UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO‒MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Marijana Stojilković

Promena strukture zajednice makrobeskičmenjaka barskih

ekosistema pod uticajem antropogenog narušavanja

MASTER RAD

Niš, 2018.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO‒MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Promena strukture zajednice makrobeskičmenjaka barskih

ekosistema pod uticajem antropogenog narušavanja

MASTER RAD

Kandidat: Mentor:

Marijana Stojilković, 212 Dr Đurađ Milošević

Niš, 2018.

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Changing the structure of macroinvertebrate community of

ponds ecosystems under the influence of anthropogenic

disturbance

MASTER THESIS

Candidate: Mentor:

Marijana Stojilković, 212 Dr Đurađ Milošević

Niš, 2018

Biografija kandidata

Marijana Stojilković, rođena je 21.11.1992 u Leskovcu. Osnovnu školu „Radoje

Domanović” u Bošnjacu završava 2007. godine, zatim upisuje Gimnaziju (Prirodno-matematički

smer) u Leskovcu. Posle završetka srednje škole 2011. godine upisuje osnovne akademske

studije na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerziteta u Nišu, na Departmanu za biologiju i

ekologiju. Osnovne akademske studije završava 2015. godine, iste godine upisuje Master

akademske studije, smer Ekologija i zaštita prirode,. Tokom studija pohađa i završava kurs sa

dodelom sertifata pod nazivom: „Prepoznavanje najčešćih grupa makrozoobentosa kopnenih

voda” finansiran od strane Rufford Fondation.

Zahvalnica

Neizmernu zahvalnost dugujem svom mentoru Dr Đurađu Miloševiću na

ukazanom poverenju prilikom odabira master teme kao i pruženoj pomoći u obradi

rezultata istraživanja. Profesorki Dr Milici Stojković-Piperac zahvaljujem na

nesebičnoj pomoći i korisnim savetima tokom pisanja ovog rada.

Beskrajnu zahvalnost dugujem svojim dragim ljudima, koji su uvek imali

razumevanja za mene i dali veliku podrušku i motivaciju tokom studiranja i izrade

ove master teze.

SAŽETAK

Istraživanje je sprovedeno 2016. godine na 6 bara u okolni Niša. Uzorci bentosnih

makrobeskičmenjaka su prikupljeni u jesenjem periodu, uključujući i podatke za analizu fizičkih

i hemijskih parametara kvaliteta voda. Cilj ovog rada je da se utvrdi uticaj antropogenog

zagađenja na kvalitativnu i kvantitativnu strukturu zajednice makrozoobentosa.

Ovim istraživanjem dat je detaljan pregled sastava bentosnih makroinvertebrata i

identifikovano ukupno 66 taksona., od toga je 5 do nivoa vrsta, 5 do nivoa grupe vrsta i 4 do

nivoa familije iz tri filuma (Mollusca, Arthropoda, Annelida). Familija Chironomidae se

izdvojila kao najbrojnija. Dok su primenom multivarijalne statističke analize (analiza glavnih

komponenti, klaster analiza, nDMS) obrađeni rezultati, PCA analizom su identifikovani glavni

faktori koji imaju uticaj na kvalitet vode, pri čemu su se bare V I VI izdvojile kao zagađene, II i

IV umereno zagađene i bare I i III kao najmanje zagađene. nDMS i klaster analizom pokazano

je koje su grupe lokaliteta kvalitativno i kvantitativno slične. Pokazano je da zajednica menja

svoju kvalitativnu i kvantitativnu strukturu zajedno sa promenom kvaliteta vode u pogledu

koncentracije organskog zagađenja.

Ključne reči: makrobeskičmenjaci, antropogeno zagađenje, barski ekosistemi, struktura

zajednice.

ABSTRACT

The research was conducted in 2016 to 6 ponds in the surrounding of Nis. Benthic

macroinvertebrates samples were collected in autumn, including data for the analysis of physical

and chemical parameters of the water quality. The purpose of this study was to determine the

effect of anthropogenic pollution on the qualitative and quantitative structure of

macroinvertebrates

This research provides a detailed review of the structure of benthic macroinvertebrates

and identifies a total of 66 taxa., of which 5 are up to the species level, 5 to the level of the group

of species and 4 to the level of the family of three filaments (Mollusca, Arthropoda,

Annelida). Family Chironomidae is separated as the most numerous. While the results were

processed using the multivariate statistical analysis (principal components analysis, cluster

analysis, nDMS), PCA analysis identifies the main factors that influence the quality of the

water, wherein the ponds VI and VI were isolated as polluted, II and IV as moderately polluted

ponds and I and III as the least polluted. nDMS and the cluster analysis showes which the groups

of sites qualitatively and quantitatively similar. Also, it was shown that the community changes

qualitative and quantitative structure together with the change of water quality in terms of the

concentration of organic pollution.

Key words: macroinvertebrates, anthropogenic pollution, ponds ecosystems, community

structure.

SADRŽAJ:

1. UVOD.....................................................................................................................................1

1.1. Primena akvatičnih makrobeskičmenjaka u biološkim istraživanjima ...............................2

1.2. Zagađenje slatkovodnih ekosistema kao posledica antropogenog uticaja ...........................3

1.3 Životne zajednice kopnenih voda .......................................................................................5

1.3.1 Bentos kopnenih voda .................................................................................................5

1.4. Fauna dna stajaćih voda ....................................................................................................6

1.4.1. Najčešće grupe makrobeskičmenjaka stajaćih voda ....................................................7

1.5. Opšte karakteristike bara ................................................................................................ 11

1.5.1. Biocenoza barskih ekosistema .................................................................................. 12

1.5.2. Značaj malih stajaćih voda ...................................................................................... 12

1.6. Pregled dosadašnjih istraživanja na datom području........................................................ 13

2. CILJEVI ISTRAŽIVANJA ................................................................................................... 14

3. MATERIJAL I METODE ..................................................................................................... 15

3.1. Oblast istraživanog područja ........................................................................................... 15

3.2. Određivanje sredinskih parametara ................................................................................. 17

3.3. Materijal i metode uzorkovanja....................................................................................... 17

3.4. Analiza podataka ............................................................................................................ 18

4. REZULTATI I DISKUSIJA .................................................................................................. 20

4.1. Faunistički sastav makrobeskičmenjaka bara .................................................................. 20

4.2. Struktura zajednice i sredinski gradijenti......................................................................... 26

5. ZAKLJUČAK ....................................................................................................................... 29

6. LITERATURA ..................................................................................................................... 30

1

,, Kada izvor presuši, tek onda znamo vrednost vode” – Benjamin Franklin

1. UVOD

Različiti oblici zagađenja životne sredine mogu prouzrokovati dramatične posledice koje

se javljaju ne samo na lokalnom već i na globalnom nivou. Stalna degradacija sredine od strane

čoveka ima enormne posledice. Akvatični ekosistemi se nalaze pod najintenzivnijim

antropogenim uticajem, a kao rezultat sledi narušavanje izvorne biološke raznovrsnosti

ekosistema (Popović, 2014). Potrebno je uspostaviti efikasne mere zaštite kako bi se zabeležile

značajne negativne promene u vodenoj sredini koje nastaju aktivnošću čoveka, bilo direktno

ispuštanjem otpadnih voda ili indirektno uvođenjem invazivnih vrsta (Bailey i sar., 2004). S

toga, neophodno je praćenje vodenih ekosistema, putem biološkog, hemijskog i fižičkog

monitoringa. Sam značaj biološkog monitoringa ogleda se u tome da akvatične zajednice pružaju

prvi odgovor na kvalitatitvne promene morfoloških, fizičkih i hemijskih karakteristika

površinskih voda (Milošević, 2013). Osim podataka o stanju živih organizama, dobijaju se

podaci o zagađivaču, prisustvu i distribuciji izvora zagađenja (Munn, 1973). Jedna od grupa

slatkovodnih organizama koja se pokazala kao odgovarajuća za procenu antropogenog dejstva na

vodene ekosisteme, jeste grupa makrobeskičmenjaka (Hellawell, 1986; Bonada i sar., 2006; Carter

i sar., 2006). Analiza strukture zajednica makrobeskičmenjaka podrazumeva određivanje

kvantitativnog i kvalitativnog sastava zajednice, dok promene u brojnosti i raznovrsnosti vrsta

makrobeskičmenjka ukazuju na promene u okolini (De Pauw i sar., 2006).

2

1.1. Primena akvatičnih makrobeskičmenjaka u biološkim istraživanjima

Proučavanje makrokrobeskičmenjaka predstavlja jednu od centralnih tema hidroekologije

(Allan, 1995). Najčešće korišćeni organizmi indikatori u biološkom monitoringu kopnenih

vodenih ekosistema jesu makrobeskičmenjaci (Simić i Simić, 2009). Prema Wallace-u i

Webster-u (1996) predstavljaju bitne karike u lancu ishrane i izvor hrane su mnogim ribama, a

takođe utiču na kruženje materije i učestvuju u razlaganju organskih materija. Sastav i struktura

zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka u velikoj meri je određen sredinskim faktorima, kao i

njihovim izmenama koje su posledice antropogenog uticaja (Popović, 2014). Zajednice vodenih

makrobeskočmenjaka poseduju osobine koje ih svrstavaju u dobre pokazatelje promena

ekoloških uslova koji vladaju u akvatičnom ekosistemu. Za razliku od hemijskih i fizičkih

parametara kvaliteta vode koji oslikavaju trenutno stanje u ekosistemu, ove zajednice svojom

strukturom pokazuju trend promena (Tubić, 2016). Pomoću ovih organizama može se dati

procena stepena antropogenog uticaja na vodene ekosisteme na svim nivoima organizacije

(Rosenberg i Resh, 1993). Kako Rosenberg i Resh (1993) navode postoje dva razloga zbog čega se

ova grupa organizama najčešće koristi u biomonitoring programu, a to su: biološke karakteristike

grupa/vrsta i praktični razlozi.

