198), državna uprava i obavezno socijalno osiguranje (za 2.183) i stručne,

naučne inovacione i tehničke delatnosti (1.968 lica). Na žalost, ovo smanjenje broja

zaposlenih je od značaja i za region Južne i Istočne Srbije obzirom da je broj zaposlenih u

ovom regionu upravo najveći u ova dva sektora. (Republički zavod za statistiku, 2013:45-81).

Struktura radne snage po polu pokazuje da muškarci čine najveći broj zaposlenih sa 44,1%.

Ukrštanjem pola i kategorije zanimanja dolazi se do informacije da su žene zastupljenije u

zanimanjima u kojima inače dominiraju žene, poput administrativnih i sekretarskih poslova, a

da su manje zastupljene u menadžmentu, prerađivačkoj industriji, obradi metala i mašinskoj

struci. (Republički zavod za statistiku, 2013:45-81).

Na osnovu svega prethodno navedenog, može se reći da je tipičan zaposleni u Srbiji

muškarac u najproduktivnijim godinama, sa srednjim stepenom obrazovanja. Region Južne i

Istočne Srbije se po tome ne razlikuje od republike.

33

5.1 Položaj osetljivih kategorija na tržištu rada

Sa aspekta analize tržišta rada i raspoložive radne snage osetljivim kategorijama se mogu

smatrati društvene grupe koje se suočavaju sa nekim vidom ograničenja u pristupu, opstanku

i napredovanju na tržištu rada. Tradicionalno pored žena i pripadnika manjinskih etničkih

zajednica, kod nas se u ove kategorije ubrajaju i osobe sa invaliditetom, mladi uzrasta od 15 –

24 godine, starije radno sposobne osobe (starosti od 50 – 65 godine života).

Marginalizovanost na tržištu rada za ove kategorije može biti posledica neadekvatnog

ljudskog kapitala koje bi ih učinio konkurentnim na tržištu rada. Ljudski kapital, bitan za

tržište rada, čine sva ona znanja, sposobnosti i veštine koje utiču na performanse pojedinca u

radnom okruženju. Od njega zavisi i mogućnost pristupa određenim zanimanjima, no,

zajedničko svim ovim osetljivim kategorijama je da su one suočene sa određenim

ograničenjima u domenu razvoja ljudskog kapitala (otežan pristup obrazovnim institucijama,

rano napuštanje obrazovnog sistema, određene vrste invaliditeta, itd.).

Rodne razlike na tržištu rada su jedan od najviše ispitivanih aspekata ranjivosti. Iako u

jednom društvu žene uglavnom nisu manjinska grupa, već naprotiv čine i do polovine ili više

od ukupnog stanovništva, njihov položaj na tržištu rada ukazuje na to da se radi o jednoj od

osteljivih društvenih kategorija. Prema popisu iz 2011. godine žene u Srbiji čine skoro 51%

ukupnog stanovništva. Muškarci su malobrojniji u većini regiona, pa i opština u Srbiji. Slična

je situacijia i u regionu Južne i Istočne Srbije, sa izuzetkom Pirotskog i Pčinjskog okruga gde

je nešto veći udeo muškog stanovništva. Gledano pojedinačno po opštinama, u svega 50

opština, od kojih je najveći broj na jugu i istoku Republike, muškarci su brojniji od žena7.

Ocena položaja žena na tržištu rada donosi se na osnovu analize njihove relativne pozicije u

odnosu na muškarce, posebno kada je u pitanju stopa zaposlenosti/nezaposlenosti, prosečno

trajanje nezaposlenosti, visina zarade, zanimanje i pozicija. Stopa nezaposlenosti žena u

novembru 2013. je bila gotovo identična kao i stopa nezaposlenih muškaraca u regionu Južne

i Istočne Srbije. Međutim, ukupna stopa zaposlenosti žena na nivou Republike je bila znatno

niža od stope zaposlenosti muškaraca i iznosila je 29,2% u odnosu na 44,1%.

Jedna od osetljivih kategorija čiji položaj na tržištu rada ne doprinosi smanjenju njene

ugroženosti i unapređenju socio-ekonomskog položaja jesu osobe sa invaliditetom. Stope

7 U Trgovištu, je na primer udeo žena čak 14 posto manji u odnosu na muškarce

34

zaposlenosti i zarade osoba sa invaliditetom su niže u odnosu na ostatak stanovništva. Vlada

Republike Srbije je ovu kategoriju identifikovala kao posebno osteljivu budući da svega 13%

osoba sa invaliditetom ima prilike da radi. U pogledu zapošljavanja ovih osoba se, pak,

prema nivoima stručne spreme uočava dominacija zahteva za nižim nivoima stručne spreme.

Stopa nezaposlenosti ove kategorije je veoma visoka i iznosi preko 75% na nivou Srbije dok

podataka ove vrste po regionima nema. Od ukupnog broja lica koja su bila zaposlena u 2012.

godini8, najveće učešće zaposlenih je u sektoru prerađivačke industrije 34,89% zatim u

sektoru poslovnih usluga 16,34% , u sektoru saobraćaj, komunikacije i turizam 14,41% kao i

u energetskom sektoru 12,84%. Planirani broj novozaposlenih lica iz ove kategorije u 2013.

godini nije veliki, bez obzira na obaveze koje proizlaze iz zakona. Najveći broj

novozaposlenih osoba sa invaliditetom u toku 2013. godine se očekuje u granama

prerađivačke industrije, u sektoru stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti;

administrativne i pomoćne uslužne delatnosti; zdravstvena i socijalna zaštita; umetnost,

zabava i rekreacija, u sektoru trgovine i sektoru saobraćaj, komunikacije i turizam.

Zaposlenost i visina zarada pripadnika etničkih manjina su često niže u odnosu na većinsko

stanovništvo. Jedna od posebno ranjivih manjinskih etničkih zajednica jesu Romi. Po popisu

iz 2011. Roma ima manje od 1% (0,79%), međutim, velika je verovatnoća da je taj broj

uvećan nekoliko puta (iskustvo iz prethodnih popisa a prema procenama romskih

organizacija civilnog društva). Nepostojanje pouzdanih podataka otežava detaljnu analizu

njihovog položaja na tržištu rada, a time i mogućnost da se njihov položaj popravi. U svakom

slučaju, Romi su u većem broju nezaposleni a zarade su im ispod prosečnih zarada većinskog

stanovništva. Prema nekim procenama, tek svaki treći Rom i svaka deseta Romkinja su

zaposleni. Obzirom da je kvalifikaciona struktura Roma veoma loša (ispod prosečne

kvalifikovanosti većinskog stanovništva), Romi su u najvećem broju zaposleni u delatnostima

koje zahtevaju niže kvalifikacije i fizički rad, kao što su trgovina, poljoprivreda,

građevinarstvo, itd. Njihov položaj na tržištu rada dodatno otežava činjenica da je veliki

procenat njih zaposlen u neformalnom sektoru.

U Srbiji je učešće mladih9 u ukupnoj zaposlenosti daleko manje nego u Evropskoj uniji, a

učešće starih znatno veće. Očigledno je da je starosna struktura zaposlenih u Srbiji daleko

8 Anketa poslodavaca, oktobar 2013., NSZ

9 Mladi uzrasta 15 – 24 godine života

35

nepovoljnija nego starosna struktura zaposlenih u EU. Od početka krize, stopa nezaposlenosti

mladih je drastično porasla, sa 32,6%, koliko je iznosila 2008. godine, na 51,1% u 2012.

godini. Posmatrajući region Južne i Istočne Srbije, stopa mladih nezaposlenih je najveća u

Borskom okrugu i iznosi oko 29%10, zatim sledi Nišavski okrug sa 28%, potom Pčinjski i

Jablanički sa gotovo identičnom stopom od 26%, Zaječarski sa 25%, dok je najmanja u

Pirotskom okrugu i iznosi nešto ispod 24%.

Grafikon 6 - Nezaposlenost mladih

Pored visoke stope nezaposlenosti, ono što posebno zabrinjava je dugoročna stopa

nezaposlenosti mladih koja se povećava, kao i činjenica da su mladi sa fakultetskim

diplomama bili najteže pogođeni krizom (od 2008. do 2012. stopa nezaposlenosti mladih sa

visokim obrazovanjem se udvostručila sa 28% na 55%). Ukoliko su suočeni sa dugim

periodima bez zaposlenja, mladi gube znanja i veštine i otežava im se prvi ulazak ili povratak

na tržište rada. Tako, kako je prosečan zaposleni u Srbiji znatno stariji od prosečnog

zaposlenog u EU, i kako postoji izrazito visoka nezaposlenost mlađeg stanovništva, nameće

se zaključak da postoji problem u prirodnom obrtu zaposlenih. Naime, stariji zaposleni ne

gube dovoljno brzo posao u korist mladih, što predstavlja ozbiljan problem i ukazuje na

izrazitu nefleksibilnost domaćeg tržišta radne snage.

10

Izvor: NSZ, Mesečni statistički biletn, novembar 2013.

36

Još jedna osetljiva grupa na tržištu rada jesu i starija radno sposobna lica (50-65 godina

starosti). Stopa nezaposlenosti i ove grupe se više nego udvostručila u periodu od 2008. do

2012. godine, i to sa 8,2% na 18,2%. Uprkos reformama penzionog sistema koje su, usled

povećanja starosne granice za odlazak u penziju, trebalo da doprinesu poboljšanju indikatora

tržišta rada za stariju populaciju, njihova pozicija je nastavila da se pogoršava. (Republički

zavod za statistiku, 2013:45-81)

Identifikovanje položaja osetljivih kategorija na tržištu rada i definisanje adekvatnih mera za

njegovo unapređenje zahteva dostupnost adekvatnih podataka. Stoga bi prikupljanje podataka

o indikatorima položaja osetljivih grupa na tršištu rada trebalo da bude jedan od osnovnih

zadataka institucija na ovom tršištu, pre svega Nacionalne službe zapošljavanja, ali i drugih

lokalnih institucija koja se bave ovim kategorijama. Osim toga, da bi se položaj osetljivih

kategorija popravio potrebno je uspostaviti moderno orijentisanu, izvoznu ekonomiju

zasnovanu na jakom privatnom sektoru koja je sposobna da zakorači u dinamičan ekonomski

rast i da stvori nove mogućnosti zapošljavanja.

37

6. NEZAPOSLENOST U REGIJI

Nezaposlenost predstavlja veliki problem posmatrane regije. Nezaposlenost se može

definisati kao odsustvo plaćenog posla ili nemogućnost da pojedinac ostvari pravo na rad

iako poseduje kvalifikacije i znanja i motivisan je da se uključi u proces rada. Pojam

nezaposlenosti može imati različita značenja zavisno od konteksta (ekonomskog, psihološkog

i socijalnog) u kome se koristi. Sagledavajući sa tih aspekata uviđa se da strukturu

nezaposlenih u najvećem broju čine osobe koje su različite obrazovne strukture, starosne

dobi, dužine čekanja na zaposlenje. Rešavanju problema nezaposlenosti može se pristupiti na

različite načine. U razvijenim zemljama zapadne Evrope najčešće se kreiraju strategije ili

akcioni planovi koje imaju za cilj smanjivanje nezaposlenosti. Republika Srbija je, takođe,

usvojila Strategiju za smanjenje nezaposlenosti, a sve više je i lokalnih samouprava koje

imaju Startegije i Akcione planove za smanjenje nezaposlenosti.

Međutim, u Srbiji je danas, mimo svih zvaničnih očekivanja, bez posla svaki treći radno

sposoban građanin. Zaključno sa mesecom novembrom 2013. godine u Srbiji je bilo ukupno

762.638 nezaposlenih lica, dok je region Južne i Istočne Srbije imao ukupno 200.856

nezaposlenih lica u istom periodu, a učešće žena u ukupnoj nezaposlenosti iznosilo je

48,84%. (Republički zavod za statistiku, 2013:45-81).

38

Tabela 6 - Uporedna analiza nezaposlenosti po godinama i polu u regionu

Okruzi Ø2012 XI 2013 Index

2012/XI2013 Ukupno Žene % Ukupno Žene % Region Južne i Istočne Srbije

203643 101657 49,92 200856 98092 48,84 98,63

Jablanički 38557 18395 47,71 37296 17358 46,54 96,73

Pčinjski 28725 14972 52,12 28022 14550 51,92 97,55

Borski 13026 6794 52,16 12742 6714 52,69 97,82

Zaječarski 14594 7106 48,69 14269 6854 48,03 97,77

Nišavski 53330 26217 49,16 53290 24893 46,71 99,92

Pirotski 13390 6596 49,26 13064 6315 48,34 97,57 Izvor: NSZ, Mesečni statistički bilten novembar 2013.

U posmatranoj regiji, kao i u čitavom regionu uočljiv je neznatan pad indeksa nezaposlenosti

u posmatranom periodu. Učešće žena u ukupnoj nezaposlenosti posmatrane regije je na kraju

novembra 2013. godine iznosilo 48,33%, što je za 1,22% niže u odnosu na 2012. godinu.

Ako posmatramo dužinu nezaposlenosti (čekanje na posao) u posmatranoj regiji i regionu,

jasno je da je najviše onih koji posao traže od jedne do dve godine – 18,05% (18,23%-

region), a potom 14,72% (14,41%-region) onih koji posao čekaju od tri do pet. Nažalost,

11,84% (11,40%-region) nezaposlenih čeka zaposlenje između pet i osam godina.

Tabela 7 - Nezaposlena lica prema trajanju nezaposlenosti u regiji

Okruzi Ukupno

do 3 mesec

a 3-6 6-9 9-12 1-2

god 2-3 god

3-5 god

5-8 god

8-10 god

preko 10

god Region Južne i Istočne Srbije

200856 22646 14213 12763 13139 36619 24152 28949 22904 8124 17347

Jablanički 37296 3490 2108 1809 2184 5854 4406 6452 5496 1540 3957

Pčinjski 28022 3673 2177 2199 2064 5420 3074 3395 2377 1324 2319

Borski 12742 1413 987 826 859 2714 1386 1553 1419 433 1152

Zaječarski 14269 1490 889 859 916 2491 1905 2270 1672 575 1202

Nišavski 53290 5485 3827 3307 3320 9932 6891 7903 6165 1992 4468

Pirotski 13064 1741 1082 931 955 2229 1200 1789 1665 432 1040

Izvor: NSZ, Mesečni statistički bilten novembar 2013.

