ISSN 0352-6844 / UDK 7 (5)

Matica srpskajournal for fine arts

45

Editorial boardALEKSANDAR KADIJEVIĆ, editor-in-chief

(University of Belgrade – Faculty of Philosophy)

KOKAN GRČEV(Eastern Mediterranean University of Famagusta – Department of Architecture)

MIODRAG MARKOVIĆ(University of Belgrade – Faculty of Philosophy)

LIDIJA MERENIK(University of Belgrade – Faculty of Philosophy)

NENAD MAKULJEVIĆ(University of Belgrade – Faculty of Philosophy)

IVAN STEVOVIĆ(University of Belgrade – Faculty of Philosophy)

RUDOLF KLEIN(Szent István University, Budapest)

BISSERA PENTCHEVA(Stanford University, USA)

ALEKSANDAR IGNJATOVIĆ(University of Belgrade – Faculty of Architecture)

SRĐAN MARKOVIĆ(University of Nish – Faculty of Arts)

DRAGAN DAMJANOVIĆ(University of Zagreb – Faculty of Philosophy)

NOVI SAD2017

ISSN 0352-6844 / UDK 7 (5)

Зборник Матице српскеза ликовне уметности

45

УредништвоАЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ, главни и одговорни уредник

(Универзитет у Београду – Филозофски факултет)

КОКАН ГРЧЕВ(Источномедитерански универзитет Фамагуста – Одељење архитектуре)

МИОДРАГ МАРКОВИЋ(Универзитет у Београду – Филозофски факултет)

ЛИДИЈА МЕРЕНИК(Универзитет у Београду – Филозофски факултет)

НЕНАД МАКУЉЕВИЋ(Универзитет у Београду – Филозофски факултет)

ИВАН СТЕВОВИЋ(Универзитет у Београду – Филозофски факултет)

РУДОЛФ КЛАЈН(Универзитет Сент Иштван, Будимпешта)

БИСЕРА ПЕНЧЕВА(Универзитет Стенфорд, САД)АЛЕКСАНДАР ИГЊАТОВИЋ

(Универзитет у Београду – Архитектонски факултет)СРЂАН МАРКОВИЋ

(Универзитет у Нишу – Факултет уметности)ДРАГАН ДАМЈАНОВИЋ

(Свеучилиште у Загребу – Филозофски факултет)

НОВИ САД2017

МАТИЦА СРПСКАОдељење за ликовне уметности

MATICA SRPSKADepartment of Fine Arts

Copyright © Матица српска, Нови Сад, 2017

ЗБОРНИК ЗА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ МАТИЦЕ СРПСКЕ је покренут 1963. године као научни часопис Одељења за ликовне уметности Матице српске у Новом Саду. У њему се објављују радови из историје српске и југословенске, али и светске умет-ности средњовековног, нововековног и модерног раздобља. Отворен је и за расправе из музеологије, херитологије, студија визуелне културе и теорије ликовних уметности. Ме-ђународна редакција прихвата само необјављене чланке који у истоветном облику не могу бити понуђени другом издавачу. За све научне радове објављене у часопису редакција из круга угледних домаћих и страних научника обезбеђује најмање две независне рецензије.

Чланци, расправе и прилози имају сажетке, кључне речи, резимее на страним јези-цима по избору аутора и УДК број по међународној библиотечкој класификацији. Часопис излази редовно једанпут годишње у обиму до 50 ауторских табака. Сваки број садржи именски и географски регистар, а доспева разменом у око 100 светских библиотека.

Излажење часописа финансијски помажу Министарство просвете, науке и технолош-ког развоја Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу и информисање Аутономне Покрајине Војводине. Индексиран је на ЕРИХПЛУС и ЕСЦИ Томпсон Ројтерс листама међународних на учних часописа.

Бесплатан приступ интернет издању часописа у ПДФ формату омогућен је на сајту: http://www.maticasrpska.org.rs/en/category/katalog-izdanja/naucni-casopisi/zbornik-matice- -srpske-za-likovne-umetnosti/

MATICA SRPSKA JOURNAL FOR FINE ARTS was founded in 1963 as the journal of the Department of Fine Arts of the Matica srpska in Novi Sad. It publishes papers related to the history of Serbian and Yugoslav art, as well as art heritage from medieval, New Age and modern periods from all parts of the world. It also welcomes discussions in the field of muse-ology, heritology, studies of visual culture and theory of fine arts. The journal accepts only previously unpublished papers which cannot be simultaneously offered in the same form to another publisher. Аll articles will be subject to double-blind peer reviewing, given by prominent Serbian or foreign scholars.

