Materijalna kultura Slovena - skripta

7/24/2019 Materijalna kultura Slovena - skripta

1/62

Izuavanje materijalne kulture Uvodno predavanje

Etnologija kao nauka o narodu

-srpska etnologija nastaje u XIX veku, i slino etnologiji u ex YU bila je nacionalno orijentisana

nauka koja pre svega izuava seljatvo!orene toj praksi treba tra"iti u ro#atiarskoj paradig#i$-kolektivni identitet i e#ocije%o#antiza# je bio orijentisan ka kolektivno# entitetu$ &re#a 'erderovo# uenju svaki narod jede(inisan kao organska, #itska zajednica, i#a sa#o nje#u svojstvene vrednosti, obiaje, jezik i du)*+olksgeist koji treba da budu prouavani$ arodni du) nije #ogao opstati ako je bio izlo"enstrani# uticaji#a i u urbani# podruji#a tako da je prouavanje seljatva, narodne kulture, obiaja

postalo osnovni pred#et prouavanja ro#atniara$-ist .narodni du). #ogao je da opstane sa#o u seli#a kao izolovani#, nekonta#inirani#

podruji#a

%o#antiarsku paradig#u u srpsku nauku uvodi +uk !arad"i/$ Uvi0a de ne#a srpski) ele#enata uurbanoj kulturi, nego uglavno# turski), orijentalni), te pokre/e istra"ivanje i skuplja u#otvorine sasela*u gradovi#a gotovo da ne#a srpske tradicije$ 1a nji# ro#antiarski# stopa#a idu 2ovan3viji/, te prvi kolovani etnolozi 2ovan Erdeljanovi/ i 4i)o#ir 5or0evi/$ &ri#arni zadatak bio je dase rekonstruie narodna kultura , dok je 3viji/ kao antropogeogra( nastojao da utvrdi povezanostgeogra(ije i kulture to jest prilago0avanje kulture ekosiste#a$ astoji da utvrdi rasprostranjenost

pojedini) kulturni) krugova, uticaja prirodne sredine, #etanastazika kretanja*velike #igracije,granice rasprostranjenosti kulturni) areala$-&rva etnologija nije bila naroito teorijski razvijena iako su 5or0evi/ i Erdeljanovi/ koristili tezevezane za di(uzioniza# i evolucioniza#

6tanje u srpskoj etnologiji pre 789:$

!arakteristina je ne upotreba teorijski) podloga$ 6ledila je osnovne postavke evolucioniz#a*Erdeljanovi/, di(uzioniz#a* 5or0evi/$

1a vre#e rata osnovni# teorijski# paradig#a#a pridru"ili su se istorijski #aterijaliza# *;$ !ulii/i #ali broj njegovi) sledbenika i (unkcionaliza# *: kada dolazi do ve/e liberalizacije jugoslovenskog drutvakoja doputa intelektualnu kritiku$ &isalo se sve i svata$ U to vre#e srpska etnologija se okre/e

pre#a strani# teorijski# paradig#a#a kako zapadnjaki# tako i sovjetski#$ Cila je aktuelna(unkcionalna analiza *klasina, revidirani oblici, strukturaliza#, se#iologija %olana Carta, ruskase#iotska kola, 6ovjetske etno-genetske studije, teorije nacionaliz#a itd$$ &ri)vatanje ovi)

7


2/62

paradig#i podrazu#evalo je usvajanje prate/i) klasi(ikacija u odnosu iz#e0u kategorija$ 2edan odesti) naina podele kulture na analitike kategorije bio je na@du)ovnu *idejni nivo- pre svega religija,socijalnuDdrutvenu *struktura i drutvena dina#ika,#aterijalnu *#aterijalizacija naina "ivota


3/62

?i)

Frte(akti #aterijalne kulture pos#atrani su ka ko#pleksni (eno#eni koji su povezani sa svi#drugi# relevantni# ele#enti#a kulture sa koji#a zajedno ne sa#o da zadovoljavaju niz (unkcija,ve/ isto tako enkodiraju razliita zanaenja$ &red#eti su nosioci skriveni) znaenja koji treba da

budu otkriveni$ ove lingvistike de(inicije kulture uvode nove analitike kategorije u#estnostatine i ograniavaju/e podele na vidove*#aterijalna, drutvena,du)ovna, u ter#inologiji +ordaGudina(a pojavljuje se distinkcija iz#e0u ideacijskog i pojavnog reda*slino odnosu jezik-govor$&rvi je skup ideja, vrednosti i verovanja koji deli odre0ena ljudska zajednica *ideologija jednogdrutva$ 4e ideje slu"e odre0ivanju ta je svet i kontroli ponaanja u okviru drutveno pri)va/eni)nor#i*lanovi zajednice koriste da bi objasnili svet oko sebe$ &ojavni red kulture je #aterijalizacijaideacijskog reda$ n obu)vata skup ponaanja, doga0aja, arte(akata$-dnos #e0uzavisnosti ova dva reda ideacijski# #o"e#o razotkriti ideje, verovanja, kulturu$$-naunik ide obrnuti# redo# od tvorca kada istra"ujeHekodiranje poruka sadr"ani) u pojavni# (or#a#a postepeno otkriva konceptualni nivo kulture$ 6ako#unikacijskog stanovita #aterijalni pred#eti prestaju da budu sa#o objekti, ve/ postaju i znacikoji saoptavaju poruke*npr$ 'ipici@ pojavni red-stil oblaenja, ode/a, peace znak, rese, (loralni

print$$Ideacijski red@ ideologija, odbacivanje urbane kulture, vra/anje prirodi$$$ ni postaju si#bolikiodraz kulturni) ideja i drutveni) odnosa koji su Morganizovani u obrasce i nizove tako da prenose

kodirane in(or#acije analogno zvuci#a u reenica#a prirodnog govoraN*E$Oi$


4/62

-pred#eti kao neop)odno gradivo identiteta-odnosi su (leksibilni i pro#enljivi kroz vre#e-razliiti ljudi pridaju razliito znaenje isti# stvari#a *svastika-'indu, pankeri,nacistizi)ernadle@pankeri, 8?i) 5ani +ersa/e pravi )aljinu spojenu zi)ernadla#a-erotizovani pred#etiBodnos ljudi i stvariQ

&ri#eri savre#eni) studija #aterijalne kulture

7$6tudija &jera Curdije, o si#bolici ku/e berbera 4)e berber )ouse or t)e Rorld reverse 78>Kobjavljena u zborniku %ules and


5/62

Narodno graditeljstvo

dre0ivanje narodnog graditeljstva *eng$ vernacular arc)itecture$ 4er#in prvobitno kori/en odstrane teoretiara ar)itekture u 78$ veku i odnosio se na tradicionalne ruralne gra0evine

predindustrijske ere, odnosno na ku/e seljakaD(ar#era za koje se s#atralo da nisu svesno

dizajnirane *ar)itektura bez ar)itekata i nisu nastale pod uticaje# intelektualni) i u#etniki)strujanja

,,&od narodni# nei#arstvo# se podrazu#eva onaj nain gra0enja i onaj gra0evinski stil, koji je iznjega proizaao u ko#e su gra0ene stare seoske i varoke ku/e, pre nego to je na gra0enje uvaroi#a poela da utie zapadnjaka ar)itektura, a pre no to se selo u svo# gra0enju poelougledati na varo ili se poelo naglo #enjati pod potreba#a savre#eni) drutveni) i ekono#ski)

prilika$ *Fleksandar Heroko$

B razlika iz#e0u ove dve de(inicije@ seoska ar)itektura orijentalna -nakon turskog osvajanja6linost@ ar)itektura koja pret)odi predindustrijskoj revoluciji*LL

Hananje znaenje@ Hanas pod narodno# ar)itekturo# podraz#eva#o #anje pretencioznepri#erke ar)itekture bilo kog savre#enog stila *78$ i A?- vekovne #asovno proizvedene ku/epripadnike srednje klase, industrijske gra0eveine, (ast (oodove, bilo koje gra0evine koja nijeproizvod vie klase, avantagrde i u#etnosti$

4ipologija narodnog graditeljstva

6eosko narodno graditeljstvoCalkansko-orijentalna gradska ar)itektura

4ipovi seoski) ku/a na podruju 6rbije

&anonska ku/aHinarska brvnara *ku/a u ;u#adiji i ku/a u zapadnoj 6rbijiCondruare i at#are *#oravska ku/a i kosovska ku/a

&odela izvrena na osnovu #aterijala i naina izrade$ &anonska ku/a je izra0ena od FC2F,ze#lja po#eana sa blato# i plevo# *ostaci prerade "ita izlivena u drveno# kalupu$ Hinarska

brvnara je izgra0ena od 4FO&F, drvene daske debljine od 7? do 7: c#$ Condruare su izgra0ene

od CH%U!F, drvene konstrukcije koja se #o"e ispuniti razliiti# #aterijalo#$ F4


6/62

Kua u Vojvodini

!u/a izdu"ene pravougaone osnove, prize#na, izvuena na ulinu liniju sa uski# (ronto# na ulici,dvoslivni# krovo# i podu"ni# tre#o# *kong, gonak, *ne#$ P )odni)

&olo"aj ku/e pre#a ulici odre0en koncepcijo# planskog oblikovanja naselja u +ojvodini$

&osle 7T8?$ i 7>K8$ 6rbi #asovno naseljavaju +ojvodinu i privre#eno naseljavaju #esta koja suratrkana, ulice nepravilnog oblika$$$ +lasti Fustrije nala"u zbijanje naselja pridoli) 6rba*naredbeo uoravanju sela- itav 7J$ i 78$ vek$ aselja su onda dobila nepravilne oblike, krivudave ulice$4akvo stanje je karakteristino za prvu polovinu 7J$ veka$ 7>9J Fustrijske vlasti izdaju naredbu o

plansko# oblikovanj naselja$ 4a naselja pre#a za#isli trebaju da i#aju pravilnu ortogonalnu e#u-ulice koje se seku pod pravi# uglo#, u"a strana ku/e pra#a ulici, raz#ak iz#e0u ku/a propisan na7> #etara radi protivpo"arne zatite$ vakva koncepcija se naziva CF%!