39

Prema informacijama Nacionalne službe za zapošljavanje već duži vremenski period se

struktura nezaposlenih bitno ne menja, pa je tako sada u posmatranoj regiji na birou najviše

onih koji nemaju dovoljno kvalifikacija i pripadaju mlađim generacijama.

Tabela 8 - Nezaposlena lica prema stepenu stručne spreme na kraju novembra 2013.

Okruzi Ukupn

o I II III IV V VI/1 VI/2 VII/1

VII/2

VIII

Region Južne i Istočne Srbije

200856 59841 6762 52340 57209 1578 7503 3177 12336 101

9

Jablanički 37296 11111 538 12086 10230 197 1098 509 1517 11 0

Pčinjski 28022 10896 1271 5382 7569 76 986 458 1374 10 0 Borski 12742 4854 620 2599 3427 791 2455 939 5245 57 6 Zaječarski 14269 4710 584 3686 3698 65 543 169 806 6 2 Nišavski 53290 10273 1339 14567 17618 90 489 242 604 3 1 Pirotski 13064 4610 256 3468 3076 49 608 250 741 6 0

Izvor: NSZ, Mesečni statistički bilten novembar 2013.

U posmatranoj regiji dominantno mesto (55,91%) pripada nezaposlenima sa III, IV i V

stepenom obrazovanja, zatim slede nekvalifikovani i polukvalifikovani nezaposleni sa

32,18% učešća u ukupnom broju nezaposlenih. Najveći problem regije jeste veliki broj

nezaposlenih sa višom i visokom stručnom spremom (12,05%), što predstavlja jedan od

razloga migracija stručnog kadra sa ovih prostora ka razvijenijim krajevima zemlje ili

inostranstvu u potrazi za zaposlenjem. U posmatranoj regiji ima čak i devet doktora nauka na

spisku nezaposlenih lica.

40

Grafikon 7 – Struktura nezaposlenih prema stručnoj spremi

Najviše nezaposlenih sa srednjom stručnom spremom je u Nišavskom i Jablaničkom okrugu,

dok je najviše nezaposlenih nekvalifikovanih lica u Pčinjskom i Borskom okrugu. Najveći

problem sa nezaposlenošću visokog stručnog kadra ima Nišavski, a zatim Pirotski okrug.

Starosna struktura nezaposlenih i dalje pokazuje visoko učešće nezaposlenih u starosnoj dobi

preko 50 godina, koji u ukupnom broju nezaposlenih na kraju novembra 2013. godine

učestvuju sa 24,94%. Ovo je ujedno i grupa nezaposlenih lica koja najteže dolazi do

zaposlenja. Visoko učešće je i populacije do 30 godina - u ukupnom broju nezaposlenih

učestvuju sa 26,55%. I dalje najviše nezaposlenih - 36,19% - su lica u najproduktivnijim

godinama od 30 do 50 godina starosti.

Tabela 9 - Nezaposlena lica prema starosti, novembar 2013.

Okruzi Ukupno 15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50-54 55-59 60-64

Region Južne i Istočne Srbije

200856 5986 22340 26451 24039 24311 23710 23852 23201 19017 7949

Jablanički 37296 1066 3997 4543 4283 4655 4566 4740 4497 3398 1151

Pčinjski 28022 705 2931 3654 3401 3644 3822 3815 3106 2155 789 Borski 12742 413 1511 1779 1578 1566 1445 1384 1369 1263 434 Zaječarski 14269 377 1401 1781 1790 1644 1703 1558 1740 1577 698 Nišavski 53290 1390 5889 7592 6755 6314 5895 6116 5999 5211 2129 Pirotski 13064 351 1246 1501 1343 1385 1508 1663 1910 1540 617

Izvor: NSZ, Mesečni statistički bilten novembar 2013.

41

Posmatrano po okruzima i učešću u ukupnom broju nezaposlenih, najviše nezaposlenih

mladih do 30 godina ima Borski okrug, najproduktivnijih nezaposlenih ima Pčinjski okrug,

dok najviše lica preko 50 godina starosti na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje

ima u Pirotskom okrugu.

Grafikon 8 - Nezaposlena lica u regiji prema godinama starosti, novembar 2013.

Visoka nezaposlenost svakako je jedan od najvećih, ako ne i najveći ekonomski i socijalni

problem i u regionu Južne i Istočne Srbije, ali i u čitavoj Srbiji. U regionu Južne i Istočne

Srbije skoro polovina radno aktivnog stanovništva nema posao, pa nije u stanju da se brine o

sebi i svojoj porodici. Posebno nepovoljna odlika nezaposlenosti u regiji jeste njena

dugotrajnost: skoro 15% nezaposlenih ne radi duže od pet godina. To znači da u ovoj regiji

nije u pitanju ciklična, već strukturna nezaposlenost, kod koje su šanse za ponovno

zapošljavanje sve manje. Posebno su pogođeni mladi ljudi, koji velikim delom godinama ne

uspevaju da se uključe na tržište rada. To je veoma ozbiljan problem za sveopšte ekonomsko,

socijalno, pa i političko okruženje. S jedne strane, manja je ukupna produktivnost, niži su

prikupljeni porezi i doprinosi a veći zahtevi za socijalnim transferima, što dovodi do veoma

ozbiljnih fiskalnih problema. S druge strane, ljudski kapital koji se ne koristi gubi na

vrednosti, a kada to razmotrimo u kontekstu visoke stope dugotrajne nezaposlenosti, možemo

da postavimo i veliko pitanje da li se te osobe uopšte više i mogu zaposliti – koliko je i šta

ostalo od njihovog znanja i radnih veština. (Republički zavod za statistiku, 2013:45-81).

42

7. PONUDA I TRAŽNJA RADNE SNAGE U REGIJI

U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja Republike Srbije za period do 2020. godine predviđa

se da će u Srbiji poljoprivreda ukupno zapošljavati 21,6%, industrija 26,4%, a usluge 52,1%.

Trenutno u Srbiji prema sektoru delatnosti, najveći broj zaposlenih je u sektoru poljoprivrede,

šumarstva i ribarstva 20,7%, zatim u sektoru prerađivačke industrije 17,5% i trgovine na

veliko i malo i popravke morotnih vozila 13,7%. U regionu Južne i Istočne Srbije najveći

udeo zaposlenih je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva 27,6%. U sekotru

prerađivačke industrije je zaposleno 15,8%, dok je u sektoru trgovine na veliko i malo i

popravke motornih vozila zaposleno 10,6% od ukupno zaposlenih u regionu. Sektori koji su

prepozanti kao potencijali za razvoj privrede ovog regiona, trenutno upošljavaju znatno manji

broj lica (građevinarstvo 4,5%, usluge smeštaja i ishrane 2,5%, informisanje i komunikacija

1,1%). Ovo predstavlja potencijalnu mogućnost povećanja broja zaposlenih u ovim

sektorima, ukoliko se oni budu razvijali prema svojim potencijalima.(USAID, 2012:39).

Na osnovu do sada sagledanih i analiziranih podataka, jasna je činjenica da kako u čitavoj

Srbiji, tako i u posmatranoj regiji, kvantitativno ne manjka ponude radne snage. Međutim, da

bi se imala prava slika o ponudi radne snage neophodno je sagledati i njenu kvalitativnu

komponentu. Kvalitet radne snage koja se nudi poslodavcima zavisi od niza činioca kao što

su: pismenost, kompjuterska pismenost, obrazovanje.

Između dva popisa 2002/2011. broj nepismenih u Srbiji je smanjen za polovinu, a u porastu

je i računarska pismenost. Rezultati popisa iz 2011. godine pokazuju da je nepismenost

znatno opala, ali nije i iskorenjena. U periodu između dva popisa ukupan broj nepismenih

smanjen je za nešto vise od 45%. Na prvi pogled ovaj podatak deluje dobro, ali i dalje u

Srbiji ima 127.460 nepismenih lica, što je još gore, više od 80% tih lica čine žene. Svaki

deseti stanovnik nema osnovnu školu, a toliko je i onih koji imaju fakultet. Od prošlog

popisa, broj akademski obrazovanih uvećao se za trećinu. Oko 45.000 žena je više u tom

kontigentu lica sa visokim obrazovanjem, što je prvi put da je veći broj žena sa visokim

obrazovanjem u odnosu na prethodne popise. Najviše pismenih i obrazovanih je u Beogradu,

najmanje u jugoistočnoj Srbiji (tabela br. 10). (Republički zavod za statistiku, 2013:45-81).

43

Tabela 10 -Stanovništvo staro 10 i više godina prema pismenosti

Ukupno

Pismeni

Svega Učešće u ukupnom stanovništvu (%)

REPUBLIKA SRBIJA 6508453 6380990 98.04 Region Istočne i Južne Srbije 1424573 1381084 96.95 Jablanički okrug 196048 186758 95.26 Pčinjski okrug 142966 136648 95.58 Borski okrug 115092 111388 96.78 Zaječarski okrug 111068 108866 98.02 Niški okrug 342711 335800 97.98 Pirotski okrug 85449 83510 97.73 Izvor: Republički zavod za statistiku

Region Južne i Istočne Srbije je ispod nivoa Republike Srbije po učešću pismenog stanovništva u ukupnom, dok je najlošija situacija u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu unutar regiona. Isti geografski raspored je i kada je reč o računarskoj pismenosti ako područje Južne i Istočne Srbije posmatramo kroz veliki region Centralne Srbije (tabela br. 11). Tabela 11 - Lica stara 15 i vise godina prema kompjuterskoj pismenosti

Izvor: Republički zavod za statistiku

Region Ukupno Kompjuterski pismena lica

Lica koja delimično

poznaju rad na računaru

Kompjuterski nepismena

lica

% % % % Republika Srbija

6161584 100 2108144 34,2% 910586 14,8% 3142854 51,0%

Region Južne i Istočne Srbije

1347323 100 362832 26,9% 193506 14,4% 790985 58,7%

Jablanička oblast

184703 100 42601 23,1% 25229 13,7% 116873 63,3%

Pčinjska oblast 133995 100 33631 25,1% 19836 14,8% 80528 60,1%

Borska oblast 109261 100 29205 26,7% 15772 14,4% 64284 58,8% Zaječarska oblast

106182 100 25391 23,9% 14120 13,3% 66671 62,8%

Nišavska oblast 325229 100 109657 33,7% 46014 14,1% 169558 52,1%

Pirotska oblast 81382 100 21917 26,9% 10084 12,4% 49381 60,7%

44

Prema ovom pokazatelju, Srbija je ispod proseka Evropske unije, ali je kompjuterski

pismenija od nekih zemalja Evropske unije, kao što su Rumunija i Bugarska. Region Južne i

Istočne Srbije je ispod proseka Republike prema kompjuterskoj pismenosti, a najveći

problem kompjuterske nepismenosti je izražen u Jablaničkom i Zaječarskom okrugu. Sve ove

karakteristike stanovništva odslikavaju se i na ponudu radne snage na tržištu. Kvalitet ponude

radne snage svakako zavisi od nivoa formalnog obrazovanja stanovništva. Generalno u Srbiji

je još uvek uočljivo visoko učešće stanovnoštva bez školske spreme i sa nepotpunim

osnovnim obrazovanjem. Uzimajući u obzir da smo stara nacija po godinama, ovakvo

činjenično stanje se može pripisati starijim generacijama. Međutim, neophodno je smanjivati

učešće stanovništva bez obrazovanja, ali i sa osnovnim obrazovanjem u korist srednjeg i

visokog obrazovanja, kako bi mogli da pratimo razvijene zemlje sveta.

Tabela 12 - Stanovništvo staro 15 i više godina prema školskoj spremi

Izvor: Republički zavod za statistiku

Posmatrano na nivou republike, ali i na nivou targetiranih okruga, najveće učešće ima

stanovništvo sa srednjom stručnom spremom i ovaj kontigent stanovništva se kreće od 40-

50% ukupnog radno sposobnog stanovništva. Ono što predstavlja najveći problem čitave

zemlje, a i posmatrane regije jeste premalo učešće stanovništva sa višim i visokim

Ukupno

Bez školske spreme i

nepotpuno osnovno

obrazovanje

Osnovno obrazovanje

Srednje obrazovanje

Više obrazovanje

Visoko obrazovanje

svega (%) svega (%) svega (%) Svega (%) svega (%)

REPUBLIKA SRBIJA

6161584 842383 13.67 1279116 20.76 3015092 48.93 348335 5.65 652234 10.59

Jablanički okrug

184703 39308 21.28 37254 20.17 87179 47.20 8904 4.82 11127 6.02

Pčinjski okrug

133995 23935 17.86 34321 25.61 58965 44.01 6806 5.08 9545 7.12

Nišavski okrug

325229 43886 13.49 60940 18.74 166599 51.23 20517 6.31 37775 11.61

Pirotski okrug

81382 15092 18.54 19946 24.51 35920 44.14 4613 5.67 5679 6.98

Zaječarski okrug

106182 24718 23.28 26189 24.66 43360 40.84 5066 4.77 6586 6.20

Borski okrug 109261 24138 22.09 26761 24.49 45831 41.95 4978 4.56 6583 6.03

45

obrazovanjem u kontigentu radno sposobnih. U posmatranoj regiji jedino je Nišavski okrug

iznad proseka Republike, dok su svi ostali okruzi dosta ispod proseka Republike. Ovo je

svakako polje na kome treba dosta raditi u narednom periodu kako bi se dosegao Evropski

prosek. (Republički zavod za statistiku, 2013:83-87).