Articles, discussions and contributions should include abstracts, keywords, summaries in a foreign language of choice of the respective authors, as well as a UDC by International Library Classification. The journal is published annually in up to 50 sheets of copyright. Each issue contains a name and geographic index and is distributed through exchange to close to 100 libraries worldwide.

The Journal is financialy supported by the Ministery of Education, Science and Techno-logical Development of the Republic of Serbia and Provincial Secretariat of Culture and Infor-mation of the Autonomous Province of Vojvodina. The publication of the journal is financially supported by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and the Provincial Secretariat for Culture and Public Information of the Autonomous Province of Vojvodina. It is indexed in ERIHPLUS and ESCI Thompson Reuters lists of in-ternational scientific journals.

Free access to the online edition of the journal in PDF format at the following website: http://www.maticasrpska.org.rs/category/katalog-izdanja/naucni-casopisi/zbornik-matice--srpske-za-likovne-umetnosti/

5

С А Д Р Ж А Ј ─ C O N T E N T S

ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ, ПРИЛОЗИARTICLES, TREATISES, CONTRIBUTIONS

1. Olga Z. Špehar, HOME FOR ETERNITY. A POSSIBLE INTERPRETATION OF THE LATE ROMAN TOMB PAINTINGS FROM BEŠKAОлга З. Шпехар, КУЋА ЗА ВЕЧНОСТ. МОГУЋА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЗИДНОГ СЛИКАР-СТВА КАСНОАНТИЧКЕ ГРОБНИЦЕ ИЗ БЕШКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Branka Č. Vranešević, RETHINKING DECORATION: ORNAMENTS ON EARLY CHRISTIAN FLOOR MOSAICS Бранка Ч. Вранешевић, ПРЕИСПИТИВАЊЕ ДЕКОРАЦИЈЕ: ОРНАМЕНТИ НА РАНО ХРИ-ШЋАНСКИМ ПОДНИМ МОЗАИЦИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Милош M. Ћипранић, АРХИТЕКТОНСКЕ ЕКФРАСЕ И ТОПОС НЕИЗРЕЦИВОСТИ Miloš M. Ćipranić, ARCHITECTURAL EKPHRASES AND THE TOPOS OF INEFFABILITY .

4. Иван Д. Стевовић, КОТОР У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ: АУТОРИТЕТ ТРАДИЦИЈЕ ИЛИ МАГЛИНЕ ИСТОРИЈЕ? Ivan D. Stevović, KOTOR IN THE EARLY MIDDLE AGES: AUTHORITY OF TRADITION OR MISTS OF HISTORY? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Татјана А. Стародубцев, ОГЛЕД О СЛИКАНИМ КАЛЕНДАРИМА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ И ЊИХОВИМ ПИСАНИМ ИСТОЧНИЦИМА. ПРИМЕР МЕСЕЦА СЕПТЕМБРА Tatiana А. Starodubtsev, A STUDY ON SERBIAN MEDIEVAL PAINTED CALENDARS AND THEIR WRITTEN SOURCES. AN EXAMPLE OF THE MONTH OF SEPTEMBER . . . . . . .

6. Jелена Б. Ердељан, МОТИВ ЧАСНОГ КРСТА И ДРВЕТА ЖИВОТА У ВИЗУЕЛНОМ ИДЕН-ТИТЕТУ БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ У СТУДЕНИЦИ Jelena B. Erdeljan, THE MOTIF OF THE HOLY CROSS AS THE TREE OF LIFE IN THE VISUAL IDENTITY OF THE CHURCH OF THE VIRGIN IN STUDENICA . . . . . . . . . . . . . .