Od bioloških karakteristika mogu se izdvojiti:

veliki broj grupa organizama ima sedentarnu formu

dug životni ciklus kod većeg broja vrsta

osetljivost velikog broja taksona na sredinske faktore

široko rasprostranjenje i veliki broj vrsta akvatičnih makrobeskičmenjaka

Praktični razlozi koji omogućavaju trend intenzivnog korišćenja makrobeskičmenjaka u

primenjenoj hidrobiologiji jesu:

dobro razvijena taksonomija

uzorkovanje i posmatranje je jednostavnije nego li kod ostalih grupa životinja

identifikacija omogućena uz pomoć ključeva za determinaciju

brojne metode za analizu dobijenih podataka

3

Poteškoće koje se javljaju prilikom ispitivanja akvatičnih makrobeskčimenjaka povezane

su za dugotrajnu i složenu determinaciju nekih taksona; dobijeni rezultati usled kombinovanog

delovanja pritiska mogu biti nepouzdani; uticaj podloge; veliki je broj mikrostaništa koja se

razlikuju u karakterističnom sastavu zajednice i otpornosti na zagađenje. Premda se fizički i

hemijski parametri mogu izraziti kao apsolutne vrednosti, to sa biološkim podacima često nije

moguće (Guhl, 1987).

1.2. Zagađenje slatkovodnih ekosistema kao posledica antropogenog uticaja

Zagađenje uzrokovano ispuštanjem zagađujućih materija1, prirodnim procesima ili

antropogenim aktivnostima, u vazduhu, vodi ili zemljištu može da izazove akutne ili hronične

promene koje utiču na kvalitet životne sredine. Zagađenje životne sredine postoji vekovima,

međutim značajniju pažnju dobija nakon industrijske revolucije u XIX veku, što konkluzivno

navodi da je čovek odlučujući faktor u procesu zagađivanja. Nastale promene usled zagađenja,

prati razvoj prirodnih nauka, što vodi ka boljem razumevanju negativnih uticaja na biosferu.

(Milošković, 2016).

Površinske vode imaju važnu ulogu za biosferu s obzirom da odnose vodu i nutrijente iz

kontinentalnog dela u mora i često definišu strukturu i funkcionalnost okolnih terestričnih

ekosistema (Bailey i sar., 2004). Vodena staništa, zahvaljujući svojim jedinstvenim osobinama,

spadaju u najizloženijim ekosistemima u pogledu bioloških invazija. Naročito su ugroženi

slatkovodni ekosistemi gde diverzitet opada većom stopom u odnosu na terestrične ekosisteme

(Sala i sar., 2000).

Prema Simiću (2009) ekosistemi kopnenih voda su u neprekidnoj biohemijskoj dinamici

čiji intenzitet zavisi od abiotičkih i biotičkih faktora. Prirodni faktori koji dospevaju iz spoljašnje

sredine i faktori koji su rezultat aktivnosti ljudi znatno utiču na dinamiku u vodenim

ekosistemim. Zagađivači koji se nađu u zemljištu i vazduhu na kraju ipak pristignu u vodu. S

toga, akvatični ekosistemi bivaju veoma ranjivi premda su krajnji recipijenti različitih vrsta

1 Zagađujuća materija predstavlja fizičku, hemijsku ili biološku supstancu u životnoj sredini koja direktno ili

indirektno šteti živim organizmima.

4

zagađivača (Udosen, 2006). Pod zagađenom vodom se smatra voda koja kvantitativno i

kvalitativno odstupa od prirodnih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina, te ograničava

mogućnost njene upotrebe i izaziva negativne posledice u vodenoj sredini nanoseći štete ljudskoj

populaciji (Simić i Simić, 2009). Zagađivači vodenih ekosistema mogu se podeliti na tačkaste i

difuzne. Tačkaste izvore zagađenja (na primer, industrijski i kanalizacioni sistemi) lako je

identifikovati i moguće ih je kontrolisati. Dok difuzno zagađenje (na primer, otpadna voda sa

urbanih površina itd.) potiče od različitih izvora, te se ispust zagađenih voda ne može

identifikovati. Oba izvora zagađenja daju doprinos ukupnom opterećenju voda zagađujućim

materijama.

Slobodnik (2013) nalaže da oko 150 000 različitih supstanci antropogenog porekla

dospeva u životnu sredinu. Zagađujuće materije mogu biti: neorganska jedinjenja; neorganski

nutrijenti; organska jedinjenja; agensi koji izazivaju bolesti; sedimenti; radioaktivne supstance;

toplota (Botkin i Keller, 2007). U zavisnosti od dominantnog tipa zagađenja i mogućnostima

biološke razgradnje zagađujućih materija u vodama se razlikuje:

Zagađenje izazvano neorganskim solima (eutrofizacija)

Zagađenje vode od strane organskih materija koje se lako biološki razgrađuju

(saprobnost)

Zagađenje vode toksičnim materijama

Različita antropogena dejstva mogu uticati na povećanje koncentracije nutrijenata u vodenim

ekosisitemima. Među glavne izvore nutrijenata mogu se smatrati: otpadne komunalne vode;

minerali (veštačka mineralna đubriva koja sadrže azot i fosfor) koji se padavinama spiraju sa

poljoprivrednih površina i unose u vodene ekosisteme; otpadne vode iz domaćinstva i industrija

koja sadrže deterdžente itd. (Simić i Simić, 2009).

5

1.3 Životne zajednice kopnenih voda

Na osnovu kriterijuma horizontalnog kretanja vode postoje dve glavne grupe površinskih

voda: lotik (tekuće vode) i lentik (stajaće vode) (Radulović i sar., 2014). U stajaće vode se

ubrajaju jezera i male stajaće vode - bare, ritovi i močvare (Grginčević i Pujin, 1998).

U zavisnosti od karakteristika staništa formirane su različite životne zajednice u čiji

sastav ulaze različite vrste biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama. Struktura i dinamika

živog sveta kopnenih voda zavisi od specifičnih uslova vodenog ekosistema. Prema položaju koji

zauzimaju u vodenim ekosistemima razlikuju se sledeće životne zajednice: neuston, plankton,

nekton, bentos. Većina organizama ceo svoj životni ciklus provede u jednoj od navedenih

zajednica, međutim, postoje i oni organizmi koji naseljavaju sve ili više zajednice tokom života.

Bez obzira na tip staništa i raznovrsnost organizama koji ulaze u sastav biocenoze, svi članovi

životne zajednice su prema načinu ishrane svrstane u tri osnovne funkcionalne grupe:

proizvođači (alge, modrozelene alge i više biljke), potrošači (životinjski organizmi) i razlagači

(bakterije i gljive). Navedeni članovi hidrobiocenoze su neraskidivo povezani koji svojim

zajedničkim radom ostvaruju uslove za opstanak hidrobiocenoze kao celine. (Simić i Simić,

2009).

1.3.1 Bentos kopnenih voda

Bentosne zajednice kopnenih voda čine organizmi koji su svojim životnim ciklusom u

potpunosti ili većim delom vezani za dno (bentos) ili obrastaju različite supstrate abiogenog i

biogenog porekla (perifiton). Ovi organizmi mogu biti pričvršćeni za dno tokom celog životnog

ciklusa, delimično pričvršćeni samo u delu životnog ciklusa ili pokretni (na ili u podlozi). U

zavisnosti od vrste organizama koji ulaze u sastav zajednice delimo ih na fitobentos – svi biljni

organizmi (alge, modrozelene alge i vise biljke) i zoobentos – svi životinjski organizmi (Simić i

Simić, 2009).

Prema Simiću (2009) bentosni beskičmenjaci se u zavisnosti od veličine tela dele na:

6

mikrozoobentos čija je veličina tela manja od 62 µm

mejozoobentos čije su dimenzije tela manje od 0.5 mm

makrozoobentos tj. akvatični beskičmenjaci vidljivi golim okom veličine tela veće od 0.5

mm.

1.4. Fauna dna stajaćih voda

Fauna dna stajaćih voda je razmatrana na primeru jezera2. Bentosa zajednica stajaćih

voda veoma je heterogena i složena, te zavisi od mnogih abiotičkih i biotičkih faktora. U

određenim zonama jezera (zona slobodne vode, zona litorala, sublitorala, profudala) vladaju

posebni ekološki uslovi, što je uslovilo razvitak određenih zajednica organizama (Grginčević i

Pujin, 1998).