Kako bi sagledali tražnju za radnom snagom, profilima, obrazovanjem i ličnim

karakteristikama radnika koji su potrebni, najbolje je čuti potrebe same privrede. Na osnovu

ankete poslodavaca sprovedene 2013. godine, najveći skepticizam je prisutan kod preduzeća

koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, pa se očekuje brža dinamika gašenja od

kreiranja poslova u sektoru Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo. Takođe, uočeno je

smanjenje potrebe za novom radnom snagom, pa čak i smanjenje broja zaposlenih u sektoru

prerađivačke industije što dodatno pogađa region jer su to sektori koji trenutno apsorbuju

najveći broj zaposlenih. U poslednje vreme se beleži pozitivna tendencija tražnje u

industrijskim makrosektorima: trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila; stručne,

naučne, inovacijske i tehničke delatnosti; administrativne i pomoćne uslužne delatnosti;

zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru; umetnost, zabava i rekreacija; finansijske

delatnosti i delatnost osiguranja; poslovanje nekretninama.

Kada posmatramo veličinu privrednih subjekata u korelaciji sa upošljavanjem novih radnika,

najveću tražnju za radnicima iskazuju preduzeća koja zapošljavaju do 50 lica. Brži oporavak

malih i srednjih privrednih subjekata od ekonomske krize uslovljava njihovu fleksibilnost

kada je reč o fluktuacijama ukupnog broja zaposlenih.

Takođe je uočljivo da javna preduzeća imaju visoke stope priliva i odliva zaposlenih na

godišnjem nivou, dok su privredni subjekti u privatnom vlasništvu, kao i privredni subjekti u

mešovitom, zadružnom i drugim oblicima vlasništva imali samo nešto veće stope kreiranja

nego gašenja poslova.

Na osnovu vrednosti odliva i priliva zaposlenih i neto kreiranih stopa zapošljavanja za 2012.

godinu može se zaključiti da je najbrži oporavak ekonomije u regionu Južne i Istočne Srbije,

zatim u regionu Šumadije i Zapadne Srbije i u Beogradskom regionu. Sa druge strane,

ovakvi podaci su pre svega rezultat velikog broja nezaposlenih lica u posmatranom regionu u

predhodnom periodu nego što su rezultat znatnog oporavka privrede.

46

Analiza zapošljavanja lica po stepenu stručnosti ukazuje na to da je najveća tražnja za

radnom snagom trećeg i četvrtog stepena, a zatim radne snage prvog stepena obrazovanja.

Takođe, poslodavci iskazuju i određene zahteve vezane za posebna znanja i veštine,

kompetencije i lične karakteristike prilikom odabira osoba za zapošljavanje.

Prema sektorima delatnosti, dve trećine preduzeća iz ankete poslodavaca je iskazalo

probleme skoncentrisane u dva sektora - Prerađivačka industrija, sa čak 44,4% od ukupnog

broja preduzeća sa iskazanim problemima, i u sektoru Trgovina – 22,2%. Na nivou Srbije,

ukupno je identifikovano preko 1600 različitih zanimanja za koja je bar neki poslodavac

iskazao probleme u pronalaženju odgovarajućih radnika. Premda se najveći broj ovih

zanimanja u apsolutnim izrazima nalazi u okviru srednjeg nivoa obrazovanja, srazmerno

najveći problemi uočeni su kod pronalaženja osoba sa visokoškolskim kvalifikacijama.

Najčešća zanimanja sa problemima u realizaciji tražnje u okviru III stepena stručne spreme

su: automehaničar, autolimar, bravar, stolar za montažu, opravke i održavanje, pekar, šivač

konfekcije, elektrozavarivač, zavarivač, a u okviru IV stepena stručne spreme prodavac,

knjigovođa, komercijalni tehničar, kuvar, konobar i univerzalni zavarivač. Među

zanimanjima u okviru VII stepena stručne spreme izdvajaju se: Diplomirani inženjer

elektrotehnike za energetiku, Programer informacionog sistema, diplomirani mašinski

inženjer, diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije i diplomirani

inženjer građevinarstva. Najčešći razlozi zbog kojih dolazi do nezadovoljenih potreba za

radnicima su nedostatak znanja i veština, nedostatak radnog iskustva i činjenica da je traženo

zanimanje deficitarno. (MATCHDO projekat, EU 2013:54).

Ako posmatramo iskazane potrebe za zapošljavanjem prema profilu radnika u toku 2013.

godine, među nekvalifikovanim radnicima su najviše traženi tekstilci, prerada drveta i lica

bez zanimanja. Među srednje stručno obrazovanim radnicima, najtraženija su zanimanja

trgovac, medicinske sestre, ekonomski tehničar i zastupnik osiguranja. Diplomirani

ekonomisti i ekonomisti za finansije, računovodstvo i bankarstvo, poljoprivredni inžinjeri,

pravnici, profesori engleskog jezika i doktori medicine su najtraženiji profili među više i

visoko obrazovanim licima.

Prema potrebama za zapošljavanjem po grupama zanimanja u 2013. godini, na prvom mestu

je trgovina, ugostiteljstvo i turizam. Zatim slede ekonomija, pravo i administracija; mašinstvo

i obrada metala; tekstilna i kožarska industrija; vaspitanje i obrazovanje; zdravstvo, farmacija

47

i socijalna zaštita; poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane. Najmanje potreba je iskazano

za radnicima u kulturi, umetnosti i informisanju i na prirodno-matematičkom i društveno-

humanističkom području.

Tabela 13 - Prijavljene potrebe za zapošljavanjem na mesečnom nivou

Okruzi Ø2012 Ø 11/2013

Region Južne i Istočne Srbije 906 803

Jablanički 44 52

Pčinjski 62 35

Borski 93 90

Zaječarski 59 57

Nišavski 282 201

Pirotski 131 147 Izvor: NSZ, Mesečni statistički bilten novembar 2013.

Prema informacijama Nacionalne službe za zapošljavanje, na nivou regiona Južne i Istočne

Srbije u 2013. godini je iskazana manja potreba, prosečno po mesecima, za novim radnicima

u odnosu na 2012. godinu za 11, 4%. Prijavljene mesečne potrebe za zapošljavanjem su veće

u Jablaničkom i Pirotskom okrugu, dok je značajno opala tražnja za novim radnicima u

Pčinjskom i Nišavskom okrugu.

Generalno, na području regiona se očekuje povećana tražnja za zapošljavanjem u narednom

periodu i očekuje se postepena promena tražnje sa sektora poljoprivrede i industrije prema

sektoru informisanja i komunikacije, socijalnog osiguranja i trgovine. Kako su građevinarstvo

i turizam pored rudarstva, prioritetni sektori u posmatranom području, treba očekivati rast

tražnje za radnicima i u pomenutim oblastima.

7.1. Potrebe za novim znanjima i veštinama Svetska privreda je od početka ovog veka doživela drastičnu promenu u smislu prelaska na

ekonomiju zasnovanu na znaju, pa je broj manuelnih radnika u odnosu na ukupan korpus

radne snage drastično smanjen sa nekadašnjih 80% na sadašnjih 25%. Ako se ovome doda i

činjenica da 10 zanimanja koja su bila najtraženija u 2010. godini nisu ni postojala u 2004.

godini, a da prosečan radnik u svetu do svoje 38. godine života promeni od 10 do 14

zanimanja, postaje jasno koliko se tržište radne snage promenilo samo od početka ovog veka.

48

Ova suštinska promena na tržištu rada se ogleda u proceni da će se u Evropskoj uniji kreirati

preko 13 miliona novih radnih mesta za period od 10 godina a do 2015. godine, uprkos

gubitku od preko dva miliona radnih mesta u primarnom sektoru i skoro pola miliona radnih

mesta u proizvodnji. Međutim, za distribuciju, transport, hotelijerstvo i ugostiteljske usluge

zajedno se projektuje rast zapošljavanja za 3,5 miliona radnih mesta tokom ovog istog

desetogodišnjeg perioda, a za netržišne usluge se očekuje povećanje koje je samo nešto malo

manje od ovog. Poslovne usluge i razne druge vrste usluga imaju najbolje izglede za

povećanje zaposlenosti sa skoro 9 miliona novih radnih mesta stvorenih do 2015. godine.

Ove promene na svetskom i evropskom tržištu rada, iako se odnose na razvijene ekonomije,

su vrlo značajne i za Srbiju jer ukazuju na buduće pravce razvoja ekonomije i tržišta rada

koje Srbija mora da prati ako želi da poveća konkurentnost svoje privrede i da na osnovu njih

prilagodi svoje sisteme i institucionalne mehanizme kako bi što više uskladila tržište rada sa

potrebama privrede. (Mr Slavković M, Stojadinović M. 2012:15-16).

Naime, projektovane sektorske promene koje se dešavaju imaće značajne implikacije na

profesionalne veštine koje će biti potrebne u budućnosti. Ovo će dodatno biti ojačano

promenama u načinima rada i organizovanju poslova u okviru svakog sektora privrede.

Glavna implikacija ovakvog razvoja događaja je nastavak rasta tražnje za visoko i srednje

kvalifikovanim radnicima, kao i za nekim zanimanjima sa manje kvalifikacija. Nasuprot

tome, tražnja za tradicionalnim poljoprivrednim radnicima, nekim zanatskim i srodnim

veštinama, kao i činovničkim veštinama će biti u padu. Tako se očekuje značajno povećanje

broja radnih mesta za uslužnim zanimanjima, naročito u maloprodaji i distribuciji, kao i za

neka osnovna zanimanja koja zahtevaju male ili nikakve formalne veštine. (Mr Slavković M,

Stojadinović M. 2012:17).

Ponuda radne snage u Srbiji je velika što pokazuje i visoka stopa nezaposlenosti. S druge

strane i tražnja za radom je sve veća, ali ne rezultira padom stope nezaposlenosti, usled velike

neusklađenosti ponude i potražnje radne snage. Osnovni uzrok velikog raskoraka između

ponude i tražnje su nedovoljna i zastarela znanja ne samo nezaposlenih, već i zaposlenih,

prevashodno usled velikog tehnološkog zaostajanja Srbije ali i izostanka reforme obrazovanja

u cilju prilagođavanja radne snage potrebama privrede. Koristan izvor informacija na temu

49

tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama su razne ankete

poslodavaca11, kako na nacionalnom tako i na lokalnom i regionalnom nivou.

Godišnja nacionalna anketa poslodavaca se sprovodi već treću godinu zaredom. Anketirani

poslodavci izrazili su potrebe za odgovarajućim znanjima i veštinama kod postojećih

zaposlenih, ali i u vezi sa planiranim zapošljavanjem, te nedostajućom radnom snagom.

Znanja i veštine o kojima su se izjašnjavali grupisani su kao: stručna znanja i kompetencije,

prenosiva znanja i veštine i šire kompetencije i lične karakteristike. Stručna znanja i veštine

uglavnom podrazumevaju znanja i veštine stečene na osnovu formalnog obrazovanja.

Prenosiva znanja i veštine obuhvataju sva ona znanja stečena tokom formalnog i neformalnog

obrazovanja i tokom obuke na poslu i kao takva se mogu prenositi na druga radna mesta i

druga zanimanja. U njih spadaju znanje stranih jezika, informaciono-komunikacionih

tehnologija (IKT), razne dozvole i licence, bezbednost na radu i slične veštine. Šire

kompetencije i lične karakteristike obuhvataju tzv. meke veštine poput komunikacije,

pregovaranja, timskog rada, motivisanosti, uslužnosti i sl.

Prema rezultatima godišnje nacionalne ankete poslodavaca, oko 50% poslodavaca je izrazilo

potrebu za radnom snagom koja poseduje šire kompetencije i lične karakteristike (tačnost,

preciznost, sklonost ka brzom tempu rada, sklonost ka radu s ljudima, komunikativnost,

samostalnost). Oko 36% poslodavaca je iskazalo potrebu za radnom snagom koja poseduje

prenosiva znanja i veštine (jezici, IKT, preduzetništvo, bezbednost i zaštita na radu, zaštita

životne sredine i ekologija, različite vrste dozvola, ostala prenosiva znanja), dok se najmanje

poslodavaca izjasnilo za stručna posebna znanja i kompetencije (prirodno matematička

oblast; tehničko-tehnološka; društveno-humanistička; medicina i umetnost).

Posmatrano prema stepenu stručne spreme, najčešće su iskazivane potrebe za dodatnim

usavršavanjima srednje kvalifikovanih zaposlenih, kao i lica sa visokim obrazovanjem.

11

Godišnja nacionalna anketa poslodavaca iz 2012. i 2013. godine, NSZ; Analiza tržišta rada i prognoziranje

potreba na tržištu rada u Republici Srbiji, USAID projekat održivog lokalnog razvoja, 2012.; Istraživanje

sprovedeno među poslodavcima za bolje uskove zapošljavanja mladih, Unija poslodavaca Srbije, 2013.; Anketu

poslodavaca za 4 opštine Nišavskog okruga (Niš, Gadžin Han, Doljevac i Merošina) i Leskovac, na uzorku od 245

poslodavaca (71,22 %) od ukupno 344, kao i Anketu poslodavaca za 4 opštine Jablaničkog okruga (Vranje,

Bujanovac, Preševo i Vladičin Han) na uzorku od 84 poslodavaca (71,19 %) od ukupno 118. Anketa je

sprovedena 2012 sa ciljem praćenja i predikcije potreba poslodavaca za određenim zanimanjima, veštinama i

kompetencijama

50

Zanimanja u okviru više škole i niskih nivoa stručnosti manje su zastupljena kad je reč o

potrebama za dodatnim usavršavanjem, što se može dovesti u vezu sa konkretnim radnim

mestom, tj. poslovima koja ta lica obavljaju u anketiranim preduzećima. Pri tome,

zaposlenima sa srednjom i visokom stručnom spremom najčešće nedostaju šire kompetencije

i li čne karakteristike, dok su stručna znanja najmanje zastupljena među nedostajućim

veštinama. Rezultati ove ankete se donekle poklapaju sa rezultatima druge ankete12

sprovedene među poslodavcima a koja se bavila isključivo mladima zaposlenim u

anketiranim preduzećima. Naime, iako su se poslodavci izjasnili da većina (62%) mladih

zaposlenih poseduje odgovrajuća stručna znanja i šire kompetencije za poslove koje obavlja,

kao oblasti u kojima treba usavršavati ne samo zaposlene, već i mlade koji su na tržištu rada,

poslodavci su naveli: usko stručne obuke (74,1%), obuke u oblastima razvoja ljudskih resursa

– timski rad, veštine komunikacije, prezentacijske veštine, itd. (72,8%), obuke u oblasti IKT

(22,2%) i ostalo (6,2%).