7. Софија В. Мереник, ВЛАДАРСКИ ПОРТРЕТИ У ЗИДНОМ СЛИКАРСТВУ СРПСКЕ ВЛА-СТЕ ЛЕ У ДОБА НЕМАЊИЋА Sofija V. Merenik, ROYAL PORTRAITS IN WALL PAINTINGS OF SERBIAN NOBILITY AT THE TIME OF THE NEMANJIĆ DYNASTY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

13

25

37

55

71

93

103

7

8

8. Andrijana I. Golac, THE REPRESENTATION OF SAINT NICHOLAS THE MONK AND FORMER SOLDIER IN THE MONASTERY OF ZRZEАндријана И. Голац, ПРЕДСТАВА ПРЕПОДОБНОГ НИКОЛЕ МОНАХА И БИВШЕГ ВОЈ-НИ КА У МАНАСТИРУ ЗРЗЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9. Горан Ж. Комар, НОВООТКРИВЕНИ СРЕДЊОВЈЕКОВНИ ЋИРИЛИЧКИ НАТПИС У ПОДРУЧЈУ НАСЕЉА СЕЛА КОД КАЛИНОВИКА Goran Ž. Komar, NEWLY DISCOVERED MEDIEVAL CYRILLIC INSCRIPTION IN THE AREA OF SELA NEAR KALINOVIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10. Марко Ж. Катић, ТИПОЛОГИЈА ИКОНА ЈЕРУСАЛИМАMarko Ž. Katić, THE TYPOLOGY OF THE SO-CALLED JERUSALEM PAINTINGS . . . . . .

11. Љиљана Н. Стошић, O БОКОКОТОРСКИМ ИКОНАМА ИЗ НЕКАДАШЊЕ ПРИВАТНЕ КОЛЕКЦИЈЕ ДР БЛАЖА КУСОВЦА Ljiljana N. Stošić, ABOUT THE ICONS FROM BOKA KOTORSKA FROM THE FORMER PRIVATE COLLECTION OF DR. BLAŽO KUSOVAC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

12. Марина Љ. Матић, ИКОНА БОГОРОДИЧИНОГ ПОКРОВА ИЗ МАНАСТИРА САВИНА Ма ри на Љ. Ма тић, ИКО НА ПО КРО ВА БО ГО РО ДИЦЫ ИЗ МО НАСТЫРЯ СА ВИ НАMarina Lj. Matić, ICON OF THE PROTECTION OF THE MOTHER OF GOD FROM THE SAVINA MONASTERY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

13. Вук Ф. Даутовић, О АНТИМИНСУ АРХИЕПИСКОПА БЕОГРАДСКОГ И МИТРОПОЛИТА СРБИЈЕ МИХАИЛА (ЈОВАНОВИЋА)Vuk F. Dautović, ON THE ANTIMENSION OF THE ARCHBISHOP OF BELGRADE AND METROPOLITAN OF SERBIA MIHAILO (JOVANOVIĆ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

14. Ана M. Самарџић, МОТИВ ВИЛЕ ИЗМЕЂУ КЛАСИЧНЕ И НАЦИОНАЛНЕ СИМБО ЛИЧ-НЕ ФИГУРЕ У СРПСКОЈ УМЕТНОСТИ XIX ВЕКА: НАСЛОВ НА СТРАНА ЧАСОПИ СА НЕМАЊА ИЗ 1887. ГОДИНЕAna M. Samardžić, MOTIVE OF A FAIRY BETWEEN CLASSICAL AND NATIONAL SYM-BOLIC FIGURE IN NINETEENTH CENTURY SERBIAN ART: COVER OF NEMANJA MAGAZINE FROM 1887 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15. Јована М. Николић, МИТОЛОШКЕ ТЕМЕ У СЛИКАРСТВУ ГИСТАВА МОРОА Jovana M. Nikolić, MYTHOLOGICAL THEMES IN PAINTING OF GUSTAVE MOREAU . .