7/62

Etniko# grupo#*oslikavanje zabata #otivi#a iz etnike prolosti-npr$ K8$ !ljuna

pro#ena odigrala se 7J9J, kada se ukinut (eudalni siste# i prelo se na kapitaliza#Bpro#ena#aterijalni) slojevaBpaori-seoska bur"oazijaPodraz na ar)itekturi6a poboljanje# drutveni) prilika i sa#a ku/a se razvijala$ a podruju vojvodine razlikuje#o triosnovne (or#e ku/e@.!u/a du"o#.,. ku/a na brazdu.@.!u/a na lakat. *razvijena ku/a, ku/a bogati) .Z. osnova.&reka ku/a., .ispreka ku/a., .ku/a na (ront. *ku/a svjo# du"o# strano# okrenuta ka ulici

%azvoj prostorne strukture ze#unice i poluze#unice*jednosobne sa ognjite# karakteristine zapoetak 7J$veka putopisci opisuju sela kao .sela pod ze#ljo#. poinju da se grade nadze#ne oko7>:?$ +ojvo0anska ku/a postaje dvoprostorna@sastavljena od .ku/e. i sobe i dobija tre#&oboljanje# drutveni) uslova u 78$veku ona je troprostorna, pri e#u je .ku/a. odnosno

prostorija sa ognjite#centralna A sobe A?$vek@ ku/a dobija jo jednu #alu prostoriju*VEOE%F! na utrb tre#a koja slu"i kao ostava oko 78A?$ jo jedna

prostorijaBetvoroprostornaB tada dolazi do pojave .ku/e na lakat. koju paori poinju da grade iti#e pokazuju ekono#sko prei#u/stvo$ a nji)ovi# .ku/a#a na lakat. tre# slu"i za ko#unikacijuiz#e0u prostorija$ ne #ogu biti i du"o# strano# orijentisane ka ulici$ F2=%4 je kapija koja

preseca ulini (ront$

>


8/62

&rostorna )ijear)ija prostorija

6oba sa ulice bila je reprezentativna soba kojo# je porodica de#onstrirala svoj socijalni status

*.na#etena soba., .ekstrajnica., .staja/a soba., .ista soba., .paradna soba. 6lu"ila je, pre svega,za prije# gostiju, ali i obavljanje ritualni) radnji i sveanosti *.s#rtna soba., .soba radosti i"alosti.$ Iz ove sobe je izvo0ena nevesta, obavljana slava, devojka se tu spre#ala pre igranke,odatle je iznoeno novoro0ene kad se kretalo na krtenje ponekad se spavalo- sa#o u sluajuveliki) porodica

a suprotnoj strani se nalizila soba u kojoj se odvijao svakodnevni "ivot uku/ana *.zadnja soba.,.soba iz guvna .*kru"ni prostor gde se "ito odvaja od pleve i sla#e, .stra"nja soba. 4u se ruava,spava, pri#aju se svakodnevni gosti i spre#a se )rana$

!arakteristike enterijera

4zv$ +isoki )orizont *podelu uspostavio


9/62

Izdvojenost ekono#skog dela dvorita od ostatka dvorita *ograda$ +ajat u produ"etku ku/eukoliko to brojnost porodice nala"e* velika porodica ili porodina zadruga$ 4u spava o"enjeni lan

porodice sa svojo# sekundarno# porodico#$ &oljski [3 iza ku/e$ Iza ku/e je i ekono#skodvorite, posebna celina sa privredni# objekti#a i oku/nico#@ kotobanjo# *a#baro#, koe# zakukuruz i staja#a$ U 6re#u su a#bari esto bili postavljani na regulacionu liniju de#onstriraju/iekono#sku #o/ porodice$ Cunari na ekrk ukraeni .lingeraji#a. ili .ci(ra#a., )lebna pe/ i

punica za di#ljenje #esa stajali su naspra# glavne zgrade$ U glavno# delu je ku/a$

W &ostoje dva oblika proirene porodice@inska zadruga@ otacsinovi i inokosne porodiceCratska zadruga@ bra/a "ive zajedno posle oeve s#rti4rebalo je odvojiti "ivot inokosne porodiceBvajatP dodatna prostorija nadogra0ena na ku/u gdespavaju sinovi sa porodica#a

arodno graditeljstvo i turiza#

6avre#ena tendencija revitalizacije salaa u turistiko-ugostiteljske objekte

-ku/e su, iako nesolidne gra0evine, opstale jer veo#a odgovaraju kli#i@ zi#i i) je lako zagrejati, aleti je prijatno-period socijaliz#a@ nepovoljna politika pre#a selu za#ljini #aksi#u#-7?)aBone#ogu/ioseljaci#a da se bogateBveliki broj do#a/instava za#rznutBku/e opstale-salaPsekundarno stanite neki salai su postali i sela-veza ekoturiz#a i etnoturiz#a

8


10/62

Dinarska brvnara

%asprostranjenost dinarske brvnare@ sredninji i zapadni deo 6rbije, Cosna, deo 'ercegovine i ve/i

deo 3rne Gore$ aziva se jo starovlaka , po 6taro# +la)u gde se najvie gradi$

sobine

Gra0evina izdu"ene osnove, sa dvoja vrata na .ku/i.*prostoriji sa ognjite#, postavljena upravo napad ze#ljita pa je svoji# zadnji# delo# oslonjena ili ukopana u str#u stranu */elicu, cjelicu aprednji# delo# izdignuta nad podru#o#*izba, sa visoko# krovo# ija kupa nadkriljuje zidove$

!u/a na /elicu je oslonjena na str#u stranuukopana na str#u stranu- i#a F4UOU*poto seukopava i#a taj ka#eni podzid da greda te#eljaa ne bi trulila$


11/62

-Glava di#njaka kube, koja se jo naziva .kapi/. ili .so#i/. *6tari +la), u"iki kraj$ vaj drvenidi#njak i#a na gornjoj strani konian*kupasti zavretak, koji titi otvor di#njaka, a zavrava sedekorativno# .ibo#. sa .jabuka#a.$!rovna dekoracija #ogla je biti i #arker verske pripadnosti, rezbarijo# ukraen krst ili polu#esec*od


12/62

#ogao da struji ka cepanica#a$ gnjite je si#boj porodine ko)ezije i bliskosti, ili si#bolporodice uopte$ !a#eni prekladi i#aju posebno si#boliko znaenje$ +erovalo se da va0enjepreklada znai s#rt lana ili lanova porodice$gnjite je sredite "ivota u Hinarskoj brvnari$ &orodica se tu okuplja, pri#aju se svakodnevnigosti, ispredaju se predanja- centralna uloga okru"eno je zabrana#a i tabui#a- kada se rui ku/aognjite se ne zatire* selo &rote


13/62

dvorita nalaze se privredni objekti za proizvodnju i skladitenje )rane, #lekar$ 1grada zaskladitenje kukuruza, ko i a#bar za skladitenje "itarica$ U prljavo# dvoritu nalaze se staje prie#u je obiajni# pravo# utvr0eno da staja #ora biti na #ini#u# 7??# od ku/e$ 4ako0e uzapadno# delu dvorita nalazi se kotar, prostor na koje# se skladiti seno* za stonu is)ranu$4u senalazi i kaara, zgrada gde su se uvale kace sa rakijo#$ * U kaeru* %udnik uz kaaru prostorijakoja slu"i kao gostinjska soba$

a prilazu i#anju su gostinske zgrade grade sa#o i#u/niji *drutveni# slojevi#a slabijegi#u/nog stanja kao goostinska odaja slu"i posebna gostinska soba $ Glavni podsticaj za nastanakovi) gra0evina bilo je ispunjenje obaveze gostopri#stva odre0ene obiajni# pravo#$ si# toga,ove gra0evine su de#onstrirale socio-ekono#ski status porodice$ ije neobino da do#a/in spavau gostinskoj zgradi, pokazuju/i tako )ijear)ijski red$

a istonoj strani su vajati*tako0e od talpi u nji#a se ne lo"i negde zabele"eno da se "ar saognjita prenosi u kera#iki# posuda#a enterijer@ skro#an negde i razboj i prate/a opre#a, ipak#alo verovatno da se tu vezlo jer se nije grejalo u koji#a spavaju o"enjeni lanovi zadruge sa"ena#a$ &ostoje dve vrste porodine zadruge$ &rva je oinska zadruga koju ini otac sa svoji#

o"enjeni# sinovi#a i nji)ovi# porodica#a a drugi tip su bratske zadruge koje nastaju kada otacu#re$ U zavisnosti od broja bra/e se gradilo toliko vajata u koji #a bi spavali dotini zadrugar sanjegovo# porodici#$ U vajati#a se ne lo"i vatra$ &onekad se zagreva uz po#o/ "ari sa ognjitaku/e$ 4o su jednoprostorne gra0evine, ali se u drugoj polovini 78 veka javljaju vajati sa tre#ovi#a$Unutranjost vajata je veo#a skro#na, krevet, krinja$ Oenka ili srga je vrsta #otke na koju sekaila garderoba$ a toj strani dvorita se nalazila i pekara za )leb kao i #lekar, ko za kukuruz od

pru/akoji je odignut od nivoa ze#lje$ F#bar je i#a vie pregrada za skladitenje razliiti) vrsta"itarica$

a zapadnoj strani se nalazi kaara, staja i kotar$ !otar je ogra0eni prostor za uvanje sena$