Grafikon 9 – Potrebe za usavršavanjem radnika

Najveće zanimanje poslodavaca za unapređivanjem stručnih kompetencija zaposlenih ide u

prilog tome da su mladi primljeni na određene poslove bez prethodnog praktičnog iskustva.

Poslodavci su, takođe, naveli da im treba i do dve godine (zavisno od delatnosti preduzeća)

da primljene mlade ljude obuče za posao usled potpunog izostanka savremenih praktičnih

znanja. Upravo ove tri navedene vrste obuke najviše nedostaju u domaćem obrazovnom

sistemu, tako da se jasno uočava jaz između formalnog obrazovnog sistema i realnih potreba

privrede. Nije iznenađujuć podatak, stoga, da velika većina poslodavaca, čak 83,78%,

12

Istraživanje je sprovedeno među poslodavcima (259 malih, srednjih i velikih preduzeća) u Srbiji u julu i

avgustu 2013. i imalo je, između ostalog, za cilj da utvrdi i trenutan broj lica do 30 godina starosti angažovanih

kod poslodavaca, njihove kompetencije i znjanja, kao i nedostajuća znanja i veštine

51

organizuje obuke i razne oblike stručnog usavršavanja za svoje zaposlene. Poslodavci

uglavnom organizuju usko stručne obuke da bi pokrili nedostatke u edukaciji mladih tokom

prethodnog školovanja, a ređe visokosofisticirane i napredne obuke koje treba da mlade

jednog dana pretvore u vrhunske menadžere, inženjere i iskusne stručnjake.

Poslodavci su, dalje, kao osobine (karakteristike) koje najviše cene kod zaposlenih izdvojili

tačnost i preciznost, kao jednu od najvažnijih karakteristika koju poslodavci očekuju od

budućih zaposlenih (11,09%), zatim sklonost ka brzom tempu rada (10,90%), sklonost ka

radu sa stvarima (9,95%), sklonost ka radu sa ljudima (9,91%), komunikativnost (9,72%),

kao i samostalnost u radu (7,98%). Kad su mladi u pitanju, poslodavci su sposobnost

prilagođavanja (54,5%), snalažljivost (49%) i fleksibilnost (33,5%) identifikovali kao

najpoželjnije osobine zaposlenih. To znači da poslodavci u Srbiji zapravo najviše cene

sposobnost zaposlenog da postane deo tima i prilagodi se uslovima rada i da svojom

snalažljivošću i prilagodljivošću ostvari dobre rezultate u poslu. Ove osobine su naročito

postale poželjne u poslednjih pet godina, od kada je nastupila Svetska ekonomska kriza, jer u

uslovima stalnih promena na tržištu i jake konkurencije traženi su oni koji su sposobni da

brzo odgovore na brojne izazove.

Nedostatak adekvatnih znanja i veština, nedostatak radnog iskustva i deficitarnost zanimanja

najčešći su razlozi što poslodavci ne mogu da pokriju svoje potrebe za novozaposlenima na

zadovoljavajuć način. Naime, većina anketiranih poslodavaca u nacionalnom istraživanju

navodi kao glavne razloge nepopunjavanja slobodnih radnih mesta mali broj odgovarajućih

kandidata i nisku zainteresovanost za posao. Tek na trećem mestu kao razlog se navodi i

nedostatak radnog iskustva.

Svi prethodno navedeni podaci impliciraju na značajne promene u kompetencijama radne

snage što uslovljava potrebu dodatnog prilagođavanja obrazovnog sistema novim potrebama

tržišta rada odnosno zahtevima poslodavaca. Adekvatno obučena i prilagodljiva radna snaga

doprinosi povećanju konkurentnosti nacinalne ekonomije u celini, ali ima i pozitivan efekat

na same poslodavce. Brzina kojom će obrazovni sistem odgovoriti naraslim zahtevima

privrede za adekvatnim, i sve više visokoobrazovnim kadrovima će determinisati buduće

smernice razvoja nacionalnih ekonomija. Ovo će direktno uticati na strukturu privrede u

smislu da će nacionalne ekonomije sa visokim obrazovnim nivoom stanovništva moći sebi da

obezbede povoljniju strukturu proizvodnje, a samim tim i bolju poziciju u odnosima razmene

sa drugim zemljama.

52

8. MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA

Institucionalni okvir za donošenje i sprovođenje politike zapošljavanja u Republici Srbiji

znatno je unapređen. Politika zapošljavanja posmatra se u širem smislu, kao deo opšte

ekonomske politike i usmerava se na kreiranje radnih mesta i podsticanje zapošljavanja.

Aktivna politika zapošljavanja predstavlja sistem planova, programa i mera usmerenih ka

povećanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti13, a da je osnovni instrument ove politike

Nacionalni akcioni plan zapošljavanja (NAPZ), koji se utvrđuje na godišnjem nivou. Godišnji

nacionalni akcioni planovi zapošljavanja su ujedno i mehanizam preko kojeg se sprovodi i

Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020.

Sveobuhvatan cilj politike zapošljavanja, definisan u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja,

jeste povećanje zaposlenosti, a svakim godišnjim NAPZ definišu se prioriteti i ciljevi politike

zapošljavanja i utvrđuju programi i mere neophodni za ostvarivanje tih prioriteta i ciljeva.

Ovi planovi sadrže aktivne programe na tržištu rada (APTR) za predstojeću godinu, uz

preciziranje odgovornosti, kao i neophodnih sredstava za njihovo sprovođenje, te institucija

koje imaju glavnu nadležnost za sprovođenje akcionih planova. APTR se finansiraju iz

budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina i budžeta jedinica lokalne

samouprave, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju.

Nacionalna strategija zapošljavanja je ukazala i na potrebu da se tržište rada u Srbiji sagleda

kroz regionalnu perspektivu i da se shodno tome i definišu ciljevi i preporuče mere za

podsticanje zapošljavanja, kako na nacionalnom, tako i na regionalnom niovu, pa čak i na

nivou okruga. Regionalni pristup je neophodan u kontekstu veoma ograničene mobilnosti

radne snage koju nije moguće značajno unaprediti u srednjeročnoj perspektivi, pa je usvojen

princip da radna mesta treba približiti radnicima umesto obrnuto. Shodno tome, a u cilju

rešavanja problema dispariteta na planu zaposlenosti po regionima, predviđeno je da lokalne

samouprave podnose lokalne akcione planove zapošljavanja (LAPZ) za čije sprovođenje

potom mogu zahtevati sufinansiranje iz državnog budžeta. Broj LAPZ sufinansiranih iz

državnog budžeta se iz godine u godinu povećava, tako da je 2012. sufinansirano 135 LAPZ,

2011. je odobreno sufinansiranje 122 LAPZ (u poređenju sa 2010. godinom kada je

sufinansirano svega 10 LAPZ). Ovi lokalni akcioni planovi zapošljavanja moraju biti u

13

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

53

skladu sa NAPZ, i doprinositi promovisanju partnerstava između lokalnih organa, filijala

Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) i ostalih tela nadležnih za obuke, tržište rada i

regionalni razvoj, kao i predstavnika poslovnih i socijalnih partnera, na planu izrade i

sprovođenja aktivnosti na unapređenju zapošljavanja.

Zakonom je definisano da su nosioci poslova zapošljavanja Nacionalna služba za

zapošljavanje i agencije za zapošljavanje, i u njihovoj nadležnosti je sprovođenje mera

aktivne politike zapošljavanja. Implementacijom različitih mera aktivne politike

zapošljavanja nastoji se da se utiče na kretanja na tržištu rada, a u cilju smanjenja

nezaposlenosti, otvaranja novih radnih mesta, restrukturiranja privrede, podsticanja

regionalnog razvoja i smanjenja strukturne neusklađenosti između ponude i tražnje za

radnom snagom, kako u pogledu podsticanja teritorijalne pokretljivosti, tako i sa stanovišta

kvalifikacione strukture, odnosno podsticanja profesionalne pokretljivosti radne snage. Zakon

načelno predviđa brojne mere zapošljavanja, kao što su posredovanje u zapošljavanju,

profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, subvencije za zapošljavanje,

podrška samozapošljavanju, dodatno obrazovanje i obuka, javni radovi i slično. Međutim,

ukupna sredstva za aktivne mere koja se koriste preko NZS su veoma skromna, a posebno u

poređenju sa ozbiljnošću problema nezaposlenosti u Srbiji.

Naime, u 2013. godini za mere aktivne politike zapošljavanja izdvojeno je svega 3,4 milijardi

dinara iz budžeta Republike Srbije, dok je za narednu 2014. godinu za aktivne mere

zapošljavanja u budžetu predviđen značajno manji iznos od 2,6 milijardi dinara. Cilj

Nacionalne službe za zapošljavanje je da se ove godine zahvaljujući aktivnim merama i

programima podrške zaposli 70.000 nezaposlenih lica. Mere koje je Nacionalna služba za

zapošljavanje pripremila za podsticaj zapošljavanja u 2013. godini su:

� Mere za aktivno traženje posla,

� Program sticanja praktičnih znanja,

� Obuke za potrebe poslodavaca,

� Subvencije za otvaranje novih radnih mesta,

� Subvencije za samozapošljavanje,

� Javni radovi,

� Subvencije za podsticaj zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

54

Program „Prva šansa” iako prethodnih godina vrlo atraktivan za korsinike14 pokazao se

skupim za državu tako da u 2013. godini nije bilo sredstava za dalje finansiranje ovog

programa.

Ovaj pripravnički program je ujedno i najbolje ocenjen od strane poslodavaca15, mada je

istraživanje pokazalo da je najveći broj anketiranih preduzeća ujedno bio i najviše upoznat i

najviše zainteresovan za ovaj program. Međutim, svega 26,8% anketiranih preduzeća je

izjavilo da trenutno koristi neki od programa koje obuhvataju aktivne mere politike

zapošljavanja, dok je velika većina, čak 73,2%, izjavila da ne koriste nijedan od dostupnih

programa. Od ranije dostupnih programa najbolje su ocenili program „Prva šansa”

smatrajući efekte ovog programa zadovoljavajućim. Relativno dobro su ocenjeni i Program

stručne prakse, kao i Subvencija za otvaranje novog radnog mesta. Međutim, preciznih

podataka o broju mladih zaposlenih kroz ove programe, kao i o broju njih koji je ostao u

preduzeću nakon završetka programa i isteka roka ugovorne obaveze nema, jer većina

preduzeća nije bila spremna da ovaj podatak dostavi. Ono što je izvesno je da bez programa

finansijske podrške preduzeća ne bi imala sredstva da zaposle mlade ljude koji nemaju

dovoljno iskustva, jer bi to za njih predstavljalo značajan rizik, pogotovo u situaciji kada se

preduzeća bore da održe tekuće poslovanje i likvidnost.

Istraživanjem su obuhvaćeni i sami korisnici aktivnih mera politike zapošljavanja NSZ.

Značajan broj korisnika nije uopšte upoznat sa pojedinim uslugama i aktivnim merama

politike zapošljavanja NSZ, dok je mali broj mladih koji su uopšte koristili neku od usluga i

aktivnih mera politike zapošljavanja, a još manji broj onih koji su koristili neku od usluga i

aktivnih mera politike zapošljavanja a da im je to pomoglo da nađu zaposlenje. Kod svega

1,70% ovi programi su imali pozitivan efekat i rezultirali zapošljavanjem, i to uglavnom kroz

program „Prva šansa” i program stručne prakse.

14

Prema podacima tadašnjeg Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, kroz program je prošlo oko 20 000

mladih do 30 godina starosti u 5 700 preduzeća . Međutim, u 2010. ukupna sredstva izdvojena za aktivne mere

zapošljavanja iznosila su 3,7 milijardi dinara, od čega je čak jedna polovina utrošena na refundaciju zarada

pripravnika angažovanih poprogramu „Prva šansa“, dok je, na primer na javne radove utrošena četvrtina, a na

obuku tek 8% ionako skromnih ukupnih sredstava.

15 Istraživanje je sprovedeno među poslodavcima (259 malih, srednjih i velikih preduzeća) u Srbiji u julu i

avgustu 2013. i imalo je, između ostalog, za cilj da utvrdi i trenutan broj lica do 30 godina starosti angažovanih

kod poslodavaca, njihove kompetencije i znanja, kao i nedostajuća znanja i veštine

55

Istraživanje je, takođe, pokazalo da su preduzeća u Srbiji najviše upoznata sa programima

Nacionalne službe za zapošljavanje, posebno sa programima zapošljavanja mladih i da

postoji potreba za boljim informisanjem poslodavaca u Srbiji o programima koje druge

državne institucije (kao što su Fond za razvoj, banke, itd.) imaju a odnose se na stimulisanje

poslodavaca kod zapošljavanja mladih. Takođe, iako je NSZ referentna ustanova za ovo

pitanje, poslodavci u Srbiji malo znaju o sredstvima razvojne pomoći Evropske unije i drugih

međunarodnih organizacija, što može uveliko smanjiti šanse Srbije u budućnosti da povuče

značajnija sredstva iz pretpristupnih fondova EU. Nedostatak komunikacije i stalne razmene

informacija između privrede i državnih institucija zaduženih za rešavanje problema

nezaposlenosti može otežati prevazilaženje nagomilanih teškoća i smanjenje stope

nezaposlenosti.

Osim slabe informisanosti još jedna značajna prepreka većoj efikasnosti različitih programa

podrške zapošljavanju su i složenost konkursnih procedura i prilagođenost samih konkursa

potrebama poslodavaca. Što se tiče konkursnih procedura, evidentno je da su za poslodavce

procedure za popunjavanje konkursne dokumentacije kod ostalih institucija, fondova i banaka

daleko komplikovanije nego kod NSZ, mada su za 23,6% preduzeća i procedure NSZ složene

i komplikovane. To ukazuje da i NSZ kao i ostale institucije, fondovi i banke moraju daleko

više pojednostaviti procedure konkurisanja i učiniti ih dostupnijim privredi i što je moguće

više u elektronskoj formi, kako bi se, pre svega, desetinama hiljada mikropreduzeća koja

nemaju ljudske resurse za komplikovane administrativne procedure omogućilo da više

učestvuju na konkursima i tako povećaju zaposlenost.