16. Marija К. Pokrajac, DANILO VLADISAVLJEVIĆ: AN ARCHITECT AT THE TURN OF THE 19TH TO 20TH CENTURY Марија К. Покрајац, ДАНИЛО ВЛАДИСАВЉЕВИЋ: АРХИТЕКТА НА ПРЕЛАЗУ ИЗ XIX У XX ВЕК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

17. Aleksandar Đ. Kadijević, ABOUT TYPOLOGY AND MEANING OF THE SERBIAN PUBLIC ARCHITECTURAL MONUMENTS (19–20TH CENTURIES)Александар Ђ. Кадијевић, О ТИПОЛОГИЈИ И ТУМАЧЕЊУ СРПСКИХ ЈАВНИХ СПО-МЕНИКА (XIX–XX ВЕК) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

18. Игор Б. Борозан, ПОЛИТИЧКА ИКОНОГРАФИЈА И СКУЛПТУРА У СЛУЖБИ МЕМО-РИ САЊА НАРОДНОГ КРАЉА: СПОМЕНИК КРАЉУ ПЕТРУ I КАРАЂОРЂЕВИЋУ У БИ ЈЕЉИНИ Igor B. Borozan, POLITICAL ICONOGRAPHY AND A SCULPTURE SERVING THE MEMORY OF THE FOLK KING: MONUMENT TO KING PETAR I KARAĐORĐEVIĆ IN BIJELJINA .

127

143

151

167

181

189

205

217

229

243

249

19. Злата M. Вуксановић Мацура, Ангелина Ж. Банковић, ПЛАНИРАНИ И ГРАЂЕНИ БЕОГРАД: ЗБИРКА ПЛАНОВА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА Zlata M. Vuksanović Macura, Angelina Ž. Banković, PLANNED AND BUILT BELGRADE: MAP COLLECTION OF THE BELGRADE CITY MUSEUM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

20. Синиша С. Прванов, ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ВИЈЕТНАМСКЕ КУЋЕ У НИЗУ Siniša S. Prvanov, CONTRIBUTION TO THE STUDY OF VIETNAMESE ROW HOUSE . . .

21. Драган Д. Чихорић, ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ЛИКОВНЕ ПЕДАГОГИЈЕ ДВАДЕСЕТИХ: РУЖИЧКИНА ПИСМА ТАБАКОВИЋУ 1922–1924.Dragan D. Čihorić, CONTRIBUTION TO THE STUDY OF FINE ART PEDAGOGY IN THE 1920S: RUŽIČKA’S LETTERS TO TABAKOVIĆ (1922‒1924) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

22. Iva S. Glišić, THE CRAZE AND MADNESS OF RUSSIAN FUTURISM Ива С. Глишић, ЗАНОС И ЛУДИЛО РУСКОГ ФУТУРИЗМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ПРИКАЗИREVIEWS

1. Дубравка М. Прерадовић, Giovаnni Gasbarri: Riscoprire Bisanzio. Lo studio dell’arte bizantina a Roma e in Italia tra Ottocento e Novecento . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Јасмина С. Ћирић, Cecily J. Hilsdale: Byzantine Art and Diplomacy in an Age of Decline . . . .3. Марко Ж. Катић, Ermeni ve Rum Kültür Varlıklarıyla Kayseri / Kayseri with its Armenian and

Greek Cultural Heritage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. Ekaterina Iu. Staniukovich-Denisova, Юлия Клименко: Архиֳекֳоры Москвы. И. Э. Грабарь .5. Ангелина Ж. Банковић, Angelina Milosavljević-Ault: Prezentacija i legitimacija vladara u de-

ko raciji renesansnog studiola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. Мирјана З. Ротер Благојевић, Дубравка Ђукановић: Архитектура римокатоличких цркава

Војводине od 1699. do 1939. године / Architecture of Roman Catholic Churches in Vojvodina from 1699 to 1939 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7. Владана Б. Путник Прица, Изложба „Византијско градитељство као инспирација српских неимара новијег доба” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. Тијана С. Борић, Срђан Марковић: Факултет уметности у Приштини – Звечан 1973–2013. Ликовни одсек . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9. Небојша М. Антешевић, Zlatko Karač, Alen Žunić, Iva Körbler, Hela Vukadin-Doronjga i Toni Bešlić: Branko Kincl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10. Александар Ђ. Кадијевић, Aleksandra Stupar: Grad. Forme i procesi . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ИМЕНСКИ РЕГИСТАР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ГЕОГРАФСКИ РЕГИСТАР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

РЕЦЕНЗЕНТИ РАДОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9

267

281

293

303

319322

325327

330

333

335

338

341345

347

359

365

373

UDC 378.6:73/76(497.115)”1973/2013”(049.32)73/76.071.1(497.115)”19/20”(049.32)

Ср ђан Мар ко вић, Фа кул тет умет но сти у При шти ни – Зве чан 1973–2013. Ли ков ни од сек, Ко сов ска Ми тро ви ца, 2015.