Prema Simiću (2009) raznovrsnost podloge u litoralnoj zoni i osvetljenje na čitavom

prostranstvu omogućava opstanak vodenim biljkama. Ovakva sredina omogućava razvoj

kompletne zajednice od proizvođača, potrošača do razlagača organske materije. U zavisnosti od

tip podloge, sastav i struktura bentosne zajednice se može razlikovati, pa tako na kamenitoj

podlozi koju zapljuskuju vodeni talasi žive organizmi adaptirani da se odupru pokretima vode

npr. neke vrste školjki, puževa, planarija, itd. Od vodenih ineskata mogu se naći i neke vrste

Trihoptera koje grade kućice ili pak žive u mrežastim zaklonima, zatim larve Ephemeroptera,

Odonata, Chironomidae, a od predstavnika rakova sreću se Gamaridae i Asellidae. Od

predstavnika makrobeskičmenjaka koji žive na peskovitim podlogama mogu se naći larve

Chironomidae, Ephemeroptera , Oligoheta.

Na zonu litorala se nadovezuje sublitoralna zona, ovde je dno je uglavnom muljevito,

temperatura ujednačena, a zbog ograničenja svetlosti nema vegetacije. Životna zajednica je

manje raznovrsnija u odnosu na zajednicu litorala. Članovi proizvođača odsustvuju (sem nekih

vrsta dijatomeja), a kao primarni izvor hrane stanovnicima ove zone (hironomide, oligohete,

2 Jezera su prirodna udubljenja na kopnu ispunjena vodom koja se prividno ne kreće, po načinu postanka mogu biti

tektonska,, erozivna, akumulativna, veštačka

7

puževi itd.) služi biljni detritus donet strujama iz zone litorala. Ova zona je jasnije diferenciranija

u pojedinim dubljim jezerima kao što je Ohridsko jezero (Stanković, 1962).

Zonu profundala karakteriše potpuno odsustvo svetlosti, niska temperatura, jednolična

podloga, te je životna zajednica ove zone vrlo osiromašena. Proizvođači odsustvuju, pa dubinski

organizmi u potpunosti zavise od plantonske i litoralne zajednice. U ovoj zoni se mogu naći neke

vrste oligoheta, hironomida, kao i neki predstavnici izopodnih i amfipodnih račića (Grginčević i

Pujin, 1998).

1.4.1. Najčešće grupe makrobeskičmenjaka stajaćih voda

Simić (2009) navodi najčešće grupe makrobeskičmenjaka (slika1.) stajaćih voda, to su:

Gastropoda, Bivalvia, Amphipoda, Decapoda, Trichoptera, Ephemeroptera, Plecoptera,

Odonata, Heteroptera, Coleoptera, Diptera, Oligochaeta, Hirudinea.

15 16

Slika 1. Grupe karakterističnih makroeskičmenjaka stajaćih voda: 1. Amphipoda (Gammarus spp), 2.

Decapoda (Astacus sp.), 3.Gastropoda (Limnaea sp.), 4.Bivalvia (Anodonta sp.), 5-6 Odonata (Gomphus

8

sp., Libellula sp.), 7. Plecoptera (Perla sp.), 8. Ephemeroptera (Ephemera sp.), 9-11 Diptera

(Chironomidae, Simulidae, Chaboridae), 12. Coleoptera – Ditiscidae, 13. Heteroptera, 14. Trichoptera

(Phryganea sp.), 15. Oligochaeta (Stylaria sp.), 16. Hirudinea (Herpobdella sp) . Izvor: Knjiga- Ekologija

kopnenih voda, Simić i Simić, (2009)

Slatkovodni mekušci čine bitnu komponentu makrozoobentosa i osetljivi su na promene

izazvane antropogenim uticajem na akvatičine ekosisteme, te se ovi organizmi koriste za procenu

kvaliteta i stepena degradacije vodenih staništa (Raković, 2015). Dve klase iz filuma Mollusca su

uspešno naselile kopnene vode: klasa Gastropoda i Bivalvia. Gastropoda (puževi) je po broju

vrsta najveća grupa među mekušcima. Široko su rasprostranjeni pa su neke vrste akvatične a

neke su prilagodile život na kopnu (Petrov, 2012). Većina ovih puževa se hrani na dnu, u plitkoj

vodi jezera, ribnjaka, bara, potoka, kanala i reka. Pretežno su herbivori, ali se mogu hraniti i

mikroorganizmima. Bivalvia (školjke) su akvatični organizmi te se mogu naći i u slatkovodnim

ekosistmima. Sve vrste su bentosni organizmi, uglavnom slabo pokretni, usled čega veoma dugo

ostaju na mestima gde se nastane a neke su i sesilne (Raković, 2015). Životni vek nekih vrsta je

veoma dug (do 15 godina) zbog toga je njihova produktivnost niska. Zbog osobine da vrše

filtriranje vode, bitno doprinose samoprečišćavanju i održavanju funkcionalnosti vodenog

ekosistema u celini, pa predstavljaju bitan strukturni elemenat bentosnih zajednica (Ostrovsky i

sar., 1993). Prema literaturnim podacima školjke imaju nizak nivo aktivnosti enzimskih sistema

sposobnih da metabolišu perzistentne zagađivače, prema tome koncentracije kontaminata u

tkivima školjki preciznije reflektuju stepen zagađenja sredine. (Phillips, 1990)

U okviru klase Malacostraca najveći broj vrsta pripada redovima Isopoda, Amphipoda i

Decapoda. Ova klasa čini oko 2/3 svih rakova. To su većinom krupni organizmi, naseljavaju

slatke i slane vode a postoje i vrste koje naseljavaju terestrična staništa (Petrov, 2012).

Amfipodni rakovi su brojniji u kopnenim vodama koje su dobro zasićene kiseonikom, međutim

brojne su populacije i u delovima reka i jezera koji su obrasli makrovegetacijom (Simić i Simić,

2009). S obzirom da je način života račića vezan za dno, često se mogu naći ispod kamenja, u

nanosima lišća ili drugoj vodenoj vegetaciji. Predstavljaju čestu hranu ribama. Ove životinje su

omnivori te uzimaju različite vrste hrane biljnog matreijala koji se raspada u vodi, tela nekih

manjih uginulih životinja itd. Dekapodni rakovi naseljavaju većinu reka, jezera, potoka. Mnoge

9

vrste rakova su noćne životinje, noću izlaze i traže hranu. U akvatičnim ekosistemima imaju

značajnu ulogu u lancima ishrane, a neke vrste imaju i ekonomski značaj služe kao hrana

čoveku. Rakovi iz roda Astacus se mogu naći u našim vodama, zauzimaju različita staništa,

danju se zadržavaju u skloništima pod kamenjem, korenjem nekih biljaka, ukopavaju se u obalu

itd. Ove životinje su predatori, herbivori, detritivori ali mogu biti i plen mnogim akvatičnim i

terestričnim životinjama (Simić i Simić, 2009). Zbog sve većeg zagađenja voda, brojnost

autohtone populacije u svetu, pa i kod nas, je u padu te su neke vrste zaštićene zakonom

(Petrović, 2014).

Grupa vodenih insekata ima veliku raznovrsnost, naseljavaju različita staništa i imaju

karakteristične načine ishrane (herbivori, detritovori, karnivori, omnivori). Vodeni insekti osim

što koriste raznovrsnu hranu poseduju i različite načine kojima dolaze do hrane: kidači,

sakupljači, strugači, predatori (Simić i Simić, 2009). Njihove larve predstavljaju najčešće i

najvažnije grupe slaktovodnih beskičmenjaka koje se koriste u svrhu biološke procene.

Trichoptera su veoma heterogena grupa koja naseljava različite tipove staništa. Ovaj red spada

u najviše korišćene grupe makroinvertebrata koje se koriste u proceni kvaliteta vode zajedno sa

Ephemeroptera i Plecoptera. Znatna karakteristika larvi Trichoptera je da grade kućice od

dostupnog materijala, mada se mogu naći i slobodnoživeće vrste. Zbog slabe mobilnosti i dugog

životnog ciklusa, osetljive su na različite vidove zagađenja (Dohet, 2002). Larve

Ephemeroptera su veoma važna komponenta slatkovodnih bentosnih zajednica. Mnoge vrste su

osetljive na različite tipove zagađenja , nedostatak kiseonika, zakišeljavanje, što ih čini dobrim

indikatorima (Moog i sar., 1997). Grupa Plecoptera se u mnogobrojnim istraživanjima pokazala

kao najosetljivija na organsko zagađenje i nedostatak kiseonika (Lenat, 1988). Odonata žive

pored voda gde se odvija njihovo razviće. Larve se razvijaju od jedne do pet godina i po izgledu

se razlikuju od adulte (Petrov, 2012). Brojna istraživanja pokazuju da je biodiverzitet i broj

individua povezan sa kvalitetom vode. Smatraju se dobrim bioindikatorima kvaliteta vode i

"zdravlja" ekosistema (Delgado, 2002). Heteroptera su veoma raznovrsna grupa insekata,

većina vrsta živi na kopnu, na zemlji, na biljkama (Petrov, 2012), dok se vodene vrste mogu naći

na površini slatke i slane vode, u blizini obala ili ispod površine vode u svim slatkovodnim

staništima. Coleoptera najraznovrsnija grupa insekata mogu se naći u skoro svim staništima

(Petrov, 2012). Hrane se biljkama i gljivama, različitim životinjskim i biljnim otpadom, dok su

neke vrste plen različitim životinjama. U okviru akvatičnih Diptera, postoje vrste koje se mogu

10

naći kako u čistim tako i u zagađenim vodama. Mnoge vrste su selektivne u odabiru staništa, te

predstavljaju jednu od najvažnijih inidkatorskih grupa (Savić, 2012). Familija Chironomidae je

jedna od najbrojnijih makroinvertebratskih grupa i neretko premašuje većinu drugih insekatskih

grupa u slatkovodnim srednima (Epler, 2001; Freimuth i Bass, 1994). Larve, lutke i adulti

hironomida su značajna komponenta u lancima ishrane, a u okviru ove porodice zastupljeni su

svi tipovi ishrane. Dominantne su one vrste koje se hrane struganjem algi, kao i detritivori i

predatori (Bode i sar., 1996; Barbour i sar., 1999; Moog, 2002), dok sa druge strane predstavljaju

izvor hrane krupnijim beskičmenjacima, ribama, vodozemcima i pticama. Međutim, iako su

hironomide malih dimenzija tela, velika abudanca i relativno velik broj generacija čine ih veoma

značajnim izvorom hrane za potrošače na višem trofičkom nivou (Popović, 2014).