&orodice koje su posedovale velike vo/njake i#ale su zgradu koja se nazva #iana$ 4o je zgrada zasuenje vo/a *ljive$ U dnu zgrade postoje lo"ita$ ;ljive se onda pore0ane na lesta#a uz po#o/di#a sue$

vakva organizacija do#a/instva karakteristina je za starovlaki tip naselja *itavo i#anje senalazi oko ku/e, njiva, vo/njak, zabranPu#a, koji je rasprostranjen od U"ica do !ranjske usloveniji$ 4o je razbijeni tip naselja koji podrazu#eva da nasa#o zgrada i oku/nica nego celoi#anje nalazi oko ku/e$ va sela se sastoje od i#anja pore0ani) jedno do drugog$ %azlog ovakvojorganizacije i#anja su uslovi brdovitog terena* geogra(ski razlog i utede na transportu i odbranii#anja$ ai#e u 7J veku dolazi do #asovni) #igracioni) talasa* istorijski razlog iz 'ercegovine i

3rne Gore$ ni zaposedaju brdovite u#ske prostore i kre u#u i ono to su zauzeli postajenji)ovo i#anje$ Fd#inistrativni razlog@ nadzor kao potreba idealtipski raspored- nije uvek ostvariv

vakvi tipovi sela pokazuje da nije postojala sna"na centralna vlast, kao to se vidi u u tipu sela u+ojvodini$ !nez


14/62

!aara #o"e da bude i sa istone strane*neodre0en polo"aj pokazuje a#bivalentan odnos pre#arakiji$

Kua u umadiji

!u/a u ;u#adiji je proistekla iz dinarske brvnere i poseduje odre0ene razlike$ F to su@ 7$pro#enagra0e, A$pojava tre#a, K$pro#ene koje se tiu polo"aja ognjita i naina sakupljanja di#a,9$pro#ene prostorne strukture$7$gra0a!ada je u pitanju ;u#adijska ku/a pro#ene se sastoje u to#e to su ku/e gra0ene od brvna a sobeod at#e, 7$polubrvnara-poluat#ara$ Ha bi kasnije ku/e gra0ene u potpunosti od A$at#e* ne#avie toliko drva u ;u#adiji$ U#esto sla#e i indre, /era#ida predstavlja glavni krovni prekriva$

at#ara, cela ku/a je gra0ena u bondrunij konstrukciji sa ispuno# od at#e$

A$&ojava ter#a

&odu"ni*tre# du" itave du"ine ku/e, podu"ni skra/eni, ili istureni doksat *ku/e doksatlije, tre#isturen izvan gabarita zgrade

K$&ro#ene koje si tiu polo"aja ognjita i naina sakupljanja di#a

gnjite se po#era uza pregradni zid iz#e0u ku/e i sobe$ ad ognjite# se gradi ko#in*kapa zasakupljanje di#a koji s razvija u od"ak*L, a tavanica u kui se pokriva aovce#, i#e s spreavagubitak toplote$

9$&ro#ene prostorne struktureuslo"njavanje6oba se deli na dve prostorije, zati# se .ku/a. deli na dve prostorije*7$ !u/a se pregra0ivala takoda je ve/i deo predstavljao sobu a #anji od"akliju tj$ prostoriju sa ognjite#*A$ d"aklija je uskaduga prostorija, levo i desno su po dve sobe od koji) je jedna gostinjska*K$ U poslednjoj (azirazvoja, jedna os soba preuzi#a ulogu ku/e$ Iz centralne prostorije s uklanja ognjite a druga vratase postepeno gube$ 1atvaranje drugi) vrata bilo je u uskoj vezi sa pro#ena#a u strukturi naselja$6ela u ;u#adiji se trans(or#iu od sela starovlakog tipa u sela tzv$ ;u#adijske vrst *2$ 3iji/$%azlozi za nestajanje vajata je raspadanje porodini) zadruga$ F glavna ku/a kao jedina sta#benazgrada nastavlja da se razvija$ %azvijanje dru#ski) sela za koje je karakteristine da su ku/e bli"e

jeda drugoj i putevi#a, na taj nain s#anjuju/i i#anja i #anjak prostora za izgradnju vie zgrada$6#anjenje# potreba za ore0eni# gra0evina istog dvorita ono vre#eno# nestaje i podele dvoritavie ne#a$Wzatvaranje A$vrata@ vie stanovnitvaBsela se zbijajuBdru#ska selaBoku/nica je #anjaB#alavrata gube (unkciju

79


15/62

Kua u zapadnoj Srbiji

-+aljevska &odgorina, &ocerina, 2adar

&ro#ene u odnosu na Hinarsku brvnaru@

7$


16/62

4re# na #oravskoj ku/i

4re# se naziva HI+FF ili F2F4$ &rvobitno bez lukova sa jednostavno pro(ilisani# stubovi#a$&ojava dekorativni) lukova u drugoj polovini 78 veka, gde je broj lukova si#bolino oznaavao

drutveno-ekono#ski status$ ;to je ve/i tre# i vie lukovaB bogatija ku/a

&ostoje razliite pretpostavke o poreklu lukova na #oravskoj ku/i$ 2edna od teza je ugledanje nasvodove stariji) srednjovekovni) sakralni) gra0evina$ Hruga tvrdi da su nastali ugledanje# nalukove gradski) ku/a koje su gra0ene u stilu turskog baroka *u prilog ovoj tezi ide injenica da sutre#ovi prisutni i u Cugarskoj i u %u#uniji$ 4re/a teza tvrdi da su lukovi nastali iz praktinikrazloga, natkrivanje# daica na kosnike *%$ =indrik$W9@ lukovi na tre#u kao #aterijalizacija odnosa #e0u polovi#a* Fna Hragojlovi/ 6tevanovi/#uki-"enski prostor u ku/i@ #uki- dvorite, spoljanji prostorD "enski-ku/a, do#a/instvo "enas#e da iza0e u #e0uprostor ali lukovi ipak ograniavaju otvorenost ka spoljanje# svetu* teza jezani#ljiva, ali je gra0a proble#atina jer je u istonoj 6rbiji polo"aj "ene drugaiji nego u

zapadnoj- #anje porodice i #u" dolazi u ku/u "ene *:?\4re# se zatvara lukovi#a jer "ena izlazi iz ku)inje *L

4ipovi tre#a na #oravskoj ku/i

-&odu"ni skra/eni tre# *sa kreveto# ili bez njega@ krevet-deo tre#a za nekoliko stepenika vii odtre#a gde se leti ponekad spavalo-Ugaoni tre# Voka je vrsta ugaonog tre#a van gabarita zgrade$-3entralni uvueni*uglavno# ga i#aju troprostorne ku/e tre# je pod krovo# i centralni isputeni$-Isputeni doksat@ (or#a tre#a potuje oblik /irilinog slova G, a jedan deo je van gabaritazgrade* i#u/niji seoski sloj

=unkcija tre#a na #oravskoj ku/i

&raktina@ leti se #nogo poslova obavljalo natre#u, spavanje, tu se sklanjaju alatke i oru0a, tu sesue venci luka, paprike, duvana i sl$ 6i#bolika granini prostor iz#e0u spoljanjeg i unutranjegsveta$ 6a#o u izvesnoj #eri granica #ukoD"enskog sveta jer su "ene u ist$ 6rbiji slobodnije- odlazena pijacu, bave se trgovino#$ Estetska@ ne sa#o da su lukovi natre#u i#ali dekorativnu (unkciju,ve/ su na ogradi tre#a bile pore0ane saksije ili stari lonci sa cve/e#$ 6aksije su se postavljale i nadrvene police na slobodni# zidovi#a ku/e$

&rostorna struktura ku/e&ro#ene prostorne strukture odra"avale su ukupne drutveno ekono#ske pro#ene u 78 veku$&rostorni razvitak ku/e se odvijao )orizontalno *uve/anje broja prostorija i vertikalni *pojavasprata

Corie$ Viler$


17/62

Fko ku/a i#a /iler onda su u nje#u spavali #ladenci *borie, gosti ili i#a (unkciju ostave$

!arakteristike enterijera

4akozvani niski )orizont$

!u/a

&od ku/e je od nabijene ze#lje, 4avanica je od aovca ili kolenike$ !olenike su gredice koje suvaljane u gustu s#eu blata a zati# ugra0ivale u tavanicu kori/enje# blatnog #altera$


18/62

Kosovska kua sa tremom

!u/a pevougaone osnove sa podu"ni# tre#o# ravni) linija$ e#a lukova- razlika u odnosu na#oravskuQ Izgra0uje se od bondune konstrukcije sa ispuno# od at#e$ !rov je etvoroslivan,

prvobitno pokrivan sla#o#, zati# /era#ido# i kriljci#a*ka#ene ploeB ta#o gde i#aka#enolo#a

4re# na kosovskoj ku/i naziva se F2F4$ 1a razliku od #oravske ku/e$ 4re# na kosovskoj ku/ii#a (unkciju ko#unikacije #e0u prostorija#a budu/i da one nisu #e0usobno povezane$