По во дом че ти ри де це ни је по сто ја ња и ра да Фа кул-те та умет но сти Уни вер зи те та у При шти ни, исто ри чар умет но сти др Ср ђан Мар ко вић, ре дов ни про фе сор и ду го го ди шњи пре да вач по по зи ву у овој ин сти ту ци ји, об ја вио је обим ну мо но гра фи ју под на зи вом Фа кул тет умет но сти у При шти ни – Зве чан 1973–2013. Ли ков ни од сек (из да ње Фа кул те та умет но сти Уни вер зи те та у При шти ни – Ко сов ској Ми тро ви ци тј. Зве ча ну, Ко сов-ска Ми тро ви ца 2015, 265 стра на са илу стра ци ја ма ISBN 978-86-83113-04-0). Про мо ци ја књи ге ко ја је ујед но би ла и пр во пред ста вља ње Фа кул те та умет но сти Ко-сов ска Ми тро ви ца – Зве чан у Бе о гра ду, одр жа на је 1. мар та 2016. го ди не у скло пу из ло жбе ра до ва сту-де на та у Га ле ри ји бе о град ског Фа кул те та ли ков них умет но сти.

Мо но гра фи ја ко ју пред ста вља мо ре зул тат је ау то-ро вог ве ли ког по зна ва ња и ду го го ди шњег не по сред-ног из у ча ва ња са вре ме ног ли ков ног жи во та Ко со ва и Ме то хи је кроз ви ше де це ниј ско рад но ис ку ство у овој ин сти ту ци ји и су жи вот са ства ра о ци ма на про сто ру Ко со ва и Ме то хи је и њи хо вим де ли ма. На слов књи ге ја сно из ра жа ва ам би ци о зни по ду хват да се по пр ви пут

све о бу хват но при ка жу зна чај и до ме ти на став но-умет нич ке ин сти ту ци је то ком ње ног уз бу дљи вог по сто ја ња про те кле че ти ри де це ни је ко је да ле ко пре ва зи ла зи ис кљу чи во пе да го шко-про свет ну уло гу.

Пре по зна тљив ау тор ски пе чат ме то до ло шки пре ци зног и од го вор ног ис тра жи ва ча ви дљив је од пр вих стра ни ца. На кон пред го во ра Реч уна пред у по гла вљи ма Увод (стр. 9) и Из во ри (стр. 11) ау тор нас упо зна је са по ла зи шним при сту пом свог ра да на сту ди ји и на чи ни ма пре ва зи ла же ња број них про бле ма ко ји су се пред ис тра жи ва ча не ми нов но на ме та ли по себ но у све тло сти ак ту ел них по ли-тич ких раз ми ри ца, дру штве них и еко ном ских пре пре ка, оскуд ним рас по ло жи вим чи ње ни ца ма и фи зич ким уни ште њем умет нич ких де ла. Ка ко би пре ва зи шао не у го дан про блем не по сто ја ња и не-ци ви ли зо ва не де ва ста ци је при мар них из во ра пред ме та свог из у ча ва ња, ау тор ода би ра си сте ма тич но тра га ње кроз фраг мен тар но са чу ва ну до ку мен тар ну гра ђу, пре све га но вин ске члан ке днев ног, а ка-сни је не дељ ног ли ста Је дин ство, по том пе дант ни пре глед пре о ста лих ма тич них књи га и сед ни ца ве ћа Фа кул те та, те по тра гу за не ста лим пре глед ним ка та ло зи ма из ло жби и све до чан стви ма о осво-је ним на гра да ма и при зна њи ма про фе со ра и не ка да шњих сту де на та.