Kada je u pitanju prilagođenost samih konkursa potrebama poslodavaca, slično kao i kod

ocene samih programa i složenosti konkursne dokumentacije, uslovi konkursa na programe u

okviru aktivnih mera politike zapošljavanja kod Nacionalne službe za zapošljavanje dobili su

prelaznu ocenu i 41,27% anketiranih preduzeća je izjavilo da je veoma zadovoljno uslovima

konkursa. Uslovi konkursa kod fondova EU ocenjeni su nešto bolje nego uslovi konkursa kod

banaka, a dosta su nepovoljno ocenjeni uslovi konkursa kod drugih domaćih ili

međunarodnih fondova za razvoj. Poslodavci se uglavnom žale na proceduru oko uslova

konkursa, na birokratizaciju celokupnog procesa ili čak i diskriminacijom samim uslovima

kada su u pitanju pojedine delatnosti. Takođe, veliki broj preduzeća ne učestvuje na ovakvim

konkursima usled nedostatka ljudskih resursa koji bi se bavili datim pitanjem i konkursom,

56

ali i usled velikog nepoverenja koje vlada prema ovakvoj vrsti podrške usled sumnje na

netransparenstot procesa i korupciju tela koja odlučuju o dodeli sredstava.

Iz ovog istraživanja se nameće zaključak da bi prilikom kreiranja budućih programa u okviru

aktivnih mera politike zapošljavanja trebalo primeniti dobra iskustva iz programa “Prva

šansa” i Programa stručne prakse, jer su to programi sa najvećim odazivom kod poslodavaca,

a da svakako treba povećati informisanost poslodavaca o svim drugim navedenim

programima, a posebno o Obukama kod izvođača obuke i Programima volontiranja, jer su za

njih poslodavci iskazali najmanji interes.

Aktivne mere zapošljavanja svakako nisu vidljivo uticale na smanjenje nezaposlenosti u

Srbiji. Uzrok tome je svakako minimalan iznos sredstava, ali je pitanje da li bi i daleko veći

iznos doneo potrebne rezultate. Jer, svetska iskustva pokazuju da su efekti aktivne politike

zapošljavanja uglavnom skromni, ukoliko uopšte postoje. Široka analiza evropskih iskustava,

na primer, pokazuje da programi obuke imaju minimalne efekte, da programi podsticaja

zapošljavanja u privatnom sektoru i podrške traženju posla imaju bolje efekte, dok su efekti

programa direktnog zapošljavanja u javnom sektoru skromni, čak negativni. Što je

nepovoljno, programi koji se bave mladima pokazuju posebno slabe rezultate. Svakako,

nedovoljno dobri rezultati mnogih programa aktivne politike zapošljavanja nisu posledica

slabosti same ideje već manjkavosti u implementaciji programa. Dodatni problem u Srbiji je

to što su mere aktivne politike često donošene u kratkom roku, bez temeljnijih studija i

priprema, pod pritiskom političke potrebe da se urgentno smanji nezaposlenost na bilo koji

način, i obično praćene propagandnom kampanjom. Uz sve navedeno ne postoje ni ozbiljne

analize srednjoročnih efekata programa aktivnih politika zapošljavanja koje bi poslužile kao

orijentir kojim ih pravcem dalje usmeravati.

57

9. FORMALNO I NEFORMALNO OBRAZOVANJE U REGIJI

Srbija je zemlja sa visokom stopom nezaposlenosti, pogotovo među mladima. Iako se može

reći da je visoka stopa nezaposlenosti očekivana u uslovima ekonomske tranzicije, pogotovo

imajući u vidu ekonomsku krizu koja joj je prethodila, tranzicija svakako nije jedini uzrok

nezaposlenosti. Osim toga, ova problematika ne uključuje samo na nezaposlenost kao takvu,

već se odnosi i na zapošljivost, tj. na to koliko su stečena znanja, veštine i sposobnosti, pa čak

i li čne karakteristike pojedinca korisne u dobijanju posla. Ovo je posebno važno ukoliko se

ima u vidu da se, usled ekonomskog napretka i tehnoloških promena, potrebe tržišta rada

kontinuirano menjaju, kao i da je potreba za dobro obrazovanim stručnim kadrovima sve

veća.

Osim toga, jedan od prioriteta na putu evropskih integracija Srbije jeste i podsticanje

sveukupnog društveno-ekonomskog razvoja zasnovanog na ekonomiji znanja i konceptu

doživotnog učenja. Kompetentna i kvalifikovana radna snaga, koja poseduje konkuretna i

tržišno potrebna znanja i veštine postaje primarni interes svakog društva, koje teži da bude

razvijeno. Obrazovanje je preduslov za učešće u perspektivnim tržištima, a pomeranje od

konvencionalnih ka modernim poslovnim veštinama nužnost, kako bi se ostvarila puna

zapošljivost i pun društveno-ekonomski rast.

Međutim, iako je opšte poznata činjenica da u Srbiji postoji veliki jaz između potreba

privrede i ponude tržišta radne snage, reforma obrazovnog sistema u Srbiji kasni u odnosu na

druge velike sektorske reforme. Naime, reformski procesi obrazovnog sistema u Srbiji

započeti su 2001. godine u Ministarstvu prosvete i sporta, a reforma srednjeg stručnog

obrazovanja posebno je dobila snažnu podršku kroz različite donatorske programe koji su

rezultirali uvođenjem novih, oglednih obrazovnih profila i brojnim strateškim

dokumentima16. Obrazovni profili koncipirani su na potpuno nov način: uz obimne

konsultacije sa interesnim grupama iz privrede Srbije i uz snažnu podršku asocijacija stručnih

škola. Način koncipiranja ovih novih profila obezbeđuje upravo ono što je nedostajalo našem

srednjem stručnom obrazovanju – snažnu sponu obrazovanja i potreba tržišta rada u pogledu

ishoda obrazovanja i osposobljenosti za samostalan rad. Ipak, ova praksa je ograničena na

16

Na primer, GTZ program tehničko-tehnološke pomoći Vlade Nemačke reformisao je jedan broj profila u

pravno-administrativnom području rada i time doprineo osavremenjavanju obrazovanja, a Knauf pomogao

inoviranju jednog profila u delatnosti građevinarstva

58

relativno mali broj škola i profila, dok ostatak programa na koje se svake godine upisuje

veliki broj učenika i dalje ostaje nereformisan. Sem obrazovnih profila u ogledima, koji su

gotovo u celini razvijeni u okviru donatorskih projekata, i kojima je pokriven veoma mali

procenat učeničke populacije, intervencije na ostalim obrazovnim profilima su, sa aspekta

zahteva tržišta rada, spore i nedovoljne17.

Iako, prema podacima iz 2012. godine, Republika Srbija ima 16,24% visoko obrazovanih

građana (10,59% ima završen fakultet a 5,65% visoku školu) i 48,93% stanovništva sa

završenom srednjom školom, evidencija NSZ pokazuje da u Srbiji ima blizu 80.000

nezaposlenih a najčešći profil nezaposlenih su menadžeri, ekonomski i medicinski tehničari.

Takođe, Srbiji u ovom trenutku nedostaje oko 30.000 zanatlija. No, kako se poslednjih

godina veliki broj odeljenja i profila u srednjim stručnim školama gasi usled nedovoljnog

interesovanja, i ukoliko se nastavi trend gašenja, već za deceniju bićemo u situaciji da

zapošljavamo radnu snagu iz inostranstva – zanatlije različitih profila. Štaviše, domaća

preduzeća već u ovoj godini imaju problem sa zapošljavanjem različitih profila – zidara,

tesara, zavarivača, stolara, staklorezaca, keramičara i krojača. Takođe, samo za prvih osam

meseci ove godine šivači konfekcije i krojači imali su na raspolaganju više od 1.700 radnih

mesta, no, bez obzira na traženost ovog zanimanja, država ne stimuliše školovanje ovog

kadra, a nastavni programi su odavno prevaziđeni pa učenici koji se školuju ne dobijaju

adekvatno znanje.

S druge strane, na teritoriji čitave Srbije imamo brojne institucije visokog obrazovanja. Tako

je u školskoj 2012/13. godini akreditovano ukupno 47 državnih i 18 privatnih visokih škola,

kao i 95 državnih i 60 privatnih univerziteta i fakultata. (MATCHDO projekat, EU 2013:10).

Po zastupljenosti institucija visokog obrazovanja region Južne i Istočne Srbije ne zaostaje za

ostalim regionima jer pored državnog univerziteta u Nišu koji okuplja 13 fakulteta18, državne

i privatne institucije visokog obrazovanja postoje i u drugim gradovima (Leskovac, Zaječar,

Pirot, Vranje)19. Strategija razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine polazi od

17

48,20% mladih smatra da formalno obrazovanje nezadovoljava, a 46,36% da samo delimično zadovoljava

potrebe praktičnog rada. 90,10% anketiranih mladih razlog za to vide u nedostatku prakse tokom formalnog

obrazovanja, a 51,20% u neadekvatnim nastavnim programima – Anketa poslodavaca 2013. 18

Građevinsko-arhitektonski, Ekonomski, Elektronski, Mašinski, Medicinski, Prirodno-matematički, Tehnološki,

Pravni, Učiteljski, Filozofski, Fakultet umetnosti, Fakultet zaštite na radu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja 19

1) Univerzitet Megatrend (Fakultet za menadžment u Zaječaru)

2) Univerzitet Privredna akademija (Pravni fakultet za privredu i pravosuđe Novi Sad u Nišu)

3) Univerzitet Union (Fakultet za pravne i poslovne studije „dr Lazar Vrkatić” u Nišu)

59

ideje da se „obrazovne potrebe Srbije koje proističu iz pretpostavljenih opredeljenja kao i

dalji razvoj proizvodnog sistema Republike Srbije, moraju ubrzano zasnivati na znanju,

preduzetništvu obrazovane populacije, sopstvenim i transferisanim tehnološkim inovacijama,

tržišnoj ekonomiji i međunarodnoj poslovnoj, tehničkoj i drugoj kooperaciji. Zato treba

podržati koncept „preduzetničkog univerziteta” jer omogućava da takvi univerziteti budu

nukleusi stvaranja nove industrije zasnovane na znanju“.

No, podaci ukazuju da i pored velikog broja obrazovnih institucija već sada imamo

deficitarna zanimanja što u budućnosti može biti značajan faktor u privlačenju investicija.

Pozicija jednog zanimanja na tržištu rada, njegova deficitarnost i suficitarnost, generalno

posmatrano, zavise od niza faktora, kao što su regionalna i lokalna mreža škola, distribucija

obrazovnih profila, struktura delatnosti privrednih subjekata, sektorska tranzicija, regionalni i

lokalni razvojni potencijali i resursi, privredni i vanprivredni kapaciteti za stvaranje novih

poslova i radnih mesta, pokretljivost radne snage. U užem smislu, deficitarnost ili

suficitarnost su određene brojem nezaposlenih lica sa zanimanjem i potrebama poslodavca za

radnicima tog zanimanja, koje mogu uključivati i dodatne zahteve u pogledu znanja, veština i

kompetencija koje se ne stiču redovnim obrazovanjem. Ovi dodatni zahtevi mogu u jednom

broju slučajeva bitno određivati stepen zapošljivosti lica koje ima određeno zanimanje.

Najčešći poslodavac danas je privatnik, vlasnik malog ili srednje velikog preduzeća, čiji su

dodatni zahtevi u pogledu radnog iskustva i kompetencija traženog radnika dosta visoki.

Upravo usled tih dodatnih zahteva poslodavaca, ali i neusklađenosti obrazovnih programa sa

potrebama privrede, neformalno obrazovanje postaje sve dinamičnije polje koje se razvija iz

dana u dan. Neformalno obrazovanje otvara nove mogućnosti za obrazovanje odraslih i u

poređenju sa formalnim20 obrazovanjem je fleksibilnije, prilagodljivije živim i vrlo

dinamičnim potrebama tržišta i omogućava davanje brzih odgovora na zahteve iz okruženja.

Nastavni plan i programi neformalnog obrazovanja mogu fleksibilnije da odgovore na

promene u potrebama i zahtevima tržišta rada, jednostavno zbog toga što nisu „ograđeni”

4) Visoke škole strukovnih studija (Visoka poslovna škola strukovnih studija u Leskovcu, Visoka tehnička škola

strukovnih studija u Nišu, Visoka škola primenjenih strukovnih studija u Vranju, Visoka strukovna škola za

tekstil u Leskovcu, Visoka škola za menadžement i biznis u Zaječaru, Visoka škola strukovnih studija za

obrazovanje vaspitača u Pirotu, Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju u Nišu) 20

Formalno obrazovanje spada u one oblike obrazovanja koji se pojavljuju uglavnom u školskim institucijama i

ono je propisano pravnim aktima. Znanja i veštine se stiču prema planu i programu koji je unapred

predodređen i koji u manjem stepenu obraća pažnju na individualnost pojedinca. Znanje se usvaja postepeno,

shodno uzrastu i zbog toga je podeljeno po razredima i stepenima (osnovna, srednja, visoka škola i fakultet).

Iako je najtipičniji primer formalnog obrazovanja škola, formalnom obrazovanju pripadaju svi sadržaji i

institucije za koji važe isti principi (na primer, polaganje vozačkog ispita).

60

zakonskim i institucionalno postavljenim propisima i odredbama. Životne veštine, socijalno-

komunikacijske sposobnosti, tolerancija različitosti i sposobnost za rešavanje problema u

okruženju baziranom na timskom radu postaju vodeće oblasti na polju neformalnog

obrazovanja koje je oslobođeno preopterećenosti u pogledu sadržaja predmeta, što predstavlja

stalni problem školskog kurikuluma. Stoga, neformalno obrazovanje služi da dopuni

formalno i da pruži pristup svim onim sadržajima koji su u formalnom obrazovanju

nepristupačni ili čak potpuno netaknuti. U nekim slučajevima, zbog nedostatka dovoljno

efikasnog modela fleksibilnog formalnog obrazovanja, neformalna edukacija je nosilac

smanjenja jaza između postojećeg i potrebnog obrazovanja, naučnih disciplina i potreba

privrede. Neformalno obrazovanje se sprovodi kroz aktivnosti kao što su kursevi, seminari,

predavanja, konferencije, radionice, razni tipovi treninga, kao i volontiranje.