&rostorna struktura ku/e

&ro#ene prostorne strukture odra"avale su ukupne drutveno-eko#ske i politike pro#ene@6ve do 787A ku/a srpskog zavisnog seljaka i(ije*k#etovi koji obra0uju ze#lju (eudalca bila je

prosta jednoprostorna gra0evina sa dvoja vrata*velika-jugD#ala-sever, u kojoj su pod isti# krovo#bili s#eteni uku/ani i stoka$ ije i#ala tre#aP &O4F!Fgnjite sa dva preklada perda velika klupa na kojoj sede #ukarci desno od perdeB #ukastranaUz #ala vrata "enska strana- tronoci du" istonog zida o#anja greda na kojoj je sedeo do#a/inBova podela odra"ava i )ijerar)ijsku prostornu i drutvenu strukturu

akon 787A* oslobo0enja !osova od 4uraka kosovska ku/a poinje da se razvija i )orizontalni ivertikalno$ 'orizontalni razvoj, pove/anje broja prostorija$ a poetku razvoja, ku/a postajedvodelna, ne#a tre#a ali si krov preputa vie prave/i nadstrenicu$ &ostepeno se pojavljuje tre# izkoga se ulazi u prostorije$ U slede/oj (azi ku/a postaje trodelna i u sobe se ulazi sa tre#a$'orizontalni razvojUve/anje broja prostorija jos jedna prostorija-soba B dvoprostorna*ognjite uz pregradni zid u

svaku prostoriju se ulazi direktno sa tre#a kad postane dvodelna dobija tre# jo jednaBtroprostorna* jedna od prostorija i#a ulogu ku/e, dok su druge dve sobe- 7 ritualnana#ena, A se koristi&ro#ena #aterijala@ K spoljna zida- /erpi, opeka pregradni- at#a!ad postane dvodelna gube se A$vrata&re#a prostornoj strukturi sela itluki tipB4i#oki+ertikalni razvojHobija spratA tre#a@ F2F4 u prize#lju stepenite# se iz ajata izlazi na F%HF!- tre# na spratu


Hvodelna ku/a*ku/a soba i#a uobiajen raspored prostorija$ Utrodelnoj kosovskoj ku/i, jednaod soba dobija ritualnu na#enu@ na#enjena je prije#u gostiju o slavanja i drugi# sveanosti#a

!ada je ku/a spratna@U prize#lju je staja, dok su na spratu ku/a i sobeD U prize#lju su ku/a i stajaa gore sobeD 6toka u staji, prize#lje- ku/a, ostava i podru#, sprat-sobe

!arakteristike enterijera4zv$ iski )orizont$ Gotovo sve karakteristike unutranjeg ure0enja #oravske ku/e$

&rostorna organizacija do#a/instva

Ho#a/instvo podeljeno na$ isti *tre#*isto to i vajat kod dinarske ku/e, ko, a#bar i prljavi deodvorita *staje, plevnja, nu"nik

7J


19/62

Savremena seoska ar!itektura

Istona Srbija

=unkcija gastrabajterske ku/e *pri#er (unkcionalne analize


20/62

Kua kao statusni simbol "Dobrila #rati i iroslava ale$evi%

Kua kao posledi&a migra&ija

&osledica ekono#ski) #igracija poetko# seda#deseti) godina

&osebno zastupljena u severoistonoj 6rbiji

Gra0enje ku/a kao si#bola ekono#ske #o/i

=unkcija koju ovakav tip ku/e i#e

Spolja$njost kue

Hva sprata, potkrovlje i podru#ske prostorije

=asada@ beton i (ugovana cigla

Hrvenarija od tekog drveta


21/62

ova ku/a@

Heije prostorije se koriste donekle

6pava/e sobe kad su prete"no odsutni lanovi prisutni

Gostinska i dnevna soba za sveanosti sa #nogo gostiju

'unk&ija na nivou porodi&e


22/62

&osedovanje dovoljnog bogatstva da bi se takvi trokovi priutili

!u/a u slu"bi si#bola ekono#ske #o/i prenos poruke susedi#a

!onkurentnost okoline

)bredno*religijska (unk&ija Uestvuje sa#o u"a porodica

U letnjoj ku)inji

Co"i/ obredi vezani za badnjak

Uesnici van u"eg porodinog kruga

U novoj ku/i

&osebna prostorija za sveanosti

bredno-religijska (unkcija u slu"bi (unkcije isticanja drutvenog statusa

+stetska (unk&ija

Coja (asade u skladu sa ostali# dvorini# zgrada#a

Enterijer u skladu sa gradski# naino# stanovanja

Hetalji to raskoniji, i sobre razliiti) boja

Estetska (unkcija podre0ena (unkciji isticanja drutvenog statusa

,atentna (unk&ija

] %ad u inostranstvu traje godina#a

] &rete"no brani par

] &orodica je na okupu toko# od#ora i praznika

] e (unkcionisanje porodice u tradicionalno# vidu

] Ulaganje u budu/nost, ponovno okupljanje lanova porodice

] Integracija porodice

AA


23/62

#alkansko orijentalna kua

&ozicija ku/e u odnosu na ulicu!u/e su #ogle biti i naslonjene jedna na drugu sa#e u dvoritu ako su izvuene na regulacionulinijuB reetke na prozori#a6EOF


24/62

2.Kue asimetrinog tipaI osnova i (asada su asi#etrine$

Fsi#etrija (asade

6poljnu (asadu odlikuje polo"aj tre#a koji je isturen van gabarita zgrade *(or#a isturenog doksata

Fsi#etrija osnovee#aju centralno postavljenu divan)anu, nego je na #estu nje prostorija od"aklija koja u zi#sko#periodu slu"i kao ku)inja$ 6a tre#a se ulazi u najve/u prostoriju pa iz nje u od"akliju$

&oreklo si#etrinog i asi#etrnog tipa balkansko orijentalni) gradski) ku/a&oreklo si#etrinog tipa@ vizantijsko orijentalna tradicija *ove reprezentativne zgrade podi"uuglavno# 4urci i a #e0u 6rbi#a kne"evska porodica, visoki dr"avni inovnici i bogati trgovci$

&oreklo asi#etrinog tipa@ ato)tono *ku/e ovog tipa podi"u uglavno# 6rbi !ao i u seoskoj postojiognjite oko koga se sve orijentie$ U )anu#nani "ene pri#aju svoje goste, u divan)ani- #ukarci@

sa#o kod 4urakaQ-u javnoj s(eri i 6rpkinje se ponaaju kao turske "ene, ali u privatnoj neQ


!od gra0evina, koje i#aju sprat, na nje#u su reprezentativni prostori *sobe za prije#, sobe ukoji#a se spava, dok su u prize#lju prostorije za dnevni boravak i rad$

&ored radne, u ku/i je postojala i veo#a izra"ena podela na deo za zi#ski i letnji boravak$ Honjaeta"a i#a bolju izolaciju zbog debljine zida i #anji) prozora$ 6prat je sav u jednostruki#

prozori#a, pa je zi#i )ladno,a leti prijatno$

U sluaju si#etrinog tipa balkansko orijentalni) ku/a ku)inja,


25/62

6obe6vaka soba i#a okolicu ili


26/62

#alkansko orijentalna ar!itektura u #eogradu

!a(ana .L.,


27/62

=aza izgradnje ku/a u stilu balkanske orijentalne ar)itekture u unutranjosti !ne"evine 6rbije i#alaje produ"en vek trajanja jer se u unutranjosti #anje pa"nje poklanjalo otklanjanju tragovaorijentalne ar)itekture4enjar arija u +aljevu

i !azand"ijsko sokaeB ne vieGrocka sauvana arija

W6tara srpska etvrt u &rizrenu danas je desetkovana da li se #o"e povu/i paralela 6rbija 78$vek-!osovo posle A??9LHa li su Flbanci zatrli svako postojanje srpske kulture u &rizrenu, kao i #i orijentalne u CeograduLIsta ravan- drugaija vre#ena

A>


28/62

'aze analize predmeta

Uvod u #etodologiju obrade pred#eta D 2il Havid &raun

Izuavanje #aterijalne kulture za)teva kako utvr0ivanje in(or#acija o sa#o# (iziko# objektu*opis, klasi(ikacija, pro#ene ele#enata i sl$ &rvi nivo analize i njegovoj biogra(iji, tako utvr0ivanje

njegovi) (unkcija, znaenja i vrednosti koje i#a u kulturi u drutvu$ Istorija pred#eta povezana sabiogra(ijo# ljudi koji taj pred#et poseduju$

=F1E FFOI1E &%EH


29/62

6


30/62

4rana

6ar#a- jelo svi) naroda koji su bili pod tursko# vla/u3icvara- autentino srpsko jelo- rastopljen kaj#ak sa kukuruzni# brano# i siro#P palentaspre#ljena na speci(ian nain&opara- na ire# podruju- Grci, 4rci, #i

!aj#ak- i#a i kod 'rvata dinarsko podruje, ne#a ga u istonoj 6rbiji!o#plet lepinjavarci- i kod


31/62

!lod Oevi-6tros

6irovo

Careno Gnjilo

K oblika )raneB zakljuak@ sirovo i gnjilo spada u prirodu, a bareno- s(era kultureK naina spre#anja #esa

&eeno

Hi#ljeno Careno

&eeno-neekono#ian, destruktivan gubi se #ast, slu"i se iroj zajednici, spre#aju #ukarciCareno@"ene, ekono#ian nain spre#anja )rane- uva sokove i slu"i se porodiciCareno-kulturaHi#ljeno-priroda-nije potrebla posuda6a druge strane di#ljeno bi #oglo biti na strani kulture jer #o"e da stoji, za razliku od peenog i

barenog6iro#ani- bo"anstva u narodnoj tradiciji, religiji i pria#aH"$%ajad*L@ ,,)rana je #ediju# raz#ene*dar za odr"anje ko)ezije i drutveni) veza rakija je roba,vino neQ, si#bol razliiti) odnosa*ko u porodici deli )ranu, odnos #e0u lanovi#a, autoritet isredstvo da se niz e#ocija izrazi u konkretnoj (or#i*religijska ose/anja, ose/anje zajednitva

U savre#eno# kontekstu@7$%az#ena@ sirovine@ rodbina sa sela daje povr/e, a #i nosi#o neto od industrijske robe pi/e ika(a- za proslave ranije )ranaA$ razliiti odnosi@ )ijerar)ijski rang #e0u polovi#a@ #ukarac sedi u elu, spre#a peenje