У ис тра жи вач ком про це су проф. Мар ко вић ста вља пој мо ве Фа кул те та умет но сти и са вре ме ног ли ков ног жи во та По кра ји не у не раз де љив ре вер зи бил ни си стем. Ста вом да је Фа кул тет умет но сти жи во би ће, ак тив ни чи ни лац жи во та и све до чан ство кул ту ре јед ног пе ри о да и на ро да кон крет ног про сто ра, Ср ђан Мар ко вић не дво сми сле но ста вља да зна ња за ин те ре со ва ном чи та о цу да же ли да

338

339

пре ва зи ђе јед но стра ност и су во пар ност фак то граф ског ме то да до дат ном кон тек сту а ли за ци јом и сме шта њем де лат но сти ин сти ту ци је у ши ри ре фе рент ни си стем, чи ме се она схва та као огле да ло сло-же них пул си ра ју ћих фе но ме на ко ји се кроз ње не ак тив но сти пре по зна ју, ин те гри шу и субли ми ра ју. Ода бра ни при ступ за вре ђу је по се бан ре спект бу ду ћи да се упр кос свим ре ал ним не по вољ но сти ма ра ди ло о све сној, про фе си о нал но уте ме ље ној од лу ци ко ја је под ра зу ме ва ла му ко тр пан по ду хват ре-кон струк ци је умет нич ких до га ђа ја кул тур ног жи во та По кра ји не и пре по зна ва њу ње го вих глав них ак те ра.

Исто ри ја уз бу дљи вих тран сфор ма ци ја од Ли ков не ака де ми је, пре ко Ака де ми је умет но сти до Фа кул те та умет но сти Уни вер зи те та у При шти ни око сни ца је сту ди је проф. Мар ко ви ћа ко ја је раз ра-ђе на у хро но ло шки ко ри сно оде ље ним по гла вљи ма Вре ме ства ра ња Ли ков не ака де ми је у При шти ни (17–66), По но во на по чет ку (68–98) и Се о бе (99–112). Упр кос исто риј ској ва жно сти, моћ ном сим бо-лич ном ка пи та лу и иден ти тет ском зна ча ју ко је Ко со во и Ме то хи ја има у све сти срп ског на ро да, ау тор уви ђа про бле ме и ту ма чи раз ло ге због ко јих је овај про стор ду го оста јао мар ги на ли зо ван и спо ро на-пре до вао на пу ту пре ра ста ња у кре а тив но и умет нич ко сре ди ште Ср би је и не ка да шње Ју го сла ви је. На и ме, низ не по вољ но сти од рат них стра да ња, пре ко еко ном ске за о ста ло сти и дра стич них де мо граф-ских про ме на цен три ра ни су као кључ не коч ни це умет нич ке про гре сив но сти ко ја је већ уве ли ко за хва та ла мно ге окол не ре ги о не про сто ра не ка да шње Ју го сла ви је. Као ини ци јал ну ка пи слу и очи-гле дан знак ре ше но сти да се та кво sta tus quo ста ње про ме ни, ау тор озна ча ва ре а ли за ци ју иде је о отва ра њу Шко ле за при ме ње ну умет ност у Пе ћи 1949. го ди не, као и при лив ли ков них ства ра ла ца шко ло ва них на ака де ми ја ма у Бе о гра ду, За гре бу и Љу бља ни то ком ше сте де це ни је XX ве ка. Он исто-вре ме но ука зу је да је на усме ра ва ње фо ку са ин те ре со ва ња кул тур не ели те та да шње др жа ве пре ма по тен ци ја ли ма ко сов ско ме то хиј ског умет нич ког жи во та зна чај но до при не ла исто вре ме на ква ли-тет на по зо ри шна, из да вач ка и му зич ка про дук ци ја у По кра ји ни, чи ме се ак тив но по че ло ра ди ти на осни ва њу на став но-обра зов не уста но ве ко ја ће фор ми ра ти умет ни ке по нај са вре ме ни јим пе да го шким стан дар ди ма. У на став ку чи та ња го ре на веде них по гла вља проф. Мар ко вић от кри ва број не ма ло по-зна те чи ње нич не по дат ке о на по ри ма, ба ри је ра ма и ин тер вен ци ја ма у ко је је мо ра ла би ти укљу че на чи та ва за јед ни ца ка ко би у де цем бру 1973. го ди не от по че ла са ра дом Ака де ми ја ли ков них умет но-сти у При шти ни. Он апо стро фи ра чи ње ни цу да је При шти на би ла че твр ти град у со ци ја ли стич кој Ју го сла ви ји у ко ме је осно ва на Ли ков на ака де ми ја, чи ме је не дво сми сле но ма пи ра на као ис так ну та тач ка на кул тур ној ма пи, на ко ју се озбиљ но ра чу на ло.