Grupa Oligochaeta spada u okviru filuma Annelida i obuhvata pretežno slatkovodne i

terestrične vrste, ali postoje i vrste koje naseljavaju morske ekosisteme (Petrov, 2012).

Slatkovodne oligohete naseljavaju različite tipove vodenih staništa pa je njihov način ishrane

raznovrstan. One predstavljaju plen predatorskim larvama insekata (Chironomidae), pijavicama i

ostalim makroinvertebratama (Timm i sar., 2015) a značajan su izvor hrane za bentofagne ribe.

Mogu se koristiti kao indiktori koji reflektuju organsko zagađenje u kopnenim vodama (Savić,

2012). Zastupljenost familje Tubificidae u ukupnom uzorku akvatičnih beskičmenjaka ukazuje

na stepen zagađenja lokaliteta, tj. veća zastupljenost ove familije ukazuje na lokalitete bogate

organskom materijom i smanjenom oksigenacijom (Kračun-Kolarević, 2017). Grupa Hirudinea

takođe pripada filumu Annelida, žive uglavnom u slatkim vodama, ima ih i u morima, ali ima i

kopnenih vrsta. Žive kao paraziti ili poluparaziti (Petrov, 2012). Određene karakteristike pijavica

čine ove organizme pogodnim za biološku procenu slatkovodnih ekosistema, pa se mogu koristiti

kao bioindikatori zagađenja vode (Scrimgeour i sar., 1998).

11

1.5. Opšte karakteristike bara

Početkom prošlog veka 1904. Forel je zapazio da su bare ekološki drugačije od velikih

vodenih površina, opisujući ih kao jezera gde duboka afotična zona nedostaje. Tokom vremena

predložene su mnoge definicije u zavisnosti od veličine, dubine, vrste snabdevanja, upotrebe,

geografske lokacije, formiranja i kvaliteta vode (James, 1997) itd. Sve ove karakteristike u većoj

ili manjoj meri podražavaju činjenicu da su bare različite od jezera. Početkom 1990-tih godina

prema nekim britanskim biolozima definicija bare je bazirana na osnovu lako merljivih

morfoloških karaktera: Bare predstavljaju vodna tela površine između 1 m² i 2 ha koja mogu biti

stalna ili sezonska, uključujući vodna tela nastala veštačkim ili prirodnim putem. Dodatni

kriterijum, vezan više za funkciju bare, definiše baru kao: Vodna tela čija je maksimalna dubina

ne više od 8 m pružajući biljkama mogućnost da kolonizuju skoro čitavo područje bara (Oertli i

sar., 2005).

Bare spadaju u male stajaće vode i mogu nastati na razne načine. Neke nastaju izlivanjem

velikih reka, a neke posle velikih padavina ili u dubinama koje su nastale aktivnošću čoveka itd.

Bare pre svega odlikuje plitka voda, pa su pokreti vode veoma slabo izraženi (Grginčević i Pujin,

1998). Temperatura vazduha diktira promenljivost temperature u barama. Svetlost dopire do dna

što omogućava razvoj vegetacije na čitavom prostranstvu jedne bare (Stanković, 1962). Kod

većina bara pH je vrednost je neutralana ili slabo bazna, dok u nekim slučajevima može imati i

kiselu vrednost. Dno bare, ukoliko je muljevito, može smanjiti providnost vode zbog

suspendovanih čestica pa je ovde koncentracija kiseonika smanjena, dok je ugljenik (IV) oksida

mnogo više zbog pojačanog razlaganja organske materije (Grginčević i Pujin, 1998).

Poreklo bara na našim prostorima je veoma raznoliko s obzirom da se one mogu kreirati

širokim nizom prirodnih procesa (glacijanje, taloženje zemljišta, tokom rečne aktivnosti, padova

drveća itd.). Bare kreirane od strane čoveka imaju naročito širok opseg vrednosti za društvo

uključujući vodosnabdevanje (poljoprivredno navodnjavanje, zaštita od požara, industrijska

upotreba za hlađenje ili pranje itd.), hidrološku regulaciju, zadržavanje hranljivih materija,

proizvodnju ribe, rekreaciju, obrazovanje, istraživanja itd.

12

1.5.1. Biocenoza barskih ekosistema

Vegetacija barskih ekosistema podseća na vegetaciju koja se razvija na litoralu jezera.

Često je na rubovima bara izražen pojas emerznih biljaka (npr. Thypha latifolia, Phragmites

communis) koje se javljaju na dubinama od 1.5 metara. Posle emreznih biljaka javlja se flotantni

tip vegetacije (npr. Lemna minor) koji često prekriva celu vodenu površinu bara. Ukoliko je bara

veće dubine javiće se submerzni tip vegetacije (npr. Ceratophilum demersum, Najas marina,

Myriophilum spicatum) i na mestima gde ne dolazi do presušivanja bare (Ranđelović i sar.,

2007).

Prema Grginčeviću i Pujinu (1998) planktonska zajednica u barama je dosta slična sa

planktonom jezera. Skoro sve grupe slatkovodnih životinja su zastupljene u barama. Od

planktonske zajednice ovde se mogu naći jednoćelijske alge, rotatorije, kladocere, kopepode,

koje uglavnom žive na dnu ali zbog plitke vode mogu dospeti u slobodnoj vodi. Kvalitativni i

kvantitativni sastav planktona zavisi od pH vrednosti, geološkog sastava podloge, hemizma

vode, temeperature itd. Bentosna zajednica takođe dosta podseća na sastav u litoralnoj zoni

jezera. Povoljni uslovi omogućavaju opstanak mnogih puževa, barskih školjki, opstaju larve

mnogih insekata (hironomide, trihoptere, efemeroptere, itd). U mulju se mogu naći oligohete,

ima dosta račića, vodenih stenica itd. Od krupnijih zivotinja ovde žive žabe i njihove larve,

belouške, kornjače, neke ribe i mnoge druge životinje.

1.5.2. Značaj malih stajaćih voda

Manje vodene površine imaju prvobitan značaj u svetlu zaštite biodiverziteta, jer se u

njima nalaze specifične zajednice akvatičnih organizama. Zbog malog vodnog kapaciteta,

podložne su negativnim promenama, te sa aspetka zaštite koje je dao IUCN (1993), efemernim i

malim vodenim basenima poklanja se poseban značaj. Evropska unija pridaje izuzetan značaj

zaštiti i očuvanju vodenih resursa i životne sredine smatrajući ih kao temelje održivog razvoja u

21. veku. Svakako najznačajniji instrument u oblasti zajedničkog upravljanja vodenim resursima,

13

što uključuje monitoring i utvrđivanje statusa vodenih ekosisitema i kvaliteta voda, predstavlja

Okvirna Direktiva o vodama (WFD, 2000) (Radulović i sar., 2014).

1.6. Pregled dosadašnjih istraživanja na datom području

Batušinačke bare predstavljaju ostatke nekadašnjeg korita reke Južne Morave sa kojim

imaju fizičku vezu preko podzemnih i poplavnih voda. Na prvi pogled ove bare se ne razlikuju

od sličnih staništa uz Južnu Moravu, pa se pretpostavlja da su zato predmet istraživanja brojnim

istraživačima.

Floru i vegetaciju Batušinačkih bara kod Niša izučavaju Ranđelović i sar. (2007), dok

Minčić (2013) pročava močvarnu vegetaciju Batušinačkih bara.

Podaci o fauni ovih ekosistema su do nedavno bili prilično oskudni. U novije vreme,

Stojiljković (2017), Đorđević (2017), Petrović (2017) proučavaju faunu makroinvertebrata ali do

viših taksonomskih nivoa (familije). Ova istraživanja su sprovedena sa ciljem ispitivanja

kvalitativnog i kvantitativnog sastava zajednice.

14

2. CILJEVI ISTRAŽIVANJA

Cilj ovog rada je da se utvrdi uticaj antropogenog zagađenja na kvalitativnu i

kvantitativnu strukturu zajednice makrozoobentosa. Za realizaciju ovog cilja postavljeni su

sledeći zadaci:

1) utvrđivanje faunističkog sastava makrozoobentosa barskih ekosistema u okolini Niša

2) definisanje gradijenta antropogenog zagađenja

3) određivanje strukture zajednice makrobeskičmenjaka duž gradijenta zagađenja

15

3. MATERIJAL I METODE

3.1. Oblast istraživanog područja

U slivu Južne Morave smanjuje se broj vodenih i močvarnih biotipa zbog delovanja

antropogenog faktora. Izgradnjom vodoprivrednih organizacija došlo je do izgradnje

odbrambenih nasipa, isušivanje većih močvara, stvaranje veštačkih jezera i akumulacije itd.