Istona 6rbija- "ene se ne slu"e rakijo# "ena je negde ta koja poslu"uje$

6vrzina ku/a, 6arajevo

&rednji deo je na#enjen #ukarci#a*sela#luka donje# nivou staja za konje!a#en binjkta- da bi konjanik lake uzja)ao konjaHivan)ana u 6arajevuPtre#Ho ka#erije*soba gde #ukarci itaju !uran je soba za pri#anje #uki) gostiju

!roz interni prolaz*#abejin ulazi se u )are#luk*"enski deo ku/eU devojakoj sobi devojke vezu6oba ure0ena kao trpezarija

K7


32/62

iz stepenica- silazi se u drvenu avliju4ablani-)alvatP za pranje i suenje veae#e dula(@ po siste#u rotacije se okre/e iz "enskog u #uki deo ku/e- sluga preuz#e )ranu sadruge strane

Uloge )rane u EU&a"ljivo se biraju gosti, jela i raspored gostiju za stolo#&olitiki korektna i nekorektna )rana;ve0ani bojkotuju )olandsku #esnu industriju'rano# se predstavlja osobenost kult$ 4radicije6lava stranke- odnos sa tradicijo#!ada je 4o#a izaao iz %adikalne stranke- !lasian evropski koktel kod aprednjaka4ito@ 4itovi kuvari!ada je dolazila kraljica Engleske- leskovaki rotilj

KA


33/62

Mirjana Proi-Dvorni Kulturni i drutveni znaaj tradicionalne srpske kuhinje

Srpska etnologija

6rpska etnologija poklanja pa"nju bele"enju podataka o )rani, is)rani i obiaji#a vezani# za jelokao jedno# od svoji) prioriteta pred#eta istra"ivanja u srpskoj ruralnoj populaciji$ Izbor )rane,njena klasi(ikacija, nain na koji se prbavlja, spre#a, servira i konzu#ira pre svega su kulturnoodre0eni$ 4o je kulturna pojava,totalna drutvena injenica... 'rani se pripisuje velika si#bolikavrednost i ona otkriva #noge socijalne proble#e$

Sredina "umadija%

1apadni i istoni deo, regioni zapadno od linije podele koji ide du" padina Fvale, !os#aja,+enaca, plenca i %udnika, uglavno# su bili naseljeni i#igranti#a iz jugo-zapadne 6rbije*6jenica, severne 3rne Gore i istone 'ercegovine, tj$ stoari#a i nosioci#a dinarski) kulturni)

karakteristika, dok su na istonoj polovini preovladavali starosedeoci )eterogenog porekla iz ju"ni)i istoni) ze#alja$ 4akva populaciona struktura i raspored stvoreni su poslednji# #asovni#doseljavanje#, kraje# 7J$veka, trajno naselivi ;u#adiju$

Stoarstvo zemljoradnja "primarno i sekundarno zanimanje%

&oetko# prolog veka *78$vek ze#ljoradnja je bila od sekundarne va"nosti, obezbe0ivala jepotrebe do#a/instva$ Hok je uzgoj stoke na bogati# panjaci#a i gusti# )rastovi# u#a#apredstavljalo glavni izvor zarade i pre"ivljavanja$

!raje# prve polovine veka, okolnosti se drastino #enjaju$ 6topa doseljavanja i gustinastanovnitva znatno su porasle i, kada je ze#lja postala retkost, doneti su zakoni koji su utvr0ivali ititili tipove vlasnitva *privatno, seosko, dr"avno ukidaju/i tako #ogu/nost besplatnogzauzi#anja ze#ljita$;u#e su uglavno# poseene i, zajedno sa panjaci#a pretvorene u obradive

povrine$ 1e#ljoradnja je, u#esto stoarstava, postala pri#arno zani#anje$ +e/ina poseda bila je#ala *prosene veliline :-8 )ektara i (rag#entizovana zbog deobe iri) porodini) do#a/instava*zadruge i obrazaca nasle0ivanja po koji#a su jednaki delovi pripadali nji)ovi# osniva/i#a$

5roblem zadu6enosti

&rilino pri#itivna te)nologija nije #ogla da o#ogu/i proizvodnju ve/i) vikova za tr"ite pa je

novac, neop)odan u novanoj privredi ali teko dosti"an u preovla0uju/i# okolnosti#a, bio stalniproble# seljaka, vode/i jo jedno#- zadu"enosti$

Seoska ekonomija i pomo

&ri#arni cilj seoske ekono#ije odr"anje porodice, vlastiti# proizvodi#a$ &o#o/ se #ogla dobitiuglavno# u drutveno ustanovljeni# i negovani# kanali#a kao to su rodbinski i susedski odnosi,na te#elju reciprociteta ili, unaj#ljivanje# radne snage u za#enu za novac ili robu$ Izegzistencijalni) razloga bilo je izuzetno va"no ouvati tradicionalnu porodicu patrijar)alnogkaraktera koji se izra"avao u patrilinearno# nasle0ivanju i #ukoj do#inaciji$

o imaginarnog

KK


34/62

&o#o/ se tra"ila i u #eta(iziko# nivou egzistencije, u s(eri #agijsko-religijski) koncepata ipraksi$ &ostojao je jedan speci(ian, religijski odnos iz#e0u oveka i prirode, do#inantno zasnovanna ani#istiki# koncepti#a, koji je bio posredovan i regulisan ritualni# ponaanje#, bilo

proirivanje# obini) aktivnosti *#agija, kult bilo nji)ovi# redukovanje# *tabui$ 6ve bitne (azeproizvodnje bile su pred#et #agijsko-religijski) nor#i ponaanja$ 4abu na rad odre0enji) dana used#ici ili u period kada su nebeska tela u karakteristino# polo"aju$ a va"ne praznike, na va"ne

praznike inkorporisane u )ri/anski kalendar, ali neposredno pred)ri/anske sadr"ine$

5roizvodnja !rane I svakodnevna is!rana "6itari&e%

&olja su uglavno# koristila za gajenje "itarica$ ajva"niji usev bio je kukuruz, sa#leven u brano ipeen kao )leb ili kuvan u void *palenta, osnovni sastojak ljudske is)rane$ U i#u/ni#do#a/instvi#a zrno je kori/eno i u pre)rani svinja i "ivine, a stabljike i pleva davani su stoci$^ito se gajilo za tr"ite *va"an usev za prodaju, pogotovo po izgradnji "eleznice 7JJA$god #alekoliine uvane su za se#e i praznike$ %itualni )lebovi peeni za va"ne religijske praznike i

posebne prilike koje nala"u poslavu i gozbu, pravljeni su gotovo iskljuivo od peninog brana,dok je kuvano "itno zrno spre#ano za ritual posve/ene kultu #rtvi), kao I za proslave porodinog I

seoskog sveca-zatitnika, to je srpska religijska speci(inost, slava$ Hruge sorte "itarica koristile suse uglavno# za stonu )ranu@ jea# *svinje, zob *konji za vuu, )eljda, ra" i proso *svinje i"ivina$ eke od nji) su se #ogle koristiti I u ljudskoj is)rani *jea#$

Stoarstvo

1naaj stoarstva je opao$ ain uzgoja stoke se pro#enio, "ivotinje su dr"ane u tala#a, obori#a Isvinjci#a u krugu i#anja$ +olovi I konji dr"ani su kao"ivotinje za rad u ze#ljoradnji, I za koije,dvokolice$ !rave su davale #leko@ koje se dalje prera0ivalo u #lene proizvode$ vce su davalaevunu neop)odnu za ku/u proizvodnju tkanina, #leko i #eso, posebno za sveanu peenicu, asvinje #ast *kori/enu za kuvanje, #eso za peenicu, sueno, I tako uvane za zi#u, #ada su

prodavane na pijaci i dalje bile znaajan izvor zarade$

Gajenje pela s#anjeno je zbog opti) ekono#ski) i ekoloki) pro#ena i dostupnosti industrijskoge/era$

^ivina, kokoke, /urke, ponegde guske i patke, gajene zbog jaja, #esa, za do#a/u potronju, ali iza pijacu, ukljuuju/i i perije$

5odela rada


35/62

porodini# vinogradi#a, uglavno# se pilo u ku/i$ Creskva, kruka, kajsija, dunja, dudinja, koje suse jele u ku/i ili sezonski prodavale gradski# piljara#a$ 6a#o jabuke i orasi #ogli su potrajati dozi#e_

5riprema i podela obaveza oko !rane

&roizvodnja )rane bila je iskljuivo posao #ukaraca, "ene su se bavile svakodnevno# obrado#)rane$

'rana se spre#ala na ognjitu s#eteno# u Nku/i`$ !ulturna pravila su propisivala strukturuobroka I nain konzu#acije )rane$

1i#a@Horuak u J), %uak u 7A), +eera u 7J)

Oeto@Horuak pre est, %uak oko 7?), U"ina oko 79), +eera u A?)