Рад Ака де ми је ни је мо гао оста ти имун на чи тав низ про во ка ци ја ко је је на ме та ла ни ма ло ла год-на ре ал ност про сто ра ко ји и да нас по тре са ју нај те жи жи вот ни иза зо ви. Хра бро и до след но по шту ју ћи прин цип оба ве зу ју ће не при стра сно сти, ау тор је умет ност до вео у ин тер ак тив ни од нос са ак ту ел ном на сил ном ре ал но шћу, по зи ци о ни ра ју ћи је као ре ле ван тан од раз укуп них по ли тич ких тур бу лен ци ја. Он опа жа је дин стве не ли ков не до ме те и те о риј ски про ду бљу је спе ци фич но сти ли ков не прак се По-кра ји не уз ну жну исто риј ску кон тек сту а ли за ци ју. С тим у ве зи, књи га из но си на ви де ло сва она ства-ра лач ка про ми шља ња и лич не од го во ре на сва ко дне ви цу ко ји пре ра ста ју у дра го це на све до чан ства от по ра умет ни ка пре ма су ро во сти и кон ти ну и ра ним ци ви ли за циј ским стран пу ти ца ма. Чи та о цу се да ље от кри ва чи тав низ уз бу дљи вих де та ља у ве зи са број ним от по ри ма са ко ји ма су умет ни ци Ко-со ва и Ме то хи је има ли да се из бо ре и му дрим на чи ни ма ко ји ма су сво јим ства ра ла штвом на ди ла зи ли по ли тич ке ап сурд но сти чвр сто ве ру ју ћи у бит ност соп стве ног де ла ња у дру штву и где је ин сти ту-ци о нал ни оквир у ви ду Ака де ми је би ти сао као од суд на по др шка.

Про фе со ри и сту ден ти Фа кул те та умет но сти Уни вер зи те та у При шти ни оста ви ли су ва жан траг и уне ли сна жан под сти цај не са мо на ло кал ној ли ков ној сце ни, већ и на мно го ши рем кул тур ном про сто ру. По ред број них по да та ка ко је иш чи та ва мо у ре до ви ма и при ло же ним фо то-до ку мен ти ма го ре на ве де них по гла вља, ва жан део мо но гра фи је са чи ња ва сег мент До да ци ко ји чи не Би о гра фи је про фе со ра (123–198) са при ло же ном илу стра ци јом јед ног ра да и Спи ско ви сту де на та ко ји су ди пло-ми ра ли (199–212), ма ги стри ра ли (213–218) и за вр ши ли ма стер ака дем ске сту ди је (219–222) у од ре-ђе ним пе ри о ди ма.

У вре ме ни ма у ко ји ма је ак ту е ли зо ван про блем су жи во та мул ти ет нич ких и мул ти кон фе си о нал-них за јед ни ца са те шко по мир љи вим ди ја ме трал но су прот ним кул тур ним мо де ли ма и са гле да ва њи-ма жи вот них прак си и све та уоп ште, је дан по ку шај су бли ми ра ња до са да шњих са зна ња, от кри ва ња но вих спо зна ја и пре све га де цен три ра них по гле да на са вре ме не пу те ве ства ра ла штва ко сов ско ме-то хиј ског кул ту р ног про сто ра уз ува жа ва ње дру гог зна ча јан је ква ли тет књи ге. Као де ло ау то ра не сум њи ве ком пе тен ци је у до ме ну из у ча ва ња и кри ти ке са вре ме не ли ков не сце не, књи га проф. Ср ђа на Мар ко ви ћа вре дан је на уч ни до при нос исто ри ји мо дер не умет но сти од пре суд ног и под сти-цај ног зна ча ја свим бу ду ћим ис тра жи ва чи ма за да ља ту ма че ња и ин тер пре та ци је са вре ме не умет но-сти овог под не бља.

Ти ја на С. Бо рићУни вер зи тет у Ни шу, Фа кул тет умет но сти – Де парт ман за при ме ње ну умет ност

ti ja na bo ric @hot mail.co m

340