Ovakvim aktivnostima čoveka fauna i flora je pretrpela velike posledice.

U okolini Niša između sela

Batušinac i Mramor na levoj obali

reke Južne Morave (N 43° 17' 61", E

21° 48' 34") u neposrednoj blizini

autoputa E-75, nalazi se kompleks

stajaćih voda pod imenom

Batušinačke bare (slika2).

Slika2. Geografski polozaj Batušinačkih bara

(Izvor: https://www.google.rs/maps/@43.289086,21.828042,11.85z/data=!5m1!1e4?hl=sr)

Ove bare kao i druge slične nastale su kao posledica radova na izgradnji autoputa E-75 i

prekopavanjem novog korita Južne Morave, koje su sa rekom povezane putem podzemnih i

poplavnih voda (Ranđelović i sar., 2007). Sve stajaćice na ovom području su nekada bile znatno

dublje i na pojedinim mestima visina vodenog stuba dostizala je i do 2 m, međutim tokog godina

na dnu se taložio mulj te je visina danas znatno manja.

Sa druge strane reke Južne Morave, takođe, nalazi se još jedan kompleks bara u blizini

sela Čokot. Nastanak ovih bara vezan je direktno za eksploataciju šljunka obližnje šljunkare.

16

Prilikom odabira lokaliteta vodilo se računa o različitosti mikrostaništa, te je za

uzorkovanje makroinvertebrata odabrano šest bara prikazanih na slici 3. Bara 1 je male veličine i

nalazi se na desnoj strani autoputa blizini poljoprivrednog zemljišta koje je verovatno napušteno

ili malo korišćeno. Bare 2 i 3 nalaze se na levoj strani autoputa i predstavljaju bare koje se

nastale antropogenim uticajem usled iskopavanja peska i šljunka. Ostatke prvobitnog korita reke

Južne Morave čine bare 4, 5, 6. Kompleks ovih bara podseća na oblik potkovice koji počinje i

završava se na levoj obali reke Južne Morave. Bare 4 i 5 su pod dodatnim uticajem rečnih

poplava i u najvećoj meri podzemnih voda (Ranđelović i sar., 2007) i oni se nalaze sa leve strane

autoputa Skoplje-Beograd. Bara 6 je najveća po veličini, nalazi se sa desne strane autoputa i u

nju se uliva komunalni otpad.

Slika 3. Istraživano područje

(Izvor: https://screenshots.firefox.com/stmAdbFYjpqqOOfr/www.google.rs )

17

3.2. Određivanje sredinskih parametara

Pre uzorkovanja biološkog materijala, direktno na terenu izmereno nekoliko sredinskih

parametara (tabela 1). Od fizičkih karakteristika vode mereni su temperatrua i elektro-

provodljivost pomoću sonde WTW multi 340i. Od hemijskih karateristika vode izmerena je

koncentracija kiseonika i saturacija, takođe pomoću sonde WTW multi 340i. Koncentracije azota

iz amonijaka i azota iz nitrata mereni spektrofometrom Shimatzu UV-Vis. Koncentracija fosfora

poreklom iz ortofosfata određena je korišćenjem fotometrijskog sistema PC MultiDirect

Lovibond®. Konačno, biološka potrošnja kiseonika procenjena korišćenjem standardne

metodologije preporučene od strane APHA (1999).

Tabela 1. Ispitivani sredinski parametri

T temperatura ° C

EC elekto-provodljivost µS/cm

DO rastvoreni kiseonik mg/l

DO% saturacija %

NH4-N azot iz amonijaka mg/l

NO3-N azot iz nitrata mg/l

PO4-P fosfor iz ortofosfata mg/l

BOD biološka potrošnja kiseionika mg/l

3.3. Materijal i metode uzorkovanja

Materijal koji je korišćen u ovom istraživanju prikupljen je u jesenjem periodu 2016.

godine. U svakoj bari odabrana su tri lokaliteta za uzorkovanje. Na svakom lokalitetu uzeta su po

tri poduzorka koja su kasnije spojena u jedan uzorak. Za uzorkovanje makrozoobentosa je

korišćena Kick-net mreža sa kvadratnim ramom dimenzije 25x25cm i veličinom uzorkovane

površine 0,25m x 0,25m (0,0625 m2). Sakupljeni materijal je još na terenu odvojen od sedimenta

18

i prebačen u plastične kese, a potom konzerviran u 70%-tni etil-alkohol. U plastične kese je

ubačena vodootporna etiketa na kojoj je grafitnom olovkom zapisan broj i naziv lokaliteta, kao i

datum uzorkovanja. Nakon toga uzorci su transportovani u laboratoriju Centra za biološki i

ekološki monitoring grada Niša (BIOEKOCEN) na Prirodno – matematičkom fakultetu u Nišu,

gde su uzorci očišćeni a izolovani materijal sortiran kako bi se kasnije pristupilo identifikaciji

makroinvertebrata. Determinacija bentosnih organizama vršena je do nivoa vrste, tj do najnižeg

pouzdanog taksonomskog nivoa binokularnom lupom i mikroskopom. Za identifikaciju

makroinvertebra korišćeni su relevantni ključevi za determinaciju (Andersen, 2013; Bauernfeind

and Humpesch, 2001; Eiseler, 2005; Elliot et al., 1988; Elliot and Humpesch, 2010; Gerken and

Sternberg, 1999; Glöer, 2002; Moller Pillot, 1984a, b, 2009; Nilsson, 1997; Pfleger, 2000;

Rossaro and Lencioni, 2015; Schmid, 1993; Waringer and Graf, 1997; Zwick, 2004, 2005).

3.4. Analiza podataka

Kako bi se rezultati dobijeni sprovođenjem različitih monitoring programa pravilno

interpretirali koriste se različite statističke metode. Najčešće primenjene su multivarijacione

statitičke metode, od kojih su najznačajnije: multidimenzionalno skaliranje (MDS), klaster

analiza (CA) i analiza glavnih komponenti (PCA). Multivarijacione statističke metode

omogućavaju identifikaciju mogućih faktora ili izvora koji su odgovorni za varijabilnost

kvaliteta vode, te predstavljaju pogodan alat za razvoj odgovarajuće strategije čime bi se

ostvarilo efikasno upravljanje vodnim resursima (Matijević et al., 2013).

Multidimenzionalno skaliranje (MDS) je multivarijantna tehnika koja ima za cilj, da

otkrije strukturu skupa podataka, crtajući tačke u malom broju dimenzija (uglavnom u jednoj ili

dve dimenzije). Jedna od dve tehinke MDS-a je: Nemetričko multidimenzionalno skaliranje

(Nonmetric multidimenssional scaling, nMDS). Ovaj metod je prvi predstavio Kruškal3. nMDS

je korišćeno da bi se grupisali lokaliteti sa sličnim kvalitetinim i kvantitativnim sastavom

ispitivanih grupa. Rezultat nMDS-a prikazuje set tačaka (lokaliteta) u n-dimenzionalnom

3 Joseph Kruskal (1928-2010) je bio američki matematičar, statističar i psihometričar, jedan od prvih naučnika koji

su radili na MDS-u

19

prostoru postavljenih tako da je distanca među njima direktno proporcionalna stepenu sličnosti.

nMDS može predstaviti rezultate u opsegu od 2 do 5 dimenzija gde sa povećavanje broja

dimenzija raste i vrednost stresa. Vrednost stresa ne bi trebalo da pređe vrednost 0.25, da bi

dobijeni rezultati bili pouzdani (Todosijević, 2013).

Za redukciju obimnih podataka koristi se Klaster analiza. Ona pomaže u grupisnju

parametara u klastere na osnovu sličnosti ili razlike između njih. Grupisanje se vrši na osnovu

rezultata (skora) koji se izračunava na osnovu vrednosti obeležja po svim varijablama, za svaku

jedinicu posmatranja posebno. Metod koji se koristi za klasifikaciju mora biti potpuno

numerički, a broj klasa se unapred obično ne zna. Gde je krajnji cilj identifikovnje i grupisanje

elemenata u manje grupe na osnovu neke povezanosti.

Analiza glavnih komponenti (Principal Component Analysis, PCA) je statistička metoda

koja se vrlo često koristi u cilju redukcije velikog broja podataka kako bi se omogućila lakša i

pravilnija analiza rezultata. Ova metoda ima sposobnost da prepozna i eliminiše suvišne podatke

iz rezultata. Redukuje se veliki broj podataka, a kao rezultat se dobija različiti broj novih

promenljivih tzv. glavne komponente (principal components, PC). Glavne komponete čine

linearne kombinacije originalnih promenljivih. Te je u praktičnom smislu dovoljno zadržati par

glavnih komponenti, čiji zbir obuhvata veliki procenat ukupne promenljive (Matijević at al.,

2013). Pomoću ove analize je grafički predstavljen odnos ispitivanih bara i sredinskih

parametara. Matrica podataka koja je korišćena kao ulaz za PCA analizu sadržala je osam

sredinskih promenljivih (temperatura -T, konduktivitet-EC, koncentracija nitrata-NO3-N,

ortofosfata-PO4-P, amonijaka-NH4-N, kiseonika-DO, saturacije-DO%, biološka potrošnja

kiseonika-BOD) izmerenih na šest lokaliteta. Analiza je izvršena na standardizovanom setu

podataka.