4ijerar!ijska dru$tvena struktura

broci su bili vre#e okupljanja porodice$ U veliki# proireni# do#a/instvi#a #ukarci su )eliprvi, dok su "ene I deca jeli posle nji)$ Glava porodice delila je )leb I #eso, dok su glavno jelo jeliiz iste posude, koja se nalazila na sredini stola, svako je i#ao svoju kaiku$

d ranog prole/a do kasne jeseni )rana je bila raznovrsna I uravnote"ena, jela su bila prilino laka$1i#i znatno te"a I jednolinija, a istovre#eno se konzu#irala u ve/i# koliina#a$

Horuak je naj#anje zavisio od sezonski) varijacija, jedini se razlikovao od ostali) obroka$ 1aruak, u"inu I veeru esto se jela )rana od pret)odnog obroka$

4leb7 kuvana jela i mleni proizvodi7 nain pripremanja

'leb se jeo uz svaki obrok$ 1a doruak sir I kaj#ak uz rakiju$ 2ela su kuvana na #asti, s luko# Ibrano#, zainjana papriko#, bibero#, beli# luko#$ 'rana je (er#entisana, kuvana, pr"ena,peena, di#ljena, sirova$ K:


36/62

Hvonedeljni post uoi +elike Gospojine *7:DAJ$avgust

6vako# postu pret)ode poklade znaile obilno konzu#iranje )rane, porodinu ritualnu gozbu$ akraju posta bio je dugi praznik "rtvenog karaktera, koji se odvijao na svetac$


37/62

GF64%@ 78

9 tradicijade u periodu predtranzicije i jedna u vre#eni#a najve/e krize T u periodu relativnog o"ivljavanja ekono#ske delatnosti*osloboa0anja privatnog

preduzetnika socijalistiki) zakonsko) stega

4ek u prvoj postoktobarskoj tranziciji dolazi do prave eksplozije tradicijada Bpreko 78 za > god

Buzronost iz#e0u zakonski) okvira ekono#ske delatnosti i speci(ini) politiki) i ekono#ski)situacija *ratovi, sankcije, in(lacija

K>


38/62

rie o postanku

6laninijada*!aarevo@ seoska ka(anska rasprava ko pravi najbolju, najukusniju,najdeblju itdslaninu u seluBtak#ienje sa degustacijo#B78JJ$ 6laninijada koja vre#eno# prerasta u.6vetsku slaninijadu. jer ovakvo tak#ienje ne postoji nigde drugde na svetu

!obasicijada*4urija@ prva 78J:

*Godina je dskutabilna jer postoji rivalitet iz#e0u A najstarije #esne G4 koja se iskazuje u raspravio to#e koja je starija$ a sajtu slaninijade stoji da )e kobasicijada nastala tako to su kobasiarireili da zajedno sa slaninari#a iz !aareva na 9$ &o redu slaninijadi naprave kobasicu dugu tano7k# za Ginisovu knjigu rekorda$

'ronika turijske kobasicijade-poeci 78J:$ !ada je odr"ano 7$ Interno tak#ienje u prostorija#a

lovakog kluba$

ideja u dvoritu


39/62

6vi ovi oblici se javljaju i u socijalistikoj YU*odjeci sta)anoviz#a naroito prisutni u prvojdeceniji socijaliz#a kada je najvie rude iskopao i sve rekorde oborio junak socijalistikograda Flija 6irotanovi/$ &oslednji oblik je brzo za#enjen pa se prelo na K$vidsoc$tak#ienja u (or#i rada s)va/enog kao sport* tak#ienja #etalostrugara ili traktorista

postaju sa#a sebi svr)a ne odvajaju se u okviru proizvodnog procesa u okviru .radniki)sportski) igara.

4ak#ienja ove vrste uspeno pre"ivljavaju tranziciju za)valjuju/i teko/a#a u privatizacijipreduze/a i podrci od strane .neosocijalistiki). vlada i #inistara*npr$ A??K$ U 4e#erinuuz ue/e A8 (ir#i i 778 tak#iara uz direktno ue/e i podrku lanova +lade koji ak iotvaraju tak#ienje*


40/62

drutva*pro(esionalna udru"enja, )obi drutva, socijalne asocijacije ili najni"i organidr"avne uprave*


41/62

Bpatlid"anijada stvara #arketinke preduslove

Ga0anje u #etu paradajzo#Bukljuivanje #ladi) u #ani(estaciju koja svoji# centralni#sadr"aje# anga"uje starije #ukarce .do#a/ine.-proizvo0ae i "ene koje se tak#ie u

pravljenju orbe i salata*slina (-ja i izlo"be deiji) crte"a-ukljuivanje i te starosne grupe

0napre/enje privredne proi$vodnje i tenike inovacije

U opisi#a 7$patlid"anijade ne#a direktnog oekivanja sa#i) uesnika da /e ona doprinositiunapre0enju poljoprivredne proizvodnje i kori/enju ili stvaranju te)noloki) inovacija

6a# sadr"aj #ani(estacije se indirektno odnosi na razvoj osnovne delatnosti-proizvodnjeparadajza

2edna od disciplina je i .najbolji proizvo0a.-predstavlja zbirnu ocenu kvantiteta zasejani)povrina,prinosa i kvaliteta proizvodaB(-ja poboljanja i kvantiteta i kvaliteta proizvodnjeparadajza

I proglaavanje za pobednika proizvo0aa sa najve/i# paradajze# i#a slinu (-ju jer setak#iari spre#aju za ovu .disciplinu. uz pra/enje inovacija na polju razvitka novi) vrsta

paradajza i novi) se#enski) proizvoda i pri#ene agrote)nike kroz razvoj relativno novognaina gajenja paradajza u plastenici#a

Istorijat kobasi&ijada

&rva kobasicijada odr"ana je AT$ (ebruara 78J:$ godine, u prostorija#a lovakog kluba u4uriji$

Hruga kobasicijada@ AA$ (ebruara 78JT$,u ka(ani Ceograd.$

4re/a kobasicijada@ organizacija je znatno poboljana novina je napravljena kobasica od98,:#$ etvrta kobasicijada@ A>$ (ebruara, u ka(ani Ceograd.$ a njoj se pojavljuje kobasica

dugaka 7?7#$ &eta kobasicijada@ dobija raz#ere prave #ani(estacije i traje 7? dana$ Hu"ina kobasice na

petoj kobasicijadi dosti"e 7:?#$+lementi kobasi&ijadeGlavni proizvodi:

- !obasiceLokacije:

- Oovaki klub

- !a(ana- 'ol osnovne kole- 3entar sela- 3entralna tribina- Glavni put *ulica

Eleenti tradicije:

- 2avni distonor *svinjokolj- Izlo"ba runi) radova "ena iz 4urije- 4a#buraki oskestri i (olklorna dua$

!akienja:

- ajbolja kobasica@ do#a/inska, zanatsko-klanika i #e0unarodna- ajbolja punica- !uvanje svinjskog i lovakog paprikaa

97


42/62

- Crzo jedenje kobasica- 4ak#ienje za naj-oveka. najte"eg- agrada za gosta iz najudaljenijeg #esta- 6kok u dalj iz #esta- Hzudo

"r#anizatori

- Grupa gra0ana- Ho# kulturerganizacioni izbor

4r/a kobasicijada i#ala je znaajniju ulogu$ 2avni dinostor javlja se kao tradicionalni ele#ent i #itski doga0aj uveden je u sadr"aj

#ani(estacije 788?$ godine$


43/62

Posledice $otvaranja prea spoljno svetu%

Hobijanje pasoa i #ogu/nost putovanja, kao i otvorenost ze#lje novi# turisti#a, doprineoje da ideoloka te#a postane jednoznana

Holazak strani) turista sasvi# je jasno govorio da za nji) nije privlano sve ono za ta setvrdilo da je lepo i vredno.

+last je snosila deo odgovornosti zbog ega strani turisti nisu bili dovoljno dobro upoznati

sa svi# ele#enti#a lepota.

!radicija u #astronoski tradicijadaa

4radicija se u gastrono#ski# tradicijada#a ne s)vata kao neto zauvek dato ve/ kaorezervoar za turistike ponude

Uz navedene gastrono#ske tradicijade, postoje i one vezane za sve vrste vo/a *Hani #alineu Crankovini, Hani jabuka u Celoj 3rkvi, Hani ljive u !otuni/i#a, dani trenje u%itopeku, Hani vinje u =aketi/u

1ati# one koje su vezane za proizvodnju alko)olni) pi/a *vina,piva,rakije I priredbe vezane za ele#ent privredne delatnosti *kosidba, pastirski i pudarski dani, pucanje

bie#

Mud&'(ijada kao parodija

4ak#ienje u spre#anju specijaliteta od beli) bubrega pod slogano#@ 6vetu treba ponuditidobra #uda.

&odaci sa sajta


44/62

)D+V;N8+

HE=II3I2F HEVE

H"oan Frer i


45/62

!ipovi seoskih kostia u )r*iji

7$ &anonski*+ojvodina ;u#adija, severni delovi 6rbijeA$ Hinarski*zapadna 6rbijaK$ 3entralnobalkanski*!i< i ju"no9$ ;opski tip*istona 6rbija

U drugoj polovini 78$veka dinarski tip je skoro isti kao panonski&anonski tipdinarski tip kouljeQ

&anonski tip koulje podrazu#eva koulju koja se ije iz dve pole platna, prednjeg i zadnjeg,koje se spajaju na ra#eni#a i pri to#e veo#a nabiraju a poto# se priivaju rukavi$

Hinarski tip koulje se sastoji od jednog ko#ada platna na koje# se napravi otvor za glavu asa strane se ubace dve trouglaste povrine kako bi se dobilo neop)odno proirenje$ a krajuse uglave rukavi$


46/62

5anonski tip seoski! kostima

%asprostranjenost@ +ojvodina, severni delovi 6rbije i ;u#adija

dlika seoski) kosti#a u +ojvodini

&anonski tip koulje$ oenje platneni) delova ode/e, koji se zi#i dopunjuju sukneni# i ko"ni#odevni# pred#eti#a$ Uticaj seoski) kosti#a i #ode srednjeevropskog kulturnog kruga$+egetabilni #otivi$

Seoska odea u #anatu

^E6!F HEVFsnovni delovi ode/e@

!;UO2F je panonskog tipa, naje/e od kudeljnog platna, za sveane prilike pa#una$ Hu"ine dokukova$ !rajevi rukava ukraavani ipko# ili vezo# a praznine zlatovezo#$