Neformalno obrazovanje u Srbiji je posebno značajno jer je formalno visoko obrazovanje

teško pristupačno za odrasle koji su zaposleni. A obrazovanje odraslih zaposlenih je

podjednako važno kao i obrazovanje nezaposlenih. Ne postoje zvanični podaci o tome koliko

odraslih građana je uključeno u obrazovne procese, ali se procenjuje da 3‐4% građana uzrasta

25 do 64 godine starosti učestvuje u obrazovanju i treninzima. Ovaj broj je dvostruko manji u

odnosu na situaciju u EU. Skorašnji podaci Svetske banke pokazuju da 36.5% firmi u Srbiji

nudi svojim zaposlenima treninge i obuke, što je manje od Slovenije (47.5%), ali više od

Hrvatske (28%) i Bugarske (30.7%), što takođe, može biti jedan od indikatora zapošljivosti

radne snage u kontekstu privlačenja investicija. (Mr Slavković M, Stojadinović M. 2012:71).

Takođe, u tom kontekstu treba posmatrati i kontinuiranu edukaciju nezaposlenih, kao i

edukacije za potrebe unapređenja konkurentnosti preduzeća. Prema podacima NSZ iz

prethodnih godina manje od 3% od ukupnog broja nezaposlenih je bilo uključeno u obuke

koje organizuje ova institucija. Jedan od ključnih problema u razvoju obrazovanja odraslih je

i slaba veza između formalnog i neformalnog obrazovanja. Nedostatak javnog finansiranja i

mehanizama za deljenje troškova između države i biznisa, kao i odsustvo podsticaja za

kompanije i pojedince sputava razvoj obrazovanja odraslih. Država još uvek svojim merama

ne podstiče dovoljno obuke inicirane od strane preduzeća, a posebno razvoj obuke na poslu.

Koliki je značaj i neophodnost obuka kod poslodavaca najbolje pokazuju rezultati Ankete

poslodavaca o potrebnim veštinama u Srbiji 201321.

21 72,4% poslodavaca organizuje neki vid obuke ili stručnog usavršavanja, 77,7% organizuje usko stručno

obuke, 46,5% organizuje obuke u oblastima razvoja ljudskih resursa, 31,2% organizuje obuke u oblasti IKT

61

Svi prethodno navedeni podaci impliciraju na značajne promene u kompetencijama radne

snage što uslovljava potrebu dodatnog prilagođavanja obrazovnog sistema novim potrebama

tržišta rada odnosno zahtevima poslodavaca. Brzina kojom će obrazovni sistem odgovoriti

naraslim zahtevima privrede će determinisati buduće smernice razvoja nacionalnih

ekonomija. Drugim rečima, nivo stvorene vrednosti u jednoj ekonomiji biće u funkciji opšteg

obrazovnog nivoa populacije. Takođe, ovo će direktno uticati i na strukturu privrede u smislu

da će nacionalne ekonomije sa odgovarajućim obrazovnim nivoom stanovništva moći sebi da

obezbede povoljniju strukturu proizvodnje, a samim tim i bolju poziciju u odnosima razmene

sa drugim zemljama. (Mr Slavković M, Stojadinović M. 2012:70-71).

62

10. SWOT ANALIZA

Osnova za SWOT analizu su bili prikupljeni podaci, kao i analiza postojećih nacionalnih

strateških dokumenata i Strategija jedinica lokalne samouprave ovih šest okruga, kao i

Akcioni planovi zapošljavanja.

SNAGE SLABOSTI

� Postojanje filijala Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji svih okruga

� Aktivnost Nacionalne službe za zapošljavanje u rešavanju lokalnih problema nezaposlenosti

� Aktivne lokalne samouprave u proces rešavanja problema nezaposlenosti

� Postojanje mreže škola srednjeg obrazovanja

� Kvalitetan kadar zaposlen u srednjim stručnim školama

� Postojanje Saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou

� Stvaranje lokalnih partnerstava za smanjenje nezaposlenosti na lokalnom nivou

� Kontinuirano održavanje sajmova zapošljavanja u regionu

� Postojanje spremnosti nezaposlenih da se uključe u svet rada

� Uspostavljen sistem aktivnih mera zapošljavanja

� Postojanje univerzitetskog centra u regiji � Kvalifikovana radna snaga � Iskusna radna snaga

� Najsiromašniji region u Srbiji � Niske zarade zaposlenih ( ispod nivoa

republike ) � Relativno nizak nivo raspoloživih

sredstava domaćinstava u regionu � Nizak nivo lične potrošnje u regionu � Veliko učešće penzija u novčanim

prihodima domaćinstva � Stopa nezaposlenosti veća od republičke

stope nezaposlenosti � Neusklađenost između kvalifikacione

strukture radne snage i potreba privrede (zastarela znanja i veštine)

� Nejednakost u broju zaposlenih između muškaraca i žena, na štetu žena

� Nedostatak mobilnosti radne snage � Slaba razvijenost privrede � slabija aktivnost lokalne samouprave � Nepostojanje lokalnih saveta za

zaposljavanje koji dovode u međusobnu vezu javni, privatni i nevladin sektor u svim lokalnim samoupravama

� Nedostatak koordinacije medu obrazovnim institucijama, službama zapošljavanja i poslodavcima

ŠANSE PRETNJE

� Mogućnosti usavršavanja ljudskih resursa

� Saradnja univerziteta i škola kroz prekogranične programe

� Proces restrukturiranja nacionalnog sistema obrazovanja u saglasnosti sa

� Niske kvote besplatnog univerzitetskog obrazovanja

� Nepodsticajna poreska politika za zaposljavanje u preduzetništvu

� Atraktivnost drugih regiona i država za mlade obrazovane kadrove

63

potrebama tržišta � Programi i podrška za

samozapošljavanje kroz mere nacionalne politike

� Potencijali za razvoj turizma i ugostiteljstva

� Razvoj industrijskih/preradnih kapaciteta na bazi poljoprivrede

� Priliv novih investicija i dalji razvoj postojećih

� Modernizacija poljoprivrede � Mogućnost učestvovanja u programima

prekogranične saradnje (IPA fondovi) � Regionalno povezivanje � Razvoj malog biznisa � Stvaranje povoljnog privrednog

ambijenta

� Pad životnog standarda � Slabljenje privredne aktivnosti � Odliv stručnog kadra � Smanjenje broja radnih mesta � Veliki broj nezaposlenih lica preko 45

godina starosti � Migracije stanovništva i pad nataliteta � Sporo povećanje ulaganja budžetskih

sredstava za podršku izgradnje kadrovskih i infrastrukturnih potencijala u obrazovanju i istraživačkoj delatnosti

Na strani snaga se ističu prvenstveno postojanje Univerzitetskog centra u Nišu, kao i državnih

i privatnih institucija visokog obrazovanja u drugim gradovima (Leskovac, Zaječar, Pirot,

Vranje). Takođe, razvijena mreža srednjoškolskih ustanova su pogodnost ovog regiona koja

nije iskorišćena u dovoljnoj meri zbog zastarelog sistema školstva i neprilagođenog

savremenim kretanjima. Sa druge strane, možda najveća slabost ovog regiona jeste njegova

depopulacija, dok bi se ostale slabosti mogle ublažiti planskom upotrebom prethodno

navedenih prednosti. Mogućnosti za razvoj tržišta rada su prepoznte u privlačenju novih

investicija i dalji razvoj postojećih kroz korišćenje različitih fondova, boljem organizovanju i

iskorišćenosti potencijala u oblasti turizma i poljoprivrede, razvoj malog biznisa, kroz proces

restrukturiranja nacionalnog sistema obrazovanja u saglasnosti sa potrebama tržišta.

Naravno, za sve ovo je neophodna značajnija podrška države i tek uz angažovanje svih

resursa, i lokalnih i regionalnih i nacionalnih, može se računati na stvaranje dobre baze

ljudskih resursa, povećanje zaposlenosti i jačanje konkurentnosti privrede čitave regije.

64

11. INDIKATORI

Osnovna svrha ovog dokumenata je da se definišu preporuke čijom implementacijom se

mogu napraviti promene u lokalnim zajednicama. Posebno je težak zadatak kako te promene

izmeriti, odnosno utvrditi da li je tokom implementacije predloženih mera i aktivnosti,

promena stvarno i nastala. U tu svrhu se najčešće koriste indikatori, kao mera da je nešto

stvarno urađeno. Indikatori su merljivi i opipljivi pokazatelji da je nešto urađeno ili da je

nešto postignuto. Indikatori u procesu izrade ovog dokumenta, a i kasnije u njegovoj

implementacija, imaju duplu ulogu:

• Mogu se koristiti u predstavljanju numeričkog opisa trenutnog stanja, odnosno koriste

se za izradu dokumenta – analize trenutne situacije

• Moraju se koristiti kao mera postignute promene u lokalnoj zajednici

Sa tog stanovišta smo definisali indikatore kroz sledeće korake:

• Definisanje kriterijuma za izbor indikatora - kriterijumi za izbor indikatora definišu se

u skladu sa okolnostima, odnosno prioritetima utvrđenim dokumentom. Kriterijumi za

izbor indikatora trebalo bi da se odnose na:

o naučnu / teorijsku prihvaćenost indikatora

o reprezentativnost indikatora za određeni problem

o sposobnost indikatora da ukaže na vezu između uzroka i posledice

o sposobnost indikatora da pokaže promenu vrednosti performanse

o važnost i razumljivost indikatora za korisnika

o uporedljivost indikatora sa ciljevima, granicama tolerancije i standardima

o kompatibilnost sa indikatorima drugih lokalnih zajednica

o adekvatnost indikatora u odnosu na veličinu lokalne zajednice

o adekvatnost indikatora u odnosu na tačnost, vrstu, obim i vremensku

raspoloživost podataka

o troškovnu prihvatljivost indikatora.

• Utvrđivanje potencijalnih indikatora - u skladu sa jednim ili više usvojenih

kriterijuma, utvrđuje se set svih potencijalnih indikatora.

65

• Vrednovanje potencijalnih indikatora - za svaki od utvrđenih potencijalnih indikatora,

vrši se vrednovanje u odnosu na usvojeni kriterijum za izbor indikatora. Vrednovanje,

takođe, treba vršiti i u skladu sa relevantnošću performanse na koju se indikator

odnosi prema utvrđenom predmetnom cilju.

• Konačni izbor indikatora - na osnovu izvršenog vrednovanja potencijalnih indikatora

vrši se konačni izbor indikatora. Konačnim izborom indikatora dolazi se do seta

indikatora čije će vrednosti biti praćene i merene u kontekstu održivog razvoja lokalne

zajednice.

Na osovu gore navedenog postupka identifikovali smo sledeći set indikatora:

1. INDIKATOR: Stanovništvo prema starosti

2. INDIKATOR: Broj obrazovnih institucija

3. INDIKATOR: Prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom

4. INDIKATOR: Lokacijski koeficijent

5. INDIKATOR: Ukupna aktivnost i stopa zaposlenost

6. INDIKATOR: Učešće nezaposlenih u ukupnom aktivnom stanovništvu

Svi indikatori su detaljno prikazani u Aneksu 1. ovog dokumenta.

66

12. ZAKLJU ČAK I PREPORUKE

Analiza tržišta radne snage u regionu Južne i Istočne Srbije prvenstveno ima za cilj da

proceni postojeće tržišta rada u navedenim okruzima i da istraži problem neusklađenosti

ponude i potražnje za radnom snagom obuhvatajući pregled trenutnog stanja na tržištu radne

snage kako u Srbiji tako i u datom regionu i dinamiku po brojnim indikatorima (zaposlenost,

nezaposlenost, različite strukture itd.), zatim potrebe privrede u regionu u vezi sa

kompetencijama, veštinama i kvalifikacijom radne snage, kao i slabosti u ponudi radne snage

i nedostajuće veštine i kompetencije.

Ključni zaključci izvedeni nakon analize su:

� Srbija je u proteklih nekoliko godina donela nekoliko značajnih strateških dokumenata

kojima se identifikuje sadašnja slika stvarnosti i trasiraju budući pravci razvoja kada se

govori o ljudskom kapitalu i uopšte društveno-ekonomskom razvoju zemlje.

� Kad je pravni kontekst u pitanju, Zakon o radu i Zakon o zapošljavanju i osiguranju u

slučaju nezaposlenosti predstavljaju dva osnovna stuba radnog zakonodavstva u čujem

korpusu se nalazi još nekoliko važnih zakona koji uređuju rad, zapošljavanje i socijalni

dijalog. Ipak, dosadašnja reforma radnih odnosa nije zasnovana na uravnoteženim

odnosima između radnika i poslodavaca i odlikuje se većom zaštitom zaposlenih,

visokom formalizovanošću i složenošću procedura radnih odnosa, minimalizovanjem

prava poslodavaca i slično, što svakako nije dobro za atraktivnost poslovanja u Srbiji.

� Gledano u celini privreda Srbije ima izrazito visoke stope nezaposlenosti i analogno tome

relativno niske stope zaposlenosti mereno u odnosu na radni potencijal. Nezaposlenost je

jedan od najvećih ekonomskih i socijalnih problema i glavni generator siromaštva.

� Smanjenje ekonomske aktivnosti u poslednje dve decenije i povećanje nezaposlenosti

radne snage uticali su da i region Južne i Istočne Srbije po svojim ekonomskim

karakteristikama postane jedan od najsiromašnijih regiona Srbije. Uslovi za život u njemu

su drastično pogoršani. Čitav region ostvaruje prosečnu zaradu ispod nivoa Republike, pri

čemu je najkritičnija situacija u Jablaničkom, a zatim i u Pčinjskom i Pirotskom okrugu

gde se za prvih deset meseci ove godine beleže najniža primanja po zaposlenom radniku.

Jedino Borski okrug iz posmatrane regije prevazilazi prosečna primanja Republike.

67

� Nezaposlenosti u prvom kvartalu 2013. godine iznosila je 24,1%. Zaključno sa

novembrom 2013. godine u Srbiji je bilo ukupno 762.638 nezaposlenih lica, dok je

region Južne i Istočne Srbije imao ukupno 200.856 nezaposlenih lica u istom periodu, a

učešće žena u ukupnoj nezaposlenosti iznosilo 48,84%.

� Starosna struktura nezaposlenih lica je veoma nepovoljna. Prosečna starost nezaposlenih

lica je 39,2 godine (žena 38,4 godine, muškaraca 40,1 godine), pri čemu je broj

nezaposlenih starijih od 50 godina povećan u odnosu na prošlu godinu za 4,00% i sada

iznosi 25,11% od ukupnog broja lica na evidenciji.

� Struktura nezaposlenih se već duže vreme bitno ne menja, pa je tako sada u regionu Južne

i Istočne Srbije na birou najviše onih koji nemaju dovoljno kvalifikacija i pripadaju

mlađim generacijama. Posmatrano po okruzima i učešću u ukupnom broju nezaposlenih,

najviše nezaposlenih, mladih do 30 godina, ima Borski okrug, najproduktivnijih

nezaposlenih ima Pčinjski okrug, dok najviše lica preko 50 godina starosti na evidenciji

Nacionalne službe za zapošljavanje ima u Pirotskom okrugu.

� Posmatrano po uzrastu, mladi su kategorija najpogođenija nezaposlenošću. U Srbiji je

učešće mladih u ukupnoj zaposlenosti daleko manje nego u Evropskoj uniji. Od početka

krize, stopa nezaposlenosti mladih je drastično porasla, sa 32.6%, koliko je iznosila 2008.

godine, na 51,1% u 2012. godini. Posmatrajući region Južne i Istočne Srbije, stopa mladih

nezaposlenih je najveća u Borskom okrugu i iznosi oko 29%, zatim sledi Nišavski okrug

sa 28%, potom Pčinjski i Jablanički sa gotovo identičnom stopom od 26%, Zaječarski sa

25%, dok je najmanja u Pirotskom okrugu i iznosi nešto ispod 24%.

� Pored visoke stope nezaposlenosti, ono što posebno zabrinjava je dugoročna stopa

nezaposlenosti mladih koja se povećava, kao i činjenica da su mladi sa fakultetskim

diplomama bili najteže pogođeni krizom (od 2008. do 2012. stopa nezaposlenosti mladih

sa visokim obrazovanjem se udvostručila sa 28% na 55%).

� Pored neusklađenosti između ponude i tražnje radne snage, tržište rada pokazuje nesklad i

u starosnoj, profesionalnoj i kvalifikacionoj strukturi. U junu 2013. godine, u ukupnoj

nezaposlenosti stručna nezaposlena lica (III -VIII stepen stručne spreme) učestvuju sa

67,68%, a nestručna (I - II stepen stručne spreme) sa 32,32%. U odnosu na isti period

prethodne godine, učešće stručnih nezaposlenih lica je povećano za 0,60 procentna poena.

Među stručnim nezaposlenim licima najbrojnija su lica sa srednjom stručnom spremom

(III - V stepen stručne spreme), koja u ukupnoj nezaposlenosti učestvuju sa 54,50%.

� Tržište rada u Srbiji karakterišu veoma oštre razlike na skoro svim nivoima teritorijalne

agregacije, posebno između ruralnih u odnosu na gradska područja, južnih i jugoistočnih

68

u odnosu na severne delove zemlje, kao i izrazitoj koncentraciji radnih resursa, kako po

obimu tako i po kvalitetu, u velikim univerzitetskim centrima. Takođe su veoma upadljive

razlike između razvijenih delova zemlje i područja koji tradicionalno imaju usporeniju

razvojnu dinamiku.

� Tržište rada u Srbiji skoro da i ne funkcioniše gledano na regionalnom nivou, jer razvijeni

regioni u isto vreme imaju i viši nivo zarada i nižu stopu nezapolenosti, a međuregionalna

pokretljivost radne snage je veoma niska. Mobilnost radne snage, kako između regiona

tako i između zanimanja, je zabrinjavajuće niska. Uglavnom se odvija od perifernih

područja ka velikim gradskim centrima.

� Najveći broj zaposlenih u Srbiji prema sektoru delatnosti je u sektoru poljoprivrede,

šumarstva i ribarstva 20,7%, potom u sektoru prerađivačke industrije 17,5% i trgovine na

veliko i malo i popravke morotnih vozila 13,7%. U regionu Južne i Istočne Srbije stanje

je slično, s tim što je udeo zaposlenih u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva i veći

od republičkog proseka i iznosi 27,6%. Čak 43,5% iz ruralnih područja ovog regiona je

zaposleno u ovom sektoru. U sektoru prerađivačke industrije je zaposleno nešto malo

manje od republičkog proseka - 15,8%, dok je u sektoru trgovine na veliko i malo i

popravke motornih vozila zaposleno 10,6%. Udeo zaposlenih ovog regiona u ostalim

sektorima je minoran i kreće se do 6,7% (sektor državne uprave i obaveznog socijalnog

osiguranja, kao i sektor obrazovanja). To uključuje i sektore koji su prepozanti kao

potencijali za razvoj privrede ovog regiona, kao što su građevinarstvo (4,5%), usluge

smeštaja i ishrane (svega 2,5%), informisanje i komunikacija (svega 1,1%). Kao što je

gore navedeno, najveći udeo ruralnog stanovništva je zaposlen u sektoru poljoprivrede,

šumarstva i ribarstva (43,5%), dok je najveći udeo zaposlenih iz urbanih područja u

sektoru prerađivačke industrije 18,7% i sektoru trgovine na veliko i malo i popravke

motornih vozila 17,5%.

� Posmatrano po tipu zanimanja najzastupljeniji u ovom regionu su kvalifikovani radnici u

poljoprivredi i ribarstvu sa 27,6% (republički prosek je 19,5%), a potom uslužni radnici i

trgovci sa 14,8% (republički prosek je 15,6%). Najmanji je udeo zaposlenih na

pozicijama menadžera i rukovodioca (3,4%) čime se ovaj region uklapa u republički

prosek a slična je situacija i sa stručnjacima kojih u ovom regionu ima nešto ispod

republičkog proseka 9,3%, (republički prosek je 11,9%).

� Na osnovu svega prethodno navedenog, može se reći da je tipičan zaposleni u Srbiji, pa i

u regionu Južne i Istočne Srbije muškarac u najproduktivnijim godinama, sa srednjim

stepenom obrazovanja.

69

� Generalno, na području regiona se očekuje povećana tražnja za zapošljavanjem u

narednom periodu i očekuje se postepena promena tražnje sa sektora poljoprivrede i

industrije prema sektoru informisanja i komunikacije, socijalnog osiguranja i trgovine.

Kako su građevinarstvo i turizam pored rudarstva, prioritetni sektori u posmatranom

području, treba očekivati rast tražnje za radnicima i u pomenutim oblastima.

� Među nekvalifikovanim radnicima su najviše traženi tekstilci, prerada drveta i lica bez

zanimanja. Među srednje stručno obrazovanim radnicima, najtraženija su zanimanja

trgovac, medicinske sestre, ekonomski tehničar i zastupnik osiguranja. Diplomirani

ekonomisti i ekonomisti za finansije, računovodstvo i bankarstvo, poljoprivredni inžinjeri,

pravnici, profesori engleskog jezika i doktori medicine su najtraženiji profili među više i

visoko obrazovanim licima.

� Najmanje tražena su jednostavna zanimanja i administrativni radnici (izvor Anketa o

potrebnim veštinama Republičkog zavoda za statistiku).

� Najtraženije veštine za zapošljavanje kod poslodavaca koji očekuju povećanje broja

zaposlenih su: fleksibilnost i prilagodljivost, zatim veštine rešavanja problema i

odlučivanja, upravljanje informacijama, uključujući i informacione i komunikacione

tehnologije i veštine timskog rada (izvor Anketa o potrebnim veštinama Republičkog

zavoda za statistiku).

� Nedostatak adekvatnih znanja i veština, nedostatak radnog iskustva i deficitarnost

zanimanja najčešći su razlozi što poslodavci ne mogu da pokriju svoje potrebe za

novozaposlenima na zadovoljavajući način.

� Poslodavci kao nedostajuće veštine radne snage identifikuju usko stručne obuke (74,1%),

obuke u oblastima razvoja ljudskih resursa – timski rad, veštine komunikacije,

prezentacijske veštine, itd. (72,8%), obuke u oblasti IKT (22,2%).

� U 2013. godini za mere aktivne politike zapošljavanja izdvojeno je svega 3,4 milijardi

dinara iz budžeta Republike Srbije, dok je za narednu 2014. godinu za aktivne mere

zapošljavanja u budžetu predviđen značajno manji iznos od 2,6 milijardi dinara.

� U Srbiji postoji veliki jaz između potreba privrede i ponude tržišta radne snage. Osim

toga, reforma obrazovnog sistema u Srbiji kasni u odnosu na druge velike sektorske

reforme, tako da i pored velikog broja obrazovnih institucija već sada imamo deficitarna

zanimanja što u budućnosti može biti značajan faktor u privlačenju investicija.

� Neformalno obrazovanje postaje sve dinamičnije polje koje se razvija iz dana u dan usled

neusklađenosti obrazovnih programa sa potrebama privrede, ali i rastućih dodatnih

zahteva poslodavaca. Procenjuje se da svega 3‐4% građana uzrasta 25 do 64 godine

70

starosti učestvuje u obrazovanju i treninzima, što je dvostruko manje u odnosu na

situaciju u EU u 2009. godini.

12.1. Ključne preporuke

Analiza tržišta radne snage ima za cilj da doprinese smanjenju jaza između ponude i

potražnje radne snage, kao i unapređenju lokalnih politika tržišta radne snage kako bi se

povećala zaposlenost i konkurentnost privrede, a radi ubrzanja ekonomskog rasta čitavog

regiona. Analiza je identifikovala određene nedostatke i probleme na tržištu radne snage, a

kako bi se oni prevazišli neophodno je preduzeti sledeće:

� Reformisati postojeće radno zakonodavstvo - obzirom da postojeće radno zakonodavstvo

nije podsticajno za zapošljavanje, neophodna je reforma radnog zakonodavstva kako bi se

postiglo veće zapošljavanje i smanjila nezaposlenost, kako neposredno – kroz stvaranje

zakonskih mogućnosti za olakšano zapošljavanje – tako i posredno – kroz stvaranje bolje

poslovne klime koja bi privukla investitore i donela privredni napredak i povećano

zapošljavanje.

� Reformisati sistem obrazovanja - prevazilaženje postojeće situacije, pre svega

nepovoljne kvalifikacione strukture nezaposlenih, zastarelih znanja i neadekvatnih

sposobnosti, u prvom redu podrazumeva reformu i inoviranje sistema obrazovanja,

posebno sistema srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih.

� Unaprediti sistem neformalnog obrazovanja – da bi sistem neformalnog učenja uspešno

funkcionisao potrebno je uspostaviti principe validacije neformalnog obrazovanja, jer

nastavni plan i programi neformalnog obrazovanja mogu fleksibilnije da odgovore na

promene u potrebama i zahtevima tržišta rada.

� Uvesti različite instrumente u cilju unapređenje tržišta rada - dosadašnje mere

ekonomske politike u domenu tržišta rada koje su bile usmerene ka ravnomernijem

regionalnom razvoju su se pokazale nedelotvornim jer se mnogo veća pažnja posvećuje

politici usmeravanja kapitala u područja koja se suočavaju sa problemom visoke

nezaposlenosti nego primeni različitih instrumenata i mehanizama u sferi tržišta rada.

71

� Primeniti odgovarajuće aktivne mere zapošljavanja - aktivne mere zapošljavanja

svakako nisu vidljivo uticale na smanjenje nezaposlenosti u Srbiji. Uzrok tome je svakako

minimalan iznos sredstava, to što su mere aktivne politike često donošene u kratkom

roku, bez temeljnijih studija i priprema. Stoga bi prilikom kreiranja budućih programa u

okviru aktivnih mera politike zapošljavanja trebalo primeniti dobra iskustva iz prethodnih

programa, kao što su “Prva šansa” i Programa stručne prakse, ali i povećati informisanost

poslodavaca o svim drugim programima.

� Poboljšati položaj osetljivih kategorija na tržištu rada - identifikovanje položaja

osetljivih kategorija na tržištu rada i definisanje adekvatnih mera za njegovo unapređenje

zahteva dostupnost adekvatnih podataka. Stoga bi prikupljanje podataka o indikatorima

položaja osetljivih grupa na tršištu rada trebalo da bude jedan od osnovnih zadataka

institucija na ovom tršištu, pre svega Nacionalne službe zapošljavanja, ali i drugih

lokalnih institucija koja se bave ovim kategorijama.

Svi prethodno navedeni predlozi impliciraju na značajne promene u kompetencijama radne

snage što uslovljava potrebu dodatnog prilagođavanja obrazovnog sistema novim potrebama

tržišta rada odnosno zahtevima poslodavaca. Brzina kojom će obrazovni sistem odgovoriti

naraslim zahtevima privrede će determinisati buduće smernice razvoja nacionalnih

ekonomija. Drugim rečima, nivo stvorene vrednosti u jednoj ekonomiji biće u funkciji opšteg

obrazovnog nivoa populacije. Takođe, ovo će direktno uticati i na strukturu privrede u smislu

da će nacionalne ekonomije sa odgovarajućim obrazovnim nivoom stanovništva moći sebi da

obezbede povoljniju strukturu proizvodnje, a samim tim i bolju poziciju u odnosima razmene

sa drugim zemljama.

72

13. LITERATURA

Knjige, studije, naučni radovi

� USAID, (2012) Analiza tržišta rada i prognoziranje potrebama tržištu rada u Republici Srbiji, Projekat održivog lokalnog razvoja, Beograd.

� Republički zavod za statistiku, (2009) Anketa o potrebnim veštinama zaposlenih u Srbiji.