20

4. REZULTATI I DISKUSIJA

4.1. Faunistički sastav makrobeskičmenjaka bara

Faunistički pregled zajednice makrobeskičmenjaka ispitivanih bara konstatovanih u

septembru 2016. godine.

Phyllum: Mollusca

Classis: Gastropoda

Ordo: Basommathophora

Familia: Lymnaeidae

Lymnaea auricularia (Linnaeus, 1758)

Lymnaea peregra (O.F. Müller,1774 )

Familia: Physidae

Physella acuta (Draparnaud 1805)

Familia: Planorbidae

Gyraulus sp.

Ordo: Hygrophila

Familila: Acroloxidae

Acroloxus lacustris (Linnaeus, 1758)

21

Phyllum: Arthropoda

Classis: Insecta

Ordo: Diptera

Familia: Culicidae

Culex sp.

Familia: Ceratopogonidae

Culicoides sp.

Familia: Dixidae

Dixella sp.

Familia: Chironomidae

Dicrotendipes modestus (Say,1823)

Cladotanytarsus sp.

Cladopelma viridulum gr. (Linnaeus, 1767)

Kiefferulus tendipediformis (Goetghebuer, 1921)

Tanytarsus sp.

Microchironomus tener (Kieffer, 1918)

Tanypus punctipenis (Miegen, 1818)

Tanypus kroatzi

Polypedilum bicrenatum (Kiffer, 1921)

Chironomus plumosus (Linnaeus, 1758)

Cryptochironomus abreptus/supplicans (Miegen 1830)

22

Ablabesmyia phatta (Egger 1864)

Cricotopus laricomalis gr. (Edwards, 1932)

Cricotopus tibialis gr. (Meigen, 1804 )

Paratanytarsus dissimilis agg (Johannsen 1905)

Corynoneura scutellata (Winnertz, 1846)

Glyptotendipes imbecilis (Walker, 1856)

Parachironomus varus (Goetghebuer, 1921)

Chironomus bernensis (Kloetzli, 1973)

Endochironomus tendens (Fabricius, 1775)

Chironomus riparius (Meigen, 1804)

Cricotopus gr. Cylinodraceus/festivellus

Gutipelopia guttipennis (van der Wulp, 1856)

Chironomus luridus gr.

Cricotopus sylvestris (Fabricius, 1794)

Chironomus annularis agg (De Geer, 1776)

Zavrelimyia sp.

Paratanytarsus lauterborni (Kieffer, 1909)

Polypedilum arundineti (Goetghebuer, 1921)

Paratendipes albimanus (Meigen, 1818)

23

Ordo: Hemiptera

Familia: Mesoveliidae (Douglas & Scott, 1867)

Familia: Microveliidae

Familia: Corixidae (Leach, 1815)

Familia: Naucoridae

Pelocoris sp. (Pelocoris Stal, 1876)

Ordo: Odonata

Familia: Platycnemididae

Platycnemis pennipes (Pallas, 1771)

Familia: Coenagrionidae

Coenagrion puella (Linnaeus, 1758)

Ischnura elegans (Vander Linden, 1820)

Pyrrhosoma nymphula (Sulzer, 1776)

Familia: Libellulidae

Sympetrum fonscolombii (Selys, 1840)

Orthetrum cancellatum (Linnaeus, 1758)

Familia: Aeshnidae

Anax impertor (Leach, 1815)

Ordo: Trichoptera

Familia: Ecnomidae

Ecnomus sp. (Ecnomus McLachlan, 1878)

24

Familia: Polycentropodidae

Polycentropus flavomaculatus (Pictet, 1834)

Familia: Leptoceridae

Athripsodes atterimus (Stephens, 1836)

Leptocerus sp. (Leach, 1815)

Ordo: Ephemeroptera

Familia: Caenidae

Caenis rivulorum (Eaton, 1884)

Familia: Baetidae

Cloeon sp. (Leach, 1815)

Ordo: Coleoptera

Familia: Hydrophilidae (Latreille, 1802)

Familia: Haliplidae

Peltodytes caesus (Duftschmid, 1805)

Familia: Dytiscidae

Dytiscus sp. (Linnaeus, 1758)

25

Phyllum: Annelida

Classis: Oligochaeta

Ordo: Tubificida

Familia: Tubificidae

Limnodrilus hoffmeisteri (Claparede, 1862)

Limnodrilus claparedeanus (Ratzel 1868)

Limnodrilus udekemianus (Claparede, 1862)

Tubifex tubifex (Muller, 1774)

Classis: Hirudinea

Ordo: Arhynchobdellida

Familia: Erpobdellidae

Erpobdella octoculata (Linnaeus, 1758)

Familila: Haemopidae

Haemopis sanguisuga (Linnaeus, 1758)

Ordo: Rhynchobdellida

Familia: Glossiphoniidae

Helobdella stagnalis (Linnaeus, 1758)

Haementeria costata (Müller, 1846)

26

Tokom jednogodišnje studije (2016) na istraživanom području zabeleženo ukupno 66

taksona (iz tri filuma), od toga je 57 identifikovano do nivoa vrste, 5 do nivoa grupe vrsta i 4 do

nivoa familije.

Filum Mollusca obuhvata 5 vrsta iz 4 familija, sve vrste pripadaju klasi Gastropoda.

Najveći broj zabeleženih taksona bentosne faune makroinvertebrata pripada filumu Arthropoda

(44 taksona do nivoa vrste, 5 do nivoa grupe vrsta i 4 taksona do nivoa familije), od kojih sve

pripadaju klasi Insecta. Po broju identifikovnih taksona, familija Chironomidae čini glavnu

komponentu zajednica makrozoobentosa, sa 30 identifikovanih taksona. Filum Annelida

obuhvata 8 vrsta iz 4 familije, od kojih 4 pripada klasi Oligochaeta, a druge 4 klasi Hirudinea.

4.2. Struktura zajednice i sredinski gradijenti

Analiza glavnih komponenti (PCA) je na osnovu sredinskih parametara konstruisala

model gde prva i druga osa objašnjavaju 45.9% i 23.0% varijabilnosti, respektivno.

Konduktivitet, amonijak i koncentracija rastvorenog kiseonika u vodi su u najvećoj meri

korelisani sa prvom PCA osom, dok su parametri trofičnosti (NO3-N i PO4-P) korelisani sa

drugom PCA osom. Lokaliteti svih šest bara su se u PCA prostoru ordinisali duž prve PCA ose

formirajući gradijent organskog zagadjenja. Na pozitivnoj strani PCA ose, gde su vrednosti

koncentracije amonijaka i elektroprovodljivosti visoke, grupisali su se lokaliteti bare V i VI.

Nasuprot njima, na negativnoj strani ose, gde su vrednosti amonijaka i EC niske, grupisali su se

lokaliteti bare I i III. Kao umereno zagađeni lokaliteti su bili oni sa bare II i IV (slika 4).

27

Slika 4. Sredinski gradijenti na osnovu analize glavnih komponenti (PCA). Sredinski parametri su:

temperatura -T, konduktivitet-EC, koncentracija azota iz nitrata-NO3-N, fosfora iz ortofosfata-PO4-P,

azota iz amonijaka-NH4-N, koncentracija rastvorenog kiseonika-DO, saturacija kiseonikom-DO%,

biološka potrošnja kiseonika-BOD

Metoda multidimenzionalnog skaliranja (nMDS) je ordinisala lokalitete na osnovu

kvalitativne i kvantitativne strukture zajednice sa stresom od 0.13. Ordinacioni obrazac lokaliteta

u dvodimenzionalnom prostoru je potvrdila i klaster analiza (slika 5). Obe metode su pokazale da

se lokaliteti bara V, VI i II grupišu u jedan klaster dok se lokaliteti bare I izdvajaju u posebnu

grupu. Konačno, lokaliteti bare III i IV se nalaze u trećem klasteru, dok se samo dva lokaliteta

bare VI izdvajaju kao posebna grupa u nMDS prostoru. Dobijeni ordinacioni obrazac zajednice

makrobeskičmenjaka je usaglašen sa rasporedom lokaliteta na osnovu promena u kvalitetu

sredine (slika 4) što pokazuje da bentosna zajednica bara menja svoju struktura duž sredisnkih

gradijenata (Ziglio i sar., 2006). Tačnije, zajednica menja svoju kvalitativnu i kvantitativnu

strukturu zajedno sa promenom kvaliteta vode u pogledu koncentracije organskog zagađenja. U

28

zajedničkom klasteru su se u nMDS prostoru našli lokaliteti iz bare V, VI i II koji su prema PCA

analizi, lokaliteti sa visokom koncentracijom amonijaka i visokim vrednostima

elektroprovodljivosti. S druge strane zajednice bare I i III su prema sličnosti strukture odvojeni

od zajednica bara V, VI i II i nalaze se na suprotnom kraju 2d prostora. Bentosni

makrobeskičmenjaci bare IV, kao umereno zagađene se nalaze bliže lokalitetima bare III i

svrstani su u isti klaster.

Slika 5. Vizualizaija grupisanja lokaliteta na osnovu sličnosti u kvalitativnom i kvantitativnom sastavu

makrobeskičmenjaka testiranih bara.

29

5. ZAKLJUČAK

Na osnovu dobijenih rezultata definisani su sledeći zaključci:

Ovim istraživanjem identifikovano ukupno 66 taksona, od toga je 5 do nivoa vrsta, 5 do

nivoa grupe vrsta i 4 do nivoa familije iz tri filuma (Molussca, Arthropoda, Annelida).