Ispod suknje, do tela "ene su nosile 6!U4I.!oulja i skuti- osnovna ode/a$ ^ene do 78$ veka nisunosile ga/e$ Ci(urkacija ili ravajne, razdvajanje "enski) butina s#atralo se ne#oralni#$ osile sui) sa#o kurtizane to i# je donelo jo negativniju konotaciju$ d 78 veka ga/e nose devojice do

puberteta i sportistkinje*npr$kad odlaze na ja)anje$ dlika su i socijalnog prei#u/stva$ d drugepolovine 78 v ga/e postaju odevni pred#et "ena$ He#onstracija (e#inistiki) prava preuzi#anje##uki) odevni) pred#eta$ a selu ga/e se nose od druge polovine A? veka$*selo kaska za grado#

U vre#e #enstruacije do tela se nosila stara podsuknja kojo# se brisala$ &reko skuta se nosilaH2F 6U!2F, jedna ili dve, izvezene runi# rado# i noene uglavno# prazniko# *vetinadevojke u izradi runog rada, du"a od skuta $G%2F 6U!2F se nosi svakodnevno, od obinog je platna, bela, bez posebne dekoracije, a

praznina od plia, to(a ili svile-kupovne suknje$

&%6OU!*E 2EOE!Q 2er je +ojvodina deo )abzburke tradicije-ne#a orijentalni) delovaQ jenaje/e crne boje, i kopa se ili pertlanje# ili po#o/u dug#i/a$


47/62

glavlje jasno de(inie brani status$ &osebna ogavlja za devojku, nevestu i udatu "enu$

Hevojke radni# dano# nose #ara#u, prazniko# gologlave$

1latna kapa, 1OF4F%F, jasno obele"ava nevestu$ !apa je iz dva dela, kapa i dva para traka *jedan

par 7Kc# pokriva sa#o vratni deo, drugi J?c#- pada du" le0a, sa buketo# od vetakog cve/a naprednjoj strani$ Gotovo itava povrina kape prekrivena je zlatovezo# ugl$(loralni) #otiva$bele"ava socio-ekono#ski status, a i etniki je #arker, jer je nose sa#o 6rpkinje$ U Canatu statusneveste je trajao od venanja do ro0enja prvog deteta- si#bolika@ tek kad se potvrdi kao #ajkadobija od zajednice status udate "ene

!apa nastaje nakon 7JT?$ !ada dolazi do ukidaja u autono#ije +ojvodine, tj$6rba u 'azburkoj#onar)iji$ ai#e, 7J9J$ 6rbi na podruju +ojvodine proglaavaju autono#iju, ali je 7JT?$ =ranja2osi( ukida, i#e se pogorava polo"aj 6rba$ &red#eti ovog tipa nastaju kao znak ekono#ske #o/inaspra# izgubljene politike #o/i$ 1latara je i etniki #arker s obziro# na to da su je nosile sa#o6rpkinje$

!apa H^EGF oznaava udatu "enu$*tj "enu sa deteto#$ krugla kapa sa karakteristini#produ"etko# na vratno# delu *listolik, srcolik, ro#boidan$$$ astala je stilizacijo# #ara#e vezaneF &E%$ 6vakodnevne su od #anje skupocenog #aterijala$


48/62

oenje# speco(inog nakita *dukata koji se pojavljuju isto kao i zlatne kape, posle 7JT?$6E=E%II najcenjeniji #e0u dukati#a, oivieni zlatni# vence# i ukraeni poludragi#ka#enje# u boji$ bino se nalazi na centralno# delu #e0u dukati#a$Croj dukata sugerie drutveno-ekono#ski status$


49/62

7$&reuzi#anje# gra0anskog kroja ode/e *za urbanu sredinu XIX veka karakteristino je noenjeodela, a Cana/ani preuzi#aju kroj odela iz gradsko) sredina sa #odi(ikacija#a sako koji sezako#paa #etalni# dg#i/i#a, ubara od astragana, iz#e$$$

oenje nakita tj$ 4!F$ne su vrsta re#ena i #ogu biti srebrne ili ak pozla/ene re#en se kai

na jedno ra#e, sputa se ispod grudi i kai na drugo ra#e vrednost se ceni po broju ru"a tj$sastavni) delova re#ena nosili su i) o"enjeni #ukarci prvi) dana posle "enidbe$* na


50/62

6eoski kosti# u 6rbiji &anonski tip

umadijska no$nja

snovne odlike seoski) kosti#a u severni# delovi#a u"e 6rbije i ;u#adije@

&reanski uticaji paralelno sa dinarski# preanski uticaj je iz +ojvodine, preko 6ave i Hunava, adinarski uticaj iz zapadne 6rbije, 'ercrgovine$&anonski tip koulje ivena iz jednog delaHvopregani siste# kao oznaka branog statusa "eneUticaj vojnike uni(or#e na #uki kosti#devni ele#enti proizlali iz orijentalnog inventara ode/e i orijentalna orna#entika$

6eoski kosti# u ;u#adiji

7$ ^E6!F HEVF H 7JK?$ GHIEsnovni odevni pred#eti@!oulje dinarskog tipa, u ko#binaciji sa jeleko# i pregao#6ukneni zubun *orijentalni odevni pred#et bez rukava razliite du"ine, a zi#iFljina@ dugi) rukava, spreda se nije zakopavala

Crani status "ene #ogao se otkriti preko oglavlja@Hevojke ile gologlave ili su, kao sasvi# #lade, uplitale kosu u dve pletenice i nosile i) sputeneniz le0a$ !ada stasaju za udaju devojke uvijaju oko glave pletenice$ aje/e gologlave a

prazniko# ukraavale cve/e#, traka#a, novce#$ U odre0eni# krajevi#a ;u#adije, !aer, Gru"a,!os#aj, !olubara, devojke koje su za udaju su nosile specijalne vrste kapa koje se nazivajuVEOE&F;I$ Velepa je plitka crvena kapa izra0ena od sukna* (eno#en dugog trajanja na ovi#

prostori#a- po#inju putopisci u 7T$ veku Cuzbek i CroRn po#inju plitku crvenu kapu kukastogoblika koja svoji# opiso# podse/a na /elepau$

eveste su nosile kapu 6


51/62

dijagonali i ija su tri kraja slobodno visila$ Ha bi se sakrio drveni pod#etak, postavljena jedekorativna traka !U:$ pred Cerlinski kongres- nezavisnost

Uticaj panonskog tipa iz +ojvodine i pove/anje orijentalnog uticaja$ de/a je proizvod do#a/eradinosti$ de/a do"ivljava vr)unac esetetskog razvoja$ U ovoj (azi dolazi do upotrebe panonskogtipa koulje, ali sa #nogo vie nabora, drugaijeg kroja$ U odnosu na +ojvodinu gde se koulja nosi

sa skuti#a i kratka je, u#adijska koulja je duga do lanaka sa speci(ini# rukavi#a koji seskupljaju oko lakata odakle se lepezasto ire$ &osebnu stilsku odliku koulja#a daju priiveniukraeni rukavi koji se zvonasto ire ka aci$

Uz koulju i pregae "ene su nosile 2EOE!$ 2elici #gu biti od sukna ili oje, izvezeni sr#o#,zlatni# ili pak vuneni# gajtano# *orijentalni nain ukraavanja$

&reko jeleka devojke i udate "ene su nosile dve pregae, to je karakteristika starijeg tipa panonskenonje$ ji) su nosile devojke stasale za udaju i udate "ene$ &rednja pregaa je ira i ve/a, ukraena/ili#ski# ara#a, *stubovi sa cvetovi#a dok je zadnja pregaa #anja i i#a orna#entiku sa#o na

pri dnu$ 1adnja pregaa je obino ta#na dok je prednja arena6a#o devojke su nosile 7 pregau$

bavezno se nosi i 1UCU, je odevni pred#et bez rukava koji je izra0en od sukna razliite du"ine$Ukraen razliiti# te)nika#a veza, crni# kitka#a$

1i#i se nose &F


52/62

K$ ^E6!F HEVF 7J>:-7879

Ho &rvog svetskog rata dolazi do velikog uticaja srpskog gra0anskog kosti#a kao i #ode$ e#avie zubuna, koulja je i dalje panonskog tipa$ Glavna pro#ena u odevanju jeste pojava suknje, koja

je jednobojna i od vune, +U2F%!F ili +U2FF, nastala u narodnoj radinosti po ugledu nagradsku suknju$ &ojava suknje u potpunosti je istisnulo noenje zadnje pregae i zubuna$ 6uknja je

#enjala du"inu pre#a za)tevi#a #ode ali isto tako nain ukraavanje$ 1a ovaj periodkarakteristina je bordura od kupovne tkanine ukraena (loralni# #otivi#a *koji odgovarajuarapa#a i pregaa#a$ 6uknja istiskuje iz upotrebe zadnju pregau i zubun$ stali odevni pred#etise pojednostavljuju i tipiziraju$

!oulje se kroje po uzoru na gradske i skra/uju se do ispod kukova$ 2elek se iskljuivo proizvodi odplia, sukno se ne koristi$ !oristi se vez sa utkani# (loralni# orna#enti#a &regae se uklapaju sabordura#a suknje i arapa#a i i#aju utkane (loralne ele#ente$

glavlje se pojednostavljuje, odbacuju se ko#plikovana oglavlja devojke nose (rizure poza)tevi#a #ode@ rasputenu kosu, seku ike*7JJ?$, talasasto oblikovane (rizure

*!O


53/62

&reuzi#anje delova srpskog gra0anskog kosti#a i evropske #ode dovo0eno je u vezu sa slo#o#tradicionalni) #oralni) nor#i$

9$ ^E6!F HEVF I6


54/62

!o#binovanje@- !arakteristino za letnji period- !oulja panonskog tipa sa dosta nabora nosi se preko ga/a u ko#binaciji sa d"e#adano#

ili jeleko#, tozluci#a, je#enija#a i (eso#

K$ TD>J H 7879$

6eoska populacija odbacuje sve to je tursko kao neprikladno$ Inspiracija za stvaranje novog tipanonje prona0ena je u ode/i razliitog porekla@