� Republički zavod za statistiku, (2013) Anketa o radnoj snazi. � Unija poslodavaca Srbije (2013) Anketa poslodavaca – Bolji uslovi zapošljavanja

mladih, Beograd. � Mr Slavković M, Stojadinović M. (2012) Nova znanja, veštine i kompetencije.

Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, TEMPUS projekat: Development of Lifelong Learning Framework in Serbia, Kragujevac.

� USAID (2010) Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011 – 2020. Beograd.

� USAID (2012) Politike za povećanje zaposlenosti i konkurentnosti radne snage, Beograd

� MATCHDO projekat, EU (2013) Situaciona analiza o stanju u oblasti formalnog i neformalnog obrazovanja, nezaposlenosti i ekonomskim trendovima u Republici Srbiji u 2013. godini.

� Šuković D. (2009), Stanovništvo Srbije u fokusu tržišta rada. Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, Beograd.

� Tematski zbornik (2011) Aktivne mere na tržištu rada i pitanja nezaposlenosti, Institut ekonomskih nauka, Beograd.

� Zbornik radova (2010), Tržišta rada i (ne)zaposlenost u evropskoj uniji i Srbiji –regionalni aspekt, Geografski institut „Jovan Cvijić“ SANU

Nacionalne strategije i zakonodavni okvir

� Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije, Vlada Republike Srbije � Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije 2006 – 2012., Vlada Republike Srbije � Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011 – 2020., Vlada Republike Srbije � Nacionalna strategija razvoja konkurentnih i inovativnih MSP 2008-2013., Vlada

Republike Srbije � Nacionalna strategija karijernog vođenja i savetovanja, Vlada Republike Srbije � Nacionalna strategija za mlade, Vlada Republike Srbije � Nacionalna strategija razvoja obrazovanja odraslih, Vlada Republike Srbije � Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2013, Vlada Republike Srbije � Vodič kroz akreditovane studijske programe na visokoškolskim ustanovama u

Republici Srbiji, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Republike Srbije, novembar 2013.

73

Regionalne i lokalne strategije

� Regionani razvojni plan Jablaničkog i Pčinjskog okruga, 2008. � Regionalna strategija razvoja Timočke krajine, RARIS � Strategije održivog razvoja gradova Leskovca, Vranja, Niša, Zaječara i opština

Vlasotince, Surdulica, Preševo, Vladičin Han, Boljevac, Knjaževac, Aleksinac, Svrljig, Merošina, Gadžin Han, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Bor, Negotin, Kladovo

� Strategije lokalnog ekonomskog razvoja opština Sokobanja, Preševo, Majdanpek, Pirot

� Strategije razvoja sekrora MSPP grada Niša i opština Merošina, Ražanj, Doljevac, Gadžin Hana

Web sajtovi

� www.apr.gov.rs � www.borski.okrug.gov.rs � www.centarzarazvoj.org � www.nis.okrug.gov.rs � www.nsz.gov.rs � www.pirotski.okrug.gov.rs � www.pcinjskiokrug.org.rs � www.raris.org � www.rra-jug.rs � www.zajecarski.okrug.gov.rs � http://webrzs.stat.gov.rs

74

ANEX 1: INDIKATORI

1. INDIKATOR : Stanovništvo prema starosti

Definicija

Ova kategorija indikatora ukazuje na stanje ekonomske strukture stanovništva u

opštini kao pretpostavke za socio-ekonomski razvoj i perspektive opštine u tom

smislu.

• Udeo stanovnika starosti od 15 do 65 godina u ukupnom stanovništvu (radni

kontigent)

• Udeo stanovnika starijih od 65 godina u ukupnom stanovništvu

Računa se kao razlomak / odnos pojedine kategorije stanovništva prema ukupnom

stanovništvu x 100

Podaci za 2011. godinu

Okrug

Ukupan

Broj

stanovnika

Deca predškolskog uzrasta

(ispod 7

godina)

Deca školsk

og uzrast

a

(7 – 14)

Radni kontig

ent

( 15 – 64)

Stanovništvo

staro 65 i više22

% Radnog kontinge

nta u odnosu

na ukupno stanovni

štvo

% stanovni

štva starog

65 i više u

ukupnom

Prosečna starost

stanovništva

Indeks starenja

Jablanički 222394 14135 19954 148255

40050 66,66 18,01 41,81 114,97

Pčinjski 226649 18240 26226 15229 29889 67,19 13,19 37,30 66,80 Borski 128746 7103 10724 86094 24825 66,87 19,28 43,30 135,23

Zaječarski 120756 6195 8582 77375 28604 64,08 23,69 46,08 185,70

Nišavski 371003 23862 28227 249450

69464 67,24 18,72 42,66 133,07

Pirotski 93339 4794 6715 60798 21032 65,14 22,53 45,26 170,48

22

Podaci dostupni samo po popisu (2002. i 2011.)

75

76

2. INDIKATOR: Broj obrazovnih institucija

Definicija

Indikator pokazuje broj obrazovnih institucija na teritoriji lokalne samouprave, kao i

broj učenika i/ili studenata. Indikator pokazuje dostupnost obrazovanja građanima

Podaci za 2011. godinu

Ustanove za decu predškolskog uzrasta

Okrug Ukupno ustanova

Deca korisnici

Prema dužini dnevnog boravka Deca koja borave

besplatno

Procenat dece koja borave

besplatno (%)

Do 6 časova

6 – 9 časova

Preko 9 časova

Jablanički 89 3710 1906 1367 437 1252 33,75

Pčinjski 105 4194 1989 274 1931 718 17,12

Borski 18 2236 409 656 1171 354 15,83

Zajećarski 40 2175 529 489 1158 542 24,92

Nišavski 143 8133 2419 278 5436 2862 35,19

Pirotski 18 1709 696 360 653 172 10,06

Redovne osnovne i srednje škole

Okrug Osnovne škole Srednje škole

Ukupno Odeljenja Učenici Ukupno Odeljenja Učenici

Svega Završili školu

Svega Završili školu

Jablanički 192 962 18755 2409 18 351 8642 2436

Pčinjski 216 1082 22363 2858 18 393 10135 2639

Borski 101 426 8197 1171 13 177 4116 1078

Zaječarski 89 380 7378 1039 8 169 4439 1157

Nišavski 221 1238 28796 3836 25 583 15222 4189

Pirotski 72 308 6531 888 9 120 2975 773

77

Više škole i fakulteti

Okrug Više škole Fakulteti

Škole Studenti Diplomirani

studenti

Škole Studenti Diplomirani studenti

Svega Na budžetu

Svega Na budžetu

Jablanički 2 1312 622 228 1 342 267 56

Pčinjski 1 484 365 134 1 794 468 107

Borski / / / / 1 953 599 157

Zaječarski 1 552 / 18 1 672 / 86

Nišavski 3 2079 705 445 11 17837 11318 2351

Pirotski 1 287 187 94 / / / /

0

50

100

150

200

250

Jablanicki Pcinjski Borski Zajecarski Nisavski Pirotski

Predskolske ustanove

Osnovne skole

Srednje skole

Vise skole

Fakulteti

78

3. INDIKATOR: Prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom

Definicija

Na osnovu člana 105. Zakona o radu, prosečna zarada zaposlenog lica obuhvata

zaradu dobijenu za rad u redovno radno vreme, povišicu i druge prihode (osim

nadoknade za putne troškove i vreme utrošeno na putovanje u zemlji i inostranstvu,

penzijsko osiguranje, solidarnu pomoć, jubilarne premije i pomoć u slučaju smrti

zaposlenog ili člana porodice zaposlenog). Pod zaradom u smislu stava ovog člana

smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Neto zarada se

dobija umanjenjem zarade zaposlenog lica za poreze i doprinose. Prosečna zarada

zaposlenih se računa kada se ukupan zbir mesečnih zarada podeli sa brojem

zaposlenih na osnovu evidencije o zaposlenima.

Podaci za 2013. godinu

Teritorija Prosečne neto zarade

Republika Srbija 43231

Region Južne i Istočne Srbije

37402

Jablanički okrug 32777

Pčinjski okrug 33917

Borski okrug 47597

Zaječarski okrug 36593

Nišavski okrug 37121

Pirotski okrug 34604

79

80

4. INDIKATOR : Lokacijski koeficijent

Definicija

Lokacijski koeficijent (LQ) je indeks kojim se vrši poređenje udela neke aktivnosti

date oblasti sa udelom osnovne aktivnosti ili udruženih aktivnosti date oblasti. Za

izračunavanje bilo kojeg lokacijskog koeficijenta primenjuje se sledeća formula. U

datoj formuli vrši se poređenje lokalne ekonomije (sa nacionalnom ekonomijom.

Lokacijski koeficijent=

Zaposlenost u lokalu u datoj industriji za datu godinu

/

Zaposlenost na nacionalnom nivo u datoj industriji za datu godinu

Ukupna zaposlenost u lokalu za datu godinu

Ukupna zaposlenost na nacionalnom nivou za datu godinu

Podaci za 2011. godinu

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Jablanički 0,62 0,55 0,96 1,39 0,81 0,82 0,88 0,76 0,38 0,00 1,50 1,75 1,32 0,49

Pčinjski 1,07 0,56 1,61 0,98 0,60 0,59 1,08 0,67 0,23 0,01 1,03 1,45 1,08 0,44

Borski 0,46 8,06 1,04 2,23 0,34 0,50 0,73 0,72 0,59 0,28 1,01 1,02 1,11 0,65

Zaječarski 1,07 5,35 0,94 1,27 0,71 0,56 1,06 0,70 0,32 0,33 1,21 1,21 1,45 0,62

Nišavski 0,24 0,32 0,92 1,10 0,90 0,89 1,16 1,36 0,54 1,58 1,08 1,22 1,37 0,82

Pirotski 0,55 0,22 1,95 0,87 0,45 0,47 0,87 0,67 1,08 0,08 0,97 0,98 0,91 0,67

1. Poljoprivreda šumarstvo i vodoprivreda

2. Rudarstvo

3. Prerađivačka industrija

4. Proizvodnja električne energije, gasa i

vode

5. Građevinarstvo

6. Trgovina na veliko i malo

7. Hoteli i restorani

8. Saobraćaj skladištenje i veze

9. Finansijsko posredovanje

10. Poslovi sa nekretninama

11. Državna uprava i socijalno osiguranje

12. Obrazovanje

13. Zdravstveni i socijalni rad

14. Druge komunalne i društvene i lične

usluge

81

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4

4,5

5

5,5

6

6,5

7

7,5

8

8,5

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII XIII XIV

Jablanicki Pcinjski Borski Zajecarski Nisavski Pirotski

82

5. INDIKATOR: Ukupna aktivnost i stopa zaposlenosti

Definicija

Stopa aktivnosti predstavlja procenat aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu od

15 do 64 godina. Aktivno stanovništvo = Radni kontigent – Neaktivno stanovništvo

Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenih lica od ukupnog broja stanovništva

od 15 do 64 godina. Popisom stanovništva, kao i u drugim značajnim statistikama,

stanovništvo se deli na aktivno stanovništvo, lica sa sopstvenim prihodom i izdržavana

lica. Aktivno stanovništvo čine lica od 15 i više godina koja se bave svojim zanimanjem,

nezaposlena lica koja su u potrazi za zaposlenjem i lica koja privremeno neobavljaju

svoje zaposlenje jer su na pauzi zbog služenja vojne obaveze. Zanimanje podrazumeva

sprovođenje određene delatnosti od koje se živi. Kategorija lica sa sopstvenim

primanjima sastoji se od lica koja se neubrajaju u kategoriju aktivnog stanovništva, ali

imaju redovne prihode za život, kao štosu: penzije (starosne, invalidske, porodične, itd.),

prihodi od nekretnina (izdavanje objekata za stanovanje, kuća, zemljišta, poslovnih

objekata, itd.), i drugi lični prihodi (invalidnina, socijalna pomoć, alimentacija)

Podaci za 2011. godinu

Ukupno stanovništvo

Ukupno aktivno

stanovništvo

Zaposleno stanovništvo

Učešće aktivnog u ukupnom

stanovništvu (%)

Učešće zaposlenih u

ukupnom aktivnom

stanovništvu (%)

Jablanički 222394 148255 34692 66,66 15,60

Pčinjski 226649 152294 36174 67,19 15,96

Borski 128746 86094 27125 66,87 21,07

Zaječarski 120756 77375 22335 64,08 18,50

Nišavski 371003 249450 75026 67,24 20,22

Pirotski 93339 60798 20573 65,14 22,04

83

66,66

67,1966,87

64,08

67,24

65,14

62,5

63

63,5

64

64,5

65

65,5

66

66,5

67

67,5

Učešće aktivnog u ukupnom stanovništvu (%)

15,6 15,96

21,07

18,5

20,22

22,04

0

5

10

15

20

25

Ucesce zaposlenih u ukupnom aktivnom

stanovništvu (%)

84

6. INDIKATOR : Učešće nezaposlenih u ukupnom aktivnom stanovništvu

Definicija

Nezaposlenost se nominalno iskazuje brojem ukupno nezaposlenih stanovnika a

indikator nezaposlenosti kao udeo nezaposlenih u ukupnom broju aktivnog

stanovništva. Aktivno stanovništvo čine lica od 15 i više godina koja se bave svojim

zanimanjem, nezaposlena lica koja su u potrazi za zaposlenjem i lica koja privremeno

ne obavljaju svoje zaposlenje jer su na pauzi zbog služenja vojne obaveze (aktivna lica

koja se ne bave svojim zanimanjem). Zanimanje podrazumeva sprovođenje određene

delatnosti od koje se živi. Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih lica

od ukupnog broja aktivnog stanovništva

Podaci za 2011. godinu

Ukupno stanovništvo

Ukupno aktivno

stanovništvo

Nezaposleno stanovništvo

Učešće nezaposlenih u

ukupnom aktivnom

stanovništvu (%)

Nezaposleni na 1000 stanovnika

Jablanički 222394 148255 37296 25,16 167,70

Pčinjski 226649 152294 28022 18,40 123,64

Borski 128746 86094 12742 14,80 98,97

Zaječarski 120756 77375 14269 18,44 118,16

Nišavski 371003 249450 53290 21,36 143,64

Pirotski 93339 60798 13064 21,49 139,96

85