Familija Chironomidae se izdvojila kao najbrojnija

PCA analizom su identifikovani glavni faktori koji imaju uticaj na kvalitet vode.

Konduktivitet, amonijak i koncentracija rastvorenog kiseonika u vodi su u najvećoj meri

korelisani sa prvom PCA osom, dok su parametri trofičnosti (NO3-N i PO4-P) koji

opisuju organsko zagađenje vode korelisani sa drugom PCA osom

Sve 6 bare su se PCA prostoru ordinisale duž prve PCA ose formirajući gradijent

organskog zagađenja.

Bare V i VI su se izdvojile kao zagađene (visoke koncentracije NH4-N i EC, niska

vrednost rastvorenog kiseonika), verovatno zbog stalnog priliva vode opterećene

organskim materijama.

Bare II i IV karakteriše umereno zagađene, dok su se bare I i III izdvojile kao najmanje

zagađene (niske vrednosti koncentracije NH4-N i EC)

Metoda multidimenzionalnog skaliranja (nMDS) je ordinisala lokalitete na osnovu

kvalitativne i kvantitativne strukture zajednice sa stresom od 0.13

nDMS i klaster metoda su pokazale da se lokaliteti bara V, VI i II grupišu u jedan klaster

dok se lokaliteti bare I izdvajaju u posebnu grupu. Lokaliteti bare III i IV nalaze se u

trećem klasteru, dok se samo dva lokaliteta bare VI izdvajaju kao posebna grupa u nMDS

prostoru.

Na osnovu udaljenosti između grupa dobijenih klaster metodom u nDMS prostoru,

objašnjava se sličnost ili različitost između lokaliteta, pa su bare I, III, IV bliže i samim

tim sličnije u odnosu na bare V, VI, II koje se nalaze na suprotnom kraju 2d prostora.

Zajednica menja svoju kvalitativnu i kvantitativnu strukturu zajedno sa promenom

kvaliteta vode u pogledu koncentracije organskog zagađenja

30

6. LITERATURA

APHA, (1999). Standard Methods for the Examination of Water, Wastewater. Port City Press,

Baltimore, Maryland.

Allan, D. (1995). Stream Ecology. Structure, function of running waters. Chapman, Hall,

London, 388 pp.

Andersen, T. (2013). Chironomidae of the Holarctic region: keys and diagnoses larvae.

Scandinavian Entomology 573.

Bailey, C.R., Norris, H.R, Reynoldson, B.T. (2004). Bioassessment of Freshwater Ecosystems.

Using the Reference Condition Approach. Editor: Robert C. Bailey, Richard H. Norris and

Trefor B. Reynoldson. Springer Science + Business Media, LLC

Barbour, T., Gerritsen J., Snyder D., Stribling B. (1999). Rapid Bioassessment Protocols for use

in streams and wadeable rivers: periphyton, benthic macroinvertebrates, and fish. Second

Edition. EPA 841-B-99-002. U.S. Environmental Protection Agency, Office of Water,

Washington D

Bauernfeind, E., Humpesch, U. (2001). Die Eintagsfliegen Zentraleuropas (Insecta:

Ephemeroptera): Bestimmung und Ökologie. Verlag des Naturhistorischen Museums, Wien, pp.

239.

Bode, W., Novak A., Abele E. (1996). Quality assurance work plan for biological stream

monitoring in New York State. NYS Department of Environmental Conservation, Albany, NY.

89 pp.

31

Bonada, N.; Rieradevall, M., Prat, N., Resh, V. H. (2006). Benthic macroinvertebrate

assemblages and macrohabitat connectivity in mediterranean-climate streams of northern

California. Journal of the North American Benthological Society 25:32–43.

Botkin, D. B., Keller, E. D. (1995). Environmental Science. Earth as a living planet. John of Qua

Ibeo River in Southern Nigeria. Journal Natural and Applied Science, 2: 82-90

Carter, J. L., Resh, V. H., Rosenberg, D. M., Reynolds, T. B. (2006). Biomonitoring in North

American rivers: a comparison of methods used for benthic macroinvertebrates in Canada and

the United States. Pages 203–228 in G. Ziglio, M. Siligardi, and G. Flaim (editors). Biological

monitoring of rivers. John Wiley and Sons, West Sussex, UK

De Pauw, N., Vanhooren, G. (1983). Method for Biological Quality Assessment of Watercourses

in Belgium. Hydrobiologia, 100: 153-168.

Delgado C. 2002. Spatial and Temporal Distribution Patterns of Odonata Larvae in the Streams

of a Terra firma forest of the Central amazon, Brazil. Journal of Freshwater ecology, 17: 555.

Dohet, A. ( 2002). Are caddisflies an ideal group for the biological assessment of water quality

in streams. Proceedings of the 10th International Symposium on Trichoptera, Nova Supplementa

Entomologica, Keltern, 15: 507-520.

Đorđević, A. (2017). Komparacija asambleje Mollusca u barama različitog tipa. Master rad.

Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet.

Eiseler, B. (2005). Bildbestimmungsschlüssel für die Eintagsfliegenlarven der deutschen

Mittelgebirge und des Tieflandes. Identification key to the mayfly larvae of the German

Highlands und Lowlands. Lauterbornia 53, 1–112.

Elliot, J., Humpesch, U., Macan, T. (1988). Larvae of the British Ephemeroptera: A Key with

Ecological Notes. FBA Scientific Publication, pp. 145.

32

Elliot, J., Humpesch, U., (2010). Mayfly Larvae (Ephemeroptera) of Britain and Ireland: Keys

and A Review of Their Ecology. Freshwater Biological Association, Ambleside, pp. 152.

Epler, J. (2001). Identification Manual for the larval Chironomidae (Diptera) of North and South

Carolina. A guide to the taxonomy of the midges of the southeastern United States, including

Florida. Special Publication SJ2001-SP13. North Carolina Department of Environment and

Natural Resources, Raleigh, NC, and St. Johns River Water Management District, Palatka, FL. 1-

526.

Forel, F-A. (1904). Le Le´man. Monographie Limnologique, vol. 3. Slatkine reprints 1969:

Geneva.

Freimuth, P., Bass, D. (1994). Physicochemical conditions, larval Chironomidae (Diptera) of an

Urban Pond. Proceedings of the Oklahoma Academy of Science, 74:11-16.

Gerken, B., Sternberg, K. (1999). Die Exuvien Europäischer Libellen (Insecta, Odonata). The

exuviae of european dragonflies. Arnika & Eisvogel, Höxter, Jena, pp. 354.

Glöer, P. (2002). Die süßwassergastropoden Nord- und Mitteleuropas. Bestimmungsschlüssel,

Lebenweise, Verbreitung. Zbirka Die tierwelt Deutschlands. Založba Conchbooks, Bonn, pp.

327.

Grginčević, M., Pujin, V. (1998): Hidrobiologija: priručnik za studente i poslediplomce.

Ekološki pokret grada Novog Sada. Novi Sad. 29-55

Guhl, W. (1987). Aquatic Ecosystem Characterization by Biotic Indices. Int. Revue. ges.

Hydrobiol. 72, 4. 431-455.

Hellawell, JM. (1986). Biological Indicators of Freshwater pollution and Environmental

Management. In: Meleanby K (ed.), Pollution Monitoring Serries. Elsevier, Amsterdam,pp. 546.

33

Jammes, D. (1997). De´finir la mare: un puzzle en trente-six morceaux. In Radioscopie des

Mares, Teissier-Ensminger A, Sajaloli B (eds). L’Harmattan: Paris; 77–116.

Kručin-Kolarević, M. (2017). Primena akvatičnih oligoheta (Tubificidae) u in situ i ex situ

ekogenotoksikološkim istraživanjima. Doktorska disertacija. Biološki fakultet. Univerzitet u

Beogradu.

Lenat, D. R. (1988). Water quality assessment of streams using a qualitative collection method

for benthic macroinvertebrates. Journal of the North American Benthological Society 7: 222–

233.

Matijević, B., Vaštag, Đ., Bečelić-Tomin, M., Apostolov, S., Dalmacija, B. (2013).

Multivarijantna statistička analiza parametara kvaliteta površinskih voda u Vojvodini. Originalni

naučni rad. Univerzitet u Novom Sadu.Prirodno-matemetički fakultet, 155-162.

Milošević, A. (2016). Prostorni monitoring teških metala kopnenih voda Srbije na osnovu

bioakumulacije u ribama. Doktorska disertacija. Univerzitet u Kragujevcu, Prirodno-

matematički fakultet.

Milošević, Đ. (2013). Larve familije Chironomidae (Diptera, Insecta) sliva Južne Morave i

njihova primena u proceni ekološkog statusa tekućih vodenih ekosistema. Doktorska disertacija.

Univerzitet u Kragujevcu, Prirodno-matematički fakultet.

Minčić, N. (2013). Uporedni pregled močvarne vegetacije u dolini Južne Morave i Vlasinskoj

visoravni. . Master rad. Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet.

Moller Pillot, H., (1984). De larven der Nederlandse Chironomiae (Diptera). 1A: Inleiding,

Tanypodinae en Chironomini. St. E.I.S Nederland, Leiden . pp. 277.

34

Moller Pillot, H., (1984). De larven der Nederlandse Chironomiae (Diptera). 1B: Orthocladiinae

sensu lato. St. E.I.S Nederland, Leiden.

Moller Pillot, H., (2009). Chironomidae Larvae. Biology and Ecology of the Chironomini.