- Oevantinskoj *tada s)va/ene kao kao srpsko- gra0anske- Gradskoj zapadnoj- +ojnikoj

Oevantinska@- &reuzi#a se ubara, odbacuje se (es kao direktno orijentalno nasle0e

- dbacuju se poturlije u#esto koji) se nose akire turae sa #nogo pli/i# turo#* isto suorijentalne, ali se do"ivljavaju kao srpske gra0anske pantalone

- Gunj@ sada se naziva !&%F ili F4E%I2F i preko njega jelek- itavo odelo je #rke boje ukraeno crni# vuneni# gajtani#a- !ape@ eiri od (ilca i ajkaa

+ojna@- &ostoje razliite prie o natsnku ajkae- da je od ajka*#aterijal ili da je bila na#enjena

ajkai#a, graninici#a u 'abzburkoj #onar)iji, navodno se nije svidela vlasti pa su sverasprodali 7J>?$ navodno postaje zvanina kapa arodne vojske 6rbije$ U 78$ i s poetkaA?$veka bila je plave boje$ a prostoru 6rbije je oigledno bila prisutna i pre@ svedoedoku#enti@ 7JT:$#e0u stvari#a na spisku nekog odbeglog vojnika po#inje se i ova kapa

pod ti# nazivo# 7JTJ$ bugarski legionari na obuci u 6rbiji* (otogra(ija- Calkanski savezpa su Cugari na obuciBpreuzi#aju ovu vrstu kapeBajkaa je preuzeta iz vojne ode/eQ

Iz gra0anskog zapadnog kosti#a@- sla#nati eir, sat sa lance#, prsluci, gradska obu/a

Wproces irenja u#adijskog kosti#a na ostale krajeve- +ojvodina, istona 6rbija, !osovo, Ci'$$$

9$


55/62

{hh |wfh*zato su se #uki odevni pred#eti zadr"ali do danas

} f ~qf h mh hh qqh f$ N} f mhf mhh f qq hmhfq m q hf f mhf

q hhhf$$$hq h hmf hhhf wqh`$

f hhh qmfh h@ hf mq h fhq f hw q qf ff f h f hwf m h hq, mh

mffh mhh w h ff f wh ffff h f h mff yhw qffh$

- ;ajkaa kao ele#ent etnike pripadnosti i si#bol istorijskog iskustva- !apa kao oblik otpora socijalistikoj vlasti- na je govorila .ja sa# 6rbin, seljak, ;u#adinacQ.

- !apa je znak - ;ajkau su nosili etnici u II ratu- .uprljana.- !arikatura@ seljaci i radnici treba da slo#e birokratiju

q hh ff fq@- qmfwq f fw f$ hqf, h qf h mhh

q qh h$

- .8?- jaanje nacionaliz#a- danas je i u +ojvodini #ogu/e videti ajkau- znaka radikalne desnice i nacionalnog identiteta- 3rna boja ajkaekokardaPnosioca odre0uje kao pripadnika radikalne desnice

- .8? ak i 6&ovci nose nonju- akon A???$sa#o radikali- ultradesniarska opredeljenja

::


56/62

C+N9=;,N)*#;,K;NSKI 9I5 S+)SK)< K)S9I;

^enska nonja@preko nonje dinarskog tipa noena je spreda otvorena suknja-C2E 4%+EO2I*(rizura sa razliiti# vrsta#a preveza-oznaka statusa udate "ene$ U #ukoj nonji beli sukneni odevni pred#eti ukraeni vuneni# gajtani#a Hekoracija@kosovski vez, vez visoke u#etnike vrednosti

enska seoska odea

!oulja dinarskog tipa, pojas, boje i jelek !oulja@dinarskog tipa sa karakteristino# uspravno# kragno# duga do lista ili lanaka

vezena na grudi#a, rukavi#a i po dnu zlatno# "ico#, raznobojni# konce#, vunico# ilisvilo#, ljokica#a ili perla#a

%ukavi ukraeni i raznobojni# kitica#a sa perla#a !arakteristike@krupniji orna#ent se sastoji od niza sitniji) orna#enata koji se ponavljaju pri

e#u se posti"e apsolutna si#etrijaova te)nika veza je slina srednjovekovnoj u +izantiji ina 1apadu*(eno#en dugog trajanjadobija i#e po #otivu*kukana, lozana, z#ijana,krstanka

ko struka@irok pojas pri e#u je glavni orna#ent si#bol krsta oko koga su raspore0enidrugi sitni orna#enti

6uknja boje@kratka suknja od ta#no sivog sukna spreda nesastavljena i pri dnu ukraenaraznobojni# konce#, sr#o# i ljokica#a

2elek@od crvenog sukna, kratak*ispod grudiu odnosu na u#adijski da bi pojas doao do

izra"aja i #ogao se zakopavati kopo# 1ubun@belo sukno sa crveni# vezo#, sa vegetabilni# ili geo#etrijski# #otivi#a glavlje@oznaava statusdevojke-kosu spli/u u dve pletenice koje padaju niz le0a, kapa od

ta#no crvene oje sa belo# #ara#o# i tepeluko# oki/eni# novce# i razliiti#0in0uva#audate "ene@status se iskazuje posredstvo# (rizure i oglavlja, trvelji uzkarakteristino oglavlje koje se sastojalo iz otoza i pekira sa crveni# kitka#asavijaju

pletenice u predelu uiju 4rvelji su vunene pletenice koje se nose i u &ovardarju*


57/62

razliiti$


58/62

Seoska mu$ka odea na Kosovu

U razvoju tradicionalne #uke ode/e 6rba na prostoru !osova uoavaju se dve (aze@7$ Ho 787A$A$ akon 787A$

-uka odea do 112.

devni pred#eti od belog sukna ukraeni crni# vuneni# gajtano# noeni su sa kapo# podnazivo# kee !ee je danas albanski nacionalni si#bol na podruju !osova U 7>$ i 7J$veku bio je oznaka odre0eni) drutveni) kategorija i etniki) skupina nosili su je

janiari i italo-albansko stanovnitvo na jugu Italije i siciliji U 78$veku- oznaka pripadnika seoskog drutvenog sloja na podruju Calkana@ ;u#adija,

%aka, 3G, !i


59/62


60/62

deo )aljinje, naglaen struk, iroka duga suknja kreirala je posebnu varijantu levantinsko-balkansog kosti#aWna (istan nastaje stilizacijo# anterije

=unkcija srpskog gra0anskog kosti#a@ uraznolienje odevni) kodova u odnosu na Istok i1apad u cilju obele"avanja nacionalnosti i gra0anskog sloja de#onstriranje autono#ije,udaljavanje od orijentalnog, ali i od 1apadaBko#binacija, stvaranje nacionalnog identiteta

ekono#ski #arker u odnosu na seosko stanovnitvo Uporedo sa stvaranje# srpskog gra0anskog kosti#a odvija se proces evropeizacije@ naroito

uticaj Cudi#a i &ete, tek kasnije &arizaWFnka !onstantinovi/, /erka Fvra#a brenovi/a, prva je pri)vatila #oderan kosti#$

>$ ^enski kosti# iz#e0u 7JT?$ i 7J8?$ 4ursko vojno i civilno stanovnitvo naputa gradove 6ve ve/i broj kolovani) intelektualaca u 6rbiji do#a/a inteligencija kolovana na 1apadu-

nove navike pa i u odevanju %azvijaju se kapitalistiki odnosi te dolazi i do raslojavanja drutva

6rpski gra0anski kosti# dobija karakteristike #odnog kosti#a@ poznaje kategorijuinicijatora i sledbenika- jasno oznaava sloj *(istan se nosi preko krinolina- "ianekonstrukcije, da bi zati# potpuno nestao iz upotrebe i bio za#enjen )aljina#a i suknja#aevropskog kroja

Oibade i tepeluk se i dalje nose jer se do"ivljavaju kao kljuna oznaka grupe bajader se nosikoliko i (istan, a onda i on isezava

4rans(or#acija naina noenja #ara#e@ nosi se #ara#a ukrtena preko itavog gornjeg delatela

1adr"ava se (es sa tepeluko#*libade i tepeluk su i dalje oznaka grupe- nacije pre svega, ali igra0anskog sloja

Wbajader se nikada nije nosio sa )aljino# evropskog kroja-greka na slici &aralelno sa trans(or#acijo# srpskog gra0anskog kosti#a sve oitiji je i proces usvajanja

evropske #odne ode/e =unkcija trans(or#isanog srpskog gra0anskog kosti#a@ pored (unkcije oznaavanja

nacionalnosti i gra0anskog sloja *libade, (es, "enski gra0anski kosti# stie (unkcijuobele"avanja nejednakosti i raslojenosti u okviru srpskog gra0anskog kosti#a * #odnikosti# je rekla#a za drutvenu pokretljivost$ Istu (unkciju i#a i evropski #odni kosti#$

J$ ^enski kosti# nakon 7J8?$ Evropski #odni kosti# je do#inantan nain odevanja gra0anki 6rpski gra0anski kosti# postaje obele"je posebni) kategorija drutveni) slojeva i grupa@

7$ 4rgovako-zanatlijskog sloja slabijeg ekono#skog statusaA$ 6tarije generacije gra0ankiK$ 6eoskog stanovnitva*preko venane i praznine ode/e

T?


61/62

-uki gra/anski kostim

%azvoj ovog kosti#a #o"e#o pratiti kroz tri (aze@7$ do 7JK?, odnosno 7JKKA$ 7JK?-7J>JK$ akon 7J>J$

7$


62/62

&ored duanke, noen je )usarski gornji kaput sa brandenburki# naino#kopanja* )usari@konjanici nastali u

Documents

Materijalna kultura Slovena - skripta