KNNV Publishing, Zeist, pp. 270–$9.

Moog, O., Bauernfeind E. I Weichselbaumer, P. (1997) The use of Ephemeroptera as saprobic

indicators in Austria. 254-269 pp. In: Landolt, P. & Sartori Fribourg, M. (Eds.). Ephemeroptera

& Plecoptera. Biology-Ecology-Systematics, Mauron, Tinguely & Lchat.

Moog, O. (Ed.) (2002). Fauna Aquatica Austriaca–a comprehensive species inventory of

Austrian aquatic organisms with ecological data. Second edition, Wasserwirtschaftskataster,

Bundesministerium für Land- und Forstwirtschaft, Wien.

Munn, R.E. (1973). Global Environmental Monitoring System (GEMS). Action Plan for Phase I.

Consultant appointed by SCOPE to the UN Inter-Agency Working Group on Monitoring,

Commission on Environmental Monitoring and Assessment, Scope Report 3, Toronto, Canada,

pp. 67.

Nilsson, A. (1997). Aquatic Insects of North Europe. A Taxonomic Handbook. Odonata Diptera,

vol. 2. Apollo Books, Stenstrup, pp. 440.

Oertli, B., Biggs, J., Céréghino, R., Grillas, P., Joly, P., Lachavanne, J.-B. (2005). Conservation

and monitoring of pond biodiversity: introduction. Aquat. Conserv. Mar. Freshwat. Ecosyst.

15:535–540.

Ostrovsky I., Gophen M., Kalikhman I. (1993). Distribution, growth, production, and ecological

significance of the clam Unio terminalis in Lake Kinneret, Israel. Hydrobiologia, 271: 49-63.

Petrov, B. (2012): Osnovi zoologije (skripta), Beograd. 84-104.

35

Petrović, A. (2014). Mogućnost korišćenja baze podataka u strategiji konzervacije biodiverziteta

makrobeskičmenjaka kopnenih voda na nacionalnom nivou. Doktorska disertacija. Univerzitet u

Kragujevcu, Prirodno-matematički fakultet.

Petrović, T. (2017). Asambleja Diptera u barama različitog tipa u okolini Niša. Master rad.

Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet.

Pfleger, V., (2000). A Field Guide in Colour to Molluscs, UK edition. Silverdale Books, pp. 216.

Phillips, D.J.H. (1990): Furness RW and rainbow. In: Walsh PM (ed) Metals in the Marine

Environment. CRC Press, Florida, pp. 81-99.

Popović, N. (2014). Ekološka analiza zajednica slatkovodnih makrobeskičmenjaka tri tipa

tekućih voda na području Beograda. Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu, Biološki

fakultet.

Raković, M. (2015). Diverzitet mekušaca Dunava (1260-863,5 rkm) Taksonomska analiza

rodova Planorbarius, Radix, Physella I Ferrisia (Pulmonata: Basommatophora). Doktorska

disertacija. Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet.

Ranđelović, V., Matejić, J., Zlatković, B. (2007). Flora i vegetacija Batušinačkih bara kod Niša.

9th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions, (pp. 19-40). Niš.

Rossaro, B., Lencioni, V. (2015). A key to larvae of Diamesa Meigen, 1835 (Diptera,

Chironomidae), well known as adult males and pupae from Alps (Europe). J. Entomol. Acarol.

Res. 47, 123–138.

Rosenberg, D.M., Resh, V.H. (1993). Freshwater biomonitoring and benthic macroinvertebrates.

Chapman & Hall, New York

36

Sala, O. E., F. S. I. Chapin, i sar., (2000). Global biodiversity scenarios for the year 2100,

Science 287: 1770- 1774

Schmid, P. (1993). A Key to the Larval Chironomidae and Their Instars from Austrian Danube

Region Streams and Rivers: Part 1. Diamesinae, Prodiamesinae and Orthocladiinae. Federal

Institute for Water Quality of the Ministry of Agriculture and Forestry, Wien, pp. 513.

Simić, S., Simić, V. (2009): Ekologija kopnenih voda. (Hidrobiologija I). Univerzitet u

Beogradu, Biološki fakultet. Univerzitet u Kragujevacu, Prirodno-matematički fakultet. Zemun.

Alta Nova, 1-295.

Slobodnik, J. (2013). Emerging Environmental Pollutants in the Context of Risk Assessment of

European River Basin. UNESCO Conference on Emerging Pollutants in Water, Belgrade,

Serbia. Proceedings 35-38

Stanković, S. (1962): Ekologija životinja. Univerzitet u Beogradu. Zavod za izdavanje udžbenika

narodne Republike Srbije. 374-388.

Stojiljković, A. (2017). Sastav i struktura zajednice makroinvertebrata u barskim eskosistemima

sa posebnim osvrtom na grupe Ephemeroptera, Plecoptera, Trichoptera i Odonata. Master rad.

Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet.

Timm, T., Martin P.J. (2015). Clitellata: Oligochaeta, pp. 529–549. In: Ecology and General

Biology: Thorp and Covich's Freshwater Invertebrates, (Thorp J. &Rogers D.C.Eds.), Academic

Press.

Todosijevć, I. (2013). Indikatorska sposobnost dve grupe makrozoobentosa za procenu kvaliteta

vode sliva reke Nišave. Master rad. Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet.

37

Tubić, B. (2016). Testiranje različitih metoda uzirkovanja makrobeskičmenjaka u vodenim

ekosistema i mogućnosti standardizacije. Doktorska disertacija. Univerzitet u Kragujevcu,

Prirodno-matematički fakultet.

Udosen, E. D. (2006). Determination of trace metals and fluxes in sediments along a segment

Wiley and son Inc. New York, USA. 7th ed, pp 410-476..

Wallace, JB., Webster, JR. (1996). The role of macroinvertebrates in stream ecosystem function.

Annual Review of Entomology, 41: 115–139.

Waringer, J., Graf, W., (1997). Atlas der Österreichischen Köcherfliegenlarven: unter Einschluss

der angrenzenden Gebiete. Facultas Universitätsverlag, Wien, pp. 288.

Ziglio, G., Siligardi, M. & Flaim, G. (2006) Biological Monitoring of Rivers: Applications and

Perspectives. John Wiley & Sons Ltd, Oxford, UK.

Zwick, P. (2004). Key to the West Paleartic genera of stoneflies (Plecoptera) in the larval stage.

Limnologica 34, 315–348.

Zwick, P. (2005). A Key to the West Palaearctic Genera of Stoneflies (Plecoptera) in the Larval

Stage. Forschungsinstitut Senckenberg. Forschungsstation für Mittelgebirge, pp. 38.

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: Монографска Тип записа, ТЗ: текстуални / графички Врста рада, ВР: мастер рад Аутор, АУ: Маријана Стојилковић Ментор, МН: Ђурађ Милошевић

Наслов рада, НР: Промена стуктуре заједнице макробескичменјака барских

екосистема под утицајем антропогеног нарушавања

Језик публикације, ЈП: Српски Језик извода, ЈИ: Енглески Земља публиковања, ЗП: Р. Србија Уже географско подручје, УГП: Р. Србија Година, ГО: 2018 Издавач, ИЗ: ауторски репринт Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

5 подглавља; 37 страна; 66 референце; слика 5; табела 1.

Научна област, НО: Биологија Научна дисциплина, НД: Екологија Предметна одредница/Кључне речи, ПО: макробескичмењаци, антропогено загађење, барски екосистеми,

структура заједнице

УДК 574.5 : 581.33+572

Чува се, ЧУ: Библиотека

Важна напомена, ВН: уколико је рад рађен ван факултета (у лабораторији)

Извод, ИЗ: Истраживање је спроведено 2016.год на 6 Батушиначких бара.

Овим истраживањем идентификовано је укупно 66 таксона, од

тога је 5 до нивоа врста, 5 до нивоа групе врста и 4 до нивоа

фамилије. Показано је да заједница мења своју квалитативну и

квантитативу структуру заједно са променом квалитета воде у

погледу концентрације органског загађења.

Датум прихватања теме, ДП: 21.03.2018.

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник:

Члан: Члан, ментор:

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: Monograph Type of record, TR: textual / graphic Contents code, CC: master thesis Author, AU: Marijana Stojilković

Mentor, MN: Đurađ Milošević

Title, TI: Changing the structure of macroinvertebrate community of ponds ecosystems under the influence of anthropogenic disturbance

Language of text, LT: Serbian Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia Publication year, PY: 2018 Publisher, PB: author’s reprint Publication place, PP: Niš, Višegradska 33. Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

5 chapters; 37 pаges; 66 references; pictures 5; tabels 1.

Scientific field, SF: Biology Scientific discipline, SD: Ecology

Subject/Key words, S/KW: macroinvertebrates, anthropogenic pollution, ponds ecosystems,

community structure

UC 574.5 : 581.33+572

Holding data, HD: Library

Note, N:

Abstract, AB: The research was conducted in 2016 to 6 Batušinac ponds in the

surrounding of Nis. This research provides a detailed review of the structure of benthic macroinvertebrates and identifies a total of 66

taxa, of which 5 are up to the species level, 5 to the level of the

group of species and 4 to the level of the family. Also, it was shown that the community changes qualitative and quantitative structure

together with the change of water quality in terms of the concentration of organic pollution.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 21.03.2018.

Defended on, DE: Defended Board, DB: President: Member: Member, Mentor: